НАЈЧЕШЋИ УЗРОЧНИЦИ УРИНАРНИХ ИНФЕКЦИЈА У ДЕЧЈЕМ УЗРАСТУ И ЊИХОВА СЕНЗИТИВНОСТ НА АНТИБИОТИКЕ

STRUČNI RAD НАЈЧЕШЋИ УЗРОЧНИЦИ УРИНАРНИХ ИНФЕКЦИЈА У ДЕЧЈЕМ УЗРАСТУ И ЊИХОВА СЕНЗИТИВНОСТ НА АНТИБИОТИКЕ Александра Јанчић, Ана Вујић, Раша Медовић, Зоран Игрутиновић Факултет медицинских наука, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевaц THE MOST FREQUENT CAUSATIVE AGENTS OF THE URINARY TRACT INFECTION AMONG CHILDREN AND THEIR SENSITIVITY TO ANTIBIOTICS Aleksandra Jancic, Ana Vujic, Rasa Medovic, Zoran Igrutinovic Faculty of Medical Sciences, University of Kragujevac, Kragujevac, Serbia САЖЕТАК Циљ. Циљ истраживања био је да се утврде најчешћи узрочници уринарних инфекција код деце у петогодишњем периоду и да се испита њихова сензитивност на антибиотике, као и да се утврди учесталост придружених аномалија уроинотракта. Методе. Испитивани узорак обухватио је 305 пацијента, узраста 0 14 година, оба пола, са дијагнозом инфекције уринарног тракта. Према узрасту, сви пацијенти су подељени у пет група: новорођенчад, одојчад, мала, предшколска и школска деца. Коришћени су подаци из историја болести пацијената хоспитализованих на Педијатријској клиници КЦ Крагујевац, од 1. јануара 2005. до 31. децембра 2009. године. Комплетно клиничко, лабораторијско, ултрасонографско и радиографско испитивање спроведено је на истраживаном узорку. Најзначајнији коришћени подаци су уринокултуре с антибиограмом. Употребом χ 2 теста статистички су обрађени добијени подаци, за ниво вероватноће p 0,05. Резултати. Потврђена је статистички значајно већа заступљеност женског пола међу оболелима, изузев у првом месецу живота. Највећи број оболелих испитаника оба пола регистрован је код одојчади. Код 7,8% испитаника дијагностикован је неки степен везикоуретралног рефлукса. Најчешћи узрочници били су Escherichia coli (код 81,3% девојчица и 63,1% дечака), Klebsiella, Proteus mirabilis и Enterococcus. Escherichia coli имала је приближно исту сензитивност на испитивана антимикробна средства, као и Proteus. Анализирајући остељивост осталих узрочника запажено je да je Klebsiella најосетљивија на oфлоксацин, а Enterococcus на ванкомицин. Закључак. Инфекције уринарног тракта су чешће код женске деце, најчешће у добу одојчета, а Escherichia coli је најчешћи проузроковач уринарних инфекција. Подједнако је сензитивна код оба пола на следеће антибиотике: цефтриаксон, амикацин, цефалексин, офлоксацин, гентамицин и пипемидинска киселина. Кључне речи: новорођенче; дете; инфекције уринарног тракта; антибактеријски лекови; тестови микробиолошке осетљивости. ABSTRACT Objective. The aims of this study were to find out causes of urinary tract infection among children in the 5-year period and to establish their antimicrobial sensitivity as well as to determine the frequency of the associated congenital anomalies of the urinary tract. Methods. The sample included 305 patients, aged 0-14 years, both sexes, with diagnosis of the urinary tract infection (UTI). According to the age of patients they were divided into five groups: newborns, infants, small, preschool and school children. Patient s history documents, of patients hospitalized on Pediatric clinic, Clinical Center Kragujevac, from January 1, 2005. to December 31, 2009 were used. An entire clinical, laboratory, ultrasonographic and radiographic examination was conducted on the studied sample. Urine culture with antibiogram was the most important for this research. Data processing of collected documents was done by using χ 2 test, with the probability level of p=<0.05. Results. A statistically significant higher incidence among female patients was confirmed, except for the first month of life. The biggest number of patients of both sexes was registered in infants. 7.8 percent of examined patients were diagnosed with some degree of vesicoureteral reflux. The most common pathogens were Escherichia coli (81.3% for girls, 63.1% for boys), Klebsiella, Proteus mirabilis and Enterococcus. E. coli showed approximately the same sensitivity to tested antimicrobials and also did Proteus. By analyzing the sensitivity of other pathogens causing UTI it was noted that Klebsiella was the most sensitive to ofloxacin and Enterococcus to vancomycin. Conclusion. UTIs are more common in female children, mostly in infants and Escherichia coli is the most frequent cause. It is equally sensitive in both sexes to the following antibiotics: ceftriaxone, amikacin, cephalexin, ofloxacin, gentamicin and pipemidic acid. Key words: infant; child; urinary tract infections; antibacterial agents; microbial sensitivity tests. Primljen/Received: 09.12.2011. Prihvaćen/Accepted: 24.04.2012. 196 Др Александра Јанчић Октобарских жртава 51/7, 36000 Краљево Тел. 0641368313 E-mail: jancicaleksandra86@gmail.com

УВОД Под појмом инфекције уринарног тракта (ИУТ) подразумевају се сва стања која карактерише присуство сигнификантног броја бактерија у урину, без обзира на локализацију инфекције у уринарном тракту (1 3). Ове инфекције су, после респираторних инфекција, најчешће бактеријске инфекције у детињству (3, 4, 5). Према подацима из доступне литературе, симптоматска ИУТ евидентирана је код 2,8% дечака и 8,3% девојчица узраста до 7 година, тј. код 3,6% дечака и 11,3% девојчица до 14 година живота (3, 6, 7). Инфекције уринарног тракта проузроковане су најчешће бактеријама, а само у ретким случајевима и другим микроорганизмима као што су протозое, гљивице и вируси (1, 2, 4). У више од 95% случајева пут инфекције је асцедентан, почев од колонизације периуретралне регије уретре (8, 9). Присуство дизуричних и/или других неспецифичних симптома, у зависности од узраста и бактериурије од 100.000 бактерија, тј. CFU (Colony Forming Units) / ml, у стандардно узетом узорку урина за микробиолошки преглед, сматра се значајним и сигурним знаком инфекције. Kод узорка добијеног стерилном катетеризацијом мокраћне бешике, 10.000 и више бактерија/ml урина указује на дијагнозу уринарне инфекције, а код узорка добијеног супрапубичном пункцијом мокраћне бешике сигнификантан је сваки добијени број бактерија (10 13). Према подацима из актуелних студија, тренутне препоруке су да се код новорођенчади, одојчади и деце до пет година с првом дијагностикованом уринарном инфекцијом уради скрининг на постојање везикоуретралног рефлукса ВУР-а, јер је то најучесталија урођена аномалија уринарног тракта (према истраживања 10 40% деце са ИУТ има и неки степен ВУР-а). То значи да, поред лабораторијских и микробиолошких испитивања крви и урина, треба урадити ултразвучни преглед уринарног тракта. Уколико постоји сумња да је реч о компликованој инфекцији уринарног тракта праћеној сепсом, ВУРом или неком другом урођеном аномалијом (опструктивне аномалије, полицистични бубрези, неурогена бешика...), треба наставити инвазивнију рендген дијагностику, евентуално и ендоскопско испитивање уринотракта, радиоизотопску дијагностику и биопсију. Скрининг је неопходан, јер према подацима из најновијих публикованих студија тачна инциденца рефлуксне нефропатије, која се развија као последица ВУР-а, није позната, али се креће у опсегу од 36% до чак 56% (14 16). Терапија уринарних инфекција може да буде емпиријска (искуствена сазнања о главним бактеријским изазивачима и њиховој антимикробној осетљивости), циљана (према резултату антибиограма) и профилактичка. Профилактичка терапија оправдана је код деце са три и више епизода инфекције уринарног тракта годишње. У таквим случајевима лек се обично даје у једној дози, која износи 1/3 укупне терапијске дозе, увече, пред спавање (17 21). Публиковане студије код нас које говоре о узрочницима уринарних инфекција и антимикробној резистенцији у дечјем узрасту нису честе. То се посебно односи на децу свих узраста, с обзиром на то да преовлађују истраживања код одређених субпопулација или врста микроорганизама (22 24). У свету, оваква истраживања су честа, мада постоји потреба да се болест стално прати због измена у обрасцу резистенције бактерија на коришћене антибиотике (25 28). Због свега наведеног, циљ нашег рада био је да се утврде етиологија ИУТ, учесталост урођених аномалија код деце оболеле од ИУТ и да се установи образац осетљивости најчешћих узрочника ИУТ на антимикробне лекове код хоспитализоване деце на Педијатријској клиници, узраста 0 14 година, у петогодишњем периоду. ИСПИТАНИЦИ И МЕТОДЕ Студија је осмишљена према типу кохортног ретроспективног аналитичког истраживања (29, 30). Радом је обухваћено 305 пацијената код којих је бактериолошким прегледом урина доказана ИУТ, узраста 0 14 година, хоспитализованих на Педијатријској клиници, Клиничког центра Крагујевац, у периоду од 1. јануара 2005. до 31. децембра 2009. године. Ради прикупљања података у раду су коришћене историје болести, епикризе и налази допунских радиолошких испитивања (ехосонографски преглед бубрега и уринотракта, МЦУГ микциона цистоуретерографија, ДМСА динамска сцинтиграфија бубрега), циљано рађена у појединим случајевима, код постојања сумње на урођене аномалије урогениталног тракта. Сви пацијенти су подвргнути уобичајеним дијагностичким поступцима у складу с дијагнозом постављеном на пријему. Приликом посматрања користили смо анамнестичке податке о постојању дизуричних и/или других неспецифичних симптома, везаних за друге органе и системе, у зависности од различитих узрасних категорија (од одбијања оброка и ненапредовања у тежини, непријатног мириса урина, повраћања, нејасног фебрилног стања код новорођенчади и одојчади, до бола при мокрењу, учесталог, непријатног мокрења, капања и замућеног урина, праћеног повременим периодима грознице и фебрилности код старије деце) (1, 2, 4, 6) и 197

лабораторијске критеријуме за постављање дијагнозе ИУТ. а) Хематолошки убрзана седиментација еритроцита (SE > 35mm/1h), леукоцитоза > 15x109/l код новорођенчета и >10x109/L код одојчета и старије деце, Ц реактивни протеин (CRP) > 5 и прокалцитонин (PCT) > 0,5 ng/ml. б) Уринарни албуминурија (присуство албумина у урину доказано семиквантитативном методом), анализа седимента урина: леукоцитурија (број Le > 5 у видном пољу великог увеличања) и хематурија (број Er > 3 у видном пољу великог увеличања). в) Микробиолошки налаз културе урина узетог из средњег млаза при акту мокрења или помоћу стерилне пластичне кесице, са испитивањем сензитивности добијеног узрочника на антимикробна средства (1, 3, 13). Код сваког испитиваног детета млађег од пет година при првој уринарној инфекцији, као и код старије деце с компликованом уринарном инфекцијом (тешка клиничка слика, септично стање, високи параметри инфламације, посебно PCT), као и онима са рецидивантним уринарним инфекцијама, којима претходним испитивањем није урађен ехосонографски преглед, након иницијалног лабораторијског испитивања и узимања урина за микроскопски преглед и микробиолошко тестирање, урађен је и ултрасонографски преглед уринотракта, као уводна дијагностичка метода ради откривања урођених аномалија. Сви испитаници подељени су у пет узрасних група: а) новорођенчад (0 28 дана), б) одојчад (1 12 месеци), в) мала деца (1 4 година), г) предшколска деца (4 7 године), д) школска деца (7 14 година). Добијени подаци статистички су обрађени коришћењем χ² теста као теста слагања у програму SPSS 18.0. Као статистички значајне сматране су вредности за p < 0,05 (вредност добијена χ² тестом vs. таблична вредност за p = 0,05, за одговарајући степен слободе DF) (29, 30). РЕЗУЛТАТИ Укупан број деце узраста 0 14 година код којих је дијагностикована инфекција уринарног тракта у испитиваном петогодишњем периоду износи 305, од тога 194 су девојчице (63,6%), a 111 дечаци (36,4%). Уринарна инфекција најучесталија је код одојчади оба пола, тј. 114 деце припада овом узрасту (37,4%). Слика 1. Дистрибуција оболеле деце у зависности од узраста. Постоји статистички значајна разлика у дистрибуцији полова, посматрано у односу на старосне групе, тј. у старосној групи 1 новорођенче (0 28 дана), у већем проценту су заступљени дечаци, док у осталим старосним групама има више оболелих девојчица (слика 1 и 2). Према анамнестичким подацима, у свим узрасним категоријама девојчица, тегобе је имала чак 181 девојчица (93,3%), док је осталих 13 девојчица (6,7%) имало асимптоматску бактериурију, откривену при контролном прегледу урина и уринокултуре, с обзиром на то да су хоспитализоване из других разлога. У случају дечака, ситуација је другачија сви хоспитализовани дечаци имали су дизуричне сметње или остале неспецифичне симптоме везане за друге органе или системе, у зависности од узраста. Фебрилно стање на пријему (температура већа од 37,5 C мерена аксиларно или већа од 38 C мерена ректално код новорођенчади и одојчади) установљено Слика 2. Дистрибуција оболеле деце по полу у односу на старосне групе. 198

је код 167 девојчица (86,1%) и 81 (73%) дечака свих узраста. Када су у питању параметри у анализама крви, контролисани на пријему, који указују на запаљење, код девојчица свих узраста добијени су следећи повишени резултати: седиментација (127 девојчица), број леукоцита (134), Ц-реактивни протеин (162) и прокалцитонин (102). Број дечака са повишеним вредностима био је следећи: седиментација (79 дечака), број леукоцита (83), Ц-реактивни протеин (91) и прокалцитонин (65). Примећено је да су високе вредности прокалцитонина, заједно са позитивним анамнестичким подацима и високо фебрилним стањем, удружене са тежим клиничким облицима уринарних инфекција, што потврђују и подаци из публикованих студија (сензитивност прокалцитонина 94,1%, специфичност 89,7% за акутни пијелонефритис [31]), што може да послужи као основа за нека будућа истраживања. Кад је реч о микроскопској анализи урина на пријему и одређивању албумина у урину семиквантитативном методом, позитиван налаз албумина је имала 51 девојчица и 32 дечака. Када су у питању вредности броја еритроцита и леукоцита у седименту урина, код оболелих девојчица свих узраста, било је 159 са повишеним бројем леукоцита и 127 са повишеним бројем еритроцита. Код дечака, укупно 92 је било са повишеном леукоцитозом а 81 са повећаним вредностима еритроцита. Укупан број деце код којих се после ултразвучног прегледа (мерењем ширине пијелокаликсног система, уоченим анатомским променама, неадекватним положајем бубрега у ретроперитонеуму...) посумњало на присуство урођених аномалија уринотракта износи 34 (11,1%) од тога 11 девојчица и 23 дечака, с тим што девет девојчица и 20 дечака припадају новорођеначадима и одојчадима. Накнадним ултразвучним проверама, знаци хидронефрозе одржавали су се код 24 (7,8%) деце пет девојчица и 19 дечака па је дијагностичко испитивање настављено микционом цистоуретерографијом. Код свих испитаника дијагностикован је неки степен везикоуретралног рефлукса. Код једног мушког новорођенчета посумњало се на присуство полицистичних бубрега, а код два мушка новорођенчета на опструктивне аномалије уринотракта, што је накнадним испитивањем (динамском сцинтиграфијом, биопсијом, цитогенетиком) и потврђено. Код укупно 28 (8,8%) деце са ИУТ доказане су урођене аномалије уринотракта, док код седморо деце нису виђене промене на контролном ултразвучном испитивању. Занимљиво је да су код поменуте деце подједнако заступљени бактеријски узрочници који су изоловани у уринокултурама (Escherichia coli, Klebsiella spp., Proteus mirabilis, Enterococcus spp.), за разлику од деце са некомпликованим уринарним инфекцијама, али са истом сензитивношћу на испитиване антибиотике, што ће бити наведено у наредном тексту. Резултати у субпопулацији девојчица са ИУТ приказани су у табели 1, на сликама 3 6 и у даљем тексту. Табела 1. Заступљеност бактеријских узрочника ИУТ у испитиваним узрасним групама девојчица. Слика 3. Сензитивност Escherichia coli на антимикробне лекове, код ИУТ девојчица. 199

Слика 4. Сензитивност Klebsiella на антимикробне лекове, код ИУТ девојчица. Слика 5. Сензитивност Proteus mirabilis на антимикробне лекове, код ИУТ девојчица. Слика 6. Сензитивност Enterococcus spp. на антимикробне лекове, код ИУТ девојчица. Escherichia coli је најчешћи узрочник ИУТ код девојчица, у 81,3% случајева (χ² = 170,18 за DF = 3 и p < 0,05). Највише девојчица оболелих од Escherichia coli су одојчад, 29,1% (χ² = 32,64 за DF = 4 и р < 0,05). На слици 6. може се видети да је најчешће изоловани узрочник ИУТ, Escherichia coli приближно подједнако осетљива на приказане антимикробне лекове (χ² = 2,857 за DF = 5 и р > 0,05). Од осталих бактеријских узрочника ИУТ, најчешће се изолују Klebsiella, са укупно 10,4%, Proteus mirabilis, укупно 5,2% и Enterococcus spp. који је изолован код 3,1% свих испитаника женског пола. Према узрасним категоријама девојчица, нема статистички значајне разлике у учесталости ИУТ изазваних осталим најчешћим узрочницима: Klebsiell (χ² = 9, за DF = 4 и р > 0,05), Proteus mirabilis (χ² = 5,5 за DF = 4 и р > 0,05) и Enterococcus spp. (χ² = 2,32 за DF = 4 и р > 0,05). Као што је приказано на слици 7, Klebsiella је испољила највећу осетљивост према офлоксацину (χ² =18,244 за DF = 5 и р < 0,05). Статистичком обрадом података дошло се до закључка да је Proteus mirabilis приближно подједнако осетљив на поменуте антимикробне лекове (χ² = 2,61 за DF = 5 и p > 0,05) Као што је приказано на слици 6, Enterococcus spp. је најосетљивији на ванкомицин (χ² = 23,3 за DF = 5 и р < 0,05). Резултати у субпопулацији дечака са ИУТ приказани су у табели 2, на сликама 7 10 и у даљем тексту. Escherichia coli је најчешћи узрочник ИУТ и код испитаника мушког пола (63,1%). Од осталих бактеријских узрочника ИУТ, у овој групи, изолују се најчешће Klebsiella 21,6%, Proteus mirabilis 11,7% и Enterococcus spp. 3,6%. Највише дечака оболелих од 200

ИУТ изазване Escherichia coli (χ² = 35,28 за DF = 4 и р < 0,05) и Klebsiell (χ² = 13,91 за DF = 4 и р < 0,05) припада узрасту одојчета, Proteus mirabilis је најчешћи узрочник у групи мале деце (χ² = 18,14 за DF = 4 и р < 0,05), док је Enterococcus spp. приближно исто заступљен у свим узрасним групама (χ² = 6,2 за DF = 4 и р > 0,05). Током поменутог петогодишњег периода, на основу урађених антибиограма, код испитаника мушког пола, Escherichia coli је показала приближно подједнаку осетљивост на антибиотике (χ² = 3,68 за DF = 5 и р > 0,05 ), Klebsiella је показала највећу сензитивност на офлоксацин (χ² = 18,876 за DF = 5 и p < 0,05 ), а Proteus mirabilis на амикацин (χ² = 15,93 за DF = 5 и p < 0,05). На основу урађене анализе утврђено је да је Enterococcus spp. подједнако осетљив на испитане антимикробне лекове. Табела 2. Заступљеност бактеријских узрочника ИУТ у испитиваним узрасним групама дечака. Слика 7. Сензитивност Escherichia coli на антимикробне лекове, код дечака са ИУТ. Слика 8. Сензитивност Klebsiella на антимикробне лекове, код дечака са ИУТ. Слика 9. Сензитивност Proteus mirabilis на антимикробне лекове, код дечака са ИУТ. 201

Слика 10. Сензитивност Enterococcus spp. на антимикробне лекове. ДИСКУСИЈА Током нашег петогодишњег истраживања утврдили смо да се ИУТ најчешће јављају у периоду одојчета, и то са учесталошћу 37,4% међу децом узраста 0 14 година. Доказано је да постоји статистички значајна разлика у дистрибуцији полова посматрано у односу на старосне групе. У старосној групи 1 новорођенче (0 28 дана) у већем проценту су заступљени дечаци, а у осталим старосним групама девојчице. Познато је да учесталост како симптоматске ИУТ тако и прикривене бактериурије зависи од узраста и пола детета. Женска деца оболевају чешће, осим у првој години живота. Преваленца симптоматске ИУТ код новорођенчади је 0,14%. У овом периоду превладавају мушка деца у односу 2,8 : 1 до 5,4 : 1. Поједини аутори сматрају да је мушки пол заступљенији и у млађем одојачком узрасту. Смањена учесталост ИУТ у каснијим годинама живота доказ је да одбрамбени механизам ове регије јача. Код дечака се то догађа брже него код девојчица, услед анатомских разлика, али и примене других мера приликом лечења (нпр. циркумцизија) (3, 6 9, 32). На основу добијених резултата, установљено је да већина (код дечака чак 100%) има позитивне анамнестичке податке о постојању дизуричних и/или других неспецифичних симптома, везаних за друге органе и системе, у зависности од различитих узрасних категорија (од одбијања оброка и ненапредовања у тежини, непријатног мириса урина, повраћања, нејасног фебрилног стања код новорођенчади и одојчади, до класичних симптома везаних за мокраћни систем, бола при мокрењу, учесталог, непријатног мокрења, капања и замућеног урина, праћеног повременим периодима грознице и фебрилности код старије деце) и високе температуре. Овакви резултати су посебно значајни у новорођеначком и одојачком узрасту, јер потврђују чињеницу да код сваког фебрилног стања и промене у понашању детета треба мислити на инфекцију уринарног тракта. Овакви подаци су у корелацији и са литературом и најновијим публикацијама (2, 6, 7, 9). Иако то није био примаран циљ нашег истраживања, примећено је да су повишени маркери акутне запаљенске реакције (СЕ, број Le у ККС, CRP и PCT) у нашој студији присутни код знатно већег броја оболеле деце, независно од пола и узраста. Према подацима из публикованих студија високе вредности прокалцитонина најзначајнији су параметар за одређивање тежине уринарне инфекције (сензитивност PCT-а 94,1%, специфичност 89,7%, док је сензитивност CRP-а 100%, али је екстремно ниска специфичност од само 18,5% за акутни пијелонефритис (31). Ови подаци могу да послуже као полазна основа за нека будућа истраживања. Када су у питању компликоване уринарне инфекције, удружене са урођеним аномалијама уринотракта, наши резултати су у складу са резултатима других студија из подручја са сличним социоекономским условима, узимајући у обзир техничку опремљеност и могућност генетског откривања таквих аномалија. Код укупно 28 (8,8%) деце са ИУТ доказане су урођене аномалије уринотракта, док се у другим публикацијама инциденца креће од 10 до 40%. Такође, установљено је да су дечаци подложнији урођеним аномалијама него девојчице, а узрасна категорија у којој се аномалије најчешће откривају је период новорођенчета и одојчета. Најчешђа урођена мана откривена при допунским прегледима је везикоуретрални рефлукс (14 16). Занимљиво је да је код поменуте деце приближно подједнака заступљеност бактеријских узрочника који су изоловани у уринокултурама (Escherichia coli, Klebsiella spp., Proteus mirabilis, Enterococcus spp.). Грам негативне бактерије су, како у литератури и публикованим студијама, тако и у нашем раду, доминантни узрочници уринарних инфекција, чак и до 90%, a међу њима предњачи Escherichia coli, чиме је потврђено да се такво стање не мења годинама не само у свету него и код нас, што је и очекивано, с обзиром на то да је Escherichia coli најчешћи урогени патоген присутан у цревном тракту (1, 2, 24). Када је реч о редоследу учесталости других бактерија, изазивача уринарних инфекција, резултати се разликују од студије до студије, али у свакој од њих, оне су знатно мање процентуално заступљене него Escherichia coli (26 28). 202

Публиковане студије код нас о узрочницима уринарних инфекција и антимикробној резистенцији у дечјем узрасту нису честе. То се посебно односи на децу свих узраста, будући да преовлађују истраживања код одређених субпопулација или врста микроорганизама (22, 24, 33). У свету, оваква истраживања су знатно чешћа (21, 26 28), али ипак постоји потреба да се стално прате због измена у процентуалној заступљености бактерија и обрасцу резистенције бактерија на коришћене антибиотике. Међу нашим испитаницима новорођеначког и одојачког узраста у уринокултури преовлађују две бактерије Escherichia coli и Klebsiella, код оба пола. У старијим узрасним групама, наставља се тренд доминантног преовлађивања Escherichia coli у уринокултурама, али се преостали узрочници Klebsiella, Proteus mirabilis, Enterococcus spp. процентуално приближно изједначавају, док се преостале врсте бактерија изолују само у спорадичним случајевима. Резултати испитивања осетљивости најчешће изолованих бактеријских узрочника ИУТ према антимикробним лековима показала су високу осетљивост према цефалоспоринима треће генерације цефтриаксону (Escherichia coli код више од 50%) и амикацину (Escherichia coli и Proteus mirabilis код око 50% испитаника) оба пола. Код девојчица и дечака у нашој студији уочена је значајна осетљивост Klebsiella на офлоксацин (45%). ТДА је одобрила примену ципрофлоксацина за лечење компликоване ИУТ и пијелонефритиса код деце, мада он није лек првог избора у педијатрији, због утицаја на коштанозглобни систем, па су цефалоспорини треће генерације и аминогликозиди, као монотерапија или у комбинацији и даље лекови избора (21 28, 33). Иако су слични резултати добијени и у другим истраживањима, постоје и значајне разлике. На пример у нашој студији је показано да је Escherichia coli приближно исто осетљива на лекове из група цефалоспорина, аминогликозида и флуорохинолона, док су у сличним истраживањима у свету добијени нешто другачији резултати. У другим студијама добру активност на уринарне патогене имају и сулфонамиди и комбинације пеницилина проширеног дејства са клавулонском киселином и цефалоспоринима (21 28, 33). У закључку, инфекција уринарног тракта се чешће јављала код девојчица (сем код новорођенчади, где преовлађују дечаци). Узраст у коме се најчешће јављала, код оба пола, јесте узраст одојчета. У већини случајева инфекцију прати позитивна анамнеза о постојању дизуричних и/или неспецифичних симптома и повишена температура, као и повишени маркери запаљенске реакције и промене у седименту урина. Компликоване уринарне инфекције које су у око 9% случајева праћене урођеним аномалијама уринотракта, пре свега везикоуретралним рефлуксом. Најчешћи узрочник уринарних инфекција код деце, оба пола је Escherichia coli, а установљена је њена приближно подједнака сензитивност на испитиване антибиотике: цефтриаксон, амикацин, цефалексин, офлоксацин, гентамицин и пипемидинска киселина. Наши резултати би могли да послуже као основа за даља истраживања оптималних терапијских стратегија код деце са уринарним инфекцијама. ЛИТЕРАТУРА 1. Forlan M. Urinary tract infection. In: Massry SG, Glassock RJ, eds. Textbook of nephrology. Baltimor: Williams & Wilkins, 1989: 678. 2. Јовановић О, Манчић Ј, Богдановић Р, Пецо А, Николић В, Огњановић М. Болести бубрега и мокраћних путева. У: Степановић Р, ур. Педијатрија. X изд. Београд: Савремена администрација: 306 10, 330 1. 3. Hooton T. M. The epidemiology of urinary tract infection and the concept of significant bacteriuria. Infection 1990; 18: S40 S43. 4. Симић-Огризовић С. Инфекције мокраћних путева, У: Манојловић Д. Интерна медицина. IV изд. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998: 1498 516. 5. Ђокић МЈ. Урологија. У: Максимовић ЖВ, ур. Хирургија. Београд: Медицински факултет Универзитета у Београду, CIBID, 2008: 712 20. 6. Winberg J, Andersen HJ, Bergstrom T, et al. Epidemiology of symptomatic urinary tract infection in childhood. Acta Pediatr Scand Suppl 1974; 252: 1-20. 7. Foxman B. Epidemiology of urinary tract infections, incidence, morbidity and economic costs. Dis Mon 2003; 49: 53 70. 8. Sussman M. Microbiology and defense of the urinary tract. In: Davison AM, Cameron JS, Grunfeld JP, Kerr DNS, Titz E, Winearles CG. Oxford textbook of clinical nephrology. 1st ed. Oxford: Oxford University Press, 1992: 1659 76. 9. Roberts JA. Factors predisposing to urinary tract infections in children. Pediatr Nephrol 1996; 10: 517 22. 10. Pierro A, Jones MO, Lloyd DA. A method for urine collection in infants. Arch Dis Child 1993; 69 (1 Spec No): 85 6. 11. Bachur R, Harper MB. Reliability of the urinanalysis for predicting urinary tract infections in young febrile children. Arch Pediatr Adolesc Med 2001; 155: 60 5. 203

12. Li PS, Ma LC, Wong SN. Is bag urine culture useful in monitoring urinary tract infection in infants? J Pediatr Child Health 2002; 38: 377 81. 13. McPherson RA, ed. Henry's Clinical diagnosis and management by laboratory methods. 21 st ed. Philadelphia: Saunders Elsevier, 2007. 14. Lim R. Vesicoureteral reflux and urinary tract infection: evolving practices and current controversies in pediatric imaging. AJR Am J Roentgenol 2009; 192: 1197 208. 15. Cleper R, Krause I, Eisenstein B, Davidovits M. Prevalence of vesicoureteral reflux in neonatal urinary tract infection. Clin Pediatr (Phila) 2004; 43: 619 25. 16. Mattoo TK. Vesicoureteral reflux and reflux nephropathy. Adv Chronic Kidney Dis 2011; 18: 348 54. 17. Лазић М. Лечење инфекција уринарног тракта. У: Простран М, ур. Антибиотици 2001. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2001: 337 70. 18. Јанковић СМ, ур. Фармакологија и токсикологија. Крагујевац: Медицински факултет, 2011. 19. Варагић МВ, Милошевић ПМ. Фармакологија. XVIII изд. Београд: Елит-Медика, 2003. 20. Dai B, Liu Y, Jia J, Mei C. Long-term antibiotics for the prevention of recurrent urinary tract infection in children: a systematic review and meta-analysis. Arch Dis Child 2010; 95: 499 508. 21. Craig JC, Simpson JM, Williams GJ, et al. Antibiotic prophylaxis and recurrent urinary tract infection in children. N Engl J Med 2009; 361: 1748 59. 22. Сарјановић Љ, Марковић М. Узрочници инфекција уринарног тракта и њихова осетљивост на антимикробне лекове. Проблеми у Педијатрији 1995; 76: 83. 23. Радисављевић С, Пецо-Антић А, Котур- Стевуљевић Ј, Савић О. Одлике уринарног тракта деце и адолесцената из породица са балканском ендемском нефропатијом. Срп Архив Целокуп Лек 2010; 138: 204 9. 24. Стојановић В, Милошевић Б. Резистенција Escherichia coli, најчешћег узрочника инфекција уринарног тракта код деце, на антибиотике. Мед Прегл 2010; 63: 109 12. 25. Bosch FJ, van Vuuren C, Joubert G. Antimicrobial resistance patterns in outpatient urinary tract infections the constant need to revise prescribing habits. S Afr Med J 2011; 101: 328 31. 26. Andreu A, Alós JI, Gobernado M, Marco F, de la Rosa M, García-Rodríguez JA; Grupo Cooperativo Español para el Estudio de la Sensibilidad Antimicrobiana de los Patógenos Urinarios. Etiology and antimicrobial susceptibility among uropathogens causing community-acquired lower urinary tract infections: a nationwide surveillance study. Enferm Infecc Microbiol Clin 2005; 23: 4 9. 27. Gales AC, Sader HS, Jones RN; SENTRY Participants Group (Latin America). Urinary tract infection trends in Latin American hospitals: report from the SENTRY antimicrobial surveillance program (1997 2000). Diagn Microbiol Infect Dis 2002; 44: 289 99. 28. Taneja N, Chatterjee SS, Singh M, Singh S, Sharma M. Pediatric urinary tract infection in a tertiary care center from North India, Indian J Med Res 2010: 131: 101 5. 29. Hulley SB, Cummings SR, Browner WS, et al. Designing clinical research. 3rd ed. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins, 2007. 30. Јевтовић И. Медицинска статистика. Крагујевац: Медицински факултет, 2002. 31. Smolkin V, Koren A, Raz R, Colodner R, Sakran W, Halevy R. Procalcitonin as a marker of acute pyelonephritis in infants and children. Pediatr Nephrol 2002; 17: 409 12. 32. Schoen E. The status of circumcision of newborns. N Engl J Med 1990; 322: 1308 12. 33. Peco-Antić A, Paripović D, Buljugić S, et al. Antibiotic resistance of uropathogens in newborns and young children with acute pyelonephritis. Srp Arh Celok Lek 2012; 140: 179 83. 204