ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ Т И П И К У СВЕ ТОГ СА ВЕ РА ДО М И Р ПО ПО ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, П р а в о с л а в н и б о г о с лов с к и ф а к у л т е т Ми је Ко ва че вића 11б, Бе о град, Ср би ја r a d o m i r.p o p o v ic @ l i ve.c o m СА Ж ЕТА К : С рп ск и м а н а с т ир и посв ећ ен и П р есв ет ој Б ог ор од иц и Х и л а н д а р и С т у де н и ц а, уну тра шњи ду хов ни жи вот ре гу ли шу пре ма кти тор ским ти пи ци ма, чи ји је ау тор Све ти Са ва, ко ји је био мо нах у оба манас т и р а. Пр ема т и п и ц и ма, к т и т о ри с у с т е к л и к т и т о р ск а п р а в а у од но с у на сво је к т ит ор ије, и они су би ли у по себ ном по ло жа ју у од но су пре ма и г у м а н и м а ко ји ру ко в о де м а н а с т и ри м а. У р а д у је о б ја ш њ ен од но с и з ме ђу к т и т о р а и н а с т о ја т е љ а м а н а с т и р а, од но сно и г у м а н а п р е м а м а н а с т и р ск и м т ип и ц и ма, с по себ н и м освр том на осо бе но с т и с рп ске д р жа ве и Ц р к ве. По ред Х и л а н д а р ског и С т у де н и ч ког т и п и к а, у с р ед њ о в е ков ној с рп ској д р ж а ви и ње ном прав ном по рет ку Ду ша нов за ко ник ите ка ко во ди ра чу на о над ле - ж но с т им а н а с т о ја т е љ а, од но сно и г у м а н а м а н а с т и р а и њихо ви х к т ит ор а. О б ја ш њ е но је да је по в о дом о сн и в а њ а но в ог ма на с т и р а и пов одом њ е г ов ог уређења, црквено предање веома екс пли цит но и де цид но по што ва но. Ме - т одолог ија овог ра да за сн и ва се на п ро у ча ва њу и а на л и зи ра њу ис т о ри ј ск и х из во ра, а за тим се ре зу ла та ти ком па ра тив но из но се и по твр ђу ју. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ду ша нов за ко ник, ма на сти ри, Све ти Са ва, Сту де - ни ца, ти пик, Хи лан дар Ма на с т и ри Х и ла н да р и Ст у де н и ца с у к т и т ор ск и ма нас т ири и св ој у н ут ра ш њи д уховн и ж иво т рег ул иш у п рема к т ит орск и м т ип иц има. Сем тога, оба манастира посвећена су Пресве тој Бо го ро ди ци (пра зни ци ма Ус пењу и Ва ве де њу). Пи сац оба ти пи ка је јед на лич ност Све ти Са ва, ко ји је био мо нах у оба ма на сти ра и до бро је знао при ли ке и мо гу ћи по ре дак у њи ма. Све т и Са в а је п ри л и ком п и са њ а сво ји х т и п и к а з а у зор и ма о т ип и к ма на с т и р а Б о г о р о д и це Ев е рг ет иде у Конс т а нт и нг р ад у. О н је т ај т ип и к с а мо п ри ла г о д ио ус ло ви ма ма на с т и ра Х и ла н да ра и Ст у де н и це.

240 До бро је по зна т о да у сл у ча ју Х и ла н да ра и Ст у де н и це осн и ва ч и, одно сно кти то ри Све ти Си ме он, Све ти Са ва и краљ Сте фан Пр во вен ча ни у т и п иц им а фиг урир ају к а о к т ит ори ко ји с у с т ек л и к т ит о рск а п р ав а у од но су на своје к т ит ор ије. К ако је реч о оп ш т е ж и т е љ н и м к и но ви ј ск и м ма на с т и ри ма у ко ји ма по с е б но ме с т о з а у зи ма на с т о ја т е љ и л и и г у ма н ма на с т и ра, т о с у од но си к т и т о р и г у ма н, и л и на с лед н и к т и т о р и г у ма н, у по с е бном међус о бном однос у који је у т ип ик у п р ец изно р ег ул ис а н и од р е ђен. У т о ме с е з а п ра в о нај с у п т и л н и је ви д и, од но сно, п р е ла ма од но с све тов на ду хов на власт, уоп ште. Срећ на је окол ност да су кти то ри ових ма на сти ра би ли, или су по ста ли, мо на си као бив ши вла да ри, та ко да се не мо же го во ри т и о су ко бу световна д уховна в ласт, односно к т итор иг уман. О в а к в а т ен ден ц и ја о с т а ће на сна зи св е в р е ме у с р ед њ о в е ков ној Ср би ји с не к и м ма њи м и з у з е ц и ма. ОД НОС КТИ ТО Р И ГУ МАН У ДЕ ЛИ МА СВЕ ТОГ СА ВЕ Кти тор ма на сти ра Сту де ни ца је ве ли ки жу пан Сте фан Немања. Мана стир ни је од мах до био свој ти пик. Ти пик је на стао по сле смр ти кти то ра (1199. го ди не). Ов де се мо ра има ти у ви ду чи ње ни ца да је кти тор ство у ма на с т и ру Ст у де н и ца на с лед но, п р е но си с е на Не ма њи не на с лед н и ке на в е л и ко ж у па н ском, од но сно к ра љ ев ском п р е с т о л у. О т о ме с е ја сно к а же: Јер ти си кти тор овом, као што ти и ра ни је пи сме но пре да дох у тво јој в ла да ви н и (х ра м) Пр е св е т е Б о г о р о д и це До бр о т в ор ке у Ст у де н и ц и н и с а ким у за јед ни ци, са мо те би и се ме ну тво ме по сле те бе [Списи све то га Са ве и Ст е в а н а Пр в о ве н ч а но га 1939: 193]. То је ја сно кон ста то ва но у самом т и п и к у. И г у м а н је одл иков а н од б л аг ов е рног и х рис т ољубив ог а к ра љ а, бла же но г а оца на шег и к т и т о ра г о спо д и на Си ме о на да је у бр о ју игу ман ских ма на сти ра. И овај игу ман је ви ши од сво ју игу ма на и да се на зи ва пр ви [Студенички ти пик, 1986: 92 (гл. 13)]. Да кле, то што је Сту де ни ца у бро ју игу ман ских ма на сти ра, и да је њен игу ман ви ши од сви ју и пр ви, уза ко нио је сам кти тор, Све ти Си ме он. Да љ е, у Ст у де н и ч ком т и п и к у в а ж но ме с т о з а у зи ма од р ед ба о т о ме к а ко с е би ра но ви и г у ма н. Пр ед с т а в н и ц и ма на с т и ра од ла з е к с а мо д р ж а в ном го спо ди ну све срп ске зе мље, и да му мол бу ша љу да до ђе у овај ма на стир. Краљ, од но сно вла дар, узи ма уче шће у из бо ру игу ма на. Ова од ред ба те - мељи се на наследном ктиторству, јер ктитор учествује у избору и постав ља њу но вог и г у ма на у сво јој к т и т о ри ји. Да к ле, к ра љ, на длеж н и еп ископ и и г у м а н и к р а љ е в ск и х м а н а с т и р а до л а з е у С т у де н и ц у, у л а з е у х р а м и вр ше из бор пре по доб ног му жа. По сле Све те Ли тур ги је епи скоп но во - изабра ном и г уман у даје јева нђеље, а д ржа вн и г оспод и н све с рпске зем ље узи ма га за ру ку од све тих две ри и при во ди га Пре све тој, за тим му да је же зал и уво ди у игу ман ски сто, за тим га це ли ва пр во вла дар [Студенички ти пик, 1986: 93 (гл. 13); Тро иц ки 1935: 109]. У ти пи ку се за тим не дво смисле но ка же да сâм вла дар игу ма на по ста вља и го спо ди на и кти то ра уместо себе, да буде осве ти тељ и чу вар ово га све то га манастира [Студенички ти пик, 1986: 93 (гл. 13); Тро иц ки 1935: 109 110]. Вла дар је не ка вр ста

241 с т а л ног за ме н и ка к т и т ора манас т ира Ст у де н и ца, од но сно Св. Си ме о на. 1 На са мом кра ју по гла вља о из бо ру игу ма на ка же се да у ма на сти ру Студе ни ца не ма ни ко вла сти, ни епи скоп, ни ко дру ги. Овим је ду хов на са мо с т а л нос т ма на с т и ра по т п у но де фи н и са на и обе збеђена. Манас т иром с у в е р е но у п ра в љ а и г у ма н. У ма на с т и ру Х и ла н да ру, к а да је р еч о и г у ма н у, п р о п и си т и п и к а с у слич ни оном што је ре че но у Сту де нич ком ти пи ку. Фор му ла ци ја о игума ну је ско ро пот пу но иста. Ма на стир Хи лан дар је од ли ко ван од благ о в е р н и х ца р е в а да је у бр о ју и г у ма н ск и х ма на с т и ра к а о и д ру г и ца р ск и игу ман ски ма на сти ри, а ту се ми сли на ма на сти ре на Све тој Го ри. Ма насти ри се, ка ко се да ље у ти пи ку ка же, зна ме ну ју од ца ра [Хиландарски ти пик, 1986: 63 (гл. 13)]. Из прак тич них раз ло га, Све ти Са ва је, да игу ма ни не иду у Кон стан тин град ра ди на зна ме но ва ња, већ узех од њих штап, да је у ма на с т и ру ме с т о на зна ме но в а њ а ца р ског [ Х и ла н да р ск и т и п и к, 1986: 63 (гл. 13); Те о до си је Хи лан да рац 1860: 121; Жи во ји но вић 1998а: 74]. Свет и Сава је у п ролеће 1199. год ине боравио у Конс та нт и нг рад у код цара Алек си ја III ко ји му је из дао злат ни си ги лиј ко јим је Хи лан дар по стао цар ски ма на стир, јер кти тор ма на сти ра и ње гов за штит ник је сам цар [Теодосије Хи лан да рац 1860: 51 52; Жи во ји но вић 1998а: 69]. С д ру г е с т ра не, Си ме о но в а Хи л а н да р с ка п о ве ља, да т и ра на у д ру г у по ло ви ну 1198. го ди не, уства ри је кти тор ска по ве ља. Он је кти тор јер се у по ве љи ка же, по тру дих ста рост сво ју, уз по моћ си на ми ве ли ког жупа на Сте фа на. удо сто ји ме Вла ди ка мој да му бу дем кти тор [Свети Са ва 1986: I I, 32]. Кт ит о р м ан ас т ир а Х ил а н д а р а је и в е л и к и ж у п а н С т е ф а н Пр во вен ча н и. За ма на с т и р из да је по ве љу 120 0. и л и 1201. г о д и не. Сле д у је свог оца Св. Си ме о на ко ји је по тру дио сво ју ста рост и ме не, ма кар и недо с т ој на да се на ре чем си н њег ов, под иж ућ и ме да обнови м свет о мес т о, ма на с т и р Х и ла н дар [Сп ис и све т о га Са ве и Ст е ва на Пр во вен ча но га, 1939: 166]. У Жи т и ј у Пре п о до б ног Си ме о н а, Ст е фа н Пр в о в ен ча н и до но си п и- смо ко је му је отац упу тио из Хи лан да ра: Не об ле ни се, но се по жу ри свом сна гом сво јом да га по диг неш, да се са зи да храм Пре све те у мој спомен у овој зе мљи, и опет по сле ме не (да бу де) те би и де ци тво јој и уну ци ма, у род наш до ве ка. Јер си ти кти тор ово ме као што ти и ра ни је пи сме но п р е да дох у т в о јој в ла да ви н и (х ра м) Пр е св е т е Б о г о р о д и це До бр о т в ор ке у Сту де ни ци, ни с ким у за јед ни ци, са мо те би и се ме ну тво ме по сле те бе [Сп и с и с ве т о га Са ве и Ст е в а н а Пр в о ве н ч а но га, 1939: 193; Ж и в о ји но ви ћ 1998б: 1, 61]. Ов де је не дво сми сле но реч о на след ном кти тор ству у вла дарској по ро ди ци ко ја се пре но си на по том ство [Марковић 1925: 100 124; Ми лаш 1888: 344]. Сте фан Пр во вен ча ни бла го да ри сво ме оцу што га је удо сто јио да бу де с њим кти тор и слу жи тељ ма на сти ра Хи лан да ра [Но - ваковић 1912: 385; Мар ко вић 1925: 102; Ми лаш 1888: 346 347]. Д ру г о в а ж но п и т а њ е је с т е, ко ја п ра в а у св о јој к т и т о р и ји сти че сам кти тор, ко ја су ње го ва овла шће ња и у че му се она кон крет но са сто је, а да с д руг е с т р ане не буде пов р еђено п р е да њ ско, к а нон ско ус т р ој с т в о и 1 То је акт ин ве сти ту ре, ка ко ка же М. Пе тро вић [Петровић 1986: 85].

242 ду хов ни по ре дак у ма на стиру? Ко ја су права ктитора на релацији ктит о р и г у ма н? Да л и је к т и т ор, ев ен т а у а л но, мо г а о сâ м с е б е по с т а ви т и з а и г у ма на св о је к т и т о р и је, од но сно за ду жби не, или, да ли је имао пра во да по ста ви, или пак са мо да пред ло жи лич ност ко ја би мо гла би ти игуман? Од го во ри на ова пи та ња ја сни су и не дво сми слени у канонско -прав - ном наслеђу Ц р к ве. Кт и т ор и ма п ра во да на д ле ж ном еп ископ у п редлож и кан ди да та за игу ма на. Епископ је тај ко ји про ве ра ва пред ло же ног канди да та и по ста вља га као свог кли ри ка [Милаш 1888: 346 347; Ми лаш 1902: 721]. Ма на ст и р и ма своју у н ут раш њу д у хов н у сло бо д у и не за ви сност ко ју пот в рђују о ба т ип ик а. М ан ас т и р Х и л а н д а р је с ло б о д а н од сви х, ка ко се ка же, ту вла сти, и од про та и од дру гих ма на сти ра, и од особ них вла ди ка. И да ни је ни под чи јим пра ви ма, ни цар ским, ни цр кве ним, ни д ру г и м не ч и ји м [Списи све то га Са ве, 1928: 72; Све ти Са ва 1986: II, 62]. Уну тра шњи ма на стир ски духовни поредак је под игуманом и под Пресве - т ом Б о г о р о д ицом, к а о и мо л и т в а ма п р е бла же ног и свет ог оца, односно Пре по доб ног Си ме о на као кти то ра. Уну тра шња ду хов на сло бо да ма насти ра Хиландара посебно се огледа прили ком из бо ра и по ста вље ња игума на. Хи лан дар је од ли ко ван од бла го вер них ца ре ва да је у бро ју игума н ск и х ма на с т и ра к а о и д ру г и ца р ск и и г у ма н ск и ма на с т и ри. А д ру г и се зна ме ну ју од ца ра [Списи све то га Са ве, 1928: 76; Све ти Са ва 1986: II, 63]. Из еко ном ских и раз ло га прак тич не при ро де, Све ти Са ва је из Ца ригра да од ца ра у ма на стир до нео же зал, од но сно штап, да је у ма на сти ру ме с т о на зна ме но в а њ а ца р ског [ Пе т р ови ћ 1986: 97] 2. У из бо ру и по став љ а њу и г у ма на у Х и ла н дару у чес т вује манас т и рск и и коном, ек л исијарх и 10 или 12 мо на ха ко ји су нај ста ри ји, и не ка уђу у цр кву и не ка при мисле се би игу ма на [Хиландарски ти пик, 1986: 63 (гл. 13)]. Иза бра ном на сто ја те љу пре да ју ма на стир ски Устав или ти пик и игу ман ски штап, а по том га уво де у игу ман ски сто. По с л у ш а њ е и л и од г о в о р но с т и г у м ан а је в ел ик а у опш т еж ићу. Н а п р в ом ме с т у је њ е г о в о с т а ра њ е о д у хов ном ж и в о т у св е бра т и је. За т о с е п ри и з б о ру и г у ма на во д и ра ч у на да но ви и г у ма н бу де иск усн и д уховн и к. Приликом избора игумана не треба гледати на род, порекло, старост, но - вац, има ње, већ не ка се иза бе ре игу ман са мо од њих, па ма кар се он тек по стри гао, ма кар био не пи смен и од оних ко ји су ван цр кве при ве де ни [Хиландарски ти пик, 1986: 75 (гл. 19)]. У к т и т ор ск а п ра в а спа да о ба в е з а ма на с т и ра да с е мо л и з а св о је к т и- т о р е. Та ко у 35. гла ви Ст у де н и ч ког т и п и к а на ла зи мо де т а љ не од р ед б е о т о ме. На да н у по ко је њ а Пр е по до б ног Си ме о на 13/26. фе бру а ра о ба в љ а н је г од и ш њи по мен к т и т о ру у ма на с т и ру Ст у де н и ц и. То г а да на у ма на с т и р је дола зио владар све земље и остали игу ма ни. Па ни хи да је вр ше на све - тло и са све ноћ ним бде ни јем, све тло и са по ја њем и све ћа ма, и у ва шем је лу и пи ћу. Уз то по дај те хлеб и ви но на вра та, ко се на ме ри у тај дан [Студенички ти пик, 1986: 111 (гл. 35)]. Упра во је кти тор ско пра во на по мен 2 Срп ски вла дар чи ни у Сту де ни ци не што што при ли ком из бо ра игумана чини визан - тиј ски цар у Ца ри гра ду [Петровић 1986: 97].

243 био је дан од глав них мо ти ва за ду жби нар ства у сред њем ве ку. [Тарановски 2002: 98 99, По по вић 2007: 145 154.] Ка да је реч о осни ва њу но вог ма на стира и ње г о вом у ре ђе њу, ц р к ве но п ре да ње ве о ма је екс п л и ц и т но и де ц и д но. Тако, прво правило Прво-другог сабора 861. го ди не у хра му Све тих Апо стола у Ца ри гра ду ја сно ка же, уства ри по на вља, да ни ко не мо же осно ва ти но ви ма на стир без зна ња и во ље епи ско па (ἄνευ τῆς Επισκόπου γνῶμις καὶ βουλῆς) [Правила Святых... 2000: 791; Ма ти ја Вла стар 2013: 291 292]. Пош т о је реч о опш т еж ит ељн и м манас т ири ма под ра зу ме ва се да ма на с т и р има не по крет ну имо ви ну ко ју кти тор обез бе ђу је за жи вот мо на ха и по тре - бе ма нас т ира. Ц р к ве н и ка но н и и о то ме во де ра ч у на. У ис том канон у каже с е д а је о б а в е з н о с а с т а в љ а њ е п о п и с а с в е м а н а с т и р с ке и мо в и н е ( βρεβίω εγκαταγραφέσθαι) ко ји се као та кав чу ва у ар хи ви са мог епи ско па (τοῖς Επισκόποις αρχεῖοις) [Правила Святых... 2000: 791; Ми лаш 1896: 269; Свеш т е ни ка но ни цр кве 2005: 398 399; Ма ти ја Вла стар 2013: 291 292]. Све то у п у ћује на јаса н з ак ључа к да су манас т и ри и н т е г ра л н и де о све у к у п ног ц р к ве ног ж и во та и ор га н и за ц и је о ко јој се бри не и с та ра еп и скоп у сви м ин стан ца ма. Те о дор Вал са мон да је при лич но оп шир но ту ма че ње овог прави ла које је нас тало у пост иконоборачком пе ри о д у. На и ме, по зна то је да су ико но бор ци из ме ђу оста лог про го ни ли мо на хе и на не ли ве ли ке ште те самим ма на сти ри ма у имо вин ском сми сл у ре чи. За то је овај Сабор пат ријарха Фо т и ја (861) ус т ва ри на не к и на ч и н об но ва и ва с по с та в ља ње мо на ш т ва и на ру ше ног по ре т ка у ма на с т и ри ма. Ово п ра ви ло за к љу ч у је да н и еп и скоп не ма пра во на ма на стир, као на соп стве ност већ му се до зво ља ва да има са мо еп и скоп ска п ра ва у ње м у, а т о зна ч и да по с та в ља и г у ма на, од но сно по твр ђу је ње гов из бор, да ље, ње го во име по ми ње се у ма на сти ру на бо го - с л у же њи ма, с т а ра с е о ма на с т и р ској у п ра ви и в о д и ра ч у на о д у хов н и м п ре с т у п и ма мо на ха [Правила Святых... 20 0 0: 794]. Ис т о п ра ви ло, од но сно ка нон је знача јан јер су бли ми ра цр кве ну прак су по ко јој осни вач ма на стира, од но сно кти тор, ни је имао пра во без зна ња епи ско па са мог се бе, или у ме с т о с е б е, да по с т а ви з а и г у ма на (παρὰ γνώμην τοῦ επισκόπου, εαυτόν ηγουμένος η ἀθέαυτου) [Правила Святых... 2000: 791]. У слу ча ју ма на сти ра Хи лан да ра као цар ског ма на сти ра чији је ктитор по стао и источноромејск и цар А лексије I I I А нђео (1199) царево у чеш ће у и зб ору и по с т а в љ а њу и г у ма на огле да ло с е у по с е до в а њу цар ског же з ла или шта па ко ји је чу ван у ма на сти ру [Живојиновић 1998а: 34]. Шта је зна чи ло при су ство цар ског же зла или шта па у ма на сти ру Хилан да ру? Где су ко ре ни та кве прак се? Же зал је сим бол цар ске вла сти. Све та Го ра је од по че т к а би ла под з а ш т и т ом и л и па т р о на т ом ист очнор омејск и х ца ре ва и ко ре н и све т о г ор ског мо на ш т ва ве зу ју се за ма на с т и р Ст у д и он у Ца ри г ра д у. Пр ви си ги ли он (пе чат на по ве ља) за мо на хе на Ато су из дао је цар Ва си ли је (867 886) у ју ну 883. го ди не и то за ма на стир Ко ло ву [Папахрисанту 20 03: 97; Ма к си мо ви ћ 1998: 21]. О ко с т о т и н у г о д и на к асн ије з ах в аљујућ и л и ч ном п ри ја тељ ст ву Све тог Ата на си ја Атон ског ( 10 04) и ца ра Н и к и фо ра Фо ке, о сно в а на је цар ск а ла вра, од но сно Ве л и к а Лав ра (963) 3 [Папа хри- 3 П а п а х р и с а н т у и с т и ч е д а је В е л и к а Л а в р а п о с т а л а од 9 6 4. г о д и н е с в е т а л а в р а н а ш е г б л а г о ч е с т и в о г ц а р с т в а [Папахрисанту 2003: 157, на по ме на 182].

244 сан ту 2003: 157] ко ја је до би ла свој пр ви Ти пик 970/71. го ди не по узо ру на Сту дит ски ти пик из 799. го ди не [Максимовић 1998: 24; Ан ге ло пу лос 1997: 31]. Од мах за тим усле дио је ти пик ца ра Јо ва на Ци ми ски ја (972). По од ред ба ма овог ти пи ка, про та на Све тој Го ри по твр ђи вао је ис точ но ро - меј ски цар ко ји му је пре да вао же зал (ραβδος), док је епи скоп но вог игумана пот врђива о ц р к веном по т вр дом пе ча т ом (σφραγ ι δα) [ Па па хриса н т у 2003: 234, на по ме на 137]. Пре ма то ме, прак са ко ја је уве де на у ма на стир Х и ла н дар п ро п и си ма Х и ла н дар ског т и п и ка и з 120 0/1. г о д и не, н и је н и ш т а дру го већ са мо сле до ва ње не че му што већ одав но по сто ји на Све тој Го ри. Мо на х Те о до си је ка же да де м у цар сво јом ру ком же за л, и за по ве д и да се овај чу ва у цр кви... [Теодосије Хи лан да рац 1860: 52]. С пра вом је за ма нас т и р Х ила ндар кон с т а т о в а о да и з гле да да је у п и т а њу био не к а да цар ск и ма на стир [Теодосије Хи лан да рац 1860: 46 47, 52; Жи во ји но вић 1998б: 57]. У с л у ча ју ма на с т и ра Х и ла н да ра с р ећ на је окол но с т ш т о с у њ е г о ви осни ва чи и кти то ри мо на си Си ме он и Са ва, што је Све ти Са ва ау тор Хила н дар ског т и п и ка до бро знао п ра к су и д у хов но на сле ђе ко је је за т е као и на Све тој Го ри и у Ца ри гра ду, и што је на осно ву тих узо ра устро јио и Х и ла н да р ск и и Ст у де н и ч к и т и п и к. Цар, од но сно вла дар у Ви зан ти ји тре ти ра се као Бо жи ји слу га и освет ник оно ме ко ји зло чи ни (Рим 13, 4). Он се тре ти ра као за штит ник Цр кве и њен бра ни тељ [Петровић 1993: 78]. У свој ству по ма за ни ка Господ њег и по ма га ча Цр кве, вла дар, био он цар као у Ви зан ти ји, или краљ у Ср би ји, у ж и в а по в е р е њ е Ц р к в е и њ е н у на к ло но с т ко ја је Ц р к ви до бр о до шла ка да је реч о ши ре њу или учвр шћи ва њу пра во слав не ве ре, или пак у вре ме ни ма су зби ја ња је ре си или рас ко ла ко ји су по тре са ли Цр кву изну тра [Петровић 1993: 81]. Што се ти че одо ма ће не и уста ље не прак се ко ја је на шла ме сто и у кти торским типи ци ма, да вла дар као кти тор но во и забраном игуману уруч у је же за л, она и ма ко ре не у ис т оч но ро меј ском цар с т ву. На и ме, но во и забра ном па т ри ја р х у у Кон с т а н т и н г ра д у ца р је св е ча но п р е да в а о же з а л, и го во рио: Све та Тро ји ца п ре ко цар ст ва ко је нам (од Ње) да ро ва но поста вља т е з а Ар х и е п и ско па Кон с т а н т и н г ра да, Но в ог Р и ма и па т ри ја р х а в а с е љ е - не [Зизикин 2007: 116]. Цар је ово чи нио као за штит ник и по кро ви тељ Цр кве. Још је но ви па три јарх од ца ра до би јао нај бо љег ко ња и цар је сво га си на слао у па три јар хо ву прат њу [Зизикин 2007: 117]. Д У Ш А НОВ ЗА КО Н И К О ОД НО С У И Г У М А Н К Т И ТОР Шт о с е т и че с р ед њ о ве ков не с рпске д рж аве и њ еног п ра вног пор е тк а ви ди мо да Ду ша нов за ко ник ите ка ко во ди ра чу на о над ле жно сти на сто - ја теља, односно игумана манастира и њи хо вих кти то ра. У За ко ни ку ктит ор се по м и ње д ва п у т а. Та ко ч л. 28 ка да г о во ри о по ма г а њу си ро ма ш н и х, ма на стир је ду жан да то чи ни, да се хра не убо ги, ка ко је пи са но за ктито ра [Душанов за ко ник 1986: 23]. У слу ча ју да то из о ста не од го вор ност је д и рек тно сно сио и г у ма н и он је од л у ч и ва н од са на, од но сно, л и ша ва н је чи на и зва ња [Душанов за ко ник 1986: 23]. Из ове од ред бе Ду ша но вог

245 з а ко н и к а ја сно п р о и з и ла зи да је о ба в е з а ма на с т и ра да по ма же си р о ма хе, ус т ва ри, п ро п ис и за по вес т к т итора манас т ира коју и г ума н само сп ровод и у де ло. Уко ли ко то не чи ни, он уства ри на пр вом ме сту не по шту је во љу к т и т о ра, од но сно о сн и в а ча манас т ира који је и змеђу о с т ал и х доне о и ову од ред бу. Ду ша нов за ко ник само на ниво оп ште о ба ве зног др жав ног за ко - на по д и же ову од ред бу. Та ко ђе ч ла н 35 Д у ша но вог з а ко н и к а, к а да г о во ри о ов ла ш ће њу и г умана да у п рав љ а целок у пном манас т и рском и мовином, с а мо по на в љ а од р ед б е к т и т ор ск и х по ве љ а, к а ко п ише х рис овуљ свет и х кти то ра [Д у ш а нов закон и к 1986: ч л. 35]. Нас т ојат е љ манас т ира, ус т в ари је са мо не ко ко у ру ко во ђењу и управљању ма на стир ском имо ви ном спро - во ди у прак си во љу све тих кти то ра. С д ру г е с т ра не, Д у ша нов з а ко н и к т а ко ђе на н и в оу о ба в е зног з а ко на за све подан ике царс т ва понав ља п роп ис ко ји већ по с т о ји у ма на с т и р ск и м по в е љ а ма, од но сно к т и т ор ск и м т и п и ц и ма да с е и г у ма н у ма на с т и ру не по ста вља ми том. За ко ник пре кр ши о ци ма ове од ред бе чак изриче и духовну санк ци ју, да је про клет и онај ко ји га је по ста вио [Душанов за ко ник 1986: ч л. 13]. Да к ле, по с т а в љ а њ е на с т о ја т е љ а ма на с т и ра м и мо п р о п и с а ти пи ка и од ред би осни ва ча, заправо кти то ра, има за по сле ди цу санк цио - ни са ње и оних ко ји су игу ма на на та кав на чин по ста ви ли као и укла ња ње та ко по ста вље ног игу ма на. Игу ман је су де ћи по од ред ба ма не ко ли ко члано ва Ду ша но вог за ко ни ка за у зи мао углед но ме сто у це ло куп ном дру штве - ном поре тк у, не само у н ут ар ц рк вене је рарх ије и поре тк а. Збац ивање и л и у к лањ ањ е и г у ма на с њ е г о в ог по ло ж а ја п р ед ме т је опс е рв ац ије и с амог З акон ик а. Ве р о в а т но с е до г а ђ а ло д а је и г у м а н мо г а о бит и у к лоњ е н с а свог по ло жа ја од с т ране свет овн и х људ и и вис ок и х д ржа вн и х ч иновн ик а. За т о се у Д у ша но вом з а ко н и к у к а же да се и г у ма н не зба ц у је бе з у че ш ћ а Цр кве [Душанов за ко ник 1986: чл. 14], од но сно без зна ња и са гла сно сти на д ле ж ног еп и ско па. Ч ла н 28 Д у ша но в ог з а кон ик а пона в љ а од р ед бу о о ба в е зи и г у ма на да се ста ра о убо ги ма, да хра ни убо ге. Сем ових про пи са ко ји се ти чу до бр о т в ор не де лат но с т и ма на с т и ра и њи хо ви х на с т о ја т е љ а, и г у ма н и с у по За ко н и к у и ма л и и суд ск у в ласт на д људ има који ж иве на манаст и рск и м по с е д и ма. То с у ц р к в е н и љу д и [ Душанов за ко ник 1986: чл. 33] ко ји су би ли оба ве зни у слу ча ју по тре бе, да суд ски по сту пак во де пред сво јим и г у ма н и ма. Да к ле, с уд и г у ма на био је ле г а ла н и з а ко н и т и п у но в а ж а н као и сва ки др жав ни суд у Ду ша но вом цар ству. Ових не ко ли ко од ред би Ду ша но вог за ко ни ка о игу ма ни ма и кти то - рима само по т в р ђу је већ по с т о је ћу п ра к су о ве л и кој улози коју су у п раво има ли манастири и њихови настојатељи. Корен таквог статуса и положаја у с у ш т и н и ле ж и у к т ит орском п р аву које Закон и к с амо пот в рђује. С д руг е с т р а не, и у ов ом с ег мен т у нај б о љ е с е и на најоч игледн ији нач и н прелама од нос духовне и световне власти у Србији средњега века, заправо од нос Цр кве и др жа ве. По в е љ а ца ра Д у ша на з а ма на с т и р Св е т и х Ар х а н ђе ла код При з р е на т а ко ђе с а д р ж и и з в е сне е ле мен т е ко ји од ра ж а в а ју в ећ одо ма ће н у п ра к с у

246 ве за н у за по ло жај и ме с т о и г у ма на у к т и т ор ск и м ма на с т и ри ма. И г у ма н у Све тим Ар хан ђе ли ма се, по од ред би хри со ву ље по ста вља он де од ки но - ви је, ко г а и з а б е р е па т ри јарх и цар у до г о во ру с а брат ијом манас т и рском; ако ли се не на ђе та кав до сто јан, да се при ве де из Хи лан да ра [Мишић и Су бо т и н-го л у бо ви ћ 20 03: 141]. Од ред ба ове хри со ву ље је сл и ч на п ро п и су Сту де нич ког ти пи ка. Вла дар, од но сно цар и цр кве ни по гла вар па трија рх, би ра ју и г у ма на у Св е т и м Ар х а н ђе л и ма. За н и м љи в о је да а ко не ма до с т ој ног мо на х а у с а мом ма на с т и ру, к а н д и дат з а и г у ма на до в о ђен је и з ма на с т ира Х и ла н да ра. Кт и т ор ма на с т и ра је цар ко ји ш т и т и ма на с т и р ск у слободу пропи сом да ма на стир не бу де ар хи е пи скопије, ни митрополије, н и еп и ско п и је, с а мо и г у ма н и је з а оп ш т е ж и л и ш т е мо на х а [ М и ш и ћ и С у б о т и н-го л у б о ви ћ 20 03: 119]. ЗА К ЉУ Ч А К Срп ск и ма на с т и ри по св е ће н и Пр е св е т ој Б о г о р о д и ц и Х и ла н да р и Ст у де н и ца у н у т ра ш њи (д у хов н и) ж и в о т р е г у л и ш у п р е ма к т и т ор ск и м уста ви ма, чи ји је ау тор Све ти Са ва ко ји је био мо нах у оба ма на сти ра. У тим типицима, кти то ри су сте кли кти тор ска пра ва у односу на своје ктит о р и је, и он и су да љ е у од но су с и г у ма н и ма ко ји руководе манас т ирима. Прак са кти тор ског же зла ко ја је уве де на у ма на стир Хи лан дар про пи сима Хи л а н да р с ког т и п и ка из 1200/1. го ди не, ни је ни шта дру го, већ са мо сле до в а ње нечем у ш т о већ ода вно пос т оји на Све т ој Го ри. Да к ле, ви д и мо да с е Свет и Са в а, к а да су у п и т а њу ме ђу с об н и од но си к т и т о ра-да р о да в ца и и г у ма на, у сво ји м т и п иц има по овом п ит ању пос т ав љ а у д ух у д р евн и х мо на ш к и х ус т а ва и п ра вила. После Х ила ндарског и Ст уден и чког т ип ик а, у с ред њо ве ков ној с рп ској д р жа ви и ње ном п ра в ном по ре т к у Д у ша нов зако н и к т а ко ђе в о д и ра ч у на о на д ле ж но с т и на с т о ја т е љ а, од но сно и г у ма на ма на с т и ра и њи хо ви х к т и т о ра. О ви м ра дом о б ја ш њ е но је да је по в о дом о сн и в а њ а но вог ма на с т и ра и по во дом ње г о вог у р е ђе њ а ц р к ве но п р е да ње в е о ма екс п л и ц и т но и де ц и д но. ЦИТИРАНИ ИЗВОРИ И ЛИ ТЕ РА ТУ РА Д уша нов закон и к (1986). При ре ди ла Б. Мар ко вић. Бе о град: Про све та и Срп ска књи жев на з а д ру г а Ма ти ја Вла стар (2013). Си нт а гм а. С а с рпскос лов енског п р ев ел а Т. С уб от и н-гол уб ови ћ, Б е о г р а д: СА Н У. Пра ви ла Свя ых Все лен ских Со бо ров с олкованиями (2000). Мо сква: Си бир ская Благ о з в он н и ц а. Све ште ни ка но ни цр кве (2005). Пре вод са грч ког и сло вен ског епи ско па Ата на си ја умир о в љ е ног хе р це г о в ач ког. Б е о г р а д: П р а в о с л а в н и Б о г о с лов с к и ф а к у л т е т; Це т и њ е: Ми тро по лија цр но гор ско -при морска ; Српско Са ра је во: Ми тро по ли ја да бро бо санска; Чи ка го: Ми тро по ли ја но во гра ча нич ка; Но ви Сад: Епар хи ја бач ка; Тре би ње: Епар хи ја за хум ско-хер це го вач ка и при мор ска и Ма на стир Твр дош. Све ти Са ва (1986). Са бра ни спи си. При ре дио Д. Бог да но вић. Бе о град: Про све та и Српска књи жев на за дру га, књ. 2.

247 Сп и с и с в е т о г а С а в е и С т е в а н а Пр в о в е н ч а н о г а (1939). П р е в е о Л. М и р ко в и ћ, Б е о г р а д: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја К р а љ е в и не Ју г о с л а в и је. Сту де нич ки ти пик (1986). У: Све ти Са ва: Са бра ни спи си. При ре дио Д. Бог да но вић. Бео - град: Про све та и Срп ска књи жев на за дру га, књ. 2: 86 111. Те о д о с и је Х и л а н д а р а ц (186 0). Жи в о т с в е т о г С а в е. Б е о г р а д: Ђ. Тр и фу но в и ћ, ф о т о т и п - ско из да ње (1973). Х и л а н д а р с к и т и п и к (1986 ). У: С в е т и С а в а : С а б р а н и с п и с и. П р ир е д и о Д. Б о гд ан ов и ћ. Бе о град: Про све та и Срп ска књи жев на за дру га, књ. 2: 43 86. А н г е л оп оул о с, Ат а н а с и је (19 9 7 ). Мо н а ш к а з а је д н и ц а С в е т е Гор е: и с т ор и ја, т и п и к, ж и в о т. Пре вео с грч ког М. Саиловић. Све та Го ра Атон ска : Ма на стир Хи лан дар. Ж и во ји но ви ћ, M. (1998а). Осн и в а њ е ма на с т и ра Х и ла н да ра. У: Г. С у б о т и ћ, п ри р.: Ма нас т и р Хи л а н д а р. Бе о град: СА НУ. Ж и в о ји но в и ћ, М и р ја н а (19 98 б ). Ис т ор ија Хил а нд ар а. 1, Од о с н ив ањ а м ан а с т ир а 1198. до 1335. год., Бе о град: Про све та. Зи зи к и н, М и х а и л Ва ле ри ја но ви ч (20 07 ). Пат р ија рх Никон: Њего в е д рж а вн е и кан он с ке и де је, т ом 1, п р е в е о с ру ског М. Ра до в а но ви ћ, К р а љ е в о: Еп а р х и ј ск и у п р а в н и од б о р Е п а р х и је ж и ч ке. Маркови ћ, Ва си л и је (1925). Кт и т о ри, њи хо ве д у ж но с т и и п ра ва. При ло з и за књи жев нос т, је зик, исто ри ју и фол клор, књи га 5: 100 125. Мак си мо вић, Љ. (1998). Ду хов ни жи вот на Ато су. У: Г. Су бо тић, прир.: Манастир Хиландар. Бе о град: СА НУ. Ми лаш, Ни ко дим (1888). Осно ва тељ ско пра во у пра во слав ној Цр кви. Ис т и на, 8: 337 348. Ми лаш, Ни ко дим (1896). Пр а в и л а п р а в о с л а в н е ц р кв е с т у м а ч е њи м а, књ. 2, Но ви Сад: Н а к л а д а к њи ж а р е А. П а је в и ћ а. Ми лаш, Ни ко дим (1902). Пра во слав но цр кве но пра во: по оп ћим цр кве но -прав ним из вор и м а и п ос е бн и м з ако нс к и м н ар е дб ам а ко је в а ж е у п о је д и н и м а в т о ке ф а л н и м ц р кв а м а, Мо стар: Из да вач ка књи жар ни ца Па хе ра и Ки си ћа. М и ш и ћ, С и н и ш а и Та т ја н а С у б о т и н-го л у б о ви ћ (20 03). Св е т о а р х а нђе л о вс ка х р ис ов у ља, Б е о г р а д: Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т. Но в а ко ви ћ, С т о ја н (1912). З а ко нс к и с п ом ен иц и с рп с к и х д р ж а в а с р е д ње г a в е ка. Б е о г р а д: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. П а п а х р и с а н т у, Д и о н и с и ја (20 03). Ат о н с ко м о н а ш т в о: По ч е ц и и о р г а н и з а ц и ја. Пре вео с грч ког C. Јак шић. Бе о град: Дру штво при ја те ља Све те Го ре Атон ске. Пе т р о ви ћ, М. (1986 ). Ц р к в е но д р ж а в н а и де о ло г и ја С в е т о г а С а в е у С т у де н и ч ком т и п и к у, Осам ве ко ва Сту де ни це: Збор ник радова, Београд: Свети архијерејски синод Српске пра во слав не цр кве, 75 98. Пе тро вић, М. (1993). По ло жај и пра ва ви зан тиј ског ца ра у Цр кви. Гра дац, 110: 78 84. По по вић, Ра до мир (2007). Срп с ка Ц р кв а у и с т о р и ји, Б е о г ра д: А к а де м и ја Срп ске п ра во - слав не цр кве за умет но сти и кон сер ва ци ју. Та р а н о в с к и, Те о д о р (2 0 0 2). Ис т ор ија с р пс ко г п р ав а у Нем ањи ћ ко ј д рж ав и, Б ео г р а д: Л и р и к а. Тр о и ц к и, С е рг е ј (1935). Кт ит орс ко п рав о у Виз а н т и ји и у Не м а њи ћ кој Ср б и ји, Б е о г р а д: Срп ска Кра љев ска Ака де ми ја.

248 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R AT TI TU DES OF FO UN DERS AND AB BOTS TO HI LAN DAR AND STU DE NI CA TYPI CONS OF ST SA VA by R A D O M I R P O P O V IĆ Uni ver sity of Bel gra de, Ort ho dox Chri stian The o logy De part ment Mi je Ko va če vića 11b, Bel gra de, Ser bia r a d o m i r.p o p o v ic @ l i ve.c o m SU M M A RY: I n t e r n a l (s pi r i t u a l) l i fe i n Se r bia n m e d i e va l mo n a s t e r i e s d e d i c a t e d t o the The o to kos Chi lan dar and Stu de ni ca, is re gu la ted ac cor ding to typi kon of the mona stery, writ ten by Sa int Sa va, who was a monk at the mo na ste ri es. In the se Typi kons, fo un ders ga i ned the ir rights in re la tion to the ir m o n a s t e r i e s, and they are still in re la tion to the ab bots (h ygoum en o s) of the mo na ste ri es. Prac ti ce scep ter of the fo un der of the mona stery that was in tro du ced in Hi lan dar Mo na stery Typi kon from 1200/1, is not hing but the tra di tion that had long exi sted in Mo unt At hos. So St Sa va tra di ti o nally re fers to the r e l a t i o n s a b b ot fo u n d e r i n t he Se r bia n mo n a s t e r i e s a t t he b e g i n n i ng of t he 13 th c e n t u r y. Be si des Typi cons of Hi lan dar and Stu de ni ca, in the me di e val Ser bian sta te and its le gal orde r, D u ša n s C o d e al so de alt with the ju ris dic tion of fo un der of the mo na stery, and with re la t i on s b etwee n ab b ot of t he mo n a st e r y a nd it s fo u n de r. T h is pap e r explaine d t h at dur i ng the esta blis hment of a new mo na stery, church tra di tion was very ex pli cit and cle ar re gard i ng it s o r g a n i z a t io n. KEYWORDS: Du šan s Co de, Hi lan dar, Stu de ni ca, St Sa va, Typi con