UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n ic5@g m a i l.c o m ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r a @g m a i l.c o m Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за исто ри ју, Др Зо ра на Ђин ђи ћа 2, Но ви Сад, Ср би ја СА Ж Е ТА К : Љу д и с у од н ај с т а р и ји х в р е м е н а ч у в а л и и п ош т ов ал и п р о с т о р. Ра з ло зи с у би л и ви ше с т ру к и: д ру ш т в е но - е ко ном ск и, п р а в н и и р ел и г иоз но -мор а лн и. П р ец из не п р а вне одр едб е о з аш т ит и т ерит орија и ме ђа до но си Ду ша нов за ко ник. Срп ски сред њо ве ков ни вла да ри на сто ја - л и с у д а ш т о б о г а т и је о б д а р е, а л и и з а ш т и т е м а н а с т и р ск а в л а с т е л и н с т в а, о че м у св е до че с а ч у в а не по в е љ е. Мол б а и а н а т е м а к а о де ло ви по в е љ е, н ај б о љ е св е до че о же љи де с т и н а т а р а (д а р о д а в ц а) д а с а ч у в а св е д а р о в а не п ри ло г е у це л и н и. С р ед њи в ек, к а о до б а д у б о ке по б о ж но с т и, по в л а ч ио је з а с о б ом по ш т о в а њ е Ц р к в е, њ е н и х и н с т и т у ц и ја, х ри ш ћ а н ск и х св е т и т е љ а и си м б о л а, т е с у с а н к ц и је з а б е ле же не у по в е љ а м а и м а ле сн а ж но де ј с т в о. Ста ри и Но ви За вет пре пла вље ни су ци та ти ма ко ји се односе на пошто ва - њ е т у ђег п р о с т о р а. Ре л и г и о зно -м и т о ло ш к и ко р е н и с т ра х а к а о бран и т ељ а про сто ра су ве о ма ста ри. При ли ком ре ша ва ња имо вин ско -прав них спо - ро ва (ме ђа и гра ни ца од ре ђе ног про сто ра) у сред њем ве ку, на те рен су по р ед п р едс т а в н и к а д р ж а вне в л ас т и и зл аз ил и св едоц и ко ји с у пол аг а л и н ај с т р а ш н и је з а к ле т в е, у ц и љу ш т о т ач н и јег у т в р ђи в а њ а ме ђ а. К а ко би с е еко ном ск и ж и в о т не сме т а но од ви ја о, с рп ск и в л а д а ри к р о з це о с р ед њи век и з да ва л и су по ве ље Д у бров ча н и ма (и д ру г и м с т ра н и м т р г ов ц и ма) ко је с у и м омо г у ћ а в а ле не о ме т а н п р е л а з а к п р е ко с рп ск и х т ерит орија. Пор ед м а т е р и ја л н и х к аз н и, п р ец из н о д еф ин и с а н и х, њи хо в а п р а в а с у ш т и ћ е н а по ми ња њем хри шћан ских узо ра и све ти те ља. Срп ски сред њо ве ков ни вла - да ри, нај че ш ће, по зи в а л и с у с е на: Б о г а, Б о г о р о д и ц у, Св е т и т е љ а па т р о на ма на сти ра, Стра шни суд, Крст, Пр ви ва се љен ски са бор и Ју ду. Они су код љу д и и з а зи в а л и с т р а хо по ш т о в а њ е и до п ри но си л и с у з а ш т и т и п р о с т о р а.
80 Међ н и ц и с у к а о г р а н и ч не о зн а ке би л и по ш т о в а н и и з н а в е де н и х р а з ло г а. Н а д руг ој с т р ан и, с т ановн иш т в о с е с р е спек т ом од но си ло п р е ма о р о н и ма, х и д р о г р а ф ск и м, ден д р о ло ш к и м и с а к р а л н и м ен т и т е т и м а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ж и в о т н и п р о с т ор, з а ш т и т а, р е л и г и о зно -м и т о ло ш к и фак то ри, срп ско сред њо ве ков но дру штво, страх, санк ци ја, ана те ма Од н ајс т арији х в р емен а људск а з ајед н и ц а по св е ћ и в а л а је по с е б н у па жњу пи та њу (о)чу ва ња и зашти те про сто ра као бит не де тер ми нан те сво - је ег зи стен ци је и иден ти те та. Раз ло зи за ову дру штве ну и ујед но исто ријск у по ја ву би л и су ви ше с т ру к и, к а о и њи хо в а ма н и фе с т а ц и ја. И з ви ра л и су без сум ње из уну тра шњих за ко ни то сти дру штве них струк ту ра и њихо ви х фу н к ц и о на л н и х по т р е ба [ Ma r i n kov ić 2012: 1467 148 4] 1. Пр е ц и зне п ра в не од р ед б е о з а ш т и т и п р о с т о ра у с р ед њ о в е ков н и м з а ко н и ц и ма, к а о и у по в е љ а ма с рп ск и х с р ед њ о в е ков н и х в ла да ра (арен га и са н к ц и ја) увек су под ра зу ме в а ле с т р о г е ма т е ри ја л не и д у хов не к а зне у с л у ча ју њ е г о в е по в р е де. У ов ом ра д у на с т о ја ће мо да на о сно ву ис т ра ж и в а њ а р е ла т и в но о би м не д и п ло ма т и ч ке, на ра т и в не и д ру г е г ра ђе (ф ол к лор, л и н г ви с т и к а) и ден т и фи к у је мо и да мо св ој суд у п ра в о о р е л и г и о зно -мо ра л н и м ч и н и о - ци ма за шти те средњо ве ковног простора у српском средњовековном друштве ном ми љеу. О ЖИ ВОТ НОМ ПРО СТО РУ ИЛИ DE SPA TIO VI TA LE Чо ве ков ж и во т н и п р о с т ор (lat. spa t i u m, ii, m; te r r i to r i u m, ii, n; рус. п р о с т ó р м; итал. s p a z io, m; нем. Ra um, der, es;) и м а м но г о б р ој не к а р а к т е ри с т и ке п ри р од не и д ру ш т в е не 2. На ње га ути чу ге о граф ски, геоморфо лошки, еколошки и биолошки фак то ри. Чо ве ко ве жи вот не по треб е и п ри р од не од л и ке п р о с т о ра на ко јем ж и ви ме ђу с о б но су ус ло в љ е не и ви ше с т ру ко по в е з а не. Oд времена до ла ска на Бал кан ско по лу о стр во, Сло вени чија се егзистенција већ у пра по стој би ни при мар но осла ња ла на по љо при вре ду, на се - љ а в а ју ж у п ске п р е де ле и р еч не до л и не, з а ш т и ће не бр д и ма и п ла н и на ма [Goršić 1929: 16 49; Се дов 2013]. Пре ма Ву ку Сте фа но ви ћу Ка ра џи ћу ко ји је сво је ми шље ње, из ме ђу оста лог, за сни вао и на дис кур су про све титељ ске ин те лек ту ал не ми сли ко ја је зна чај ну па жњу при да ва ла ге о граф - ско -к л имат ск и м дет е рм ина нт ама д руш т веног нап ре тк а речен и п рос т ор је осун ча на зе мља, где рет ко па да снег а ка да пад не бр зо се ото пи [ К а р а џ и ћ 1898³: 169]. Н а с т а њ е но с т од р е ђ е ног п р о с т о р а од р е ђу је ви ше 1 О п ој м у п р о с т о р у у и с т о р и о г р а ф и ји, ф и л о з о ф и ји и с о ц и о л о г и ји п р е г л ед д а је Д у ш а н Ма рин ко вић [Marinković 2012: 1467 1484]. 2 П р е м а Д и в ко в и ћу л а т и н с к а и м е н и ц а s p a t i u m, i i, m. се ту ма чи као: pro stor, mje sto, ši ri na, obu jam, ve li či na, du lji na, spa tia loc rum, što je pro sto ra na ko jem mјestu [Divković 1900: 997]; Чо лић за сту па исто ми шље ње [Чолић 1991: 480]; Ру ска име ни ца п р о с т ó р м. предста вља: про стор, про стран ство, ши ри ну, пу ну сло бо ду [Грујић и Шу бин 1965: 243]; Уп. са про стрáнство мн. про стрáнства, про стрáнств [Станковић 2004: 241]; На ита ли јан ском је з и к у s p a z i o, m. је про стор, раз мак [Musić i Klajn 1992: 356]; Истог је зна че ња не мач ка реч: Ra um, der, es [Dinić 1963: 170, 349].
е ле ме на т а 3. Ге о г ра ф ск и положај и на дморск а висина услов љ ав ају људск у а к т и внос т и де лат нос т. А на л и зи ра ју ћ и спе ц и ја л не усло ве ж и во т а у к р ш у, Цви јић је кон ста то вао да карст вр ши осим то га и је дан на ро чит ути цај ко ји се на кра ју сво ди на хе миј ски са став креч ња ка, а та кво деј ство се мо же з а п а з и т и н а з е м љи ш т у с ас т ав љ е ном од н е р а с т в о р љи в и х с т е н а [Цвијић 1987: 196 390]. Ф. Ра цел (Fri e drich Rat zel) је, кра јем 19. ве ка, увео у на у ку тер мин L e b e n sra u m. Про стор на по вр ши ни зе мље пред ста вља исто вре ме но физи ч к у к а т е г о ри ју, а л и и ж и в о т н и п р о с т ор љу д и је р ч ин и њ ег ов ок ви р 4. Чо век је сво јим ра зу мом постао знатно ве ћ и ге о ло ш к и фак тор не го ијед но дру го жи во би ће [Радовановић 1959: 114]. Љу д и н и су па си в н и, већ а к т и в но де л у ју на ж и во т н у око л и н у, ме ња ју је и адап ти ра ју пре ма се би. Од пра и сто ри је, чо ве чан ство на сто ји да при лаго ди жи во ту средину сопственим потре ба ма. Жи вот ни про стор и жи вот - на з а јед н и ца у з а ја м но су по в е з а н и у не ра с к и д и в о је д и н с т в о [Сла вкови ћ 1994²: 15 51]. С дру ге стра не, оби чај но пра во, за кон ске нор ме и про пи си, као и прив р е да од р е ђу ју, т ј. ма н и фе с т у ју чо в е ков од но с п р е ма т е ри т о ри ји. Већ су ста нов ни ци се ла у сред њо ве ков ној Ср би ји по што ва ли и с по себ ном па ж њом се од но си ли пре ма ме ђа ма свог ата ра [Благојевић 1991: 10]. По ред еко номског и н те ре са, он и су као цел ина и мал и оба ве зе ко је су ис п у ња ва л и п ре ма в ла да ру и л и д р жа ви. Се ло је сно си ло ко лек т и в н у од говорнос т за одређена к ри ви ч на де ла, ко ја с е до г о де у њ е г о в ом ат а ру. Св а ко с е ло би ло је од г о - вор но за све што се до го ди у си њо ру ње го вом [Новаковић 1965²: 70]. Ви ше кри вич них де ла ула зи ло је у ову гру пу пре сту па. Од ред бе Ду ша но вог за ко ни ка индикативно пружају драго це не по дат ке за ову те му [ Новаковић 2004²: чл. 20, стр. 158 159; чл. 99, стр. 204; чл. 111, стр. 213; чл. 145, стр. 232; чл. 159, стр. 242; чл. 157, стр. 240 241; чл. 158, стр. 241 242; чл. 169, стр. 247; Бу ба ло 2010: чл. 20, стр. 156; чл. 99, стр. 184; чл. 111, стр. 189; чл. 145, стр. 204; чл. 157, стр. 209; чл. 159, стр. 209 210; чл. 169б, стр. 214]. З а конск а р ег ул ат ив а з аснов ан а н а си мбиоз и о бич ајног и в из а нт и јског п ра в а до п риносила je пош т овању и нс т ит уц ије бе збеднос т и и сиг у рнос т и те ре на [Mažuranić 1922: 1602 1604; Бла го је вић 1971: 165 188; Ћир ко вић 1978: 84 85; ЛССВ 1999: 106 107, 586; Та ра нов ски 2001: 258, 263, 265, 267 271, 276, 281, 283, 285 286, 297 298, 302, 307, 313, 315, 333 335, 376]. Зе м љо рад нич ки за кон ( иза бран из законодав ства ца ра Ју сти ни ја на) ја сно пре - ц и зи ра по ш т о в а њ е о б ра д и ви х по в р ш и на и к р че ви на, к а о и к а зне з а п р е - к р ш и о це. Већ ч л. 1 п р ед ви ђа да з е м љ о ра д н и к ко ји о б ра ђу је њи ву т р е ба да бу де пра ве дан и да не пре о ра ва бра зде су се да [Благојевић 2007: 51]. За кон о руд ни ци ма де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа ја сним и пре ци зним од ред ба ма на с т о ји да п ре ц изно дефин ише под зем н у г е о ме т ри ју у с рп ском 3 То с у п р в е н с т в е н о: с в е т л о с т, т о п л о т а, в а з д у ш н и п р и т и с а к, к и с е о н и к, б л и з и н а в о д а, хра на биљ ног и жи во тињ ског по ре кла [Миланковић 1948: 15 118]; Би тан је ме ђу соб ни од нос љу ди и спо ља шње сре ди не [Милојевић 1937: 29 316; Ми ло је вић 1950: 26 108; Јe len 1978: 20 125; Јо ви чић 1986: 20 219; Не до вић 2008: 337 351]. 4 Пре ма Ра це ло вом уче њу, сва ко раз мно жа ва ње и раст у су шти ни пред ста вља ју уве - ћа ва ње и умно жавање органске масе, што је уједно и осва ја ње про сто ра [Rat zel 1891: 15 700]. 81
82 с р ед њ о в е ков ном ру да р с т ву и ев ент уа лно и збијањ е спор ов а сп р еч и и л и и х м и н и м и зира. Тач но су у т вр ђе не г ра н и це то п и о н ица и мерн и х поља, јер ово je јед на од нај ва жни јих гра на при вре де у сред њем ве ку [Радојчић 1962: 38 41, 45, 56, 88 90; Мар ко вић 1985: 13 15, 17, 23, 38, 43 45, 53]. Р у па од но сно ру дар ск а ја ма је ме с т о где нај че ш ће с т а н у ју ђа в о л и и зли де мо ни, пре ма ми то ло ги ји. Као та ква пред ста вља улаз у доњи свет. А ко п ри х в а т и мо си н т а г м у да је з а ко но да в с т в о јед не д ру ш т в е не з а- јед ни це па ра диг ма ње ног културног и ци ви ли за циј ског раз вит ка, ко начно и пред у слов ње не струк тур не др жав(отвор)но сти, он да су на вед ни п римери помен а п р ос т ор а у н ајзн ач ај н ији м з аконод а вн и м кодексим а с рп ск и х с р ед њ о в е ков н и х в ла да ра, не с а мо по т в р да ов е т е з е в ећ и р е ч и т до к а з да је п р о с т ор к а о реа лн и и д руш т вен и, односно, з аконода вн и поја м њен не рас ки ди ви део. КО РЕ НИ СТРА ХА КАО ЧУ ВА РА ПРО СТО РА БО ЈА ЗАН ОД ПРО КЛЕТ СТВА На фе но мен по ш т о в а њ а п р о с т о ра код с р ед њ о в е ков ног чо в е к а к а о и њ е г о ви х да ле к и х п р е да к а сна ж но су де ло в а л и и р е л и г и о зно -м и т о ло ш к и ра з ло зи. Сп рега ови х ч ин илаца у т кана је у е т но ло г и ју, к ул т у ру и ис то ри ју јед ног д ру ш т в а и на да св е њ е г ов мен т а л и т е т, к а о по ја ву д у г ог т ра ја њ а у сво јој би ти от пор ну на про ме не [Le Gof 1997: 101]. У том по гле ду Ср би нису били изузе так. За шти та про сто ра ре чи то се очитује у српским средњ о в е ковн и м по в е љ а м а, з а п и си м а, н а е п и г р а ф ск и м н а т п и си м а к а о и у на ра т и вн и м и зворима. А нал изи овог с ег мен т а п р во ра з р е де не г ра ђе би ће по св е ћен да љи с ег мен т на шег ис т ра ж и в а њ а. Фе но мен п ро к л и ња ња по к реће д у би нске силе које над илазе човека [Rječnik bi blij sk e te o lo g i je 1980: 1011]. Страх од про клет ства ујед но се ја вља и у фу н к ц и ји з а ш т и т е п р о с т о ра. У х ри ш ћ а н ској т ра д и ц и ји (и т е о ло ш кој док т ри н и), с т ра х бло к и ра чо в е ко в е ви т а л не фу н к ц и је. Њ е г ов а н т и под је бла г о с лов. Б ог бла г о с ло ви чо в е к а и же н у: Ра ђај т е с е, м но ж и т е с е и на пу ни те зе мљу, и вла дај те њом, и имај те власт над ри ба ма мор ским и над пти ца ма не бе ским, и над свим жи во ти ња ма ко је се по зе мљи ми чу [Пос. 1, 27 28]. Оно је сат ка но од опро шта ја: Бла го си љај те оне ко ји вас г о не, бла г о си љ ај т е и не к у н и т е [ Р и м. 12, 14] и љу ба ви: Љу би т е не п рија те ље сво је, и мо ли те се за оне ко ји вас го не [Мат. 5, 44]. Пре ма Ста ром за ве ту Го спод се обра ћа Авраму: Благосиљаћу оне који тебе благосиља ју, и про кле ћу оне ко ји те бе про кли њу [Пост. 12, 3]. Из стра ха, у но ћи, ка да се по це лом Егип ту чуо ле лек јер ни је по ста ја ла ку ћа без мр тва ца, фа ра он мо ли Мој си ја и Аро на: Иди те и слу жи те Го спо ду као што сте каза ли. Узми те и ов це сво је и го ве да сво ја, као што ка за сте; иди те и бла госло ви те ме [Изл. 12, 30 32]. Ст а ри и Но ви з а в е т п р е п ла в љ е н и су ц и т а т и ма ко ји с е од но с е на по - ш т о в а њ е т у ђег п р о с т о ра: Б ог р е че: Не к а бу де п р о с т ор и з ме ђу в о да, да ра ста вља во де од во да [Пост. 1, 6]; Го спод ку ћу охо лог оба ра, али удови ци утвр ђу је ме ђу [Посл. 15, 25]; Не по ми чи ста ру ме ђу, не по га зи њи ву
си ро ча ди, јер је јак освет ник њи хов, бра ни ће од те бе он њи хо во пра во [Посл. 23, 10,11], итд. Мно го број ни оби ча ји и на род на ве ро ва ња пре то че на у за ко но дав - ство, још од ан ти ке ве за ни су за ову про бле ма ти ку. Уко ли ко би не ко поме рио и л и об о рио к а мен међа ш у Р им у у до ба (ле г ен дар ног) к ра љ а Ну ме Пом п ил ија (по п р едању 715 673 п.н.е.), на њ е г а је ба ца но п р о к ле т с т в о: Ко пре о ре ка мен ме ђаш не ка је про клет и сам и во ло ви му! [Куланж 1956: 347, нап. 26]. Пре ме ђаш ко ји до так не терм ра о ни ком плу га требало је да бу де ж рт вова н и п редат подзем н и м б о г о ви ма [ Барја к т ар ови ћ 1952: 37 38]. Ме ђе ку ћа, њи ва и зе мље би ле су не при ко сно ве не и пре ма Ет р у р с ком за ко н у. Чо век ко ји дир не или пре ме сти ме ђу, би ће осу ђен од бо гова, ње гова ће се к ућа раст урит и, њего ва зе м ља не ће ви ше п ро из во ди т и пло до ве, удо ви крив ца по кри ће се чи ре ви ма и рас па сти [Куланж 1956: 47]. Пре ма Пла то ну ни ко ни је смео да ди ра у ме ђу ко ја одва ја две су сед не њи ве, јер је она не по мич на. Че сто се сма тра ло да ка мен ме ђаш раз два ја прија тељ ство од не при ја тељ ства [Куланж 1956: 347, нап. 27]. У Де ча ни ма по сто ји фре ска на ко јој је пре ме ђаш ве зан око стру ка и обе шен. Око вра та му ви си во де ни чар ски ка мен, а о но га ма ра ло [Петрови ћ и Б о ш ко ви ћ 1941: т а бла 279]. По м и ца њ е и л и од у зи ма њ е од су с е до в е зе мље не сма тра се са мо прав ним пре сту пом, већ јед ним од нај те жих морал них и вер ских гре хо ва. Грба љ ск и с т а т у т п ред ви ђа: Ко би по ма ка о м р г и н, т о јес т п рих ват ио ту ђе зе мље уза сво ју, да му се уби ју во ло ви ора чи и кне жи на по је де. [Новаковић 2005²: 105, чл 8]. У њи хо вој осно ви на ла зи се страх, нај пре од ви ших си ла, де мо на и злих би ћа 5. Сред њи век као до ба ду бо ке по бо жно сти усло вио је код Ср ба по ш т о в а њ е х ри ш ћ а н ск и х св е т и т е љ а и си м б о ла. То је ра ш и р е на по ја в а и у к а сн и јем пе ри о д у. Д У ХОВ Н А СА Н К Ц И ЈА У СРЕД ЊО ВЕ КОВ Н И М ПО ВЕ ЉА М А Српск и с ред њо ве ков н и в ла да ри на с т о ја л и су да ш т о бог ат ије обдаре, али и за шти те ма на стир ска вла сте лин ства, о че му све до че са чу ва не пов е љ е. Њи хо в е а р енг е, пор ед т еолош ке, р ет орске и к њижевне фу н кц ије, ра све тља ва ју мо ти ве да ро да ва ца и да ју од ре ђе ни увид у по ли тич ку си туац ију. Д испози ц и ја п ред с т а в љ а нај в а ж н и ји де о с редњ овековне дар овн ице. Са др жи правни чин, материјални или мо рал ни објект ко ји се да је де стина т а ру. Ја сно с е де фи н и ш у и п р е ц и зи ра ју да р о в а на и ма њ а и ус т у п љ е на п р а в а. Н а в о де с е и ме н а п р и ло же н и х с е л а, п л а н и н а, к ат ун а, з ас ел ак а, ви но г р ад а, од но сно сви х о б р а д и ви х и не о б р а д и ви х пов рш ин а, чес т о с п р е ц изно назна че н и м по г ра н и ч н и м ен т и т е т и ма. П ис ана је з а п ра кт и чне пот р е б е. Б е ле же с е ме ђе на т е р е н у, к у да п р о ла зе, где во де, ода к ле и з ла зе. 83 5 Ла т и н ск а и ме н и ца ti mor, oris, m. [ti me o] ту ма чи се као 1) bo ja zan, strah, bel li mag ni; t. de il lo me us ex ter nus, od iz vanj skog [Divković 1990: 1071]; Из раз ter reo, ui, itum озна ча ва 1. s t r a ši t i, pl a ši t i, n a t e r a t i ko g a u s t r a h ; 2. pl a ši t i, u pl a ši t i, p o pl a ši t i а t e r r i t o [i n t e z. o d t e r r e o] stra ho poš to va ti, stra ši ti [Divković 1990: 1063, 1064].
84 Од п р е ц и зно с т и и ја сно ће т и х де ло в а з а ви си ло је т ум ачењ е појед ин и х п ра в а па је с т о г а мо ра ла и би т и п и с а на ра з г о в е т н и м на р од н и м је зи ком у ко ме пре о вла да ва тер ми но ло ги ја на ме ње на ко ри сни ци ма тих до ку ме на та. Мол ба и а н а т е м а к а о де ло ви по в е љ а с рп ск и х в л а д а р а н ај б о љ е све до че о же љи де сти на та ра (да ро дав ца) да са чу ва да ро ва не при ло ге у це - л и н и. Ко нач но, ова д и п ло ма т и ч ка п ра к са би ла је п ри су т на и у в ла дар ск и м двор ским среди на ма ши ром хри шћан ске Евро пе. У по гле ду њи хо ве функци је без те шко ћа мо же се на п ра ви ти па ра ле ла са санк цијама у оновременим по в е љ а ма с рп ск и х с у с е д а, у г а р ск и х к р а љ е в а и з д и н а с т и је Ар па до ви ћ а [Szentpe tery 1930: 20]. Ду хов не санк ци је су на и ме има ле сна жно деј ство, је р је п р о с е ч а н с р ед њ о в е ков н и чо в ек и по д а н и к ис т и нск и р еспект ов а о цр кву, њене инсти ту ци је, има ги нар ну моћ хри шћан ских све ти те ља и симб о ла, и л и с е п р е ма њи ма у нај ма њу ру к у од но сио с а с т ра хо по ш т о в а њ ем. На тај на ч и н, по с ред но на п р ви по глед, а л и у по гле д у со ц и ја л не фу н к ц и је п ри мар но, д у хов не сан к ц ије су ш т ит иле г ра н и це и ме ђе (ц р к ве ног и сва ког д ру гог) п ро сто ра. Ка зне за непо ш това ње г ран ица су, како смо већ истак л и, нај че шће би ле ду хов не, али по не кад и ма те ри јал не. При ме ри су мно го - број ни и овом при ли ком ће мо на ве сти оне нај ин ди ка тив ни је као ка рак те - ристич ну илустрацију разматране друштвене појаве. Будући да се непо - в ре д и во с т п р о с т о ра т е ње г о ви х г ра н и ца и ме ђа од но си ла п ре в а с ход но на об ра ди ве зе мљи шне по се де, а они су у сред њем ве ку би ли, ка ко то кон стату је у сво јој Сре д њо ве ков ној ц и в и л и з а ц и ји За п ад не Ев ро п е Жак Ле Гоф, осно ви ца све га да кле из вор ег зи стен ци је, све оп штег напретка, друштвеног ста ту са и по ли тич ке мо ћи прак са срп ских вла дар ских по ве ља је тим ви ше ра зу м љи ва и ком п ле мен тарна с епо хом у ширем европском контекст у [Le Goff 1974: 88]. Свет ос т е фа н с ка х р и со в у ља к ра љ а М и л у т и на са д рж и в еома д уг у и стил ски укомпоновану молбу, која на ре чит на чин све до чи о же љи ау то - ра да се ње го ва во ља и зах тев ис пу ни [Станојевић 1922: 1 48]. Чак че тири п у т а, је да н од нај в е ћ и х в ла да ра ло з е Не ма њи ћ а, у по т р е бљ а в а гла г ол мол ит и, да оно ш то је до де л ио ма на с т и ру не би ра зорил и и л и у н иш т ил и на с лед н и ц и и по т ом ц и. На кон т о г а с ле д и в е о ма де т а љ на с а н к ц и ја. А ко се не ко ипак др зне си лом да ра зо ри или уни шти оно што је да ро ва но мана с т и ру, т ре ба да оче к у је најош т рију д уховн у к азн у. Так вој о с оби Господ Бог од у зе ће ми лост, пре ти да га уби је си ла ча сног кр ста, пре све та Бо горо ди ца му је су пар ни ца и при ми ће про клет ство од све тог Јо ва на Кр стите ља, 12 апо сто ла, 318 све тих ота ца у Ни ке ји, Св. Сте фа на, Св. Си ме о на и Са ве [Ковачевић 1890: 9 10; Збор ник сред њо ве ков ни х ћирилички х повеља и п и са ма Ср би је, Бо сне и Ду бров ни ка, књ. 1, 2010: 125, 469]. По том следе д ва врло карактерис т и чна библ ијска ц итата: И д ите од мене, п рок лет и, у огањ веч ни, спре мљен ђа во лу и ан ђе ли ма ње го вим (Мт 25, 41) [Станојевић и Глу мац 1932: 967, 1006, 1626, 1796, 1803, 1835] и Крв ње го ва на нас и на де цу на шу (Мт 27, 25) 6. 6 То је је да н од нај че ш ће ко ри ш ће н и х ц и т а т а и з Но в ог з а в е т а у по в е љ а ма с рп ског с р едњег ве ка. [Станојевић и Глу мац 1932: 1575, 1589, 1600, 1606, 1607, 1613, 1618, 1627, 1658, 1667, 1675, 1697, 1707, 1710, 1745, 1770, 1771, 1780].
Ве о ма раз ви је ну, ду гу и сна жну ду хов ну санк ци ју са др жи Х р и со в у ља к ра ља Д у ш а н а о да ри в ању манас т ира Св. Н иколе Мрачког у О р ехову ма на с т и ру Х и ла н да ру, на с т а ла 1339. г о д и не. У же љи да њег ово даривање оста не не так ну то, свим прекршиоцима по то њи срп ски цар пре ти про клетс т вом од д ва на е с то ри це све т и х а по с то ла, и че т во ри це је ва н ђе л и с та, и од 318 ота ца ни кеј ских, и од све то га Си ме о на и Са ве као и од збо ра Ма те ре б о ж и је Св е т о г ор ске и од св е т ог Н и ко ле ч у до т в ор ца и од с а мог в ла да ра. Та ка в ће би т и саучесн и к Јуд и, и здајиц и Хрис т овом и он има који рекоше: Крв ње го ва на на ма и на че ди ма на шим. При ми ће веч но про клет ство од свих ко ји су Бо гу уго ди ли у овом ве ку и у бу ду ћем и ни кад не ће би т и бла г о с ло в ен. О в де је з а и с т а сна ж но и з ра же на же љ а де с т и на т а ра да са чу ва да ри ва ње [Новаковић 2005, 406 407; Ac tes de l Аthos, Ac tes de Chila n d a r II 1915: 29, стр. 468 469; Ду ша нић Мар ја но вић 2003: 55 68]. Пр ем а х ри с о ву љи ц а р а С т е ф а н а Д у ш а н а з а Х и л а н д а р о Лу ж ач кој ме то хи ји (18. ја ну ар 1347 ) уко ли ко се не ко др зне да по вре ди ме ђе дар о в а н и х п ри ло г а, т а к во г а т ре ба да у н и ш т и Го спод Б ог и п р еч ис т а Мат и Њ е г о в а у д а н С т р а ш но г а с уда, д а г а по р а зи си л а ча сно г а ж и в о т в о р ног к р ста Го спод њег, да је п рок ле т од 318 све т и х и бо го но сни х ота ца ни кеј ск и х, од че т в о ри це је в а н ђ е л и с т а и [...] од ц а рс т в а мог а д а н ије бл аг ос лов е н [Соловјев 1926: 68, 144; Жи во ји но вић 2006: 102 104]. Де спо т Јо ва н Угље ша п ри ло ж ио је Х и ла н да ру се ло А к ро т и р и к а т у н Зар ви ни це (1. сеп тем бар 1370 31. ав густ 1371. го ди не). За све ко ји се др зну да раз о ре или от му да ро ва но од ма на сти ра, на го во ром људским или пак лу кав ством ђа во ла пред ви ђе но је да их ра зо ри Го спод Бог и п р е ч и с т а њ е г о в а М а т и. По р а з и ћ е и х с и л а ч а с н о г и ж и в о т в о р е ћ е г к рста. Прети им п ро к лет ство од 318 све тих и бо го носних отаца који (беху) у Ни ке ји и од свих пра во слав них хри шћа на. Та кви ће би ти при бро ја ни Ари ју и Ју ди из дај ни ку [Бојанин 2008: 99 112]. По в е љ а мо на х и њ е Јев г е н и је (к не г и њ е М и л и це) ма на с т и ру Ве л и кој Ла ври Св. Ата на си ја на Све тој Го ри са др жи кле тву за све оне ко ји по вреде т е рит орије које су у х ат арил и Ш ишат и З у б. Веома је дет а љна: А ко ли се не ко на ђе и усу ди да уни шти оно што је утвр ђе но по ве љом не ка је п р о к ле т од Господа Б ог а и Пр еч ис т е Господарице Наше Б ог ор од ице. На Стра шном су ду би ће му про тив ник Све ти и бо го но сни отац наш Атан а си је Ат он ск и. Би ћ е п р о к ле т од т ри с т а и о с а м н а е с т С в е т и х О т а ц а Ни кеј ских а су ди ће му се с Ју дом и с они ма ко ји су ра за пе ли Хри ста [Новаковић 2005²: 496 497; Ана ста си је вић 1922: 8 10; Мла де но вић 2007: III/2, 229 235]. По ш т о је п ри ло ж ио че т и ри с е ла ( Ку ри ло в а ја, Вра н ко в о, Ча л у до в а ц и Бу ља н и) Ла ври Св. Ата на си ја у по ве љи ко ја је из да та 5. ја н у а ра 1407. го - ди не де спот Сте фан Ла за ре вић пред ви ђа за оне ко ји уни ште или преи на че њ е г о ву в о љу да бу д у п р о к ле т и од Го спо да Б о г а Св е д р ж и т е љ а и од Пр е ч и с т е Њ ег ов е Б ог ом ат ер е, од си ле ч а сног и ж и в о т в о р ног к р с т а, Све тих и Све хвал них Вр хов них 12 Апо сто ла и од 318 Све тих и бо го носних Ни кеј ских ота ца увек угод них Бо гу [Младеновић 2007: III/3, 237 24]. 85
86 У Х ри с о ву љи ц а р а Ур о ш а м ан ас т и ру Х и л а н д а ру о д а ру к а л у ђ е р а Ро ма на (11. мар т 1365), в ладар наглашава да све мо ра ос та т и не по вре ђе но и не о ш т е ће но. Уко л и ко неко пок уша да ош т е т и и л и ра з во ри и нај ма њу ц р т у која је з а п и са на, би ће у би јен и по ра жен од свед рж ит ељ а Господа Бо га и пречисте ње го ве ма ти и си ле ча сног жи во творног крста. На страшном су ду про тив ник ће му би ти ма ти Бо жи ја хи лан дар ска а од влад а р е в о г ц а рс т в а н ећ е б ит и б л аг ос л ов е н [ M ik los ic h 2 0 0 6 ³: C L II I, 171 173; Но ва ко вић 2005²: 441 442; Ми хаљ чић 2006: 139 148]. Ср ем ск и Бра н ко ви ћ и, иа ко у т е ш к и м ма т е ри ја л н и м и по л и т и ч к и м п ри л и к а ма, по у з о ру на св о је в ла да р ске п р е т ход н ике, т акођ е с у б ог ат о да ри в а л и ц р к в е и ма на с т и р е. По в е љ а де спо т а Ђ ор ђа, Јо в а на и А н г е л и не Бр а н ко ви ћ м а на с т и ру С в. П а в л а (3. но в ем бр а 1495) с а д р ж и к р ат к у а л и е фек т н у с а н к ц и ју. Уко л и ко с е не ко д р зне да да р о в а но п р е к и не, би ће про клет од Го спо да Бо га и од Пре чи сте Бо го ро ди це и од свих све тих и од све т ог Ге ор г и ја, и под еп ит им ијом све т и х к т и т о ра [ M i k lo sich 20 06³: 462, 539 541; Но ва ко вић 2005²: 533; Ми тро вић 2007: 209 217]. ЗА К Л И ЊА ЊЕ Н А Т Е РЕ Н У П РИ Л И КОМ РЕ Ш А ВА ЊА И МО ВИ Н СКО -П РА В Н И Х СПО РО ВА У до ба ка да је до шло до умно жа ва ња вла сте лин ства, владари су насто ја ли да за о кру же ме ђе и при то ме не по вре де гра ни це су сед них по се - да. Корис т ил и су ра зл ич ит е п ра вне ра дње о тк у п, замен у, ра змен у, трам пу или су да ва ли од сво је га. Ме ђу тим, под од ре ђе ним окол но - сти ма, до ла зи ло је до по вре да про сто ра и ње го вог узур пи ра ња. При л и ком р е ша в а њ а и мо ви н ско -п р а в н и х спо р о в а (ме ђа и г р а н и ца од р е ђ е ног п р о с т о р а), н а т е р е н с у по р ед п р ед с т а в н и к а д р ж а в не в л а с т и из ла зи ли и до бри љу ди. Они су по зна ти и под сле де ћим на зи ви ма: стари н и ц и, к ле т ве н и ц и, с т ар ц и, све до ц и, с т ар ц и и зна н и м у же ви [ЛССВ 1999: 701 702]. Под ра зу ме ва ло се да ужи ва ју гра ђан ску част [ЛССВ 1999: 161 162]. То су че сти ти, ча сни, углед ни, по ште ни, не по рочни љу ди, нај че шће из су сед них ме ста ко ји су све до чи ли о гра ни ца ма. До бро су по зна ва ли те рен. Њи хо ва уло га би ла је од пресудног значаја прил и ком р е ша в а њ а спо р о в а око ме ђа. О н и су з а п ра в о по с р ед н и ц и и з ме ђу пар нич них стра на ка [Станојевић 1924: 1 25]. Без об зи ра на то што су у ж и ва л и оп ш т е поверење, на т ерен у су се к ако знаковит о сведоч и т екс т пов ељ а з ак л ињ ал и н ајс т р аш н ији м з ак лет в ам а [ Пе ри ћ 1921: 11 25]. Тек по с ле т ог ч и на, ис к а зи до бри х љу д и су у ж и в а л и оп ш т е по в е р е њ е. По ла га ли су за кле тву. Њом се по твр ђу је да ли је не што учи ње но или не (п ре ме ђа ва ње и л и у зу р п ирање), п ри чем у т реба и мат и на у м у рел иг и јск и фа к т ор, од но сно с т ра х од к азне : Б ог а, Б о г о р о д и це, све т и т е љ а и све т и х зна ме ња [Тарановски 2002: 588 589; Мар ко вић 1921²; 53 56; Јан ко вић 1957²: 115; Ђа по вић 1977: 18 23; ЛССВ 1999: 204 205]. На п ри ме р, с а ч у в а на је јед на з а наш у т ем у в рло з ан им љив а п р есуда (од 12. ја н у а ра 1454) о ра з г ра ни че њу по се да из ме ђу хиландарск и х села Хоче и све то ар хан ђе лов ског се ла Јан чи шта [Соловјев 1926: 128, дат. 1454, стр.
214 215]. Пр ед о т р о ком Н и ко лом Вл а до ви ће м, н а п рв ом с т уде нц у по ло жи ли су за кле тву 12 зна них му же ва и три по па. Отрок у сред њем ве ку мо же да озна ча ва де те, ро ба и слу гу мо на ха, по вер љи вог служ б е н и к а ко ји о ба в љ а од г о в ор не по с ло в е. Ђ ор ђе Бу ба ло је де т а љ но а нали зи рао овај про блем и до шао до још јед ног ту ма че ња уског, стро го тех ничког значења термина отрок као јавног органа са судским надлежно - сти ма [ЛССВ 1999: 483 485]. По што су ука за ли на ме ђе, за кле ла су се и 24 ста ри ни ка. Пра вил но су озна чи ли ме ђе да не би би ли про кле ти од Го спо да Б ог а и п р еч ис т е Б ог омат ер е. Неће и х у бит и сил а ч асног а кр ста, као ни враг њи хо ве ду ше, јер су ис прав но по сту пи ли. У кон кретном слу ча ју за бе ле жен је ве лик број уче сни ка јер су се спо ри ла два углед на с р ед њ о ве ков на ма на с т и ра. Пр ема Д уш анов ом закон ик у, чл. 151 пред ви ђа да за ве ли ко де ло бу де 24 по рот ни ка, а за по ма њу кри ви цу да бу де 12 порот ни ка, а за ма ло де ло 6 по рот ни ка [Новаковић 2004²: чл. 151, стр. 236 238; Пур ко вић 1940а: 78; Бу ба ло 2010: чл. 151, стр. 206 207]. У до ба кра ља Сте фа на Де чан ског, во ђен је спор око те ри то ри ја из међу ма на с т и ра Х и ла н да ра и си но в а т еп ч и је Х ар до м и ла. По в е љ а је и з да т а у Свр чи ну, 6. сеп те бра 1327. го ди не [Šafarik 1873²: 94 96; Но ва ко вић 2005²: 11, 397 398; Ac tes de Chi lan dar, Ac tes Sla ves II 1915: 15, 449 451; Миш и ћ 20 04: 3 18]. Д м и т рар и Бо ри сла в, си но ви по ме н у тог т еп ч и је у зу р п и- ра л и су ат ар х и ла н дар ског с е ла Ко с о ри ћ а 7. На те рен су иза шли при став Гра д и с ла в Вој ш и ћ и 12 с т арин ик а ж уп љ ана 8. Пр е у т в рђив ањ а г ран ица по у зда н и љу д и су на спорном п р ос т ору по ло ж и л и с т ра ш н у з а к ле т ву пред пред став ни ком др жав не вла сти: Би ће про кле ти од Го спо да Бо га и п р е ч и с т е Ма т е р е б о ж и је њи хо ви до мо ви и де ца у ко л и ко к ри в о бу д у све до чи ли (о то ме) где је веч на ме ђа хи лан дар ске зе мље и бр да са Ко сори ћ и ма [Ac te s d e Chi la n d a r, Ac te s S la ve s II 1915: 449 450; Ми шић 2004: 8]. На с а мом к ра ју по в е љ е, по р ед ма т е ри ја л не ( у ко л и ко не ко, би ло в ласте лин ве ли ки или ма ли или ма ко дру ги по ква ри оно што је утвр ђе но тре ба да пла ти 500 пер пе ра, да се ра спе и ка зне и сма тра из дај ни ком) на ла зи се и д у хов на са н к ц и ја. Та к во г а ће ра зо ри т и Го спод Бог и п ре ч и с т а Мат и б ож и ја х ила ндарск а у да н с т раш ног а суда Хрис т ов а, у биће г а си ла ча сног и жи во твор ног кр ста, при ми ће про клет ство од че тво ри це је ванђе ли ста и 318 све тих ота ца у Ни ке ји и би ће у дру штву Ју де. И з ме ђу Х и л а н да р а и ру ског ма н а с т и р а Св. П а н т е леј мон а ( Р усик а) во ђен је спор 1375/1376. г о д и не п ред г о спо д и ном Кон с т а н т и ном Д ра г а шем [Ac te s d e Chi la n d a r, Ac te s S la ve s II 1915: 59, 533; Со ло вјев 1926: 84, 169 171]. На те рен су иза шли епи скоп стру мич ки (во дич ки) Да ни ло, велбу шки (бањ ски) епи скоп Григорије, пристав струмичког кефа лије Дабижи ва Стан ко и ста ри ни ци. Пре не го што су по ка за ли спор не зе мље Си мо на Пр ће, д в а еп ископа су добр е љу де и з око л и не з а к ле ла да бу д у 87 7 Да нас је то се ло Ко су рић код Пе ћи, ју жно од на се ља Пе терч [Пурковић 1940б: 105]. 8 Че л н и к Гр а д и с л а в у ж и в а о је ја в н у в е р у и п о с е д о в а о и з в р ш н у в л а с т. Њ е г о в о с в е - д о ч е њ е и м а л о је с н аг у з в ан и чн е и сп р ав е. Че лн иц и с у у ч ес т в ов ал и у и м о в и н с ко - п р а в н и м с п о р о в и м а о ко у т в р ђ и в а њ а м е ђ а и з м е ђу м а н а с т и р с ко г в л а с т е л и н с т в а и к р аљ ев е в л а с т ел е [Благојевић 1997: 213].
88 бл а г о с ло в е н и а не п р о к ле т и он и и њи хо ви до мо ви у кол ико исп р а вно пос т упе. Ис т ом п ри л и ком у т вр ђе на је ме ђа се ла Пр осен иков а 9. Ст рум и ч- ки епи скоп Да ни ло за клео је стра шним за кле тва ма бољаре града Струм и це да тач но по ка ж у и у т вр де ме ђе по ме н у т ог се ла 10. Они су се за кле ли сви до јед но га и ука за ли су на пра ву ме ђу [Соловјев 1926: 171]. У истом пе ри о ду во ђе на су још два спо ра пра ће на по ла га њем ве ли ке зак ле т в е, п р ед на р е че н и м г о спо д и ном Кон с т а н т и ном. На про сто ру Ср би је, Цр не Го ре и Сла во ни је у 19. ве ку, па зи ло се на т ачно и п р ец и зно у т в рђив ањ е г р ан иц а п ри л и ком спо р о в а и з с т р а х а од не ке т е ш ке к ле т в е. М и ла н М и л и ће ви ћ з а б е ле ж ио је више з ан им љиви х п ри ча на ову т е м у, у Ја г о д и н и, Ти мо к у, З ла т и б о ру, Гру ж и и о бла с т и Ко - л у ба р е 11. СЛО БО ДЕ КРЕ ТА ЊА СТРА НИХ ТР ГО ВА ЦА У КОН ТЕК СТУ ЗА Ш Т И Т Е П РО СТО РА И РАЗ ВО ЈА П РИ ВРЕ Д Е Ре л и г и о з но -мор а лн и ф ено ме н з а ш т и т е с р ед њ о в е ков ног п р о с т о р а мо же с е к а о де ло т в ор но с р ед с т в о п р е т њ е с а сви м кон к р е т но п р е по зна т и и у п ри ви ле г и ји з а ш т и т е с ло б о де к р е т а њ а, бар у см и с л у по де ле п ра в а на п р о с т о р с од а б р а н и м л иц им а од с т р ане в рховног г оспод ар а конк р е тне зем ље (п ростора) средњовековног влада ра. Ра з лог ове по ја ве уско је ве зан с еко ном ском кон ју н к т у р ом с р ед њ о в е ков ног д ру ш т в а у ко јем је п р о ме т људи, (ма хом луксузне и скупоцене) робе и добара с иностранством предс та в ља о је зг ро бла г о с та ња д ру ш т ве не ел и т е. На и ме, ка ко би се еко ном ск и ж и в о т не сме т а но од ви ја о, с рп ск и в ла да ри к р оз це о с р ед њи в ек и з да в а л и с у п о с е б н е п р и в и л е г и ј а л н е п о в е љ е Д у б р о в ч а н и м а и д р у г и м с т р а н и м т р г овц им а. О не с у и м омог ућ ав але не омет а н п р ел аз а к п р еко с р пск и х т е ри т о ри ја. По р ед ма т е ри ја л н и х к а зн и, п р е ц и зно де фи н и с а н и х, њи хо в а пра ва су шти ће на по зи ва њем на хри шћан ске уз о ре и све ти те ље. Краљ Сте фан Ра до слав (4. фе бру ар 1234) по твр дио је ра ни ја пра ва и п ри ви ле г и је Д у бр ов ча н и ма и з да т е од с т ра не њ е г о ви х п р е т ход н и к а. Том п ри л и ком у в ла дар ском до к у мен т у ис т а к н у т о је да ће свима који не буд у по ш т о в а л и њ е г о в е од л у ке су д и т и Б ог, св е т а Б о г о р о д и ца и к р с т часни [Mi klo sich 2006³: 23, 19; Со ло вјев 1926: 18, 26 27; Сто ја но вић 1929: 13, 11 12; Збор н и к с ре д њо ве ков н и х ћ и р и л ич к и х п о в е ља и п и са м а Ср би је, Бо сне и Ду бров ни ка 2011: 27, 129 130]. Пр е ма по в е љи к ра љ а Ст е фа на Д ра г у т и на д у бр о в ачк и м т рг овц има (дат. по ве ље 1277 1281) га ран ту ју се пра ва и при ви ле ги је, а ко се др зне то да по вре ди, при ми ће гнев и на ка за ни је [Mi klo sich 2006³: 51, стр. 50; 9 Да нас је то исто и ме но се ло код Стру ми це [Пурковић 1940б: 132]. 10 Б о љ а р је п о в р е м е н н а з и в з а в л а с т е л и н а у с р ед њ о в е ков н ој С р б и ји, Б о с н и и Д у б р ов - н и к у. К а о пов л аш ћен с т а ле ж о з а ко њ е н и с у в е л и к а в л а с т е л а, в л а с т ел а и в л ас т ел ич ић и [ЛСС В 1999: 56]. 11 Б а ца не с у к ле т в е на чо в е к а ко ји по к а з у је ме ђу. На т е ри т о ри ји З ла т и б о ра с е г о в о ри ло: Ако пра во не ка зао, ни ка да сре ће ни имао! Убио га Бог, и ни кад сво је де це не ви део! [Мил и ћ е в и ћ 1878: 211 212]; Ја н ч а р е в а, н а с а м о м п о ч е т к у 2 0. в е к а п иш е: Н ајб ољ е је з ас ад ит и жи ву ме ђу јер она не ла же ; Уп. [Bogišić 1874: 35; Фи ли по вић 1949: 114; Пе тро вић 1948: 314].
Но ва ко вић 2005²: 156; Сто ја но вић 1934: 34, стр. 33 34; Збор ник средњо ве ков ни х ћи ри лич к и х п овеља и п исама Ср би је, Бо сне и Ду бров ни ка 2011: 81, стр. 275 276]. Краљ Сте фан Де чан ски по твр ђу је 25. ма ја 1326. Ду бров ча ни ма сло - б од у к р ет ањ а, поп у т њ ег ови х р од ит ељ а и п р ар од ит ељ а. Пов ељ ом с е у т в р ђу је и ма т е ри ја л на на док на да з а п ри ч и њ е н у ш т е т у. А ко с е де си да неко у ч и н и на ж а о т р г ов ц и ма и ла ђа ма, п ри м и ће г нев и нак аз ан ије од кра љев ства вла да ре вог и пла ти ће ште ту у из но су од 500 пер пе ра [Mi klo - sich 2006³: 81, стр. 85; Но ва ко вић 2005²: 31, стр. 163 164; Сто ја но вић 1929: 47, стр. 41; Пор чић 2007: 19 34]. Н А Ј ПО Ш ТО ВА Н И Ј И ПО Г РА Н И Ч Н И ЕН Т И Т Е Т И ПО СМ А Т РА Н И К РОЗ П РИ ЗМ У М И ТО ЛО Г И Ј Е И РЕ Л И Г И Ј Е У дискурсу средњовековних српских ди пло ма тич ких из во ра, по гранич ни ен ти те ти би ли су ре ла тив но мно го број ни. Без њих не би би ло гран и ца, а т и ме н и в ла с т и т ог п рос т ора, ка о н и п ро с т о ра уоп ш т е [Za n i n i 20 02: 17]. Не ко л и ко њи хо ви х г ру па је ме ђу т и м би ло по с е б но по ш т о в а но у по - гле д у дефин исањ а, д ивизац ије и неповре д и во с т и п ро с т о ра. У ред т а к ви х, нај по што ва ни јих ен ти те та спа да ли су хи дро граф ски међ ни ци, оро ними, ден дро ни ми и са крал на обе леж ја. Х и д р о г ра ф ск и међ н и ц и х и д р о н и м и ( р е к а, с т у де на ц, ба ра, ло к в а, м ла к а, с опо т, с т убл а, пот ок), чес т о с е ја в љ а ју у фу н к ц и ји по г ра н и ч ног ен ти те та. За не ке од њих ве за на су на ро чи та ве ро ва ња из ко јих про из и- ла зи њи хо в а не до д и р љи в о с т и не мо г ућ но с т ск р на в љ е њ а. Ста ри Сло ве ни ве о ма су по што ва ли во ду, о че му да ју по дат ке Псе у- до -Ма в ри к и је, Псе у до -Цез арије и Пр око п и је. О на од в а ја све т м р т ви х од све та жи вих [Срп с к и м и т о ло ш к и ре ч н и к 1998: 380]. На њој се оба вља ла па н спе р м и ја, ме шо ви т а и л и да р ов на ж р т в а п р е ц и ма, је р у њ ој, п р е ма ми то ло ги ји, бо ра ве ду ше умр лих. Сре тен Пе тро вић на во ди да је ве ли ка ма гиј ска моћ про точ не во де [Петровић 2004: 172]. Ве ро ва ло се да ђа во ж и ви у во д и, к рај д у б о ке р еке, вир ов а, во де н и ца, а п ре ма бај к а ма зма је ви или дра ко ни [С лове н с ка м и т о ло г и ја 2001: 467]. С т у ден ц и, бу на ри и и з в о ри од с т а ри не с у би л и ме с т а ок у п љ а њ а и сре ди шта раз ли чи тих кул то ва. Че сто су ду ше пре да ка за ми шља не у из - вор ској или бу нар ској во ди. Мно ги из во ри су ле ко ви ти, а за не ке се веру је да су ч у до т в ор н и [Срп с к и м и т о ло ш к и ре ч н и к 1998: 214]. Као што се ја вља у функ ци ји међ ни ка, бу нар пре ма ми то ло ги ји пред ста вља по гранич ни про стор, тј. ве зу с оно стра ним све том [Словенска ми т о ло г и ја 2001: 58 59]. О р о н и м и п ла н и не, бр да, бр е ж уљ ц и, в р хо ви бр да и п ла н и на, гла ве, гребени, литице, стене, хридине, стрми не, рто ви, до ли не и по ља не та ко - ђе с е ја в љ а ју у св ој с т ву међ н и к а п ри ло г а. Ра з г ра н и че њ е не ког п р о с т о ра п ри род но је усло в ље но конфиг урац ијом зе м љи ш т а [ЛССВ 1999: 391 392]. Ме ђу т и м, п р е ма на р од ној т ра д и ц и ји и сх в а т а њу, п ла н и на је д и в љи и л и не о ме ђе н и п р о с т ор у који с е т ерају неч ис т е силе. Тако је нез аобилазн и 89
90 ск р б н и к с рп ске на р од не т ра д и ц и је Ву к Ст е фа но ви ћ К а ра џ и ћ з а б е ле ж ио по сло ви цу Пла ни на је и глад на и хлад на [Караџић 1900: 4902, стр. 311]. Пр е ма бр ој н и м, о би ч но ме ђу с о б но в е о ма с л и ч н и м ле г ен да ма по т е - клим из истог ар хи о бра сца, бо жан ство Све ти Са ва са зи вао је о од ре - ђе ном пра зни ку све ву ко ве у пла ни ну и слао их у су сед не то ро ве ка ко би се на хра ни ли [Чајкановић 1994б: 451 462]. Вр хо ви бр да и п ла н и на ја сн и су и п р е ц и зн и п ри р од н и међ н и ц и. Та ме с т а, п р е ма с рп ској м и т о ло г и ји, п р ед с т а в љ а ју с т а н и ш т а ви ла з а г ор к и- њ а и б о ж а н с т а в а. Сма т ра ло с е да но ћу по ме с е ч и н и ви ле на њи ма пе в а ју и и г ра ју у кол у. Према нек и м веровањима, на врховима брда небо се ослања на зе мљу [Срп с к и м и т о ло ш к и ре ч н и к 1998: 116 117]. Д р во (ărbos, ŏris f.) је при род ни међ ник (бор, бре за, бу ква, вр ба, глог, г раб, д рен, зо ва, ја бу ка, ја сен, ја си ка, је ла, к ру ш ка, леска, л ипа, оскоруша, ора х, т о по ла, т рн, х ра с т д у б, це р). Мо же би т и с а мо н и к ло и л и з а с а ђе но од стра не чо ве ка, а на ме ђи се ја вља као уса мље но или у гру пи. Код слов ен ск и х и м ног и х д руг и х нар ода р а сп р ос т р ањ ено је в ер ов ањ е да д рв о, ра сти ње и сви об ли ци у при ро ди има ју ду шу. Још је М. Р. Бар јак та ро вић за бе ле жио да се ста бло воћ ке оста вља ло на ме ђи са мо ако се на ди о би зе мље ту и за те кло [Барјак таровић 1952: 59]. Др во за пис сма тра се свети њом јер се ве зу је за од ре ђе но бо жан ство или хри шћан ског све ца [Српс к и м и т о л о ш к и ре ч н и к 1998: 154]. Још су а н т и ч к и Гр ц и сма т ра л и да бор си м б о л и зу је бесм р тнос т д уше и веч ност [Софрић 1912: 17 18]. Пре ма срп ској и сло вен ској ми то ло ги ји, бор је из у зет но се но ви то и ва ло ви то др во [Чајкановић 1994а: 34 36]. То је др во оног све та и се ди ште људ ских ду ша уко ли ко са мо из ник не на г р о бу по кој н и к а. Бр е з а по с е д у је и з ра зи т у а по т р о пеј ск у моћ од њ е з а зи ру в е ш т и це и дру ге де мон ске си ле [Чајкановић 1994а: 44 45]. Ве о ма је по што ва на код свих сло вен ских на ро да, а на ро чи то код Лу жич ких Ср ба, Че ха и Ру са, као срећ но др во и за штит ник од зла [Софрић 1912: 45 48]. Уо чи Иванда на и Пе тров да на, у не ким кра је ви ма Ср би је гран чи це овог др ве та ставља не су на ку ће као за шти та од гро ма и олу је, или се пак од њих па ли ла ва тра с истим функ ци јом. Код Ср ба је би ло ра ш и р е но в е р о в а њ е да с е ви ле ра ђа ју на бу ко ви м г ра н ч и ца ма [ Чајк а нови ћ 1994а: 4 4 45]. У м и т о ло г и ји и р е л и г и ји в е ћ и не и ндое в р оп ск и х на р о да в р ба з а у зи ма по с е б но ме с т о је р си мб ол изује ра с т, здра вље и де ли мич но плод ност [Чајкановић 1994а: 50 51; Со фрић 1912: 70 75]. Ње но п ру ће ка ра к т е ри ше на п ре да к. Код хри ш ћа на кон т и нен та л не Евро пе, а та ко ђе и код Ср ба, и да нас се пра зну је Ла за ре ва су бо та Вр би ца, к а да с е в р би не г ра не по св е ћу ју у х ра мо ви ма. По с р е д и је о б р ед ко ји в е - ро ват но сво је ко ре не ву че из предхришћан ске ре ли ги о зне тра ди ци је свет - ко в а њ а до ла ск а п р о ле ћ а. Глог п р ед с т а в љ а нај ја че, нај моћ н и је и нај си г у р н и је с р ед с т в о у б ор - би про тив злих де мо на. Од гло га и ње го вог тр ња за зи ру не чи сте си ле. У не ким кра је ви ма ста вља се на кућ на вра та за рад од бра не од ве шти ца. Вук
Ст ефа но ви ћ К а ра џ и ћ п и с а о је о у по т р е би гло г а у б орби п р от и в в а мп ира и ву ко д ла к а 12. Гра б је по с е б но по ш т о в а но д р в о у с рп ској и с ло в ен ској м и т о ло г и ји. Сма тра ло се да до но си сре ћу, а у не ким кра је ви ма се чен је као бад њак [Срп ск и м и т о ло ш к и ре ч н и к 1998: 130]. Чајк анови ћ, а нал изирајућ и д рвеће по в е з а но с б о ж а н с т в ом бра к а, з а к љу ч у је да г ра б си м б о л и зу је з а ко н и т и брак. По сто ја ло је ве ро ва ње да ће се око де вој ке ко ја но си гра бо ву гранч и ц у г ра би т и мом ц и. Зб ог св о је ја ке уло г е у т ра д и ц и о на л ној к ул т у ри Ср ба, Бу г а ра и Маке до на ца, д р ен с е ја в љ а с е к а о међ н и к с р ед њ о в е ков ног п р о с т о ра. Ја к је а по т ро па јон. Пред с та в ља си м бол зд ра в ља, сна г е и м ла до с т и. Код Ср ба се же ли да љу ди бу ду здра ви као дрен [Милићевић 1894: 283, 286, 287, 293]. Пр е ма с рп ској м и т о ло ш кој т ра д и ц и ји, ја бу к а је си м б ол п лод но с т и, пот омс т в а, н ап р е тк а, с р еће и чес т ит и х н а ме р а. К а р а к т е ри с т и ч н а је з а пан спер ми ју, тј. ме шо ви ту жр тву жр тву у свим пло до ви ма. У сло вен ској кул ту ри ја сен има из у зет ну за штит ну моћ, па је од давни на био пред мет на ро чи тог по што ва ња [Софрић 1912: 118 126]. Сма трало се да ви ле во ле да се де на ње го вим гра на ма, јер на то др ве ће вра го ви не сми ју, тј. не ма стра ха од опа сно сти [Чајкановић 1994а: 103 104]. Б ог је п р о к ле о ја си к у је р је до зв о л и ла м у ч и т е љи ма Ису с а Хри с т а да од ње ног др ве та на пра ве крст на ко јем су га по том ра за пе ли, као и ек с е р е ко ји ма су г а з а к р с т з а к у ца л и. У сло вен ск и м о бр ед има нер е тко је, к а о не ч и с т о д р в о, ко ри ш ћена з а успос т ав љ ањ е конт а кт а с а з л и м силама. С м а т р а ло с е д а н а њ ој б о р а в е м но г и де мо н и. Н а ме с т и м а ко ја о би л у ју ја си ком ви тла ју и ше т а ју ђа в о л и. И н с т ру мен т је з а де мон ске ра д њ е [Срп с к и м и т о ло ш к и ре ч н и к 1998: 225]. Ве ро ва ња у ве зи са с т а блом јеле пот ич у од да вн ина и позна т а су сви м сло вен ским на ро ди ма. То је ко смич ко др во. За ово ста бло ве за но је најду бље ре ли гиј ско по што ва ње, јер пред ста вља сим бол ду го веч но сти и ле - по те. Пре ма ле ген ди, Све ти Са ва је у ду бо кој ста ро сти сео под је лу да се од мо ри. Та да га је Бог по звао к се би, да се с тог ме ста уз не се на не бо, а је лу бла го сло ви да бу де зе ле на и ле ти и зи ми [Чајкановић 1994а: 106 107]. Ве ру је се да на ње ном др ве ту бо ра ве гор ске ви ле. Па вле Со фрић бе ле жи да је код Ср ба Је ла или Јел ка јед но од нај о ми ље ни јих име на [Софрић 1912: 132]. Пре ма на род ном пре да њу, кру шка је се но ви то др во око ко га се окуп љ а ју з л и демон и, в еш т ице и ђав ол и [Срп с к и м ит ол ош к и ре чн и к 1998: 124 126]. Че сто се ја вља као по гра нич ни ен ти тет у сред њо ве ков ним по - в е љ а ма. Од да вн ина, леск а је пош т ов ана к а о свет о д рв о. Упот р ебљ а в ала с е у ма гиј ским об ре ди ма. Слу жи ла је као за штит ник. На гранама леске, пре - ма м и т о ло г и ји, ра до од с е да ју ви ле је р на т о д р в е ће в ра г о ви не сме ју, а 91 12 Уко ли ко се на род за не ко га уве ри да је ву ко длак, од ла зи се на гро бље и он да се ску пе сви се ља ци с гло го вим ко љем (јер се он са мо гло го ва ко ца бо ји): за то го во ре кад га спо ме ну у ку ћи: на пу ту му броћ и гло го во тр ње (јер су и брот ња ци по кри ве ни гло го вим тр њем), па рас ко па ју гроб, и ако у ње му на ђу чо вје ка да се ни је рас пао, а они га из бо ду онијем ко љем, па га ба це на ва тру те из го ри [Караџић 1994: 168].
92 не где је због из у зе т н и х осо би на зо ву бо ж и ја се с т рица [Троја нови ћ 1990: 68, 75]. То је др во зна ња и здра вља. Код свих сло вен ских на ро да ли па је по што ва на као све то др во. Ви со - ке с т а р е л и пе т ра д и ц и о на л но су с е на ла зи ле по р ед ц р к а в а и х ра мо в а. О ви со ком ре л иг ијском значењу л ипе сведоч и и ч ињен ица да се од ње извод и ж и ви ог а њ, ко ји с е у по т р е бљ а в а о з а о б н а в љ а њ е в а т р е, з а л у с т р а ц и ју љу ди и сто ке и као лек про тив мно гих бо ле сти. Код Ис точ них и За пад них Сло ве на, л и па је т е сно ве зана за п равосла в н и к ул т и хри ш ћа н ске ле г ен де. Грех је био по се ћи др во ли пе [Софрић 1912: 148]. Плод ора ха (рус. орех) је ко шту њав, ко ри сти се у ис хра ни и на род ној ме д и ц и н и. До да на ш њи х да на ра ш и р е но је в е р о в а њ е да не в а љ а з а спа т и под ста блом овог др ве та, јер је ње гов хлад лош. Још у ра ном сред њем ве ку, Сло ве ни су сма тра ли да се на ора ху оку пља ју ве шти це и зли ду хо ви. То је др во под зем ног све та [Чајкановић 1994а: 159 160; Срп с к и м и т о л о ш к и ре ч н и к 1998: 339]. Уко ли ко млад чо век по са ди орах и др во се осу ши, сматра ло се да ће он умре ти [Софрић 1912: 175]. Ве р о в а ло с е да је т о по л у Б ог ор од и ца п р ок лела, т е јој с т ог а л иш ће ле лу ја и без ве тра до да на шњих да на [Софрић 1912: 210 211]. Хра с т з а у зи ма гла в но ме с т о у словен ској ден д р о ло г и ји [Словенска м и т о л о г и ја 2001: 567 569]. То је др во бо га гро мов ни ка Пе ру на. За не ке хра сто ве, слич но као и за не ка дру га шум ска ста бла, ве ро ва ло се да су сено ви та. Ту се убра ја ју и сви за пи си ко ји се ни су сме ли по се ћи, јер би онај ко то учи ни мо гао од мах умре ти, или би ду го бо ло вао и умро [Чајкановић 1994а: 206 208; Српс к и м ит ол ош к и р е ч н и к 1998: 453]. Око хра ста и з в о ђе н и су л и т и ј ск и оп хо д и. Са к ра лн и ен т и те т и (г роб, к рст, ц р к ва) су од п ра и сто ри је до да на ш њи х да на иза зи ва ли ду бо ко по што ва ње код свих сло вен ских на ро да. Гроб је све то и та бу и зи ра но ме сто. Ту се на ста вља жи вот, али у све ту ис под зе мље [Кнежевић 1953 1954: 585 591]. Уко ли ко се не ки чо век на ђе у не во љи, скла њао се на ту ђи гроб. Ту је био за шти ћен, јер се сма тра ло да м р т ви и мају натп рир одне моћ и [ Чајк а нови ћ 1926: 76 79]. Ск рнав љење г р о б о в а је нај т е ж и р е л и г и о зн и и мо ра л н и п р е с т у п, т е је њи хо в а уло г а у си с т е м у з а ш т и т е п р о с т о ра би ла ог р ом на. Крст (krestý, σταρός, crŭx, -ŭcis, f.) је са к ра л н и међ н и к ко ји по с т а в љ а ис к ључ иво човек. За ве ру ју ће љу де он је не ра з ру ш ив а с т ена, непоб ед иво ору ж је, не о бо ри ва ог ра да п равосла вн и х. Чу ва чо ве к а од бо ле с т и, де мо на, не да ћ а, а њ е г о в а ма т е ри ја л на до бра (к у ћ а, с е ло, ус е ви) од е ле мен т ар н и х не по г о да. Ви ше функ ци о нал ност ста бла (др ве та) као по год ног при род ног међ - н и к а и у јед но св ет ог д ак ле и непов р е д и в ог е н т и т е т а н а св о је в р с т а н на ч и н по к а зу је сву с ло же но с т р е л и г и о зно -мо ра л ног кон т ек с т а з а ш т и т е с ред њо ве ковног п рос т ора. Коначно, под и г н у т и од с т ра не чо ве ка, хра мо ви су по уче ста ло сти њи хо вог по мена у из во ри ма нај по што ва ни ји, нај ду го - в ечн и ји и нају очљивији међн иц и у с р едњ ем в е к у. Св о је в р сн и с у к це с ор ам би ва лент не функ ци је др ве та и дру гих међ ни ка- светилишта у конкрет - ном ис т о ри ј ском п р о с т о ру.