СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И

Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро ма на. Иа ко је за јед но де ло ка над ске књи жев но сти до био не та ко уо би чајену, заправо за вид ну интернационал ну па жњу, са мо не колико књижевнокритич ких ра до ва се усу ди ло да о ње му про ми шља на озби љан на чин. По р ед з би р ке пе с а ма Сн а га р обов а, са ко јом де ли те ме, као и слико ви т о с т и фи г у р а т и в но с т је зи к а, ов ај р о ма н п р ед с т а в љ а к ул м и на ц и о н у т ач к у Ко е но в ог л и т е р а р ног р а з в о ја. Под јед на ко с е мо же твр ди ти да је реч о нај и за зов ни јем и, у опа жај ном сми слу, нај проницљивијем до сада написаном роману о Канади и њеним становни ци ма. Ко ен се до и с та по и г ра ва с т ру к т у ром ро ма на, а л и есен ц и ја л но је дин ство де ла на ла зи се ван тем по рал них и спа ци јал них гра ни ца п ри че и л и ко в а ; оно ле ж и у ко хе р ен т но с т и с а м и х с л и к а. К њи г а пр ва: По вест свих њих, пат нич ка је ис повест неименованог нара т о ра-ис т о ри ча ра ч и је ка зи ва ње, ис п у ње но по ме н и ма разнол ик и х т е ле сн и х и з л у че ви н а, с т у п а у с а гл а сје с а ч и њ е н и цом д а њ е г о в о т е ло т а в о ри у с т а њу кон с т и п а ц и је. У по гл а в љу Д у г ач ко п и смо од Ф., ко је у д ушевној б ол н иц и з а пор емећене к рим ина лце п ише и зв а н р ед н и, не с т а л н и р е в о л у ц и о н а р - т и р а н и н, у по зн а је мо с е с а нара то ро вим учи те љем и његовим си стемом виђеним из перспек т и в е по р а з а. По с лед њ а фа н т а зи ја о Ф.- ов ом б ек с т ву в о д и до Књи ге тре ће: Див ни гу бит ни ци Епи лог у тре ћем ли цу. У формал ном смислу, овај романескни део је најкон вен ци о нал ни ји, најбли жи тра ди ци о нал ном пи са њу. Ипак, чак и ов де ли ко ви и темпо рал не се квен це су сто пље ни и на ма се, нај зад, обра ћа још је дан на ра тив ни глас. 755

Ка ква год да је фа бу ла овог ро ма на, њен ути цај је ми ни ма лан. Уко ли ко ли ко ви уоп ште успе ва ју да за о ку пе на шу па жњу, то се деша в а з б ог њи хо в е екс п р е си в не п ри р о де, спо с о б но с т и да т еч но и ефект но из ра жа ва ју сво је ми сли. Је зик овог ро ма на, ако већ ни је оп сцен шта год та реч ов де зна чи ла не сум њи во је сек су а лан и сензуалан. Мајкл Ондатје тврди: Писа ти Див не гу бит ни ке у си гурном, већ опро ба ном сти лу би ло би рав но ка стри ра њу ње го вих моћн и х и де ја и вул г а р не св е т о с т и. 1 Сам Ко ен то ме би до дао: Не ма не п рис т ојн и х р е ч и, н и к а да. 2 И з гле да да з а и с т а по с т о ји спе ц и фича н, т е мат ск и ра з лог ко ри ш ћењ а и з узе т но фри вол н и х, сек су а л н и х је зич ких фра за на онај на чин на ко ји их Ко ен упо тре бља ва. Као што је слу чај у це ло куп ном ње го вом опу су, та ко и ов де де лу је да пи сац по ку ша ва да на те ра чи та о ца да се су о чи са сво јом сек су ално шћу: Ски дај те се, ски дај те се, ви че ми се, по гле дај мо се. Образ у јмо с е! 3 Је зи к би ис т о в р е ме но мо г а о би т и и на ме р но и з г р а ђе на п р е п р е к а с а ко јом с е с у о ча в а мо п р е не г о ш т о уоп ш т е п ри ме т и мо сву озби љност ро ма на. Та ко, п ри ме ра ра д и, на м и т и н г у се па ра т и ста на ра тор усме ра ва на шу па жњу ка жен ској ру ци што ми лу је ње го ве гениталије, док се кључна тема енглеске до ми на ци је над фран цуском Ка на дом об зна њу је у по за ди ни кроз ре чи го вор ни ка. Ова те о ри ја, ме ђу тим, не успе ва да учи ни ра зу мљи вим прису ство поп музике и цмокбум бам говор стри по ва, ни ти об ја шњав а де з и н т е г р а ц и ју је зи к а ви д љи ву у К њи зи п р в ој у де л у. Не ма сум ње да је све ово јед ним де лом ре зул тат хо ти мич не об ма не, буду ћи да је Ко ен и сам при знао ка ко ни ка да ни је у пот пу но сти био ли шен ути ца ја по ме ну тих еле ме на та. Ипак, ро ман не са мо да на и р о н и ча н на ч и н п р о бле ма т и зу је и ден т и т е т у њ е г о ви м п ри в ат н и м и ја в н и м д и м е н з и ја м а н е г о т акођ е п р едс т ав љ а м од е рн у в из иј у алијенације не и ме но ва ног на ра то ра, ју на ка ко ји под носи најстрашни је патње услед ра за ра ња ве р бал них струк ту ра. Ни ње го ве идеје н и њ е г ов је зи к не би в а ју ч в р с т о уо б л и че н и, у п р ко с ју на ко ви м ака дем ским ко ре ни ма у про шло сти. Ф и г у р а т и в но с т св ог г ов ор а гл а вн и л и к ц рп и, поп у т к ак в ог фол кло ри сте, из мно гих ми то ло ги ја ин ди јан ске, египатске, стар о г рч ке, п р емда у највећој ме ри нас т оји да си с т е ма т и зу је мо де р не м и т о ве п ри к у п ље не и з с т ри по ва, ра д ио - ем и си ја и фи лмова. Њег ов 1 M i c h a e l O n d a a t j e, L e o n a r d C o h e n, M c C l e l l a n d a n d S t e w a r t, To r o n t o 1970, 49. 2 До к у мен т а р н и фи л м L a d i e s a n d G e n tle m a n... Mr. L e o n a r d C o h e n, Na t i o n a l Film Bo ard of Ca na da, 1965. 3 Сви на во ди из ро ма на при сут ни у овом тек сту пре у зе ти су из: Ле нард К о е н, Д и вн и г у б и т н и ц и, п р е в. В у к Ше ћ е р о в и ћ, Ге о п о е т и к а, Б еог р а д 2 014 (прим. прев.). 756

храм су би о скоп Си стем и пра ви ло Ге вин Гејт: Краљ си си ро тињског к в арт а, и зр е к а о си з а ко не. Уп р ко с т о ме ш т о с е мо же на зв а т и ка на д и ја ном, овај ро ма н, ка о и д ру г а Ко е но ва де ла, под ра зу ме ва п рисуство библијск и х ц рта, како у по глед у рома неск ни х сли ка, та ко и у по гле ду са ме струк ту ре. Као и Б ибл ија, и Ди вн и г уб и тн иц и о б у х в а т а ју д ру ш т в е но и и нд и ви д уа лно под ру ч је. Ме ђу т и м, к а о што то обич но би ва у ве ћи ни слу ча је ва мо дер не, иро нич но ин то нира не ли те ра ту ре, по ло ви ви ше не про бле ма ти зу ју мо рална становишта, пи та ња до бра и зла, већ са да но се ег зи стен ци јал но обе леж је, ч врс т о везано за пој мо ве и ден т и т е та и о т у ђе ња. Обе ове т во ре ви не раз у ме ва мо као епо ве о дру штву и по је дин цу али се, упр кос њи хови м ис т о ри ј ск и м око сн и ца ма, мо же р е ћ и да су ш т и н ско јед и нс т в о и јед ног и д ру гог де ла п ре по чи ва у ко хе зив ној, ор ган ској хар мо ни ји сви х е ле ме на т а у н у т а р да т е це л и не не г о у л и не а р но с т и п р е до ча в а њ а п ри к а з а ног св е т а. Заиста, роман се че сто пер ци пи ра као иро нич на или демонична па ро ди ја Б и бл и је; ве ра је ов де за ме ње на ма ги јом. Фе но мен неп р е к и д ног с т в а р а њ а, р а ђа њ а, г у би с е у п ри с у с т ву ч и т а в е п ле ја де си р о ча д и. Не в е с т а и м ла до же њ а, т ра д и ц и о на л но п р едс т ав љ ен и у фи г у р а ма Св е т е К а т а ри не Те к а к ви т е и Хри с т а, па р о д и р а н и с у у ли ку Едит и ње ног Дан ског Ви бра то ра (Д. В.!). До ми нант на тем пора л на д и мен зија Б и бл и је од но си се на са да шње вре ме де ша ва се док се чи та; та ко и Ф. у свом пи сму на гла ша ва да ће по ка за ти нара то ру ка ко се де ша ва (пре зент, прим. прев.). У ро ма ну апо кал и п т и ч не с л и ке ев х а ри с т и је п р е р а с т а ју, и з ме ђу о с т а лог, у п р а ви ка ни ба ли зам, у де мон ску при чу о му че њу и са ка ће њу. Ис ку пљују ће жр тво ва ње те ла и кр ви, хле ба и ви на, при ка за но је у ли ку Св е т е К ат арине, т ог п р оп упе лог б елог љиљ ана који је Б аш т ов а н з а л ив а о к р в љу м учен ик а. О в ај си м б о л из а м б е лог/ц р в е ног сх в а т а с е и р о н и ч но у кон т ек с т у к љу чног р ома не скног кон фл и к т а и з ме ђу Бе лог Чо ве ка и Ц р ве ног Чо ве ка. Ка та ри на Те ка к ви та се на кон см р т и ча к и п реобраћа у биће беле расе. И н д ија н ка Ед и т, ко ја под јед на ко же л и да бу де не ко д ру г и, п ри р е ђу је и з не н а ђе њ е св ом м у ж у ко ји ка зу је: до че ка ла ме је скроз пре ма за на цр ве ном ма шћу, а ја сам м ис л ио на св о ју б е л у ко ш уљу. Нед уг о з ат и м Ед и т пос т аје к рв ави леш опру жен на дну отво ра за лифт. Ве р о в ат но н ај в а ж н и ја у по т р еба ов е си м б о л и ке п ри с у т н а је у сце ни француске свечане гозбе на којој Катарина Текаквита проси па сво је ви но. Цр ве на мр ља се ши ри по бе лом стол ња ку, го стима, па су чак и на но си про лећ ног сне га по там не ли у ни јан су просу тог ви на, чак је и сам ме сец имао ову им пе ри јал ну ни јан су. На ра тор от по чи ње на ред ни оде љак ре чи ма: Имам ути сак да је г о р е на в е де но а по к а л и п т и ч но, нај в е р о в ат н и је ев о ц и р а ју ћ и т и ме 757

К њиг у О т к р и в е њ а 6:12, у ко јој пун ме сец до би ја бо ју кр ви. 4 Он по т ом о б ја ш њ ав а г рчк и кор ен р еч и а пок ал и пса, да би с е с т от ина к с т р а н и ца к асн и је ис т и мо т и в поја вио у по с лед њ ој р е ч и Ед и т и ног го во ра о Изи ди: ἀπεκάυλνψεν ape kalypsen. Ова два па са жа и фигу ра же не по но во се до во де у ве зу на ра то ро вом де фи ни ци јом апока лип се: она озна ча ва оно што се от кри ва ка да се по диг не вео са жен ског л и ца. 5 Шта сам све учи нио, ја ди ко вао је на ра тор, шта све ни сам учи нио, да ти по диг нем вео с ли ца, да ти се уву чем ис под по к ри в а ча, К а т а ри Те к а к ви т а? Послед ње сцене романа опажају се као ин тен ци о нал не ли тер а р не па р о д и је би бл и ј ске ви зи је а по к а л и п с е. У О т к р и в е њу 22:14 сто ји: Благо он и ма ко ји т воре за пови јест и његове, да и м буде власт на др во жи во та, и да уђу на вра та у град. У ро ма ну пак не у глед ни с тари чо век силази са к ућ и це на д рве т у и, за ба в љен го л и м не д ри ма же не са ко јом пу ту је у ау то мо би лу, ула зи у Мон тре ал. Асо ци јаци ја на О т к р и в е ње 1:7 ( Ено, иде с обла ци ма, и угле да ће га сва ко око ) ви дљи ва је и у чи ње ни ци да се чо век тран сфор ми ше у филм на не бу, филм о сле пом црн цу ко ји но си сун ча не на о ча ре: А глава ње го ва и ко са би ја ше би је ла као би је ла ву на, као сни јег; и очи ње го ве као пла ме ни огањ (О т к р и в е ње, 1:14). Овај п ро цес и ро н и ч ног п ре о к ре т а ња сл и ка кон с т а н т но се јавља то ком чи та вог ро ма на. Баш као што су пла ме ни је зи ци на тера л и у чен ике да нап ус т е своје с обе к ако би ш и ри л и Хри с т о ву реч, та ко су и пе тар де при мо ра ле на ра то ра да се из ста на пре се ли у кући цу на др ве ту, те по ста не ин кар на ци ја Ф.-ових уче ња. У Би бли ји в о де н а не м а н Ле ви ја т а н је Ме си ји н не п ри ја т е љ, о с уђ е н д а буде уни штен Ње го вом ру ком. Гре шни чо век је ро ђен, жи ви и уми ре уну тар њ е г о в е у т р о б е. У Ко е но в ом р о м а н у Д а н ск и Виб р ат о р је та ко ђе из вор гре шно сти и дру штве не ја ло во сти, али, у скла ду са пан сек су ал но шћу ро ма на, он успе ва да, пре не го што ис ко чи кроз про зор и от пу же на зад у мо ре, за до во љи фру стри ра ну Едит де лују ћи по чи та вој п о в р ш и н и ње ног те ла. * 4 И ви дјех кад отво ри ше сти пе чат и гле, за тре се се зе мља вр ло, и сун це по ста цр но као вре ћа од ко стри је ти, и мје сец по ста као крв. Овај ци тат из Нов о г З а в е т а, к а о и н е ко л и ко н а р едн и х, п р еуз ет и с у и з: Б иб л ија и л и С в ет о п ис м о С т а р о г а и Но в о г а з а в је т а, С т а р и З а в је т п р е в е о Ђу р о Д а н и ч и ћ, Но в и З а в је т п р е в е о Ву к С т е ф. К а р а џ и ћ, Бр и т а н ско и и но з е м но би б л и ј ско д ру ш т в о, Б е о г р а д 1984 (прим. прев.). 5 Еди тин го вор у пре во ду зна чи: Ја сам Изи да, ко ја је би ла, ко ја јест и ко ја ће би ти, и ни је дан смрт ник ми ни ка да ни је ски нуо вео. 758

О в ај р о ма н и ден т и т е т а подједнако п редс т ав љ а у знем ирујућу с л ик у пот енц ија лн и х, о т у ђ ењ ем у з р о ко в ан и х не с р е ћ а с а ко ји м а се су о ча ва ју Ка на да и уса мље ни ју нак. Као и у Б и бл и ји, и у овом к њи жев ном ос т ва ре њу суд бина по је д и нца повез ана је са судбином на ро да. На ра тор је та ко оп ту жи вао Ф.-а: Од Ка на де си на пра вио огро ман ка уч за пси хо те ра пи ју на ко јем са ња мо и по но во про жив љ а в амо и дент и т е т ске ко ш ма р е. Док ис т ра ж у је с оп с т вен у све с т, неименов ан и јуна к п р оналази ис т ин у о К анад и. О в а ис т ина т есно је по ве за на са ње го вим на чи ном ода би ра жр тва ва јер, баш као и р о ма н, и к а на д ск а п р о ш ло с т и м п р ег н и р а н а је к р в љу по р а же н и х на р о да. Мо то на по чет ку ро ма на гла си: Не ко је ре као по диг ни тај па кет, уво де ћи те му жр тве /му чите ља која се на гла ша ва не прес т а н и м о б н а в љ а њ ем ч и ји је см и с а о и дент и ч а н зн а че њу с т и хо в а пе сме Ol Man Ri ver Ре ја Чар лса. Иа ко не по сто ји ло ги чан раз лог пом ињ ањ а и мена пе ва ча ко ји и з г о ва ра з а п и са не ре ч и, евоц ирањем фи нал не ви зи је ро ма на су ге ри ше се да пре ра ста ње у филм о Ре ју Ч а р л с у н е з н ач и о с лоб ођ е њ е з а н ар ат ор а н ег о п р е с и мб ол и чн у пре да ју угње та вач ким си ла ма. У пе сми Ге ни је Ко ен пи ше: за те бе Да х а у Је в р е ји н б и ћ у ко ји у креч ле же и с к р и в љ е н и х уд о в а у п о д б у л ом с м а к н у ћ у ка квог не спо зна људ ски ум. О в а с л ик а нац ис т и чке т о р т ур е подједна ко п р о ж и ма и Див не г у б и т н и ке: љу до ж де ри су и менов ан и п р ех ра мб ен и м нац ис т има и он и по с е д у ју св о је Да х ау 6 шта ле. Ро ман је прот кан уз гред ним али стал ним ре фе рен ца ма на Јевре је, ко је најчешће апострофирају њи хов по ло жај пат нич ког, му че нич ког на ро да. Ф. та ко твр ди да би св а к а г е не р а ц и ја з а п р а в о т р е ба ло да з а х в а л и св о ји м Јев р ејима и И нд ија нц има који су, у п раво с опс т вен и м ж рт вов ањем, у ч ин ил и напре дак мо гу ћим. Ка над ска литература обилује сликама усамљен и х, на п у ш т е н и х ме с т а, д ив љине р а внод у ш не п р е ма ен т и т е т и ма људ ског св е т а. Н а с у п р о т њ ој с т о ји на р а с т а ју ћ и, у р ба н и п р о с т о р у ко јем чо в ек, с у о чен с а г р а д ском с р е д и ном и по с т е пе н и м, њ ом и н и ц и р а н и м де х у ма н и з о в а њ ем св ог би ћ а, и с а м по с т а је и н д и ф е 6 Да хау на ци стич ки кон цен тра ци о ни ло гор и, ујед но, пр ви ло гор отворен у Не мач кој, не да ле ко од Мин хе на. Слу жио је као про то тип за све по то ње н а ц и с т и ч ке ко н ц е н т р а ц и о н е л о г о р е (п р и м. п р е в.). 759

рен тан пре ма истин ским, људ ским мо рал ним прин ци пи ма. Идент ит е т на ц и је је т ако нера ск ид ив о сп ле т ен с а ск у пом у н у т ра ш њи х и спо ља ш њи х обе леж ја не ког по је д и н ца ко ја га ч и не спец ифи чн и м, је д и н с т в е н и м с т в о р е њ ем. Уп р ав о с е ови м о бјаш њ ав а ч ињ ен иц а да је на ра тор, инд иг ни ран и не во љан, ипак био при ну ђен да го вори у име чи та ве Ка на де: О, је зи ку На ци је! За што не го во риш сам о се би? У св е тл у ш и р ег, д ру ш т в е ног конт екс т а р ом ан а, вид љив о је да је к а на д ск а ис т о ри ја з а сно в а на на п р о це с у п р е о б р а ћ а њ а уло г а му чи те ља и жр тве: му че ни ци FLQ бом бе ЖР ТВА Ин ди јан ци Фран цу зи Ен гле зи ис т р а ж и в а ч и м и т и н г е ко ном ск а је з у и т и к у л т у р а М У Ч И Т Е Љ Ф р а н ц у зи Ен гле зи А ме ри к а н ц и Св е т И нд ија на ца н и је с амо пас т о ра ла н, к а ко је т о п ри к а з а но у де л у Па у л и не Џон сон; он т а ко ђе под ра зу ме ва ма са к ре и а г о н и ју Бре бе фа и ње го ве бра ће. Све што је оста ло од не ка да шњег све та разо ри ли су фран цу ски ис тра жи ва чи и је зу и ти: ста р ци су се при вија ли уз све ште ни ков скут, дрх те ћи од не ке до тад не по знате усамљено ст и. Н и су мо гл и да ч у ју ка ко се ма л и не рас п р ска ва ју у ка ло та ма. Ун и ш т и т и в е з у с а п ри р о дом зн а ч и до в е с т и у п и т а њ е с а ме и з в о р е м и т о ло г и је. Та ко је т е ча К а т а ри не Те к а к ви т е, на кон по р а з а с ен ке ко ју је по слао да се бо ри са све ште ни ком, ла мен ти рао: Наш рај оду ми ре. Са сва ког бр да дух ур ла од бо ла јер би ва за бо ра вљен. Францу зи су чак за Иро ке зе 7 см и с л и л и св ој на зи в. И ме Ha o de no s a u ne e, ш т о зна ч и на р од д у г ач ке к у ће, р е де фи н и с а но је у д ух у фат и чке функ ци је је зи ка (hi ro као што ре кох), ко јем је по том при до да то зна че ње уз ви ка ра до сти или ту ге (koué) што, нај зад, све у куп но узевш и, у по т п у но с т и п ри с т а је њи хо в ој но в ој уло зи ж р т в е ( h i ro koué Iro qu o is). Исти овај обра зац да ље се по на вља: 7 Иро ке зи кон фе де ра ц и ја а ме ри ч к и х с та ро се де ла ца, л и га п ле ме на ( Кау га, Мохок, О неи де, О нондаг а и С ене ке) и з С евер оис т очн и х ш ума С еве рне А мерике. На зи ва ју се још и на род ду ге ку ће јер су, за раз ли ку од не ких дру гих ин ди јанских пле ме на, ста но ва ли у ду гим ку ћа ма, а не у ви гва ми ма или пу е бли ма. Пот ом ц и овог п леме на да на с ж и ве по резе р ват има у Њу јор к у, Он т а ри ју, Ви скон си н у и Окла хо ми (прим. прев.). 760

И Н Д И ЈА Н Ц И H a u d e no s a u n e e т е ч и н а с е н к а К а т а ри н а у к а м п у Е д и т ФРА Н Ц У ЗИ Ир о ке зи Л а м б е р ви л К а т а ри н а у ф р а н ц у ско у т в р ђ е њу си ло в а њ е Ка та ри нин те ча је сте из гу био у бор би, али је за то му дро од био да и с а м бу де под в рг н у т ж и в о т о да в ном ч и н у к р ш т е њ а. З а и с т а, не де љу да на на кон што је Едит у сво је ве не убри зга ла во ду из лурдских ам пу ли ца и Те ка кви ти ног зден ца, про на шли су је ка ко ле жи бе жи вот но пред лиф том прет по ста вља ју ћи да се ра ди о са мо у бис т ву. У де т и њс т ву Ед и т су силов ал и фра нц у ск и ме ш т а н и ко ји су је и р о н и ч но зв а л и и н д и ја нском п аг а нком, и а ко с е он а мо л и л а Бо го ро ди ци и Ка та ри ни Те ка к ви ти. На ра тор осе ћа да би т ре ба ло да спас е мак а р К ат арин у од фра н ц уск и х је з у ит а и з ло ко б не ц р к в е. К а да, у т р е н у т к у њ е не см р т и, К а т а ри н и н а ко ж а по б е л и, је з у и т и т о о бјаш њ ав ају : C é t ait u n a rg um e nt n ouvea u d e c r é d ibil it é, d o nt Di eu fa vo ri sa it les sa u va ges po ur le ur fa i re goûter la foi (То је но ви увер љи ви до каз да Бог има на кло но сти за ди вља ке јер им да је да ис к у ша ју в е ру). О в а к а в р а сн и шо ви н и з а м зг р о зио је Ф.- а: Не к а ово зе маљ ска Цр ква слу жи Бе лој ра си про ме ном бо је. Ипак, ни је про шло мно го пре не го што су му чи те љи Францу зи по ста ли ен гле ски плен. Ф. схва та да мо дер на Фран цу ска не сме да пра ви исте гре шке ка кве су чи ни ли Ин ди јан ци. Го вор ник на м ит и нг у, с епа ра т и с т а, к а же: Ен гле зи су на м у к ра л и Ис т орију! (...) Исто ри ја је од лу чи ла да у бор би за кон ти нент Ин ди јан ци бу ду по ра же ни од Фран цу за. Го ди не 1760. Исто ри ја је од лу чи ла да Францу зи бу ду поражени од Енглеза! (...) Године 1964. Историја је одлучи ла, не, Исто ри ја је на ре ди ла да Ен гле зи пре да ју ову зе мљу, ко ју су та ко мањ ка во во ле ли, да је пре да ју Фран цу зи ма, да је пре да ју на ма! Да ли се, ме ђу тим, пра вац ова квог кру жног то ка мо же та ко ла ко пре о кре ну ти? Ф. је глав ни кве беч ки глас; при зи вајући говорн и ко ву реторик у, он че зне за п у н и м на ц и о на л н и м г ра н и ца ма је р ће К а на да б е з не з а ви сно с т и би т и т ек не к а к в а Лу и зи ја на на с е в е ру, с а не ко л и ко до б ри х р е с т о р а на и Л а т и н ском че т в р т и к а о је д и н и м ре ли кви ја ма на ше кр ви. Освајачки Енглези су, међутим, заузврат постали жртве својих аме рич ких су се да: то је би ла по но во до жи вље на 1776. го ди на. Као Фран цуз, Ф. твр ди: Ен гле зи су на ма ура ди ли оно што смо ми у р а д и л и И н д и ја н ц и ма, а А мерик а н ц и с у Енглезима у р ад ил и оно што су Ен гле зи ура ди ли на ма. Да на шњи на пад за и ста је да ле ко 761

под м у к л и ји: он је еко ном ск и 8 и к ул т у рн и. У р оман у т елевизи јске ре кла ме по ти чу са Аве ни је Ме ди сон, ху мор је аме рич ки баш као и Чарлс Ак сис, а Хо ли вуд снаб де ва свет мо дер ним све ци ма. Ка да је на ра тор рас па ко вао пе тар де при сти гле из Су Фол са (Ју жна Да кота), ис та као је: Пла као сам због аме рич ког де ча штва ко је ни ка да н и с а м и ма о, з б ог св о ји х не ви д љи ви х р о д и т е љ а и з Но в е Ен гле ске, због великог зе ле ног трав ња ка и гво зде ног је ле на, због средњошколске р о ма н с е с а Зе л дом. Мо де р н и а ме ри ч к и с а н т а ко подразумев а ег зи стен ци ју ими гран та ко ји пло ви у Њу јорк на о ру жан ста ринским ми тра ље зи ма ка ко би пре не ра зио и осво јио Ин ди јан це; подра зу ме ва, да кле, при су ство је зу и та у иро ке шким гра до ви ма. Иста ова те ма жр тво ва ња при сут на је и у ин ди ви ду ал ним истори ја ма ро ма неск н и х ју на ка. При ча о Ка т а ри н и Те ка к ви т и п ре п у на је ње них лич них му че ња, а Солт Сен Лу ис из гле да као на ци стичк и ме д и ц и н ск и екс пе ри мен т. Н а р а т о р у св о јој а г о н и ји спо зн а је њи хо ве за јед нич ке, пат нич ке око ве: Ф. је ужа сно па тио у сво јим пос лед њи м да н и ма. К а т а ри н у је м и с т е ри о зн и ме х а н и з а м к а с а п ио из са та у сат. Едит је ур ла ла од бо ла. По ред то га, он је по се до вао укус за жр тве, би ло фик тив не, би ло ствар не, по свој при ли ци за то што је сам био оте ло тво ре ње во де ће жр тве у ро ма ну. Ф. му је зави део на та квом зва њу упр кос то ме што је упра во он на ра то ра као де ч а к а под в рг а о м ук а м а од с ец а јућ и м у б р а д а ви це у а т мо с ф е ри са д и с т и ч к и х по к л и ча одо бра ва ња та к вог по с т у п ка од с т ра не д ру ге си ро ча ди. Ка сни је у тек сту ро ма на са зна је се да је на ра тор из го рео своје руке Ф.-овим петардама. Несумњи во, ов де је по треб но оживе т и се ћ а ње на Ф.- ов и зг убљен и пала ц, односно и рокеш ко м учење Јо г у е с о в ог па л ца. 762 * Од три глав на ју на ка у са да шњо сти (или ско ри јој про шло сти) ро ма на, је дан је А, дру ги је Ка на ђа нин фран цу ског по ре кла, римо кат ол и к, ре во л у ц и о нар и ч ла н Пар ла мен т а, док је т ре ћ и ју на к не и ме но ва ни Ка на ђа нин ен гле ског по ре кла, од га јан у мон тре алском јез уи тском сир от иш т у. И ако с у ов а т ри к њи жев на ју на к а, у з К а т а ри н у Те к а к ви т у, у о сновном ф ок у с у п а ж њ е к а о по је д и н ц и, чи та о цу ни ка да ни је до зво ље но да за бо ра ви ши ри кон текст, поз а д и н у њи хо ви х ж и в о т а и си м б о л и ч к и т е р е т ко ји но с е. Де змон д 8 Едит је си ло ва на у ка ме но ло му или на не ком ме сту, ми не рал ном и теш ком, н а ко је г п р ав о и нд ир е к тн о п ол аж у а м ер и чк и и нт ер ес и. Н ар ат о р т акођ е на по ми ње да су кве беч ке шу ме искаса пље не и про да те Аме ри ци. У игра о ници и стре ља ни Цен тар пак на ла зи ла се пу цач ка кон зо ла По лар ни ло вац Де лукс с а д в о ји ц о м б р а д а т и х, н а т р о н т а н и х а м е р и ч к и х и с т р а ж и в а ч а. З а с т а в а њи хо в е др жа ве по бо де на је у сне жни на нос.

Пеј си ро ман до ж и в ља ва као све до чан ст во о до бро вољ ном г у би т к у се бе зара д неког вишег ц иља. 9 Али на шта се од но си тај ви ши циљ? Гу би т а к с оп с т в е ног би ћ а у р о ма н у с е з а и с т а, до д у ше на по ма ло и ро н и ча н на ч и н, де ша ва до бро вољ но, па и па к ње г о ви м не с т а ја њем не усту па се ме сто ни че му што се мо же, на при ват ном или јав ном н и в оу, позит и вно ок а р а к т е ри с а т и. Ч и н и с е д а је Пеј си п р е ви де о и ро н и ча н т он ро ма на за не ма ри в ш и под јед на ко по ру к у о по ра зу из Ф.- ов ог п и сма. Св а к и ју на к т р а је у и з о ло в а ној ег зи с т ен ц и ји ко ја с е окончав а ис т ом в р с т ом де с т ру к ц и је, а с а м и пол н и од но си н и су пред ста вље ни чак ни као су сре ти те ла: Ф. ис кљу чу је же љом об у зе тог на ра то ра али, за уз врат, и он би ва, од стра не Едит у Ар ген тини, ис кљу чен из те ле сног чи на и уза јам но сти до ди ра ко ји он под разу ме ва. Нај зна чај н и је сце не сек су а л н и х у ж и ва ња у ро ма н у од но се с е, з а п р а в о, и л и н а с а м о б л у д, и л и н а м е ђ у с о б н а о р а л н а т е л е с н а удо в о љ а в а њ а. На ра т ор г у би с оп с т ве н у л и ч но с т к р оз по к у ша је да и з б ег не призна ње о томе ка ко ње го во спа се ње мо же по те ћи са мо из уну трашњо сти би ћа, у са мо ћи. Уме сто то га, он усме ра ва свој по глед ка Ф.-у, Ед и т и, нај з а д, К а т а ри н и Те к а к ви т и. У с т а њу кон с т и па ц и је, ју нак упу ћу је мо ли тву сво јим цре ви ма да га учи не пра зним ка ко би био спо собан да прими садржаје који би га учи ни ли је дин ственом, за о к ру же ном осо бом, не у ви ђа ју ћ и, п ри т ом, да чо век не мо же п р и м и т и свој иден ти тет. Ју нак оту да цви ли: Ја с а м з а це мен т и ра ни, умр ли, за пе ча ће ни му зеј вла сти тог апе ти та. Ова сли ко ви та ви зи ја утам ни че ња те сно је по ве за на са ње го вим фи зичким окруже њем, до крај њих гра ни ца ин тро верт ним, без про зо ра из гра ђен и м с т а ном-под румом. Мес т о ње г овог б ора вк а, међут и м, п ризив а мра чан ту нел у ко јем је Ка та ри на Те ка кви та по сма тра ла сек суа лне п риз ор е и о тк рив ал а св ој девич а нск и и ден т и т е т. У јед ном тре нут ку тог по друм ског пат ни штва, чи ни се да на ра тор успе ва да до с ег не својев рсн у еп и фа н и ј ск у спо зна ју свог и ден т и т ет а: Више ми је ста ло до мог по цр ве не лог пал ца са но во на ста лим пли ком ко ји пул си ра, не го до све ко ли ке си ро ча ди у ва шем по га ном уни верзу му. Ода јем по част вла сти тој мон стру о зно сти! Ипак, он пре кида на к рат ко а п с о л у т но с а моп рих в а т ањ е, б е ж и од мес т а силаск а у уну тра шњост свог би ћа и сту па у хла дан, оби чан свет ка ко би у п у т ио по зи в ју т а р њ ем п р о г р а м у Ра но р а н и л и ца. Уп р а в о је Ф.- ов п о с л ед њи т р и к с а д р ж а н у т о м е д а с п р е ч и н а р а т о р о ву п о т п у н у спо зна ју свог по д во је ног и дент ит ет а: у ч ит ељу је у че н и к по т р е ба н да би до сег нуо сво ју дру гу шан су. 9 D e smond Pa cey, T he Phe no me non of L e o n a rd C o he n, Ca n a dia n Li te ra t u re, 34, 1967, 18. 763

У Ф.- овој личности Коен подједна ко оства ру је иро нич ну верзи ју т р а г и ч ног ју на к а. Ф. је не п ри с т о ја н, ма х н и т и р е в о л у ц и о на р, св е т и т е љ р а з в р а т а и и з о п а че но с т и, Мој си је ко ји св ог п ријат ељ а во ди у Обе ћа ну зе мљу ма да сам у њу не мо же да кро чи. Он је истовре ме но и Јо ван Кр сти тељ ко ји жу ди да бу де Христ, па та ко сво је у че њ е п р е до ча в а к р оз па р а б о ле и з а г о не т не и з р е ке, п р е о к р е ћу ћ и кон венцио нална, уобичаје на значе ња у па ро ди ју о са мим Хри стови м п р ек р е т н и ч к и м с т а во ви ма (Во л и не п р и ја т е ље св о је). На ра тор је пак ње гов ода ни уче ник, ко ји ће на ста ви ти да пре но си срж њег ов ог у чењ а у п ри л и ч но з а п р е п а ш ћу ју ћ е м л и т е р а р ном м ан иру. Ва жно је, ипак, не гу би ти из ви да чи ње ни цу да Ф. до и ста пе ва пе сму Ве ли ки фо ли рант ( The Gre at Pre ten der ). О в ај ј ун а к је н е п р е к и д н о с в ес т а н с в оје у л ог е н ар ат ор ов о г у ч и те ља. По не ка д ње гов ђак на мер но же л и да и м и т и ра свог т у то ра, ма да у не ким дру гим слу ча је ви ма он не ма из бо ра: Сво јим ме је сти лом оку пи рао. Мо рам ли би ти твој спо ме ник? На ра тор осе ћа да је све вре ме био при пре ман за не ка ква де ла, али уоп ште ни је си гу ран за ка ква. Ро ђен да об у ча ва, Ф. је ус пео да про ши ри сво ја у п у т ст ва на д ш ирок и м безда ном см рт и п лан ирајућ и ват рен и оглед, те шко ис ку ше ње са пе тар да ма. На са мр ти он пре да је ба кљу свом у че н и к у з а х т е в а ју ћ и да љи н а по р: Ра с т у ма ч и ме, п р е в а зи ђи ме... По ђи да ље, об ја сни све ту шта сам хтео да бу дем. Он, нај зад, отво ре но при зна је свој ко нач ни не у спех у оба слу ча ја, и у по гле ду свог мен тор ства над Едит, и у ту тор ском де ло ва њу на ње ног му жа. Он опа жа да узрок овог сло ма ле жи у ње го вом си сте му, у ог ра н и че њи ма њ е г о ви м у мом с т в о р е не и од р е ђе не ви зи је це л и не. Но ве си сте ме све ту си лом на ме ћу љу ди ко ји про сто не мо гу да под не с у б о л ж и в љ е њ а у св е т у к а к а в је с т е, п р и ме ћује н ар ат о р. Ства ра о ци не ха ју ни за шта дру го осим да њи хо ви си сте ми бу ду не по но вљи ви (...) Исус је свој си стем ве ро ват но осми слио та ко да про пад не у ру ка ма дру гих љу ди. Та ко је упра во Ф. тај ко ји, помо ћу свог по рет ка, ства ра Еди ти ну ле по ту. Као и Брив ман у Омиље н ој и гр и, и Ф. же ли да бу де ма ђи о ни чар. Ме ђу тим, он при зна је: За не ма рио сам сит ни ча вост свог сна. Ве ро вао сам да сам за мисл ио највел ича нс т вен ији са н своје г ене ра ц и је; же ле о са м да бу дем маг. То је би ла мо ја иде ја сла ве. Ово те мо лим на осно ву чи та вог сво га ис ку ства: не бу ди маг, бу ди ма ги ја. Ју нак же ли да се од рекне пу ке мо ћи за рад са ме су шти не ства ра ња. Ипак, на ра тор на Ф.-овом при ме ру ни је на у чио гре шке: он ису ви ше тра га за си сте мом, уре ђе ном ви зи јом; ње гов ум је игла што за ши ва свет у пре див ну спо зна ју је дин ства. Ф. по ку ша ва да га у по зо ри да н и ш та не по ве зу је, а л и у че н и к ра д и је сле д и ње го во де л а њ е не г о р е ч и. Н а р а т о р св е ви д и к а о де о н и ске не с а ме р љи в е 764

ле по те и бе сми сла. Иста везив на слика поново се ја вља у Те ле фонском пле су, у ко јем Еди ти ни ду ги цр ве ни нок ти слу же као ме сто спа ја њ а са Ф.- ом, ко ји с е з ат и м п рик ључ ује на о би ч н у, ве ко веч н у м а ш инерију. Јез уит и с у п римор а л и с т ар е И н д и ја н це д а о т че пе своје у ш и т ако ш т о су насл и к ал и п редс т аву демона који је зарива о в а т р е не ж а р а че у у ш и јед не и р о ке ш ке с т а ри це. У п р в ој у по т р е би ове слике метафора дозвољава повезивање са ме ха нич ким универ зу мом; у дру гој сли ци спој са при ро дом је за у век пре ки нут. Напо с ле т к у, де с т ру к ц и ја и на с т а је к а о р е з ул т ат о б е ов е пов езив ачке р а в н и. * У р о м а н у с у п р ед с т а в љ е н а д в а с у п р о т н а си с т е м а: р ел иг ија ду ха и ре ли ги ја те ла. У сво јим крај њим фор ма ма, обе зах те ва ју по ри цање индивидуалног идентитета у корист неке силније, хумани је, али не и ви ше свр хе. Ф. же ли да осло бо ди сво је те ло од полне ти ра ни је. Ње го ва уче ни ца Едит се сла же да су сви де ло ви те ла е р о г е н и, док је њ е н и с а р а д н и ц и с у п р о т ног с т а в а п ри мо р а в а ју да п ри б егне мех ан и ч к и м с р ед с т ви ма у ж и в а њ а. Ф и на л но подрив ањ е р е л и г и је т е л а ол и че но је у фи г у ри Х и тле р а ко ји на р о ма не ск н у сце ну сту па на кон епи зо де са Дан ским Ви бра то ром и ње го вом са ди стич ком тла че њу Ф. и Едит. С дру ге стра не, ро ман под ра зуме в а п ри с у с т в о К а т а ри не Те к а к ви т е, и р о ке ш ке де ви це. К а о де т е ин стинк тив но је од би ја ла да сту пи у брак, те се ње на асек су ал на п ри р о да ов ен ча л а по св е ће њ ем н а кон п р е о б р а ће њ а. У с у с р е т у с а св о ји м д ру г и м уд в а р а чем ју н а к и њ а ис к а з у је св е с т о по с е до в а њу жен ског те ла, али од би ја пра во да над њим има ика кву власт преда ју ћи га Хри сту. У пет на вра та у овој сце ни сим бо лич на ри ба лебди у оре о лу пла ве из ма гли це, ри ба ко ја је жу де ла за мре жом и уди цом и број ним усти ма за тр пе зом, све тле ћа ри ба ко ја се сме ши. Овој ре ли ги ји те ла се у ро ма ну та ко ђе из ми че осло нац бу дући да пред ста вља су ви ше екс тре ман си стем: Чак и свет има те ло. К а т арин ина у на к а же на спо љ а ш њ о с т успе в а да з а до в о љи ок ру т н и в о а је ри з а м д в а п рип а дн ик а јез у и тског р ед а. Од ба ц у ју ћ и б р ач н у по ну ду и по тре ћи пут, ју на ки ња по сма тра ле по ту при ро де и ја дику је: О, Го спо да ру жи во та, мо ра ју ли на ша те ла за ви си ти од све га ов о г а? К а т а ри н и на но в а р е л и г и ја не с а мо да је у н и ш т и л а њ е н у в е з у с а п ри р о дом, не г о је и у ру ш и л а по в е з а но с т ју на к и њ е с а њ е ним на сле ђем она кр ши за вет дат те чи. Пр ви ко рак ка про ме ни ње не бо је ко же је пред у зет, што про кр чу је пут ка ње ном сво ђе њу на п у к у ра з глед н и ц у у т ех н и ко ло ру и п ла с т и ч н у ре п л и к у ње ног т е ла 765

п р и ч в рш ћ ен у о б и чн о н а аут ом об и лс ке р ет р ов из ор е. Н а с ам о м р о м а не ск ном к р а ју, ко ји је ус т у п љ ен је з у и т и м а, он а ч а к пос т аје жр тва по ли тич ких ига ра мо ћи Др жа ве и Цр кве. Ме ђу тим, баш као што се не кад на шао из ме ђу две љу ба ви, на ра тор је сад ухва ћен из ме ђу ова два си сте ма. Он је не и ме но ван у п р а в о з а т о ш т о а по с т р о фи р а а р хет и п ског К а н а ђ а н и н а, д и в ног гу бит ни ка: О, чи та о че, знаш ли да ово пи ше чо век? Чо век, по пут те бе, ко ји је че знуо за ср цем у ју на ка? На ра тор по ку ша ва да се д ис тан ц и ра од ж и во та у је зу и т ском си ро т и ш т у, ко ји га поп у т авет и п р о г о н и, же л и да од ба ц и т е ло и бу де П л а с т и ч н и чо в ек. Ре з ул т ат ових на ме ра огле да се у Ф.-овим ре чи ма: у ка квог су гр бав ца Истори ја и Про ш лос т п ре т во ри л и т во је т е ло, ка к вог к у ка в ног к уба вца. Уместо сексуалног испуње ња, јуна ка об у зи ма во а је ри стич ко уз буђе њ е ис т о ри јом и Ед и т и н и м до њи м ру бљ ем. Уме с т о сп ирит уа лне по мо ћи, на ра тор се су о ча ва са Ф.-овим крип тич ним пи смом и мучн и м ис к у с т в ом п а љ е њ а пе т а р д и. Н и ск а ко т а у њ е г о в ом ж и в о т у (ко ја, п ар ад окс а лно, нос и и по т е нц ија лн и поз ит и вн и п р едз н а к, мо г у ће ус п и њ а њ е у ви си н у) од но си с е на њ е г о в о си л а же њ е у по друм ски стан и соп стве ну свест. Упра во у том ста ну он је кр штен ва тр ом, гов ни ма, исто ри јом, љу ба вљу и по ра зи ма, али успе ва да у з ма к не п р ед п р е т е ћом с ло б о дом ко ју си ла з а к до но си, да поб егне у ви си не о т у ђ е њ а ус а м љ е не к ућ и це н а д рв ет у. Н а к р ају р ом ан а ју нак је пра зан, ли шен оп се си је вре ме ном и сво јим те лом; по тич ућ и н и од к у д а, в р а ћ а ј у ћ и с е н и ко м е, о н је о л и ч е њ е с и р о ч е т а рас тво ре ног у филм ску сли ку. По пут Ф.-а, ју нак је све стан да има не чег та штог и ра то борног у и де ји чо в е к а ко ји в а си о н у до в о д и у р ед. Њ е г о ву с л а ву ч и н и т а в р с т а р а в но т е же. Ви де о је к а ко К а т а ри н а Те к а к ви т а по с т а је ж р т в а по т п у но сп и ри т у а л ног си с т е ма, ме х а н и з о в а ног од с т р а не је з у и т а и о б л и ко в а ног на т ај на ч и н да по с т а не њи хов по л и т и ч к и пи он. Едит та ко ђе пре ра ста у жр тву то та ли те та те ле сности и, сходно т о ме, подјед н а ко мо же бит и з адов ољ ен а јед ино мех ан и чк и м с р ед с т ви ма. Н а р а т о р п р е у сме р а в а по ж у д у, на кон см р т и св о је с у п ру г е, на К а т а ри н у Те к а к ви т у. О н у ви ђа, з а х в а љу ју ћ и Ф.-у, да с е к љу ч у ра в но т е же ног т ра ја ња к ри је у т е ж њи да се по је бе све т и ца. У на ме ри да има ги нар но до сег не ле ко ви те ефек те пол ног оп ште ња с а св е т ом фи г у р ом, н а р а т о р поч ињ е д а с т а п а и ден т и т е т е д в е ју же на: о б е с у по р е к лом и н д ија нск а сир оча д која у м иру у д в адес е т и че твр тој го ди ни, обе од би ја ју хра ну, и јед на и дру га су се пр воби т но од ли ко ва ле ло шим спо ља шњим из гле дом док и х си стем ни је ма гич но тран сфор ми сао и, нај зад, обе пред ста вља ју не ка но ни зов а не св е т и т е љ ке у ок ви ру до т и ч н и х р е л и г и ја. Ф. је не к а да т а ко ђе посе зао за на ра то ро вом и г ром по ве зи ва ња си са ју ћ и Ед и т и не п р с те, 766

б а ш он а ко к а ко је св е ш т е н и к сис а о К ат арин ине, и донос ећ и јој про паст, баш као што су је зу и ти уни шти ли Ка та ри ну. О в а м е т а м о р ф о з а у п о т п у њ ен а је д од ав ањ е м л ик а п р ел еп е пла во ко се де вој ке у ау то мо би лу у Књи зи тре ћој. Као и Ка та рина, и она не ги ра кон цеп ци ју брач ног жи во та. Ма ло ра ни је, ка да с е ја ви ла ви зи ја м р т в е К а т а ри не Те к а к ви т е ч и ја је до њ а половина те ла би ла не ви дљи ва у свом за сле пљу ју ћем сја ју, Ф. је упи тао нара то ра: Је ли те би по ну ди ла оста ле де ло ве? Из гле да да би то ов де уи сти ну био слу чај бу ду ћи да је и пла во ко са де вој ка би ла го ла ис под ли ни је ко ју обра зу је ви сина ау томобилског, прозорског насло на за ру ке. Ипак, де вој ка је ов де и сек су ал на фи гу ра на лик Едит; и она твр ди: Ισις εγω, и но си мо ка си не прем да је бе ле пу ти. Чи ни се као да су пре о бра же на све ти тељ ка и Едит ин те гри са ле две крајно сти ка ко би сад већ ста рац-на ра тор мо гао да оства ри не ку вр сту уну тра шњег ба лан са. Ка да је дан од све ште ни ка ни је при знао чудо т в о р с т в а, по ја в љи в а њ а и к ак в е ви зи је м р т в е св е т и т е љ ке, Ф. је у п и т а о: Гд е с у њ ег ов и ф и лм ов и? Н а њ ег а п о н ај в и ш е л и ч и м. За и ста, упра во је на ра тор, а не Ф., онај ко ји сту па у Обе ћа ну зе мљу, у цар ство фил мо ва. Ф. није само тиранин обузет по требом да контролише збива ња; он је и маг. Све стан сво је мо ћи, пи ше уче ни ку: Та мо не где оде вен си у од врат не дроњ ке и пи таш се ко сам то ја. Ње го ва маш т а ри ја о б ек с т ву под ра зу ме в а од ла з а к у ш у ме и з в а н Мон т р е а ла, у ону на ра то ро ву на сле ђе ну ку ћи цу на др ве ту. Уче ник је сво ју лек ци ју до бро на у чио. Ка да упо зо ра ва ма лог де ча ка да сво је бут не ми ши ће увек одр жа ва у фор ми, то је ди рек тан вер бал ни ехо Ф.-овог п р е ђ а ш њ е г, њ е м у у п у ће ног с а в е т а. И п а к, к а о р е з у л т а т, н а р а т о р по ста је ствар без име на ко ја је се бе не пре кид но, увек из но ва мењ а л а. З а па ж а с е кон фу зи ја у по гле д у њ е г о в ог и ден т и т е т а у т р е н у т к у к а да с е на ра т ор по јав љује у и г раон иц и и с т р ељ ан и Цент а р. Сви по гле ду упр ти су у ње го ву ру ку: Сва је у опе ко ти на ма! Не ма па лац! Зар ни је он во ђа те ро ри ста ко ји је но ћас по бе гао? Из гледа п ре као перверзњак ко га су п риказал и на телевизији и тра же га по це лој зе мљи. Из ба ци га на по ље! Оста ви га! Он је ро до љуб. Ова збр ка на вре мен ска се квен ца да ље на гла ша ва спа ја ње и ден т и т е т а. К а да де ча к с т а р ог чо в е к а н а з о в е у ја ком, ф о р м и р а с е нова т ри ја да ли ко ва. Ка та ри нин те ча у ми ре по ра жен, а ли нек рш тен, 767

што ће ре ћи ло ја лан сво јој ра си. Ф. уми ре у ен гле ском за то че ништву, али још увек ис пу њен же љом да по ста не пред сед ник ре пу блике ф р а н ц у ске К а на де. Н а р ат ор ов а с уби на је с л и ч но д в о см и с ле на. Ова ква амби ва лент ност круцијал на је осо би на Ко е но вог поимања светог. Његова поезија такође подразумева прегршт живоп и сн и х с л и к а и з в р н у т ог, по с у в р а ће ног ж и в о т а св е т а ца. У ов ом ро ма ну Ф. је онај ко ји по се ду је све тач ке пре тен зи је, за ми шљају ћ и се бе к а о Бре бе фо вог на след н и к а, м у че н и к а ч и јом ће се к рв љу по ш к р о п и т и снаг а р ев ол уц ије. Ир о н и чно, јуна к ће с амо и зг убит и п рс т док буде ра зносио у вазд у х с т ат у у к раљице Ви кт орије. Након успе ш ног б од и- би лд и н г под ух в ат а, Ф. п р е у з и м а у ло г у Х ри с т а, и на че п ре т ход но до де ље н у Чар лсу А к си су ко ји је т а ко са о се ћа ја н, он се жр тву је за нас. Ф. је од у век ве ро вао у си сте ме, сво је или ту ђе: Бог је жив, Ма ги ја се зби ва. Жен ски ро ма неск ни ли ко ви угле да ју се на Ка та ри ни но света штво. Едит и пла во ко са де вој ка твр де да су Изи да. Едит је, по пут Ме ри Ву л н д, ол и че њ е с а в р ше не ме д и ц и н ске с е с т р е која леч и чо ве ка, баш као и Ка та ри на. Пре ма Фреј зе ру, Изи да је она ко ја је м но г о и ме нов а на и, з а и с т а, њ ој с е у ов ом р оман у додељује м ног о идентитета ко ји се ста па ју у иро нич ну па ро ди ју Уни вер зал не Мајке. К а т а р и н а је д е в и ц а, М а р и ја и п л а в о ко с а д е в ој к а л и ш е н е с у нор мал них те ле сних ве за са дво ји цом му шка ра ца, док Едит умир е б е з пот ом с т в а. И р о н и ја од и с т а по с е д у је с у ш т и н ск и з н а ч ај у Ко е но в ој кон це п ц и ји св е ц а : А ле к с а н д а р Тр о к и, оп ш т е по зн а т и нар ко ман, pri ez por no us. 10 З а н а р а т о р а па к Хо л и вуд фу н к ц и о н и ше као ме сто но вог ра ја за све тост. Ме ђу тим, чак и ова све тост не из јед на ча ва се са по бе дом, са иде а лом су ге ри са ним у ро ма ну. Пра ви све тац је онај ко ји успе ва д а до с е гне в рх ун а ц људск и х мо г у ћнос т и, који, п ар адокс а лно, н е же л и д а с ис т е м ат из ује, н ег о д а пос т ан е ч уд ов иш т е љуб ав и ко ја нас урав но те жа ва. Он се не при кла ња кон тро ли са њу, на ређивању и л и п ри ла г о ђа ва њу би ло ко јем ри г и д ном си с т ем у, к а о ш т о то чи не Ка та ри на, Едит и Ф. Као што Ко ен по ру чу је у пе сми Свеште ник ка же збо гом : Абе лар је по ка зао ка ко мо же би ти сјај на / постеља из ме ђу ис по сни це и жен ског са мо ста на. Услед друштвеног ус т р ој с т в а, ов ак в а р а внот еж а је не си г у р н а и не по у з д а н а, т е Абе лар постаје дивни губитник. Исконски светац, дакле, хипос т а з а је са ме ча р об не ве ш т и не од р ж а в а њ а би ћ а у ра в но т е ж и: д у х ни је ни шта дру го до ма ги ја ко ја про ти че кроз те ло. Упра во из ових раз ло га, на ра тор мо ра да по је бе све ти цу и да бу де ма ги ја. 768 10 Pri ez por no us (fr.) мо ли се за нас (прим. прев.).

* Ова на кло ност пре ма раз от кри ва њу ли ца и на лич ја истог про бле ма у нај ве ћој ме ри фи гурира као извориште Коенове ирон и је. Њ е г о ви ју на ц и ж и в е у мо де р ном св е т у Х а к с л и је в ог С у т ра, и су тра, и су тра у ко јем је п ри мењ е н а н аук а м ађион ич а р ч ији ше шир без дна до но си нај мек ше ан гор ске зе че ве, али и Ме ду зе са нај сил ни јом мо ћи ока ме ње ња. Ф. уви ђа да се на у ка, по пут не ке осва јач ке т р ке, не оба зи ре на спе ц и фи ч но с т и, осо бе но с т и не ке је д и н ке све з а по ч и њ е г ру би м и менов ањ ем. Ш пен гле р ов ск и па д у ме т но с т и у т ех но ло г и ју с т в а р а с оп с т в е н у м и т о ло г и ју. Те ле ф он по стаје п редставник неког благона к лоног елект ронског божанства Те ле фон ски Плес је ро ђен. Ф. се осе ћа као код ку ће у овом све ту ма ши на и си сте ма. Његов ум се по и гра ва жи во пи сним механичким сликама, лако и природ но, као да му је та спо соб ност уро ђе на, пре но се ћи је да ље на свог уче ни ка, ко јег пак ма шин ски свет асо ци ра, пре све га, на бол: К а т а ри н у је М и с т и ч н и Ме х а н и з а м к а са п ио и з са т а у сат. Њи хов св е т по с т а о је иск в ар е н, в о љ а н д а п ри х в ат и п л а с т и ч н у б р е з о ву кору, у н и ш т е не ф о т о м а т е 11 и зна ко ве у не ре ду : на ша ма ле на п л а не т а п ри х в а т и л а је св о ју с уд би н у к рх ке јо -јо и г р ач ке, на ш т е ло ва на у се ку лар ном уму као ма ши на на из ди са ју... Чак се и људск и о р г а н и з а м до ж и в љ а в а к а о м а ш и н а м у чен кон с т и п а ц и јом, на ра тор се пи та: Хо ће ли ми те ло про ра ди ти? Да ли је ста ра ш к ло по ц и ја од х ра не на п равила браонк ас т у сме су? О н сх в а т а да м о р а н ап ус т ит и с в е с ис т ем е к ако б и х у м а н и з о в а о, оч о в е ч и о сво је те ло. Све ци по ста ју ме ха ни зо ва ни као и Ф., Едит има ко жне е лект р оде з а св оје б р ад авице, док К ат а рин а п у т е но с т р а з у ме в а као на пад људ ске ма ши не ри је. Град, у ро ма ну уро њен у по го не и ма ши не, сто ји на су прот света природе. На ра тор и Ф. по се жу за сво јим она ни стичким радња ма, као и кад су би ли де ча ци, кад су та мо где је да нас цен тар г р ад а би ле ш уме. Врх ун а ц ов е у з у рп ир ајуће мех ан и чке визије оли чен је у по ја ви Дан ског Ви бра то ра. Он Ф.-а, од па жљи вог учит ељ а, т р а н с ф ор м и ше у по хо т ног п р ож д рљи вца који о биг р ав а око Едит у по тра зи за тим пре кра сним елек трич ним осци ла ци ја ма. Ка да се, нај зад, оспо со би да сам удо во љи соп стве ној пу ти, ју нак по н и ж а в а Ед и т св о де ћ и је на з а к у ск у и з л у че ви на, ме с а, и з ме т а и ми ши ћа ко ја ће му уто ли ти глад. Ве ћи на оста лих ви до ва заба ве у ро ма ну под јед на ко је ме ха ни зо ва на. Док је бо ра вио у свом 11 Фо то мат (Pho to mat /Fo to mat) аме рич ки тр го вин ски ла нац пла вих киоска жу тог кро ва сме ште них нај че шће на пар кин зи ма тр жних цен та ра и на мење них раз ви ја њу фил мо ва и из ра ди фо то гра фи ја (прим. прев.). 769

по д ру м ском па к л у, је д и на нарат ор ов а вез а са спољн и м свет ом био је р а д ио. По но в о с е з а па ж а и р о н и ја бу д у ћ и да р а д ио п р ед с т а в љ а јед н о с м е рн и ко м у н и к а ц и о н и м е д и ј ко ји н е о б е з б е ђује ко нт а к т упр кос свим на ра то ро вим (без у спе шним) на по ри ма да по зо ве Рано ра ни ли цу. На кра ју Ф.-овог пи сма, ра дио при сва ја фор му штам пе и пре у зи ма ме сто ко је је не ка да при па да ло Дан ском Ви бра то ру. Осве та ра ди ја, нај зад, ан ти ци пи ра крај њу осве ту филма у Књизи тре ћој. У оба Ко е но ва романа, Оми ље ној игри и Див ни м гу бит ни ци ма, фи л м с е сх в ат а к а о пос р еда н нач и н п р ош ир ењ а иск ус т в а: нарат ор по зна је бол јер је био уну тар филм ског жур на ла о Бел зе ну. 12 Ипак, оп р е з а н ч и т а ла ц по с т а је су м њи ча в бу д у ћ и да Хо л и вуд ра с по ла же сво јим све ци ма, а фил мо ви се при ка зу ју у стро гим гра ни ца ма и ц р н и м т а м н и ца ма би о ско па Си с т ем. Под јед на ко је су г е ри са на и по вр шност: Ф.-ово оскуд но зна ње о Ин ди јан ци ма за сни ва се на х и љ а д у од гле да н и х хо л и вуд ск и х в е с т е р на. Има ју ћи у ви ду ова кву ро ма неск ну по за ди ну, те шко је нарат о ро ву по след њу т ра н сфор ма ц и ју у фи л м ра з у ме ва т и ка о т рију мф, ка ко је то кри ти ка има ла оби чај да чи ни. Су шти на ове сце не по чив а у њ е ној а м би в а лен т но с т и д ру г и м р е ч и м а, н ај в е р о в а т н и је у же љи за ра в но т е жом. На ра т ор и н и ц и ра ре во л у ц и ју он и х ко ји же ле д руг у ша нсу: п р офесиона лн и гл у мц и, сви и звођач и и з абав љ ач и, укљу чу ју ћи и ма ђи о ни ча ре. Он ула зи у би о скоп Си стем, али увиђа да ви ше не ма по тре бе да у ње му бу де: си стем је он сам. Оту да на ра тор ни је мо гао да ви ди филм јер филм је био ау то мат ски, баш као и он! У овој тач ки од ви ја ња рад ње он се у пот пу но сти оп у ш т а, од у с т а је од сви х п р е о с т а л и х з а х т е в а п р е м а с оп с т в е ном би ћу и не ста је; он та да спа ја иден ти те те са Ф.-ом и ме ха нич ким све том си сте ма ко ји ње гов учи тељ ре пре зен ту је. Н а р а т о р о в а п р ед с т а в а н а у л и ц и е в о ц и р а и п р е о к р е ће Ф.- ов страх од то га што би мо гло да се до го ди уко ли ко филм ске но ви не пре ра сту у игра ни филм. Ф. при зи ва филм ски жур нал у за плет; на ра тор из во ди игра ни филм на ули ци, по став ши филм ске но вине, и ис т а б о ја з а н од ме ша ви не не п ри јат ног м и ри с а по ч и њ е да оку пи ра ег зи стен ци ју по мо ћу ње го вог је ди ног ква ли те та тотал не ко ро зи је. Са зна је мо да се на ра тор ма ло по ма ло, уве ћа вао н а п л а т н у, к а о у до к у ме н т а р ц у о по љ о п ри в р е д и и п р ои зв одњи. Ме сец се сме стио у јед но ста кло ње го вих на о ча ра за сун це, а он је сво је к ла ви р ске д и р ке раш ирио по небеској п рост ирц и, над невш и 12 Б е р г е н -Б е л з е н (и л и с к р а ћ е н о Б е л з е н) н а ц и с т и ч к и ко н ц е н т р ац ион и ло г о р у б л и з и н и г р а д а Б е р г е н а ( Не м ач к а). Ме ђу ж р т в а м а ло г о р а би л и с у че ш к и сли кар Јо зеф Ча пек, Ана Франк и ње на се стра Мар го (прим. прев.). 770

се над њим као да је то ствар но ја то џи нов ских ри ба ко ји ма ће на хра ни ти мно штво глад них уста. На кри ли ма фло ти ле мла зних ави о на ње гов се глас пре но сио над на ма ко ји смо се др жа ли за ру ке. О в а и р он и чн а т р а нс фиг ур а ц ија с л и ке н ије у по тп унос т и из не на ђу ју ћа; она се ја вља у ра ним стри по гла си ма о Џоу и Чар лсу А к си с у : Д в е р е ч и и с п и с а не с у к ру п н и м, з а де б љ а л и м с ло в и м а пре ко це лог не ба, ода кле зра че све тло шћу (...) ХЕ РОЈ ПЛА ЖЕ. У р о м а н е с к н ој п е с м и Ф. п р и з и в а и с т о р и ј у у с т а р и н с ко м с т и л у с т о ји: Си ро че ви дим, сво је гла во и ве дро, Ги здав сто ји на не бе си ма скра ја, те ло му је кô што не гда бе ху је дро, ал оком не ха је име на да збра ја. Ка да је Ф. умро, ње го во ли це је по цр не ло. Он је за и ста од у век осе ћао да је сма тра ти се бе црн цем нај бо љи осе ћај ко ји чо век може да има у овом ве ку. Да ли је уче ник са свим бу квал но по стао оно што је ње гов учи тељ за ње га же лео да бу де? Је ли за ко ра чио у Обе ћа ну зе мљу? Да ли је филм о Ре ју Чар лсу ви зи ја крај њег осва ја ча, аме рич ког, ме ха ничког, културолошког му читеља Ка наде, или је ка ко би епиграф сугерисао он сим бол ко нач не жр тве, цр ног, сле пог Аме рик а н ц а и скор иш ћ еног у с в рхе и н д ус т р ије з аб ав е? Не можемо с е по у зда т и у д и в љ е њ а в р ед но п р осуђи в а њ е о Но вом Је в р е ји н у ко ји, ра де ћи те шко али срећ ног ли ца, на по лу зи п о ква ре ног т е с т а сна г е, до стојанствено губи разум (...) Нови Јевре јин је уте ме љи тељ Маг и ч не К анаде, Маг и чног фра нц уског К веб е к а и ма г и ч не А ме ри ке (...) Он раз гра ђу је исто ри ју и ри ту ал ти ме што без у словно прихвата це ло куп ну ба шти ну (...) Он је по не кад Је вре јин, али увек Амери ка нац, а с вре ме на на вре ме он је Кве бе ча нин. Од го вор Но вог Је в р ејина на п р еобр ажењ е опо зи т но је р е аг ов ању п убл ике: С амо се за ва ли и ужи вај, не ма шта. Хва ла Бо гу што је то са мо филм. Обе ре а к ц и је су за п ра во и рон и чне у светл у ж и во п и сн и х, зна че њем б р е ме н и т и х оп и с а фи л ма, по с т е пе не а л и је на ц и је и б ру т а л и з а ц и је дру штва. Чи та о цу је пре пу ште но да од лу чи да ли је дру га шанса од и с т а ус пела, и мајућ и п ри т ом у ви д у Ф.- ов п р еображ ај: Оси м у ко л и ко н е п р ед с т а в љ а и ш ч а ш е њ е с у д б и н е, д р у г а ш а нс а г уб и сво ју ви т а л но с т и с т в а ра не к ри м и на л це, већ не п ри л и ке и сме т ње, џе па р о ше - а ма т е р е п р е не г о Пр о ме т е је. Сам крај ро ма на не ре ша ва ову за го нет ку; он је по зајм љен језуитима како би га они ис ко ри сти ли као до кумент којим се захте ва зва нич но при зна ва ње Ка та ри не Те ка кви те за све ца. Да ли је 771