ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА КРА ЈУ НЕ ШТО О НИ ЧЕУ И ОР ФИ ЗМУ für ei ne li e be masterfräulein in dem Ja hr 7524. Увек о Ки шу, а ако тре ба, он да и опет, опет, опет. O Ки шу увек тре ба да бу де реч. Са мо н и к а да п ри п р о с т о и не до с т ој но, н и к а да опа да ње, п и зма и јед. Кри ти ка, ко ли ко год оштра, или за не се на, ко ли ко нај ви ше сме да бу де, али ни тко влук, па сја лук, бе да чи та ња и срам но га ђе ње, то ни ка да. Бо ља је чак и не у ме ре на и не па мет на по хва ла Ки шу не г о в ај но о т к ри ће њ е г о в ог шће па ни зма. Зар се мо же хва ли ти ш ће па н и с т и ч к и су но врат не са мо к ри т и ч ког м и ш ље њ а не г о у ма ко ји хо ће да не што про ту ма чи? Уп р ко с по л и т и ч к и м и н в ек т и в а ма нај н и жег р е да, у не да в ном опе то ва њу о Ки шу ипак је ма ло ре ха би ли то ван тон, то је ипак ма ло при стој ни је од пр во бит ног шће па ни зма. Те шко је по ве рова ти да је то сит но по бољ ша ње по сле ди ца про шле рас пра ве, али у овом но вом на ср та ју на Ки ша, та ко ђе по ли ти кант ском и кал кула н т ском, по с т о ји не к а к а к а в на пор да с е ра с п ра в љ а. До д у ше в р ло ма ло о књи жев но сти, и увек о књи жев но сти са по ли ти кант ским по т р е ба ма, у з и з в а н р ед на о т к ри ћ а ко ја п р е в а зи л а з е св а к у па ме т, па чак и ону нај го ру, ме ђу ко ји ма се на шло и то да је Алек сан дар Је р ков ш ће па н и с т и ч ком ло г и ком по в е з а н с а не ће т е в е р о в а т и Со њом Би сер ко. Или она са њим, али знам по у зда но да је то дот и ч ном Је р ко ву јед на ко од в р ат но. Не б ој ша Ва с о ви ћ, ко ји би х т е о да бу де пе сник и да ту ма чи Ки ша, та ко се још јед ном спу стио 547

пре ни ско: иа ко се тру дио да бу де, ваљ да, иро ни чан, ис пао је баш п р а ви б и се р ко. Пи са ти ци нич но о Ки шу што да не, или по дру гљи во опет до бро, али при то ме увек тра га ти за ра ци о нал ном и ра зум ном арг у мен т а ц и јом: у ко л и ко с е до ђе до т е ш к и х з а к љу ча к а и по р а зн и х су до ва, то је мо гу ће и о то ме се мо же рас пра вља ти. Пре пу шта ње п а т о ло ш ком б е с у, к а к в о је Ва с о в и ћ е в о о т к р и ћ е ш ћ е п а н и з м а, до би ло је на с т а в а к у опе т о в а њу ко је је ма к а р ма ло п ри с т ој н и је, али је и да ље вр ло те шко ус по ста ви ти ди ја лог јер ци ље ви опето ва ња ни су књи жев ни, кри тич ки и хер ме не у тич ки не го по лит и к а н т ск и. Још у в е к је п р е в и ше к в а з и и м пе р и ја л ног б е с а у т ом опе то ва њу и по не кој чуд ној по хва ли ко ја му је упу ће на, али и ди ја лог са цр ним ђа во лом би вре део ако би до при нео, ма да не ће, чи та њу и раз у ме ва њу. Био бих спре ман и на та кав ди ја лог ка да је о Ки шу реч. Мо гућ но је мр зе ти Ки ша и све што је ура дио, за што то не би би ло мо г у ће, и л и г а по т це њи в а т и, ја ко, р е ц и мо з б ог То ма с а Ма на та кво сам пот це њи ва ње слу шао че тврт ве ка, чак ни сам на ње га н и од г о в а р а о. Тај с т ру ч њ а к з а М а н а з а и с т а н и је в о ле о К и шо ву про зу. До бро. Ни је га во лео ни мој не ка да шњи про фе сор, чи ји сам јед но вре ме био аси стент, али се он да јед ног ле та по сле ду жег и в р ло с т р п љи в ог д и ја ло г а п р е ло м ио и К и ша, ко ји м у с е, п ри ча ло се, по себ но за ме рио јед ном ша лом у Клу бу књи жев ни ка, унео у програм Срп ске књи жев но сти ХХ ве ка. Има и то га. Ја у то ме ви дим ње го ву вр ли ну, чак и не ку сво ју ма лу за слу гу, као што ра чу нам у сво је за слу ге и то да сам то ли ке го ди не остао стр пљив ка да ни ње гов на след ник ни је ви део ме сто Гроб ни ци за Бо ри са Да ви до вича у том про гра му, као што уо ста лом ни је ви део ме сто ни по зном Цр њан ском и Ан дри ћу, или срп ској дра ми. Свих тих го ди на сам Ки ша (го ди на ма и срп ску дра му) пре да вао на раз ли чи те на чи не, ко је же лео мо гао је да про чи та и Г р о б н и ц у ни ко ни је мо рао, иа ко је она за ме не то ли ко ва жна, до ста је што су сту ден ти мо гли д а би р а ју. Ч и т а о ц и, ме ђу њи м а и с ло б од н и с т у ден т и, ч и т а л и с у Г р о б н и ц у с а с т р а ш ћу и з а до в ољ с т в ом, а д в о ји ца мо ји х с т у де на т а и доц ни је нај дра жих при ја те ља су на Ки шу док то ри ра ли, об ја вили сјај не књи ге и да нас су ре дов ни про фе со ри срп ске књи жев нос т и. Ж и в о т н и је не т р пе љи в о с т и не т о ле ра н ц и ја. К а да до ђе в р е ме, с л е д е ћ а г е н е р а ц и ја ћ е с л о б од н о, д а к л е б е з а к а д е м с ке п р и с и л е, пи са ти и ми сли ти о Ки шу и ја вр ло спо кој но че кам њи хов суд. Увек је нај ва жни је чи та ти књи жев на де ла. Јед ном реч ју ка жи ми шта си про чи тао у не кој књи зи па ћу ти ре ћи ко си. И са из весном од луч но шћу, без же ље за про во ци ра њем или да уз вра тим на п р о в о к а ц и је, ус п у т не и л и д и р е к т не, з а п и с а ћу ов де з а Ле т о п и с 548

Ма т и ц е с рп с ке и го спо ди на Вла ду ши ћа по не што о Ки шо вом делу. При то ме не ћу да про ђем не мо ни по ред уда ра на Ки ша и на све оне ту ма че ко ји су пи са ли о ње го вом де лу са ува жа ва њем, али не бих да ову при ли ку све дем на рас пра ву за ко ју ће би ти вре ме на и ме ста. Нај не до стој ни ји удар на Ки ша уо ста лом ни је до шао од т в о р ц а ш е ћ е п а н и з м а и н ај в е ћ е г по ш т о в а о ц а т а к в ог п и с а њ а о Ки шу, не го од јед ног пи сца ко ји је био бли зак Ки шов при ја тељ. Мир ко Ко вач та ко пи ше о Ки шу да ту од пра вог при ја тељ ства и еле мен тар не при стој но сти ни је оста ло ни шта. Оту да пе сник и крит и ч а р ко ји је см и с л ио ш ће п а н и з а м и опе т о в а њ е, т е он и ко ји га из све сна ге по др жа ва ју и на гра ђу ју, де лу ју мо жда и бла го спрам ов ог не сх в а тљи в ог мен т а л ног и н ц и ден т а. Ра с п ра ва о К и шо вом ме с т у у ја в ном ж и во т у и де ло ва њу, ко ја ни је бе зна чај на и ко ја по га ђа Ки шо ву сар тров ску за блу ду, о околно сти ма ре цеп ци је ње го вих де ла и мар ке тин гу ко ји га је пра тио, и л и о ле г ен да ри з а ц и ји К и шо в ог л и к а, ме н и с е св е т о ч и н и и н ф е ри ор ним у од но су на чи та ње и ту ма че ње са мих књи жев них де ла. Увек бих ра ди је рас пра вљао о њи ма. Уко ли ко су она бе зна чај на, К и ш ће од у м р е т и и и ш че зн у т и с а м од с е б е. Уко л и ко с у, ме ђу т и м, то из ван ред на де ла, као што ја ми слим да је су, он да је ја ло ва сва пи зма због Ки шо вог успе ха, пот пу но је уза лу дан сва ки на пор мр жње чак и ка да би за њу по сто јао не ка кав по вод. Ка да Тол стој од ба цује Шек спи ра, или На бо ков До сто јев ског, то мо же да де лу је и симпа тич но, ко ли ко год да је не тач но. Прем да, тре ба би ти, ма кар и из нај ве ће да љи не гле да но, ма кар са свим, са свим ма ло на лик на Тол сто ја или На бо ко ва па се та ко за ле та ти и гре ши ти у оно ме у че му не гре ши чак ни не ки сла би ји сту дент. Ка да на ср тљи вац на Ки ша не са мо што ни је на лик ве ли ким свет ским пи сци ма не го док чи та Јер ко ва хо ће да чи та не што та кво ка кво је Со ња Би сер ко, то ни је чак ни сме шно. Ту чо век са мо уз дах не са жа ље њем, и тре ба има ти пу но стр пље ња и за сво је при ја те ље па их не пи та ти ка ко с у с е ви н у л и до с а зн а њ а д а т а к в о м и ш љ е њ е з а с л у ж у је н а г р а д у. Да не ко по ве же, ре ци мо, не ког чла на жи ри ја ко ји је на гра дио опето ва ње и та ко по др жао шће па ни зам са, ре ци мо, На та шом Кандић, ја бих осе тио са мо жа ље ње за оно га ко је у ста њу да та ко с л а б о м и с л и. Ч л а но ви ж и ри ја с у, ме ђу т и м, у би с е ри ма ви де л и не ку кри тич ку вр ли ну?! Скроз чуд но, чак и чуд ни је од ве хе ментних исту па нај ве ћег по што ва о ца шће па ни зма. За ра з л и к у од не г а т и в ног ч и т а ња, ко је у нај г о рој ве р зи ји во д и до ш ће па н и зма, мо г ућ но је по зи т и в но, е н т у з и ја с т ич ко ч и т а њ е (г рч к и ἐ ν θ ο υ σ ια σμ ό ς, од ἐν θεός, што се ов де узи ма, не за ви сно од не ких исто риј ских абе ра ци ја, као име за чи та ње ко је је на дах нут о к њи же в н о ш ћу, њ е н и м п р и с у с т в о м). Не г а т и в н о и п о з и т и в н о 549

чи та ње и ту ма че ње мо гло би се ста ви ти јед но по ред дру гог и остави ти да сва ко ко же ли про ве ри ко је је ва жни је за књи жев но де ло, ко је б о г а т и јед н у к ул т у ру. А л и т у не би би ло о си о но с т и и охо ло сти, а на ро чи то не би би ло шу ти ра ња у це ва ни цу, ка ко је то је дан з а и н т е р е с о в а н и у ов ом спо ру че с т о п р е по ру ч и в а о, у ш т а спа да ју и сви ш ће па н и с т и ч к и би с е ри. Сла г а т и опа да њ а и од в рат не у в р е де ко је ниг де ни су до пу сти ве па не тре ба ни ов де да бу ду, по пут поли глот ских гу би ца и слич них ис па да, на про сто ни је ни шта. Онај ко це н и та к во п и са ње и м и ш ље ње, и л и п ре ла зи п ре ко сви х ње го ви х не до с т а т а к а, не до с т ој но с т и и оч и глед н и х п р о с т а к л у к а до че г а је ње му ста ло? О то ме би чла но ви жи ри ја ко ји је на гра дио опет о ва ње и нај ве ћ и по ш т о ва ла ц ш ће па н и зма т ре ба ло да ра з м и сле. Ле т о п ис, ме ђу т и м, на с т о ји да по п у н и јед н у ве л и к у п ра зн и н у и убла жи јед ну ве ли ку не ла го ду у ко јој ни је про блем са мо мла ко о б е ле ж а в а њ е К и шо в е т у ж не г о д и ш њи це. Пр а в а не л а г о да је ш т о Ки шо ву по е тич ку уло гу до да нас ни ко ни је пре у зео. Раз лог за то н и је у К и шо ви м не до с т а ц и ма не г о у по е т и ч кој с л а б о с т и п и с а ца ко ји су по сле епо хе ко ју је он обе ле жио мо ра ли да кре ну у не ком дру гом сме ру. По че так овог но вог ве ка, ме ђу тим, ни је обе ле жен поетич ким по ти ра њем Ки шо ве по е ти ке, као што је то пра ви ло у истори ји књи жев но сти, већ сла бље њем кул тур не осно ве, ра са пом симбо лич ких мо ћи па и по ли ти кант ством. На па ди на Ки ша ко ји има ју по л и т и к а н т ск и п ри зву к до п ри но с е т ој р е г р е си ји и де г р а да ц и ји. Киш је, мо жда, мо гао још увек да бу де са на ма осам де сет го ди на жи во та ко ли ко би са да имао ни је то ли ко мно го. Он, ме ђутим, ни је до че као ни пе де сет пет, ко ли ко ја имам са да. Умро је мла ђи од ме не да нас, то је при лич но по тре сно и отре жњу ју ће сазна ње. И док се спре мам за пра ву ста рост и са пре ви ше ве дрог цини зма гле дам и на про шлост и на бу дућ ност, ни у шта се не уздам осим у то да по сто је ве ли ка књи жев на де ла и да она и њи хо во чи та ње има ју сми сла и свр хе у људ ском жи во ту. Ти ме, на рав но, по ма ло бра ним се бе и жи вот ко ји сам во дио и ка кав имам на ме ру да во дим, ко ли ко бу дем мо гао да га на ста вим на исти на чин. Упр кос то ме, не успе вам да се на дам ка ко ће у го ди на ма ко је сле де би ти оно ли ко и она квих ве ли ких де ла ка квих је би ло у про шлом ве ку. На слов овом тек сту ко ји пи шем на пра вио сам од два ци та та с а с а мог по че т к а К и шо в е Ма н са р де, је дан је дат кур зи вом, дру ги под на вод ни ци ма. На слов је да кле ту, он од ре ђу је не што што је Киш хтео да ис так не у Ма н са р д и. Про блем љу ба ви, то је оно че му је Киш по све тио пр ви део свог ро ма на, а ва жна је и кул ту ро ло шка на зна к а ко ја и ден т и фи к у је њ е г о во ра но оп р е де љ е њ е о ко јем на ш и пре го ле ми ми сли о ци за до је ни мр жњом не уме ју и не сме ју да мисле. То су два аспек та ко ји су ми ов де ва жни, пр ви као увод у 550

рас пра ву са са мим со бом, дру ги јер би мо гао да по мог не они ма ко ји у век и ма ју не до у м и ца о К и шо вој афи л и ја ц и ји и а к ул т у ра ц и ји. (У дру гој при ли ци сам по ка зао да он, ка да је упи тан шта ра ди срп с к и п и са ц да н ас, не ма по тре бу да се дис тан ци ра, из че га сле ди да се бе та да ви ди као срп ског пи сца.) Ки шо во ви зан тиј ско ра чуна ње вре ме на, сва сна га тог по гле да у исто ри ју и иро ни ја ко ја га пра ти, срп ској књи жев но сти и кул ту ри мо гли би не што да зна че. И на то ме би се мо гла по ка за ти и раз ли ка из ме ђу срп ске, па он да и тра ди циј ски ви зан тиј ске кул тур не исто ри је и афи ли ја ци је, и пол и т и к а н т ск и х на д ри с р бљ а н ск и х з а х т е в а. Иа ко имам на слов, још увек у овом ча су не знам тач но све што ћу на пи са ти, мо жда то не ћу зна ти ни на кра ју овог тек ста; знам са мо да то мо ра би ти не што од оно га о че му ина че не го во рим. Једном сам већ пи сао, ко зна ко ли ко пу та го во рио, о од су ству љу ба ви и не во љи срп ске про зе, чак и са опи сом љу бав ног чи на, нек мо ли с а фи г у р а ц и јом п р а в е, в е л и ке љу ба ви. Од А н д ри ћ а и Ц р њ а н ског до Ла ли ћа и Да ви ча, та је фи гу ра ци ја то ну ла у ре ал ност при ка заног св е т а и он да с е, з а јед но с а п р е о к р е т ом ше зде с е т и х, на ме т а о не ки фи зи ка ли зам ко ји ни ко ме ко уме да ужи ва ни је стран, али у књи жев но сти на про сто не ма пра ву чул ну обо је ност и не зна чи ништа на ро чи то гро теск ни ги ган ти зам му шког уда код Бу ла то вића и Па ви ћа и сек су ал на до стиг ну ћа у њи хо вој про зи оп сед ну тој та к вим еро ти змом на ли ч је су ст ра шног уз ви ка из Ро ма на о Лон до ну о ко и ту су и све ту ко ји се у ње га пре тво рио и ко јим он вла да. С дру ге стра не сто ји на пор од Ал ба ха ри је вог жен ског ан ђе ла до анђе ла у про зи Го ра на Пе тро ви ћа, од но сно од ла ска у је дан дру ги, чи та лач ки и књи жев ни свет у ко јем су мо гу ћи љу бав и по у ке о љу ба ви, смр ти и умет но сти. То је мо гу ће упра во на ли ни ји фи гура ци је ан ђе ла, ко ја у срп ској књи жев но сти тра је од са мог ње ног за чет ка, би ло да по гле да мо ка сред њо ве ко вљу или но вим по че цима, све до Та си ће вог Оп ш ро ш т ај ног да ра. То су не ке од осно ва за на црт не ке бу ду ће сту ди је о фи гу ра ци ји чи сте љу ба ви у са вре меној срп ској про зи. Успо ме не на ди ру са свих стра на, ме ђу њи ма је јед на да сам не ка да дав но из Па ри за, пра во са штан да Се ја на Сај му књи га, у Б е о г ра д до ву к а о к а п и т а л н у с т у д и ју о ч и с т ој љу ба ви од а н т и ке до Ла ка на. Књи га је би ла на фран цу ском, ни је ме то спре ча ва ло, хтео сам да ми је не ко про чи та. Да нас се ви ше не се ћам ко ме сам је дао, чу дим се и то ме и са мо ме се би и све му. Жи вот од у зи ма све па и успо ме не. Дав но још, пре то ли ко вре ме на, по чео сам да пи шем о ан ђе ли ма ко ји су на се ли ли срп ску књи жев ност, не са мо од сред њег ве ка до До с и т и ја не го и од Ата на си ја Стој ко ви ћа до на ших да на. Хо ће ли, и ка да, да то ка жем кон тра па те тич но, до жи ве ти ми лост 551

уо б л и че ња текст ко ји је дру ги део рас пра ве о срп ској књи жев ној има ги на ци ји, чи ји је пр ви део о вре ме ну и ми ле ни јум ској има гина ци ји у срп ској про зи у јед ној ра ној вер зи ји одав но об ја вљен, ко то зна. Ис пред ме не има мно го ма ње го ди на ра да не го што их је оста ло иза ме не. Кри ти ке код нас иш че за ва ју као да их ни је ни би ло ако их по ли ти ка и окол но сти не пре тво ре у ле ген ду. Оста ју са мо мње ња, нај че шће ни она. Све ће пре кри ти за бо рав, без об зира на си ра нов ску во љу да је бор ба вред на са мо ка да је уза луд на. Мо гло би се ре ћи, са мо мно го скром ни је и ти ше, нек се пи ше, опет и увек, пи ше, пи ше, иа ко је ру ка ко ја др жи це па ни цу одав но замах ну ла. Ус ко р о ћ е б и т и ч е т р е д е с е т г о д и н а од Гроб ни це за Бо ри са Да в и до в и ча, књи ге у ко јој је љу бав та ко те мељ но осу је ће на не са мо по л и т и ч к и м п ри л и ка ма и на си љем на д по је д и н цем већ не ч и м д у бљим од ор ве лов ског и ке стле ров ског на сле ђа. На о ко не ма раз лога да ре во лу ци ја не упо зна љу бав чак и ако је исто вре ме но из да ја чо в е к а, а л и Г р о б н и ц а је до пу сти ла да љу бав бу де са мо скри ве на. Ве ћ у п р в ој од њ е н и х з а јед н и ч к и х по в е с т и н а си љ е и по л и т и ч к а по тре ба за ме њу ју љу бав и бри шу је из оту ђе ног све та. Ве ли ки је то тре ну так за срп ску књи жев ност био ка да се поја ви ла Г роб ни ца. Био је то и ва жан тре ну так и у мом жи во ту, пресу дан. Чи ни ми се да од тог су сре та ни сам из гу био ни нај сит ни ји де лић од из ло га у ко јем сам је ви део, од це не ко ја ми је би ла преви со ка, од омо та ко ји ми се уоп ште ни је сви део али је био атракти ван, од ути ска док отва рам књи гу ко ја ми ри ше на штам па ри ју и чи там је још у хо ду, опи јен Бор хе сом ко ји је за хва љу ју ћи Ма штар и ја м а в е ћ з а по с е о мо ју п р е м л а д у, с т р а сно з а не с е н у ч и т а л ач к у ду шу. Био сам за чу до спре ман за њу. Још осе ћам на ра тив но убр зање, тај ути сак стра шне бр зи не Ки шо ве про зе о ко јем чи ни ми се да ни ка да ни сам ни шта на пи сао, а не се ћам се овог ча са да ли је о то ме пи са но, за пра во ми се чи ни да баш и ни је. Ето стра шне те ме: раз лике с т и л ск и х и на р а т и в н и х по с т у па к а р е т а р да ц и је и кон т р а к ц и је, с јед не с т р а не, да к ле по е т и ке у б р з а в а њ а и успо р а в а њ а, и у б р з а не п о е т и ке од Ки ша до Па ви ћа. У том њи хо вом убр за њу, у у б р з а н ој п о е т и ц и, це ла јед на из ра жај на и мо де ла тив на мо гућ ност, на ја вљива на од ан ти ке до сре ди не про шлог ве ка, од јед ном је ис ко ри штена. То је ве ли ки тре ну так у исто ри ји срп ске књи жев но сти. Тре ба на п и с а т и с т у д и ју у б р з а н а п о е т и ка к ра ја в е ка. Пр во из да ње Ки шо ве књи ге је не ста ло не где у мла до сти. Та књи га је оста ла у не ким жен ским ру ка ма, да нас ви ше и не знам чи јим. Све се у жи во ту за бо ра вља. Не жа лим за бе ле шка ма на марги на ма и за ру ка ма ко је их ни су вра ти ле. Жа лим по не кад за јед ном Лен ком, за и ста се та ко зва ла иа ко ни сам био ни ме сец да на ста ри ји 552

од ње, ко ја је на ве ли ком од мо ру хте ла да го во ри мо о књи жев но сти и као хе ро и на јед ног ро ма на ко ји се ни је до го дио до ла зи ла, са дивн и м о сме хом, п р а ће на по д ру гљи ви м ђач к и м ч у ђе њ ем. Ги м на зи ја је тек по че ла, ја сам го рео од књи жев но сти, од Ки ша и Пе ки ћа, од Ве ле к а и Во р е на, од То ма шев ског и К ај з е ра, од с т у д и ја Ко љ е ви ћ а и Кон стан т и но ви ћа, нај ви ше од И н гар де на, био сам п у н се бе та к вог и ни сам имао се бе, био сам чу дан мла ди чо век. Ни сам раз у мео За ра т у с т р у, још ни сам во лео Пр о ц е с, Фројд је био ла га на лек тира а Кјер ке гор чуд на и за го нет на. Сва ког да на чи тао сам по јед ну књи гу, та ко је из гле да ла пр во бит на аку му ла ци ја и тра ја ла је две го ди не, пре не го што бих за спао упи сао бих у свој днев ник још јед ну це лу књи гу ко ју сам тог да на про чи тао. Ни да на без књи ге, ни да на без стра сти. Док сам уоп ште схва тио Лен ку, ко ли ко год да је би ла ле па, умил на, див на ми смо као и све му шке бу да ле јурца ли за не ким дру га чи јим цу ра ма, цу ра ма из кра ја а не из шко ле је дан део сја ја у ње ним очи ма се уга сио. Ко ли ко сам са мо био не спре ман за ве ли ку ђач ку љу бав. Мо жда би то би ла пра ва ро манса, или се са мо на дам да је мо гла да бу де, мо жда ла скам про шлости ко је не ма јер је ни је ни би ло. Ни је ми жао што Лен ка ни ка да не ће про чи та ти ове ре до ве, не са мо за то што не ми слим да они не што по себ но вре де већ за то што све оно што оде у про шлост као да про па да у ду бо ки бу нар из ко јег се, ево ни у мо јој па ра фрази, ни ка да ни шта не ће вра ти ти. (На шао сам јед ну ру ка ви цу у Тибин ге ну, на жи ви ци, у Ули ци прин це зе од Вир тем бер га, и знао да не ћу на ћи дру гу, ни ру ке ко је су би ле у њи ма. Ту сам упо знао принце зу Над ју из Ту лу за и ко ми сли да у тој пла вој кр ви не по сто ји не ка по себ на драж ва ра се. Оне су по себ не, по не кад.) Не ће се врати ти ни јед на Ла на ко јој сам мо жда умео не што да ка жем о Кјерке го ру по сле пр вог ма лог пре да ва ња био сам, у гим на зи ји, и не же лим да ми то опро сте, већ за љу бљен до уши ју у књи жев ност, ни је би ло ме ста у ду ши за обич не да не и до га ђа је и тек ме је јед на Са ња, ко ја је и да нас јед на ко ле па и ко ју по сле не ћу ви де ти пу них три де сет го ди на, ро ман тич но по ми ри ла са шко лом: због ње сам схва тио да ни је пу ка из ми шљо ти на кад у ро ма ни ма пи ше да светло сни зрак у ко јем се при чи ни њен лик мо же да ска ме ни мла ду ду шу ко ја во ли и хо ће да во ли, или да се у гру ди ма осе ти ка ко се це ло би ће де ли на по ла, да ср це мо же да ста не или да би, јер ти се при ви ђа не чи ја ко са, мо гао да гр лиш гра не и ру ме но ли шће ко је па да са њих. Све што у ро ма ни ма пи ше ви ше је од исти не. Та ко се гим на зи ја за вр ши ла, већ сам пи сао кри ти ку и знао шта ћу да бу дем јер је са мо то има ло сми сла за ме не. Био сам чу дан кли нац, гим на зи ја је тек по че ла а већ сам био за љу бљен са мо у књи жев ност и остао сам за љу бљен то ли ке го ди не, па и да нас, на пра гу ста ро сти, 553

још увек је пре ви ше во лим. За то ћу опет о књи жев но сти, и опет, и опет, и опет, и опет и не чу ди те се: опет о књи жев но сти. Не го о че му дру гом? О сит ним успо ме на ма ко је сви има мо и вред не су са мо за то што су на ше соп стве не? Ко га је бри га што се још не кад се тим та квих тре ну та ка и не ких ле лу ја вих ли ко ва, као да ме прого ни же ља да та мо где не ма ма стер-на ра ти ва, ко ли ко сам се са мо ти ме ба вио, осва не не ки ди ван лик ко ји бих да нас на звао, ре ци мо, ма стер фрај ла. Из ро ним сам пред со бом као ју нак соп стве ног рома на жи во та, са стра ни ца сво јих се ћа ња ко је бле де и ни шта не вре де ни ме ни са мо ме, ни не ко ме ко ми је ви ше не го драг, го во рим ре пли ке ко јих у том ро ма ну и има и не ма, већ она ко ка ко све што вре ди и вре де ло је и по сто ји и не по сто ји. От куд би кри ти ча ри има ли пра во на то, већ чу јем онај стро ги хор ко ји се још у ан тичкој ко ме д и ји п ре т во рио у не ш т о д ру г о. Жа бе, п т и це, обла ц и, же не ко је з а у с т а в љ а ју ра т о ве, и л и зец Ц р њ а н ског, мо же до д у ше и ж а ба, вра бац Ан дри ћев, Па ви ћев хрт и Пе ки ће ва ку ца, сва ка ко и твор, на рав но Ки шов, већ су ту у јед ном ни зу до ко јег ми је ста ло, ту су и све иде ал не, не са мо оне мр тве дра ге ко јих у срп ској књи жевно сти не ма. От куд кри ти ча ру пра во да ми сли, ствар но да ми сли а не да се ба ви ту ма че њем, да осе ћа, а не да се до се ћа, от куд му пра во на овај низ ко ји је са мо на пр ви по глед ира ци о на лан, а вре ди ма кар ко ли ко и чу ве ни Фу ко ов ци тат, или ду га шет ња ули ца ма Бор доа ре кон стру и са ним та ко да се на њи ма да нас не ви ди траг Ки шо вог по гле да, ко јег не ма ни у ка фа ни из над Сор бо не у ко јој је от ку пио пе сму од улич ног пе сни ка, ни у ста ци о на ру, да нас технич ком фа кул те ту, на ко ји сам се уза луд пео да ви дим ка ко се са ње га Ки шо вим очи ма мо гло по гле да ти на Па риз у то дав но вре ме, он да ка да сам се ро дио. Ода кле ми пра во на све то? На рав но да га не мам. Ја га узи мам из ме ђу Хе ге ла и Ни чеа, из ме ђу Хај де ге ра и Ви т г е н ш т ај н а, и з м е ђу Де р и д е и Ф у ко а, с в а к и је к р и т и ч а р ко ји ишта вре ди са мо зва нац, нас ни шта ни је ни по зва ло у књи жев ност ни овла сти ло да о њој пи ше мо, су ди мо, ту ма чи мо. Ја сам не сум њиво са мо зва нац и без ика квог окле ва ња ста вљам све мо је са мо званство на тај тас на ко јем сам го ми лао ре чи о Ки шу: Киш је ве ли ки пи сац и све сит но опа да ње јер ни он ни је са вр шен чо век је са мо де мон с т р а ц и ја с л а б ог к а р а к т е р а оно г а ко ји т о ч и н и, а св а ко ко с е ра ду је до ка зу да не ки ве ли ки пи сац ни је у све му и у сва ком погле ду мит ски ве ли ки чо век а ни је ни је дан про ма шио је и смисао и свр ху ту ма че ња књи жев но сти. Ону ко ју сам за се бе на шао јед ног ле та, на кон што је иза шла Г р о б н и ц а, ка да сам као мла ди мо на х, о с т а в ш и са м је р су р о д и т е љи нај з а д не к уд о т п у т о в а л и, це о ав густ пи сао о њој, по стио, уз др жа вао се од спа ва ња и љу ди, припа дао књи жев но сти, во лео и во лео да во лим, и уз јед ну ма лу ђач ку 554

на гра ду за тај текст био сре ћан: на шао сам сво ју суд би ну. Ме не су Киш и Пе кић ро ди ли за овај жи вот ко ји жи вим шта би чо век мо гао да тра жи ви ше од то га, они су у сва ком и нај сит ни јем ча су мог по сто ја ња. Ко га је бри га што сам та ко на шао се бе? На рав но да ни је ни ко га. За што ово пи шем? Сва ка ко не за то што не знам шта о све му ово ме ми слим свих ових го ди на, а на ро чи то не за то што имам по тре бу да се би ло ко ме ис по ве дим. Мо жда је ди но за то што во лим не ко ли ко мла ђих ко ле га и го ди на ма се тру дим да им дам све што имам и до бро се осе ћам док то чи ним, и што за ва равам се бе да би та кав за пис мо гао не што да ка же не кој мла дој ду ши ко ја бу де хте ла, а још не зна ни да хо ће и шта хо ће, у вр ло те шким в р е ме н и ма ко ја м и с е п ри ви ђа ју, у ко ји ма ће све би т и мо г у ће с а мо не искре но се пре да ти сво јим љу ба ви ма, на ро чи то не за срп ску књи жев ност и кул ту ру, у ко јој мо жда не ће ни би ти та квих де ла ко ја чо ве ку про ме не жи вот не го не ка сит на про дук ци ја, ко мер ција л и за м и по л и т и к а н т с т во. Још мо ж да г а ји м и л у зи ју, п ро фе сор ск у, да бих мо гао да је ма ло охра брим и да јој се ја вим из овог лим ба, сре ћан упр кос све му и же љан да је срет нем кад још ви ше оста рим, и да је та ко ма тор, не мо ћан, бив ши чо век, ви дим док ужи ва у књижев но сти и на сто ји да очу ва не што што је не ка да би ло то ли ко ва жно у свој сво јој бе зна чај но сти. Мо гу ли том мла дом би ћу ови п а т е т и ч н и, с е н т и ме н т а л н и, у к р ај њ ој л и н и ји и не в е ш т и р е до ви не што да зна че? Ја ни сам пи сац, ни ка да ни сам ни ми слио да бих то мо гао да бу дем ина че бих одав но пи сао, и не мам на ме ру да за то што знам по не што о књи жев но сти и имам ка кву-та кву тех ни ку, или ме хо ће ре чи, пра вим од се бе пи сца. Али хо ћу да пи шем не ку в р с т у к ри т и ч ке п р о з е ко ју с а м см и с а л ио п р е ви ше од т ри де с е т го ди на па ла жем се бе да имам пра во на њу и да ови ис па ди успоме на и за пи си о њи ма ни су са свим не у ме сни, сва ка ко ни су приват ни иа ко су са вр ше но лич ни. Цео жи вот сам во лео то што су пи са ли Киш и Пе кић не ком ужа сном и ле пом љу ба вљу и без њих и ње ни сам мо гао. По сле су до шли Ан дрић и Цр њан ски, ко ји су и ве ћи од њих. Ан дрић се за ме не от крио у нај ду бљој стра сти тек ка да сам пи сао док то рат ми смо сви ви ше во ле ли Цр њан ског, као што се и да нас мла ђи чи тао ц и по св е ћ е н и к њи же в но с т и че ш ћ е ок р е ћу п р в о к а њ е м у п а к а А н д ри ћу. Би ло је и по с ле к њи жев н и х љу ба ви, и р а з о ча р а њ а, а л и т е ч у де сне с т ра с т и ко је чо век осе т и у п ра вом т ре н у т к у и ко је обо је цео ње гов жи вот и ис пу не це ло ње го во би ће, то оста је је дин ствено и не по но в љи в о. То је ау р а ау т е н т и ч но с т и и не к и к њи же в н и за ви чај без ко јег се не сме и не мо же ни ку да. И за то не мо гу и вр ло, вр ло не ћу без то га. И за то ми је Ва со вић са или без ове сви те ко ју ни је за слу жио, на дам се ни она ње га, ту жан и ја дан лик, лик јед не 555

сит не мр жње ко ја не би ва ља ла ни че му чак ни да има ве ли чи ну ко ја се не ки ма при ви ђа. Уса мље ност, па шта? Ко ни је уса мљен, и ко још сме за то да мр зи, на ро чи то ако је не спо со бан да во ли? Да кле, из ме ђу љу ба ви и стра сти, па ма кар пла ћа ли це ну за њу, и п и зме, м р ж ње, не -во ље, зар т ре ба би ра т и? Ч и т а т и с љу ба в љу, ч и с том љу ба в љу, т у ма ч и т и из љу ба ви, ба ви т и се он и м ш то нај ви ше во лиш и што ти нај ви ше зна чи шта дру го? И то без иде о ло ги је љу ба ви, од Со кра та и Све тог Па вла до Ал ти се ра и Ба дјуа, Ха не Арент и Кри сте ве. Да кле не из иде о ло ги је љу ба ви већ баш из са ме љу ба ви. Јер, шта во ли онај ко мр зи? И, опет без хри шћан ског прете ри ва ња, мо же ли уоп ште да во ли онај ко мр зи, а на ро чи то онај ко во ли да мр зи? Во ле ти да во лиш, чак и ка да љу бав коп ни, или не ста је, ка да је не ма и кад ју је те шко за др жа ти, кад си стар и она ме ња об л и ке и до п у с т и во с т и, ка д је т е ш ко и па к во ле т и она ко ка ко у во ље њу мо ра би ти као да смо сад у про сто ру у ко јем се ра ђа Ла ка но во ма ло а да к ле да ле ко од сва ке и де о ло г и је ко ја по п ра в ља у т и с а к о п ра в ој п ри р о д и чо в е к а, да ле ко од мо ра л не св е з е до бр о т е и људ ског би ћа, во ле ти да во лиш јер је у том во ље њу већ ви ше љуба ви но што је свет мо же под не ти, во ле ти да во лиш а не да мр зиш има љу ди ко ји ма се све то не мо же об ја сни ти јер би се њи хо ви мр год ни и на мр го ђе ни жи во ти рас па ли и не би има ло шта да их др жи на овом све ту на ко јем им је, чак и ка да су вр ло ин те ли гент ни и са огром ном стра шћу шти те сва ки свој ин те рес, ипак нај ва жни је да има ју до вољ но про сто ра за мр жњу, да во ле ћи да мр зе и омр зну на ђу за се бе раз лог и пра ви ло слу жбе. То ни је тек па то ло ги ја да во ле са мо се бе, или нај ви ше се бе, то је не што го ре: све су њи хо ве љу ба ви о с ен че не м р ж њ ом з а ко јом че зн у. У сви м т е ш ко ћ а ма ко је ис по ру ч у је и ко ји ма за п ре ч у је да се чо век су сре т не са сво ји м бо љи м мо г у ћ но с т и м а у њи хо в ој о с т в а р е но с т и, св е т н у д и не ш т о м но г о бо ље, прем да рет ко и те шко при пре ма да све бу де бо ље не го што мо ра да бу де, а у то ме на ста је све оно нај ва жни је ко је уки да са мо мо ра њ е, н у д и јед н у бла г о с т ко ја н и је н и п и т о ма б е с по моћ но с т, н и и з л о же н о с т ко б и м а и т у ђ ој н е д о с т ој н о с т и, јед н у с н а г у љу б а в и ко ја је му шка и му жев на у оном ста рин ском а не у род ном сми слу и у ко јој је до вољ но би ти чо век па да бу деш и ви тез и да не жа лиш ту ђу про ра чу на тост сво јом не мо ћи. Во ле ти књи жев ност је на просто до бро, а до бро је и во ле ти да во лиш. Ве че је и чи ни ми се као да у ва зду ху осе ћам уза луд ност на ко ју ни сам на ви као, иа ко она упор но на ра ста у овом дру штву чи је смо жр тве ви ше не го оно наш про дукт. От ка ко је иза шла Г роб ни ца вр ло рет ко или ско ро ни ка да ни сам осе ћао уза луд ност. Мо жда не бих ни ве че рас имао овај ути сак да не мо рам да ис пу ним дво струко обе ћа ње. Обе ћа ња и стра шна во ља да ако их да те он да мо ра те 556

да их ис пу ни те увек ску по ко шта ју. Ово ће ве че рас ста ја ти још и ви ше, о овом се не мо же пи са ти без има ло бо ла и без за да ва ња бо ла, иа ко ни јед но ни дру го ни ти же лим ни ти ми је по треб но. Ни успо ме не ко је су ми ва жне и ко је су се спле ле у овом ча су, све ми ово уоп ште не тре ба, а бо јим се да не тре ба ни ко ме, ни оно ме ко мо жда ово и про чи та. Во лео бих, иа ко је то глуп па ра докс, да кажем бе жи, дра ги чи та о че или чи та тељ ко, од овог тек ста док је још вре ме, иа ко бих да у ње му оста не траг тог де ча ка ко ји се за љу био у срп ску књи жев ност, жи вео за њу и због ње... Во лео бих да у овом тек сту бу де траг те сре ће од ко је ме де ли че ти ри де це ни је иа ко то ве ро ват но ни је мо гу ће, во лео бих да на пи шем не што што се не мо же на пи са ти и че га ов де не ће ни би ти, и са мим тим, ка да сам већ пре ко ра чио гра ни це јед ног дис кур са, а то сам учио вр ло давно, ево где ми се он све ти та ко што ви ше не до пу шта да се за творим и за шти тим од тог про до ра оно га што је бит но у оно што о то ме не мо же да све до чи: Г р о б н и ц а. Обич но се ми сли да се нај лак ше и нај ра ди је го во ри о оно ме што је нај дра же и нај бли же. Ни је та ко. О то ме се нај бо ље ћу ти. Ја до бро чу вам и сво је и ту ђе тај не. Киш, до ду ше, ни је тај на, ни ка да ни сам крио да сам ње го во де ло он да ка да је то би ло нај ва жни је чи тао као да ми од то га жи вот за ви си и та ман ка да би се књи жевни укус та ко про ме нио да ви ше ни ко не ће да чи та Ки ша, не бих од у с т а о. Ја во л и м, с т ра сно и за у век, к њи жев но де ло Да н и ла К и ша. А во лим и ње га иа ко је умео да бу де та ко див но не при ја тан и те жак, иа ко га ни сам до вољ но по зна вао ни ти му био бли зак по го ди на ма да би све што је по треб но да не ко га упо знаш би ло мо гу ће, иа ко је оти шао са овог све та та ман ка да сам пре стао да бу дем мла дић, иа ко нам је остао ду жан још не ко ре мек-де ло и још го ди на, де цени ја књи жев ног жи во та на ко ји је та ко моћ но ути цао, а он је та ко бр зо и на гло дао све што је имао. Имао је да кле и не до стат ке, као и сви ве ли ки пи сци, па шта? За што би их ико ра ди је опро стио Цр њан ском не го Ки шу? Не ве ру јем у зна ње ко је за бо ра ви на оно га ко зна и ту ма че ње пред ста вља као да ни је део и си ту а ци је у ко јој се ту мач на ла зи и це ли не жи во та, ње го вог и свих љу ди ко ји су у том ча су ту не где, по в е з а н и м но г о ви ше и б о љ е не г о ови м с у м њи ви м д ру ш т в е н и м мре жа ма. Ка ко на пи са ти текст у ко јем се ка же да је чи та ње Гробн и це з а Бо р и са Да в и д о в и ч а п р о ме н и ло ж и в о т, а ч и т а њ е К и шо ви х де ла га ис пу ња ва ло, ка ко се то ка же у са мом ту ма че њу ако не ен т у з и ја с т ич к и? То не ис кљу чу је скеп тич ку про ве ру, па чак и ону р а д и к а л н у а к ц и ју, не в о љу т у ма че њ а од Д и о г е на до Н и че а ко л и ко и од Гор ги је до Сло тер дај ка, то мо же у слу ча ју исто риј ског пре ок р е т а по р е т к а у ме т н и ч к и х в р ед но с т и и л и р а д и к а л н и х п р о ме н а 557

д ру ш т ве н и х п ри л и к а да бу де и з у зе т но ком п л и ко ва но, а л и у све м у то ме је бит на, пре суд на до бра во ља: без ње, ка ко из гле да ју Ан дрић и По па? Ка ко би то што ми се до го ди ло ка да сам са Г р о б н и ц ом ушао у свет књи жев но сти и ту ма че ња мо гло да се по но ви? Успо ме на на те тре нут ке и тај за нос и да нас је до вољ но ја ка да ми је ви ше стало до ње не го до свих по лук њи га у ко ји ма сам упор но, де це ни ја ма, че с т о м а н и јач к и т р а г а о з а де л и м а ко ја ће би т и но в а р е ме к-де л а срп ске књи жев но сти. До ста пи са ца и ме ђу њи ма ве ћи на мо јих к њи же в н и х п р и ја т е љ а м и н и к а д а н е ћ е о п р о с т и т и т о ш т о н и с у н а п и с а л и т а к в а р е ме к-де л а. Те ш ко и м је д а п ри з н а ју с е би св о ју не моћ, лак ше је ми сли ти да ни сам хтео да про гла сим њи хо ва де ла за ре мек-де ла. Да да нас опет мо гу са мо на је дан трен ту ак да се вра тим у то ста ње у ко јем сам био ка да се пре че тр де сет го ди на по ја ви ла Г роб ни ца! Чи ни ми се да бих све дао са мо да је то мо гу ће, с а мо з а т р е н у т а к т е б ен ја м и нов ске ау т е т н и ч но с т и и не по но в љиво сти, и те ва тре ко ја гре је зи мо гро жљи вост сва ког жи во та. Пе тар Пи ја но вић, мој про фе сор књи жев но сти у Де се тој београд ској гим на зи ји, имао је та да два де сет осам го ди на ме ни је из гле дао као ма тор чо век. Да нас бих ре као да је био кли нац. Ја сам имао ше сна ест. Ни сам по сто јао. Ако да нас по сто јим, те шко би у то и мно го до стој ни ји ту мач не го не ка кав шће па нист мо гао да сум ња ви ше или стра сни је, ако сам ипак про фе сор књи жев но сти, он да је то због Ки ша, Пе ки ћа и Пи ја но ви ћа. Ка да би смо са ве дрим ци ни змом ви де ли се бе она ко ка ко се жи вот, оби чан жи вот у свако д не ви ц и, н и к а да не с а гле да, ви де л и би смо к а ко је св е с ат к а но од про ла зно сти и илу зи ја, да све, баш све про па да и не ста је осим в е л и к и х де л а. Ве л и к а к њи же в н а де л а р а ђ а ју в е л и ке љу б а ви. С а њи ма, са ве ли ким де ли ма и ве ли ким љу ба ви ма, ако је чо век за њих спо с о б а н, ж и в о т и п а к д о би је не к у б о ју. Не д о би је б ог з н а к а к а в д ру ш т в е н и и ис т о ри ј ск и см и с а о, н а п р о т и в, ко л и ко г од с е чо в ек тру дио чак ни оног сми сла за са мог се бе ни ка да не ма до вољ но, али да не ма ве ли ких де ла и ве ли ких љу ба ви чо век по пут ме не не би знао шта са со бом. Ме ни су по треб на ве ли ка књи жев на де ла, а она су по ста ла ја ко рет ка. Ве ли ке љу ба ви на ди ла зе све и сва ко га и тра ју за у век, чак и ако би их не ки жи вот ни удес пре ки нуо, осу је тио, баш као што је смрт, обич на али не и ба нал на смрт од бо ле сти ко јом ју је при зивао, Ки ша од у зе ла бу дућ но сти ко ја се пред њим још увек отва ра ла. Смрт ко ју је по знао и до че као са пра зним по гле дом у пра зан екран, на ко ји је пре то га ста вио оно што он хо ће суд би ну је вреј ских ло г о р а ш и ца у с о ц и ја л и зм у, г о ло о т оч к у с уд би н у, да с е о т к у п и з а св о ју не до в р ше но с т п ра з а н ек ра н, ек ра н ск а па ра д и г ма, к а т од н и 558

з ра к де р е а л и з а ц и је, све је т о м и т ск и ри т у а л ра с т а н к а, ко ји је К и ш из гра дио као ни ко пре ње га и оти шао из Је ру са ли ма у Бе о град да опо ја н лег не у п р а в о с л а в н и г р о б, м а к а р ис п р а ћен у з не до с т о ја н епи скоп ски ко мен тар. Ни у гро бу му се не дâ да бу де све што је био. Ве ли ки срп ски, ју го сло вен ски, европ ски и свет ски пи сац Дани ло Киш кре тао се ста зом ко ја је би ла за цр та на до нај ви ших резул та та, по сле ко јих ува жа ва ње пре ра ста у ско ро ап со лут но одобра ва ње. То је ста за ка кву је са мо Ан дрић пре шао у пот пу но сти. Ма ње се зна да су на њој би ли По па и Ти шма, по ма ло и Па вић, и ни ко ви ше. Уме сто тог успо на, ко зна да ли би он не где стао или био з а у с т а в љ ен, К и ш је т ри ју м ф о в а о у с рп ској к њи жев но с т и. Од сре ди не се дам де се тих до сре ди не осам де се тих тај про цес је до вр шен и по т к р ај ж и в о т а он је по с т а о не п ри ко сно в е на ме р а по е т и ке. Сви су хте ли да пи шу као Киш, чак и ње го ви огор че ни опо нен ти. А с л а б о с е р а з у ме да је по с ле т ри ју м фа К и шо в е по е т и ке п ри р од но да се ја ви и пр о ти вре фор ма ци ја. Она се, ме ђу тим, ни је ја ви ла ствара лач к и, к а о н и з ве л и к и х де ла п и са н и х на д ру г а ч и ји м по е т и ч к и м осно ва ма. (Та кве осно ве мо гле су да бу ду ве за не за, ре ци мо, тзв. с л а би н а р а т и в, и л и де фи к ц и о н а л и з а ц и ју р а з л и ч и т у од К и шо в е. Та кву раз ли ку у од но су на ње га гра де, ре ци мо, Ва ља ре вић и Мати је вић, али они ни су има ли ам би ци ју да по ста ве не ку но ву по ети ку не го да уз књи жев ност пре жи ве са ми се бе и оно што се зо ве жи вот. Мо жда је ту уло гу тре ба ло да има Ал ба ха ри, да га ти хо по ти сне, али он за то ни је имао до вољ но сна ге ни ре ше но сти, ви ди се то из па ра бо ле о учи те љу и уче ни ку, на ро чи то не кад је пре шао у хи пер про дук ци ју на ра ти ва, у про дук ци о ни за м. Ал ба ха ри ју при пада не слав на уло га да се са њим на ме ће, ре че но с об зи ром на Бен јами на, пи та ње умет нич ког де ла у до ба тех нич ке про дук ци је на рат и в а, на чи јем јед ном кра ју је блог, а на дру гом аме ри ка ни зо ва на оба ве за пи сца да пи ше.) За то је цео ра спон од фа бу ле би бли о те ке у Г р о б н и ц и, па и све га што је до ње до ве ло, до тзв. ре а ли зо ва не ме та фо ре чи та ња у Сит ни чар ни ци Код срећ не ру ке Го ра на Пет р о в и ћ а и Та с и ћ е в о г е н ц и к л о п е д и з м а у Ки ш и и х а р т и ји, јед на за о кру же на и ве ли ка књи жев на епо ха. Ка ква ће би ти она ко ја следи по сле ње и у ко јој се ма ло шта та ко ја сно из два ја и на ме ће (а Га т а л и ч и н Ве л и к и ра т је ви ше на стра ни Ки ша, Пе ки ћа и Па ви ћа не го што се уда љио од њих и од пост мо дер но сти, као што је и Мало ви ћев Лу та ју ћи Бо кељ још увек до вољ но аха шве ро шки док постмо де р н и з а н т но ми сли на срп ском и у з ви к у је, а м би в а лен т но, а л и уз ви ку је име Па ви ће во, чак и мо је, мој дра ги Ни ко ла), то у овом ча су још не зна мо. Хо ће ли она би ти ма кар на лик ве ли кој епо хи с рп ске к њи жев но с т и, ка да су ре мек-де ла на с т а ја ла јед но за д ру г и м, то нам ни ко ни је обе ћао и бо го ви књи жев но сти ко ји су нас та ко 559

оби ла то на гра ђи ва ли у два де се том ве ку, да се по и грам ре чи ма Кола ков ског и Па ска ла, ни шта нам ни су ду жни. Ни ко нам ни је обећао да ће мо би ти срећ ни и жи ве ти ле пе жи во те, ни ко нам не дугу је да има мо ова ко ве ли ку књи жев ност ка кву смо има ли. Чак и да има не ко га на тим пу сти ма не бе си ма, где за ми шља мо не ка кве си ле ко је би мо гле да укро те сле пи ла нац суд би не и не сре ћа ко је по г а ђа ју све ко ји не ма ју м у д ро с т и и ко ји ж и ве ова ко ка ко у гла в ном сви жи ви мо, опет би отуд, где око пра зних пре сто ла ду ва ју брехтов ски ле де ни ве тро ви, мо гао да се раз ле же ва пај од овог исто ријског бо ла ко ји је ско ро не под но шљив. Бол про па сти оно га што је срп ско је не из др жљив, у ње му бол због гу бит ка ве ли ке књи жевно сти, а то нам тек пре ти, ни је нај ве ћи али је по себ но те жак, чак и га дан. Га дан бол, то је ка те го ри ја бу дућ но сти. Ро ман ти чар ско на сле ђе по сто ји и оно се ви ди у на сле ђу иде је бо ла ко ја на ста је у пре ја кој во љи да се због љу ба ви оде да ље и од ње са ме. Пра вог љу бав ни ка то раз ди ре и док је са оним ко га безмер но љу би. Чо ве ку ма њих мо ћи да љу би ни нај ве ћи за мах и за лет ни су ни шта бо љи и ве ћи од обич но сти ко ју због се бе и со бом у св е у но си. Н а с ле ђе п р е ко ме р ног з а но с а р о ма н т и з а м н и је с т в о рио не го ис та као у пр ви план, он је ну жни са сто јак ве ли чи не још од ан ти ке и ра ђа ња људ ског ду ха. То је и ве ће и вред ни је и ва жни је од сва ке кон крет но сти и те гоб но сти са ко јом се жи ве обич ни да ни и гле да шта си тан свет чи ни. Ро ман ти чар ски гу би так ни је оби чан гу би так не че га што чо век има, већ оно га што не мо же да има. То што ма ли на род обич но ни ка ко не мо же да има књи жев ност и кул ту ру ко ја је ве ћа од ње га ми смо има ли и вр ло те шко, у ве ликом исто риј ском на по ру и ства ра лач ком тру ду сте кли. Киш је део те ве ли ке кул ту ре ко ја је ши ра од на ших окви ра, то је она кул ту ра у ко ју су се сли ва ли и кул тур ни про из во ди окру же ња, дру гих тради ци ја и ет ни ци те та, то је чи ста вр ли на. Ште та је што та ап сорпци о на моћ ни је би ла и мно го ве ћа, а на ро чи то је ве ли ка ште та што и н т е г р а т и в не мо ћ и с рп ске к ул т у р е н и с у на д в л а да ле де з и н т е г р а т и в не мо ћ и ис т о ри ј ск и х, е т н и ч к и х, в е р ск и х р а с це п а. Хо ри з он т К и шо в ог де ла је ев р оп ск и хо ри з он т с рп ске к њи жев не к ул т у р е, с а њим се има не што што је ва жно. Ч и т а њ е к њи же в н и х де л а Д а н и л а К и ш а, а по с е б но њи хо в о т у ма че њ е и од р е ђи в а њ е њи хо в ог ме с т а у к њи жев но с т и, к ул т у ри, д ру ш т ву, оп ш т ој и д р жа в ној ис т о ри ји, ис т о ри ји све с т и и ис т о ри ји мо ћ и, н и је осло бо ђе но не нор ма л ног а че сто са сви м под лог п ри т и ска ко ји с е г е не ри ше и з р а з л и ч и т и х, у гл а в ном не до с т ој н и х р а з ло г а и д у б о ког не р а з у ме в а њ а да не по с т о ји т а в р с т а екс к л у зи је по ко јој оно што је европ ско ни је и не мо же би ти срп ско. Њен дру ги део је уве ре ње да ако је не што срп ско он да ни по што не мо же би ти и 560

ев р оп ско. То је по г р е ш на ло г и к а д ис ју н к ц и је ма њи н ск а ло г и к а и уско гру дост да уме сто бри ге за што ни су и ко ли ко мо гу да бу ду срп ски пи сци Чарлс Си мић и Ми ло Дор тре ба рас крин ка ти Ки ша као не до вољ но срп ског, а ако је упо тре био ју го сло вен ско име он да за то на ње га тре ба гле да ти и са исто риј ском омра зом ко ја је рав на т ом по р а з у у ју г о с ло в ен с т ву. Ф ру с т р а ц и ја ју г о с ло в ен с т в ом н и је са сви м не ра зу м љи ва п рем да је нео д р ж и ва, не п ра ви ч на, и по т п у но про из вољ но ди стри бу и ра на, али то је сте ме сто исто риј ске ка тастро фе па је и тран сфер не сре ће увек мо гућ. Тај тран сфер не оправда ва да се на при та је ни на чин про сла вља соп стве ни по раз ни ти чи ни сми сле ним да се за све што ни је ус пе ло обе сно при го ва ра све му што је сте ус пе ло. З а т ај п ри т и с а к, ме ђу т и м, з а с л у г е не м а ју с а мо н а ше б ед не при ли ке и за вист или пу ко зло, ни је то баш без ика кве Ки шо ве за слу ге. Киш је крив са мо уто ли ко што је иза зи вао, хтео, био оштар, тра жио да се стро го су ди. Пра вед но је за то оштро при ступа ти и ње му. Киш је хтео да дар не у је згро ја да од ко јег ни кад ни шта и не би ва не го зло, га дост и по длост, па га не тре ба жа ли ти, он је сре ћан што је та ко и што ни да нас у том ле глу про па сти не мо гу да га се, ка ко се то на род ски ка же, ма ну и да га оста ве на ми ру. И не тре ба да га оста ве на ми ру, ни је ни он њих. Киш је ве лик, ни је у све му у пра ву, иа ко у свом ве ли ком хте њу је сте, док је пот пу но у пра ву у оно ме што је нај бит ни је у ве ли ком књи жев ном ства рала штву. Ве ли ко књи жев но де ло над ма ша свог ау то ра и ње го ве ситне људ ске ма не и за блу де, нер во зе и ком плек се ко ји су та ко моћ но бо ји ли јед ну од нај жи во пи сни јих фи гу ра на ше књи жев но сти дваде се тог ве ка. Киш је уз Ко сти ћа и Ви на ве ра је дан од нај кон тро верзни јих пи са ца. Упр кос то ме Киш ни из да ле ка ни је омра жен као Да ви чо и Мар ко Ри стић на про тив. Ње га чи та о ци и во ле и це не, а л и је у јед ном т р е н у т к у њ е г ов по е т и ч к и т ри ју мф по с т а о т о л и к и и та ко пот пун да је то мо ра ло по не ког да ири ти ра. У ње му смо доби ли ви ше не го што смо у ста њу да при ми мо. Са Ки шом смо, као са ве ли ким европ ским и свет ским срп ским пи сци ма ко ји му претхо де од До си т е ја и Њ е г о ша до А н д ри ћ а и Ц р њ а н ског, до би л и ба ш оно што ни ка да не мо же мо дру га чи је да (по)има мо: хо ри зонт светско и сто риј ског са гле да ва ња све та и вре ме на. Осим у не ким ра тови ма и с т ра да њу, м и т ај хо ри зон т до се же мо је д и но у к њи жев но с т и. На том хо ри зон ту ви ди се сва ка па и нај ма ња гре шка, и за то сва ка К и шо в а не си г у р но с т и л и ом а ш к а де л у ју к а о д а п р е к ри в а ју це о свет и ви де се она ко ка ко се круп ни не до ста ци и ка пи тал не неспо с о б но с т и ма л и х и б е зна чај н и ји х ау т о р а н и к а да не п ри ме ћу ју. Уз то, кул ту ра у ко јој је за мно ге мен тал не про би све те До си теј распоп а Вук швер цер ико на, у тој кул ту ри је пра вич но да сви та кви 561

по сум ња ју у Да ни ла Ки ша и омр зну га. Ни је ни ка кав про блем да с е у њ е г а с у м њ а и њ е г о в о де ло п р е и сп и т у је, п р о блем је у ко л и ко се то чи ни на по гре шан или не до ли чан на чин, а по себ но је од вратно ру га ти се тра у ма ма рат ног си ро че та и из бе гли це у ко јем су се раз ли чи те кул ту ре и не сре ће су да ра ле и да ва ле про тив реч не ре зулта те. Чак и да ни је та ко, сва ки чо век има ап со лут но пра во на раз лич и т е а к ул т у р а ц и је, ви ше с т ру ке и ден т и т е т е и њи хо в а п р е л и в а њ а или тран сфор ма ци је пу на је срп ска књи жев ност то га и у то ме је ње на вр ли на. Киш се, јед ном реч ју, ни да нас не чи та нор мал но, као што се ч и т а ју в е л и к а де л а в е л и к и х п и с а ца, не г о с а не к и м г р чем у ко јем они ко ји во ле ње го во де ло као да увек мо ра ју да до ка зу ју очи гледно. У т ом з а п и њ а њу и п ре т е ри в а њу се по свој п ри л и ц и и г ре ш и ло, као што сви ко ји ми сле да ће ре чи ма по пра ви ти свет од у век гре ше. Мо жда је би ло пре те ра ног ис ти ца ња, али ка кву је шко ду то изазва ло? Упр кос то ме оних ко ји не во ле Ки ша има ма ње од оних ко ји не тр пе Па ви ћа. Ко ли ко би би ло оних ко ји не тр пе Ан дри ћа, са мо да су се ства ри дру га чи је од и гра ле и да овај ве ли ки пи сац и чо век ни је знао до тан чи на ка ко ће се све ства ри од ви ја ти у сва ком ча су ње г о вог ж и во т а, по се б но он да к а да ск ло п и оч и? Уп р ко с т о ме н и о А н д ри ћу н и о Па ви ћу н и су на п и с а не т а к ве бла с фе м и је к а к ве су на пи са не о Ки шу. Кор дић и Ја сми на Ах ме та гић су у сва ком погле д у п р е т е р а л и, на р о ч и т о она, т о је с у опа дач к и с т и ло ви и п ра т и и х т а к в о и т о л и ко од с у с т в о спо с о б но с т и т е о ри ј ског м и ш љ е њ а да с е чо в ек ч у д и т о к а ко г о спо ђи ц а А х ме т а г и ћ р а з у ме Л и о т а р а и још по не ког и по не што до се же оно што би ду хо вит по ле ми чар нап и са о к а о па р о д и ју т у ма че њ а по с т мо де р н и зма а л и т у не ма т а к ве во љ е з а по н и ж а в а ју ћом у в р е дом к а к в а све в р е ме п ра т и К и ша, док је Не ни нов ста ри ли сац не што са свим дру го књи га јед ног топлог сен ти мен та и јед ног жа ље ња ко ја пот пу но ме ња сми сао при гово ра. То је у ко нач ном ис хо ду књи га за Па ви ћа. О Ки шу је ре че но не ш т о с а сви м д ру г о, у р а спо н у не до с т ој ног ја в ног и к у ло а р ског п ри г о в а р а њ а, од Ра до м и р а С м и љ а н и ћ а до Не б ој ше Ва с о ви ћ а. Има у срп ској кул ту ри увек про стих и при ми тив них љу ди, има и уско гру дог на дри ср бља ни зма је дан ње гов об лик је био п и т а њ е з а ш т о К и шо ви ју н а ц и н и с у Ср би ко ји н и т и хо ће н и т и мо же да са гле да це ло срп ство и ње го во ме сто у Евро пи и све ту, има и љу ди обра зо ва них и па мет них ко је раз је да не ки са мо њи ма зна ни јед, пи зма тич них уме сто ха ри зма тич них, има све га и сва чега, има до ста оних ко ји гле да ју ћи из не га тив не и су же не пер спекти ве не мо гу да ви де ко ли ко и за што је ва жно не оста ти узан и да је в р ед но с т и в а ж н и је п ри би р а т и, с а к у п љ а т и не г о с е и ж и в љ а в а т и на д св а ком си т н и цом. А к у м у ла ц и ја вред но с т и и а п с орп ц и о на моћ 562