ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *

Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е * Са ж е та к: Овај рад ана л и з и ра п о ло ж ај ше фа др ж а ве п у т е м ус т ав н и х нор ми два срп ска уста ва (од 1888. и 2006) и опис прак се ко ја се под њи ма ф о р м и р а л а ( ж и в и у с т а в). Та ко с е п о р е д е и в р е д н у ј у п о л о ж а ј к р а љ а и пред сед ни ка ре пу бли ке, од но сно два об ли ка вла да ви не мо нар хи ја и ре пу - бли ка. Кроз преглед ак ту ел ног устав но прав ног мо мента може се закљу чи - ти да ли у Ср би ји ре пу бли ка уоп ште има ал тер на ти ву у мо нар хи ји и шта би би ле пред но сти и не до ста ци у ве зи са евен ту ал ном про ме ном об ли ка влада в и не. У том сми слу, п ред ме т ана ли зе је, п ре вас ход но, ус тав ноп равни по ложај ш е фа д р ж а в е. О н о б у хв а т а н а ч и н и з бо ра, п о че т а к, т ра ја ње и п ре с т а н а к функ ци је, над ле жно сти и од нос са дру гим ор га ни ма вла сти. У оце ни практич не по ли тич ке мо ћи од по себ не је ва жно сти од нос ше фа др жа ве, као п ре д с т а в н и ка ч и т а в ог н а р о да, са п о л и т ич к и м с т ра н ка м а. Кључ не ре чи: мо нар хи ја, ре пу бли ка, шеф др жа ве, краљ, пред сед ник реп у бл и ке, Ср б и ја. 1. УВОД Још у в е к нем а јед и нс т в еног к р ит ер ију м а по ко ме би с е р а з л и ко в а ле мо нар х и ја 1 и ре пу бли ка. Углав ном се као бит но за раз ли ко ва ње ова два ти па в ла да ви не у зи ма нас ледно с т полож аја шефа д рж аве у монарх и ји, монархов а (по литичка) неод го вор ност, до ж и вот ност (нео г ра ни чен ман дат), непо вре дивост * Рад је део про јек та Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза зо ви чи ји је но си лац Правни фа кул тет у Но вом Са ду. 1 Гр. μονάρχης monárkhēs, од: μόνος мо нос је дан, αρχω, árkhō в л а д а в и н а. 1197

Др Сло бо дан П. Ор ло вић, Шеф државе у Србији краљ наспрам... (стр. 1197 1212) (и м у н и т е т) и не и з б ор но с т, а ш т о све у р еп у бл и ц и по с т о ји. 2 Ова ко ја сни крит е ри јум и р а зл и ко в а њ а мо н а р х и је и р е п у бл и ке п р а к т и ч но с у з а м а гљ е н и у јед ном б р о ју с а в р е ме н и х де мо к р а т и ја ко је с е мо г у на зв а т и р е п у бл и к а н ске мо нар х и је. Мо рис Д и ве р же (D u ve r ge r) на во ди (у сво јој књи зи La Monarchie re pu bli ca i ne ou com ment les de moc ra ti es se don nent des ro is ) да се су штински има ју ћи у ви ду пре све га Фран цу ску пе ту ре пу бли ку ви ше не гла са за пар ла мент већ за јед ну лич ност ко ја је кључ ни де по зи тар др жав не вла сти. Ово се мо же кон ста то ва ти и ка да су у пи та њу д р жав ни ли де ри у д ру г им д р жава ма: п ред сед н и к СА Д, п рем ије р Ујед иње ног Кра љев ст ва, кан це лар Не мач ке, па се за све њих мо же ре ћи да су иза бра ни мо нар си (са вре мен ски огра ниче ном в л а да ви ном, кон т р о л и с а ном в л а ш ћу и од л у к а ма ко је п ри п р е ма ју т и- мо ви а д м и н и с т р а т и в н и х и пол ит и чк и х т е х но с т ру к т у р а) з а ч и је од л у ке у во ђе њу др жав них по сло ва ни је од го во ран ни ко дру ги до они са ми. 3 У сво јој устав но прав ној исто ри ји Ср би ја је има ла мо нар хиј ски и ре публи кан ски об лик вла да ви не. Мо нар хиј ска вла да ви на је пр во бит на и још увек д уже т р а ју ћ а, док је Ср би ја р е п у бл и к а у по с лед њи х с е д а м де с е т г о д и н а. У в р е ме о б но в е с рп ске д р ж а в е, с по че т к а X I X в е к а, н и је н и би ло р е п у бл и к а у Евро пи па се мо гла гра ди ти са мо мо нар хи ја пр во са во ждом а по том и књазом на че лу. На кра ју Дру гог свет ског ра та, пак, по сле по бед нич ке со ци ја лис т и ч ке ре во л у ц и је у об зи р је до ла зи ла са мо ре п у бл и ка (не ма со ц и ја л и с т и ч ке мо на р х и је) 4. Срп ским Уста вом од 1990. је об но вље но ви ше стра нач је и вра ћен ка пит а л и з а м к а о д ру ш т в е но у р е ђе њ е, а л и н и је р е с т а у ри р а на мо на р х и ја. И а ко је било р а зл ич ит и х пол ит и чк и х с т ав ов а о д илем и р еп убл ик а и л и мон а рх ија ме ђу по л и т и ч к и м с т ра н ка ма, и н т е лек т у а л н и м к ру г о ви ма и у ш и рем ја в ном мње њу, о овом пи та њу на род ни је ди рект но од лу чи вао. Устав од 1990. је усвојен без ре фе рен ду ма а то ком пи са ња и при пре ма за усва ја ње Уста ва од 2006. п и т а ње об л и ка в ла да ви не н и је н и по с т а в ља но. Ре п у бл и ка н ск и об л и к в ла дави не овај пут по твр ди ли су гра ђа ни на ре фе рен ду му (28. и 29. ок то бра 2006) гла са ју ћи за но ви Устав. Ти ме је пи та ње об ли ка вла да ви не у да на шњој Ср бији р е ше но. 2 Sa mir Vra bec, Leo Ak ša mo vić, Ustav no po li ti ko loš ke osno ve o in sti tu ci ji dr žav no ga po - g l a v a r a, P r a v n i v i je s n i k 3-4/2014, 193. 3 A r s e n B ač ić, Re p u bl i k a n s k a m on a rh ija i u s t avn i i nž enjer i n g s k r aja s t oleć a, Polit i čk a mi sao 1/1997, 33-34. 4 Ма да би се не ком вр стом со ци ја ли стич ке ре пу бли кан ске мо нар хи је мо гле на зва - т и : Л и б и ј а з а в р е м е Му а м е р а Га д а ф и ј а (19 69-2 011), Т у н и с з а в л ад ав ин е Х аб иб а Бу рг иб е (1956-1987) и ка сни је до 2011, Ирак за вре ме БА АС пар ти је и Са да ма Ху се и на (1968-2003) или Си ри ја за вре ме БА АС пар ти је, Ха фе за и Ба ша ра ал-аса да (од 1963). 1198

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 2. НА СТА НАК И РАЗ ВОЈ МО НАР ХИ ЈЕ И РЕ ПУ БЛИ КЕ У С Р БИ Ј И Об но ва сред њо ве ков не срп ске др жа ве, пра ће на ре во лу ци о нар ном на - ц и о н а л ном и де о ло г и јом и њ е ном п р о п а г а н д ом у целом с р п с ком н ар од у, 5 ве зу је се за Пр ви срп ски уста нак (1804-1813). У срп ској др жа ви су то ком исто ри је на че лу ста ја ли мо нар си: ве ли ки жу пан, краљ, цар, а то ком устан ка т о је био в ож д (с т а р о с ло в ен ск и: в о ђа, п р ед в од н и к). 6 У т о в р е ме р е п у бл и ке су би ле из у зет но рет ке (нај по зна ти је: Фран цу ска у Евро пи, САД из ван) па је ус т а н и ч ка Ср би ја би ла п ред о д ре ђе на да и ма п ро ви зор н и мо нар х иј ск и об л и к в л а д а в и н е, н а ч е л у с а в о ж д о м. Н а с л е д н а м о н а р х и ј а и (б у д у ћ а) д и н а с т и ј а Ђ о рђ а Пет р овић а К ар ађ о рђ а је пот в рђ ен а ус т а вн и м а кт ом од 1811. г о д и не (чл. А. 2). 7 Од Дру гог срп ског устан ка (1815) на че лу об но вље не али још увек нес а мо с т а л не д р ж а в е на ла зи с е к њ а з ( М и лош О бр е но ви ћ) ч ије је мона рх и јско (к њ а жев ско) на с лед но до с т о ја н с т в о по т в р ђе но о т о ма н ск и м х а т и ше ри фи ма од 1830. (сул та нов бе рат о на след ном пра ву кне жев ског до сто јан ства) и 1833. го ди не. Обре но ви ћи су као кне же ви ау то ри тар но вла да ли Ср би јом (не за висном др жа вом од 1878), а по том и као кра ље ви у про гла ше ној кра ље ви ни (1882). Мо на р х и ја је по т в р ђи в а на у сви м с рп ск и м мо на р х и ј ск и м ус т авима: од 1835, 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903, ко ји су углав ном до не ти, за оно вре ме, на демо к рат ск и на ч и н, на ве л и к и м ( ус т авот ворн и м) ск у пш т инама. 8 То је зна чи ло на род ну по твр ду мо нар хиј ског об ли ка вла да ви не. Због уло ге ве ли ке скупшти не у из бо ру мо нар ха Ср би ја се мо гла на зва ти и из бор ном мо нар хи јом и л и к ри п т о р е п у бл и ком. 9 К р а љ е ви на Ср би ја св ој мо на р х и ј ск и о б л и к в л а да ви не п р е но си на но ву д р ж а ву с т во р е н у по сле Пр вог све т ског ра т а (1918), Кра љ евин у ( Кра љ евс т во) Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца (од 1929. Ју го сла ви ја). Оту да би се она мо гла смат р а т и п р о д у же т ком с рп ске мо на р х и је. К р а љ е ви на СХС је с т е но в а д р ж а в а у ме ђу на род ном јав ном пра ву, али је из ну тра остао исти об лик вла да ви не и кон т и н у и т е т д и н а с т и је К ар ађ о рђ евић а н а т р он у. Уз т о, с л и ч н а с у ус т а вн а 5 В л а д и м и р С т о ја н ч е в и ћ, С р б и ја и о с л о б о д и л а ч к и п о к р е т н а Б а л к а н с ко м п о л у о с т р в у у XIX ве ку, Бе о град 1990, 11. 6 У м о н а р х и ја м а д а н а с п о с т о је и д р у г е т и т у л е: в е л и к и в ој в о д а (Лу к с е м бу р г), с у л т а н (Оман), емир (Ка тар), па па (Ва ти кан). 7 Вид. Lju bo mir ka Kr kljuš, Sr đan Šar kić, O d a b r a n i i z v o r i i z d r ž a v n o p r a v n e i s t o r i je J u g o - s l a v i je, Be o grad 1998, str. 88, Ми ро слав Р. Ђор ђе вић, С р б и ја у у с т а нк у 18 04-1813, Б е ог р а д 1979, 303-304 8 По чев од Сре тењ ске ве ли ке на род не скуп ти не у Кра гу јев цу 1835. го ди не. Вид. Бо - р и ш а Ра д о в а н о в и ћ, Пар ла мен тар на исто ри ја Ср би је у XIX ве ку, Кра гу је вац 2014, 100-114. 9 С л о б о д а н А н т о н и ћ, Де м о к р а т и ја у С р б и ји уо ч и П р в о г с в е т с ко г р а т а, С о ц и о л о ш к и пре глед 4/2004, 426. 1199

Др Сло бо дан П. Ор ло вић, Шеф државе у Србији краљ наспрам... (стр. 1197 1212) ре ше ња у по гле ду по ло жа ја кра ља по срп ском Уста ву од 1888. и у Уста ву Краље ви не СХС од 1921. Со ци ја ли стич ка ре во лу ци ја ко ја је па ра лел но те кла са на род но о сло бо - ди лач ком бор бом то ком Дру гог свет ског ра та (1941-45), по бе див ши, уве ла је р е п у бл и к а н ск и о б л и к в л а да ви не у Ју г о с л а ви ји. 10 Ус т а в ФН Р Ју г о с л а ви је од 1946. и уста ви фе де рал них је ди ни ца до не ти по том узо ру, озва ни чи ли су р е п у бл и к у. С о ц и ја л и с т и ч к а Ре п у бл и к а Ср би ја је, к а о федер а лна јед ин ица у са ста ву Ју го сла ви је до но си ла сво је уста ве (1947, 1953, 1963. и 1974) ко ји су ч у ва л и ре п у бл и ка н ск и об л и к в ладавине. Ф у н к ц и ју ше фа д р жа ве ( ре п у бл и ке у са ста ву Ју го сла ви је) оба вљао је пред сед ник АСНО (Ан ти фа ши стич ка скупш т и н а н а р од ног о с ло б о ђ ењ а) С рбије (19 4 4-45 ), п р ед с ед н и к П р е з и д и ју м а Н а р од не с к у п ш т и не (19 45-53), п р едс едн и к Н а р од не с к у п ш т и не (1953-74), пред сед ник Пред сед ни штва (1974-90). Након колективног шефа државе председ ни штва, по до но ше њу Уста ва од 1990. функ ци ја је ино ко сна и оба вља је п р ед с ед н и к Ре п у бл и ке. За др жа ва ње ре пу бли кан ског об ли ка уре ђе ња по сле друштвено -политичк и х п р о ме на ко је с у Ус т а в ом од 199 0. у в е ле ви ше с т р а нач је и к а п и т а л и з а м, п р о ш ло је бе з по се б не по ле м и ке о т о ме да л и т ре ба з а д р ж а т и ре п у бл и к у и л и вра ти ти мо нар хи ју. Иа ко су по сто ја ле по ли тич ке странке које су се програмск и з алаг але з а мо нар х и ју (и нај ве ћ а опо зи ц и о на с т ра нк а у т о в р еме, Српск и по крет об но ве, би ла је за мо нар хи ју) ово пи та ње ни је до шло у фа зу ин сти туци о нал ног решавања у Народној скупштини нити на националном референд у м у. К а сн и је су с е појавил и и конк р е тн и п р едлози, ус т а вн и нац рт и, којима је пред ви ђе но уво ђе ње мо нар хи је (по знат је на црт мо нар хиј ског уста ва профе со ра Па вла Ни ко ли ћа) али о ко ји ма та ко ђе ни је би ло при ли ке ни да се под р о б н и је р а с п р а в љ а, а к а мо л и од л у ч у је. 11 Стога је п ри ча о же љи и по т ре би ре с та у ра ц и је мо нар х ије више био једа н тренд иза зван по тре бом да се на пра ви ве за са др жа вом из дич не про шлости и то у вре ме ка да се рас па да ла со ци ја ли стич ка Ју го сла ви ја. Не ка ко је би ло ви ше срп ски има ти у стра нач ком про гра му као циљ мо нар хиј ски об лик вла да ви не, не го оста ти при ста ли ца ре пу бли ке ко ја се по ве зи ва ла са сруше н и м с о ц и јал ис т и чк и м (ком ун ис т и чк и м) си с т е мом. Н и д а н а с з а х т е ви з а 10 П р е Ус т а в а, Ус т а в о т в о р н а с к у п ш т и н а је 29. н о в е м б р а 19 45. г о д и н е д о н е л а д е к л а р а - ци ју о про гла ше њу ре пу бли ке:...укида се монархија у Југославији, а краљ Петар II Карађор - ђеви ћ с а це лом д и на с т и јом л и ша в а с е сви х п ра в а.... Бра н и с ла в Гл и г о ри је ви ћ, Kраљ Пе тар II К а р а ђ о р ђ е в и ћ у в р т л о г у б р и т а н с ке п о л и т и ке и л и к а ко је у к и н у т а м о н а р х и ја у Ј у г о с л а в и ји, Бе о град 2001, 258. 11 Ви д. Пав ле Н икол и ћ, Визија буд уће Срби је парламент ариз а м и ус т а в на монарх ија, Архив за прав не и дру штве не на у ке 3/2000, 322-325. Оста ли на цр ти уста ва су би ли ре пу блик а н с к и. В и д. М и о д р а г Јо в и ч и ћ, Ус т а в р е г и о н а л н е д р ж а в е Ује д и њ е н и х с р п с к и х з е м а љ а: ор га ни за ци ја в ла с т и, Бе о град 1996, Пред ло зи за но ви устав Ср би је (ур. Зо ран Лу то вац), I и II, Б е о г р а д 2 0 05. 1200

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 мо нар хи јом ни су са свим ми ну ли већ су ку ди ка мо скром ни ји не го пре (по - ме ну ти СПО је остао мо нар хи стич ка стран ка али је спа ла на ис под је дан по с т о би р ачког т ел а) и поп рим ил и д руг ач и ју ф о р м у. Пр е с т о ло н а с лед н и к (А лек с а н да р I I I К а ра ђор ђе ви ћ) ж и ви у Ср би ји и к а о де о не в ла д и ног с ек т о ра и м а н еке п р от окол а рн е а кт и вн ос т и. Пос т о је и од р е ђ е н а н е д р ж а в н а т е л а (Крун ски са вет, Крун ско ве ће и др) ко ја тек то ли ко сим бо ли зу ју мо нар хи ју да се oва са свим не по ти сне и за бо ра ви као по ли тич ки план. У при лог стварно с т и р е п у бл ике а п р о ш ло с т и мо н а р х и је в а љ а н а в е с т и и ч ињ ен иц у д а с у св е р е ле в а н т не по л и т и ч ке с т р а н ке у Ср би ји р е п у бл и к а н ске. 3. МО Н А Р Х И Ј С К А И РЕ П У Б Л И К А Н С К А ВЛ А Д А ВИ Н А Ја сн а р а з л ик а и з ме ђу мо н а рх ије и р еп у б л и ке је у н а ч и н у д о л а ск а н а власт ше фа др жа ве. Чел но ме сто, ма кар и сим бо лич но, у мо нар хи ји се на слеђу је по р е до с ле д у о би ч но оп и с а ном у ус т а ву, док с е п р ед с ед н и к р е п у бл и ке би ра у пар ла мен ту или од стра не гра ђа на не по сред но. Ова не про ме ње на стара п ра ви ла о до ла ск у на в ласт шефа д ржаве у мо нар х и ји и ре п у бл и ц и (по сто је и из у зе ц и) 12 зап раво не ст варају суш т и нске ра з л и к у из ме ђу ове д ве в ла да ви не, ни ти раз ли ку у по ло жа ју и по себ но овла шће њи ма ше фа др жа ве. 13 Зна ча јан раско рак из ме ђу институција пред сед ни ка ре пу бли ке и мо нар - ха по сто јао је рани је, у вре ме на ста ја ња пр вих мо дер них ре пу бли ка (од кра ја X I X в е к а). Л и б е р а л н и м и с л и о ц и и т е о р е т и ча ри д р ж а л и с у да је р е п у бл и к а про гресивни облик владања, напреднији и де мо крат ски ји у од но су на из рази то број ни је мо нар хи је у ко ји ма краљ вла да и кра љу је. Оту да се као уз о ран де мо к р ат ск и мо де л оп и си в а л а ус т а в на мо на р х и ја ( Ша рл Мон т е ск је) ко ја не мо же би ти (и ис по ста ви ло се да ни је) са мо прав на кре а ту ра већ и про из вод ри ва ли те та из ме ђу гра на вла сти у ко јем не мо же јед на до би ти све а да остали ма ни шта не оста не. 14 Мон т е ск је с е з а л а г а о з а р е п у бл и к а н ск и ус т а в ко ји би увео раз ли чи те дру штве не кла се у дво дом ни пар ла мент и за др жао ја ку и з в р ш н у в л а с т. 15 У та да шњим ап со лут ним мо нар хи ја ма краљ не же ли да 12 Као из у зет ке на ла зи мо и из бор не мо нар хе: то ком исто ри је у Све том Рим ском Царству и Пољ ској, а са да у Ма ле зи ји, Ан до ри, Ва ти ка ну. Пан дан Ва ти ка ну по те о крат ској прир о д и и и зб орном мо нар х у п р о т о су, би ла би Све т а Го ра, т е о к рат ск а мо на ш к а р е п у бл и к а. Д р а г у т и н А в р а м о в и ћ, С в е т а Го р а и з м е ђу ау т о н о м н о с т и и д р ж а в н о с т и, З б о р н и к р а д о в а Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 2/2013, 431, 434. 13 О над ле жно сти ма ше фа др жа ва уоп ште вид. S. Vra bec, L. Ak ša mo vić, 198-201. 14 Wi l l i a m R a m p, Pa r a d o xe s of s o ve r e ig nt y: To wa r d a D u r k he i m ia n a n a ly si s of mon a r chy, Jo u r n a l o f C l a s s i c a l S o c i o l o g y, Vol. 14, No. 2, 2014, 225. 15 По Монтексјеу, ре пу бли кан ски устав би об у хва тио на род не и ари сто крат ске дру штве - не кла се ко је би би ле за сту пље не у дво дом ном пар ла мен ту и уста но вио би ја ку цен трал ну из вр ш н у власт ко ја би по сре до ва ла у ре ша ва њу д ру ш т ве н и х су ко ба и у п ра в ља ла п ре ко мор ск и м 1201

Др Сло бо дан П. Ор ло вић, Шеф државе у Србији краљ наспрам... (стр. 1197 1212) сма њи по ље вла сти и по де ли је са дру гим ор га ни ма. Та кав мо нарх-ап со лу тиста (у Фран цу ској, Ру си ји, Дан ској и Нор ве шкој и др) је пр ви ау то ри тет не са мо по оби му вла сти, не го и по ква ли те ту мо ћи ко ју по се ду је. Он по по треби де ли власт са дру гим ор га ни ма је ди но сво јом до бр ом во љом. Вре ме ном, ако би та кве во ље мањ ка ло, власт му се узи ма ла или су жа ва ла си лом. Уз на ве де но, мо нарх је прав но не сме њив (по ли тич ки нео д го во ран), до - ж ивотан, док је ман дат иза бра ног п ред сед н и ка ре п у бл ике временск и одређен. Пра вом је уре ђен опо зив пред сед ни ка и он је оба ве зан уста вом да де ли ефектив ну власт (у кла сич ном пар ла мен тар ном ре жи му му оста је са мо сим боли чан део вла сти). Опи са на оно вре ме на раз ли ка по сто ја ла је из ме ђу ше фа др жа ве у фран цу ској мо нар хи ји за вре ме Лу ја XVI или На по ле о на и у САД као пр вој устав ној ре пу блици. Касније се, развојем парламентаризма и бројно шћу ре пу бли ка, по ло жај устав ног мо нар ха и ше фа др жа ве са свим при ближио јед на ком. 16 Иа ко то ком XIX ве ка у Евро пи осим Фран цу ске (и Швај цар ске) ни је би ло р е п у бл и к а ко је с у з ад рж але д рж а вно п р а в н и кон т и н у и т е т до д а н а с, 17 ути цај ње јед не је био та кав да је до при нео про ме ни по ло жа ја свих европ ских мо на р х а. Пр ви м ус т а ви ма ев р оп ск и х д р ж а в а ко ји ма с е ус по с т а в љ а ју ус т а в - не мо нар хи је (Нор ве шка, Бел ги ја) по ло жај кра ља утвр ђен је и, што је бит но, знат но ог ра н и чен нај ви ш и м п ра в н и м п ро п и сом. Ово је к ва л и та т и в на ра з л и ка у од но су на ста ње ап со лу ти зма. Пар ла мен тар ни си стем са угра ђе ном ме ђусоб ном кон тро лом вла сти, пре све га вла де и пар ла мен та, уда љио је мо нар ха од с т в а р не в л а с т и и по л и т и ч ке мо ћ и. Мо н а рх т а ко од п р е т е ж ног но си о ц а в л ас т и по с т аје си мб олом д рж ав е који је п р а к т и ч но л и ше н у п р а в љ а њ а. У европ ским пар ла мен тар ним ре пу бли ка ма (осни ва ју се у XX ве ку по сле Пр - вог и Дру гог свет ског ра та) шеф др жа ве је та ко ђе пр во сим бол др жа ве и на ро да а тек по том ор ган ко ји мо же да има над ле жност да о не че му од лу чи. Знат но ја ча (бо љ а) по зи ц и ја п редседн ик а реп убл ике је у пол уп редседн и чк и м (ме шо ви тим) системима, било да су демо крат ски или ау то ри тар ни, и у предс ед н и ч ком си с т е м у. Да св е де мо, р а з л и к а и з ме ђу па р л а мен т а р н и х мо на р х и ја и р е п у бл и к а где су ше фо ви др жа ва ли це на ро да а из вр шна власт (пре те жно) у ру ка ма владе сво ди се на име др жа ве: кра ље ви на или ре пу бли ка и на чин до ла ска и од ла ска са вла сти ше фа др жа ве. На зив вла да ви не, пак, не ути че на рас по ред ко ло н и ја л н и м ца р с т в ом. Ma nje et K a u r R a m go t r a, Re pu bl ic a nd Em pi re i n Mon t e squ i e u s Spi r it of the Laws, Mil l e n n i u m, Vol. 42, No. 3, 2014, 793-794. 16 Ап со лут не мо нар хи је су да нас рет ке, та квим се мо гу на зва ти: Ка тар, Са у диј ска Араби ја, Ва ти кан, Бру не ји, Не пал (до 2008). 17 Ре п у бл и ке с у би ле не с а мо р е т ке не г о и с ла б е, з а ви сне, к рат ко т рај не к а о т а к в е мо г у с е навес т и немач к и г ра до ви-д р ж а ве: Бр е мен, Ф ра н к фу р т, Х а м бу рг, з ат и м Реп убл ик а Ђ енов а, Сан Ма ри но, Хо лан ди ја (још од 1581) од но сно Ба та виј ска ре пу бли ка (до 1806) и др. 1202

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 ре ал не вла сти ко ја је из ван ових ор га на: у вла ди, ужем те лу ка би не ту или код с а мог п р е м и је р а. А с а р а д н и к ег з е к у т и в е и по д р ш к а јој у сп р о в о ђе њу по ли ти ке је пар ла мент, од но сно пар ла мен тар на ве ћи на а не шеф др жа ве. Пи та ње об ли ка вла да ви не у Ср би ји не ма по ли тич ку те жи ну ни ти ва - жност као у вре ме ка да је шеф др жа ве био нај ва жни ја по лу га и цен тар власти. Чи та вог XIX-ог ве ка мо нар хи ја је би ла не спор на као об лик вла да ви не. О но ш т о је и з а зи в а ло по л ит и чке с укоб е би ло је п и т а њ е к а ко ог р а н и ч и т и, по у с т а ви т и к не жев ск у (к ра љев ск у) в ла с т и у ч и т и је објек т и в ном, по л и т и ч к и не при стра сном. Го во ри ло се о устав ној мо нар хи ји у ко јој је вла да лац непри косновен, нео д го во ран, а по сле ди ца, јам ство а и услов те не при ко сно ве - но сти и нео д го вор но сти је да се кнез не ме ша, и да га стран ке не ме ша ју у па рт ијске ст вари и ра з ми ри це (Све то зар М и ле т и ћ). 18 Во де ће по ли т и ч ке ст ранке (Ра ди кал на, На пред на и Ли бе рал на) би ле су мо нар хи стич ке, као и по лит и ч к и по к р е т и п р е по ја в е п рви х с т р ан ак а ( ус т ав об р ан ит ељи и д р). Јед ино су по јединци левичари и ретко која политичка ор га ни за ци ја (Срп ска со ци јалде мо к р ат ск а с т р а н к а) би л и на к ло њ е н и де мо к р ат ској р е п у бл и ц и к а о в л а да - ви н и нар одск ијој од он да ш ње мо нар х и је. И з т ог у гла ( Д и м и т ри је Ту цо ви ћ) а ф и рм а ц и ја је л ог ич а н и п р ав ил а н с у д о р еп уб л иц и је р п ол аз и од с л ике мо нар хи је не са не ким де мо крат ским кра љем, већ са ау то ри тар ним вла дари ма из ку ће Обре но ви ћа (Ми лош, Ми хај ло, Ми лан и Алек сан дар). Они су в л ад ал и в ол у нт а ри с т и ч к и, по о с е ћ а ју, а н а р а ч у н ус т ав а, поло ж аја д руг и х ор г а на в ла с т и и, на по сле, п ра ва на род н и х. Д ру г а ч и ја мо нар х и ја од по с т о је ће прак тич но ап со лу ти стич ке, а тек фо р мал но устав не, ни је се мо гла вас по стави ти у та да шњој Ср би ји пре по чет ка XX ве ка и сме не ди на сти ја (1903-14). Сл и ча н к ра љев ау т о ри т ар н и на ч и н у п ра в љ а њ а био је и у ју г о сло вен ској мо нар хи ји (1918-41). Али са ма мо нар хи ја ни је би ла узрок мањ ка де мо кра тије и (по л у) л и ч ног р е ж и ма к ра љ а А лек с а н д ра I К а ра ђо р ђе ви ћ а. У т ој д р ж а ви ко ја је има ла са вре ме ни па р ла мен та р ни Устав ( Ви дов дан ски од 1921, у основи с л и ча н Ра д и к а л ском од 1888) по с т о ја ло је м но ш т в о не п р а в н и х у з р о к а ко ји с у и з а зи в а л и не де мо к р ат ско фу н к ц и о н и с а њ е и н с т и т у ц и ја од ко ји х и з - д в аја мо: н и з а к н и в о по л и т и ч ке к ул т у р е и р а зно в р сна н ац ион а лн а, в е р ск а, језич ка, кул тур на, исто риј ска тр ве ња у зе мљи (уну тра шњи раз ло зи). Спољ - не око л но с т и, т а д а ш њи е в р оп ск и ус т а в н и и по л и т и ч к и ус ло ви п р о с т о с у иза зи ва л и по ја ву г о м и ла ња в ла с т и на јед ном ме с т у у д р жа ви. Шеф в ла де и л и д р ж а в е (о би чно не мон а рх) н а тк рив а о је св о јом р е а л ном по зи ц и јом, ви ше не г о ус т а в н и м т ек с т ом, о с т а ле и н с т и т у ц и је ( у Пољ ској, Не мач кој, Ит а л и ји, Ма ђар ској, Ау с т ри ји, Ф и н ској, по т ом Ш па н и ји, По р т у г а л и ји и д р). У на шем слу ча ју краљ је био ор ган са же те по ли тич ке мо ћи. Та ко да ни по след ња фа за 18 Љу бо ми р ка Кр кљуш, Кнез Ми лан Обре но вић и Све то зар Ми ле тић, Збо р ник ра - до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 1-2/2007, 126. 1203

Др Сло бо дан П. Ор ло вић, Шеф државе у Србији краљ наспрам... (стр. 1197 1212) т р а ја њ а на ше мо на р х и је н и је би л а у по р е д и в а с а мо на р х и ја ма ев р оп ског з а - па да где је краљ, у уста ву и по прак си и оби ча ји ма, био углав ном раз вла шћен ( Ује д и њ е но К р а љ ев с т в о, Хо л а н д и ја, Б е л г и ја, Ш в ед ск а). Ис т а к н у т о л и де р с т в о к а р а к т е ри с т и к а је и с о ц и ја л и с т и ч ке ју г о с ло в енске Републике (1945-92), у чијој организацији власти је прво доминирао председ ник вла де, а по том (1953-80) пред сед ник Ре пу бли ке (у оба слу ча ја Ј. Б. Ти то). С рбија је, к а о и о с т ал и х пе т ф едер а лн и х јед ин иц а, и м ал а р еп уб л ик а нск и об лик вла да ви не, по мо де лу ко ји је по сто јао у Ју го сла ви ји. Пред сед ни ке Пре - зи ди ју ма, На род не скуп шти не и на кра ју Пред сед ни штва, наследио је предс ед н и к Ре п у бл и ке (199 0). Н а по че т к у, па р а ле л но с а с рп ск и м ше ф ом д р ж а в е (не са мо с т а л не) по с т о ја о је п ред сед н и к са ве зне д р жа ве (СР Југ ославија, пот ом ДЗ Ср би ја и Цр на Го ра) све до оса мо ста ље ња Ср би је (2006). 4. ПРЕ ГЛЕД УСТАВ НИХ НОР МИ О ШЕ ФУ ДР ЖА ВЕ УСТА ВА ОД 1888. И УСТА ВА ОД 2006. 4.1. Пи са ни устав Краљ је по Уста ву од 1888. по гла вар др жа ве ко ји је имао ефек тив ну из вр шну власт и по ли тич ку моћ у од но су на ми ни стре и вла ду у це ли ни (Мини стар ски Са вет). Из вр шну власт има Краљ он је вр ши пре ко ми ни ста ра ко је по ста вља и раз ре ша ва, ми ни стри су од го во р ни краљу и Народној скупшти ни (чл. 38 и 136). Та ко ђе, краљ по ста вља све чи нов ни ке и управ на власт се вр ши у ње го во име. Вла да је за ви си ла од кра ље ве во ље и би ла је у ње го вој сен ци што се ви ди и по пра ву кра ља да за сту па зе мљу у свим од но си ма са стра ним др жа ва ма (чл. 52), с тим да је код тр го вач ких (те рет них) уго во ра н у ж но одо б р е њ е па р л а мен т а. К р а љ е в а л и ч но с т је не п ри ко сно в е на. О н н и је од г о вора н н и т и може бит и т ужен, заповед н и к је све зе ма љ ске си ле (вој ска), да је вој не ч и но ве (офи ц и р ска у нап ређења), ор де ње и д ру га од л и ч ја, огла ша ва р ат, з а к љу ч у је у г о в о р о м и ру и д ру г е с а в е з е (с а оп ш т а в а и х С к у п ш т и н и а ко окол но сти то до пу шта ју), има пра во по ми ло ва ња и ам не сти је. Оно што огран ич ав а и конт р ол ише к р аљ еву в л а с т је м и н и с т а р ск и п р е ма по т п ис је р н и је дан акт Кра љев, ко ји се од но си на др жав не по сло ве, не ма сна ге ни ти се сме из вр ш и т и, а ко га н и је п ре ма по т п и сао на д ле ж н и М и н и с тар, ко ји је са м и м т и м за њ од го во ран (чл. 56). Краљ има низ пра ва пре ма На род ној скуп шти ни. Он је са зи ва, отва ра (п р ес т о ном б е с е дом) и з а к љу ч у је с ед н и це л и ч но и л и п р еко в л аде, одл аже сед ни це (до два ме се ца) и рас пу шта је ука зом ко ји тре ба да бу де снад бе вен по т п и си м а сви х м и н и с т а р а (ч л. 54). К р а љ по т в р ђу је и п р огл аш ав а з аконе, 1204

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 без че га ови не мо гу да сту пе на сна гу. Краљ мо же по кре ну ти по сту пак доно ше ња или из ме не Уста ва. По Уставу од 20 06. п ред сед н и к Ре п у бл и ке из ра жа ва д ржавно јед и нст во (чл. 111), пред ста вља Ср би ју у зе мљи и ино стран ству, али не ма ефек тив ну и з в р ш н у в л а с т. Не по с р е да н и з б о р п р ед с ед н и к а од с т р а не г р а ђа на је под ло - г а т ом д р ж а в ном је д и н с т ву, ко је је п р а к т и ч но си м б о л и ч но, не о в а п ло ђе но н а д л еж н ос т им а и з в р ш н е в л а с т и. А к т и п р ед с ед н и к а Реп у б л и ке, д о д у ш е, н ис у ус лов љ ен и п р е м а по т п и с ом (к а ко је т о би ло с а к р а љ е в и м а к т и м а по Ус т а ву од 1888) а л и у гла в ном н ис у н и њ ег ов о с а мо с т а л но де ло. Пр ед с ед н и к их до но си на пред лог дру гог ор га на, нај че шће Вла де, и то је услов њи хо ве п у но в а ж но с т и. Вл а да и м и н и с т ри н и с у од г о в о р н и п р ед с ед н и к у Ре п у бл и ке и он не ма би ло ка квих овла шће ња пре ма њи ма осим што пред ла же кан ди да та за предс едн ик а Владе. Б ог ат ији је ус т а вноп р а вн и одно с с а Н а р одном ск у пш т ином. Оси м кан д и да та за п ред сед н и ка Вла де, пе рд сед н и к Ре п у бл и ке јој п ред ла же и д ру ге но си о це фу н к ц и ја, у ск лад у са Уставом и за ко ном (су д и је Устав ног су да, на при мер). На пред лог Вла де рас пу шта Скуп шти ну и не ма пра во пред ла га ња за ко на. Пред сед ник је је дан од овла шће них пред ла га ча про ме не Уста ва. Та - ко ђе, он има и ка дров ске над ле жно сти ко је вр ши на пред лог Вла де (по ста вљање и опо зив ам ба са до ра) или Скуп шти не (име ну је су ди је Устав ног су да). Устав ну ве зу из ме ђу пред седника Репу бли ке и Скуп шти не на да ље вид и мо у не ко л и ко с ег ме на т а. Пр ед с ед н и к мо же да р а с п у с т и С к у п ш т и н у, на пред лог Вла де и, обрат но, Скуп шти на мо же ње га да раз ре ши. Ако Устав ни суд оце ни да је пред сед ник по вре дио Устав, за раз ре ше ње је по треб но да гласа две тре ћи не од укуп ног бро ја на род них по сла ни ка (чл. 118). Ка да се стек ну ус ло ви п р о п ис ан и Ус т а в ом (не и з б о р Вл а де о р о к у) п р ед с ед н и к Ре п у бл и ке мо ра да рас пу сти Скуп шти ну. Ве за са Скуп шти ном ви ди се и у пред сед нико вом п ра ву су спен зи в ног ве т а на из гла са не за ко не. Вра ћен за кон мо же би т и по но в о и з гл а с а н с а мо т е ж и м п у т ем в е ћ и ном од у к у п ног б р о ја по с л а н и к а. Зап ра во, ула г а ње су спен зи вног вет а је одра з по л и т и ч ког су ко ба п ред сед н и ка Ре пу бли ке и Вла де (ко ја је пи сац го то во свих за ко на), од но сно ве ћи не у пар ла мен ту ко ја сто ји иза Вла де. Пред сед ник не ће ни ула га ти ве то (или ће то би ти са свим рет ко) ка да при па да ис тој по ли тич кој гру па ци ји као и Вла да. У с у п р о т ном, з а в р е ме ко х а би т а ц и је 19, з а оче к и в а т и је м но г о ви ше в р а ће - них за ко на Скуп шти ни. 19 Ко х а б и т а ц и ја в о д и п о р е к л о и з Ф р а н ц у с ке п е т е р е п у б л и ке и од н о с и с е н а п е р и о д е у ко ји м а с е п р едс едн и ч к а в е ћ и н а (по л и т и ч к а оп ц и ја ше ф а д р ж а в е, нап. С.О) н и је пок л ап ал а с а п арл ам е нт арном в е ћ и ном и у ко ји м је, д а к л е, п а р л а м е н т а р н и а с п е к т (в ез а п а рл ам е нт а рн е в е ћ и н е и п р е м иј ер а) д ом ин ир а о (198 6-8 8, 19 93-95, 19 9 7-2 0 0 2, 2 0 0 7 ). Đ u z e p e d e Ve r g o t i n i (Ve r g o t t i n i ), Up o r e d n o u s t a v n o p r a v o (prev. LJ. Gru bač), Be o grad 2015, 669. У Ср би ји је ко хаби та ци ја би ла у пе ри о ду 2004-07. 1205

Др Сло бо дан П. Ор ло вић, Шеф државе у Србији краљ наспрам... (стр. 1197 1212) Пред сед ник Ре пу бли ке има и овла шће ња за вре ме ван ред ног и рат ног ста ња, под усло вом да Скуп шти на не мо же да се са ста не. Пред сед ник Ре публ и ке, з а јед н и ч к и с а п р ед с ед н и ц и ма Вл а де и Н а р од не ск у п ш т и не, мо же да п р о г л а с и о в а с т а њ а, д о н ес е м ер е одс т уп ањ а од љу дс к и х п р ав а у р а тн о м с т ању, а д а в а н р ед ном с т а њу с у по т п и с у је т а к в е ме р е које је донел а Вл ад а (чл. 200 и 201). 1206 4.2. Жи ви устав О в а к а в по ло ж ај мо на р х а и п р ед с ед н и к а у п и с а ном ус т а ву р а з л и ко в а о се од њи хо ве по зи ци је уну тар жи вог уста ва, ре ал но сти ка ква је би ла на по ли тич ком те ре ну. Устав од 1888. је крат ко тра јао (ако не ра чу на мо ње гов на ста вак пре ко го то во истог Уста ва од 1903) јер је био за ме њен ре ни је до не тим Ус т а в ом од 1869. ( Н а ме сн и ч к и м ). Уп р а в о је не мо г ућ но с т О б р е но ви ћ а да в л а да ју под ов а к ви м па р л а мен т а р н и м ус т а в ом до в е л а до а б д и к а ц и је к р а љ а Ми ла на и др жав ног уда ра кра ља Алек сан дра (1894). Су коб је по сто јао око из вр шне вла сти краљ је др жао до то га да он го спо да ри вла дом, да су му ми ни стри од го вор ни и да има пра во да их по ста вља и сме њу је. Али, нај ве ћа стран ка (Ра ди кал на) је би ла опо зи ци ја та квом чи та њу Уста ва и сма тра ла је да в ла да и м и н и с т ри з а ви се п рвенс т вено од пол ит и чке већ ине у Ск у пш т ин и. Бр з а з а ме на ов ог ус т а в а ра н и ји м (а по т ом и до но ше њ е но в ог Ус т а в а од 19 01) он емог ућ ил а је д а с е ф о р м и р а п р е по з н а тљи в а п р а к с а п р и ме не Ус т а в а од 1888. и фу н к ц и о н и с а њ а и н с т и т у ц и ја. У дру гој фа зи ње го ве при ме не (од Мај ског пре вра та ) у фор ми Уста ва од 1903. фор ми ра ла се устав на прак са ко ја се на зи ва ла и злат ним до бом с рп ског па р ла мен т а ри зма к а да с у до с ег н у т и в р х у н ц и у р а з в о ју ус т а в но с т и у Ев р оп и. 20 То је зна чи ло да краљ ни је пре ла зио устав не гра ни це и да су вла де на ста ја ле и пре ста ја ле у Скуп шти ни а не на кра љев ском дво ру. Срп ска мона р х и ја је по па р ла мен т а р н и м п ра ви л и ма и па р ла мент а рној п ра кси с т ала у ред та да шњих европ ских устав них и де мо крат ских (услов но ре че но, јер ни је би ло оп штег пра ва гла са) мо нар хи ја. Да ли би се ова ква прак са у мир нодоп ск и м усло ви ма ус т а л и ла и за вре ме сле де ћег к ра ља ос т а је нео д г о во ре но с об зи ром на то да су от по че ли ра то ви (Бал кан ски, 1912-13 и Пр ви свет ски, 1914-1918). У том пе ри о ду по оп што сти пра ва гла са и по дру гим ме ри ли ма сло бо ди штам пе, оку пља ња, по ли тич ког де ло ва ња, Ср би ја је има ла на - п р ед н у де мо к р а т и ју к а о не к а р е п у бл и к а (по л и т е ја) с ло б од ног с е љ а к а. 21 Де се то го ди шња прак са Уста ва од 2006. ни је нам да ла ја сна ме ри ла какав је ствар но по ло жај ше фа др жа ве у жи вом уста ву ни ти у ко ји би смо об лик по л и т и ч к и х си с т е ма св р с т а л и Ре п у бл и к у Ср би ју. Пр в е д в е г о д и не од но в ог 20 П. Ни ко лић, 321. 21 С. Ан то нић, 421. Оп шир ни је: ibid., 421-433.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 Уста ва (до 2008) Ср би ја је има ла ко ха би та ци ју из ме ђу пред сед ни ка Ре пу блике и Вла де. Та да је др жав на власт функ ци о ни са ла на на чин ко ји је знат но б л и ж и п а р л а ме н т а р ном не г о по л у п р ед с ед н и ч ком си с т е м у. Од 20 0 8-2012. г о д и не п ред сед н и к Ре п у бл ике је у једно био челн и к најве ће в ла дају ће с т ра н ке па је из вр шна власт у прак си де ло ва ла као фу зи ја пред сед ни ка Ре пу бли ке, ко ји је во дио глав ну реч о свим ва жни јим по ли тич ким пи та њи ма, и Вла де. По ов ак в ом однос у у н ут а р егз ек ут ив е р а сподел а моћ и је л ич ил а н а он у у Пе т ој фра н ц у ској ре п у бл и ц и ( у пе ри о д и ма к а да н и је би ло ко ха би т а ц и је) а л и, за раз ли ку од Фран цу ске, у нор ма ма срп ског Уста ва ни је би ло под ло ге за т ак ву п рев ла с т шефа д ржаве. Пол ит и чк у моћ п ред сед н и к Ре п у бл и ке је ву к а о из упра ве вла да ју ћом по ли тич ком стран ком. По с лед њи пе ри од п ри ме не Ус т а в а, од 2012. г о д и не на о в а мо, од л и к у је опа ла по л и т и ч к а моћ п ред седн ик а Реп убл ике и осе тно п ри бл ижавање ж ивог уста ва пи са ном. Раз лог то ме ни је про ме на устав них од ред би ко је би нас прибл и ж и ле п а р л а мент а рном сис т ем у (п р омен а н ач ин а и зб ор а шефа д р ж а в е), ни ти не ка кво из не над но по ве ћа ње по ли тич ке кул ту ре уну тар срп ске по лит и ч ке е л и т е, в ећ п р о с т а ч и њ е н и ца не ру ко в о ђе њ е в л а да ју ћом по л и т и ч ком стран ком. Ак ту ел ни шеф државе (Томислав Ни ко лић) је још на по чет ку председ нич ког мандата под нео остав ку на функ ци ју пред сед ни ка по ли тич ке странке (Срп ска на пред на стран ка) и та ко, по сред но а ствар но, вра тио функ ци ју п р ед с ед н и к а Ре п у бл и ке у г р а н и це Ус т а в а. К а о п р ви п р ед с ед н и к Ре п у бл и ке ко ји је ува жио дух овог уста ва ( из ра жа ва др жав но је дин ство ) и нор му о не спо ји во с т и ја вн и х фу н к ц и ја, ус пе о је да с рп ск и по л и т и ч к и сис т ем по мери од по лу пред сед нич ког ка пар ла мен тар ном. Овај си стем се ипак, ни по ред те прак се, не мо же на зва ти кла сич ним пар ла мен та ри змом због фор мал ног разло г а не по с р едног и з б о ра ше фа д р ж а ве, ма да у п р о т е к ле чет ири г од и не к а о т а к а в фу н к ц ио н ише. Ф у н кц ија п р едс едн ик а Ре п у бл и ке је у н ај в е ћој ме ри про то ко лар на (пре го во ри, са рад ња, од но си) док је Вла да, и то по себ но председ ник Вла де, ба шти ник из вр шне вла сти. Да ли ће прак са тра ју ћег пред седн и чког ма ндата п рерас т и у ус та вн и обичај нес т раначког шефа д р жаве видеће се већ по сле п ред с т о је ћ и х п ред сед н и ч к и х и з бо ра (2017). Укол ико п редседн и к Републике буде и надаље изван страначких (лидерске) функција, наш политич ки жи вот би ће ви ше ускла ђен са Уста вом а ти ме и де мо крат ски ји. 5. ДО СТИГ НУТ НИ ВО ДЕ МО КРА ТИ ЈЕ КАО ОД ГО ВОР НА ПИ ТА ЊЕ МО НАР ХИ ЈА ИЛИ РЕ ПУ БЛИ КА У СР БИ ЈИ Си гур но да због ци ви ли за циј ских, кул тур них, по ли тич ких и сва ко лик и х д ру ш т ве н и х ра з л и ка н и је ла ко, н и по жељ но, по ре д и т и ус т а ве мо нар х и ја с кра ја XIX ве ка и ре пу бли ка с по чет ка XXI ве ка, по го то во ако се же ли да ти 1207

Др Сло бо дан П. Ор ло вић, Шеф државе у Србији краљ наспрам... (стр. 1197 1212) (ко на ча н) од г о в о р на п и т а њ е ко ји о б л и к в л а да ви не је од г о в а р а ју ћ и Ср би ји. Ипак, овај при лог је ма ли до каз да се мо же ста ви ти је дан на спрам дру гог ус т а в н и и с т в а р н и по ло ж ај ше фа д р ж а в е. Та ко ђе, ком па р а ц и ја к а з у је да с у ус т а в н е н о р м е и п р о п и с а н и п р а в н и м е х а н и з м и, к р о з ов ол ик у в р ем е нс к у раз ли ку, не са мо упо ре ди ви и мер љи ви, не го и да су, по по гле ду по ло жа ја де мо к р ат ског ше фа д р ж а в е, у о сно ви с л и ч н и. По р е ђе њ е с т в а р ног по ло ж а ја ше фа срп ске др жа ве не ка да и сад, у жи вом уста ву, кроз кон кре тан из раз њег о в е по л и т и ч ке мо ћ и и л и не мо ћ и у и з в р ш ној в л а с т и и ч и т а в ом си с т е м у је д ру г и к ри т е ри ју м в р ед но в а њ а мо на р х и је и р е п у бл и ке и ф о р м и р а њ а оце не у при лог кра љу или пред сед ни ку ре пу бли ке. До ла зак на власт. По вред но ва њу ни во ом де мо кра тич но сти (од лу чи вање на ро да), си гур но је да су на чин до ла ска на власт мо нар ха и пред сед ни ка р е п у б л и ке р а зл ич ит и х в р едн ос т и. У п о р е т к у гд е с в и п о л и т и ч к и о р г а н и т р е ба да бу д у и з а б р а н и од с т р а не г р а ђа на не по с р ед но и л и по с р ед но, ја сно је да се на сле ђи ва ње пре сто ла те шко укла па. Мо нар хи је ву ку ко ре не из дав них вре ме на ка да ни је би ло из бо ра од стра не на ро да, о оп штем пра ву гла са да и не г о во ри мо, и з а д р ж а ле су не де мо к рат ско ус т о л и че ње мо нар ха. А л и у ус т а вн и м мона рх ијама нас леђив ањ е фу н к ц и је ше фа д р ж а в е о би ч но при мо ге ни ту ром од стране прворођеног му шког по том ка ни је са свим не - де мо к р ат ско. Пр в о, г р а ђа н и с у п ри с т а л и на мо на р х и ј ск и о б л и к в л а да ви не, не ру ше га већ су са гла сни с њим (ве ћи на), а дру го, на сле ђи ва ње пре сто ла је уре ђе но уста вом, од но сно устав ним (ор ган ским) за ко ном о че му је од луч и в а о на р од не по с р ед но и л и п р еко и з абра н и х п р ед с т а в н и к а. Та ко ђе, на во д и се и да се пу тем уста но ве на след но сти бу ду ћи мо нарх под нај по вољ ни јим ус ло ви ма, п л а н ск и м в а с п и т а њ ем и о б р а з о в а њ ем, п ри п р е ма з а п р е у зи ма њ е в л а да л ач ке фу н к ц и је. 22 Кон т р а а р г у мен т и с у да не о д г о в о р на по зи ц и ја мо - нар ха на ру ша ва на че ло јед на ко сти гра ђа на, пре сто се на сле ђу је без об зи ра на лич не спо соб но сти но вог мо нар ха а ко ји, уз то, оста је на функ ци ји до жив о т но, сма њ е њ е и н т е лек т у а л н и х спо с о б но с т и в л а да р а т о ком в р е ме на, конзер ва ти зам мо нар ха и др. 23 Ев ен т у а лн а п р о ме н а о б л и к а в л ад авине у С рбији би подр аз умев ал а и п р о ме н у Ус т а в а у ко ји би би ле у не т е од р ед б е о на с ле ђи в а њу п р е с т о л а. По - твр да мо нар хиј ског уста ва на све на род ном ре фе рен ду му зна чи ла би и прис т а на к на т а к а в, не и з б ор н и, на ч и н р е дов не сме не на фу н к ц и ји ше фа д р ж а ве, што кра љу да је де мо крат ски ле ги ти ми тет. Ипак, овај ле ги ти ми тет је ма њи од оног ко ји шеф др жа ве до би ја на изб о р и м а. По с е б н о к а д а с у у п и т а њу п е р и о д и ч н и и н еп ос р едн и и зб ор и од 22 Б о ж и д а р С. М а р ко в и ћ, Мо н а р х и ја и л и р е п у б л и к а, Ар хив за прав не и дру штве не н а у ке 1-3/1996, 368. 23 Ibid., 369-370. 1208

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 с т р а н е н а р о д а, д о л а з а к н а в л а с т п р ед с ед н и к а р е п у б л и ке је н е у п о р е д и в о де мо к р ат ск и ји не г о мо на р хо в о на с ле ђи в а њ е по ло ж а ја (не к а д и по с ле ви ше - де це н иј ске в лада ви не п ре т ход н и ка). 24 Уп ра во је та ка в, неспорно најде мок ратски ји мо гу ћи, на чин из бо ра пред сед ни ка Ре пу бли ке, уз услов да се из бо ри за ко ни то спро во де. Чак и да се избор председ ни ка Ре пу бли ке упо до би стандард ном пар ла мен тар ном си сте му па да се он би ра по сред но од стра не на родних по сла ни ка или чла но ва за ту при ли ку иза бра ног те ла, опет би ово био из бор на спрам на сле ђи ва ња ( ро ђе ња ), а ти ме и ви ше де мо крат ски од по т о њ ег. У ве зи са из бо ром је и мо гућ ност сме не са функ ци је, што опет иде у п ри лог р е п у бл и ц и. К р а љ је пол ит и чк и и к риви чноп р а в но не одг ов ор а н ш т о зна чи да не мо же би ти сме њен ни ка да би пре кр шио устав или по чи нио нек и ви д в е ле и з д а је (фл а г р а н т н и де л и к т). Пр ед с ед н и к р е п убл ике, п а к, може би ти раз ре шен и кри вич но је од го во ран ка да му ис тек не иму ни тет (по пре - с т а н к у фу н к ц и је). Та ко н а ш ш е ф д рж ав е м о же б и т и о п о з в а н у ко л и ко с е утвр ди да је пре кр шио Устав. Си ла ском с функ ци је ста је под суд као и сваки дру ги гра ђа нин. У оце н и нор м и о ус т ав ном полож ају мо нар ха ва жан је ње гов од нос са в ладом и п редс тав н и ч к и м те лом. За ра з л и к у од Ус та ва од 1888, (х и по те т и ч к и) бу д у ћ и мо на р х и ј ск и ус т а в не би мо г а о да с а д р ж и од р ед бу о од г о в о р но с т и ми ни ста ра кра љу јер да нас вла де у свим де мо крат ским по ре ци ма пар ла ментар ног т и па мо ра ју у ж и ва т и по ве ре ње са мо пар ла мен та (т и ме по с ред но и наро да). Ово пар ла мен тар но по ве ре ње под ра зу ме ва да краљ пред ла же ман дата ра ко ји има по др шку ве ћи не у скуп шти ни и да се краљ, по из бо ру вла де, не ме ша у ефек тив ну из вр шну власт. Та ко ђе, краљ се не би сло бод но мо гао ко ри с т и т и п р а в ом д и с о л у ц и је ( р а с п у ш т а њ а па р л а мен т а) в ећ би т о ч и н ио у до го во ру (на пред лог) са вла дом ко ја је ушла у по ли тич ки су коб са пар ла ментом. Евен ту ал но пра во да сло бод но рас пу шта пар ла мент оста ви ло би мо гућнос т по л и т и ч ке з ло у по т ре бе у сл учајевима ка да к ра љу н и је по во љи ве ћ и н ска из бор на во ља на ро да. Пр ед с ед н и к Ре п у бл и ке по с а мом Ус т аву пос ед ује п р е тпос т а вк у да и он вр ши ефек тив ну власт. Та прет по став ка су не по сред ни из бо ри. Ипак, у са држ и н и Ус т а в а она не ма св о ју да љу р а з р а д у п р е ко кон к р е т н и х ег з е к у т и в н и х н а д ле ж но с т и. Та ко је о р г а н н ајвише г н ар од ног ле г и т и м и т е т а (по в е р е њ а), пред сед ник Ре пу бли ке, за пра во у по зи ци ји сим бо ла др жа ве са са свим скромним пра вом да ме ри тор но од лу чу је у по сло ви ма из вр шне вла сти. Осим неко л и ко и з у з е т а к а с у спен зи в н и в е т о, д и с о л у ц и ја, к ри зна с т а њ а, не к а и ме - нов а њ а, он т а к ви х ов ла ш ће њ а и не ма. Уо би ча је но з а пар ла мен т ар не си с т е ме, 24 И у р еп уб л ик ам а п ос т оје д ец ен и јс к е в л ад ав ин е, н а п р им е р, јо ш у в е к је а кт уе лн а в л а д а в и н а и с т о г п р ед с ед н и к а К а з а х с т а н а од 19 91. г о д и н е ( Ну р с у л т а н Н а з а р б а је в). 1209

Др Сло бо дан П. Ор ло вић, Шеф државе у Србији краљ наспрам... (стр. 1197 1212) п р ед с ед н и к Ре п у бл и ке п р е п у ш т а и з в р ш н у в л а с т Вл а д и, а п р е ма Н а р од ној скуп штини има не ко ли ко са мо стал них и не са мо стал них надлежности. Мини стри ни су у устав но прав ној ве зи са ше фом др жа ве (не пред ла же их, ни ти их сме њу је) већ се ве за са Вла дом сво ди на пред ла га ње кан ди да та за пред седни ка Вла де и рас пу шта ње пар ла мен та на њен пред лог. У оба слу ча ја предс едн ик у Реп убл ике је о с т ав љ ен д иск р ец и о н и п р о с т ор не ма р о к а у ко јем мо ра п р ед ло ж и т и ма н да т а ра (т а ко мо же, п р о т е ком р о к а од 9 0 дана, и з азв ат и но ве пар ла мен тар не из бо ре) и мо же, а не мо ра, при хва ти ти Вла дин пред лог да р а с п у с т и Н а р од н у ск у п ш т и н у. О но ш т о од у да р а од с т а н да р да по ло ж а ја ше фа д р ж а в е у па р л а мен т а р ном си с т е м у је не по с т о ја њ е м и н и с т а р ског п р е - ма пот пи са пред сед нич ких прав них ака та (ука за, од лу ка, на ред би и др). Одва ја ње кра ља од опе ра тив не из вр шне вла сти у да на шњим дру штве - ним усло ви ма (за раз ли ку од вре ме на Уста ва од 1888) сма тра се по треб ним ус ло в ом де мо к р а т и је у мо на р х и ји. К а о не и з а б р а ног ше фа д р ж а в е ус т а в би кра ља, по де мо крат ским стан дар ди ма да на шњих устав них мо нар хи ја, свео на п р о т о ко л а р ног и си м б о л и ч ког п р ед с т а в н и к а д р ж а в е ч и ји би св а к и п р а в н и а к т ( ра сп у ш т ањ е ск у пш т ине, вет о и д р) био п р е ма по т п и с а н од с т ра не в ла де и пред ло жен од дру гог ор га на. Али је за оче ки ва ти да би мо нарх, као не страначка личност, сво јом објек тив но шћу и стра нач ком не при стра сно шћу до - п ри но сио, у ск л а д у с а ус т а в н и м по ло ж а јем, де мо к р ат ск и м по л и т и ч к и м одно си ма у др жа ви. У по стојећем уставном у ређењу п редседн и к Реп убл ике своји м деловањем и ма мо г ућ нос т да у т и че на де мо к ра т и за ц и ју у н у т ра ш њег по л и т и ч ког с т а ња. На ш у осно ви пар ла мен тар н и си с т ем п ри ла г о ђен ( ра ц и о на л и зо ва н) је с рп ској т ра д и ц и ји и усло ви ма ко ји ба ш т и не п ре по зна тљи вог шефа д ржаве, истакн утог бар зб ог не по с ред ног и з б о ра. О но ш т о је п ра к т и ч но де фор м и са ло Ус т а вом п ројек то ва н од нос ме ђу по л и т и ч к и м ор га н и ма в ла с т и је с т ра нач к и а н га ж ма н пред сед ни ка Ре пу бли ке. Пу тем вла да ју ће стран ке, где је би вао ше фом, пре у- зи мао је кон це ефек т и в не изврш не в лас т и и с т варно руковођење Владом иако ни јед но та кво устав но овла шће ње не по се ду је. По сто је ће ста ње где је председ н и к Ре п у бл и ке из ва н по л и т и ч ке с т ра нач ке ол и г ар х и је до п ри нос је ра с т у демок ратск и х пол ит и чк и х односа. Л ишен с т раначке моћ и ше ф д рж аве с е, хтео -не -хтео, мо же к ре та т и са мо у н у тар г ра н и ца Уста ва. Ка ко нам до са да ш ња прак са го во ри, за ефек тив ну власт фа ли му стра нач ки ме ха ни зам, ма кар што м у Ус т а в на д ле ж но с т и с т вар не в ла с т и не до де љу је. Пред сед н и к Ре п у бл и ке са не с т ра нач к и м с т а т у сом 25 пред ста вљао би др жа ву и све ње не гра ђа не и би вао још бо љи м по сма т ра чем и кон т ро ло ром в ла д и ног де ло вања о чем у би износио свој кри тич ки суд чи та вој јав но сти. 25 По д е ф и н и ц и ји, н е с т р а н ач к и ш е ф д р ж а в е и в л а д а т в о р е н е к а к в у п а л и ја т и в н у (ф о р - м а л н у), у б л а же н у ко х а б и т а ц и ј у. 1210

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 6. ЗА К ЉУ Ч А К По р е ђ ењ е м н о рм и о ш ефу д рж ав е и с т ор и јс ко г м он а рх и јс ко г Ус т ав а Ср би је од 1888. са од ред ба ма ре пу блич ког Уста ва од 2006. сти че се сли ка о т о ме до к а к а в ог с е по ло ж а ја ше фа д р ж а в е с т и гло у с рп ској мо на р х и ји и р е - п у б л и ц и. По п и с а ном ус т аву т ај полож ај с е може оце н ит и к а о, више и л и ма њ е, одг ов арајућ и дат ом в р емен у, пол ит и ч к и м окол но с т и ма, ра з ви је но с т и ус т а вног п рава, буд ућем пол ит и чком ра звоју д р жа ве. По ред ус т а в н и х нор м и, ре а лан жи вот је гра дио не што дру га чи ји жи ви устав, ка ко оно мад у монар хи ји та ко и са да у ре пу бли ци. Гле да но из угла устав ног и ствар ног по ло жа ја ше фа др жа ве, а за ва же ња д в а ус т а в а и змеђу који х је т ол ик а в р еменск а д ист а нц а, по с т оје а рг умент и ко ји иду у прилог и монархији и републици као пожељном облику владавине у срп ској др жа ви. Иа ко је кра љев на чин до ла ска на че ло др жа ве ма ње де мо к р ат ск и од на р од ног би р а њ а п р ед с ед н и к а р е п у бл и ке, т о на с ле ђи в а њ е пре сто ла ни је не пре мо сти ва пре пре ка за из град њу де мо крат ског пар ла мент а р ног р еж им а ус т а вне мон а рх ије. О н а с е п р е мо ш ћ а в а св е н а ц и о н а л ном и не с т р а н ач ком по з и ц и јом мон а рх а у ус т а вном си с т е м у. О н је ше ф д р ж а в е сви х г ра ђа на, б е з р едовн и х ов лаш ћењ а и зв р ш не в ла с т и а л и с а ау т о ри т е т ом, угле дом и по ве ре њем у на ро ду. По у зо ру на т а к ву с т ра нач к и не п ри с т ра сн у по зи ц и ју мо нар ха (ко л и ко је то у ре ал ном жи во ту мо гу ће), ко ри сно је гра ди ти и по ло жај пред сед ни ка ре - п у бл и ке у на шем пар ла мен т ар ном си с т е м у. Ка о л и це д р жа ве, из бор ве ћ и не и пред став ник свих гра ђа на, пред сед ник Ре пу бли ке не би тре ба ло да, по из бо - ру на функ ци ју, на ста ви са стра нач ким ан га жма ном. У су прот ном, пред седн и ч к а фу н к ц и ја по ве з а на с а л иде рс т в ом у в ла да ју ћој с т ра н ц и де фор м и ше устав ни од нос ор га на вла сти. Ти ме се, ка ко је на ша прак са по ка за ла, ра ци о- на л и зо ва н и пар ла мен т а ри за м п ре т ва ра у к ва зи по л у п ред сед н и ч к и си с т ем онај у коме председник Републике нема устав не над ле жно сти као у по лу председ нич ком систему, већ управља преко стра нач ке хи је рар хиј ске струк ту ре. Са та квом пред став нич ком и посреднич ком уло гом ше фа др жа ве, странач к и нез аи нт ер ес ов аног, п ит ањ е о бл ик а в ладавине пос т аје д руг ораз р ед но. Би ло да је краљ или пред сед ник, ше фу др жа ве по уста ву ли ше ном из вр шне вла сти (сем у кри зним ста њи ма), оста је да оли ча ва на ци ју и сва ког гра ђа ни на, б е з мо г ућ но с т и да о не че м у с а мо с т а л но ме ри т о р но од л у ч и. Ујед но, св о ји м ау тори те том и ле ги ти ми те том су зби ја вла ду да сво ју из вршну власт неограни че но ши ри, на ра чун уста ва, за ко но дав не вла сти и на род не су ве ре но сти. 1211