Енергетска ефикасност у. Треће предавање

Σχετικά έγγραφα
Градитељство и животна. Вежба I

ПРАКТИЧАН ПРИМЕР ПРОРАЧУНА

УСЛОВИ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИЗИКЕ

1. ОПШТИ ПОДАЦИ О ЗГРАДИ

Тематско поглавље 6 ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ И СКЛОПОВИ

ПРАВИЛНИК. о енергетскoj ефикасности зграда

У к у п н о :

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

1.2. Сличност троуглова

ДИЈАГРАМИ И ТАБЛИЦЕ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ. Приредио: Александар Милетић

ПРАВИЛНИК О МИНИМАЛНИМ ЗАХТЈЕВИМА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗГРАДА

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Теорија електричних кола

10.3. Запремина праве купе

Простирање топлоте. - Зрачењем (радијацијом) - Струјањем (конвекцијом) - Провођењем (кондукцијом)

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

УСЛОВИ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИЗИКЕ

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

ПОСТУПЦИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА. др Иван АРАНЂЕЛОВИЋ др Раденко РАЈИЋ Марко САВАНОВИЋ

6.5 Површина круга и његових делова

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

Анализа Петријевих мрежа

Рад садржи основне једначине за димензионисање

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Закони термодинамике

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2016/17. бр. LI-4

6.2. Симетрала дужи. Примена

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2017/18. бр. LII-3

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

Примена првог извода функције

I Наставни план - ЗЛАТАР

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

A B C D E F G ISBN

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ЗГРАДА

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЕНЕРГЕТСКЕ

PRINCIPI ENERGETSKE ODREĐIVANJE ENERGETSKOG RAZREDA ZGRADE. dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž.

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

Упутство за избор домаћих задатака

Теорија електричних кола

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

T. max Т / [K] p /[ 10 Pa] 1,01 1,23 1,74 2,39 3,21 4,42 5,87 7,74 9,35 11,60

Слика бр.1 Површина лежишта

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ -

АНАЛИЗА ТОПЛОТНИХ ТАЛАСА ПОМОЋУ КЛИМАТСКОГ ИНДЕКСА У БЕОГРАДУ И НИШУ

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

У к у п н о :

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

Осцилације система са једним степеном слободе кретања

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ МОДЕЛА МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈЕ ОБЈЕКАТА СОЦИЈАЛНОГ СТАНОВАЊА У СРБИЈИ

Апсорпција γ зрачења

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.

Objektno orijentisano programiranje

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

ТРОУГАО. права p садржи теме C и сече страницу. . Одредити највећи угао троугла ако је ABC

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

Атлетичар Лука Бора Драгиша Горан Дејан Перица Резултат у секундама 12,86 12,69 12,84 12,79 12,85 12,77

Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Површине неких равних фигура

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

РЕШЕЊА ЗА ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ

Писмени испит из Метода коначних елемената

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

Transcript:

Енергетска ефикасност у зградарству Треће предавање

ЕНЕРГЕТСКИ ПАСОШ

Објекти са чијом се изградњом, или реконструкцијом, кренуло након 30. септембра 2012. године морају поседовати енергетски пасош. Њиме се показује квалитет зграде, комфор, потрошњу енергије и будуће режијске трошкове. Сматра се да ће он битно утицати на цену те некретнине.

Новоизграђени објекти, као и они на којима се врши више од 25% реконструкције, морају поседовати енергетски пасош. То значи да ће сви они који граде нове, али и реконструишу, адаптирају или санирају постојеће објекте морати да набаве овај документ.

Тиме се обавештава потенцијални купац каква су својства, од чега је грађена зграда, али и колики је предвиђен утрошак енергије за грејање.

Енергетски пасош зграде је документ, тачније елаборат, који садржи податке о енергетском разреду зграде, који указује на финалну годишњу потрошњу топлотне енергије за грејање.

На основу карактеристика зграде се сврставају у енергетске разреде, од А+ са најмањом ( 15 kwh/m 2 а), до G са највећом потрошњом енергије (>250 kwh/m 2 а). Тренутно је код нас прописано да нове зграде морају бити најмање C разред. Објекти на којима се врши реконструкција морају бити побољшани најмање за један разред, нпр. ако су били D сада морају постати минимум C.

КАКО ДО ЕЛАБОРАТА?

Технички опис зграде Индивидуални стамбени објекат спратности П габарита 8.0 м x 10.0 м на катастарској парцели 4427 власништво Цветковић Светислава из Ниша. Породични стамбени објекат изграђен као зидани са АБ серклажима и гредама, темељи су фундирани на коти - 0. 80 m. Зидови су од гитер блока дебљине 25 cm (спољни) и на појединим местима 15 cm (унутрашњи). Кров је двоводни од дрвене грађе са покривачем црепом (континентал +).

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ЗГРАДИ ЗГРАДА нова постојећа Намена зграде Врста зграде Стамбена Зграда са једним станом Место (локација): Ниш, Ћумурлија Власник (инвеститор): Цветковић Томислав Извођач: Асими Година изградње: 1995 Година реконструкције/ енергетске санације: 2012 Нето корисна површина грејаног дела зграде [m 2 ]: 57,32

КЛИМАТСКИ ПОДАЦИ И ПОЛОЖАЈ ЗГРАДЕ Климатски подаци (Таб. 6.3) Локација Ниш Број степен дана грејања HDD 2613 Број дана грејне сезоне HD 179 Средња температура грејног периода θ H,mn [ o C] 5,4 Унутрашња пројектна температура за зимски период θ H,i [ o C] 20 Утицај ветра Положај (изложеност ветру) Умерено заклоњен

Коефицијенти пролаза топлоте Поглавље 3.4.1 Правилника о ЕЕ зграда 1 U =, d R m si + R se λ + m m R- si - отпор прелазу топлоте, унутрашњe површине грађевинске конструкције, усваја се из Табеле 3.4.1.1. Правилника о ЕЕ зграда. R se - отпор прелазу топлоте, спољне површине грађевинске конструкције, усваја се из Табеле 3.4.1.1. Правилника о ЕЕ зграда.

Коефицијент пролаза топлоте транспаретног грађевинског елемента Поглавље 3.4.1 Правилника о ЕЕ зграда U w = A Где су: g * U g + A Ag f * + Uf Af + l g * Ψ g A g - површина стакла. A f - површина рама. l g - дужина топлотног моста, рам стакло. U g - коеф. пролаза топлоте за стакло - Табела 3.4.1.4 Правилника о ЕЕ зграда. U f - коеф. прол. топл. за рам од Табеле 3.4.1.5 до 3.4.1.7 Правилника о ЕЕ зграда. Ψ g - коеф. корекције за топлотне мост. - Табела 3.4.1.8 Правилника о ЕЕ зграда.

ФАСАДНИ ЗИДОВИ Фасадни зидови су од гитер блока дебљине 250 mm, са унутрашње стране малтерисани кречним малтером дебљине 20 mm, а са спољне стране изоловани стиропором дебљине 50мм.

Табела 3.4.1.2. правилника Рб. Назив грађевинског слоја 3. Фасадни зидови Густина грађ. слоја Дебљина грађев. слоја Топлотна проводљ. грађевинског слоја ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Гитер блок 1400 0,250 2. Кречни малтер 1600 0,020 3. Стиропор 30 0,050

Рб. Назив грађевинског слоја 3. Фасадни зидови Густина грађ. Дебљина грађев. Топлотна проводљ. слоја слоја грађевинског слоја ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Гитер блок 1400 0,25 0,61 2. Кречни малтер 1600 0,02 0,81 3. Стиропор 30 0,05 0,041

R si + R se = 0,13 + 0,04 = 0,17 U = R si + m 1 d λ m m + R se = 0,250 0,17 + 0,610 1 0,020 + 0,810 0,050 + 0,041 = 0,548W/m 2 K

Табела 3.4.1.2. правилника 4. Плафон Назив Густина Дебљина грађев. Топлотна проводљ. Рб. грађевинског грађ. слоја слоја грађевинског слоја слоја ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Кречни малтер 1600 0,020 2. Ферт гредица 1400 0,200 Бетон са 3. додатком 550 0,080 пиљевине

Рб. 4. Плафон Дебљина грађев. Топлотна проводљ. Назив Густина грађ. слоја слоја грађевинског слоја грађевинског слоја ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Кречни малтер 1600 0,02 0,81 2. Ферт гредица 1400 0,2 0,7 3. Бетон са додатком пиљевине 550 0,08 0,14

R si + R se = 0,10 + 0,10 = 0,20 U = R si + m 1 d λ m m + R se = 0,020 0,200 + 0,810 1 0,200 + 1,400 0,080 + 0,140 = 1,065 W/m 2 K

под У приложеној графичкој документацији дефинисан је сваки слој подне конструкције. Такође, из приложене графичке документације, може се директно видети да постоје две различите површине подa.

Керамички под Табела 3.4.1.2. правилника Рб. Назив грађевинског слоја 1. Керамички под Топлотна Густина Дебљина проводљивост грађ. слоја грађевин. слоја грађевинског слоја ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Шљунак 1700 0,100 2. Бетон 2400 0,100 3. Стиродур 30 0,050 4. 5. Цементна кошуљица Керамичке плочице 2200 0,040 2300 0,010

Рб. Назив грађевинског слоја 1. Керамички под Густина грађ. слоја Дебљина грађевин. слоја Топлотна проводљивост грађевинског слоја ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Шљунак 1700 0,1 0,81 2. Бетон 2400 0,1 2,04 3. Стиродур 30 0,05 0,041 4. 5. Цементна кошуљица Керамичке плочице 2200 0,04 1,4 2300 0,01 1,28

R si + R se = 0,17 + 0,00 = 0,17 U = R si + m 1 d λ m m + R se = 0,170 0,100 + 0,810 0,100 + 2,040 1 2 0,050 0,040 0,010 + + + 0,041 1,400 1,280 = 0,626 W/m K

Паркет Табела 3.4.1.2. правилника Рб. Назив грађевинског слоја 2. Паркет Топлотна Густина Дебљина грађевин. проводљивост грађ. слоја слоја грађевинског слоја ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Шљунак 1700 0,100 2. Бетон 2400 0,100 3. Стиродур 30 0,050 4. Цементна кошуљица 2200 0,040 5. Паркет 700 0,022

Рб. Назив грађевинског слоја Густина грађ. слоја 2. Паркет Дебљина грађевин. слоја Топлотна проводљивост грађевинског слоја ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Шљунак 1700 0,1 0,81 2. Бетон 2400 0,1 2,04 3. Стиродур 30 0,05 0,041 4. Цементна кошуљица 2200 0,04 1,4 5. Паркет 700 0,022 0,21

R si + R se = 0,17 + 0,00 = 0,17 U = R si + m 1 d λ m m + R se = 0,170 + 0,100 0,810 + 0,100 2,040 1 0,050 + 0,041 0,040 + 1,400 + 0,022 0,210 = 0,587 W/m 2 K

Прозори Коефицијент пролаза топлоте (U w [W/m 2 K]), транспаретног грађевинског елемента (спољна грађевинска столарија, спољни прозори, балконска врата, кровни прозори) прорачунава се сагласно стандарду: SRPS EN ISO 10077-1, Поглавље 3.4.1 Правилника о ЕЕ зграда, по формули: Где су: Ag* Ug + Af * Uf U = Ag + Af + lg* Ψg A g - површина стакла. A f - површина рама. l g - дужина топлотног моста, рам стакло. U g - коеф. пролаза топлоте за стакло - Табела 3.4.1.4 Правилника о ЕЕ зграда. U f - коеф. прол. топл. за рам од Табеле 3.4.1.5 до 3.4.1.7 Правилника о ЕЕ зграда. Ψ g - коеф. корекције за топлотне мост. - Табела 3.4.1.8 Правилника о ЕЕ зграда.

Прозори Ag 0,16 Af 0,2 Ig 1,6 Ug 3 Uf 1,8 Ψq 0,04 U= 2,511 W/m 2 K U = Ag* Ug + Af * Uf Ag + Af + lg* Ψg Табела 3.4.1.4. правилника

ПРЕГЛЕД КОЕФИЦИЈ. ПРОЛАЗА ТОПЛОТЕ КРОЗ ТЕРМИЧКИ ОМОТАЧ ЗГРАДЕ Табела 3.4.1.3. правилника Преглед коефициј. пролаза топлоте кроз термички омотач зграде Рб. Назив Ознака U [W/(m 2 K)]* U max [W/(m 2 K)] Испуњено 1. Керамички под KP 0,626 0,400 НЕ 2. Паркет P 0,587 0,400 НЕ 3. Фасадни зидови FZ 0,548 0,400 НЕ 4. Плафон P 1,065 0,400 НЕ 5. Западни прозори WP 2,540 1,500 НЕ 6. Јужни прозор SP 2,638 1,500 НЕ 7. Источни прозори ЕP 2,700 1,500 НЕ 8. Улазна врата UV 2,742 1,600 НЕ

Енергетска ефикасност у зградарству Четврто предавање

ГУБИЦИ ТОПЛОТЕ Губици топлоте прорачунавају се по методологији датој у Поглављу 3.4.2 Правилника о ЕЕ зграда. H T = ( F * U * A ) + H i где су xi i i TB [W/K], F xi - фактор корекције температуре за одређени грађевински елемент, који се усваја према табели 3.4.1.1., U i - коефицијент пролаза топлоте за одређени грађевински елемент, A i - површина i-тог грађевинског елемента.

H TB - трансмисиони топлотни губици зграде услед утицаја топлотних мостова, где је H TB = ΔU TB * ΣА.

Специфични трансмисиони губитак топлоте зграде, или дела зграде, H T [W/m²K], прорачунава се сагласно Поглављу 3.4.2.3 Правилника о ЕЕ зграда, а по формули: H T = H T / A [W/m²K]

Највећи допуштени специфични трансмисиони губитак кроз термички омотач зграде, H Tmax [W/m²K], Табели 3.4.2.3.1 Правилника о ЕЕ зграда

Површине термичког омотача: Керамички под: Директно из графичке документације (основе приземља), нето површина је: A KP = 4,05+3,65+9,10 = 16,80 m²

Паркет: Директно из графичке документације (основе приземља), нето површина је: A P = 14,68+3,04+22,80 = 40,52 m² Грејaна (нето, корисна) површина: A f = A KP + A P = 16,80 + 40,52 = 57,32 m²

Плафон: Директно из графичке документације (основе приземља), површина је: A P = (10,00 * 80,00) (3,05 * 3,55) = 69,17 m²

Транспарентне површине: Директно из графичке документације (скице прозора и врата), површина је: A T =A WP + A WP + A SP + A EP + A UV = (2*(0,6*0,6)) + (0,6*1,0) + (1,2*1,4) + 2* (1,6*1,4) + (0,8*2,4) = 2* (0,36) + 0,6 + 1,68 + 4,48 + 1,92 = 9,40 м²

Бруто површина фасаде: A FB = h s * l F = 3,00*36,00 = 108,00 m² Нето површина фасадних зидова: A F = A FB - A T = 108,00 8,84 = 99,16 m² Површина термичког омотача: A = 2* A P + A FB = 2*69,17 + 108,00 = 246,34 m²

Преглед површина објекта (зграде) Рб Назив површине Ознака Површина [m 2 ]. 1. Керамички под A KP 16,80 2. Паркет A P 40,52 3. Фасадни зидови (нето) A F 99,16 4. Плафон A P 69,17 5. Западни прозори A WP 1,32 6. Јужни прозор A SP 1,68 7. Источни прозор A EP 4,48 8. Улазна врата A UV 1,92 9. Укупно (нето) А N 235,05 10. Површина термичког омотача A 246,34 11. Површина транспаретних површина A T 9,40 11. Грејaна (нето, корисна) површина: A f 57,32

Фактор облика зграде и удео транспарентних површина Запремина термичког омотача (бруто запремин): V e = A P * h s = 69,17 * 3,00 = 207,51 m³ Грејана запремина (нето запремина): V = A f * h i = 57,32 * 2,80 = 160,5m³, где је h i = 2,80 m, унутрашња висина. Фактор облика: f 0 = A/V e = 246,34 / 207,51 = 1,187 m -1

Процентуални удео транспарентних површина у односу на фасаду (бруто): p(t,f) = (A T / A FB ) * (100%) = (9,40/ 108,00 * 100%) = 8,7 % Процентуални удео транспарентних површина у односу на термички омотач: p(t,a) = (A T / A) * (100%) = (9,40 / 246,34) * (100%) = 3,8 %

Коефицијенат вентилационих губитка топлоте H V [W/K]: Коефицијенат вентилационих губитка топлоте зграде, или дела зграде, H V [W/K], прорачунава се сагласно Поглављу 3.4.2.2 Правилника о ЕЕ зграда, а по формули: Где су: H V = ρ a * c p * V * n [W/K], ρ a [kg/m³] - густина ваздуха. c p [J/kgK] - масена специфична топлота ваздуха при константном притиску. V [m³] - нето запремина објекта, то јест запремина грејаног простора. n [1/h] - број измена ваздуха на час.

n број измена ваздуха на час, према SRPS EN ISO 13789, усваја се из табела: од Табеле 3.4.2.1 до Табеле 3.4.2.2, Правилника о ЕЕ зграда.

Рб. Назив Ознака/JM Коефицијенти трансмисионих губитака топлоте Fx A U H TS H TB H T H T' H T'max Испуњено 1 m² W/(m 2 K) W/K W/K W/K W/(m²K) W/(m²K) 1. Керамички под KP 0,5 16,80 0,626 5,258 1,688 6,946 0,413 / / 2. Паркет P 0,5 40,52 0,587 11,548 4,052 15,6 0,385 / / 3. Фасадни зидови FZ 1,0 99,16 0,548 54,340 9,916 64,256 0,648 / / 4. Плафон P 0,8 69,17 1,065 58,933 6,917 65,85 0,952 / / 5. Западни прозори WP 1,0 1.32 2,540 3,353 0,132 3,485 2,64 / / 6. Јужни прозор SP 1,0 1,68 2,638 4,432 0,168 4,6 2,738 / / 7. Источни прозор EP 1,0 4,48 2,700 12,096 0,448 12,544 2,8 / / 8. Улазна врата UV 1,0 1,92 2,742 5,265 0,192 5,457 2,842 / / 9. Укупно 235,05 1,680 155,225 23,513 178,738 1,677 0,44 НЕ

КОЕФИЦИЈЕНАТ ВЕНТИЛАЦИОНИХ ГУБИТКА ТОПЛОТЕ Коефицијенат вентилационих губитка топлоте H V [W/K]: n = 0,5 h -1 = (0,5 /3600) s -1 - Табела 3.4.2.2 Правилника о ЕЕ зграда. H V = (ρ a * c p ) * V * n = 1200 * 160,5 * (0,5 /3600) = 26,75[W/K] Укупни запремински губици топлоте унутар термичког омотача: q V = (H T + H V ) / V e = (178,738 + 23,88) / 207,51 = 0,974 [W/Km³] q V = ((H T + H V ) * (θ i - θ e )) / V e = ((178,738 + 23,88) * (20 (- 14,5))) / 207,51 = 33,687[W/m³]

Унутрашња и спољна пројектна температ. Табела 3.3.4.1 Правилника о ЕЕ зграда.

Енергетска ефикасност у зградарству Пето предавање

Годишња потребна енергија за грејање Q H,nd [kwh/a] Годишња потребна енергија за грејање Q H,nd [kwh/a], прорачунава се сагласно стандарду: SRPS EN ISO 13790, Поглавље 6.1 Правилника о ЕЕ зграда: Q H,nd = Q H,ht ή H,gn * (Q int + Q sol ) = (Q T + Q v ) ή H,gn * (Q int + Q sol ) = = (H -3 T + H V ) * 24 * HDD * 10 ή H,gn * (Q int + Q sol )

Где су: Q H,ht - годишња потребна енергија за надокнаду губитака топлоте Q H,ht [kwh/a], HDD - број степен дана за локацију зграде - Табела 6.3 Правилника о ЕЕ зграда, ή H,gn - фактор искоришћења добитка топлоте за период грејања, према табели Табела 6.1 Правилника о ЕЕ зграда. Q int - Год. колич. енерг. која потиче од унутрашњих добитака топлоте Q int [kwh/a], Q sol - Год. кол. енерг. која потиче од добитка услед сунчевог зрачења Q sol [kwh/a].

Q int - Год. колич. енерг. која потиче од унутр. добитака топлоте Q int [kwh/a]: Q int = A f (q P + q E ) q P и q E, су редом, добици од људи и електричних уређаја, према SRPS EN ISO 13790 - Табела 6.5 Правилника о ЕЕ зграда.

Напомена: водити рачуна, јер је q E у табели дато на годишњем нивоу, док је за q P потребно још очитати и време.

Потреба за грејањем по месецима за град Ниш Рб. Месец Апроксимација распореда по месецима степен дана (HDD) за Ниш у односу на Београд HDDB Годишњи број степен дана грејања за Београд HDDN Годишњи број степен дана грејања за Ниш HDDN / HDDB MHDDB Број степен дана грејања по месецима за Београд MHDDN Број степен дана грејања по месецима за Ниш 1. I 2520 2613 1,037 585 607 2. II 2520 2613 1,037 458 475 3. III 2520 2613 1,037 370 384 4. IV 2520 2613 1,037 102 105 5. V 2520 2613 1,037 0 0 6. VI 2520 2613 1,037 0 0 7. VII 2520 2613 1,037 0 0 8. VIII 2520 2613 1,037 0 0 9. IX 2520 2613 1,037 0 0 10. X 2520 2613 1,037 101 104 11. XI 2520 2613 1,037 373 387 12. XII 2520 2613 1,037 531 551 13. Укупно 2520 2613 1,037 2520 2 613

Рб. Потребна енергија за надокнаду губитака топлоте Месец Z* MHDD* * H T H V H T + H V Q H,ht 1 ºC W/K W/K W/K kwh 1. I 31 607 178,738 23,88 202,618 2 951,841 2. II 28 475 178,738 23,88 202,618 2309,925 3. III 31 384 178,738 23,88 202,618 1867,392 4. IV 20 105 178,738 23,88 202,618 510,615 5. V 0 0 178,738 23,88 202,618 0,000 6. VI 0 0 178,738 23,88 202,618 0,000 7. VII 0 0 178,738 23,88 202,618 0,000 8. VIII 0 0 178,738 23,88 202,618 0,000 9. IX 0 0 178,738 23,88 202,618 0,000 10. X 21 104 178,738 23,88 202,618 505,752 11. XI 30 387 178,738 23,88 202,618 1881,981 12. XII 31 551 178,738 23,88 202,618 2679,513 Укупн 178,73 13. 192 2 613 23,88 202,618 12707,019 о 8 *Z је број дана грејања у месецу. **MHDD је број степен дана грејања у месецу.

Унутрашњи добици топлоте Kоличина енергије која потиче од унутрашњих добитака топлоте Рб. Месец Z A f t q Px q P q Ex q E q P + q E Q int 1 m² h W/m² kwh/m² kwh/m² kwh/m² kwh/m² kwh 1. I 31 57,32 12 1,20 0,446 20,000 1,699 2,145 122,951 2. II 28 57,32 12 1,20 0,403 20,000 1,534 1,937 111,029 3. III 31 57,32 12 1,20 0,446 20,000 1,699 2,145 122,951 4. IV 20 57,32 12 1,20 0,288 20,000 1,096 1,384 79,331 5. V* 0 57,32 12 1,20 0,000 20,000 0,000 0,000 0,000 6. VI* 0 57,32 12 1,20 0,000 20,000 0,000 0,000 0,000 7. VII* 0 57,32 12 1,20 0,000 20,000 0,000 0,000 0,000 8. VIII* 0 57,32 12 1,20 0,000 20,000 0,000 0,000 0,000 9. IX 0 57,32 12 1,20 0,000 20,000 0,000 0,000 0,000 10. X 21 57,32 12 1,20 0,302 20,000 1,151 1,453 83,286 11. XI 30 57,32 12 1,20 0,432 20,000 1,644 2,076 118,996 12. XII 31 57,32 12 1,20 0,446 20,000 1,699 2,145 122,951 13. Укупно 192 57,32 12 1,20 2,765 20,000 10,521 13,285 894,346 * Енергија која потиче од унутрашњих добитака топлоте постоји и у овим месецима, aли како су они ван грејне сезоне не рачуна се и зато је Z = 0. q Px - таблични податак из Табеле 6.5 Правилника о ЕЕ зграда. q Ex - таблични податак из Табеле 6.5 Правилника о ЕЕ зграда. Z - број дана грејања у месецу. t - време присутности у току дана из Табеле 6.5 Правилника о ЕЕ зграда. q P = 0,001*Z*t*q Px q E = Z * (q Ex / 365)

Год. кол. енерг. која потиче од доб. услед сунчевог зрачења Годишња количина енергије која потиче од добитка услед сунчевог зрачења Q sol [kwh/a], практично преставља збир добитака од дозрачених количина енергије на транспаретне (у индексу W ) и нетранспарентне (у индексу C ) површине термичког омотача. Q sol = Q solw + Q solc = =[F sh * A solw * (I sol * τ sol )] + [F sh * A solc * (I sol * τ sol )] =[F sh * (I sol * τ sol )] * (A solw + A solc ) = =F sh * (I sol * τ sol )] * {[ g gl * (1 F F ) * A W ] + +[ά s,c * R s,c * U C * A C ]}

F sh - фактор осенчености зграде, према табелама од Табеле 6.6 до Табеле 6.8 Правилника о ЕЕ зграда. (I sol * τ sol ) - средња сума сунчевог зрачења, из Табеле 6.9 Правилника о ЕЕ зграда. g - фактор пропустљивости сунчевог зрачења у g gl - фактор пропустљивости сунчевог зрачења у зависности од врсте стакла, из Табеле 6.10 Правилника о ЕЕ зграда. 3.4.1.4

FF - фактор рама, удео рама у укупној површини прозора (врата): FF = Af / AW = (AW - Ag) / AW = 1 - Ag / AW. AW - транспарентна површина (прозори, врата итд...). άs,c - емисивност спољне површине зида (краткоталасно сунчево зрачење). За светлије боје фасаде и мермер: άs,c = 0,6. Rs,C = 1 / he отпор прелазу топлоте за спољну страну зида. Средња вредност: Rs,C = 1/25 [m²k/w]. UC коефицијент пролаза топлоте нетранспарентне површине. AC - нетранспарентна површина (спољни зид и сл.).

Рб. Транспарентне површине термичког омотача Назив Ознака A W A g A f =A W - A g A f / F F = A W 1 - F F m² m² m² 1 1 1. Западни прозори WP 1,32 0,64 0,68 0,52 0,48 2. Јужни прозор SP 1,68 0,96 0,72 0,43 0,57 3. Источни прозори EP 4,48 2,88 1,6 0,36 0,64 5. Улазна врата UV 1,92 1,32 0,6 0,31 0,69 Нетранспарентне површине термичког омотача Рб. Назив Ознака A B A W A N = A C = A B - A W m² m² m² 1. Западнa фасада WF 30,00 1,32 28,68 2. Јужнa фасада SF 24,00 1,68 22,32 3. Северна фасада NF 24,00 0 24,00 4. Источна фасада EF 30,00 6,40 23,60 5. Плафон P 69,17 0,00 69,17

Рб. Месец Fsh (I sol * Γ sol ) Северна фасада укупни добици услед сунчевог зрачења g gl 1 - F F A W Qwsol,M, 1 kwh/m² 1 1 m² kwh 1 m²k/w W/(m² K) E α s,c R s,c U C A C Qcsol,M,E Q sol,m,e m² kwh kwh 1. I 1 17,42 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 6,873 6,873 2. II 1 22,38 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 8,840 8,840 3. III 1 36,04 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 14,236 14,236 4. IV** 1 29,76 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 11,755 11,755 5. V* 1 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 0,000 0,000 6. VI* 1 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 0,000 0,000 7. VII* 1 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 0,000 0,000 8. VIII* 1 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 0,000 0,000 9. IX* 1 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 0,000 0,000 10. X** 1 19,75 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 7,801 7,801 11. XI 1 17,93 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 7,082 7,082 12. XII 1 14,31 0,00 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 5,652 5,652 13. Укупн о 1 157,59 0,0 0 0,00 0,00 0,00 0,60 0,040 0,548 30,00 62,239 62,239 * Месеци ван грејне сезоне. Добици од инсолације постоје, али се не узимају за прорачун, зато је (Isol * Γsol) = 0. ** Месеци април и октобар не учествују у грејној сезони целом својом дужином трајања. Април учествује са двадесет дана, док октобар са двадесет и једним даном. Због тога је средња сума сунчевог зрачења, (Isol * Γsol), линерно умањена и то: за април (20/30) пута, а за октобар (21/31) пут.

Рб. Месец Fsh (I sol * Γ sol ) Источна фасада укупни добици услед сунчевог зрачења g gl 1 - F F A W Qwsol,M, 1 kwh/m² 1 1 m² kwh 1 m²k/w W/(m² K) E α s,c R s,c U C A C Qcsol,M,E Q sol,m,e m² kwh kwh 1. I 1 32,57 0,71 0,64 6,40 94,714 0,60 0,040 0,548 23,60 10,097 104,811 2. II 1 55,35 0,71 0,64 6,40 160,958 0,60 0,040 0,548 23,60 17,159 178,117 3. III 1 79,80 0,71 0,64 6,40 232,058 0,60 0,040 0,548 23,60 24,738 256,796 4. IV** 1 64,03 0,71 0,64 6,40 186,199 0,60 0,040 0,548 23,60 19,849 206,048 5. V* 1 0,00 0,71 0,64 6,40 0,000 0,60 0,040 0,548 23,60 0,000 0,000 6. VI* 1 0,00 0,71 0,64 6,40 0,000 0,60 0,040 0,548 23,60 0,000 0,000 7. VII* 1 0,00 0,71 0,64 6,40 0,000 0,60 0,040 0,548 23,60 0,000 0,000 8. VIII* 1 0,00 0,71 0,64 6,40 0,000 0,60 0,040 0,548 23,60 0,000 0,000 9. IX* 1 0,00 0,71 0,64 6,40 0,000 0,60 0,040 0,548 23,60 0,000 0,000 10. X** 1 45,53 0,71 0,64 6,40 132,401 0,60 0,040 0,548 23,60 14,114 146,515 11. XI 1 34,67 0,71 0,64 6,40 100,820 0,60 0,040 0,548 23,60 10,748 111,568 12. XII 1 25,53 0,71 0,64 6,40 74,241 0,60 0,040 0,548 23,60 7,914 82,155 13. Укупн о 1 337,48 0,7 1 0,64 6,40 981,39 1 0,60 0,040 0,548 23,60 104,619 1 086,010 * Месеци ван грејне сезоне. Добици од инсолације постоје, али се не узимају за прорачун, зато је (Isol * Γsol) = 0. ** Месеци април и октобар не учествују у грејној сезони целом својом дужином трајања. Април учествује са двадесет дана, док октобар са двадесет и једним даном. Због тога је средња сума сунчевог зрачења, (Isol * Γsol), линерно умањена и то: за април (20/30) пута, а за октобар (21/31) пут.

Рб. Месец Fsh (I sol * Γ sol ) Јужна фасада укупни добици услед сунчевог зрачења g gl 1 - F F A W Qwsol,M, 1 kwh/m² 1 1 m² kwh 1 m²k/w W/(m² K) S α s,c R s,c U C A C Qcsol,M,S Q sol,m,s m² kwh kwh 1. I 1 64,25 0,71 0,57 1,68 43,690 0,60 0,040 0,548 22,32 18,890 62,580 2. II 1 76,98 0,71 0,57 1,68 52,346 0,60 0,040 0,548 22,32 22,632 74,978 3. III 1 96,43 0,71 0,57 1,68 65,572 0,60 0,040 0,548 22,32 28,350 93,922 4. IV** 1 57,82 0,71 0,57 1,68 39,318 0,60 0,040 0,548 22,32 16,999 56,317 5. V* 1 0,00 0,71 0,57 1,68 0,000 0,60 0,040 0,548 22,32 0,000 0,000 6. VI* 1 0,00 0,71 0,57 1,68 0,000 0,60 0,040 0,548 22,32 0,000 0,000 7. VII* 1 0,00 0,71 0,57 1,68 0,000 0,60 0,040 0,548 22,32 0,000 0,000 8. VIII* 1 0,00 0,71 0,57 1,68 0,000 0,60 0,040 0,548 22,32 0,000 0,000 9. IX* 1 0,00 0,71 0,57 1,68 0,000 0,60 0,040 0,548 22,32 0,000 0,000 10. X** 1 73,99 0,71 0,57 1,68 50,313 0,60 0,040 0,548 22,32 21,753 72,066 11. XI 1 66,52 0,71 0,57 1,68 45,234 0,60 0,040 0,548 22,32 19,557 64,791 12. XII 1 52,80 0,71 0,57 1,68 35,904 0,60 0,040 0,548 22,32 15,523 51,427 13. Укупн о 1 488,79 0,7 1 0,57 1,68 332,37 7 0,60 0,040 0,548 22,32 143,704 476,081 * Месеци ван грејне сезоне. Добици од инсолације постоје, али се не узимају за прорачун, зато је (Isol * Γsol) = 0. ** Месеци април и октобар не учествују у грејној сезони целом својом дужином трајања. Април учествује са двадесет дана, док октобар са двадесет и једним даном. Због тога је средња сума сунчевог зрачења, (Isol * Γsol), линерно умањена и то: за април (20/30) пута, а за октобар (21/31) пут.

Рб. Месец Fsh (I sol * Γ sol ) Западна фасада укупни добици услед сунчевог зрачења g gl 1 - F F A W Qwsol,M, 1 kwh/m² 1 1 m² kwh 1 m²k/w W/(m² K) W α s,c R s,c U C A C Qcsol,M,W Q sol,m,w m² kwh kwh 1. I 1 32,57 0,71 0,48 1,32 14,657 0,60 0,040 0,548 28,68 12,279 26,936 2. II 1 55,35 0,71 0,48 1,32 24,908 0,60 0,040 0,548 28,68 20,867 45,775 3. III 1 79,80 0,71 0,48 1,32 35,910 0,60 0,040 0,548 28,68 30,085 65,995 4. IV** 1 64,03 0,71 0,48 1,32 28,814 0,60 0,040 0,548 28,68 24,139 52,953 5. V* 1 0,00 0,71 0,48 1,32 0,000 0,60 0,040 0,548 28,68 0,000 0,000 6. VI* 1 0,00 0,71 0,48 1,32 0,000 0,60 0,040 0,548 28,68 0,000 0,000 7. VII* 1 0,00 0,71 0,48 1,32 0,000 0,60 0,040 0,548 28,68 0,000 0,000 8. VIII* 1 0,00 0,71 0,48 1,32 0,000 0,60 0,040 0,548 28,68 0,000 0,000 9. IX* 1 0,00 0,71 0,48 1,32 0,000 0,60 0,040 0,548 28,68 0,000 0,000 10. X** 1 45,53 0,71 0,48 1,32 20,489 0,60 0,040 0,548 28,68 17,165 37,654 11. XI 1 34,67 0,71 0,48 1,32 15,602 0,60 0,040 0,548 28,68 13,071 28,673 12. XII 1 25,53 0,71 0,48 1,32 11,489 0,60 0,040 0,548 28,68 9,625 21,114 13. Укупн о 1 337,48 0,7 1 0,48 1,32 151,86 9 0,60 0,040 0,548 28,68 127,231 279,100 * Месеци ван грејне сезоне. Добици од инсолације постоје, али се не узимају за прорачун, зато је (Isol * Γsol) = 0. ** Месеци април и октобар не учествују у грејној сезони целом својом дужином трајања. Април учествује са двадесет дана, док октобар са двадесет и једним даном. Због тога је средња сума сунчевог зрачења, (Isol * Γsol), линерно умањена и то: за април (20/30) пута, а за октобар (21/31) пут.

Рб. Месец Fsh (I sol * Γ sol ) Плафон укупни добици услед сунчевог зрачења g gl 1 - F F A W Qwsol,M, 1 kwh/m² 1 1 m² kwh 1 m²k/w W/(m² K) P α s,c R s,c U C A C Qcsol,M,P Q sol,m,p m² kwh kwh 1. I 1 42,75 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 75,582 75,582 2. II 1 60,35 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 106,699 106,699 3. III 1 103,86 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 183,625 183,625 4. IV** 1 89,10 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 157,529 157,529 5. V* 1 0,00 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 0,000 0,000 6. VI* 1 0,00 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 0,000 0,000 7. VII* 1 0,00 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 0,000 0,000 8. VIII* 1 0,00 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 0,000 0,000 9. IX* 1 0,00 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 0,000 0,000 10. X** 1 60,25 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 106,522 106,522 11. XI 1 45,50 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 80,444 80,444 12. XII 1 33,87 0,00 0 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 59,882 59,882 13. Укупн о 1 435,68 0,0 0 0,00 0,00 0,000 0,60 0,040 1,065 69,17 770,283 770,283 * Месеци ван грејне сезоне. Добици од инсолације постоје, али се не узимају за прорачун, зато је (Isol * Γsol) = 0. ** Месеци април и октобар не учествују у грејној сезони целом својом дужином трајања. Април учествује са двадесет дана, док октобар са двадесет и једним даном. Због тога је средња сума сунчевог зрачења, (Isol * Γsol), линерно умањена и то: за април (20/30) пута, а за октобар (21/31) пут.

Рб. Месец Укупни добици услед сунчевог зрачења Северна Источна Западна Јужна фасада фасада фасада фасада Плафон Укупно Q sol,m,n Q sol,m,w Q sol,m,s Q sol,m,w Q sol,m,p Qsol,M,Σ kwh/m kwh/m kwh/m kwh/m kwh/m kwh/m 1. I 6,873 104,811 62,580 26,936 75,582 276,782 2. II 8,840 178,117 74,978 45,775 106,699 414,409 3. III 14,236 256,796 93,922 65,995 183,625 614,574 4. IV** 11,755 206,048 56,317 52,953 157,529 484,602 5. V* 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 6. VI* 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 7. VII* 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 8. VIII* 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 9. IX* 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 10. X** 7,801 146,515 72,066 37,654 106,522 370,558 11. XI 7,082 111,568 64,791 28,673 80,444 292,558 12. XII 5,652 82,155 51,427 21,114 59,882 220,230 13. Укупн о 62,239 1 086,010 476,081 279,100 770,283 2 673,713 * Месеци ван грејне сезоне. Добици од инсолације постоје, али се не узимају за прорач., зато је (Isol * Γsol) = 0. ** Месеци април и октобар не учествују у грејној сезони целом својом дужином трајања. Април учествује са двадесет дана, док октобар са двадесет и једним даном. Због тога је средња сума сунчевог зрачења, (Isol * Γsol), линерно умањена и то: за април (20/30) пута, а за октобар (21/31) пут.

Рб. Месец Годишња потребна енергија за грејање Q H,nd Фактор искоришћењ а добитка топлоте Губици топлоте Добици топлоте Соларни Интерни Укупни Годишња потребна енергија за грејање η H,gn Q H,ht Q sol,m Q int Q sol+int Q H,nd 1 kwh kwh kwh kwh kwh 1. I 0,980 2 930,994 276,782 122,951 399,733 2 531,261 2. II 0,980 2 203,775 414,409 111,029 525,438 1 678,337 3. III 0,980 1 854,336 614,574 122,951 737,525 1 116,811 4. IV** 0,980 507,045 484,602 79,331 563,933 0,000 5. V* 0,980 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 6. VI* 0,980 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 7. VII* 0,980 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 8. VIII* 0,980 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 9. IX* 0,980 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 10. X** 0,980 502,216 370,558 83,286 453,844 48,372 11. XI 0,980 1 868,823 292,558 118,996 411,554 1 457,269 12. XII 0,980 2 660,779 220,230 122,951 343,181 2 317,598 13. Укупн о 0,980 12 527,968 2 673,713 894,346 3 568,059 8 903,021 * Месеци ван грејне сезоне. Добици постоје, али се не узимају за прорачун. ** Месеци април и октобар не учествују у грејној сезони целом својом дужином трајања. Април учествује са двадесет дана, док октобар са двадесет и једним даном. Због тога је укупан број дана тих месеци линерно умањена и то: за април (20/30) пута, а за октобар (21/31) пут.

Спец. год. потребна енергија за грејање Рб. Месец Грејана површин а Годишња потребна енергија за грејање Специфич. годишња потребна енергија за грејање Af Q H,nd Q H,an m² kwh kwh/m² 1. I 57.32 2 531,261 44,16 2. II 57.32 1 678,337 29,28 3. III 57.32 1 116,811 19,48 4. IV** 57.32 0,000 0 5. V* 57.32 0,000 0 6. VI* 57.32 0,000 0 7. VII* 57.32 0,000 0 8. VIII* 57.32 0,000 0 9. IX* 57.32 0,000 0 10. X** 57.32 48,372 0,84 11. XI 57.32 1 457,269 25,42 12. XII 57.32 2 317,598 40,43 13. Укупн о 57.32 8 903,021 155,32

Преглед годишње потребне енергије за грејање Рб. Назив Ознака ЈМ. Вредност Напомена 1. Грејана површина A f m² 57,320 2. Специфична годишња потребна енергија за грејање Q H,an kwh/m² 155,320 Q H,an = Q H,nd / A f 3. Максимално дозвољена годишња потребна енергија за грејање* Q H,nd,max kwh/m² 75,000 4. Годишња потребна енергија за грејање Q H,nd kwh 8 903,021 5. Релативна годишња потребна енергија за грејање, у односу на максимално дозвољену ** Q H,nd,rel % 207 РАЗРЕД "F" * Максим. дозвољена годишња потребна енергија за грејање, таблични податак из Табеле 6.11 Правилника о ЕЕ зграда. ** Q H,nd,rel = (Q H,an / Q H,nd,max ) * 100