ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1

Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) 04/14 doi:10.5937/zrpfns50-11744 Др Ср ђан Н. Шар кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S.Sar kic@pf.uns.ac.rs ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1 Са ж е та к: На п о че т к у ра да а у т ор н а в о д и да је с ре д њо ве ко в н а Ср б и ја би ла мо нар хија са врховном влашћу владаоца. По том се раз ма тра ју вла дар - с ке т и т у л е, н ад л е ж н о с т и и п р и хо д и в л а да ра. По се б н о п о г л а в ље п о с в е ће н о је двор ским до сто јан стве ни ци ма. Ме ђу двор ским ти ту ла ма пра ви се раз лика и змеђу они х које с у нас т але у Србији и они х ко је с у п ре у зе те и з Ви зан т и је. На к ра ј у се ра с п ра в ља о е в е н т у а л н ом п о с т о ја њу у ж е г к ра ље в ог (ц а ре в ог) са ве та, о че му нас оба ве шта ва ју ви зан тиј ски пи сци, али о ко ме у срп ским изворима нема п ода т а ка. Св и ау то ро в и за к љу ч ци за сно ва ни с у и п от кре п ље ни п о да ц и м а и з и з в о ра. К ључ не ре чи: Ве ли ки жу пан, краљ, цар, кнез, де спот, теп чи ја, ке фа ли ја, л о го т е т, се в а с т о к ра т ор, кра љев ски (цар ски) са вет. У вре ме ка да је сред њо ве ковна Србија ужи ва ла сво ју по ли тич ку не за висност (1180-1459) др жа ва је има ла мо нар хиј ски об лик вла да ви не на че лу са в л а да о цем, к а о но си о цем нај ви ше в л а с т и. Мо на р х а је ок ру ж и в а о р а з г р а нат д вор ск и а па рат ус по с т а в љ а н и п р о ш и ри в а н т о ком т ринаес т ог и чет р наес т ог в е к а. 1. ВЛ А Д А Л А Ц Т и т у л е и в и з а н т и ј с к и с и с т е м х и је ра р х и је д р ж а в а Сте фан Не ма ња (1168-1196), осни вач срп ског вла да лач ког до ма, но сио је ти ту лу ве ли ког жу па на (на срп ском velii `oupanь, у ви з а н т и ј ск и м т ек с т о - ви ма ἀρχιζουπάνος, μεγαζουπάνος, μεγάλος ζουπάνος, у л а т и н ск и м и з в о ри- 1 Рад је по све ћен про јект Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза во ви, чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду. 363

Др Ср ђан Н. Шар кић, Владар и двор у средњовековној Србији (стр. 363 383) ма me ga i u pa nu s, mag nu s iup pa nu s). 2 Исту ти ту лу но сио је ње гов син и на следник Сте фан Не ма њић (1196-1228) све до 1217. го ди не, ка да је од па пе Хо нори ја III (1216-1227) до био ти ту лу кра ља (срп ски kralь, г рч к и κράλης). 3 У срп ској тра ди ци ји краљ је по знат под на зи вом Сте фан Пр во вен ча ни. 4 Тит у- лу кра ља но си ли су срп ски вла да ри све до 1346. го ди не, ка да се Сте фан Ду шан (1331-1355), на кон о св а ја њ а п р о с т р а н и х ви з а н т и ј ск и х т е ри т о ри ја, к ру н и с а о за ца ра. 5 И а ко с рп ско ца р с т в о н и је д у г о т р а ја ло, по с ле см р т и С т е фа на Д у- ша на два вла да ра су пре тен до ва ла на ца р ску ти ту лу: Урош, Ду ша нов син и за ко ни ти на след ник, и Си ме он (Си ни ша), Ду ша нов по лу брат, го спо дар Те сали је и Епи ра, ко ји ни је при зна вао вр хов ну власт сво га ро ђа ка (до 1371. годи не). Од 1371. го ди не два срп ска вла да ра но се ти ту лу кне за (knezь): 6 Ла зар Хре бељановић (1371-1389) и његов син Стефан Лазаревић (1389-1402). Aвгуста 1402, Јо ван VII Па ле о лог, са вла дар ви зан тиј ског ца ра Ма ној ла II Па ле о - ло г а, до де л ио је С т е фа н у Л а з а р е ви ћу т и т у л у де спо т а. Ту т и т у л у но си л и с у срп ски вла да ри све до па да Сме де ре ва 1459. го ди не и гу бит ка по ли тич ке не за ви сно сти. По чев од 1459. го ди не, па све до 1537, ма ђар ски кра ље ви доде љи в а л и с у т и т у л у де спо т а с рп ск и м в е л мо ж а м а ко ји с у бил и п р еб егл и у Угар ску и бо ри ли се про тив Ту ра ка као кра ље ви ва за ли. 7 2 Жу пан (`oupanь, ла тин ски io pan, su pan nu s, iup pa nu s, грч ки ζουπάνος) је на зив за нај стари је ор га не вла сти код Ср ба. Из раз је из ве ден од ре чи жу па (`oupa, ла т и н ск и çopa, io ba, su pa, iup pa, xu pa, gyup pa, çuppa), в е р о в а т но а в а р с ког по р е к л а, ко ји је о з н а ч а в а о з а ш т и ћ е но ме с т о ко га је настањи вало неко племе. Видети одредни це Жу па и Жу пан (Г. То мо вић), Ле к с и - кон срп ског сред њег ве ка (у да љем тек сту ЛССВ), Бе о град 1999, стр. 195-198. 3 Пре ма м и ш ље њу ве ћ и не ис т ра ж и в а ча сло вен ск а реч краљ, као и ма ђар ски из раз király, су из ве де ни од име на Кар ла Ве ли ког (Ca ro lus Mag nus). Ви де ти од ред ни цу Краљ (С. Ћирко вић), ЛССВ, стр. 321-324. 4 За озна ча в а њ е к ру не с т а ри с рп ск и п и сц и ко ри с т е нај че ш ће р еч ве н а ц, те оту да и краљев на зив. Ре ђе се упо тре бља ва ју позајмљенице из ла тин ског (co ro na = кру на) и грч ког (στέμμα = с т е м а, с т еп с а н и је). Ви де т и од р ед н и ц у К ру н а (С. М а р ја но ви ћ -Д у ш а н и ћ), ЛССВ, стр. 334-335. Фор м у ла Пр в о в ен ча н и к ра љ с р еће с е по п р ви п у т а у и н т и т у ла ц и ји х ри с о ву љ е ко ју је краљ до де лио 1219-1220. ма на сти ру Жи чи, где сто ји: Stefanь, po B o` iei milosti vħn ь ani prьvi kralь vьse Srьbskiö ĥe mle, DiΣklitiö i TravÁnie i Dalmaciö i ĥahlьmiö (Ст е фа н по ми ло сти Бо жи јој пр ви вен ча ни краљ све Срп ске Зе мље, Ду кље и Тра ву ни је и Дал ма ци је и За х у м ља). Зборн и к сред њо ве ков н и х ћ и р и л ич к и х п о ве ља и п и са м а Ср б и је, Бо с не и Д у бров н и ка, књи га I, 1186-1321, при ре ди ли В. Мо шин, С. Ћир ко вић, Д. Син дик, Ис т ор и јс к и и нс т ит у т Бе о град, Из во ри за срп ску исто ри ју књ. 9, Ћи ри лич ки из во ри књ. 1, Бе о град 2011, стр. 91 5 С л о в е н с к а т и т у л а ц а р (carь, пр в о б и т н и о б л и к cħcarь) п о т и ч е од Це з а р о в о г и м е н а. Ви де ти од ред ни цу Цар (С. Ћир ко вић), ЛССВ, стр. 789-792. 6 Сло вен ска реч кнез је п о з ајм љ е н и ц а и з с т а р о г е р м а н с ко г је з и к а : K u n i n g a z = п л е м и ћ, п лемен и т. И ма, међут и м, филолог а који смат рају да и з ра з кнез по т и че од г о т ске ре ч и Ku niggs, од но с но од с а в р е м е н е н е м ач ке König = краљ. Ви де ти P. Skok, E t i m olig i js k i r je čn i k h rv a ts k oga ili s r p s k o ga je z i k a, u r ed ili a k ad em ic i M. D ean ov i ć i Lj. Jo nk e, z a t is a k p r ir ed i o V. Put an e c, Z ag r e b 1971, knji ga dru ga, str. 108-109. 7 Б. Ф е р ја н ч и ћ, Де с п о т и у Ви з а н т и ји и ј уж н ос л ов е нс к и м з ем љ ам а, Бе о град 1960, стр. 19 4-20 4; С. Ш а р к и ћ, Вл ад а рс ке т ит уле у с р едњ ов е ков ној С р би ји, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г фа кул те та у Но вом Са ду, XLVI 2 (2012), стр. 23-35. 364

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Срп ским вла да ри ма је од сти ца ња не за ви сно сти 1180. го ди не, би ла врло до б р о по зн а т а ви з а н т и ј ск а д р ж а в но п р а в н а и де о ло г ија п р ем а којој св е д р ж а в е н и с у би ле јед на ке, з б ог по с т о ја њ а св о је в р сног си с т е ма х и је р а р х и је др жа ва. На че лу те хи је рар хи је на ла зи ла се Ви зан ти ја (Ис точ но рим ско цар - с т во), ле г и т и мн и носила ц и деје о у н иве рз а лном Цар с т ву ( Р и м ском цар с т ву). О с т а ле с р ед њ о в е ков не д р ж а в е и ма ле с у у т ој х и је р а р х и ји ви ш и и л и н и ж и ранг, у за ви сно сти од њи хо вог политичког значаја, који није био неп ро мен љив. 8 Сте фан Не ма ња, осни вач срп ског вла да лач ког до ма при хва та ви зан тијс к у и д е о л о г иј у, ш т о је и зр ажен о в е ћ у а р е н г и Х и л а н д а р с ке п о в е љ е, 9 где с т о ји: Temь`e bra tie Bogь p rħ m i lo sti v ou tv r ьdi Grьke carьmi a Ou gre kralьmi... i p o sta v i me v eliega ` oupan a, n a r e e n o ga v ь svħtħmь krьщeni St ħfa n a N e ma n ou (За т о б ра ћ о, Б ог п ре м и л о с т и в и у т в р д и Г р ке ц а ре в и м а, а Уг ре к ра ље в и м а и п о с т ав и м е в ел икога ж уп ан а, н а ре ч ен ога у с в ет ом к р ш т е њу Ст е фа н а Не м а њу). 10 З а Не ма њу, да к ле, с а мо Гр ц и ( Ви з а н т и н ц и) мо гу би ти ца ре ви, а Угри (Ма ђа ри) кра ље ви, али на гла ша ва ју ћи бо жи ју вољу као из вор сво је мо нар хиј ске вла сти Не ма ња ти ме подвлачи сво ју неза висност у од но су на Ви зан ти ју: он је ве ли ки жу пан по бо жи јој во љи (а не во љи ви зан тиј ског ца ра), као што је и ви зан тиј ски вла дар цар по ми ло сти бо жи јој. Не ма њин син и на след ник Сте фан у пи сму па пи Ино ћен ти ју III (1198-1216) од 1199. го ди не из јед на ча ва из вор вла сти у на ци о нал ној др жа ви са из во ром вла сти над уни вер зал ном и ва се љен ском Цр квом: Сте фан је, сто ји у пи сму, ве ли ки жу пан по ми ло сти бо жи јој, као што је па па на че лу Цр кве по ми лости бо жи јој (In n o c e n t io D e i g ra t i a s u m m o p o n t i f i c i e t u ni ve r sa li p a p e Ro m a n e e c cle sie b e a t o r u m a p o st o lo r u m Pe t r i e t Pa u li, S te p h a n u s e a d e m g ra t i a e t sa n c t a o r a t i o n e v e s t r a m a g n u s i u pp an u s t ot iu s S er v y e ). 11 А л и, пош т о п р их в а т ају бо жи ју во љу као из вор вла сти, Не ма њи ћи су све сни да др жа ва ни је њи хо ва 8 Г. Остро гор ски је то сјај но по ка зао три ма рас пра ва ма : Die byzan ti nische Sta a ten hier a r c h i e, S e m i n a r i u m Ko n d a k o v ian u m, 8 (1936), pp. 41-61; The Byzan ti ne Em pe ror and the H i e r a r ch i c a l Wo rld O r d e r, The Sla vo nic and East Eu ro pian Re vi ew, 84, De cem ber 1956, pp. 1-14; Ср би ја и ви зан тиј ска хи је рархија држава, О кне зу Ла за ру, Бе о град 1975, стр. 125-137. 9 А р е н г а (г рч к и προοίμον) је ду жи ре то рич ки, увод ни део тек ста у ко ме се са оп штав а ј у м о р а л н и м о т и в и д о н о ш е њ а п о в е љ е. Х и л а н д а р с к а п о в е љ а и з д а т а је п о с л е ј у н а 1198, а пре 13. фе бру а ра 1199. го ди не, да кле на кон Не ма њи ног по вла че ња са пре сто ла, у вре ме ка да је већ био мо нах Си ме он. 10 По с т о ји н е ко л и ко и з д а њ а Х и л а н д а р с ке п о в е љ е: С. Но в а ко в и ћ, З а ко н с к и с п о м е н и ц и срп ских др жа ва сред ње га ве ка, Бе о град 1912, стр. 384-385; А. Со ло вјев, Ода бра ни спо ме - ни ци срп ског пра ва, XII-XV век, Бе о град 1926, стр. 11-14; В. Ћо ро вић, Сп и с и С в е т о г С а в е, Бе о град Срем ски Кар лов ци 1928, стр. 1; Ђ. Три фу но вић, В. Бје ло гр лић, И. Бра јо вић, Хилан дар ска осни вач ка по ве ља све тог Си ме о на и све тог Са ве, Осам ве ко ва Сту де ни це, Бе о - град 1986, стр. 54-55; Мо шин, Ћир ко вић, Син дик, Збор ник, с т р. 67-69. Д а н а ш њ а ј е з и ч к а в е р з и ј а (Л. М и р к о в и ћ Д. Б о г д ан ов и ћ) н ав ед ен а ј е п р ем а и зд а њу С в ет и С ав а, С аб р ан и спи си, Ста ра срп ска књи жев ност, књи га 2, Бе о град 1986, стр. 31. 11 А. Со ло вјев, Од а б р а н и с п о м е н и ц и, стр. 14. 365

Др Ср ђан Н. Шар кић, Владар и двор у средњовековној Србији (стр. 363 383) ба шти на и да у њој мо же вла да ти и не ко дру ги, осим њих. Та кво схва та ње из ра зио је к ра љ Д ра г у т и н у јед ној по ве љи ма на ст и ру Х иландару (1276-1281), 12 где сто ји: Tħm `e bo`ьstvьnaó bratiö, aщe ko ga Bogь i º vo li b ti go spo di na Srьbskoi ĥe mli ili s na kra lev stva m, ili vьnouka, ili pravьn o u ka, ili Σt pro ihь... (За то, бо жан стве на бра ћо, мо лим оно га ко га Бог од ре ди да бу де го сп о да р Срп с кој зе м љи, с и н а к ра ље в а с т в а м и, и л и у н ука и л и п раун ука, и л и не ког дру гог ). 13 Не з а ви сно с т с рп ск и х в ла да ра још је ви ше на гла ше на на кон Ст е фа но вог кру ни са ња за кра ља 1217. го ди не, ка да је уз вла дар ски на слов до да та и титу ла са м о д р ж а ц, до с ло в а н п р е в од г рч ког и з р а з а αὐτοκράτωρ и л а т и н ског i m p e ra t o r. 14 И а ко је у п р ви м в е ко ви м а ви з а н т и ј ске ис т о ри је ов ај и з р а з био са мо пре вод ла тин ског тер ми на им пе ра тор, вре ме ном је до био мно го ве ћу ва жност и озна ча вао са мог ца ра. Од кра ја XI ве ка, у фор му ли (име вла да ра) ἐν Χριστῶ τῶ Θεῶ πιστὸς βασιλεὺς καὶ αὐτοκράτωρ Ῥωμαίων ὁ (на зив дина с т и је), 15 са мо д р жа ц је по с тао т рај н и и не п ро мен љи ви део цар ско га по т п и са. У С р б и ји, м е ђу т и м, с а мо д рж а ц н ик а д н ије с т ек а о т ак а в з н ач ај. 16 С т еф а н Пр во вен ча ни ни је ни ка да ни но сио, ни пре тен до вао на цар ску кру ну, али је, као и ње го ви на след н и ц и, корис т ио т ит ул у са мо д р жац да би озна ч ио по т п у н у не за ви сност сво је уну тра шње и спољ не по ли ти ке у од но су на Ви зан ти ју. Ви зан тиј ска иде о ло ги ја је ван сва ке сум ње на дах ну ла и во ди ла Сте фа - на Ду ша на и ње го ву око ли ну ка про гла ше њу Цар ства. То се ја сно ви ди из јед не по ве ље, из да те ве ро ват но 1346. го ди не (ка да је Ду шан већ био цар), ко ју је Ст о ја н Но в а ко ви ћ на зв а о Цара Ст е фана нар едба о з аконода вној ра дњи. 17 При ча ју ћи украт ко свој жи вот, цар из ме ђу оста лог ка же: 12 М и р ја н а Ж и в о ји н о в и ћ, Д а л и је с а ч у в а н а п о в е љ а к р а љ а Д р а г у т и н а Х и л а н д а р у?, З б о рн и к р а д о в а В из а нт ол ош ко г и нс т ит ут а 32 (1993), стр. 129-136, оспо ра ва ау тен тич ност ове по ве ље и при пи су је је Сте фа ну Уро шу II Ми лу ти ну. Уз ње но ми шље ње при ста је и Драг и ћ Ж и в о ји н о в и ћ, По в е љ а к р а љ а М и л у т и н а Х и л а н д а р у п р е т ход н о п р и п и с и в а н а њ е г о в о м бра ту Дра гу ти ну (око 1299), Ста ри срп ски ар хив 9 (2010), стр. 3-17). Чи ни нам се ипак у б е д љивији м м и ш љ е њ е ко је су и з не л и Мо ш и н, Ћ и р ко ви ћ, Си н д и к, Збор ник, стр. 268, да иа ко х р и с о в у љ а н е м а д а т у м а, м о ж е с е п р ед п о с т а в и т и д а је и з д а т а у п о ч е т к у в л а д а в и н е к р а љ а Дра гу ти на, а као си гу ран хро но ло шки оквир оста ју све го ди не до кра ја 1281. 13 Мо шин, Ћир ко вић, Син дик, Збор ник, стр. 269. 14 Ви д е т и од р ед н и ц у С а м о д р ж а ц ( Б. Ф е р ја н ч и ћ), ЛССВ, стр. 642-643. 15 (Име вла да ра) у Хри ста Бо га вер ни цар и са мо др жац Ро ме ја (н а з и в д и н а с т и је). 16 Г. О с т р о г о р с к и, А в т о к р а т о р и с а м о д р ж а ц, С а б р а н а д е л а, к њи г а I V, Б е о г р а д 19 70, стр. 321-338. 17 С. Но ва ко вић, За ко ник Сте фа на Ду ша на ца ра срп ског 1349-1354, Бе о град 1898 (ре - принт Бе о град 2004), стр. стр. 3-5. Тре ба на по ме ну ти да је ова по ве ља са чу ва на са мо у Рако вач ком пре пи су, с кра ја 1700. го ди не, али да је пре пи си вач, мо нах Па хо ми је, имао пред со бом не ки до бар про то граф. Зна чај овог ру ко пи са (са др жи 196 чла но ва од укуп но 201) је у то ме што у ње му на ла зи мо 15 чла но ва За ко ни ка ко јих не ма ни у јед ном дру гом пре пи су. Ру - ко п ис је нај п р е био у св о ји н и Ис а и је Па ри в о д и ћ а, и г у ма на ма на с т и ра Ра ко в а ц, а 1820. г о д и не до шао је у по сед но во сад ске гим на зи је, чи ји је ди рек тор био та да Па вел Јо сиф Ша фа рик. 366

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 óko`e bo [Бог] i pr ħkra sna go Σs fa cħlomádrîemь ou krħ pi. i sъtvori ego ca ra mnog mь ez komь. i vъemá ste`anîü faraσnová. i vъemá eg ptá. tħm `e Σbrazomь po to go mi lo sti i me ne pr ħlo `i Σt kralöv stva na pra voslav noe carьstvo. i vъsehь dast mi vъ rácħ óko`e i velikomá kon stan tiná cará. Zem lö i vъeh stran i pomorîa i ve li ke gra do ve carьstva grьëskago, óko`e i prħ `de rħ homь. i bo gomь da r o van n m ь vħn cem carьsk mь vħn Ëanь b h na carьstvo. vъ lħto Σ nd mħse ca apri la d dьnь. vъ veliki i mnogosvħtli i ra dostn prazd nikь vъskrьsenîa hr i sto va... sim `e v sem biv ùim. ne mo im izvolönîem ni ne koü si loü. nь po bo`îü izvolönîü, i inihmь blagoslo v e n î e m ь p o sta v i ù e c a r a v ъ vsaká pravoslavnáü vħrá (Као што [Бог] и п ре к ра с н о га Јо с и фа ц е л о м у д р и је м у к ре п и и у ч и н и га ц а ре м м н о г и х н а р о да и све га на сле ђа фа ра о но ва и све га Егип та, на исти на чин сво јом ми ло шћу и ме не уве де од кра љев ства на пра во слав но цар ство. И све ми да де у ру ке ка о и в е л и ко м е Кон с т а н т и н у ц а р у, з е м ље и с в е к ра је в е и п о м ор ја и в е л и ке г р а д о в е ц а рс т в а г рч ко г а, ка о ш т о и р а н и је р е ко с м о. И Б о г ом д а р о в а н и м вен цем цар ским вен чан бих на цар ство го ди не 6854. ме се ца апри ла 14. дан, на ве ли ки и мно го све тли и ра до сни пра зник Вас кр се ња Хри сто ва Ово је све би ло не мо јом во љом ни не ком си лом, не го по бож јој во љи и њи хо вим благо сло вом по ста ви ше ца ра у све ко ли ку пра во слав ну ве ру). 18 На д л е ж н о с т и Вл а д ари с у у с р едњ ов ековној Србији и м а л и р а з л и ч и т е н а д ле ж но с т и, од ко јих ће мо на ве сти оне нај ва жни је. а) За ко н о да в с т в о. До XIV ве ка срп ски вла да ри су из да ва ли пар ти кул а р н а п р а в н а п р а в и л а пов ељ е, којим а је био р ег ул ис а н п р а вн и полож ај не ког властелинства (црквеног или световног), појединих категорија станов - н и ш т в а (в л а си, ме р оп си, о т р о ц и) и л и не к а п р а в на п и т ањ а (пор от а, у бис т в о, скла па ње бра ка и слич но). И у Ср би ји се сма тра ло, у ду ху сред њо ве ков них схва та ња при сут них и у гер ман ским и у сло вен ским мо нар хи ја ма, да из дав а њ е оп ш т е о ба в е зн и х п р а в н и х п р а ви л а с а в а же њ ем з а т е ри т о ри ју це ле д р - ж а в е (νόμοι, le ge s, за ко ни) не спа да у над ле жност вла да ра. Та ква пра ви ла Неш т о к ас н ије п ос т а о је Ш а ф а р и ко в а с в о ји н а, а н а ко н с м р т и в ел ико г с л ав ис т е одн е т је у Праг, где се да нас чу ва у Пра шком На род ном му зе ју у за о став шти ни Па ве ла Јо си фа Ша фари ка. О зна ча ју овог ру ко пи са ви де ти S. Ćir ko vić, Bet we en King dom and Em pi re: Du šan s Stat e (134 6-1355) Re c on si de re d, Byzan ti um and Ser bia in the 14 th Ce n t u r y, At hens 1996, pp. 110-120. 18 С. Но ва ко вић, З а ко н и к, стр. 4-5; Н. Ра дој чић, З а ко н и к ц а р а С т е ф а н а Д у ш а н а 1349 и 1354, Бе о град 1960, стр. 85; За коник цара Стефана Ду ша на, књи га III, Ба рањ ски, При зрен - с к и, Ши ш а т о в а ч к и, Ра ко в а ч к и, Ра в а н и ч к и и С о ф и ј с к и р у ко п и с, С р п с к а А к а д е м и ја На у к а и Ум е т н о с т и, о д е љ е њ е д р у ш т в е н и х н а у к а, Из в о р и с р п с ко г п р а в а I V, Бе о град 1997, стр. 428-430; Ђ. Бу ба ло, Д у ш а н о в з а к о н и к, Б еог р а д 2 010, с т р. 72-73. Д ан аш њ а ј ез и чк а в е рз иј а Д. Б о г д а н о в и ћ, Из во ри срп ског пра ва IV, стр. 429-431. 367

Др Ср ђан Н. Шар кић, Владар и двор у средњовековној Србији (стр. 363 383) ства рао је на род, ду го трај ним понављавањем појединих обичаја. Улога влада ра, по ред за по ве да ња вој ском и вр ше ња управ не вла сти, би ла је пре све га и из над све га да по мо ћу суд ства чу ва и шти ти оби чај но пра во. Из у зет но, пра во на до но ше ње за ко на имао је, пре ма овом схва та њу, са мо рим ски (визан тиј ски) цар. И Не м а њи ћ и, по п у т њи хо ви х з а п а д но е в р оп ск и х с а в р е ме н и к а, 19 иступа ју енер гич но као чу ва ри оби чај ног пра ва. О јед ном та квом слу ча ју са чува но нам је све до чан ство у VI II књи зи, гла ви LVI II Д у б р о в ач ког с т а т у т а, под н аз ив ом De pe na vras de (О к аз н и в р а ж д е), а д а т и р а ној 29. с е п т е м б р а 1308. го ди не. У тек сту сто ји да је из ме ђу Ду бров ча на и Ср би је по сто јао старо древ ни оби чај, пре ма ко ме се за уби ство из вр ше но из ме ђу Ду бров ча на и Ср ба пла ћа ло на име вра жде 20 пе т с т о т и на пе р пе р а (An t i q u a c o n s u e t u d o f u it per om nes re ges et ho mi nes Scla vo nie et to ci us reg na mi nis cum om ni bus co mi tibus et ho mi nes Ragusii, quod si aliquis Raguseus interficeret aliquam de Sclavo - nia et de to to reg na mi ne, qu od sol ve ret pro vras da per pe ros qu in gen tos, et e c o nt rar i o fac ere n t h omin e s d e S cl av on ie e t d e re g n a mi n e). Али, ка да је 1306. г о д и не д у б р о в ач к и в л а с т е л и н М а р ко Лу к а р е ви ћ у био јед ног по да н и к а с рпског кра ља, та да шњи ду бро вач ки кнез, Мле ча нин Бе лето Фалијери (Bellec - tus Fal le ri us, кнез од 1305-1307), од био је да при ме ни нор му оби чај ног пра ва, већ је на ме ра вао да из рек не смрт ну ка зну, по зи ва ју ћи се на ста ту те Јо ва на Те у по ла, јед ног од пред ход них кне зо ва, на ко је се он био за клео (et dic tus d. c o me s n o l u it se n te n t i a re d ic t a m c on s u e t u d i n e m, se d v o l u it p ro c e d e re se c u n d u m S t a t u t a d. Io h a n ni s Te u p o li, a d q u e se r v a n d a d i c e b a t se p e r sa cram e nt u m e sse astric tum), а ко ји не по зна је вра жду. 21 Д у б р о в ач к а в л а с т е л а је, ме ђу т и м, и н- си сти ра ла да се и у овом слу ча ју при ме ни ста ри оби чај вра жде, што је изазв ало нес лог у и з ме ђу к не з а и в ла с т е ле. Спор је и з не т п р ед м ле т ач ког д у ж да и ко м у н у (бу д у ћ и је Д у б р ов н и к у т о в р е ме био под с у в е р е н и т е т ом Ве не ц и- је), ко ји с у по т в р д и л и с т а в д у б р о в ач ког к не з а. Но, Д у б р ов ча н и ма је и з гле да би ло ве о ма ста ло да се одр же ста ри прав ни оби ча ји и до бри од но си са српским кра љем, па су за вла де кне за Ан дри је Да у ра (1307-1309), Фа ли је ри је вог 19 Не ко л и ко п р и м е р а у ко ји м а с у ф р а н ц у с к и к р а љ е в и и с т у п а л и к а о з а ш т и т н и ц и о б и - чај ног пра ва, на вео сам у књи зи З ако н у г л аг о љс к и м и ћ и р и л с к и м п р а в н и м с п о м е н и ц и м а (о д X I I д о X V I I I в е к а), Це нт а р з а и зд ав а чк у д ел а тн о с т Пр а вн о г ф ак у лт ет а у Нов о м С ад у, Но ви Сад 2015, стр. 21-23. 20 Вра жда (vra`ьda) има ви ше зна че ња, а из ве де на је од ре чи враг = н е п р и ја т е љ. У п р а в н ој т е р м и н о л о г и ји о з н а ч а в а и с т о в р е м е н о и н ај т е ж е к р и в и чн о д ел о п р от и в л и чн ос т и ( у б и с т в о) и г л о бу ко ја с е п л а ћ а л а к а о о т к у п з а и з в р ш е но к р и в и ч н о д ел о. Ви д е т и од р ед н и ц у Вра жда (Р. Ми хаљ чић), ЛССВ, стр. 106-107. 21 Ра д и с е о н е кој в р с т и к р и в и ч н о г з а ко н и к а, д о н е т о г з а в л а д е к н е з а Јо в а н а Те у п о л а (ју ли 1237 ју ни 1238), ко ји ни је са чу ван, али на ко га се од но се по је ди на ме ста у Д уб р ов а ч - ко м с т а т у т у. Cf. Lib. VI, cap. 1: Q uic u nq u e fec er i t h om ic id iu m, n is i s e d efe nd e nd o, q uo d p l en e p o s s i t p r o b a r i m o r i a t u r. 368

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 на след ни ка, по сла ли све ча не по кли са ре (де ле га ци ју су са чи ња ва ли вла сте - ла Ме до Бо да чић, Ма рин Др жић и Ни ко ла Гун ду лић) ду жду и ко му ни, с мол бом да се за др жи ста ри оби чај вра жде (qu od de ce te ro dic ta an ti qua cons u e t u d o v ra s d e se r va re t u r). На кон к ра ћег ко ле ба њ а и кон с ул т о в а њ а М ле ча н и су од го во ри ли Ду бров ча ни ма да мо ле срп ског кра ља Уро ша (Ми лу ти на) да он за ве де она кав на чин су ђе ња ка кав је уго дан Бо гу, љу ди ма и чи та вом свету, на и ме да ка зни уби цу смрт ном ка зном, па да су и они вољ ни исто та ко да по сту пе, ако Ду бров ча нин уби је Ср би на (qu o d de be re nt mit te re a d d. re ge m Uro si u m, e t e u m requiere e t insta nte r rogare qu o d e i pla c e re t i u st i ci a m, qu e D e o et ho mi ni bus et to ti mun do ama bi lis est, ser va re, ita qu od si ali qu is de su is ho mini bus et de to to reg na mi ne in ter fi ce ret ali qu em Ra gu se um, qu od ip sum ho mi cid iu m m ort i s s u ppli c io p u ni re t: q u o d si fa c e re ve l le t, d. c o me s e t h o mi n e s R a g u sii p a ra t i e ra n t fa c e re si mi le m i u st i c i a m, si ali q u i s R a g u se u m in te r f i c e re t ali q u e m Scla vum). Ме ђу тим, ако краљ Милутин не пристане на при хватање принципа та ли о на (pu ni re mor tem pro mor tem) он да не ка се у од но си ма Ду бров ча на и Ср ба и даље при ме њу је ста ро древ ни оби чај вра жде. До бив ши ова ква упут - ства од Мле така, Ду бро вач ка ко му на је упу ти ла све ча но по слан ство (solle mp ne s a m b ax atore s) к раљу М ил ут ин у, које м у је и з не ло по ме н у т и п р ед лог. С а с л у ша в ш и по к л и с а р е, с рп ск и к ра љ је од го во рио да ни на ко ји на чин не би при стао на ово и да не ће да про ли ва крв ње го вих, већ да хо ће и сам да пошту је и да се при др жа ва ста рог оби ча ја вра жде, сво јих пред ход ни ка и свог, и да ни шта дру го не ће да чи ни, јер је то чак по твр дио за кле твом (Q u i b u s au di tis, dic tus do mi nus rex re spon dit qu od in hoc nul lo mo do as sen ti ret et qu od nolebat spargere sanguinem suorum, sed volebat servare et tenere antiquam con - s u e t u d i n e m v r a sd e p r e d e c e s s o r u m s u o r u m e t s u a m, e t q u o d a li u d n o n fa c e r e t aliquo mo do, qu ia hoc eci am fi r ma ve rat per sac ra men tum). Д у бр ов ча н и, на ра в - но, мо гу да по сту па ју са сво јим љу ди ма ка ко они хо ће, али ће он [Милутин] п ри ме њи в а т и п р е ма св о ји м по да н и ц и ма с а мо п р а в н и о би чај в р а ж де (Et quo d R a g u se i fa c e re n t d e s u i s R a g u se i s q u ic q u i d ve l le n t, se d i p se ali u d n o n fa c e re t d e s u i s h o mi ni b u s ni si se c u n d u m dic t a m c on s u e t u d i n e m v ra s d e). 22 Краљ је сво је ста но ви ште чу ва ра оби чај ног права потврдио заклетвом и давањем Дубров - ча н и ма св е ча н и х п ри ви ле г и ја. 23 22 Lib e r s t a t u t o r u m c i v i t a t i s R a g u s i i, c o m p o s i t u s a n n o 1272, ed. V. Bo gi šić et C. Ji re ček, M o n u m e n t a h i s t o r i c o - i u r i d i c a S l av or u m m er id ion al iu m, v o l. I X, Za gra bi ae 1904, pp. 201-202. Но во из да ње Sta tut gra da Du brov ni ka, sa sta vljen go di ne 1272, na osno vu kri tič kog iz da nja la - t i n skog t e k s t a B. B o g i ši ć a i K. Ji r e č e k a p r i r e d i l i i n a h r vat sk i je z i k p r e ve l i A. Šo ljić, Z. Šu n d r i c a i I. Ve se lić, Du brov nik 2002, str. 466-468. Cf. Б. Не дељ ко вић, О са бо ри ма и за ко но дав ној дел а т но с т и у С р б и ји, З а ко н и к ц а р а С т еф ан а Д уш ан а, к њиг а I, С т р уш к и и Ат о нс к и р укоп и с, С р п с к а А к а д е м и ја На у к а и Ум е т н о с т и, о д е љ е њ е д р у ш т в е н и х н а у к а, Из в о р и с р п с ко г п р а в а IV, Бе о град 1975, стр. 33-34. 23 По сле ди ца овог спо ра био је за кон ко га је до не ла Ду бро вач ка оп шти на и ко ји ка же ако не ки Ду бров ча нин уби је ко га из Скла во ни је [Србије] или це лог кра љев ства, он да пла ћа 369

Др Ср ђан Н. Шар кић, Владар и двор у средњовековној Србији (стр. 363 383) Од нос пре ма за ко но дав ству про ме нио се 1346. го ди не ка да је Сте фан Ду шан при сво јио цар ску кру ну. Све стан да ње го ва ти ту ла не ће мно го вре дети у очи ма са вре ме ни ка уко ли ко не про гла си соп стве но за ко но дав ство, Душан у већ по ме ну тој по ве љи којом најављује свој законодавни рад, изјављује да са да т ре ба п о с т а в и т и з а ко не ка кв е т ре ба и м а т и (zakoni postaviti óko`e podobaetь imeti). 24 За ко ни ко је, ка ко сто ји у тек сту, тре ба има ти су ри м ск и, од но сно ви з а н т и ј ск и, т е с т о г а у с а с т а в њ е г о в е ко д и фи к а ц и је ул а з е и пре во ди две ви зан тиј ске прав не ком пи ла ци је: Син таг ма Ма ти је Вла ста - ра 25 и т акоз в а н и Ју с т и н и ја нов з а кон. 26 Д у ш а нов з а ко н и к с а мо је т р е ћ и (ма да нај ва жни ји) део ове ко ди фи ка ци је срп ско-грч ко-рим ског пра ва. 27 С а гле д и ш т а Ви з а н т и је Д у ш анов а ко д и фи к а ц и ја је би л а у з у р п а ц и ја : срп ски вла дар је при сво јио за се бе за ко но дав ство над ле жност ко ја му ни је при па да ла, јер је она би ла ис кљу чи ви атри бут рим ских (ро меј ских) ца ре ва. Та к в о сх в а т а њ е н а ш ло је одр аз а у пов ељи деспот а Угљ еше о и зм ир ењу с а ца ри г р а д ском па т ри ја р ш и јом од 1386. г о д и не у ко јој с е о с у ђу је с рп ск и в л а - дар 28 што се про гла сио са мо др шцем и што је по ста вио сво ју во љу глав ним 500 пер пе ра на име вра жде пре ма ре че ном ста ро древ ном оби ча ју вра жде, а ако ре че ну вражду не пла ти би ће прог нан из гра да и обла сти Ду бров ни ка док ре че ну вра жду пот пу но не и с п л а т и (q u o d s i a li q u i s d e c e t e r o a li q u e m d e S c l a v o n i a v e l d e t o t o r e g n a m i n e i n t e r fe c e r i t, s o l - v a t p e r p e r o s q u i n g e n t o s p r o v r a s d a, s e c u n d u m d i c t a m a n t i q u a m c o ns uet ud in e m v r a sd e, e t s i dic tam vras dam non sol vet, sit in ban no ci vi ta tis et dis tric tus Ra gu sii do nec dic tam vras dam int e g r e s o l u e r i t). Lib. stat. VI II, 58. Да је вра жда би ла ја ко уко ре ње на у на шем на ро ду све до чи и з а ко н ко г а је Д у б р о в ач к а р е п у б л и к а д о н е л а 9. н о в е м б р а 1423, п р и х в а т а ј у ћ и п р и м е н у ов о г с т а р о г о б и ч а ја и з а с в о је п о д а н и ке e x t r a u r b e m (ко ји с у ж и в е л и у п р и г р а д с к и м н а с е љи м а, и зуз е в С т он а и Пе љ е ш ц а). Ви де т и Li ber vi ri dis, cap. 182, Оrdo vras de, и зд ањ е Б. Неде љкови ћ, Бе о град 1984, стр. 136. 24 С. Но ва ко вић, З а ко н и к, стр. 5; Н. Ра дој чић, З а ко н и к, стр. 86; Из в о р и с р п с ко г п р а в а IV, књи га III, стр. 430; Ђ. Бу ба ло, З а ко н и к, стр. 73. 25 Пр ев од С и нт а гм е, номок анон ске з би р ке с о л у н ског мо н а х а М а т и је Вл а с т а р а, по з н а т је у Ср би ји у две вер зи је: скра ће ној и пу ној. Из да ње пу не С и н т а г м е при ре дио је С. Но вако вић, Ма т и је Вл а с т а р а С и н т а г м а т. А з б у ч н и з б о р н и к в и з а н т и јс к и х ц ркв ен и х и д рж а вн и х з а ко н а и п р а в и л а, с л о в е н с к и п р е в о д в р е м е н а Д у ш а н о в а, Б е о г р а д 19 0 7. До п у н у и з д а њ а п р и - ре дио је С. Тро иц ки, Допунски чланци Властареве Синтагме, Београд 1956. Скраћену Синтаг му из дао је V. Mo šin, S t u d e n i č k i r u k o p i s, Za greb 1949. Пре вод С и нт а гм е н а с ав р ем ен и с рп ск и је зи к на ч и н и ла је не да в но Т. С уб от и н-гол у б ови ћ, Мат ија Влас т ар, Си нт а гм а, Српс ка А к а д е м и ја На у к а и Ум е т н о с т и, о д ељ ењ е д р уш т в е н и х н а у к а, Из в о р и с п с ко г п р а в а X V I I I, Б е о г р а д 2 013. 26 Та ко з в а н и Ју с т и н и ја н ов з а ко н је к р а т к а ко м п и л а ц и ја од с а м о 33 ч л а н а ко ја у р е - ђу је аграр не од но се. Нај ве ћи број чла но ва пре у зет је из по зна тог З ем љ ор а дн и чко г з акон а (Νόμος γεωργικός). Но в о и з д а њ е п р и р е д и л а је Б. М а р ко в и ћ, Ј у с т и н и ја н о в з а ко н, с р е д њ о в е - к о вн а в из а нт и ј с к о - с р пс к а п р а вн а к о мп ил ац ија, С р п с к а А к а д е м и ја На у к а и Ум е т н о с т и, оде ље ње дру штве них на у ка, Из во ри срп ског пра ва XV, Б е о г р а д 2 0 0 7. 27 Т. Фло ри н ск и й, Памятн и к и з а кон от ат е льн ои й д ъ я т е льн ос т и Д уш ан а ц ара Се рбо в ь и Гре ковь, Ки ев 1888. 28 Тр е б а н а п о м е н у т и д а је п о в е љу р е д и г о в а л а к а н ц е л а р и ја п а т р и ја р ш и је у Ц а р и г р а д у. 370

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 за ко ном не са мо за људ ске не го и за бо жан ске ства ри (ὤσπερ ἔτερός τις τῶν ἐξ οὐρανοῦ κριτής τε καὶ νομοθέτης τῶν τοιούτων κατατολμῶν καὶ νόμον κύριον). 29 б) Зап оведа ње в ој с ком је би ла јед на од основ них над ле жно сти вла да ра, о че му све до чи члан 129 Ду ша но вог за ко ни ка: Na vo iscħ na vьsa koi da Σbladaü vo e vodħ, ko li ko i carь. щo re kou da se Ëüö. ako li ih kto prħëüö ou Ëemь. da öst to zi Σsou`denîe koö i Σnemьzîi koi bx ca ra prħ slouùali. i so u dovħ malx i golħmx koi sou na vo iscħ da imь so udħ voövodħ, a inь nikto (На сва кој вој сци да за по ве да ју вој во де као и цар. Што на ре де, да се по слу ша. Ако ли их не ко у че му не би по слу шао, да бу де осу ђен као и онај ко ца ра не би по слу шао. И у су до ви ма ко ји су на вој сци, 30 за ма ле и ве ли ке ства ри, да им су де вој во де, а ни ко дру ги). 31 Ца ра је, као што се ви ди, на по ло жа ју вр хов ног за по вед ни ка вој ске мо - гао да за ме ни вој во да, ко ме је ду го ва на иста по слу шност као и ца ру. в) С уд с к а ф у н к ц и ја. У јед ној по в е љи к р а љ а Д р а г у т и н а Х и л а н д а ру (1276-1281), сто ји да су ма на стир ски љу ди мо гли да рас пра вља ју сво је па р- ни це p rħ d kra lem ь ili prħd ödinħmь Σd vla dalьcь dvora kraleva, koöga isprosi igoumьnь i bratxó (пред кра љем или пред не ким од дво ра на, ко га и з м о л е и г у м а н и б ра т и ја). 32 То зна чи да је вла дар у Ср би ји, пре до но ше ња Ду ша но вог за ко ни ка су дио не кад у пр вом сте пе ну, али да је мо гао и да одре ди не ког од сво јих дво ра на да га за ме ни. Ду ша нов за ко ник до ста пре ци зно од ре ђу је слу ча је ве у ко ји ма је цар исту пао као су ди ја. Нај пре члан 78 предви ђа слу чај спо ра око цр кве не зе мље ко ји се за ком пли ко вао: у том слу ча ју с у д и је т р е ба da ou p r o se c ar ьstvo mi (да се о б ра т е м е н и ц а р у). Ако су knige c a r ev e ( к њи г е цар ев е, з ап рав о цар ев а п исмена нар еђе њ а) у с уп р о тнос т и с а З ако н иком, к аже ч л а н 105, te zi kni ge da ouzьmou so u die i da ih pri ne sou prħdь carьstvo mi (те на ред бе да узму су ди је и да их до не су пред ме не, цара). Али, дру ги део За ко ни ка про гла шен 1354. го ди не (члан 171) уки да ову од ред бу: у тим слу ча је ви ма soudîe to u zi kni gou da ne vħrouü, tьkьmo da soude i vrьùe ka ko ö po pravdħ (су ди је та кве на ред бе да не узи ма ју у об зир, већ да с у де и и з вр ша ва ју [пресуде] п рав ично), што зна чи да се За ко ник ста вља из над ца ре ве на ред бе. И нај зад члан 181 на ре ђу је: ako se Σbrħte ve li ko dħlo i ne ou zmog nou razьso u di ti, ni is pra vi ti koi lübo soudь velikь boude, da 29 А. Со ло вјев В. Мо шин, Г р ч ке п о в е љ е с р п с к и х в л а д а р а, Бе о град 1936, стр. 262-264. Ви д ет и и п р ев од М. Пет р ов ић а, С т уд ен и чк и т ип и к и с а м о с т а л н о с т с р п с ке ц р кв е, Б е о г р а д 1986, стр. 163-165. 30 Ми сли се на суд ске по ступ ке ко ји се во де због ди сци плин ских пре кр ша ја или кривич них де ла ко је по чи не вој ни ци. 31 С. Но в а ко в и ћ, З акон и к, стр. 98; Н. Ра дој чић, З а ко н и к, стр. 67; Ђ. Бу ба ло, З а ко н и к, стр. 101. 32 Мо шин, Ћир ко вић, Син дик, Збор ник, стр. 268. 371

Др Ср ђан Н. Шар кић, Владар и двор у средњовековној Србији (стр. 363 383) gr e de Σ t ь soudîe edinь sь Σbħma Σnħmazi prьce ma prħd cara (Ако се на ђе ве ли ко де ло [сложен спор] и не уз мог не га ра су ди ти ни ре ши ти, ко ји би ло вели ки суд да бу де, не ка иде је дан од су ди ја са оба пар ни ча ра пред ца ра). 33 Да к ле, цар су ди са мо у слу ча ју не ког из у зет но зна чај ног или сло же ног спо ра. г) Пред ста вља ње др жаве у вођењу спољ не по ли ти ке. Вла дар је предс т а в љ а о д р ж а ву у ме ђу на р од н и м од но си ма п ри л и ком ск л а па њ а у г о в о р а и спо р а з у ма с а с у с ед н и м д р ж а в а ма ( Ви з а н т и јом, Бу г а р ском, М а ђа р ском, Д у- бров ни ком и дру ги ма). Али, у во ђе њу спољ не по ли ти ке ве ли ки ути цај је имала ра то бор на срп ска вла сте ла са ко јом се вла дар го то во увек са ве то вао и до г о в а ра о. Да је т а ко би ло св едоче на м бр ојн и с т ран и пос лан иц и и п у тн иц и ко ји су бо ра ви ли на срп ском дво ру. Та ко на при мер, ви зан тиј ски пи сац и д р ж а в н и к Те о д о р Ме т о х и т (Θεόδωρος Μετοχίτης), ко ји је п р е г о в а р а о с а Ср би ма око скла па ња бра ка кра ља Ми лу ти на и ви зан тиј ске прин це зе Си мо - ни де (кће ри ца ра Ан дро ни ка II), све до чи да је краљ био под ја ким ути ца јем вла сте ле. У свом По сла нич ком сло ву (Πρεσβε υ τ ικός), поверљивом извештају ко ји је он упу тио вла ди у Ца ри гра ду са јед ног од сво јих пет пу то ва ња у Ср би ју, и з ме ђу о с т а лог к а же: Ро ме ји 34 ће, ве ле ови, 35 све до тле до бро зборити, слагати се, озби љно говорити и неиск ре но се до го ва ра ти док им вре ме не пру жи не ки по вод да до вр ше и до крај че оно што су у се би тај но на ми сли ли 36 Краљ (ὁ ρήξ), 37 ко ји је ра н и је био са сви м не по п у стљи в п рема ови м п љачкаш и- ма г р о б о в а и з ло ч и н ц и ма, 38 ко ји га ва зда на не ки на чин са ле ћу и на па да ју и ко ји уоп ш т е н и је до зв о љ а в а о да с е ов а ко не ш т о до т а кне и дов еде у иск уше - ње, са да ипак по чи ње да по пу шта и из гле да да ће га већ, ако не и пот пу но, вре ме ко је п рот иче поколебат и и п релом ит и. 39 Сл и ч но све до ч и и ви зан т иј ск и цар и исто ри чар Јо ван VI Кан та ку зин, 40 а ви з а н т и ј ске и з в е ш т а је по т в р ђу ју 33 С. Но ва ко вић, З а ко н и к, стр. 62, 80, 134, 140; Н. Ра дој чић, З а ко н и к, стр. 58, 63, 77, 79; Ђ. Бу ба ло, З а ко н и к, стр. 90, 95, 112, 114-115. 34 Ро ме ји је грч ки на зив за Ри мља не, од но сно Ви зан тин це. 35 Од но си се на срп ску вла сте лу. 36 Да из бег ну спо ра зум са Ми лу ти ном. 37 За ни мљи во је да Ме то хит за Ми лу ти на ко ри сти ста ру рим ску ти ту лу rex. 38 Као што се ви ди Ме то хит има вр ло ло ше ми шље ње о срп ској вла сте ли и не про пушта да их на зо ве нај го рим мо гу ћим из ра зи ма. 39 По сто је два из да ња Ме то хи то вог спи са: K. N. Sat has, Μασαιωνικὴ Βιβλιοθήκη I, Ve nezia 1872, pp. 154-193; L. Ma vro ma tis, La fon da tion de l Em pi re ser be. Le kralj Mi lu tin, Thes sa lo nique 1978, pp. 89-119. По сла нич ко сло во пре вео је пр ви пут на срп ски је зик М. Апо сто ло вић, Те о до ра Ме т о х и т а по с ла н и ца о д и п ло мат ском п у т у у Ср би ју, Ле т о п и с Ма т и це Срп с ке 216 (1902), стр. 27-58. Но ви ји пре вод са де таљ ним ко мен та ром на чи нио је И. Ђу рић у збир ци Виз а н т и ј с к и и з в о р и з а и с т о р и ј у н а ро да Ј у го с л а в и је, т ом V I, Ви з а н т о л о ш к и и н с т и т у т Срп с ке Ака де м и је На у ка и Уме т но с т и, п осе б на и здања, к њига 18, Бе о град 1986, стр. 63-143. Од ло мак у ра ду на ве ден је пре ма Ма вро ма ти со вом из да њу (р. 114) и Ђу ри ће вом пре во ду (стр. 134). 40 I o a n n i s C a nt ac uz en i e x i mp er at o r i s h is t o r iar u m l ib r i I V, g r aec e e t l at in e I - I I I, c ur a I. Scho pe ni, Bonn 1828, II, p. 257 sq. 372

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 и д у бр о в ач к и пок л ис ари. 41 Да св е ов о н ис у и з м и ш љ о т и не с т ра н и х по с ла н и- ка по твр ђу ју и ре чи из уго во ра ца ра Ду ша на са Ду бров ни ком од 20. сеп тембра 1349. го ди не. Цар ка же да се при за кљу чи ва њу уго во ра до го во рио са с и н о м к р аљ е м Ур ош е м и в л ас т ел о м ( i zgo vo ri se carьstvo mi si nomь carьstva mi kralömь UrΣùemь, i s vla ste li). 42 Пр и хо д и Ш ир е њ е т е ри т о ри је с р ед њ о в е ков не С р би је и ја ч а њ е п ри в р е де к р а јем X II I и по че тком X I V в ек а у в ећ ал и с у в л ад а р е в е п ри хо де и б о г а т с т в о. Тај процес текао је ре ла тив но бр зо, што се мо же за кљу чи ти из извештаја ви зантиј ских по сла ни ка. Ка да је Ге ор ги је Па хи мер (Γεώργιος ὁ Παχυμέρης) пос е т ио Ср би ју (1267-1269) р а д и п р е г о в о р а о б р а к у и з ме ђу п ри н ца М и л у т и на (буд у ћег к р а љ а) и п ри н це з е А не (к ће ри ца ра М и х ај ла V I I I П а ле о ло г а), 43 био је из не на ђен скром но шћу и си ро ма штвом кра ље вог дво ра: И све је код њих би ло п ри п ро сто и сиромашно, као да животаре о зверињу и к ра д ућ и (ώς ἀποζῆν θήραις καὶ κλέπτοντας). 44 А л и већ 1299. г о д и не, Те о дор Ме т о х и т за т и че са - свим дру ги при зор: Чи та ва це ре мо ни ја и про ла зак бе ху вр ло елегaнтни, са пу но ува жа ва ња и ки ће но сти, по ка зу ју ћи и об зна њу ју ћи ста нов ни штву до - ла зак пле ме ни тог по слан ства нај ве ћег гос по да ра и, с об зи ром на нај ва жни ји [посао], не у по ре ди вог у од но су на дру га ра ни је. И сам краљ се ве о ма био на к и т ио и ч и т а в о т е ло п р а зн и ч но оде н уо, п р е т р па в ш и с е д р а г и м к а ме њ ем, би сер јем и на ро чи то зла том ко ли ко год је мо гао. Цео двор бље штао је од сви ле н и х и з ла т ом ве зе н и х т ка н и на. Иза бра н и ц и ко ји су би л и код ње г а би л и су опре мље ни и до те ра ни вр ло нео бич но и ги зда ви је не го што је то би ло рани је и чи тав овај, што би се ре кло, при зор бе ше по угле ду на цар ску и, коли ко је мо гу ће би ло, ро меј ску пле ме ни тост (ῥωμαΐκῆς εὐγε νείας ). 45 41 По к л и с а р је н ај ч е ш ћ е у п о т р еб љ ав ан и н аз и в з а с т р ан о г п ос л ан ик а, д ип л ом а тс ко г п о с р ед н и к а и л и п р ег ов ар ач а. Ре ч је п р еуз ет а и з г рчко г (ἀποκρισιάριος, од ἀπόκρισις = од говор). Ви де ти од ред ни цу По кли сар (С. Ћир ко вић), ЛССВ, стр. 538-539. 42 Д. Јеч ме ни ца, Хри со ву ља ца ра Сте фа на Ду ша на Ду бров ча ни ма са два пра те ћа акта, Ста ри срп ски ар хив 11 (2012), стр. 38. 43 Ти пре го во ри ни су би ли успе шни. 44 Ge or ges Pachyméres, Re l a t i o n s h i s t o r i q u e s, éd. A. Fa il ler, I-II, Pa ris 1984, II, p. 453, 6. С р п с к и п р е в од Љ. М а к с и м о в и ћ, В и з а н т и ј с к и и з в о р и V I, стр. 27. Краљ Урош био је ја ко изне на ђен рас ко ши ви зан тиј ске де ле га ци је: А ка да је чуо од њих [Византинаца] да је та кав ц а р с к и р ед и д а п р и н ц е з и с л е д и т а к в а п р а т њ а, о н н е г о д у ј у ћ и р е ч е: е, е, шта је то? На ма н и је уо б и ч а је н о т акв о п о н а ш а ње. И т о р е к а в ш и, од м а х по к а з а јед н у м л а д у же н у, си р о м а ш но оде ве н у и п р едењу по све ће н у: Та ко се ми, р е че по к а зу ју ћ и ру ком, од но с и мо п ре м а м л а да м а. В и з а н т и ј с к и и з в о р и V I, стр. 26. Мла да же на (νύμφη) кој у п ом и њ е к р а љ је н ајв ер ов а тн ије м ађ а рс к а п р и нц ез а К ат ал и н, к ћ и к р аљ а С т еф ан а ( I s t v á n) V, с уп р у г а п р ес т о л он ас л едн и к а Д р а г у т и н а. 45 L. M a v r o m a t i s, La fon da tion, pp. 103-104; В и з а н т и ј с к и и з в о р и V I, стр. 111-112. 373

Др Ср ђан Н. Шар кић, Владар и двор у средњовековној Србији (стр. 363 383) При хо ди срп ских вла да ра по ти ца ли су из сле де ћих из во ра: а) Пр и хо д и од р уд н и ка. Вла да ри су руд ни ке да ва ли у за куп или прода ва ли Ду бров ча ни ма, Ко то ра ни ма или Са си ма, под усло вом да до би ју закуп ни ну или де се ти део при хо да. То је био нај ва жни ји и нај си гур ни ји из вор при хо да срп ских мо нар ха. б) При ход од ко ва ња нов ца. У Ср би ји се до ма ћи но вац ку је од сре ди не XI II ве ка, а вла да ри су и ко ва ње нов ца да ва ли у за куп. Та ква прак са до вод и л а је т о че с т и х з ло у по т р е ба (к в а р е њ е в р ед но с т и нов ца, ш т о је и з а зи в а ло пос е б не ме р е п р о т и в с рп ске в а л у т е, п р ед у зи м а не од с т р ан и х д рж ав а, п р е свих Мле ча на), 46 те цар Ду шан у За ко ни ку по ку ша ва да за ве де ре да. Нај пре члан 168 на ре ђу је: Zla ta ra ou `o u pah ь i ou ze mli car stva mi nigdħ da nħstь; razvħ ou trьgovħh, gdħ östь po sta vi lo car stvo mi di na re ko va ti (Зла т а ра у жу па ма по зе мљи ца ре вој ниг де да ни је, осим у тр го ви ма, где је по ста вио ц а р н о в а ц ко в а т и). На ову за бра ну на до ве зу је се на ред ба из чла на 170: Ou gra dovħhь car stva mi da stoö zla tar e i da ko vou i ine po trħ be (И у градов има ца ре вим да сто је зла та ри, и да ку ју и дру ге по тре бе). Зна чи да су но вац мо гли да ку ју са мо зла та ри у гра до ви ма и на тр го ви ма овла шће ним за ко ва ње нов ца. Члан 169 пред ви ђа слу чај ка да се не ко оглу ши о ове на ред бе: Ako se Σbrħte zlatarь ou gra dou kovħ di na re ta i no da se zla tarь i`de `e i gradь da pla ti globou щo re ~e carь. Ako se Σbrħte ou selħ da se to zi se lo ra spe a zla tarь da se i`de `e (Ако се на ђе зла тар у гра ду, ку ју ћи но вац тај но, да се зла тар са же же и град да пла ти гло бу што ре че цар. Ако се на ђе у се лу, да се то се ло ра спе, а зла тар да се са же же). 47 Из гле да, ме ђу тим, да се ца ре ве строг е на р ед б е о з а ш т и т и в р ед но с т и нов ца н и с у д у г о по ш т о в а ле. З а в ла де ца ра Уро ша моћ ни об ла сни го спо да ри по пут де спо та Оли ве ра и Николе Алтомано - ви ћа, ко ва л и су соп ст ве н и но вац. У јед ној по ве љи ца ра Уро ша чел н и к у Му си (15. јул 1363) по ми ње се зла тар ско се ло Лу ко во (selo zlatarьsko LÁko vo), 48 из че га се да за кљу чи ти да се но вац ни је ко вао са мо у гра до ви ма и на тр го ви ма. 46 В е л и к и и т а л и ја н с к и п е с н и к Д а н т е А л и г и је р и ( D a n t e A l ig h i e r i) је н а п и с а о у с в о јој Бо жан стве ној ко ме ди ји, Рај XIX, 141 (Di vi na Com me dia, Pa ra di so XIX, 141) сле де ће сти хо - ве: И онај из Ра шке ко ји је ло ше ви део мле тач ки ка луп (E qu el di Ras cia che ma le a vi sto il co nio di Vi ne gia). Qu el di Ras cia ( R a s c i a, R a s s a, R a x i a, с р п с к и Ра ш к а, с т а р и н а з и в з а С р б и ј у ко ји се на за па ду још ду го ко ри стио) мо гао би би ти срп ски краљ Ми лу тин (1282-1321), ко ји је с м а њи в а о в р ед но с т с р п с ког нов ц а и и з а з в а о мо не т а р н и с к а н д а л у Б олоњи 1305. г од ине. Ви д е т и В. И в а н и ш е в и ћ, Но в ч а р с т в о с р е д њ о в е ко в н е С р б и је, Бе о град 2001, стр. 39-41. Cf. и С. Шар кић, Сте фан Урош Ми лу тин Све ти краљ или ста нов ник Дан те о вог Па кла, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду XXXVII, 1-2 (2003), стр. 59-70. 47 С. Но ва ко вић, З а ко н и к, стр. 133-134; Н. Ра дој чић, З а ко н и к, стр. 77; Ђ. Бу ба ло, З а ко - ник, стр. 11-112. 48 М. Шу и ц а, По в е љ а ц а р а Ур о ш а о з а м е н и по с е д а и з м е ђу к н е з а В ојис л ав а и ч е лн ик а Му с е, Ста ри срп ски ар хив 2 (2003), стр. 144. 374

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 в) Пр и ход од ц а р и н а је био та ко ђе ис кљу чи во пра во вла да ра (са ма реч ц ар ин а, пот иче од р е ч и цар), а и ца ри не с у с е да в а ле у з а к у п Д у бр ов ча н и ма. Ца ри не се ни су на пла ћи ва ле на гра ни ци, већ на тр го ви ма на ко ји ма се ро ба п р о да в а л а. г) Срп ски или Све тод ми тар ски до хо дак пла ћа ли су Ду бров ча ни српским вла да ри ма за по вла сти це ко је су ужи ва ли у сво јим по сло ви ма. Су ма се ис пла ћи ва ла на дан Све тог Ди ми три ја (26. ок то бар), а пр ви пу та се поми ње у за кле тви ду бро вач ког кне за Жа на Дан до ла кра љу Сте фа ну Вла дисла ву (сеп тем бар 1234 април 1235). До хо дак је из но сио 1000 пер пе ра 49 и 50 ла ка т а 50 п у р п у ра ( da ti da mo tisákü per perь i petьdestь lakьtь skrьlata ~istoga...), 51 а ис пла ћи вао се у две го ди шње ра те (дру га до Бо жи ћа). Го ди не 1252. су ма је по ве ћа на на 1200, а 1268. за о кру же на на 2000 пер пе ра. Та коли чи на нов ца по твр ђе на је у уго во ру кра ља Дра гу ти на са Ду бров ни ком од 1281. го ди не ( i siºi dvħ tisáki da daü na Dmi trovь dьnь). 52 д) С т о н с к и д ох од а к (Tr ib ut u m S t a gn i ) био је три бут ко га су пла ћа ли Ду бров ча ни по чев од 22. ја ну а ра 1333, ка да им је краљ Ду шан про дао по луо стр во Стон (да на шњи Пе ље шац у Хр ват ској) за го ди шњу су му од 500 перпе ра мле тач ких. Су ма се ис пла ћи ва ла сва ке го ди не на Ус крс (A ΣpÊina dábrσva~ka da mi daö na vsa ko go diщe na Ve likь Danь.é. satь perperь bne ta~ci eh ь...). 53 Већ 1350. го ди не цар Ду шан је усту пио Ст он с к и д о хо да к ма насти ру Све тих Ар хан ђе ла у Је ру са ли му. 54 ђ) По рез на зе мљу со ће (sokь, sokö, σιτοδοσία) 55 пла ћа ли су сви по дани ци срп ских вла да ра, а из но сио је или је дан пер пер или ка бао 56 жи та. Жито се ипо ру чи ва ло или на дан Све тог Ди ми три ја (Ми тров дан) или на Бо жић. е) Акро стих (Ac ro st i c o, Ἀκρόστηχις) у из но су од 100 пер пе ра био је порез ко га су пла ћа ли при мор ски гра до ви Бу два и Бар. 49 Пер пер је срп ски злат ни но вац. Реч до ла зи од грч ког ύπέρπυρον (до с лов но ис п р о б а н у ва три ). 50 Лак а т или сто па је у Ср би ји из но сио из ме ђу 29,4 и 30,4 цен ти ме тра. Ви де ти С. Ћ и р ко в и ћ, Ме р е њ е и м е р е у с р ед њ о в е ков н ој С р б и ји, Ра бот ни ци, вој ни ци, ду хов ни ци, Бео град 1997, стр. 139-144. 51 Мо шин, Ћир ко вић, Син дик, Збор ник, стр.135. 52 Мо шин, Ћир ко вић, Син дик, Збор ник, стр. 266. 53 Д. Је ч м е н и ц а, П р в а С т он с к а по в е љ а к р а љ а С т е ф а н а Д у ш а н а, С т ар и с р пс к и а рх и в 9 (2010), стр. 32. 54 А. Со ло вјев, Од а б р а н и с п о м е н и ц и, стр. 149-150. 55 Зна че ње ре чи со ће ни је раз ја шње но, ма да има ви ше пред по став ки. Ви де ти од ред - ни цу Со ће (М. Бла го је вић), ЛССВ, стр. 683-685. 56 Н и је с и г у р н о ко л и ко је и з н о с и о је д а н к а б а о: 16 и л и 4 0 л и т а р а. Ме ђу т и м, п р е м а н ај - н о в и ји м и с т р а ж и в а њ и м а М. Б л аг ојев ић а, С оћ е о с н о в н и п о р е з с р ед њ о в е ко в н е С р б и је, Гл а с С р п с ке А к а д е м и је На у к а и Ум е т н о с т и, Од е љ е њ е и с т о р и ј с к и х н а у к а, к њ. 11, ССС ХС, Бе о град 2001, стр. 1-44, је дан ка бао те жио је из ме ђу 61,5 и 62 ки ло гра ма. 375

Др Ср ђан Н. Шар кић, Владар и двор у средњовековној Србији (стр. 363 383) ж) Жи ров н и на (@irovьnina) је по рез ко га пред ви ђа члан 190 Ду ша но вог з а ко н и к а: I ako se ou `o u pi `ir ro di to ga `i ra ca rou po lo vi na a to mou vlastelinou ~ia e dr`ava polovina (И ако у жу пи жир ро ди, то га жи ра ца ру п о л о в и н а, а т о м е в л а с т е л и н у ч и је је и м а ње п о л о в и н а). 57 Ово је био зна ча јан из вор при хо да с об зи ром да је жир слу жио за ис хра ну сви ња, ко јих је би ло у кр ди ма на ца ре вим до ме ни ма. У јед ном по пи су има ња ма на сти ра Хи ланда ра од но вем бра 1372. го ди не у обла сти ре ке Стру ме (у Ма ке до ни ји), овај по рез се на зи ва в ал ан ис т р о, 58 што ука зу је да је он пре у зет из Ви зан ти је (βαλάνιστρων). 59 з) Пра во п ре че п ро да је ме са на т р го в и ма. У у г о во ру к ра ља М и л у т и на са Ду бров ни ком од 14 сеп тем бра 1302. го ди не чи та мо: I da imь ne namħtouö bezь volö me so ko u pi ti ili bra ve ili sviniö ili kra le vo ili ~ie godħ, ni ma lou ni ve li kou ko uplü, razvħ kьdi se ho ke kra le vo me so pro da ti, da se za ro u ~i po vьsemou trьgou, da ne pro daü ni ko u pouü me sa, do kolħ se kra le vo pro da. 60 То зна чи да тр гов ци ни су сме ли про да ва ти ме со на тр го ви ма док се кра љев о не ра с п р о да. Пош т о су в ладари на св оји м по с е д и ма ра с по ла г а л и в е л и ком ко ли чи ном сто ке (део те сто ке по ти цао је и од ка зни), ра ди ло се о зна чај ној при ви ле ги ји ко ја је до но си ла за ма шан при ход. и) Фе у да л не п о м о ћ и (Au x i li a, a i d e) ко је с у д у г о в а не в л а да ру п р о п и с а о је члан 128 Ду ша но вог за ко ни ка, ко ји ка же: Gospodinь carь kьdi ime sxna `eniti ili krьщeniö i bo u de mou na po trħ bou dvorь ~i ni ti i koukö da po mo `e malь i go lem (Го спо дин цар, ка да има си на же ни ти, или кр ште ње, и бу де му на по тре бу двор чи ни ти и ку ће, да по ма же ма ли и ве ли ки). 61 ј) При хо ди са двор ске зе мље п ред с т ав ља ју п ри хо де ко је је в ла дар у би ра о са крун ских до ме на (te r r i t o r i u m re ga le), од но сно има ња ко ја су би ла ње го ва п ри в ат на св о ји на. Ко л и к и је т ај п ри ход био с а зна је мо по с р ед но и з по в е љ е ца ра Ду ша на Хи лан да ру од 1348. го ди не у ко јој сто ји: I pri lo `i smo otь vse ga do b it ka ` i vo ga, {to se nahodi ou ca rstva mi, deset ьkь vsako godi {te... da si ou zi maü za tьь desetьkь vsa ko go di {te na Gürgevь dьnь lħtn i ou No vomь Brьdħ sre bra za ~e ti ri ti so u {ta krьstat ihь per perь. 62 Цар је, зна чи, пок л а њ а о Х и л а н д а ру де с е т ин у п риход а ко ји је до би ја о од с т о ке (т а ко зв а ног до бит ка жи вог ), што је из но си ло 400 пе р пе ра го ди шње. 57 С. Но ва ко вић, З а ко н и к, стр. 144; Н. Ра дој чић, З а ко н и к, стр. 81; Ђ. Бу ба ло, стр. 221. 58 А. Со ло вјев, Од а б р а н и с п о м е н и ц и, стр. 164. 59 Ви д е т и Љ. М а к с и м о в и ћ, По р е с к и с и с т е м у г рч к и м о б л а с т и м а с р пс ко г ц а рс т в а, З б о р н и к р а д о в а В и з а н т о л о ш ко г и н с т и т у т а 17 (1976), стр. 100-125, по себ но 120-121. 60 С. Но ва ко вић, З а ко н с к и с п о м е н и ц и, стр. 161-162; Мо шин, Ћир ко вић, Син дик, Зборник, стр. 345. 61 С. Но ва ко вић, З а ко н и к, стр. 98; Н. Ра дој чић, З а ко н и к, стр. 124; Ђ. Бу ба ло, З а ко н и к, стр. 100. 62 С. Но ва ко вић, З а ко н с к и с п о м е н и ц и, стр. 419-420. 376