Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког округа

192 Srp Arh Celok Lek. 2011 Mar-Apr;139(3-4):192-196 DOI: 10.2298/SARH1104192B ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.38:616.972(497.11) Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког округа Сања Богдановић, Невенка Бујандрић, Радмила Јовановић Завод за трансфузију крви Војводине, Нови Сад, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод Си ф и л и с ј е з а р а з на б о л е с т ко ја се м о же п р е н е т и т р ан сфу з и јо м к р в и. П о з на в а њ е у ч е с т а л о с т и си фи ли са и фак то ра ри зи ка код да ва ла ца кр ви је зна ча јан аспект без бед не тран сфу зи је. Циљ ра да Циљ ра да је био да се од ре де уче ста лост и тренд ин фек ци је си фи ли сом код да ва ла ца кр ви Ју жно бач ког окру га, класифи ку је утвр ђе на ин фек ци ја и опи шу демографске од лике серо - позитивних давалаца крви и фактори ризика код њих. М е т о д е р а д а Ре т р о сп е к т и в н а с т у д и ја ј е а н а л и з и р а л а р е зул т а т е се р о л ош ко г ск р и н и нг а сиф ил ис а и по дат ке о се ро по зи тив ним да ва о ци ма кр ви Ју жно бач ког окру га у пе ри о ду 2004 2008 го ди не. Резултати Од 153. 431 и сп ит а н е ј е д и н и ц е к р в и, ко д 13 ј е п о т в р ђ е н а и н ф е к ц и ја си ф и л и со м. Ук у п н а уче ста лост ин фек ци је би ла је 8,47 на 100.000 је ди ни ца кр ви, уз по ве ћа ње ли ни је трен да од 2,4%, а ста ти стич ки зна чај но (p<0, 0 01) в е ћа у ч е с т а л о с т и н ф е к ц и ј е у т в р ђ е н а ј е м е ђу н о в и м д а в а о ц и м а (51,93/10 0. 0 0 0) у о дн ос у н а в и ш е с т ру ке (2, 8 4/10 0 0 0 0). Ре зул т а т и и с т р а ж и в а њ а с у п о к а з а л и д а се уче ста лост ин фек ци је по ве ћа ва ла са ста ро шћу да ва о ца, а да је нај ве ћа би ла код ста ри јих од 45 го ди на. Све ин фек ци је су кла си фи ко ва не као про шли си фи лис. На ин тер вјуу оба вље ном на кон те сти ра ња код 69,23% да ва ла ца утвр ђен је ри зик од из ла га ња. За кљу чак В ећа у ч ес т ал о с т п р о ш л е и н ф е к ц и ј е у т в р ђ е н а ко д д а в а л а ц а к р в и с т а р и ј е ж и в о т н е д о - би ве роватно је последица ве ће пре ва лен ци је и ин ци ден ци је си фи ли са у про шло сти. Да ље кон - ти ну и рано праћење епидемиолошке ситуације сифилиса међу даваоци ма крви значајно је за оси - гу ра ње без бед не кр ви. Кључне речи: д ав аоц и к рв и; си ф и л и с ; е п и д е м и о л о г и ја; п о л н о п р е н о си в е б о л е с т и Correspondence to: Sanja BOGDANOVIĆ Zavod za transfuziju krvi Vojvodine Hajduk Veljkova 9a 21000 Novi Sad, Srbija sanjabodg@yahoo.com УВОД Сифилис је заразна болест која се може пренети трансфузијом крви. Узрочник сифилиса је спирохета Treponema pallidum subspecies pallidum [1]. Скри нинг ан ти те ла на ову бактерију у крви давалаца је поуздан начин да се открију особе с прошлом или актуелном инфекцијом [2-5]. У последњих педесет година у литератури је забележено свега неколико случајева преноса сифилиса трансфузијом крви [6]. Међутим, током друге половине деведесетих година међу становништвом у појединим земљама Европске Уније бележи се по ве ћа ње ин ци ден ци је си фи ли са [3, 7, 8, 9]. Тестирање давалаца крви на сифилис у Ср би ји уве де но је 1949. го ди не. Пре ма на шем са зна њу, у Ср би ји до сад не ма об јављених радова о инциденцији и преваленцији ове заразне болести код давалаца крви. У Јужнобачком округу око 5% становника да је крв. Она се при ку пља од здра вих пунолетних особа одабраних према стандардним захтевима за давање крви. Стандардним упитником се пре давања крви идентификују да ва о ци код ко јих је по ве ћан ри зик од инфекција које се преносе трансфузијом крви. У пе ри о ду 2004 2008. го ди не око 150.000 једи ни ца кр ви је ис пи та но на си фи лис и друге бо ле сти ко је се мо гу пре не ти тран сфу зијом (сида, хепатитис Б и хепатитис Ц). Свака јединица крви код које је скринингом утврђе на по но вље на ре ак тив ност ис кљу че на је из упо тре бе, а да ва о ци кр ви код ко јих је потврђена инфекција сифилисом трајно су искључени из даљег давања крви. Студија је изведена у Заводу за трансфузију крви Војводине (ЗЗТКВ) у Новом Саду, а одобрила ју је Етичка комисија Медицинског фа кул те та Уни вер зи те та у Но вом Саду. У овој сту ди ји ко ри шће ни су ре зул та ти рутинског скрининга антитела на спирохету T. pallidum код давалаца крви изведеног помоћу EIA (Enzyme Immunoassay) тестовима на аутоматском имуноанализатору (Da Vinci). Утвр ђе на ан ти те ла на спи ро хе ту T. pallidum остају доживотно присутна. Давалац с откривеним антителима може бити у би ло ко јој од три фа зе ин фек ци је [1, 10]. Познавање преваленције сифилиса и фактора ризика код давалаца крви од помоћи је при планирању и вршењу контроле и превенције инфекције [2, 11]. ЦИЉ РАДА Циљ ис тра жи ва ња је био да се утвр де учесталост и тренд инфекције сифилисом међу да ва о ци ма кр ви у Ју жно бач ком окру гу, класификује инфекција према врсти (актуелна или прошла) и опишу демографске одлике и ризици излагања серопозитивних давалаца крви.

Srp Arh Celok Lek. 2011;139(3-4):192-196 193 МЕТОДЕ РАДА Дизајн студије Ретроспективно су анализирани резултати испитивања 153.431 јединице целе крви прикупљене у ЗЗТКВ од 1. ја ну а ра 2004. до 31. де цем бра 2008. го ди не. Све је динице су након прегледа података о даваоцу класификоване на: јединице крви давалаца који први пут дају крв и јединице крви вишеструких давалаца (некога ко је већ јед ном дао крв у ЗЗТКВ и та да био те стиран на си фи лис). Све је ди ни це кр ви су, пре ма ре зултату тестирања, класификоване на: скрининг-негативне на сифилис (нереактиван резултат скрининг-теста), скри нинг-ре ак тив не на си фи лис (ре ак ти ван ре зул тат скри нинг-те ста при по нов ном ис пи ти ва њу у два поља) и потврђено позитивне на сифилис (позитиван резул тат по тврд ног те сти ра ња). Учесници студије Учесници студије били су здрави, пунолетни даваоци кр ви не ста ри ји од 65 го ди на, ода бра ни пре ма стандардним захтевима за давање крви. Прихватање и одбијање давалаца крви вршено је на основу стандардног упит ни ка и фи зи кал ног пре гле да. Од лу ку о то ме доносио је лекар специјалиста трансфузиологије у складу са стандардном оперативном процедуром (СОП). Критеријуми за искључивање давалаца из студије били су: сексуални однос мушкарца са другим мушкарцем, сексуални однос са сексуалним радницама, особа ма обо ле лим или ле че ним од дру гих пол но пре носи вих бо ле сти или осо ба ма ко је су ко ри сти ле ин травенске дроге, историја ранијих полно преносивих болести, интравенска примена дрога. Потврђено позитивни даваоци крви анализирани у овој студији били су подузорак свих учесника у испитивању. Актуелна инфекција сифилисом је дефинисана као позитивна на T. pallidum на EIA (TP EIA), T. pallidum Western blot (TP WB) IgM и Rapid Plasma Reagin (RPR). Прошла инфекција је дефинисана као RPR и TP WB IgM негативна, а TP EIA и TP WB IgG позитивна, што је укључило даваоце раније лечене од сифилиса, као и оне с ла тент ном ин фек ци јом. У студију нису укључени даваоци крви који су при скринингу били позитивни на сифилис, а који су из поновљеног узорка након три месеца били EIA нереактивни, односно EIA реактивни, а TP WB нереактивни. Прикупљање података Демографске одлике скрининг-позитивних давалаца крви, преузете из информационе базе података ЗЗТКВ, укључивале су: пол, старост, место прикупљања крви и број давања. Из регистра давалаца крви позитивних на сифилис преузети су подаци о резултатима скрининг-теста, додатног испитивања и интервјуа након тестирања. Лабораторијске методе Ла бо ра то риј ско ис пи ти ва ње ан ти те ла на T. pallidum урађено је у Одељењу за тестирање ЗЗТКВ према СОП. Скрининг је изведен применом EIA (Trepanostika TP recombinant, Biomerieux; Enzygnost Syphilis, Dade Behring; Bi o e li sa SYPHI LIS 3.0, Bi o kit; Syphi lis EIA II (TA) test kits, Newmarket Laboratories). Одобрење за коришћење скрининг-тестова издало је Министарство здравља Републике Србије. Према подацима произвођача теста, дијаг но стич ка сен зи тив ност те сто ва би ла је 98-100%, а спе ци фич ност 100%. Пре ру тин ске упо тре бе сви тестови су, према СОП, валидирани у лабораторији коришћењем сопственог панела. Додатно испитивање реактивних узорака, ради потвр ђи ва ња ин фек ци је и ак ту ел не, од но сно по шле инфекције, изведено је у микробиолошкој лабораторији Ин сти ту та за јав но здра вље Вој во ди не (TPHA; RPR), Градског завода за јавно здравље у Београду и Војномедицинске академије у Београду (TP WB). Статистичка анализа Оп шта уче ста лост ин фек ци је си фи ли сом ме ђу да ва о- цима крви у периоду 2004 2008. године изражена је на 100.000 донација. При израчунавању бројилац је био број по твр ђе но по зи тив них ре зул та та те ста, а име нилац уку пан број до на ци ја. Тренд оп ште уче ста ло сти израчунат је помоћу програма Minitab Project 15 (Minitab Statistical Software), а оцењен Поасоновом (Poisson) ре гре си јом. Ста ти стич ка зна чај ност је по твр ђе на за p<0,05. χ 2 -тест је ко ри шћен за по ре ђе ње уче ста ло сти инфекције: међу новим и вишеструким даваоцима крви, према годинама укљученим у истраживање и према старосним групама. Анализа је узведена коришћењем софтвера Grap hpad. Преваленција антитела на T. pallidum је израчуната на 100.000 но вих да ва ла ца; бро ји лац је био број потврђено позитивних нових давалаца, а именилац збир свих скри нинг-не га тив них и скри нинг-по зи тив них нових давалаца. Инциденција антитела на T. pallidum је израчуната на 100.000 вишеструких давалаца крви; бројилац је био број потврђено позитивних вишеструких давалаца, а именилац збир свих скрининг-негативних и скри нинг-по зи тив них ви ше стру ких да ва ла ца. Број да ва ла ца пре у зет је из ин фор ма ци о ног си сте ма ЗЗТКВ. Подаци су приказани табеларно. РЕЗУЛТАТИ Од ја ну а ра 2004. до де цем бра 2008. го ди не у Ју жнобачком округу испитана је 153.431 јединица крви. Тести ра но је укуп но 91.565 да ва ла ца кр ви, и то 21.182 но ва (23,13%) и 70.383 ви ше стру ка да ва о ца (76,87%). Ме ђу да ва о ци ма 13 је би ло по твр ђе но по зи тив но на антитела на T. pallidum: 11 ко ји су пр ви пут да ли крв (84,62%) и два ви ше стру ка да ва о ца (15,38%). Укуп на www.srp-arh.rs

194 Богдановић С. и сар. Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког округа учесталост инфекције била је 8,47 на 100.000 јединица крви, а тренд повећања учесталости сифилиса изно сио је 2,4% (95% CI: 1,66-3,33%; p=0,8637). Укупна преваленција потврђено позитивних да ва лаца на антитела на T. pallidum у по пулацији но вих да вала ца Јужнобачког округа била је 51,93/100.000 (Табела 1). Број нових давалаца потврђено позитивних на сифи лис посматран према години студије није указао на статистички значајну разлику током посматраног периода (χ 2 =4,42; df=4; p=0,352). Укупна инциденција по тврђено позитивних давалаца на антитела на T. pallidum у популацији вишеструких давалаца била је 2,84/100.000. Код два вишеструка потврђено позитивна да ваоца просечно време између давања крви било је 768 дана. Утврђена је статистички значајна разлика у уче сталости антитела на T. pallidum између нових и више струких давалаца крви (χ 2 =41,902; df=1; p<0,0001). Резултат TPHA био је не га ти ван код три но ва (23,08%) и два ви ше стру ка да ва о ца (15,38%), а по зи ти ван код Табела 1. Преваленција потврђено позитивних нових давалаца крви на антитела на спирохету Treponema pallidum Table1. Prevalence of confirmed positive first-time blood donors of treponemal antibody Година Year Број нових давалаца Number of first-time donor Број позитивних нових давалаца Number of first-time donor confirmed positive Преваленција на 100.000 Prevalence rate per 100,000 2004 3718 0 0 2005 4061 4 98.50 2006 3940 1 25.38 2007 4485 3 66.89 2008 4978 3 60.27 Укупно Total 21182 11 51.93 осам нових давалаца крви (61,%). Свих 13 давалаца били су RPR и TP WB IgM негативни, а TP WB IgG пози тив ни. Та ко ђе, код свих њих ин фек ци ја је кла си фико ва на као про шли си фи лис. Сви озна че ни да ва о ци су се одазвали на интервју након тестирања током којег су код де вет (69,23%) утвр ђе ни фак то ри ри зи ка (Табела 2). Само код једног даваоца је установљена удружена инфекција сифилиса са другом крвнопреносивом болести (хепатитис Б). Ме ђу по твр ђе но по зи тив ним да ва о ци ма би ло је 11 му шка ра ца (84,62%) и две же не (15,38%). Де сет да вала ца би ло је из гра да (76,92%), а три са се ла (23,08%). Учесталост инфекције међу даваоцима крви према ста ро сној до би при ка за на је у Та бе ли 3. Уоче но је да се уче ста лост ин фек ци је ме ђу но вим да ва о ци ма крви по ве ћа ва са ста ре њем (0-328,/100.000), а средња вред ност би ла је 51,93/100.000. Пре ва лен ци ја од 328, у најстаријој групи давалаца (старији од 45 година) показала је значајну разлику у односу на вредно сти у оста лим гру па ма (χ 2 =34,760; df=1; p<0,0001). Уче ста лост ин фек ци је ме ђу ви ше стру ким да ва о цима кр ви, због ма лог бро ја по твр ђе но по зи тив них вишеструких давалаца, није се могла разматрати према старосној структури. Табела 3. Учесталост сифилиса међу новим даваоцима крви према старости Table 3. Frequency of syphilis among first-time blood donors by age Старост (године) Age (year) Нови даваоци donor <25 0 0 25 34 1 29.92 35 44 2 79.78 45 8 328. Укупно Total Учесталост на 100.000 Frequency per 100,000 11 51.93 Табела 2. Демографске одлике и фактори ризика код потврђено позитивних давалаца крви Table 2. Demographic variables and risk factors of confirmed positive blood donors Број даваоца Number of donor 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 doi: 10.2298/SARH1104192B Полно преносиве болести и ризик од излагања Sexually transmitted diseases or exposure risk reported Друге полно преносиве болести History of other sexually transmitted diseases Хомосексуална оријентација, HBsAg + Homosexual orientation, HBsAg + Друге полно преносиве болести History of other sexually transmitted diseases Полни однос са сексуалном радницом Ever had sex with a sex worker Пол Gender Старост (године) Age (year) 63 49 30 51 57 55 59 43 55 38 Тип даваоца Donor type Вишеструки Regular Вишеструки Regular

Srp Arh Celok Lek. 2011;139(3-4):192-196 195 ДИСКУСИЈА Ре зул та ти сту ди је су по ка за ли да је про сеч на уче сталост сифилиса код давалаца крви Јужнобачког округа у периоду 2004 2008. године била висока, али стална. Током студије нису откривени случајеви актуелне инфекције сифилисом. Учесталост прошле инфекције била је значајно већа међу новим даваоцима и значај но се по ве ћа ва ла са ста ре њем ис пи та ни ка. Ви сока уче ста лост ин фек ци је ме ђу да ва о ци ма ста ри је животне доби указала је на већу високоризичну сексуалну активност у претходним деценијама него у посматраном периоду. Ипак, ова студија је имала извесна ограничења: 1) упо тре ба EIA скрининг-тестова различитих произвођача, и поред њихове високе осетљивости, могла је довести до пропуста у дијагностиковању сифилиса; и 2) мали апсолутни број давалаца потврђено позитивних на си фи лис (ве ћи ном но вих, му шког по ла и из градске средине) није био довољан за утврђивање профила позитивног даваоца. Током посматраног периода утврђена је флуктуација у учесталости сифилиса међу даваоцима крви, а највећа забележена учесталост била је 2005. године. Исте године забележена је највећа учесталост сифилиса међу новим даваоцима крви, која се повећавала са старењем давалаца. Овај пораст се може делимично објаснити утицајем кампање за регрутовање нових давалаца која се одвијала у оквиру пројекта Европске Уније за по моћ тран сфу зи о ло шким уста но ва ма у Ср би ји. Током интервјуа након тестирања утврђени су факто ри ри зи ка код ве ћи не по зи тив них да ва ла ца кр ви. Као главни ризик назначена је инфекција сифилисом у прошлости. Мада се већина давалаца с прошлом инфекцијом може сматрати потенцијално безбедним дава о ци ма, ова гру па да ва ла ца је трај но ис кљу че на из ви ше раз ло га [12]. На на ру ше ну без бед ност ука за ли су раз ли чи ти по да ци до би је ни у стан дард ном упитни ку пре да ва ња кр ви и ин тер вјуу на кон ис пи ти вања у ве зи с по сто ја њем фак то ра ри зи ка, али и не достатак документованих података о лечењу ових испитаника или клиничком поступку постављања коначне дијагнозе [1]. Резултат TPHA те ста код два по твр ђе но по зи тивна ви ше стру ка да ва о ца био је не ре ак ти ван. Про ве ра дужине периода између давања крви код оба даваоца показала је да су њихови раније дати узорци крви тестирани у периоду када се за рутински скрининг користио само TPHA тест. Уста но вље но је да је ре зул тат ово га те ста и та да код оба да ва о ца био не ре ак ти ван. Ипак, код јед ног је у пи та њу би ла про пу ште на ди јагноза, јер је у интервјуу након испитивања добијен податак да је лечен од сифилиса 35 година раније. Иако је просечна учесталост сифилиса код давалаца крви била висока, њен значај умањује чињеница да је реч о прошлим инфекцијама. Ови даваоци могли су се идентификовати пре давања крви утврђивањем да ли су искре но од го во ри ли на по ста вље на пи та ња из стан дард ног упит ни ка. Да су ови да ва о ци ис кљу че ни из студије, просечна учесталост инфекције сифилисом би ла би ма ња 2,61 на 100.000 је ди ни ца кр ви. Слич на просечна учесталост забележена је и у истраживању Бранта (Brant) и са рад ни ка [7] у Ве ли кој Бри та ни ји. Повећање учесталост прошле инфекције заједно са по ве ћа њем го ди на ста ро сти да ва ла ца ве ро ват но одра жа ва ве ћу пре ва лен ци ју и ин ци ден ци ју си фи ли са у прошлости [13]. Утврђивање прошле инфекције сифилисом међу даваоцима крви старије животне доби као узро ка по зи тив ног трен да ин фек ци је си фи ли сом указује на то да је високоризично сексуално понашање ве за но ви ше за прет ход ни пе риод не го за по сматрани период у студији. Подаци добијени у студији у скла ду су са сма ње њем ин ци ден ци је си фи ли са и других полно пре но си вих бо ле сти у оп штој по пу ла ци ји Вој во ди не [14]. Код са мо јед ног да ва о ца утвр ђе на је исто вре ме на инфекција сифилисом и хепатитисом Б. Реч је о особи мла ђе жи вот не до би ко ја је пр ви пут дала крв и код које је током интервјуа након тестирања сексуални однос са другим мушкарцем препознат као фактор ризика. Ре зул тат ин тер вјуа по сле те сти ра ња по ка зао је потребу да се даваоци боље информишу о значају давања тачних и искрених одговора на питања из упитника пре донирања крви. Успостављањем поверљивог односа између даваоца и лекара на пријему могућност доби ја ња тач них од го во ра, укљу чу ју ћи и по дат ке у ве зи с ризичним понашањем, додатно би се повећала [15]. На без бед ност кр ви по зи тив но би ути ца ли и јав ноздрав стве ни про гра ми усме ре ни на бо ље ин фор мисање и скрининг потенцијалних давалаца крви [16]. ЗАКЉУЧАК Ру тин ски скри нинг си фи ли са ме ђу да ва о ци ма кр ви и даље је значајан аспект безбедне крви. Студија је, као пр ви из ве штај о уче ста ло сти ин фек ци је си фи ли сом код да ва ла ца кр ви Ју жно бач ког окру га, да ла до принос познавању епидемиолошке ситуације међу даваоцима крви овог региона и указала на потребу истражи ва ња дру гих по ка за те ља ин фек ци ја ко је се пре носе тран сфу зи ја ма кр ви. www.srp-arh.rs

196 Богдановић С. и сар. Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког округа ЛИТЕРАТУРА 1. Singh AE, Romanowski B. Syphilis: review with emphasis on clinical, epidemiologic, and some biologic features. Clin Microbiol Rev. 1999; 12:187-209. 2. Gardella C, Marfin AA, Kahn RH, Swint E, Markowitz LE. Persons with early syphilis identified through blood or plasma donation screening in the United States. J Infect Dis. 2002; 185:5-9. 3. Lewis DA, Latif AS, Ndowa F. WHO global strategy for the prevention and control of sexually transmitted infections: time for action. Sex Transm Infect. 2007; 83:508-9. 4. Young H. Guidelines for serological testing for syphilis. Sex Transm Infect. 2000; 76(5):403-5. 5. Bogdanovic S. Sifilis testiranje davalaca krvi. Medicina danas. 2010; 9(4-6):134-40. 6. Orton S. Syphilis and blood donors: what we know, what we do not know, and what we need to know. Transfus Med Rev. 2001; 15:282-91. 7. Brant LJ, Bukasa A, Davison KL, Newham J, Barbara JA. Increase in recently acquired syphilis infections in English, Welsh and Northern Irish blood donors. Vox Sang. 2007; 93:19-26. 8. Fenton KA, Lowndes CM. Recent trends in the epidemiology of sexually transmitted infections in the European Union. Sex Transm Infect. 2004; 80:255-63. 9. Potocnik M, Butina MR, Bartenjev I, Waugh MA. Syphilis in Slovenia on the threshold of the European Union. Int J STD AIDS 2000; 11:795-7. 10. Larsen S, Steiner B, Rudolph A. Laboratory diagnosis and interpretation of tests for syphilis. Clin Microbiol Rev. 1995; 8:1-21. 11. Dodd RY. Donor screening and epidemiology. Prog Clin Biol Res. 1985; 182:389-405. 12. de Almeida Neto CA, Murphy EL, McFarland W, Mendrone A Jr, Chen S, Chamone DAF, et al. Profile of blood donors with serologic tests reactive for the presence of syphilis in São Paulo, Brazil. Transfusion. 2009; 49:330-6. 13. Green T, Morton RS. The control of syphilis, a contemporary problem: a historical perspective. Sex Transm Infect. 2001; 77:214-7. 14. Golusin Z, Poljacki M, Vujic I, Matic M, Tasic S, Seguljev Z. Occurrence of sexually transmitted diseases in Vojvodina during the last 20 years. Med Pregl. 2001; :3-6. 15. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. Making a Difference: Recruiting Voluntary, Non-Remunerated Blood Donors. Geneva, Switzerland: International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies; 2002. 16. Bihl F, Castelli D, Marincola F, Dodd RY, Brander C. Transfusiontransmitted infections. J Transl Med. 2007; 5:25. Risk Factors for Syphilis Infection in the South Bačka Blood Donor Population Sanja Bogdanović, Nevenka Bujandrić, Radmila Jovanović Blood Transfusion Institute of Vojvodina, Novi Sad, Serbia SUMMARY Introduction Syphilis is one of infectious diseases that can be transmitted by blood transfusion. Determining the frequency of syphilis among blood donors and the relevant risk factors is an important aspect of safe blood transfusion. Objective To determine the frequency and the trend of syphilis infection among blood donors in South Bačka Region, to classify the confirmed infection and to describe demographic characteristics of seropositive blood donors and their risk factors. Methods This retrospective study analyzed results of routine EIA syphilis screening and blood donor data from South Bačka Region between 2004 and 2008. Results Thirteen out of 153,431 tested blood units were confirmed as syphilis-infected. The study found that the overall frequency of infection was 8.47 per 100,000 blood donations, with a trend increase of 2.4%; there was a statistically significant (p<0.001) higher frequency among first-time blood donors (51.93/100,000) than regular ones (2.84/100 000). The highest prevalence was noted in donors aged over 45 years. All cases were classified as past syphilis infections. Post-donation interviews revealed exposure risk in 69.23% of the donors. Conclusion A higher frequency of past infections detected in older donors is probably due to a higher prevalence and incidence of syphilis in the past. Further continual epidemiologic follow-up of syphilis in blood donors is crucial in obtaining safe blood. Keywords: blood donors; syphilis; epidemiology; sexually trans mit ted diseases Примљен Received: 07/12/2009 Ревизија Revision: 26/11/2010 Прихваћен Accepted: 28/12/2010 doi: 10.2298/SARH1104192B