М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r

UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r ic1@gmail.com СА Ж Е ТА К: У ов ом р а д у а н а л и зи р а ће с е в е з а гло б а л и з а ц и је и фу н к- ци о ни са ња де мо крат ских си сте ма. Иде ја да до бро вољ на са гла сност ве ћине г рађа на да је в а л и д но с т и ле г и т и м но с т в ла с т и у у п ра в љ ању д руш т вен и м жи во том има цен трал но ме сто у на шем раз у ме ва њу де мо кра ти је. До бро - вољ на сагла сност из ра жа ва се пу тем из бо ра, ко ји се пе рио дично одржава - ју н а де фи н и с а ној т е ри т о ри ји с у н а п р ед по зн а т и м б р о јем г р а ђ а н а /гл а с а ч а ( ре ле вант на за јед ни ца ). Али, глобал ни про бле ми ну жно по ста вља ју пит а њ е ш т а је р е ле в а н т на з а једн ица у с л у ча ју њи хо в ог р е ша в а њ а, од но сно, по с т а в љ а ју св е о з би љ н и је и з а з о в е по с т о је ћој кон с т е л а ц и ји н а ц и о н а л н и х д р ж а в а к а о ок ви ру у ко је м с е конс т ит уи ше де мок р а тск и пор е д а к. Н аше прет по став ке су да на ци о налне држа ве више нису ексклузивни контроло - ри соп стве них те ри то ри ја ; да су, са мим тим, из ме ње ни усло ви функ ци о - н и с а њ а де мо к ратск и х пор едак а и да с е по ја в љу је ле г и т и ма ц и ј ск и де фи ц и т и да је у скла ду с тим, нео п ход но раз мо три ти мо гу ће но ве об ли ке де мок р а т ског од л у ч и в а њ а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: гло б а л и з а ц и ја, де мо к р а т ск и по р е д а к, т е р и т о ри ја, н а ц и о н а л н а д р ж а в а, ко смо по л и т ск а де мо к р а т и ја Т Е РИ ТО РИ ЈА, Н А Ц И ЈА, Д Е МО К РА Т И ЈА... C u ju s r e g i o, e ju s r e li g i o ч и ја је т е ри т о ри ја, њ е г о в а је р е л и г и ја, н и је с ам о е ф е к тн а п ар ол а В е с тф а лс ко г м ир а 1 ко јим је, 1648. го ди не, окон ч а н Три де с е т о г о д и ш њи р а т (не с у м њи ви з н а к д а је н а с т а л а к ри з а епохе и по че о ра спа д пол ит и чке лег ит и м но с т и ев р оп ског х ри ш ћ а н ског по рет ка), већ прин цип ко ји ће има ти ве ли ки ути цај на ства ра ње на ци о - 1 Вест фал ским ми ром по пр ви пут уте ме љен je п р и н ц и п т е р и т о р и ја л н о г с у в е р е н и т е - та у ме ђу др жав ним од но си ма. Свет (у су шти ни реч је о Евро пи) је по де љен на су ве ре не др жа ве ко је не при зна ју би ло ка кву ви шу власт; про це си до но ше ња за ко на и ре ша ва ње споро ва су у ру ка ма др жа ва, а спо ро ви ме ђу др жа ва ма се у крај њем ис хо ду ре ша ва ју си лом. По Хе л д у [1997], овај мо дел је, прак тич но, био на сна зи од 1648. па до ства ра ња Ује ди ње них н а ц и ја, 19 45. г о д и н е.

532 н а л н и х д р ж а в а, по л и т и чког а мбијент а у ок виру које г с е, к асн ије, р ађ а мо дер на де мократија. Reg io, територија, тло, тако (поново) постаје темељн и о снов и ок ви р з а к р е и ра њ е ко лек т и в н и х и ден т и т е т а и к ри т е ри ју м з а д ру ш т в е но у к љу ч и в а њ е/ис к љу ч и в а њ е по је д и н ца. На овом т еме љу по ч и в а п р оце с т ери т о ри ја л и з а ц и је по л и т и ке, ко ји м се уво ди об лик ко лек тив ног пра ва на те ри то ри ју, што је генерички пове - з а но с по л и т и ч ком в о љ ом на ц и је на с а мо по т в р ђи в а њ е [ Po du n a va c 20 07]. С д ру г е с т ра не, по п у ла ц и ја од р е ђе не т е ри т о ри је (а л и не би ло ко је т е рито ри је, већ исто риј ског тла, тла које је било сведок процвата нације) улази у по год бе ни од нос с вла да рем, по сте пе но се ку ла ри зу ју ћи ле ги ти миз а ц и ј ск у ф о р м у л у в л а д а њ а и т в о р е ћ и п ри н ц и п г р а ђ а н с т в а д ру ш т в а једнаких са једнаким могућностима да уче ству је у при сва ја њу и рас - по де л и по л и т и ч к и х до ба ра [ Po du n a va c 20 07]. Ти ме с у с т в о р е не п р е т по с т а в ке з а т р а н с ф о р м а ц и ју п р едмоде рн и х т и по в а в л а д а њ а у мо де р н и пол ит и чк и по р е д а к, а к р ај њ е кон с ен к в ен це овог исто риј ског кре та ња бивају оличене у две велике модерне политичке ре во л у ц и је А ме ри ч ке и Ф ран ц у ске. Глав н и по л ит и чк и п род у кт и ови х р ев ол у ц и ја с у ц е нт р ал из ац ија и р еп уб л ик ан из ац ија пол ит ике [ Tok v i l 20 02]. Цен т ра л и з а ц и ја, к а о иск ључ ив а в ла с т ко ју д р ж а в а и ма на д св о јом те ри то ри јом, као моћ да одр жи ред уну тар гра ни ца и да те исте гра ни це од бра н и од спољ н и х опа сно с т и, да по б е д и у н у т ра ш њ е кон к у р ен т е, а да с е на ме ђу на р од ном п ла н у д р ж а в а п р ед с т а ви к а о ра в но п ра в н и т а к ма ц; а ре п у бл и ка н и за ц и ја по л и т и ке, као п ро цес по с т е пе ног осва ја ња г ра ђа н ск и х и по ли тич ких пра ва, у ко јем иде ја са мо за ко но дав ства, по ко јој су адре - с а т и з а ко на ис т о в р е ме но и њ е г о ви ау т о ри, до би ја по л и т и ч к у д и мен зи ју дру штва ко је ути че на са мо се бе [Хабермас 2003: 140]. Дру го име ове си м би о з е цен т ра л и з а ц и је и р е п у бл и к а н и з а ц и је по л и т и ке је на ц и о на л- на др жа ва, у ко јој се и с ко јом се кон сти ту и ше мо дер на де мо кра ти ја. Тр а нс ф о р м а ц и ја п р ед мо д е р н и х 2 п о р е д а к а у д е мо к р а т с ке р е ж и м е н и је н и јед но с т а в на н и бр з а од ви ја с е по с т е пе но и т е ш ко је п р е ц и зно у т в рд ит и к ад а п р в е мо де р не де мо к р а т и је би в а ју ус по с т а в љ е не. И п а к, Хан тинг тон [2004] ло ци ра пред сед нич ке из бо ре у Сје ди ње ним Аме ричк и м Д р ж а в а ма 1828. г о д и не к а о по че т а к п р в ог т а ла с а де мо к ра т и з а ц и је. Та да је на избори ма п р ви п у т у че с т во ва ло ви ше од 50 п ро це на т а од ра сл и х му шка ра ца. То ком сле де ћих деценија, све више држава уводило je и про - ши ри ва ло пра во тај ног гла са ња и уста но вља ва ло од го вор ност вла да пре - ма пар ла мен т у: Ш вај цар ск а, Ве л и к а Бри т а н и ја, Ф ра нц уск а, п рекоморск и ен гле ск и до м и н и о н и. Пос ле Прв ог св е тског р ат а, демок р атск и р еж им и ус по ста вља ју се у државама насталим на рушевинама династија Хаб - з бу р г а, Ро ма но в а и Хо ен цо ле р на. Иа ко је т ри де с е т и х г о д и на 20. в е к а т а ла с де мо к ра т и з а ц и је оз би љ но до ве ден у пи та ње, по сле Дру гог свет ског ра та на ста вља се тренд ус по - с т а в љ ањ а демок ратск и х р еж има. С ав езн и чк а поб еда у рат у п р ои зв ела је 2 Пред мо дер ним по рет ком ће мо у овом тек сту сма тра ти онај тип си сте ма у ко јем је ста нов ни штво од ре ђе не те ри то рије повезано персонал ном ло јал но шћу пре ме вла да ру. Осно - ву лоја лнос т и ов ак ви х пол ит и чк и х ф о рм ац ија ч ин и ф о р м у л а б о ж а н ског у т е ме љ е њ а в л а с т и.

533 де мо к р ат ске си с т е ме у З а п а д ној Не м ач кој, Ит а л и ји и Ја п а н у. Та ко ђ е, у Ла т и н ској А ме ри ц и је по но в о ус по с т а в љ ен де мо к рат ск и по р е да к у м но - г и м д р ж а в а ма. Не ко л и ко но ви х д р ж а в а су т а ко ђе св ој не з а ви сн и ж и в о т по че ле као де мо кра ти је Ин ди ја, Изра ел, Фи ли пи ни и др. Тр е ћ и т а ла с де мо к ра т и з а ц и је, по м и ш љ е њу С е м ју е ла Х а н т и н г т о на [20 0 4] к р е н уо је и з Пор т у г а л и је 1974. г о д и не, ру ше њ ем С а ла з а р о в е д и к- т а т у р е, а на с т а в љ ен је у Ш па н и ји, Ла т и н ској А ме ри ц и и А зи ји. Р у ше њ е Бер лин ског зи да до при не ло је да но ви де мо крат ски та лас за пљу сне до - т а да ш њи ко м у н и с т и ч к и св е т с ло б од н и и з б о ри с е од р ж а в а ју Пољ ској, Че хо с ло в ач кој, Ма ђар ској, Р у м у н и ји, Бу г ар ској и д р. Кра јем 20. ве ка де мо к ра т ија и ма п ланетарн у дом инац ију. Не су мњиво је да ж и ви мо у де мо к рат ском до бу. Ф р ен сис Ф у к у ја ма ( Yos h i h i ro Fr a n cis Fu kuyam a) сма тра...да се са гла сност о ле ги тим но сти ли бе рал не де мо - кра ти је као си сте ма вла да ви не из у зет но про ши ри ла светом током неколико по след њи х го д и на, ка да је ова и де ја по бе д и ла п ро т и в н и ч ке и де о ло г и је као што су на след на мо нар хи ја, фа ши зам и, не дав но, ком унизам [Fuk ujama 1997: 19]. К в а н т и т а т и в н и и з ра з ов е до м и на ц и је и з ра жен је у ч и њ е н и ц и да да нас две тре ћи не др жа ва у све ту има де мо крат ски си стем. Да нас, чак и не су м њи в о не де мо к рат ск и и з а бра н и л и де ри по к у ша в а ју да св о јој в лада ви ни обез бе де би ло ка кав де мо крат ски ле ги ти ми тет. Кад и не при јат е љи де мо к ра т и је де к ла м ују њен у рет ори к у и по д ра жа ва ју ње не ри т у а ле, ка же Фа рид За ка ри ја (Fa reed Za ka ria), зна те да је она до би ла рат [Za kari ja 2004: 13]. Ме ђу т и м, у т ре н у т к у не су мњивог т ри ју м фа л и бе ра л но -де мо к рат ског кон цеп та, кра јем 20. и по четком 21. века, серија масовних протеста, означе на као ан ти гло ба ли стички покрет, на вр ло екс пли ци тан на чин по ка зује да с е су о ча в а мо с оз би љ н и м по л и т и ч к и м п р о бле м и ма. Усме р е н и, п р е све га, про тив сим бо ла гло ба ли за ци је Свет ске бан ке, ММФ-а, Г7 и Г8, Н А ТО -а, ови п р о т е с т и су и л у с т р о в а л и ви с ок с т е пен фру с т ра ц и је с т а њем по л и т и ч к и х си с т е ма у м ног и м д рж ав ама л ибера лне демок рат ије. Пар ола Они ко је смо иза бра ли не ма ју моћ, а оне ко ји има ју моћ ни смо иза бра ли, ко ју је на свом тран спа рен ту на пи сао је дан од де мон стра на та, пре ци зни је од сви х а на л и з а и п р о гла с а ло ц и ра п р о блем у ко јем с е на ш ла на ц и о на л- на д р ж а в а у гло ба л ном до бу. За јед н и ч к и и з в ор сви х т и х фру с т ра ц и ја је по н и ж а в а ју ћ и о с ећ ај да је у г р ожено с амопош т ов ањ е и д и гн ит е т г рађана у ли бе рал но -де мо крат ском по рет ку, од но сно, да је угро же на иде ја са мо - за ко но дав ства, иде ја дру штва ко је нор ми ра са мо се бе. Јер, ако је ли бе рал ну де мо кра ти ју, да нас, не мо гу ће одво ји ти од концеп та националне државе, онда је несум њи ва де су ве ре ни за ци ја на ци о налне д р ж а в е (о л и че н а у и м пе р а т и ву с т а л не н а д д р ж а в не ко о р д и н а ц и је у ц и љу р е ша в а њ а п р о бле ма ко ји на д и ла з е г ра н и це на ц и о на л не д р ж а в е) у експ л иц и тној в е зи с а с т е пе ном ле г и т и м но с т и демо к ратског одл уч ив ањ а у н у т ар св а ке по је д и нач не д р ж а в е. Д ру г и м р е ч и ма, в а ж но с т и бр ој т е ма ко је се тран сфе ри шу у по ље над др жав ног пре го ва ра ња, обр ну то су про - пор ц и о на л не с т е пе н у ле г и т и ма ц и ј ског у т е ме љ е њ а у ок виру нац иона лне д р ж а в е.

534 Зб ог св е г а т о г а, сма т ра мо да је не о би ч но в а ж на а на л и з а в е з е гло бал и з а ц и је и де мо к ра т и је, од но сно, а на л и з а у т и ца ја ко ји гло ба л и з а ц и ј ск и про це си има ју на до са да шње усло ве функ ци о ни са ња /конституисања де - мократ ских си стема. Наше полазне прет поставке су: а) да динамика гло - ба ли за ци је ко му ни ка циј ска екс пло зи ја, ус по ста вља ње свет ског тр жиш т а и ја ча њ е м ул т и на ц и о на л н и х кор по ра ц и ја, б е з б ед но сн и и еко ло ш к и ри зи ц и на п ла не т ар ном н и в оу по с т а в љ а св е оз би љ н и је и з а з о в е по с т о - је ћој конс т ел ац ији н ац ион а лн и х д рж ав а, д а н а ц и о н а л не д р ж а в е ви ше н и су ис к љу ч и ви пол ит и чк и конт р олори с опс т вен и х т ерит орија, б ) да су, с ам и м т и м, и з ме њ е н и ус ло ви фу н к ц и о н и с а њ а де мок р атск и х пор ед ак а, односно, д а с е појав љује лег ит им ац и јск и дефиц и т је р с е к руг ови он и х ко ји у че с т ву ју у до но ше њу од л у к а не по к ла па ју с к руг овима он и х које т е од л у ке до т и ч у, и в) да је, у ск ла д у с т и м, не о п ход но ра з мо т ри т и мо г у ће но в е о б л и ке де мо к рат ског од л у ч и в а њ а. ГЛО БА ЛИ ЗА ЦИ ЈА ГДЕ ЈЕ ТО? За Ен то ни Ги ден са (Ant hony Gid dens) гло ба ли за ци ја је...интензифи к а ц и ја д ру ш т в е н и х од но с а на св е т ском п ла н у, ко ја по в е зу је уда љ е на ме с т а на т ак а в на ч и н да ло к а л на зби в а њ а уоб л и ча в а ју до г а ђа ји ко ји су се од и г ра л и к и ло ме т ри ма да ле ко и vi ce ve r sa [Gi dens 1998: 69]. Из мно штва де фи н и ц и ја гло ба л и з а ц и је, и з а б р а л и смо ову, је р, по н ашем м иш љ ењу, у к а з у је на д в а би т на мо мен т а: на и н т ен зи ви ра њ е д ру ш т в е н и х од но с а и р е ла т и ви з а ц и ју п р о с т ор н и х, т а мо/ов де, р е ла ц и ја. Ин тен зи ви ра ње дру штве них од но са је, за пра во, ин тен зи ви ра ње ко муни ка ци је. Уко ли ко се сложимо да је...елементарни процес који друштве - но кон с т и т у и ше к а о по с е б н у с т в ар но с т п р о це с ко м у н и к а ц и је [ Lu m a n 20 01: 20 6], у т о л и ко ће мо п р о ме не у на ч и н у п р о и з в о ђе њ а ко м у н и к а ц и је раз у ме ти као про ме не у произвођењу са мог иден ти те та дру штва. Гло - ба л на ко м у н и к а ц и ја, да к ле, н у ж но п р о и з в о д и гло ба л но д ру ш т в о. У т ом с м ис л у, и нт е нз ив и р ањ е д руш т в е н и х од но с а /ко м у н и к а ц и је пред ста вља те мељ ну прет по став ку гло ба ли за ци је. У исто ри ји чо ве чанс т в а мо г у ће је од р е д и т и не ко л и ко к љу ч н и х мо ме на т а ко ји су су ш т и н ск и п р ед с т а в љ а л и т ех но ло ш к и на п р е да к у ко м у н и к а ц и ји. И па к, сви ови ц и- ви л и за ц иј ск и ско ко ви (п и са на реч, ш т а м пар ска п ре са, т елег раф, оби чн и т елеф он, ч а к и з е м а љ с к а т е л е в и з и ја), б е з о б з и р а н а ог р омне е ф е кт е ко је су и ма л и на на ч и не ж и в о т а, н и с у до к и н у л и су ш т и н ск у в е зу и з ме ђу тла и ко м у н ик ац ије. Ф изи чк а т ерит орија д ру ш т в а /д р ж а в е ис т о в р е ме но је и по тен ци јални оквир/граница комуни ка ци је. Су штин ска про ме на нас т а је по ја в ом с а т е л и т ск и х т е ле ко м у н и к а ц и ја 3, р а зв ојем комп јут е рск и х т ех но ло г и ја и и н т е р не т а. По м и ш љ е њу Мар ша ла Ма к л у а на, на кон т ри 3 Ма ја 1962. го ди не у зе мљи ну ор би ту лан си ран је пр ви ко мер ци јал ни те ле ко му ни ка - ц и о н и са т е л и т Те лс т ар. Уп ркос ск ромн и м пе рформа нсама, Те лс т ар је, несу мњиво, означ ио п о ч е т а к н о в е е п о хе. Ус п о с т а в љ а њ е м с а т е л и т с ке ко м у н и к а ц и је д е ф и н и т и в н о је п р е к и н у т а ве за из ме ђу ин фор ма ци је и тла. Ово раз два ја ње ство ри ће прет по став ке за но ве об ли ке со - ц и ја л н о г и п о л и т и ч ко г и с к у с т в а.

535 х и љ аде г од и н а екс п ло зи је, по с р ед с т в ом ф р а г мен т а р н и х и ме х а н и ч к и х т ех но ло г и ја, з а п а д н и св е т и м п ло д и р а. То ком т и х мех ан и чк и х с т олећ а про ду жи ли смо сво ја те ла у про сто ру. А, да нас, по сле ви ше од јед ног век а е лек т ри ч не т ех но ло г и је, п р о д у ж и л и смо и с а м и св ој цен т ра л н и ж и в - ча ни си стем у јед ном об у хва ту свет ских раз ме ра, уки да ју ћи вре ме и про - стор у од но су на на шу пла не ту [Ma kluan 1971: 37]. Ко м у н и к а ц и ја ко ја је де т е ри т о ри ја л и з о в а н а, фи зи ч к и од в о је н а од тла, ути ца ла је да др жа ве пре ста ну да бу ду ис кљу чи ви кон тр о ло ри си сте - ма дру штве ног про из во ђе ња ко му ни ка ци је. Док су у претходним техно - ло ш ко -ко м у н и к а ц и о н и м епо х а ма ко м у н и к а ц и ј ск а по љ а би ла сме ш т е на уну тар др жа ве, са да се др жа ве, de fac to, на ла зе у н у т ар ко м у н и к а ц и ј ск и х по ља. То је, н у ж но, до ве ло до к ри зе у си с т е м у у т е ме ље ном на кон цеп ц и ји нац ио на л н и х д р ж а в а. Д ру г и м ре ч и ма: Д (д р ж а в а) < КП (ком ун ик ац и јско по ље) = ПК (по л и т и ч к а к ри з а). Јер, тех но ло шки на пре дак ни је про из вео про ме не са мо у ко му ни каци ја ма. Екс по нен ци јал ни раст ин ду стриј ске про изводње, мултинацио - на л не ком па ни је, т ран сна циона лне финан си је, ар се на ли н у к ле ар ног ору жја, ну кле ар не елек тра не, те ро ри зам сви ови ри зи ци до би ја ју гло бал ни ка ракт е р и на њи х с е не мо же р е а г о в а т и ло к а л но. Гло ба л н и и з а з о ви з а х т е в а ју гло ба л не од г оворе, и л и бар глоба лн у коорд инац ију у њиховом решавању. Не моћ наци о нал них др жава да ре ша ва ју гло бал не про бле ме не минов но је до в е ла до с т в а ра њ а на д на ц и о на л н и х ор г а н и з а ц и ја. По ра с т њихо в ог зна ча ја је оч и гле да н: ме ђу на р од н и су до ви и з в о де на оп т у же н и ч к у клу пу чак и пред сед ни ке др жа ва [Orlović 2010], вла де се ка жња ва ју због неисп у њ е н и х о бав ез а п р ема Међунар од ном мо не т ар ном фон д у, Н А ТО и раз ли чи те вер зи је ме ђу на род них ко а ли ци о них сна га ин тер ве ни шу широм п ланет е, појед ине д ржаве мењају сво је за ко не у п ро це су у к љу ч и ва ња у Ев р оп ск у у н ију и с л. А ко с у нек ада ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је би ле к р е и ра не од с т ра не д р ж а в а (ч ла н и ца) оне да на с к р е и ра ју и с а ме д р ж а в е [Orlović 2010: 268]. Ау то ритет националне државе је у незадрживом опада њу. Деј вид Хелд, на при мер, твр ди да су на ци о нал не вла де у ве ли кој ме ри не моћ не и да кон тро ли шу оно што се де ша ва уну тар њи хо вих грани ца и да ре а ли зу ју оче ки вања сво јих гра ђа на. Шта ви ше, по што ин сти туц ије глоба лне и рег иона лне в лас т и с т ич у све в а ж н и ју уло г у, су ве ре н и т е т и ау то но ми ја др жа ве све ви ше еро ди ра ју [Held 2003: 58]. Ко нач но, ме - ђу на р од но п р а в о п р е с т а ло је да буде иск ључ ив о п р ав о и змеђу д рж ав а. Ин ди ви дуе, гра ђа ни, за хва љу ју ћи до ку мен ти ма као што су ста ту ти То - к и јског и Н и рн б е рш ког с уда з а ратне з ло ч и не, Ун и в е р з а л на де к ла ра ц и ја о људ ск и м п р авима, Ев р опск а конв енц ија о људск и м п р авима, поч ињу да би в а ју су бјек т и ме ђу на р од ног п ра в а. Иа ко на ци о нал на др жа ва ни је не ста ла, ње на уло га ду бо ко се транс ф о рм иш е. П р и т ом е, п р оц е с д ес ув ер ен из ац ије н е п ог ађ а с в е д рж ав е под јед на ко. Не у ре ђе не и сла бе др жа ве сва ка ко су ма ње от пор не на изаз о в е гло ба л и з а ц и је. Уо с т а лом, још је Ту к и д и д (Θο υκ υ δί δ ης, око 454 око 396 п.н.е.) сма трао да ве ли ке др жа ве ра де оно што мо гу, а ма ле оно што мо ра ју. И па к, ве л и ке и л и ма ле, д р ж а ве су де фи н и т и вно и зг убиле п раво

536 и моћ да буд у екс к л у зи в н и по л и т и ч к и кон т ро ло ри соп с т ве н и х те ри то ри ја. Злат но до ба на ц и о на л н и х д рж ав а је п р ош ло. У свет у који с е нез ад рж ив о ме ња, ни др жа ве ни су мо гле да оста ну исте. ДЕ МО КРА ТИ ЈА КО ЈЕ ТО? Па ра фра зи ра л и смо на слов Сар то ри је вог де ла [Sa r to r i 20 01], је р д ру го нај в а ж н и је п и т а њ е св а ког по л и т и ч ког у р е ђе њ а, по р ед оног ка ко, је ко вла да. Де мо кра ти ја је вла да ви на на ро да, или ка ко је то де фи ни сао Абра - хам Лин колн, у свом чу ве ном го во ру у Ге тис бур гу 1863. го ди не: вла дави на на р о да, од на р о да з а на р од. Ме ђу т и м, т р е ће нај в а ж н и је п и т а њ е је ко, у ства ри, чи ни на род. Од го вор на то пи та ње пред ста вља ујед но и ди стинк ци ју из ме ђу раз ли чи тих мо де ла де мо кра ти је ко ји су се по ја вљива ли то ком исто ри је. Пи та ња при ро де и гра ни ца по ли тич ке вла сти, за ко на, пра ва и ду жно - сти, глав на су обе леж ја мо дер не де мо кра ти је, ко ја је са да уо кви ре на нац и о на л ном д р ж а в ом. Мо де р на де мо к ра т и ја је де мо к ра т и ја на ц и о на л не др жа ве [Orlović 2010: 6]. За раз ли ку од ан тич ког до ба у ко јем, ка ко приме ћу је Сар т о ри [20 01], де мо к ра т и ја п ре с т а је т а мо где п ре с т а је мо г ућ но с т д и р ек тног у че ш ћ а г р а ђ а н а, у мо де р ној де мо к р а т и ји с е у в о д и п ри н ц и п по л и т и ч ке р е п р е з ен т а т и внос т и. Тиме је п р е в а зи ђен п р о блем в е л и ч и не те ри то ри је и бро ја гра ђа на, а де мо крат ски прин цип је по стао мо гућ и за државе са великом територијом. Међутим, и мо дер на вер зи ја де мо кра тије н и је од ма х у к ључ ив ала већ ин у с т анов н иш т в а (жене н ису и мале п раво гла са, би ла су при сут на имо вин ска огра ни че ња). Тек у 20. ве ку, у окви ру по јед и нач н и х на ц и о на л н и х д р жа ва, п ро ш и ри ва њем би рач ког п ра ва, број оних ко ји су укљу че ни у до но ше ње од лу ка ве ћи је од оних ко ји ни су укљу че ни. А тек кра јем 20. ве ка, број де мо крат ских др жа ва ве ћи је од оних ко је не ма ју де мо крат ско уре ђе ње. И де ја д а до б р о в о љ н а с а гл а сно с т в е ћ и не г р а ђ а н а д а је в а л и д но с т и ле г и т и м но с т в ла с т и у у п ра в љ а њу д ру ш т в е н и м ж и в о т ом и ма цен т ра л но ме с то у на шем ра з у ме ва њу де мо к ра т и је. До бро вољ на са гла сност из ра жа ва се п у т ем из бо ра ко ји се период и чно од ржавају на дефин исаној т ериторији и у ко ји ма у че с т ву је у на п ред познат број г рађана. Дефин исана т ериторија и уна пред по знат број грађана /бирача представљају релевантну заједн иц у [ Held 19 97 ] у ч и јем ок ви ру с е сп р о в о де де мок р атске п р оцед ур е. А л и, гло ба л н и п р о бле м и н у ж но по с т а в љ а ју п и т а њ е ш т а је р е ле в а н т на з а јед н и ца у с л у ча ју њи хо в ог р е ша в а њ а? Ко ји г ра ђа н и, и з ко ји х д р ж а в а, би т р е ба ло да бу д у у к љу че н и у до но ше њ е од л у к а у в ези с а глоба лн и м з аг рев ањем, к исел и м к ишама, не обнов љиви м п рир одн и м ресу рсима и л и тран сна ци о нал ним фи нан сиј ским то ко ви ма? Ка кве су про це ду ре до но - ше њ а од л у к а у ов а к ви м с л у ча је ви ма и ко ме од г о в а ра ју до но си о ц и ови х од л у к а? И мп реси в н и ход де мо к ра т и је к роз д ру г у по ло ви н у 20. века пок лоп ио се са све ве ћим сте пе ном гло ба ли за ци је, од но сно, све ве ћом ме ђу за висно ш ћу и по в е з а но ш ћу. И м пе ра т и в с т а л не ме ђу д р ж а в не ко ор д и на ц и је у

ц и љу р е ш а в а њ а п р о бле м а ко ји на д и л а з е г р а н и це н ац ион а лн и х д рж ав а (финансије, еко ло ги ја, без бед ност) нужно про из во де струк тур не де фиц и т е и у по љу ле г а л но с т и (пот р еба з а с т а л ном х ар мо н и з а ц и јом з а ко на) и у по љу ле ги тим но сти. Хабермас [2003] ука зу је на чи ње ни цу да у по гле - д у де мо к рат ске по т ре бе з а ле г и т и ма ц и јом де фи ц и т и нас т ају у век к ада се к ру г он и х ко ји у че с т ву ју у де мо к рат ском од л у ч и в а њу не по к ла па с к ругом оних ко је те од лу ке по га ђа ју. С дру ге стра не, по ја вљу је се и про блем ле г ит им ац и ј ског де фи ц и т а од о з до, к а д а ло к а л не г рупе и пок р ет и н а су б на ц и о на л ном (а л и и на п ре ко г ра н и ч ном, ме ђу д р жа в ном) ре г и о на л ном н и воу до во де у п и та ње од л у ке ко је су до не те на н и воу на ц и о на л не д р жа ве. Све ово по ка зу је да је на ци о нал на др жа ва, као су штинска и формална п ре тпос т а вка моде рног демок ратског по ре т к а, у д во с т ру ком п ро бле м у и з а зв а ном гло ба л и з а ц и ј ск и м п р о це си ма. Не су м њи во је да с е налазимо у св о је в р сном т ра н зи ц и о ном пе ри о д у на гло ба л ном н и в оу у ко јем с е ф ор - м и р а, к а ко п ри ме ћу је Урл и х Б ек [20 03], св е тско д руш т в о, б е з св е тске др жа ве, без свет ске вла де, као што је и очи глед но да се де мо крат ска по л и т и к а мо ра п р е о бл и ко в а т и на ло к а л ном, на ц и о на л ном, р е г и о на л ном и гло ба л ном н и в оу, је р св а к и од ови х н и в оа од г о в а ра ра з л и ч и т ој в р с т и јав них про бле ма [Held 1997: 13]. МО Г У Ћ И ОД ГО ВОР КО СМО ПО Л И Т СК А Д Е МО К РА Т И ЈА 537 У мно штву ди ле ма, оно што је не сум њи во то је по тре ба да се разми шља о но вим ре ше њи ма. Ипак, про блем и ни је та ко нов у свом есе ју Иде ја оп ште исто ри је усме ре не ка оства ре њу свет ског гра ђан ског по - ре т ка 4, К а н т је, р а зм ат р ајућ и одно с спољне и у н ут р аш њ е пол ит ике, у де в е т т е з а о б р а з ло ж ио п р ет в ар ањ е п р о св е т и т е љ ске че ж њ е з а м и р ом у те о ри ју уни вер зал ног (свет ског) гра ђан ског дру штва. По ње го вом миш љ е њу: Нај в е ћ и п р о блем з а људск у в рс т у, на ч ије р ешењ е је п рир ода на го ни, је сте да оства ри гра ђан ско дру штво ко јим ће се упра вља ти по оп ш т ем п р а ву [ К а н т 1974: 33]. У т ом на с т о ја њу, п ри н ц и пе г р а ђа н с т в а н у ж но је п ри ме н и т и и на ме ђу с о б не од но с е по је д и нач н и х д р ж а в а. К а н т сма тра да би савез народа у почетку мо рао би ти ком би на ци ја фе де ралног и кон фе де ра л ног си с т е ма, и ма ју ћ и у ви д у да д р ж а в е же с т о ко бра не свој су ве ре ни тет. Али, то би се вре ме ном пре тво ри ло у је дин стве но светско дру штво, свет ску др жав ну струк ту ру. Је р, по К а н т о в ом у в е р е њу: Пр о блем ус т р ој с т в а с а в р ше ног г ра ђа н- ског по р е т к а з а ви с а н је од п р о бле ма з а ко н и т ог спо љ а ш њ ег од но с а ме ђу др жа ва ма, и без ње га се не мо же ре ши ти [Кант 1974: 34]. Ме ђу тим, Кант се т а ко ђе и п ит а да л и в р ед и и зг рађив ат и све т ск и г ра ђа н ск и по р е да к, а ко ће ис т а она не д ру ш т в е но с т, ко ја је љу де на т е ра ла на уд ру ж и в а њ е, опе т би ти узрок нео гра ни че не сло бо де ко ју јед на по ли тичка заједница (држава) има у од но су на дру ге. При ро да је, на ста вља Кант, да кле, не тр пељи в о с т људ и, па ча к и в ел ик и х д руш т а в а и д р ж а в а т е в р с т е с т в о р е њ а, 4 Ул рих Бек овај есеј сма тра тај ним уте ме љи вач ким тек стом да на шњи це.

538 опе т у по т ре би ла к а о с ред с т во да у не и з б е ж ном а н т а г о н и зм у и з ме ђу се б е про на ђе ста ње ми ра и без бед но сти; од но сно, ра то вима, претераним прип р е ма ма з а њи х ко је н и к а да не по п у ш т а ју, не да ћ а ма ко је на к ра ју св а к а д р ж а в а мо ра о с е ћ а т и у с е би ча к и у с т а њу по т п у ног м и ра, п ри р о да т е ра љу де да у по чет ку чи не не са вр ше не по ку ша је, да би на кра ју, по сле мног о п у с т о ше њ а, па до ва, па ча к и опш т ег у н у т ра ш њег ис ц р п љи ва њ а сво ји х сна га, учи ни ли оно што им је ум и без то ли ко жа ло сних ис ку ста ва мо гао ре ћи: да иза ђу из ста ња бе за ко ња и да сту пе у са вез на ро да [Кант 1974: 34]. У том са ве зу на ро да би, по Кан ту, све, па и нај ма ње др жа ве би ле си гур не з а х в а љу ју ћ и у је д и њ е ној мо ћ и ба зи ра ној на з а јед н и ч к и м з а ко н и ма. Нема су мње да је К а нт ова п р ојекц ија нап ре тк а човеча нс т ва п рема све т ском г ра ђан ском д ру ш т ву у т и ца ла и на Деј ви да Хел да (Da vid Held) у на сто ја њу да про ми сли ка рак тер и сми сао де мо кра ти је у кон тек сту те мељн и х по л и т и чк и х п ромена, у нас т ојању да сагледа важ нос т демок ратског на сле ђа и од ре д и ње го ве вред но ст и и г ра н и це. У свом де л у Де мо кра т и ја и гло бал ни по ре дак, Хелд сма тра да по сто је ћи си сте ми гло бал ног упра вљања н и су ус пе л и да п ру же де ло т вор не ме ха н и зме по л и т и ч ке ко ор д и на ц и је и п ро ме на. Вест фа л ск и модел у темељен на п рин ци п у де ло твор не мо ћ и тј. п рин цип у п рема коjeм у к рајњој линији си ла од ре ђу је п ра во у ме ђу на род ној по л и т и ц и у пот п у ној је не са гла сно ст и с по т ре бом ста л ног де мо к рат ског п ре го ва ра ња из ме ђу ч ла но ва ме ђу на род не за јед н и це (...). Насуп ро т т оме, Ује ди ње не на ци је пред ста вља ју по тен ци јал ни фо рум за раз ма тра ње го рућ и х ме ђу на род ни х п роблема, а ли оне су исувише често биле поткопане као са мо ста л на, ау то ном на и н ст и т у ц и ја [Held 1997: 310]. Иа ко је скеп т и чан у по гле д у ефикасно ст и Ује д и ње н и х на ц и ја, Хел д сма т ра да су п р ви ко ра ци у прав цу гло бал не де мо крат ске за јед ни це ипак у до ма шају светске организаци је. Под усло вом, на рав но, да де лу ју у скла ду са сво јом По ве љом. То подра зу ме ва сп р о во ђе ње нај ва ж н и ји х еле ме на та Кон вен ц и је ОУ Н о људ ск и м п ра ви ма, за бра н у д ис к ре ц и о ног п ра ва у по т ре бе силе, ка о и а кт ивирање ко лек тив ног си сте ма од бра не пред ви ђе ним По ве љом ОУН. По ред то га, мо - дел за сно ван на По ве љи ОУ Н у к љу ч ио би осн и ва ње но ви х ме ђу на род н и х судова, п ретвара ње кон сен зу са у Ге не ра л ној ск у п штини у лег итиман извор међународног пра ва, мо ди фи ка ци ја ве то си сте ма и ре фор ми са ње пред ставнич ког си сте ма на ко јем почива Савет без бед но сти, ка ко би се обез бе дила бо ља ре ги о нал на за сту пље ност и од го вор ност [Held 1997: 312]. Космо по л и т ск и мо де л де мо к ра т и је, ко ји п р ед ла же Деј ви д Хе л д, к а о ду го роч но ре ша ва ње про тивречности у од но су гло ба ли за ци је и де мо крат и је, у к љу ч ио би и у т е ме љ е њ е ко смо по л и т ског де мо к рат ског п ра в а ко је би било у г р ађ ено и у ус т ав е н а н ац ион а лном и м еђун ар одном н ив оу ; н у ж но би би ло с т в а ра њ е е фи к а сн и х т ра н сна ц и о на л н и х з а ко но да в н и х и и з вр ш н и х т ела (поред већ пос т ојећег Ев р опског парламент а, о снов ал и би с е и па р ла мен т и Афри ке, Ју ж не А ме ри ке, С е в е р не А ме ри ке, и д р.); у в е о би се прин цип оп штег ре фе рен ду ма, а из бор не је ди ни це би се де фи ниса ле пре ма ка рак те ру и оби му про бле ма. Ко нач но, ус по ста вља не Скупшти не свих де мо крат ских зе ма ља, био би не за о би ла зан зах тев ко смо по - лит ског си сте ма [Held 1997: 317].

539 Ко смо пол и т ско п р а в о било би р а зл ич ит о од з акон а појед ин ачн и х д р ж ав а, од п ра в н и х нор м и ко је с е з а к љу ч у ју и з ме ђу д рж ав а, к а о и од ме - ђу на р од ног п ра в а. Ко смо по л и т ско п ра в о п р е в а зи ла зи ло би па р т и к у лар - ни оквир др жа ва и од но си ло би се на све чла но ве уни вер зал не за јед ни це, од но сно, све оне ко ји су по ве за н и м ре жа ма ко м у н и ка ц иј ск и х, еко ном ск и х, по л и т и ч к и х, еко ло ш к и х и д ру г и х и н т е р а к ц и ја. Мада би п римена космопол и тског п ра ва под ра зу ме ва ла до бро вољ н и п ри с т а на к на ц и о на л н и х д р ж а в а ко је би п р е т ход но до не ле од л у к у о у че - с т в о в а њу у и з г р а д њи ко смопол и тског по р е т к а, Хо б с о в о у по з о р е њ е д а спо ра зу ми иза ко јих не сто ји мач при ну де оста ју са мо пра зне ре чи, зву чи и да љ е опо м и њу ће. Је р, у ко л и ко с е не о су је т и п ра в о д р ж а в а да в о де рат о в е, св а к и но в о с т в о р е н и гло ба л н и по р е да к би ће л и шен мо ћ и п ри н у де, па са мим тим и прак тич но не е фи ка сан. С дру ге стра не, ви де ли смо кроз ис т о ри ју 20. в е к а, да су де мо к ра т и је к рх к и си с т е м и ко ји ла ко мо г у би т и угроже ни ти ра ни ја ма и дик та ту ра ма (на ци зам, ста љи ни зам). Ко смо по - л и т ска де мо к рат ија мора и мат и с редс т ва за п ри н уд но сп р о во ђе ње за ко на, или не ће мо ћи истин ски да се ус по ста ви. Н а р а в но, н и з п и т а њ а ко ја с е о т в а р а ју, с у о ч а в а ју ов а к а в п р о је к а т с озбиљ ним ис ку ше њи ма шта са држа ва ма ко је не би при хва ти ле ко смо - по л и т ско де мо к р а т ско п р а в о? Н а ко ји н а ч и н би с е сп р ов од иле одл уке ре фор ми са не Ге не рал не скуп шти не УН? Да ли би по сто ја ла цен тра ли зо - в а на по л и ц ија и је д и н с т ве на вој ск а? К а ко ис к љу ч и т и по ја ву не к и х но ви х ти ран ских ре жи ма? Не ма сум ње да, у овом тре нут ку, не по сто је од го во - ри на ова пи та ња. С дру ге стра не, не ма сум ње у то да по сто ји по тре ба да с е и з на ђу р е ше њ а з а п р о бле ме на ко ја на и ла зи л и б е ра л на де мо к ра т и ја у с а в р е ме ном св е т у. И н сп и ри с а н К а н т ом, Деј ви д Хе л д је по н у д ио св ој одг ов о р н а гло ба л и з а ц и ј ске и з а з о в е де мо к р а т и ји. И ако, донек ле, св ес т а н у т о п и ј ског к а р а к т е р а св ог п р о је к т а, Хе л д и п а к н у д и мо г у ћ но с т но в ог по л и т и ч ког ра з у ме в а њ а св е т а. * * * Уко л и ко да на с г о во ри мо о глобал из ац ији, а не г оворимо о дефиц и т у ле г и т и м но с т и у по л и т и ч ком по љу ри зи к у је мо да п р е ви д и мо фу н да ментал ни иза зов с ко јим се су о ча ва ли бе рал на де мо кра ти ја, (још увек) уо квир е н а н ац ион а лном д рж ав ом. Међут и м, н ац ион а лне д рж ав е више н ис у, з а х в а љу ј у ћ и ко м у н и к а ц и јс ко - и нф о рм а т и ч кој р е в о л у ц и ји, и с к љу ч и в и ок ви р у ко јем с е од ви ја ко м у н и к а ц и ја с о ц и ја л н и х и по л и т и ч к и х а к т е ра. Гло бал на ко му ни ка ци ја значи да се произвођење друштвене комплексно с т и с а да од ви ја на п ла не т ар ном н и в оу. На ц и о на л не д р ж а в е с а св о ји м о бр а сц и ма де мо к рат ског од л у ч и в а њ а не мо г у да одг ов ор е на глоба лн у д ру ш т в е н у ком п лек сно с т, в е ћ св е више з а о с т а ју у р е ш а в а њу п р о бле ма ко ји су з а њи х и л и су ви ше в е л и к и и л и су ви ше ма л и. Ум но ж а в а њ е на д- на ц и о на л н и х и н с т и т у ц и ја ч и је од л у ке по с т а ју о ба в е зу ју ће, п р ед с т а в љ а про цес де су ве ре ни за ци је постојећег модела националне државе. Изме - ш т а њ е по л и т и ч ког од л у ч и в а њ а и з в а н на ц и о на л н и х д р ж а в а н у ж но п р о -

540 и з в о д и де фи ц и т е у с ф е ри ле г и т и м но с т и. Ле г и т и м ац и јск и дефиц и т с е, да кле, појављује у свим оним случајевима ка да се кру го ви оних ко ји од луке до но се не по кла па с кру го ви ма оних на ко је се од лу ке од но се. Л и б е ра л на де мо к ра т и ја, ко ја је с е б е до ж и в е ла к а о ц и ви л и з а ц и ј ск и в р х у на ц и к рај ис т о ри је, су о ча в а с е с д в о с т ру к и м п р о бле мом. С јед не стра не, се ри ја ма сов них ан ти гло ба ли за циј ских про теста показује да грађа н и и ма ју о с е ћ ај ис к љу ч и в а њ а и з в а ж н и х по л и т и ч к и х п р о це с а, да г у б е по в е р е њ е у де мо к рат ск у п ра к су и да не ви де в е зу и з ме ђу од л у к а ко је с е до но с е на нац и о на л ној ра в н и и оно г а ш т о с е де ша в а на на д на ц и о на л ном ни воу. С дру ге стра не, чи ње ни ца је да је свет про ме њен, да не функ ци о- н ише иск ључ и во на н и воу на ц и о на л н и х д р ж а в а и да је т а п р о ме на и ре - в е р зи би л на. Пи та ња де мо кра ти је нео дво ји ва су, да нас, од гло ба лизацијских про - це са. У свом са мо по у зда ном по бед н и ч ком по хо д у, л ибера лна демок рат ија, уд ру же на с п ро це сима глобал изац ије, досегла је г ран ице сопст вене лог ике. Кри з а је п р оиз а ш ла и з по б е де. По ве з а но с т са в р е ме ног све т а п р о и з ве ла је и гло ба л не и з а з о в е, ко ји з а х т е в а ју гло ба л не од г о в о р е. Да би т и од г о в о ри би ли де мо кратски, мораћемо да пронађе мо адекватна решења. Космопо - л и т ска де мо к ра т и ја, као Хел дов од г о вор на п и та ње мо же л и де мо к ра т и ја пре жи ве ти гло ба ли за ци ју, од носно, као одговор на све присутнији фено - ме н ле г и т и м а ц и ј ског дефиц ит а у глоб а лној пол ит иц и, не мор а и неће би т и је д и н и п ред лог у ре ша ва њу од но са из ме ђу до но ше ња од л у ка, гла са ча и т е ри т о ри је. Све т ско д ру ш т во т ра ж и сво ју в ла д у. То п ро с то н и је п и та ње из бо ра већ им пе ра тив бу дућ но сти. По све му су де ћи, је ди ни на чин да гло - ба ли за ци ја буде демократска јесте да демо кра ти ја бу де гло ба ли зо ва на. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА К р с т и ћ, П р е д р а г (20 03). М и с л и гло б а л но де л у ј а н т и гло б а л и с т и ч к и. Но в а с р п с к а п о - л и т и ч к а м и с а о, VI: 3 4. Х а н т и н г т он, С е м ју е л (19 98). С у ко б ц и в и л и з а ц и ја и п р е о б л и кo в а њ е с в е т с ко г п о р е т к а. Пре вео с ен гле ског Бра ни мир Гли го рић, Под го ри ца: ЦИД. Bek, U l r i h (20 03). Vi r t u el n i p o re sk i ob ve z n i ci. U: Glo b a li za ci ja Mit ili st va r n o st, S o ci o loš k a h r e s t o m a t i ja (prir. V. Vu le tić). Be o grad: Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva. Fu k u jam a, Fr e nsi s (1997 ). Kraj isto ri je i po sled nji čo vek. P r e vo d Br a n i m i r Gl i go r ić i Slo b o d a n D i v ja k, Po d go r i c a : C I D. G i d e n s, E n t o n i (19 98). Po sle d i c e m o d e r n o s t i. P r e ve l i Ve s n a Bi g a i M l a d e n L a z ić, B e o g r a d : Fi l ip Vi š njić. Held, Dej vid (1997). D e m o k r a t i ja i glo b a l n i p o r e d a k: o d m o d e r n e d r ž a v e k a k o s m o p o li t s k o j vl a d a v i n i. Pre ve li Rad mi la Na ka ra da i Mi ro slav Pe čuj lić, Be o grad: Fi lip Viš njić. Held, D e j v id (20 03). D e b a t e o g lo b a l i z a c i ji. U: G lo b a li z a c i ja m i t ili s t v a r n o s t: s o c i o lo š k a h r es t o m a t i ja, priredio, predgovor na pisao i pri lo zi ma opre mio Vla di mir Vu le tić; teks t o ve p r e ve l i V l a d i m i r Vu le t ić, Z o r a n a To d o r o v ić i M i l a n k a R a d ić, B e o g r a d : Z a vo d z a udž be ni ke i na stav na sred stva. Lu man, Ni klas (2001). Druš tve ni si ste mi: osno vi opšte te o ri je. Pre ve la s ne mač kog i pred go - vor na pi sa la Li di ja To pić. Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

541 Ma kluan, Mar šal (1971). Po z n a v a n je o p š t i l a č o v e k o v i h p r o d u ž e t a k a. Pre veo sa en gle skog Slo b o d a n Đ o r đe v ić. B e o g r a d : P r o s ve t a. O r lo v ić, Sla v i š a (2010). Po li t i k o lo š k i ogle d i: Po li t ič k a so c i o lo g i ja i p olit i čk a teor ija. Beog r a d : Slu ž b e n i g l a s n i k. Po d u n a va c, M i l a n (20 07 ). I z g r a d nja m o d e r n e d r ž a ve i n a c i je. G o d i š n ja k, B e o g r a d : Fa k u l t e t po li tič kih na u ka, I: 1. Sar to ri, Đo va ni (2001). De mo kra ti ja: Šta je to? Pre vod sa ita li jan skog Dra gan Mra o vić, Pod - go r i c a : C I D. To kvil, Alek sis de (2002). O d e m o k r a t i ji u A m e r i c i. P r e ve o s f r a n c u s kog Ž i vo ji n Ž i voj n o v ić. Srem ski Kar lov ci No vi Sad: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća. Za ka ria, Fa rid (2004). B u d u ć n o st slo b o d e: Ne li b e ral n a d e m o k ra t i ja k o d k uć e i u s vet u. P r eve o s en gle skog Ra do mir Li či na. Be o grad: Dan graf. GL O BA LI Z A T ION C H A L L E N GE TO DE MO C R AC Y by M I L O R A D ĐU R IĆ Bra će Rib ni kar 56/401, No vi Sad, Serbia m i lo r a d dju r ic1@g m a i l.c om R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R SUM MARY: In this pa per, we analyze the re la ti on ship bet we en glo ba li za tion and t he f u n c t i o n i ng of de mo c r a t ic syst e m s. T he c onc e pt t h at vo lu n t a r y c on se nt of t he m a jo r it y of ci ti zens gi ves va li dity and le gi ti macy to go vern ment in the me na ge ment of so cial li fe i s c e n t r a l t o ou r u n d e r s t a n d i ng of d e m o c r a c y. Vo lu n t a r y c o n s e nt i s e x p r e s s e d t h r o u g h elec ti ons which are held pe ri o di cally in a pre-de fi ned ter ri tory with num ber of vo ters k now n b efor eh a nd (r e le v a n t c o m m u n it y). But g lo b a l p r o ble m s nec e ss ar i ly r ais e t he i ss u e of what is r e le v a n t c o m m u n it y i n t he c a s e of t he i r r e s o lu t io n. D e mo c r a t ic or d e r i s f a ci ng se ri o us chal len ges wit hin the fra me work in which it is con sti tu ted. We as su me that nation -sta tes no lon ger ha ve the ex clu si ve po li ti cal con trol over the ir own ter ri to ri es; con - se qu ently, the terms of the fun cti o ning of de moc ra tic systems are chan ging and de mocra tic de fi cit ap pe ars. Ac cor dingly, it is ne ces sary to con si der new forms of de moc ra tic d e ci sio n - m a k i ng. KEYWORDS: glo ba li za tion, de moc ra tic or der, ter ri tory, na tion-sta te, cosmopolitаn d e mo c r a c y