Република Србија Аутономна покрајина Војводина Град Нови Сад Градска управа за заштиту животне средине П Р О Ј Е К А Т МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Директор Департмана за уређење вода Декан Пољопривредног факултета Проф. др Радован Савић Проф. др Милан Крајиновић Руководилац Пројекта Проф. др Радован Савић Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет Департман за уређење вода Нови Сад, децембар 29.
Основни подаци о реализацији пројекта: "МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА" Пројекат "МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА" реализован је по Уговору закљученом између: Градске управе за заштиту животне средине, Град Нови Сад, Аутономна покрајина Војводина, Република Србија, као Наручиоца, и Пољопривредног факултета, Департмана за уређење вода из Новог Сада, као Корисника - Извршиоца. Поменути Уговор се води код Градске управе под бр. -51-2/29-28 од 29.6.29. године, а код Пољопривредног факултета под бројем 8-614/2 од 3.6.29. године. Учесници у реализацији Пројекта: Проф. др Радован Савић, руководилац израде Пројекта, Проф. др Анђелка Белић, Асс. мр Јасмина Јосимов-Дунђерски, Милан Здравић, дипл. инж., Радмила Рајић, инж.. сви са Департмана за уређење вода, Пољопривредног факултета, Нови Сад.
С А Д Р Ж А Ј 1. Увод... 1 2. Анализа квалитета воде... 7 2.1. Растворени кисеоник... 7 2.2. Биолошка потрошња кисеоника - БПК 5... 1 2.3. Хемијска потрошња кисеоника - ХПК... 12 2.4. Суспендоване материје... 15 2.5. Суви остатак... 17 2.6. Нитрати... 19 2.7. Нитрити... 21 2.8. Амонијум јон... 24 3. Упоредни приказ квалитета воде по локалитетима... 26 3.1. Канал, Бегеч... 26 3.2. Канал ДТД, Планта... 31 3.3. Канал, Калиште... 36 4. Квалитет воде са аспекта употребљивости за наводњавање... 42 5. Закључак... 49 6. Литература... 54 Резиме... 55
1. УВОД Човек проучава законитости екосистема како би захваљујући њиховом познавању могао организовати живот и развити различите активности у складу са оним што му околина омогућује. Еколошка равнотежа директно зависи од бројности и врсте живих организама, укључујући и човека, као и од међусобних односа који владају на релацији поједине популације и околине. Растом и деловањем људске популације у току времена долази до нарушавања равнотеже екосистема, a регенеративна способност једног екосистема је ограничена. Водени екосистеми су интегрални део људскиог живљења и представљају основне ресурсе за задовољавање мноштва потреба. Због тога је заштита водених екосистема кључ развоја, очувања квалитета животне средине, социјалног благостања, економске сигурности и просперитeта, области које су у основи испреплетане и међузависне. Данас је у свету и код нас све више загађених вода. Отпадне воде се често неконтролисано, без претходних третмана испуштају у реципијенте, угрожавајући на тај начин њихов квалитет и даљу употребљивост. Тако се многи водни ресурси доводе у стање незадовољавајућег квалитета, утичући при том на здравље људи и живог света у њима и око њих. Загађење комуналним, индустријским отпадом, високим концентрацијама нутријената, таложењем, бактеријама и другим факторима пратећи је проблем сваког развоја. Овим погоршањем квалитета вода озбиљно је угрожен биодиверзитет акватичних екосистема, па су многе врсте престале да постоје. Свест о значају овог проблема све је присутнија. Постоји помак у деловању на овом пољу, пре свега у оквиру нових концепција и глобалних приступа одрживог развоја, најбољих управљачких пракси, интегралног управљања водним ресурсима и сл., али и локалних акционих планова за заштиту животне средине. Ипак, веома често ни такви ставови не успевају да обуздају генерално погоршање услова у воденим екосистемима јер заштита водених екосистема мора да укључи усклађивање бројних, различитих чак и међусобно опречних интереса у области вода. На доминантно равничарском и пољопривредном подручју Војводине, а исто важи и за само подручје Града Новог Сада, већина водотока и осталих акваторија изложени су директним утицајима различитих процеса и активности, односно, утицајима бројних концентрисаних и расутих загађивача. Акваторије се наслањају на обрадиво земљиште, а ерозија на сливном подручју и у самим каналима, површински и подземни дотицај, остаци вегетације, примена заштитних средстава и ђубрива у пољопривреди, директно упуштање - 1 -
индустријских, комуналних и осталих отпадних вода, карактеристике течења воде у водотоцима, пропусна моћ и транспортна способност тока, моћ самопречишћавања, као и читав низ других фактора утичу на квалитет и употребљивост воде. Истовремено, у оваквим условима акваторије треба да имају, поред елементарног, и посебан значај и улогу. Треба да представљају оазе биљног и животињског света, да чини зелене коридоре, доприносе биодиверзитету, пејзажним, амбијенталним, еколошким и другим вредностима равничарских пољопривредних подручја ("културне степе") и сл. Стога се, у савременим приступима одрживог развоја као и у другим сличним концептима изузетна пажња посвећује очувању, заштити и унапређењу тешко обновљивих природних ресурса и свих сегмената животне средине, при чему површинске воде морају да добију истакнуто место. У супротном, систематско или акцидентно загађење вода лако се може раширити на животну средину у непосредном приобаљу или ширем окружењу као и на реципијенте вишег реда. Квалитет воде посебно је важно питање када се ради о урбаним срединама, или када су неповољним утицајима угрожене околне обрадиве пољопривредне површине или су деградацији изложена подручја од изузетне еколошке вредности. Управо у таквим природним и антропогеним условима налазе се површинске воде на подручју Града Новог Сада, те се мониторинг њиховог квалитета намеће као неизоставна обавеза. Водени екосистеми морају бити под адекватном заштитом, поред осталог и због њихових својствених вредности. Притисци на ове екосистеме су стално присутни и прилично добро разумљиви а мониторинг њиховог стања је неопходност која треба аргументовано да укаже на евентуалне изворе загађења и опасност од деградације акваторија. Квалитет површинских вода Града Новог Сада условљен је квалитетом воде појединих водотока на улазу на подручје града и загађивачима који директно или индиректно на тај квалитет утичу. Квалитет вода је променљив у времену и простору. Зато је од изузетног значаја праћење и познавање актуелног стања квалитета вода. Да би се стекао увид у обим и размере поменутог проблема 26. године започет је мониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада, који је настављен и током 27, 28. и 29. године. Мониторинг квалитета површинских вода спроводи се на изабраним водотоцима, односно на њиховим репрезентатувним мерним профилима. На овај начин се прати реална слика стања квалитета површинских вода на подручју Новог Сада. Истраживањем су обухваћена три водотока на којима су успостављена три мерна профила: КАНАЛ ТАТАРНИЦА профил узводно од насеља Бегеч КАНАЛ ДТД НОВИ САД САВИНО СЕЛО профил код црпне станице ПД "Планта", низводно од моста за Кисач КАНАЛ СУБИЋ профил низводно од депоније, пре улива у Дунав (код црпне станице "Калиште") Локације узорковања воде за праћење квалитета приказане су на скици - карти подручја Града Новог Сада (слика 1.1.). - 2 -
Мониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Садa Слика 1.1. Локације узорковања воде на подручју Града Новог Сада -3-
На мерним профилима одабраних водотокова анализирани су релевантни физичко-хемијски параматри: температура, рн, електропроводљивост, суспендоване материје, укупна тврдоћа, растворене материје, суви остатак, Na, K, Ca, Mg, ХПК, БПК 5, укупан P, укупан N, органски N, NH 4, NO 2, NO 3, укупан неоргански N, и растворени кисеоник. За оцену употребљивости воде са аспекта наводњавања примењене су класификације које се најчешће користе у агрономској пракси: класификација Нејгебауера и класификација Америчке лабораторије за заслањена земљишта (US Salinity Laboratory). Оцена квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада извршена је на основу важеће регулативе и критеријума датих у Уредби о класификацији вода међурепубличких водотока, међудржавних вода и вода обалног мора Југославије (Сл. лист СФРЈ, бр.6/78), (табела 1.1.). Према овој уредби воде су сврстане у четири класе квалитета у односу на њихову намену и степен чистоће, од најбољег квалитета - Класа до најлошијег квалитета - Класа и ванкласног стања. За оцену квалитета вода на основу садржаја једињења азота: нитрата, нитрита и амонијума коришћен је Правилник о опасним материјама у водама (Сл. Гласник СРС, 31/82), (табела 1.2.). Табела 1.1. Класификација вода на основу Уредбе... Број Параметар Класа 1 Растворени кисеоник (mg/l) најмање 8 6 4 3 2 Петодневна биолошка потрошња кисеоника (БПК 5 ) при температури од 2 C (mg/l) до 2 4 7 2 3 Хемијска потрошња кисеоника ХПК из KmnO 4 (mg/l) до 1 12 2 4 4 Суспендоване материје (mg/l) до 1 3 8 1 5 Суви остатак филтриране воде (за површинске воде) (mg/l) до 35 1 15 15 Табела 1.2. Класификација воде на основу Правилника... (за нитрате, нитрите и амонијум); Број Параметар Класа / / 1 Нитрати NO 3 (mg/l) 1 15 2 Нитрити NO 2 (mg/l).5.5 3 + Амонијум NH 4 (mg/l) 1. 1. Истраживања у претходним годинама су показала да површинске воде на неким мерним профилима на подручју града Новог Сада, према појединим параметрима могу да имају квалитет испод захтеваних вредности. Овакви подаци указују на неопходност сталног мониторинга и усклађивања активности на сливном подручју са захтевима очувања квалитета вода и животне средине. Анализа стања квалитета на поменутим водотоцима у току 29. године даје се у наставку овог извештаја. - 4 -
Фото 1. Локалитет узорковања канал, Бегеч Фото 2. Локалитет узорковања Канал ДТД, Планта Фото 3. Локалитет узорковања канал, Калиште - 5 -
Фото 4. Захватање и обрада узорака воде на терену - 6 -
2. АНАЛИЗА КВАЛИТЕТА ВОДЕ Мониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада, настављн је током 29. године на одабраним водотоцима и њиховим карактеристичним профилима. Узорковање је вршено једном месечно. Квалитативном и квантитативном анализом, у складу са примењеном важећом регулативом датом у наведеним Правилницима и Уредбама, обухваћени су следећи параметри: 2.1. Растворени кисеоник [mg/l] 2.2. Петодневна биолошка потрошња кисеоника (BPK 5 ) при темп. 2 С [mg/l] 2.3. Хемијска потрошња кисеоника (HPK) из KMnO 4 [mg/l] 2.4. Суспендоване материје [mg/l] 2.5. Суви остатак филтриране воде [mg/l] 2.6. Нитрати (NO 3 ) [mg/l] 2.7. Нитрити (NO 2 ) [mg/l] 2.8. Амонијум (NH 4 + ) [mg/l] Хемијске анализе узорака, применом стандардних метода, извршене су у Лабораторији за животну средину Републичког хидрометеоролошког завода Србије у Сремској Каменици. Поред тога, важећим актима и споразумима усвојено је да је друга бонитетна класа захтевани ниво квалитета реке Дунав. Самим тим и сви водотоци на подручју Новог Сада који се у њега уливају не би смели да излазе из захтеваних оквира прве и друге бонитетне класе као жељеног нивоа квалитета. 2.1. Растворени кисеоник Према графикону промена садржаја раствореног кисеоника на посматраним водотоцима у току периода истраживања (слика 2.1.1.) највећа вредност забележена је на каналу ДТД, Планта у месецу фебруару 29. године (2.6 mg/l), а најнижа на каналу у децембру (2.9 mg/l). Амплитуде за растворени кисеоник на каналу ДТД, Планта су од 5.5-2.6 mg/l, на каналу од 5.7-14.5 mg/l и каналу од 2.9-17. mg/l. Просечне вредности износе: за канал ДТД, Планта 1.7 mg/l, канал 9.2 mg/l и канал 7.5 mg/l. Просечне вредности раствореног кисеоника за 29. годину указују да вода канала ДТД, Планта и припада класи бонитета, а канала класи (слика 2.1.2.). - 7 -
Растворени О2 (mg/l) 25 2 15 1 5 Слика 2.1.1. Промене вредности раствореног кисеоника на анализираним водотоцима, 29. година 29 Слика 2.1.2. Класификација воде анализираних водотока на основу просечних вредности раствореног О 2, 29. година Растворени О2 (mg/l) 2 15 1 5 Слика 2.1.3. Промене вредности раствореног кисеоника на анализираним водотоцима у периоду 26-29. - 8 -
26 27 28 29 2 4 6 8 1 Растворени O2 (mg/l) Слика 2.1.4. Просечне годишње вредности раствореног О 2 у води анализираних водотока, период 26-29. 12 25 25 25 2 2 2 15 1 15 1 15 1 5 5 5 Rastvoreni O2 Rastvoreni O2 Rastvoreni O2, Бегеч Канал ДТД, Планта, Калиште Слика 2.1.5. Месечне вредности и годишњи просеци раствореног кисеоника у води анализираних водотока, период 26-29. У периоду од 26-29. највећа вредност раствореног кисеоника забележена је на каналу ДТД, Планта у фебруару 29. године (2.6 mg/l), а најнижа на каналу у јануару месецу 27.године (1.3 mg/l), како је приказано на слици 2.1.3. У истом периоду, просечне вредности раствореног кисеоника на свим анализираним водотоцима, осим на каналу, се крећу у границама прве и друге класе. Квалитет воде канала, према раствореном кисеонику, прешао је из (26. година) у класу бонитета (27. и 28. година), а у класу у 29. години, како је приказано на слици 2.1.4. Према садржају раствореног кисеоника на основу месечних и просечних годишњих вредности (слика 2.1.5.) на каналу констатује се побољшање квалитета воде у задње две године. Канал ДТД карактерише већи садржај раствореног кисеоника у 29. него у претходним годинама, а растворени кисеоник у води канала указује на постепено побољшање стања овог водотока. - 9 -
2.2. Биолошка потрошња кисеоника (БПК 5 ) На графикону (слика 2.2.1.) дате су вредности БПК 5 на посматраним водотоцима у току 29. године. Најниже и најстабилније вредности БПК 5 бележе се на мерним профилима канала ДТД и, док су највише вредности и највеће осцилације констатоване на каналу. Минимална вредност БПК 5 од 1.2 mg/l је забележена на каналу у јануару и каналу ДТД у новембру, од 1.3 mg/l, а максимална на каналу у јуну месецу (37.5 mg/l). Амплитуде вредности БПК 5 на каналу ДТД, Планта су од 1.3-8.5 mg/l, на каналу од 1.2-1.1 mg/l и каналу од 2.9-37.5 mg/l. Просечне вредности износе: за канал ДТД, Планта 4.4 mg/l, канал 6.2 mg/l и канал 1.6 mg/l. Према просечним вредностима БПК 5 вода канала ДТД и припада класи бонитета, а на каналу класи (слика 2.2.2.). Највеће оптерећење органским материјама присутно је на каналу. Однос просечних вредности БПК 5 и ХПК за канал у 29. показује најнеповољнију биоразградљивост органских материја. Канал : Канал ДТД: Канал : БПК 6.2 5 = =.66.7 ХПК 9.2 < БПК 4.4 5 = =.61.7 ХПК 7.2 < БПК 1.6 5 = =.59.7 ХПК 17.9 < БПК5 (mg/l) 4 3 2 1 29 Слика 2.2.1. Промене вредности БПК 5 на анализираним водотоцима, 29. година - 1 -
Слика 2.2.2. Класификација воде анализираних водотока на основу просечних вредности БПК 5, 29. годинa БПК5 (mg/l) 4 3 2 1 Слика 2.2.3. Промене вредности БПК 5 на анализираним водотоцима у периоду 26-29. 26 27 28 29 2 4 6 8 1 12 БПК5 (mg/l) Слика 2.2.4. Просечне годишње вредности БПК 5 у води анализираних водотока, период 26-29. - 11 -
2 15 4 15 1 5 1 5 3 2 1 BPK5 BPK5 BPK5, Бегеч Канал ДТД, Планта, Калиште Слика 2.2.5. Месечне вредности и годишњи просеци БПК 5 у води анализираних водотока, период 26-29. У периоду од 26-29. најповољнија, најнижа вредност БПК 5 од 1. mg/l измерена је на каналу ДТД, Планта у октобру и новембру 28. године, а највиша на каналу у јуну месецу 29.године (37.5 mg/l), како је приказано на слици 2.2.3. На каналу у летњем периоду уочавају се максимални пикови БПК 5, чије вредности превазилазе просечне вредности двоструко и више пута. Секундарни пикови јављају се зими. У истом периоду, према просечним вредностима БПК 5, квалитет воде канала ДТД показује побољшање у 27. и 28. години и прелази у бонитетну класу. У 29. констатује се повећања органског оптерећења и прелазак, према овом показатељу, поново у класу. Квалитет воде канала, према БПК 5 у укупном периоду истраживања је у класи, а канала у класи, како је приказано на слици 2.2.4. На основу месечних и просечних годишњих вредности БПК 5 (слика 2.2.5.) на каналу констатује се благо нарушавање квалитета воде у укупном разматраном периоду. Канал ДТД карактерише повећана вредност БПК 5 у 29. у односу на претходне две године, а БПК 5 у води канала указује на углавном устаљено просечно стање овог водотока осим у периоду инциденталних загађења. 2.3. Хемијска потрошња кисеоника (ХПК) Добијени резултати ХПК по месецима у току 29. године (слика 2.3.1.) указују да су на каналу ДТД стабилне вредности које се крећу у границама класе, изузев два мерења у летњем периоду. На каналу у току летњег и јесењег периода ХПК је већа и прелази у и класу бонитета. Највише вредности и највеће осцилације констатоване су на каналу. Максимална вредност ХПК забележена је на каналу у децембру (3.8 mg/l), а најнижа на каналу ДТД у месецу фебруару (4.3 mg/l). - 12 -
Амплитуде вредности ХПК на каналу ДТД, Планта су од 4.3-12.2 mg/l, на каналу од 4.5-12.6 mg/l и каналу од 1. - 3.8 mg/l. Просечне вредности износе: за канал ДТД, Планта 7.2 mg/l, канал 9.2 mg/l и канал 17.9 mg/l. Према просечним вредностима ХПК вода канала ДТД и припада класи бонитета, а на каналу класи (слика 2.3.2.). ХПК (mg/l) 4 3 2 1 Слика 2.3.1. Промене вредности ХПК на анализираним водотоцима, 29. година 29 Слика 2.3.2. Класификација воде анализираних водотока на основу просечних вредности ХПК, 29. годинa 5 4 ХПК (mg/l) 3 2 1 Слика 2.3.3. Промене вредности ХПК на анализираним водотоцима у периоду 26-29. - 13 -
26 27 28 29 5 1 15 2 25 3 ХПК (mg/l) Слика 2.3.4. Просечне годишње вредности ХПК у води анализираних водотока, период 26-29. 2 15 5 15 1 5 1 5 4 3 2 1 HPK HPK HPK, Бегеч Канал ДТД, Планта, Калиште Слика 2.3.5. Месечне вредности и годишњи просеци ХПК у води анализираних водотока, период 26-29. У периоду од 26-29. најнижа вредност ХПК од 4.3 mg/l измерена је на каналу ДТД, Планта у фебруару 29. године, а највиша на каналу у септембру 27.године (43.5 mg/l), како је приказано на слици 2.3.3. У истом периоду, према просечним вредностима ХПК, квалитет воде канала ДТД показује благо побољшање у 27. и 28. години. У 29. констатује се повећање ХПК. Квалитет воде канала, према ХПК показује стабилност у укупном периоду истраживања, а канала побољшање у задње две године (слица 2.3.4.). На основу месечних и просечних годишњих вредности ХПК (слика 2.3.5.) на каналу констатују се најмање варијације у првој и задњој години испитивања. Канал ДТД карактерише повећана ХПК у 29. у односу на две претходне године, а ХПК у води канала указује на постепено побољшање квалитета. - 14 -
2.4. Суспендоване материје На графикону (слика 2.4.1.) су дате вредности суспендованих материја на посматраним водотоцима у току 29. године. Мање концентрације су измерене на каналима ДТД и. Највише вредности и највеће осцилације констатоване су на каналу, минимална и максимална вредност суспендованих материја забележена је на каналу. Амплитуде вредности суспендованих материја на каналу ДТД, Планта су од 2. - 24. mg/l, на каналу од 3. - 28. mg/l и каналу од 2. - 5. mg/l. Просечне вредности износе: за канал ДТД, Планта 9.5 mg/l, канал 18.5 mg/l и канал 27.6 mg/l. Просечне вредности суспендованих материја за 29. годину указују да вода канала ДТД припада класи бонитета, а канала и класи (слика 2.4.2.). 6 Сусп. материје (mg/l) 4 2 29 Слика 2.4.1. Промене вредности суспендованих материја на анализираним водотоцима, 29. година Слика 2.4.2. Класификација воде анализираних водотока на основу просечних вредности суспендованих материја, 29. годинa У периоду од 26-29. најнижа концентрација суспендованих материја од 1. mg/l измерена је на каналу у септембру 26.године, а највиша на каналу у фебруару 28.године (19. mg/l), како је приказано на слици 2.4.3.. - 15 -
У истом периоду, према просечним вредностима квалитет воде канала ДТД указује на побољшање у 29. у односу на 28. годину. На каналу, такође се смањује концентрација суспендованих материја. Квалитет воде канала показује побољшање у задње две године, где се констатује смањење концентрација (слица 2.3.4.). На основу месечних и просечних годишњих вредности суспендованих материја (слика 2.4.5.) на каналу констатују се највеће варијације у претходној години испитивања. Канал ДТД карактерише повремена одступања од средње вредности, али мања него на каналу и. Сусп. материје (mg/l) 2 15 1 5 Слика 2.4.3. Промене вредности суспендованих материја на анализираним водотоцима у периоду 26-29. 26 27 28 29 1 2 3 4 Сусп. материје (mg/l) 5 Слика 2.4.4. Просечне годишње вредности суспендованих материја у води анализираних водотока, период 26-29. - 16 -
2 8 15 15 1 5 6 4 2 1 5 Susp. materije Susp. materije Susp. materije, Бегеч Канал ДТД, Планта, Калиште Слика 2.4.5. Месечне вредности и годишњи просеци суспендованих материја у води анализираних водотока, период 26-29. 2.5. Суви остатак филтриране воде Најмање и најстабилније вредности сувог остатка у току 29. године уочене су на каналу ДТД, док су вредности на каналима и високе. На каналу више вредности су забележене у дужем делу године, осим у јесењем периоду када су вредности су значајно мање (слика 2.5.1.). Минимална вредност измерена је у јуну на каналу ДТД (245 mg/l), а максимална у децембру на каналу (956 mg/l). Амплитуде вредности сувог остатка на каналу ДТД, Планта су од 245-38 mg/l, на каналу од 568-79 mg/l и каналу од 429-956 mg/l. Просечне вредности износе: за канал ДТД, Планта 3.8 mg/l, канал 669.4 mg/l и канал 643.3 mg/l. Просечне вредности сувог остатка за 29. годину указују да вода канала ДТД припада класи бонитета, а канала и класи (слика 2.5.2.). Суви остатак (mg/l) 1 8 6 4 2 29 Слика 2.5.1. Промене вредности сувог остатка на анализираним водотоцима, 29. година - 17 -
Слика 2.5.2. Класификација воде анализираних водотока на основу просечних вредности сувог остатка, 29. годинa 15 1 5 Суви остатак (mg/l) Слика 2.5.3. Промене вредности сувог остатка на анализираним водотоцима у периоду 26-29. 26 27 28 29 2 4 6 8 1 Суви остатак (mg/l) Слика 2.5.4. Просечне годишње вредности сувог остатка у води анализираних водотока, период 26-29. - 18 -
1 8 12 1 8 6 6 4 8 6 4 4 2 2 Suvi ostatak Suvi ostatak Suvi ostatak, Бегеч Канал ДТД, Планта, Калиште Слика 2.5.5. Месечне вредности и годишњи просеци сувог остатка у води анализираних водотока, период 26-29. У периоду од 26-29. најнижа концентрација сувог остатка од 236 mg/l измерена је на каналу ДТД у јулу 28.године, а највиша на каналу у августу 27. године (118 mg/l), како је приказано на слици 2.5.3.. У истом периоду, према просечним вредностима квалитет воде канала ДТД указује на тренд побољшања. На каналу, такође се смањује концентрација сувог остатка. Квалитет воде канала показује побољшање у задње две године, где се констатује смањење концентрација (слица 2.3.4.). На основу месечних и просечних годишњих вредности сувог остатка (слика 2.4.5.) на каналу констатују се најмање варијације од средњих вредности као и најмање варијације просечних вредности. Канал ДТД карактерише већа одступања од средње вредности, али и тенденција смањења сувог остатка у води. На каналу присутна је највећа варијабилност. 2.6. Нитрати Нитрати су присутни у готово свим природним водама у концентрацијама од 1-1 mg/l. На графикону (слика 2.6.1.) су дате вредности нитрата на посматраним водотоцима у току 29. године. Амплитуде вредности нитрата на каналу ДТД, Планта су од.8-1.28 mg/l, на каналу од,8-1,25 mg/l и каналу од,9-2.7 mg/l. Просечне вредности износе: за канал ДТД, Планта.6 mg/l, канал.34 mg/l и канал.4 mg/l. Просечне вредности нитрата за 29. годину указују да воде анализираних водотока припадају захтеваној / класи бонитета (слика 2.6.2.). У периоду од 26-29. на анализираним водотоцима више вредности су измерене у зимском периоду (слика 2.6.3.). Највиша концентрација нитрата од 2.86 mg/l измерена је на каналу у фебруару 28.године, а најнижа такође на на каналу у априлу 28. године (.1 mg/l). - 19 -
У истом периоду, према просечним вредностима на каналу се смањује концентрација нитрата. На каналима ДТД и констатује се стабилност вредности нитрата у времену (слица 2.6.4.). На основу месечних и просечних годишњих вредности нитрата (слика 2.4.5.) присутне су дисперзије у узорцима, али су занемарљиве с обзиром да измерене вредности не прелазе 3 mg/l 3 Нитрати NO3-N (mg/l) 2 1 Слика 2.6.1. Кретање вредности нитрата на анализираним водотоцима, 29. година 29 Слика 2.6.2. Класификација воде анализираних водотока на основу просечних вредности нитрата, 29. годинa Нитрати NO3-N (mg/l) 3 2 1 Слика 2.6.3. Промене вредности нитрата на анализираним водотоцима у периоду 26-29. - 2 -
26 27 28 29..2.4.6.8 1. Нитрати NO3 - N (mg/l) Слика 2.6.4. Просечне годишње вредности нитрата у води анализираних водотока, период 26-29. 3 3 3 2 1 2 1 2 1 NO3 NO3, Бегеч Канал ДТД, Планта, Калиште Слика 2.6.5. Месечне вредности и годишњи просеци нитрата у води анализираних водотока, период 26-29. NO3 2.7. Нитрити Нитрити обично нису присутни у незагађеним природним водама, или су њихове концентрације веома мале. На графикону (слика 2.7.1.) су дате вредности нитрата на посматраним водотоцима у току 29. године. На анализираним водотоцима констатују се ниске вредности нитрита, осим у једном мерењу када је забележена концентрација на каналу износила.68 mg/l (месец август). Амплитуде за вредности нитрита на каналу ДТД, Планта су од,8 -.34 mg/l, на каналу од,7 -.32 mg/l и каналу од,4 -.68 mg/l. Просечне вредности износе: за канал ДТД, Планта.2 mg/l, канал.15 mg/l и канал.17 mg/l. - 21 -
Просечне вредности нитрита за 29. годину указују да воде анализираних водотока припадају / класи бонитета (слика 2.7.2.). У периоду од 26-29. на анализираним водотоцима више вредности од.5 mg/l су измерене у на каналу ДТД у јуну месецу 26. (.63 mg/l) и каналу у месецу 29. (.68 mg/l) (слика 2.7.3.)..8 Нитрити NO2-N (mg/l).6.4.2. 29 Слика 2.7.1. Кретање вредности нитрита на анализираним водотоцима, 29. година Слика 2.7.2. Класификација воде анализираних водотока на основу просечних вредности нитрита, 29. годинa Нитрити NO2-N (mg/l).8.6.4.2. Слика 2.7.3. Промене вредности нитрита на анализираним водотоцима у периоду 26-29. - 22 -
У истом периоду, према просечним вредностима на каналима и ДТД констатује се стабилност вредности нитрита, а каналу благи пораст (слика 2.7.4.). На основу месечних и просечних годишњих вредности садржаја нитрита (слика 2.7.5.) присутне су дисперзије узорака и одступања од средњех вредности за испитиване водотоке. 26 27 28 29..1.2.3.4 Нитрити NO2 - N (mg/l) Слика 2.7.4. Просечне годишње вредности нитрита у води анализираних водотока, период 26-29..6.6.8.4.2.4.2.6.4.2... NO2 NO2, Бегеч Канал ДТД, Планта, Калиште Слика 2.7.5. Месечне вредности и годишњи просеци нитрита у води анализираних водотока, период 26-29. NO2 2.8. Амонијум јон Појава Амонијум јона у већини вода резултат је присуства амонијака у води, који је продукт биолошке разградње азотних органских једињења. На графикону (слика 2.8.1.) су дате вредности амонијума на посматраним водотоцима у току 29. године. На анализираним водотоцима констатују се ниске вредности - 23 -
амонијума, осим у два мерења када су измерене концентрација на каналу превазилазиле вредности / класе бонитета (јануар, 2.6 mg/l и децембар, 3.58 mg/l). Амплитуде вредности амонијума на каналу ДТД, Планта су од,2 -.5 mg/l, на каналу од,2 -.6 mg/l и каналу од,3-3.58 mg/l. Просечне вредности износе: за канал ДТД, Планта.126 mg/l, канал.128 mg/l и канал.629 mg/l. Просечне вредности амонијума за 29. годину указују да воде анализираних водотока припадају / класи бонитета (слика 2.8.2.). У периоду од 26-29. на анализираним водотоцима више вредности од 1. mg/l су измерене само на каналу, каје су приказане на слици 2.8.3. изразитим пиковима. Највиша концентрација амонијума је измерена је у јануару 27., од 6.16 mg/l. У истом периоду, према просечним вредностима на каналу се констатује стабилност вредности амонијума. На каналима ДТД и приметно је смањује концентрација амонијума (слика 2.8.4.). На основу месечних и просечних годишњих вредности амонијума (слика 2.8.5.) присута су ретка одступања од просечних вредности. 4. Амонијум NH4-N (mg/l) 3. 2. 1.. 29 Слика 2.8.1. Кретање вредности амонијума на анализираним водотоцима, 29. година Слика 2.8.2. Класификација воде анализираних водотока на основу просечних вредности амонијума, 29. годинa - 24 -
Амонијум NH4-N (mg/l) 6 4 2 ДТД - Плант а Слика 2.8.3. Промене вредности амонијума на анализираним водотоцима у периоду 26-29. 26 27 28 29..4.8 1.2 1.6 Амонијум NH4 - N (mg/l) Слика 2.8.4. Просечне годишње вредности сувог остатка у води анализираних водотока, период 26-29..8.6 8..6.4.2.4.2 6. 4. 2.... NH4 NH4, Бегеч Канал ДТД, Планта, Калиште Слика 2.8.5. Месечне вредности и годишњи просеци амонијума у води анализираних водотока, период 26-29. NH4-25 -
3. УПОРЕДНИ ПРИКАЗ КВАЛИТЕТА ВОДЕ ПО ЛОКАЛИТЕТИМА 3.1. Канал, Бегеч Водоток истовремено је и главни канал система за одводњавање Бегеч који се простире на површини од 475 ha, а лоциран је на око 2 km западно од Новог Сада. Укупна дужина главног канала је око 9,8 км, што уз још око 5 km канала нижег реда даје укупну каналисаност сливног подручја од 12,6 m/ha (http://www.vpdunav.com). Као што је већ напоменуто, главни канал се улива у Дунав на стационажи km 1277, односно у зони акваторије Бегечка јама. Вода се у реципијент пребацује гравитационо и црпном станицом капацитета 2, m 3 /s. Површину овог слива највећим делом чини пољопривредно обрадиво земљиште, оранице и баште, а малобројна насеља су сеоског, руралног, типа. У широј зони главног одводног канала на низводној деоници, ближе кориту Дунава, преовладавају алувијална земљишта, док је на осталим деловима слива најзаступљенија ритска црница карбонатна. Оваква земљишта су од изузетног производног значаја и плодности, веома су погодна за интензивну биљну, посебно повртарску, производњу. Систематским праћењем квалитета воде водотока у анализираном четворогодишњем периоду дошло се до низа релевантних података којим се може детерминисати и оценити његово стање, извршити класификација, уочити карактеристичне вредности, евентуалне промене у времену и сл. Све анализама добијене, као и срачунате просечне вредности, по годинама, за разматране параметре квалитета површинских вода приказане су на слици 3.1.1. Анализа присуства биоразградљивих органских материја у води, дефинисана преко биолошке потрошње кисеоника (БПК 5 ), указује на највећу заступљеност узорака са вредностима БПК 5 изнад 4 mg/l, односно на појаву и бонитетне класе код 34 од 48 узорака или 71% узорака. То значи да су се захтевана или класа јавиле у мање од 3% узорака. Поред тога, приметан је и благо растући тренд средњих вредности овог параметра од 5,3 mg/l (26. године) преко 6,1 mg/l (27.) до 6,4 и 6,2 mg/l (28. и 29. године), односно постепено погоршавање иовако незадовољавајућег стања у погледу органског оптерећења воде канала. Повећане концентрације органског загађења исказане преко хемијске потрошње кисеоника (ХПК) констатоване су код 23% узорака (ХПК изнад 12 mg/l). Остали узорци су у оквирима захтеваних вредности, у највећем броју припадају класи (6%) и нешто мање класи (17%). Просечне вредности варирају у зони горње границе прве бонитетне класе (9,1-9,7 mg/l). - 26 -
Дефицит раствореног кисеоника у води, који је сврстава у незадовољавајућу класу или лошије (< 4 mg/l), евидентан је код 6% узорака. Преостали узорци су, према овом параметру, захтеваног квалитета уз највећу заступљеност класе (77%) и класе (17%). Уочава се и повећање просечног садржаја раствореног кисеоника током анализираног периода. 2 2 2 15 1 5 15 1 5 15 1 5 BPK5 HPK Rastvoreni O2 3.6.8 2 1.4.2.6.4.2.. NO3 NO2 NH4 2 1 15 1 5 8 6, Бегеч 4 Susp. materije Suvi ostatak Слика 3.1.1. Месечне вредности и годишњи просеци параметара квалитета воде канала, период 26-29. - 27 -
Сва разматрана једињења азота, у контексту оцене квалитета воде канала, током целог анализираног периода, регистрована су у концентрацијама које одговарају захтеваној / класи. Садржај нитрата је у опсегу до 2,86 mg/l што је знатно мање од граничне вредности / класе од 1 mg/l. Максимални садржаји нитрита по годинама истраживања су од,29 до,33 mg/l а гранца / класе је,5 mg/l. Утврђене највеће концентрације амонијум јона нису прелазиле вредност од,64 mg/l, што је такође, испод граничне вредности захтеване класе (/) од 1, mg/l. Поред тога, код сва три параметра из ове групе приметан је опадајући тренд просечних вредности, док се екстремне забележене вредности углавном јављају само у појединачним случајевима. Највећи број анализираних узорака (77%) према садржају суспендованих материја припада захтеваним класама: првој (23% узорака) и другој (54% узорака). Остали узорци сврставају се у непожељне, углавном у класу уз појединачно јављање екстремних вредности од 89 mg/l ( класа) и 19 mg/l (ван класе) током 28. године. Стога је и средња вредност садржаја суспендованих материја за ту годину знатно изнад просека за остале три године. Током анализираног периода могу се уочити осцилације и различити распони од минималних до максималних вредности сувог остатка у узорцима воде, али све искључиво у оквирима бонитетне класе и уз релативно устаљене просечне вредности од 67 до 69 mg/l. Упоредном анализом просечних вредности најважнијих параметара квалитета воде из периода 26-29, на каналу (слика 3.1.2.) констатује се стабилност БПК 5, мада је према овом параметру канал константно у класи бонитета. Вредности суспендованих материја, указују да водоток у последњој години истраживања припада класи бонитета. Приметно је и повећање раствореног кисеоника у 28. и 29. години ( класа). Вредности свих анализираних параметара представљних хронолошки у периоду 26 29 приказане су на сликама 3.1.3. - 3.1.1. Вредности параметра (mg/l) 4 3 2 1 26 27 28 29 Растворени О2 БПК5 ХПК Нитрати Сусп. материје Слика 3.1.2. Упоредни приказ просечних вредности најважнијих параметара квалитета воде канала, период 26-29. - 28 -
2 Растворени O2 (mg/l) 15 1 5 Слика 3.1.3. Промене вредности раствореног кисеоника у води канала, период 26-29. 2 15 БПК5 (mg/l) 1 5 Слика 3.1.4. Промене вредности БПК 5 у води канала, период 26-29. 2 15 ХПК (mg/l) 1 5 Слика 3.1.5. Промене вредности ХПК у води канала, период 26-29. - 29 -
3 NO3 (mg/l) 2 1 Слика 3.1.6. Промене вредности нитрата у води канала, период 26-29..5.4 NO2 (mg/l).3.2.1. Слика 3.1.7. Промене вредности нитрита у води канала, период 26-29..8.6 NH4 (mg/l).4.2. Слика 3.1.8. Промене вредности амонијума у води канала, период 26-29. - 3 -
2 Сусп. материје (mg/l) 15 1 5 Слика 3.1.9. Промене вредности суспендованих материја у води канала, период 26-29. 1 Суви остатак (mg/l) 8 6 4 Слика 3.1.1. Промене вредности сувог остатка у води канала, период 26-29. 3.2. Канал ДТД, Планта Канал Нови Сад - Савино Село је један од магистралних канала Основне каналске мреже вишенаменског хидросистема Дунав - Тиса - Дунав. Поред свих предвиђених хидротехничких, мелиоративних и осталих функција канал има намену и за прихватање употребљених загађених вода. Због значаја праћења и очувања квалитета воде канала на територији града Новог Сада који проистиче из важности овог водотока и утицаја различитих директних или индиректних загађивача успостављен је мониторинг квалитета воде. Према показатељу раствореном кисеонику, квалитет воде је у 81% узорака задовољио захтевану класу (од тога у 46% се налазио у вишој, класи), док у 19% није задовољен тражени квалитет када се концентрација раствореног кисеоника кретала у границама класе. У току првог и друге године испитивања, према просечној вредности од 6.5 и 6.8 mg/l, квалитет воде - 31 -
задовољава критеријум класе, а за периоде 28. и 29. износе 9.4 и 9.2 mg/l и налази се у класи квалитета. Према показатељу органског оптерећења, БПК 5, у 52% узорака задовољен је захтевани квалитет класе, при томе 17% се налазио у вишој класи. 38% узорака се налази у класи и 1% у класи квалитета. Према просечној годишњој вредности БПК 5 која се креће од 5.3-6.7 mg/l квалитет воде је у квалитативној класи. 15 15 25 2 1 5 1 5 15 1 5 BPK5 HPK Rastvoreni O2 3.6.6 2 1.4.2.4.2.. NO3 NO2 NH4 8 8 6 4 2 6 4 ДТД, Планта 2 Susp. materije Suvi ostatak Слика 3.2.1. Месечне вредности и годишњи просеци параметара квалитета воде канала ДТД, период 26-29. - 32 -
Према вредностима ХПК, квалитет воде у 96% узорака је у класи, односно у 98% узорака задовољен је захтевани квалитет. Изузетак је узорак из месеца са ХПК од 12.2 mg/l. С обзиром на претходне констатације и просечне вредности, које се крећу од 6.3-7.4 mg/l, такође припадају класи квалитета. Према суспендованим материјама, квалитет воде је задовољио захтевану класу у 9% узорака (6% се налазио у класи и 3% у ). Лошији квалитет ( класа) констатован је у 1% узорка. Према просечној вредности суспендованих материја, за 27. и 29. годину које износе 7.7 и 9.5 mg/l квалитет воде је у квалитативној класи. За 26. и 28. износе 2.5 и 16.4 mg/l и налази се у класи квалитета. Према сувом остатку, квалитет воде је задовољио захтевану класу у 1% узорака, од тога 54% се налазио у класи. Према просечној вредности (489.7 mg/l) за 26. квалитет воде према сувом остатку се налази у класи. У остолом периоду испитивања, просечне вредности су од 3.8-346.8 mg/l и припадају класи квалитета. Концентрације азотних једињења, нитрата код свих узорака (1%) узетих са мерног профила задовољава / класу квалитета. Такође, и према концентрацијама нитрита, готово сви узорци (96%) је задовољило / захтевану класу. А концентрације амонијума у свих 1% узорака задовољава захтеве / класе квалитета. Анализа квалитета воде канала ДТД на улазу у Нови Сад, према просечним вредностима параметара указује на стабилно стање и према већини параметара задовољава захтевани квалитет. Све анализама добијене, као и срачунате просечне вредности, по годинама, за разматране параметре квалитета вода канала ДТД на профилу код Планте приказане су на слици 3.2.1.. Упоредне анализе просечних вредности најважнијих параметара квалитета воде из периода 26-29, на каналу ДТД приказане су на слици 3.2.2.. Вредности свих анализираних параметара представљних хронолошки у периоду 26 29 приказане су на сликама 3.2.3. - 3.2.1. Вредности параметра (mg/l) 4 3 2 1 26 27 28 29 Растворени О2 БПК5 ХПК Нитрати Сусп. материје Слика 3.2.2. Упоредни приказ просечних вредности најважнијих параметара квалитета воде канала ДТД, период 26-29. - 33 -
2 Растворени O2 (mg/l) 15 1 5 Слика 3.2.3. Промене вредности раствореног кисеоника у води канала ДТД, период 26-29. 15 БПК5 (mg/l) 1 5 Слика 3.2.4. Промене вредности БПК 5 у води канала ДТД, период 26-29. 15 ХПК (mg/l) 1 5 Слика 3.2.5. Промене вредности ХПК у води канала ДТД, период 26-29. - 34 -
3 NO3 (mg/l) 2 1 Слика 3.2.6. Промене вредности нитрата у води канала ДТД, период 26-29..8.6 NO2 (mg/l).4.2 Слика 3.2.7. Промене вредности нитрита у води канала ДТД, период 26-29..6 NH4 (mg/l).4.2. Слика 3.2.8. Промене вредности амонијума у води канала ДТД, период 26-29. - 35 -
8 Сусп. материје (mg/l) 6 4 2 Слика 3.2.9. Промене вредности суспендованих материја у води канала ДТД, период 26-29. 8 Суви остатак (mg/l) 6 4 2 Слика 3.2.1. Промене вредности сувог остатка у води канала ДТД, период 26-29. 3.3 Канал, Калиште Канал је главни мелиоративни канал на сливу Калиште који обухвата површину од 218 ha. Лоциран је на простору између Новог Сада и Каћа и улива се у Дунав, гравитационо или пумпањем помоћу црпне станице "Калиште" капацитерта 2 x 2, m 3 /s. Подручје слива чине углавном пољопривредне површине. На oвом сливу се налази насеље Шангај, нека индустријска постројења (ТЕ-ТО Нови Сад, Котекспродукт, ХГП итд.), као и градска депонија. Према показатељу раствореном кисеонику, захтевани квалитет је постигнут у 4% узорака (у 17% се налазио и у строжијој, квалитативној класи). Међутим, у 6% узорака вредност раствореног кисеоника не задовољава класу, при томе се у 14% узорака констатује ванкласно стање. Просечнe вредности се крећу од 3.9 mg/l у 26. до 7.5 mg/l у 29. години. Према просечним вредностима - 36 -
квалитет воде из класе прелази наредне две године (27. и 28.) у, а у 29. у квалитативну класу. Према показатељу органског оптерећења, БПК 5, у 19% узорака задовољен је захтевани квалитет ( класа), 23% узорака се налази у класи и 5% у класи квалитета. У 8% узорака констатовано је ванкласно стање. Према просечним годишњим вредностима БПК 5, за анализирани период, које се крећу од 7.3-11.6 mg/l квалитет воде је у квалитативној класи. 4 5 2 3 2 1 4 3 2 1 15 1 5 BPK5 HPK Rastvoreni O2 3.8 8. 2 1.6.4.2 6. 4. 2... NO3 NO2 NH4 15 12 1 1 5 8 6, Калиште 4 2 Susp. materije Suvi ostatak Слика 3.3.1. Месечне вредности и годишњи просеци параметара квалитета воде канала ДТД, период 26-29. - 37 -
Према вредностима ХПК, захтевани квалитет задовољен само у 12% узорка. Највише су заступљени узорци чији квалитет одговара класи (44%) и класи (4%). Констатовано је и ванкласно стање у и месецу 27. године. Просечне вредности ХПК се крећу од 14.3-27.2 mg/l. Према просечним вредностима квалитет воде из класе (26. и 27.) прелази наредне две године (28. и 29.) у квалитативну класу. Према суспендованим материјама, квалитет воде је задовољио захтевану класу у 58% узорака, од тога 14% се налазио у класи. Лошији квалитет ( класа) је у 4% узорка, а у 2% констатовано је и ванкласно стање у фебруару 28. године (19. mg/l). Према просечној вредности суспендованих материја, квалитет воде је у квалитативној класи, осим за 28. када припада класи. Према сувом остатку, квалитет воде је задовољио захтевану класу у 92% узорака, а у 8% се налазио у класи. Према просечним годишњим вредностима квалитет воде је у квалитативној класи. Концентрације нитрата код свих узорака (1%) узетих са мерног профила задовољавају захтевану / класу квалитета. Према концентрацијама нитрита, 96% узорака је задовољило / захтевану класу. А концентрације амонијума код 75% узорака задовољава / класу квалитета. На каналу забележено је лоше стање квалитета воде на основу вредности ХПК ( класа) и БПК 5 ( класа) што указује на и даље велику загађеност органском материјом. Загађење потиче од загађивача лоцираних на сливу, као и од процедних вода градске депоније. Све анализама добијене, као и срачунате просечне вредности, по годинама, за разматране параметре квалитета вода канала приказане су на слици 3.3.1. Упоредне анализе просечних вредности најважнијих параметара квалитета воде из периода 26-29, на каналу приказане су на слици 3.3.2. Вредности свих анализираних параметара представљних хронолошки у периоду 26 29 приказане су на сликама 3.3.3. - 3.3.1. Вредности параметра (mg/l) 4 3 2 1 26 27 28 29 Растворени О2 БПК5 ХПК Нитрати Сусп. материје Слика 3.3.2. Упоредни приказ просечних вредности најважнијих параметара квалитета воде канала, период 26-29. - 38 -
2 Растворени O2 (mg/l) 15 1 5 Слика 3.3.3. Промене вредности раствореног кисеоника у води канала, период 26-29. 4 3 БПК5 (mg/l) 2 1 Слика 3.3.4. Промене вредности БПК 5 у води канала, период 26-29. 5 4 ХПК (mg/l) 3 2 1 Слика 3.3.5. Промене вредности ХПК у води канала, период 26-29. - 39 -
3 NO3 (mg/l) 2 1 Слика 3.3.6. Промене вредности нитрата на у води канала, период 26-29..6 NO2 (mg/l).4.2. Слика 3.3.7. Промене вредности нитрита у води канала, период 26-29. 6 NH4 (mg/l) 4 2 Слика 3.3.8. Промене вредности амонијума у води канала, период 26-29. - 4 -
15 Сусп. материје (mg/l) 1 5 Слика 3.3.9. Промене вредности суспендованих материја у води канала, период 26-29. 12 Суви остатак (mg/l) 1 8 6 4 2 Слика 3.3.1. Промене вредности сувог остатка у води канала, период 26-29. - 41 -
4. КВАЛИТЕТ ВОДЕ СА АСПЕКТА УПОТРЕБЉИВОСТИ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ Повољни педолошки и хидрометеоролошки услови на подручју Града Новог Сада омогућавају примену и развој наводњавања као неопходне мелиоративне мере која обезбеђује интензивнију пољопривредну производњу, квалитетније и стабилније приносе гајених кутура. Ова констатација од нарочитог је значаја за поједина ободна подручја Града која су, поред ратарске, превасходно оријентисана на високопродуктивну повртарску производњу намењену за задовољење потреба становништва. У општем је интересу да квалитет пољопривредних производа буде на задовољавајућем нивоу уз очување основних тешко обновљивих природних ресурса, као што су земљиште, површинске и подземене воде и сл. Један од услова за постизање ових циљева је употреба воде за наводњавање одговарајућег квалитета. Са друге стране, употреба воде неадекватних својстава може да доведе до значајних процеса деградације наводњаваног обрадивог земљишта и до низа секундарних нежељених појава са потенцијално далекосежним последицама по животну средину. На опасност од употребе воде за наводњавање неодговарајућег квалитета се указује и у Закону о пољопривредном земљишту (Сл. Гласник РС, 62/6). У појединим члановима овог Закона, забрањује се испуштање и одлагање опасних и штетних материја на пољопривредном земљишту и у каналима за одводњавање и наводњавање. Прописује се да треба спроводити испитивање пољопривредног земљишта и воде за наводњавање у циљу утврђивања количина опасних и штетних материја. Ако се испитивањем утврди постојање опасних и штетних материја у недозвољеним количинама, треба забранити, односно ограничити производњу пољопривредних култура на том пољопривредном земљишту, односно употребу воде за наводњавање. У нашој законској регулативи не дефинишу се специфичне, строго наменске, класификације за оцену употребљивости воде за наводњавање, а ова проблематика се само помиње у Уредби о бонитетним класама (Сл. Лист СФРЈ, бр.6/78) и у Правилнику о опасним и штетним материјама у земљишту и води за наводњавање (Сл. Гласник РС, 31/82) и (Сл. гласник РС, бр. 23/94). Стога се, у овом Извештају, за оцену погодности воде за наводњавање користе две класификације које имају најширу примену у агрономској пракси: класификација Нејгебауера и класификација Америчке лабораторије за заслањена земљишта (US Salinity Laboratory). Обе класификације се заснивају на: укупној минерализацији воде (исказано преко електропроводљивости или сувог остатка), као и на садржају и међусобном односу концентрација катјона и анјона. Електропроводљивост (Електрични Кондуктивитет - EC) је параметар квалитета воде који указује на концентрацију растворених соли у води и у директној је - 42 -
вези са сумом катјона и анјона. Односно, има чврсту корелацију са укупном минерализацијом воде и сувим остаком. Један је од најважнијих параметара за оцену квалитета воде са аспекта наводњавања. Повишене вредности електропроводљивости указују на могуће неповољне последице употребе такве воде на гајене биљке и на наводњавано земљиште. Као један од кључних параметара квалитета воде за наводњавање издваја се и натријум, пре свега због могућег негативног утицаја на земљиште, али и на саме пољопривредне културе. Натријум у сувишку утиче на процесе деградације структуре земљишта и нарушавање његових водно-ваздушних карактеристика. Најчешћи показатељ опасности од натријума је вредност SAR (Sodium Adsorption Ratio), која доводи у везу концентрацију овог елемента у односу на садржај калцијума и магнезијума (изражено у mmol/l). SAR одсликава реалну активност водорастворљивог натријума у адсорпционим реакцијама са земљиштем, његова већа вредност указује на повећану опасност од алкализације (натријума), а одређује се према изразу: SAR = Na Ca + Mg 2 Параметри од значаја за укупну минерализацију воде на локалитетима на којима је вршен мониторинг и оцена квалитета воде са аспекта наводњавања према класификацијама Нејгебауера и US Salinity Laboratory (US SL) дати су за вегетациони период 29. године (од почетка априла до краја септембра), када за наводњавање најчешће и постоје реалне основе, у табели 4.1. и приказани на сликама 4.1. до 4.3. Након извршених лабораторијских анализа захваћених узорака у оквиру мониторинга спроведеног током 29. године на изабраним локлалитетима на подручју Града Новог Сада, може се дати следећа оцена квалитета воде са аспекта наводњавања: Вода у каналу ДТД, на профилу Планта, у вегетационом периоду 29. године, може се оценити као добра за наводњавање. Уједначеног je квалитета током анализираног периода. Електропроводљивост је релативно ниска, у дијапазону 357-515 μs/cm. Садржај натријума је 11-37 mg/l, а вредности SAR од,41 до 1,9. Овакве вредности параметара чине да, према Нејгебауеру, воде канала ДТД припадају и само током априла месеца класи, односно да су то "беспрекорне" и "добре воде" за наводњавање. Према US SL ради се константно о водама класе (C2 - средње слана вода која се у већини случајева може користити за наводњавање гајених биљака без посебних мера за сузбијање заслањивања; S1 - мали садржај натријума, погодна за наводњавање већине земљишта са малом опасношћу од штетног нивоа адсорбованог натријума). Нешто лошији квалитет воде са аспекта наводњавања констатован је у каналима (Бегеч) и (Калиште). Опсег садржаја натријума на овим профилима био је 11-7 mg/l (), односно од 47 до екстремних 17 mg/l (). Сходно садржају натријума вредност SAR кретала се између,23-1,5 за Татарницу, и нешто виших вредности од 1,24-2,49 за. Електропроводљивост је била у дијапазону 8-987 μs/cm за воде Татарнице, односно 627-97 μs/cm за узорке из канала. На основу ових параметара - 43 -
воде на наведена два локалитета сврставају се, према Нејгебауеру: на Татарници, углавном у и класу а само у априлу у класу ( класа - беспрекорне воде, класа - добре воде и класа - воде које се могу примењивати за наводњавање уз опрез); односно на у, стално у класу. Према критеријумима US SL воде на овим профилима махом припадају класи (C3 - слана вода која се може користити уз посебне мере на добро дренираним земљиштима уз адекватан избор гајених култура). Сви узорци, током целог вегетационог периода, водотока у овој су класи као и већина узорака са канала, где се у два наврата јавља и нешто боља класа. Дакле, у погледу употребљивости површинских вода са аспекта наводњавања констатовано је углавном задовољавајуће стање разматраних водотока на подручју Града. Воде канала ДТД, као потенцијално најзначајнијег захвата воде за наводњавање су константно веома доброг квалитета, са ниском електропроводљивошћу и вредностима SAR, као и малим садржајем натријума. Ове воде се без ограничења могу користити за потребе наводњавања јер припадају и само повремено класи по Нејгебауеру, односно, константно C2- S1 класи према US SL. Воде нешто лошијег квалитета констатоване су на преостала два мерна профила, каналима и. Канал одликују воде претежно и повремено или класе по Нејгебауеру, односно према US SL, док је на каналу заступњена константно класа по Нејгебауеру, односно класе и према US SL. Код ова два водотока, током вегетационог периода 29. године ради се о стално или повремено заслањеним водама које се могу користити само уз посебне мере и услове. У погледу квалитета и употребљивости површинских вода са аспекта наводњавања на разматраним профилима, посматрано у вишегодишњем периоду од 26. до 29. године, обухваћеном спроведеним анализама и мониторингом, могу се дати следеће констатације: - Током целог периода воде канала су устаљеног квалитета, апсолутно доминира класа. При томе, електропроводљивост је стално у опсегу између 7 и 11 μs/cm уз просек од 94 μs/cm. Вредност SAR не прелази 2 (просек 1,2). Не могу се уочити битније тенденције промене неког од ових параметара квалитета. - На каналу ДТД, на профилу Планта, само се на почетку вегетационог периода 26. године (април - јун) јављају нешто лошије воде () а потом је константно заступљена пожељна класа уз ниске вредности електропроводљивости (35-6 μs/cm) и SAR (,4-1,5). - Водоток је изложен утицајима различитих загађења неједнаког интензитета у времену, што за последицу има израженију променљивост квалитета воде са аспекта наводњавања. Овде су осцилације анализираних параметара веће. Електропроводљивост је у широком дијапазону од 56 до 15 μs/cm (просек 17 μs/cm). Осцилације су такође изражене и код вредности SAR (1,2-6,8). Последица тога је неуједначен квалитет воде током анализираног периода уз смењивање класа, и C2-S2. - 44 -