ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIV 2 (2010) НОВИ САД, 2010.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIV 2 (2010) УДК 3 НОВИ САД, 2010. ЗРПФНС, Година XLIV Нови Сад, бр. 2 (2010) 1

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ Досадашњи главни уредници: Проф. др Владимир Капор (1966), проф. др Никола Воргић (1967 1968), проф. др Милош Стеванов (1969 1973), проф. др Боривоје Пупић (1974 1976), проф. др Милијан Поповић (1977 1983), проф. др Станко Пихлер (1984 1988), проф. др Момчило Грубач (1989 1991), проф. др Јован Мунћан (1992 1997), проф. др Милијан Поповић (1998 2003), проф. др Родољуб Етински (2004 2007). За издавача Проф. др Ранко Кеча декан Правног факултета у Новом Саду Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир Стајић Главни и одговорни уредник Доц. др Драгиша Дракић Чланови Уредништва: Проф. др Љубомир Стајић, prof. dr Damjan Korošec (Словенија), prof. dr Wilhelm Brauneder (Аустрија); prof. dr Tamás Prugberger (Мађарска), prof. dr Serge Regourd (Француска), доц. др Бранислав Ристивојевић, мр Радмила Дабановић, Марко Кнежевић Менаџер часописа Стефан Самарџић Секретаријат Уредништва мр Драгана Ћорић, мр Владимир Марјански, мр Бојан Тубић, Марко Кнежевић, Милана Писарић, Наташа Рајић, Урош Станковић, Сандра Самарџић, Лука Батуран, Цвјетана Цвјетковић Од априла 2008. године Зборник радова Правног факултета у Новом Саду под називом Proceedings of Novi Sad Faculty of Law је у пуном тексту доступан у EBSCO бази Academic Search Complete. Компјутерска обрада текста Горан Хајзлер Штампа: КриMел Будисава Тираж: 300 примерака 2

САДРЖАЈ Др Ђорђе Попов, редовни професор Европска Унија и Светска економска криза... 7 Др Срђан Шаркић, редовни професор Правни положај меропаха у средњовековној Србији... 23 Др Јожеф Салма, редовни професор Грађанскоправни и трговински уговори... 37 Др Душанка Ђурђев, редовни професор Нацрт Заједничког референтног оквира за европско приватно право из 2009. године... 65 Др Даница Попов, редовни професор Забрањене одредбе у уговору о залози... 83 Др Иштван Фејеш, редовни професор Constitutio criminalis theresiana кривична одговорност... 101 Др Марија Салма, редовни професор Поступак у споровима мале вредности... 121 Др Драго Дивљак, редовни професор Проширено поље деловања Светске трговинске организације... 143 Др Магдолна Сич, ванредни професор Куповина предмета залоге од стране заложног повериоца према папинијану... 155 Др Марко Трајковић, доцент Морал у беспућу политике... 181 Др Татјана Лукић, доцент Борба против прања новца и финансирања тероризма у Републици Србији.. 197 Др Драгиша Дракић, доцент Ново малолетничко Кривично право Србије... 217 Др Бранислав Ристивојевић, доцент Општи елеменат злочина против човечности... 229 3

Др Гордана Дракић, доцент Правни положај судија за време шестојануарског режима Краља Александра... 253 Др Сандра Фишер-Шобот, асистент Рок за обавештавање о несаобразности испоручене робе у међународном и домаћем праву... 265 Др Маша Кулаузов, асистент Правила обичајног права о деобама породичних задруга Јужних Словена... 281 Мр Сања Радовановић, асистент Open source уговор о лиценци софтвера поједини аспекти... 291 Мр Бојан Тубић, асистент Привремене мере у поступцима оспоравања законитости аката у Европској унији... 303 Mр Самир Аличић, асистент Изворни смисао трећег поглавља Аквилијевог закона... 319 Mр Оливер Лајић, предавач О правној природи института одузимања имовине проистекле из кривичног дела... 349 Милана Писарић, сарадник у настави О недозвољеним доказима у кривичном поступку... 363 Наташа Рајић, сарадник у настави Нормативна надлежност органа извршне власти у редовним и ванредним приликама... 385 ОДЕЉАК ЗА ИНОСТРАНЕ АУТОРЕ Др Ласло Блазович, редовни професор Трипартит и његови извори... 399 Др Тамаш Нотари, ванредни професор Осврт на Цицеронов говор Pro Caelio из аспекта права и реторике... 419 4

TABLE OF CONTENTS Đorđe Popov, Ph.D., Full Professor European Union and World Economic Crisis... 7 Srđan Šarkić, Ph.D., Full Professor Legal Position of Villagers in Mediaeval Serbia... 23 Jožef Salma, Ph.D., Full Professor Civil and Commercial Contracts... 37 Dušanka Đurđev, Ph.D., Full Professor Draft Common Frame of Reference for a European Private Law... 65 Danica Popov, Ph.D., Full Professor Contract of Pledge that Contain a Vitiating Element... 83 Ištvan Feješ, Ph.D., Full Professor Constitutio Criminalis Theresiana Criminal Responsibility... 101 Marija Salma, Ph.D., Full Professor Small Claims Procedure... 121 Drago Divljak, Ph.D., Full Professor Extended Field of Аctivities of the World Trade Organisation... 143 Magdolna Sič, Ph.D., Associate Professor The Purchase of the Pledged Thing by the Creditor According to Papinian... 155 Marko Trajković, Ph.D., Assistant Professor The Morality in the Purposeless Politics... 181 Tatjana Lukić, Ph.D., Assistant Professor The Fight Against Money Laundering in the Republic of Serbia... 197 Dragiša Drakić, Ph.D., Assistant Professor New Serbian Juvenile Criminal Legislation... 217 Branislav Ristivojević, Ph.D., Assistant Professor Тhe General Element of the Crime Against Humanity... 229 5

Gordana Drakić, Ph.D., Assistant Professor Legal Position of Judges During the Dictatorship of King Alexander... 253 Sandra Fišer-Šobot, PhD., Assistant Time Frame for Non-Conformity Notice in International and Domestic Law... 265 Maša Kulauzov, Ph.D., Assistant Customary Law on Divisions of South Slavs zadrugas... 281 Sanja Radovanović, LL.M., Assistant Оpen Source License Agreement Some Aspects... 291 Bojan Tubić, LL.M, Assistant Interim Measures in the Proceedings of the Legality Review of Acts in the European Union... 303 Samir Aličić, LL.M., Assistant The Original Meaning of the Third Chapter of Lex Aquilia... 319 Oliver Lajić, Lecturer About the Legal Nature of the Institute for Feiture of Assets, Derived from Criminal Act... 349 Milana Pisarić, Junior Assistant About Illegally Obtained Evidence in Criminal Proceedings... 363 Nataša Rajić, Junior Assistant Normative Јurisdiction of the Еxecutive Аuthorities in Regular and Special Occasions... 385 SECTION FOR FOREIGN AUTHORS László Blazovich, Ph.D., Full Professor Tripartitum and its Sources... 399 Tamás Nótári, Ph.D., Associate Professor Remarks on the Legal and Rhetorical Background of Cicero s Pro Caelio... 419 6

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 Оригинални научни рад 338.124.4(100):061.1EU Др Ђорђе Попов, редовни професор Правног факултета у Новом Саду ЕВРОПСКА УНИЈА И СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА 1 Сажетак: Да би се нашао одговарајући европски излаз из текуће кризе потребно је анализирати и узроке савремене економске криз. Монетарна политика диригована од стране Европске централне банке била је много ригиднија него у САД што једним делом даје и објашњење за ниже стопе привредног раста у еврозони. Оне земље Европске уније пак које су на такву монетарну политику покушале да одговоре увођењем елемената неолибералног модела са развијеним хипотекарним тржиштем- као нпр. Шпанија и Ирска- су сада међу земљама највише погођеним кризом. Унутар Европске уније мора се направити напор да се развој Европе у оквирима светске привреде усмери тако да њен извоз иде у земље са високим нивоима доходака и ниском ценовном еластичношћу, значи на тржишта на којима се преферирају квалитет и иновације, а не ниске цене. Економски систем који је створен у бившим социјалистичким земљама разликује се од онога који функционише у Западног Европи, односно у старим чланицама Европске уније. По свему судећи Европска унија као целина, али и земље чланице појединачно би своју економску и социјалну политику требала више да гради на примерима скандинавских земаља.значи могућа је алтернатива глобалном неолибералном моделу. Важна лекција из искуства успешних скандинавских земаља у последњој деценији је да је тај модел финансијски одржив ако је повезан са високо продуктивним тржишним сектором. 1 Рад је посвећен пројекту Право Србије у европској перспективи бр. 149042 који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. 7

Др Ђорђе Попов, Европска Унија и Светска економска криза (стр. 7 22) Кључне речи: Европска Уније, неолиберални модел, криза дугова, хипотекарна криза, нео-меркантилизам, еврозона, глобализација, дерегулација, осигурање, дуалне структуре, транзиција, транснационализација, буџетски дефицит, приватизација, инострани капигтал, социјални дијалог, економска ефикасност, скандинавски модел. 8 I Да би се нашао одговарајући европски излаз из текуће кризе потребно је анализирати и узроке савремене економске кризе. Свет је постао потпуно свестан текуће кризе када је избила спектакуларна криза ликвидности између 20. септембра и 12. октобра 2008. То је представљао уџбенички пример онога што је Кејнс својевремено назвао стављањем ликвидности као апсолутни приоритет и за последицу је имало масовну државну интервенцију. 2 Криза ликвидности је била генерисана глобалном кризом финансијског система и општом несигурношћу повезаном са софистицираним начинима задуживања развијаним последњих десет година кроз развој различитих финансијских деривата ради њиховог обезбеђења. 3 Експанзија кредита је била могућа као резултат структурних промена у редистрибуцији доходака, али не само у САД и Великој Британији, која је отпочела средином осамдесетих година прошлог века као резултат неолибералног` модела економије који је тада отпочео свој поход на светским тржиштима. Учешће плата у расподели је опадало, а профити су расли тако да су неједнакости у расподели доходака, нпр. у САД достигле размере које нису виђене од Велике криза 1929. 4 Док су просечне плате расле као последица раста највиших плата, дотле најниже плате у апсолутним износима нису расле уопште, чак су у неким америчким федералним државама са источне обале показивале и тенденцију опадања. То би водило у економску стагнацију са ограничењем тражње, да није било експанзије кредита. На крају крајева можда би најтачније било рећи да је финансијска криза резултат једног модела капитализма са чијом се имплементацијом отишло предалеко. 2 Види: Sapir, J., Global Finance Crisis, у: Real-world Economics Review, No. 46, 2008, стр. 18. 3 Ова глобална финансијска криза, као што је познато има своје корене у претераној експанзији кредита у САД, али и у Великој Британији и Ирској, например. 4 Pikkety, T and E. Saez, How Progressive is the US Federal Tax System, CEPR, London, 2006.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 По свему судећи, међународни монетарни систем инагурисан својевремено у Бретон- Вудсу, у коме одлучујућу улогу треба да играју Међународни монетарни фонд и Светска банка није био у стању не само да спречи него чак ни да наговести велику финансијску кризу које је 1997 и 1998 погодила брзо растуће привреде у југоисточној Азији. Лекција коју су из тога извукле ове земље и Кина била је да их само изузетно високе девизне резерве могу заштити од неке нове кризе. Логичан резултат оваквог закључка је била акумулација девизних резерви у тим земљама базирана на подцењености њихових националних валута, што је повећавало њихову конкурентност на светском тржишту. Оштро ограничавајући домаћу тражњу оне су се окренуле стратегији економског развоја базираној на расту извоза, 5 односно другим речима речено оне су практично спроводиле меркантилистичку економску политику у савременим условима. Раст заснован на експанзији извоза резултирао је остварењем постављеног циља тих земаља. Девизне резерве азијских земаља су значајно расле и достигле у августу 2008, ниво од 2734 милијарди долара. Азијске земље су своје вишкове у трговинском билансу користиле такође и за масовну куповину америчких дугова. Овакав модел развоја азијских земаља и Кине, пре свега, је за резултат имао и високе стопе домаће штедње, побољшање климе за иностране инвестиције, раст иностраних инвестиција, као и раст продуктивности рада који није био праћен одговарајућим растом плата запослених. На другој страни САД су и даље задржавале високе стопе привредног раста пре свега захваљујући расту кредита и то у основи хипотекарних. Други извор средстава је представљала екстракција капитала кроз ниске плате запослених. Раст хипотекарних кредита је био тако брз да је дуг америчких домаћинстава достигао 100% износа друштвеног бруто производа 2007, у поређењу са 61,4% износа ДБП 1997. 6 Тражња је била индукована кредитима, а кредити су давани релативно лако нарочито хипотекарни, уз претпоставку да ће цене некретнина стално расти. Насупрот растућој задужености штедња се у релативном износу смањивала тако да је 2007 износила само 0,4% расположивих доходака, или 13,6% ДБП. 7 Развој који је као своју основну покретачку снагу имао тражњу у време када продуктивност рада није расла за резултат је имао појаву перманентног високог трговинског дефицита. 5 Добру основу за овакву стратегију им је давала и политика Светске трговинске организације која је управо у овом времену инсистирала на либерализацији спољне трговине. 6 Кредити су били доступни и јефтини пре свега захваљујући развоју различитих нових финансијских деривата, као и хипотекарним кредитима. Хипотекарни кредити су одобравани лако и без нарочите провере праве кредитне способности клијената. 7 Поређења ради исте вредности су у исто време у Немачкој биле 23,8%, а Француској 20,3%. 9

Др Ђорђе Попов, Европска Унија и Светска економска криза (стр. 7 22) 10 II Развијене земље Европске уније су такође биле погођене дефлацијом проузрокованом ниским платама чији је ниво пак био тако низак и услед меркантилистичке политике земаља југоисточне Азије и Кине, али и неких нових чланица Уније 8. Но, монетарна политика диригована од стране Европске централне банке била је много ригиднија него у САД што једним делом даје и објашњење за ниже стопе привредног раста у еврозони. Али исто тако треба истаћи и да је принцип јединствене валуте тј. увођење евра, изазивало и одређене тешкоће земљама еврозоне с обзиром на њихове хетерогене производне структуре. Тако је например, код неких од њих економски раст раније био изузетно завистан од нивоа инфлације 9, или другим речима речено њихове привреде су могле да обезбеде раст превасходно у условима макар благе инфлације. 10 Прецењеност евра као резултат рестриктивне монетарне политике Европске централне банке имала је лоше последице по економски раст привреда Европске уније услед смањивања степена њихове глобалне конкурентности. 11 Оне земље Европске уније пак које су на такву монетарну политику покушале да одговоре увођењем елемената неолибералног модела са развијеним хипотекарним тржиштем- као нпр. Шпанија и Ирска- су сада међу земљама највише погођеним кризом 12. Немачка је на дефлацију изазвану ниским платама одговорила на специфичан начин развијајући свој специфични нео- меркантилистички модел. Производња компоненти за један број индустријских производа је реалоцирана у значајној мери у нове чланице Уније, тако да је производни модел Made in Germany, заме- 8 То је једноставно једна од последица глобализације. Свако конкурише свакоме, између осталог и ценом рада. Алтернатива ниским надницама је затварање погона, незапосленост и сељење производње у иностранство, под претпоставком осталих неизмењених услова. 9 Треба само видети статистичке податке за Грчку и Италију, например. 10 Треба рећи да у економској теорији постоје и мишљења да инфлација може бити сувише ниска. Нпр. види: Akerlof, Dickens, Perry, The Macroeconomics of Low Inflation, Kyklos, 54, стр. 591-602. 11 Нека израчунавања показују да је нпр. услед такве монетарне политике раст француске привреде био у просеку нижи од очекиваног за око 1% годишње. 12 Сада се види колико у економији играње на само једну опцију може бити опасно. Ирска је својим настојањем за привлачењем иностраних инвестиција и развојем финансијских тржишта у једном периоду имала највише стопе раста у Европској унији, а сада је заједно са Исландом- који није члан уније-, најтеже погођена кризом. Колико је Ирска била успешна потврђују и указивања неких министара из владе Србије пре само годину и по дана како би Србија требала да следи ирски модел. Нажалост, економска наука и економска стварност нису једноставне и није увек све тако како на први поглед изгледа, то је једна од лекција која је сада ваљда научена ирског модела.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 њен са Made by Germany 13. Но, незапосленост у индустрији је остала висока за немачке услове, а дуговања домаћинстава су порасла што је проблем са којим се суочавају немачке банке последњих годину и по дана. Унутар Европске уније мора се направити напор да се развој Европе у оквирима светске привреде усмери тако да њен извоз иде у земље са високим нивоима доходака и ниском ценовном еластичношћу, значи на тржишта на којима се преферирају квалитет и иновације, а не ниске цене. Но, европско прилагођавање се не може извршити само усавршавањем сопствене структурне политике. Драматичне промене које су у светској економији настале као резултат наглог развоја Кине и Индије захтевају мудро реаговање на глобалном нивоу да би се искористиле могуће шансе за добитке од тог просперитета и спровела њихова фер дистрибуција. Независно од тога Европска унија има посебан интерес када је реч о социјалном тајмингу глобализације. То укључује увођење међународних стандарда заштите на раду и заштите животне средине, али и формирање заједничке, глобалне политике, међународних финансија и курсева са циљем превенције криза и олакшавања економског раста. Све у свему два су основна разлога зашто је садашња криза постала заиста глобална. Први је дефлација изазвана падом реалне вредности плата индукована комбинацијом меркантилистичке политике азијских земаља на челу са Кином, подржана у одређеној мери лошом политиком Европске централне банке, али и инсистирањем на слободној трговини од стране Светске трговинске организације. Комбинација ових фактора је угрозила солвентност домаћинстава у развијеним земљама. 14 Други значајан елеменат је дерегулација међународних финансија. Дерегулација је убрзала неконтролисано одобравање кредита и омогућила да америчка економија контаминира практично читаву светску привреду. Мора се схватити да када пораст кредита остане као једина могућност за задржавање економског раста онда је у условима дерегулације финансијских тржишта неконтролисана експанзија кредита практично незаустављива. Стога је ре-регулација светских финансија један од апсолутно нужних корака, иако акције у овоме правцу наилазе на велики отпор заступника неолибералног креда. Неолиберали сматрају да би било довољно унапредити различите методе осигурања капиталних трансакција банака и других 13 И велики број грађана Србије купујући одређене производе имао је прилику да се сусретне са овим знаком. 14 Добитник Нобелове награде за економију Пол Кругман, такође истиче негативан утицај слободне трговине на расподелу доходака у развијеним земљама. Krugman, P., Trade and Inequality Revisited, Јune 15 2007. www.voxeu.org:index.php 11

Др Ђорђе Попов, Европска Унија и Светска економска криза (стр. 7 22) финансијских институција. Међутим, заговорници овога приступа заборављају да се опрез и осигурање користе када су ризици познати. А ако су ризици познати и ако би се могли рационално антиципирати онда различити облици осигурања можда нису толико ни потребни. Ризици се морају озбиљно узимати у обзир ако је њихова вероватноћа тешко предвидива. Осигурање и опрез су нужно непотпуни када су суочени са догађајима који се не могу предвидети. Осигурање од ризика је пре свега засновано на очекивањима. Очекивања укључују и преференције појединачних учесника у послу. Када се околности промене тада претпоставке за осигурање више не важе и осигурање постаје некорисно. Важна лекција из текуће кризе је да државе, тј. њихова одговарајућа министарства морају узети у обзир да осигурање код финансијских ризика, може бити илузија истог степена као и илузија у свемоћи невидљиве руке тржишта. Стога је нужан повратак на контролне механизме токова капитала, нарочито када се ради о краткорочним високо динамичним кретањима. Увођење неких облика контроле капиталних токова обећава много већи степен стабилности на кратак и средњи рок. Бројне студије, међу којима у новије време и оне ММФ-а показују да је реална позитивна економска вредност краткорочног кретања капитала значајно прецењена. 15 Земље које су се своме развоју мање ослањале на инострани капитал постизале су дугорочно посматрано највише стопе раста 16. Одговор влада развијених земаља на савремену кризу састоји се најпре у повећању буџетског дефицита. Тако се нпр. очекује да буџетски дефицит САД у 2009, достигне, а можда чак и превазиђе 10% ДБП, 17 или 1370-1400 милијарди долара. 18 Пораст буџетског дефицита се може очекивати и у земљама Европске уније. Но, у ситуацији у којој се светска привреда нашла крајем 2008. то су практично једине практичне мере које су владама стајале на располагању да би се избегло упадање у праву депресију. Исто тако, маколико то било непопуларно и супротно вишедеценијском општем тренду реално је очекивати да ће се поједине развијене земље, па и земље Европске уније, морати вратити неким облицима протекционистичке политике пошто је то у постојећим околностима једини на- 15 Prasad, E., Rajan, Subramanian, The Paradox of Capital, у: Finance and Development, no.44, IMF, Washington, 2007. 16 Либерализација финансијских тржишта је била један од главних генератора нестабилности и један од разлога да се поједине земље окрену меркантилистичким економским политикама да би заштитиле своја средства акумулирану кроз девизна тржишта. 17 Поређења ради Србија планира за 2010. буџетски дефицит од 3,5%. 18 Опет поређења ради укупни дуг Србије (државни и приватни) према иностранству је крајем августа 2009. износио 30 милијарди долара. 12

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 чин да се постојећа криза стави под контролу. Алтернатива би била улазак развијених привреда у дуготрајни период ниског раста и високе незапослености. Протекционистичке мере треба да буду моделиране тако да заштите развијене земље од оних држава чија су продуктивност рада и извозне перформансе на нивоу развијених, али уз велико заостајање на подручју социјалних давања и заштите човекове околине. Треба рећи да нека истраживања показују да је утицај слободне трговине на економски развој такође пренаглашаван нарочито у средњерочној и дугорочној перспективи. 19 Аргуменат да су царине и протекционистичка ограничења један од разлога за улазак у Велику кризу 1929. изгледа не стоји. Међународна трговина је доживела колапс почетком тридесетих година прошлог века не услед протекционизма, него зато што је међународна ликвидност брутално исцеђена када је дошло до колапса банака, тако да није више било међународне финансијске институције која би обезбедила средства земљама које су суочиле са оскудицом девизних и златних резерви. 20 После 1945. дошло је до брзог раста спољне трговине у свету и поред протекционистичке политике већине земаља, захваљујући обезбеђивању ликвидности у оквирима Бретон-Вудског система. Није могуће очекивати да у условима глобализације Европа буде конкурентна у трци у смањивању најамнина са рецимо далеким Истоком или неким другим деловима света. Тако например најамнина по сату радника у Кини износи 47 центи, док радник у Мексику ако има среће може рачунати на зараду од два евра на сат. Тежња да се у развијеним земљама Европе саучествује у таквом облику конкуренције може се окарактерисати као друштвено и морално неодговорна. III Економски систем који је створен у бившим социјалистичким земљама разликује се од онога који функционише у Западног Европи, односно у старим 21 чланицама Европске уније пре свега у следећим елементима: 19 Ackerman, F., The Shrinking Gains from Trade, Working papers, Univ. Medford, October 2005. 20 Foreman-Peck, J., A History of the World Economy, New York 1995, Harvester, str. 197. 21 Када се данас говори о Европској унији може се све више чути да се користе термини стара и нова Европа, при чему се под појмом стара подразумевају чланице Европске уније из западне Европе, док се под појам нова Европа подводе државе, пре свега бивше чланице Варшавског пакта, односно бивше социјалистичке земље, које су одскора примљене у пуноправно чланство Европске уније. 13

Др Ђорђе Попов, Европска Унија и Светска економска криза (стр. 7 22) 14 1. Транснационализација и дуализам Транзиција бивших социјалистичких земаља у тржишну привреду је спроведена уз минималну финансијску подршку од стране развијених земаља западне Европе. С друге стране дошло је до прилива приватног капитала из иностранства, што је за резултат имало убрзану у свеобухватну транснационализацију 22 њихових привреда 23. Страни капитал није долазио у привреде бивших социјалистичких земаља као додатак једној већ постојећој развијеној и функционалној привредној структури, него је улазио у практично празан простор у коме је могао да за себе приграби практично све исплативе активности. Иностране инвестиције, по правилу, треба да са собом доносе технички и организациони know- how, да су носиоци модернизације производних капацитета, и да повезујући их у глобалне производне и дистрибуционе мреже стварају нова радна места истовремено их интегришући у светску привреду. Међутим, ако су иностране инвестиције пласиране у неконкурентну и нефункционалну привреду, као што је то био случај у бившим социјалистичким земљама, онда постоји опасност да оне постану један од основних генератора стварања дуалистичке привредне структуре 24. Компаније које се налазе у иностраном власништву и послују по стандардима развијених земаља могле су у бившим социјалистичким земљама само један део локалне привреде укључити у своје глобалне активности. Остатак привреда земаља домаћина није могао бити повезан са њиховим активностима, услед своје недовољне економске ефикасности. То значи да дуалне структуре привреда бивших социјалистичких земаља не настају као жељени резултат активности иностраних инвеститора и компанија које се налазе под њиховом контролом него су оне последица недовољне компетитивности остатка привреде. Иностране инвестиције се по правилу концентришу у 22 Транснациоанлизација је израз који је изведен из дефиниције транснационалне корпорације, као облика компаније која послује у више земаља,али су пре свега управљање, маркетинг и финансије концентрисане у земљи порекла. Отуда и транснациоанлизација привреде подразумева такав облик привредног развоја који је управљан из иностранства и подређен пре свега циљевима иностраних компанија, и/или држава из којих те компаније потичу. 23 Увек треба јасно разликовати помоћ која стиже из државних или међународних извора, од инвестиција, а поготово зајмова. 24 О дуалним привредама које се састоје од модерног и традиционалног сектора као једној од основних карактеристика периферног капитализма постоји у светској економској литератури много радова нарочито у оквирима теорије депеденције, а свакако је у том смислу антологијска студија Самира Амина Периферни капитализам, објављена још 1967. Али треба истаћи да се ова литература односи претежно на земље у развоју, а не на бивше социјалистичке земље у којима је такође, као што је у раду истакнуто дошло до развоја дуалних структура.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 развијенијим регионима бивших социјалистичких земаља, у крајевима који су географски ближи Европској унији и, пре свега, у метрополама 25. Резултат тога је пораст већ постојећих регионалних разлика у развијености у бившим социјалистичким земљама. На другој страни врло је тешко одредити који су то сектори који не бивају повезани са модерним сектором привреде под контролом иностраних инвеститора 26. Но, у сваком случају њихов заједнички именитељ је оно што је већ истакнуто, економска неефикасност и некомпетитивност. Транснационални сектор у привредама бивших социјалистичких земаља се такође суочава и са одређеним проблемима. Пре свега то је релативна ограниченост расположиве, по европским стандардима, квалификоване радне снаге. То за последицу има пораст најамнина у транснационалном сектору који је главни послодавац за такву врсту радне снаге 27. Но, оне и даље остају значајно испод нивоа најамнина у западноевропским земљама. Истовремено недостатак квалификоване радне снаге значи, и да не постоје веће могућности за трансфер радне снаге из традиционалног сектора у модерни - транснационални сектор. Једноставно запослени у традиционалном сектору нису употребљиви у модерном сектору, што за последицу има да укупна запосленост као резултат иностраних инвестиција не показује тенденцију раста. Исто тако без обзира на низак ниво најамнина, управо недостатак по западним стандардима квалификоване радне снаге чини да у бившим социјалистичким земљама изостају значајније инвестиције у радно интензивне секторе. 2. Ново сиромаштво Једна од специфичности система који је настао у бившим социјалистичким земљама је и непостојање у моменту почетка промена, класе власника који би били у стању да инвестирају своју акумулацију у привредни развој. Томе треба додати и чињеницу да су се основна средства у привредама бивших социјалистичких земаља налазила у стању опште техничке и економске деградације и застарелости, и да никако нису могла представљати основу конкурентности њихових привреда на крају 20 века 28. 25 То је такозвани агломерациони ефекат иностраних инвестиција. 26 То су између осталог они делови бившег државног власништва који још нису приватизовани, локално занатство, ситна пољопривредна производња, ситна трговина, као и читав низ делатности које су у периоду транзиције усмерене на голо преживљавање, од уличне препродаје до ситног криминала. 27 То понекад може да буде повод за нову сеобу капитала према земљама са још нижим најамнинама далеког Истока, или пак земље које још нису постале чланице Европске Уније. 28 Привредници из бивше Западне Немачке били су запрепашћени лошим стањем опреме у источној Немачкој. Ни данас 20 година после пада берлинског зида, и поред ула- 15

Др Ђорђе Попов, Европска Унија и Светска економска криза (стр. 7 22) То значи да није било потребно само извршити приватизацију, односно добити дефинисане власнике предузећа, него је у њих требало уложити и огромна средства у сврху модернизације. Класа нових власника регрутована је пре свега међу менаџерима бивших државних предузећа као и припадницима политичке елите. Они, по правилу, нису располагали капиталом, али су зато имали инсајдерска сазнања о правом стању појединих предузећа као и потенцијалној вредности њихове активе. 29 Успешна приватизација и модернизација постојећих основних средстава у бившим социјалистичким земљама била је могућа једино уз масован прилив ресурса из иностранства, тј. са ослонцем на финансијске, организационе, технолошке и маркетиншке ресурсе међународног капитала. 30 Државна имовина је великим делом припала транснационалним корпорацијама и тако се нашла под контролом тржишних актера који располажу одговарајућим техничким и организационим знањима како да локална средства укључе транснационалне производне и трговачке мреже. Када се анализирају ови процеси мора се истаћи да је једина алтернатива овако постављеном моделу приватизације базираном на приливу капитала кроз инвестиције у приватизацију било екстремно високо задуживање у иностранству 31. Као што је већ напоменуто у овако постављеном моделу приватизације, не улазећи у вредносну оцену њиховог деловања, значајну улогу су имали привредни руководиоци из претходног периода који су располагали специфичним знањима о локалним условима пословања те су се они уствари нашли у улози локалних агената међународног капитала. На другој страни дошло је до појаве нових облика сиромаштва код једног значајног дела становништва. Услед настанка дуалистичких привредних структура у привредама бивших социјалистичких земаља једној значајној мањини становништва прети судбина трајног осиромашења, пре свега услед разградње постојећег система социјалне заштите и недовољно брзог настанка новог који би одговарао новим условима. До овога је дошло између осталог и због опште индиферентности према деловима друштва погођеним транзицијом пре свега онима који су живели од рада и гања од око 75 милијарди евра годишње ниво техничке и инфраструктурне опремљености у источној Немачкој је неупоредиво лошији од оног у западној. Може се само замислити какво је онда реално стање у другим бившим социјалистичких земљама. 29 Види: King, Lawrence, Strategic Restructuring: Making Capitalism in Post-Communist Eastern Europe, 1998. 30 О томе нпр.: Janos Kornai, Honesty and Trust: Theory and Experience in the Light of Post- Socialist Transformation, Research Project, Budapest 2003. 31 Када је у последње две године значајно опао прилив иностраних инвестиција у Србију, дошло је одмах до пораста задужености у иностранству. Но, дешавања на овоме плану у Србији само потврђују општа кретања у готово свим бившим социјалистичким земљама. 16

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 трансферних доходака (пензије, инвалиднине, додаци за одређене врсте инвалидитета и болести, итд.). Тешко је наиме очекивати да ће десетине и стотине хиљада радника великих државних предузећа која су у међувремену приватизована и у којима је производња редуцирана између осталог и због структурних неусклађености, а који су усто и прешли одређену старосну границу икада више добити сличан посао. 3. Псеудо- неолиберални економски систем и хибридна држава. Поларизација економије и друштва у модерни транснационални и традиционални сектор репродуковала се унутар државних органа у супротност између професионалне, квалификоване бирократске елите концентрисане углавном око влада ових земаља која се залагала за европеизацију и приближавање Европској унији на једној страни, и на другој страни слабо плаћене администрације са великим бројем прекобројно запослених. У тој и таквој администрацији која је наставила са својом егзистенцијом и у условима транзиције нису могле лако бити успостављене неке основне норме квалитета рада као што су: транспарентност, ефикасност, понашање према странкама, и сл. Страни инвеститори и предузећа под иностраном контролом су посебно указивала на проблем те и такве администрације и њен начин рада, пре свега спорост, некомпетентност и корумпираност. 4. Недостатак поверења У бившим социјалистичким земљама може се већ на први поглед уочити један готово параноидни осећај несигурности. Скоро све што има иоле већу вредности је покривено алармима, видео- надзором, као и другим техничким мерама обезбеђења. Агенције за обезбеђење су у овим земљама постале један од највећих послодаваца 32. Све ово сведочи о дубоко укорењеном неповерењу свих у све. На другој страни поверење је једна од основа на којима почивају модерна развијене друштва и њихове економије. То важи како за сарадњу током производних процеса, тако и за трансакције на тржишту 33. Како на подручју производње тако и у тржишном пословању у развијеним еконо- 32 Види нпр. у: Michael Ehrke, Postkommunistischer Kapitalismus: Ökonomie, Politik und Gesellschaft im neuen Europa, International Politics and Society, 1/2005, стр. 154. 33 Поруџбина и договор о цени телефоном су нешто што је одавно уобичајено у развијеном свету. Треба погледати пословање на берзи где се дају само одређени унапред договорени знаци и тиме трансферишу милионска средства. А једна од предности берзе је управо брзина обављања трансакција. Све то не било могуће без поштовања пословног морала. 17

Др Ђорђе Попов, Европска Унија и Светска економска криза (стр. 7 22) мијама претпоставка поверења је једно од основних цивилизацијских правила. Чињеница да од овог правила постоје изузеци и да је од њих потребна заштита не противречи постојању правила као таквог. Постојање пословног морала је нешто без чега се не могу замислити како настанак, тако и функционисање данас развијених економија. Репресија и претња њоме су много скупљи и спорији начини обезбеђења функционисања савремених економија, него поштовање добрих пословних обичаја и пословног морала. Зато се они и користе само када дође до одступања од поштовања општеприхваћених моралних начела. То је и једна од тајни успешности развијених економија. 34 Недовољно веровање у основне моралне вредности у бившим социјалистичким земљама је с једне стране наслеђе једнопартијских диктатура али исто тако и транзиционих процеса и начина њихове имплементације. Транзиција је спровођена у већини бивших социјалистичких земаља у некој врсти правне и моралне сиве зоне, а резултат јој био између осталог и настанак нове класе власника за које би се врло тешко могло рећи да између њихове имовине и труда и знања који је уложен у њено стварање постоји нека каузална веза. Тешко је онда у таквим околностима обезбедити инаугурисање пословног и сваког другог морала као начина пословања и живота уопште. А на другој страни без морала нема ни праве тржишне привреде ни правих европских вредности. Нажалост могу се и у самој западној Европи у последњој деценији кроз интензивирање глобализације приметити почеци неких овде споменутих негативних процеса карактеристичних за бивше социјалистичке земље у временима интензивне транзиције деведесетих година прошлог века. Пре свега у осиромашењу и пражњењу слабије развијених региона, стварању дуалног тржишта радне снаге, 35 трајној незапослености, приватизацији јавних делатности (без пораста њихове ефикасности), ерозији социјалног капитала, распаду међуљудских веза, конзумацији дроге, избегавању пореза, итд. Све то праћено је и деградацијом политичке сфере у перманентни медијски спектакл. 34 Habermas, Jürgen, Eine genealogische Betrachtung zum kognitiven Gehalt der Moral, у: Die Einbeziehung des Anderen, Frankfurt/aM, 1997. 35 Запошљавање непријављених радника, миграната из ваневропских земаља, радника на повременим пословима из источне Европе, рад на одређено време, итд. Само су неки од начина за снижавање трошкова радне снаге у ери глобализације и задржавање минимума конкурентности према експандирајућим привредама источне Азије. Тако на једној страни имамо официјелни ниво најамнина, социјално партнерство, итд. за један део запослених и све напред поменуто за све већи број укупно радно активних. Вреди подсетити да 45 милиона запослених у Америци ради за надницу мању од 10$ на сат, 15 милиона за мање од 5$ на сат, и да се у томе између осталог крије тајна ниске цене неких производа Made in USA. 18

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 IV Читава Европска унија треба да да озбиљан одговор на питање у ком правцу ће ићи даљи развој Уније. За надати је да посткомунистички модел капитализма у бившим социјалистичких земљама неће превладати у читавој Европи да ће ипак бити сачувана основа државе благостања и социјалне тржишне привреде онакве какве су биле у шездесетим и седамдесетим годинама, а управо оне су Европу учиниле Европом. Да би се то и остварило потребно је између осталог и: обезбедити опште-друштвени консенсус 36 о значају друштвене кохезије о томе да постојање социјалне правде подстиче економски развој и да социјална давања нису само трошак, 37 задржати солидарно финансирање социјалних потреба за обезбеђење у случају старости и против високог ризика незапослености, обезбедити функционалну економску демократију са социјалним дијалогом, правом саодлучивања запослених, као и тарифним аутономијама, прихватање друштвеног значаја активне улоге синдиката. Али исто тако да би економија Европске уније остала конкурентна, а Унија задржала своје специфичности, и оно што ју је учинило толико атрактивном за нове чланице, требало би се потрудити да се на простору Европске Уније обезбеди и: европски систем социјалног мониторинга ради обезбеђења придржавања минималних социјалних стандарда, као и одговарајућих метода координације на овоме подручју. хармонизацију економских политика и политика доходака и уједначавање пореских политика, оживљавање социјалног дијалога као дела европске традиције економске демократије, јединствену регулативу за финансијске инвеститоре и инвестиционе фондове, политику имиграције која ће водити рачуна о потребама европског тржишта рада, транспарентност тржишта рада на нивоу читаве Европске уније, 36 Такозвано немачко привредно чудо у доба послератне обнове педесетих било је засновано и на својеврсном социјалном уговору између послодаваца и запослених. То јесте био капитализам, али никако не онакав какав је инсталиран у првој деценији транзиције у бившим социјалистичких земљама. 37 О томе нпр. у: Giddens, Anthony, Die Zukunft des Europäischen Sozialmodells, Internationale Politikanalyse, Bonn, 2006, и: Hall, Peter/Soskice, David, Varietes of Capitalism, Oxford, 2001. 19

Др Ђорђе Попов, Европска Унија и Светска економска криза (стр. 7 22) заједничку енергетску политику, као и доношење правила о минималним резервама нафте и гаса, вођење рачуна о климатским променама. На другој страни нео-либерали заговарају даљу дерегулацију, смањивање права запослених, и даље пад најамнина уз кресање социјалних давања. Либерализација се из тих кругова и даље препоручује као универзални лек који ће допринети порасту конкурентности европске привреде. Међутим, тешко је прихватити да је даље инсистирање на таквом концепту у Европи могуће, и да он у европским условима може представљати решење. Европска реалност је ипак другачија. Економска будућност Европе налази се на другој страни. Европа би се морала концентрисати на своје предности. То су пре свега висок квалитет инфраструктуре, висок квалитет јавних служби, заштита човекове околине, квалитет рада, ефикасност организација и предузећа и квалитет њихових производа. Постоје у Европској Унији државе чија је политика модернизације већ показала изузетне резултате. Например, Данска, Шведска и Финска. На њиховом примеру се види да се уз помоћ мудре економске политике може постићи баланс између економских, еколошких и социјалних питања. Ове земље су препознатљиве по фер нивоу најамнина, високом друштвеном стандарду, образованој радној снази и компанијама које су усресређене на иновације. Истовремено висок квалитет инфраструктуре и јавних служби у стању је да обезбеди висок ниво квалитета животне средине и задржавање и у пракси модела државе благостања. Нордијске земље, например, када је реч о стопи запослености стоје, заједно са Великом Британијом изузетно добро у поређењу са осталим чланицама Уније. 38 Исто тако висока је стопа запослености и старијих годишта (Данска 60%, Шведска 69%, Финска 53%), као и проценат запослених жена. 39 Међутим, док се када је реч о стопи запослености Велика Британија још може поредити са скандинавским земљама, ситуација је значајно другачија када је реч о расподели доходака. Тако најсиромашнијих 20% Швеђана имају 3,3 пута мање новца на располагању него 20% оних најбогатијих. На другој страни тај однос је у Великој Британији 5,3:1, а у Немачкој например 20% најсиромашнијих располажу са 4,3 пута мањим дохотком него 20% најбогатијих. Један од предуслова за успешне економске резултате земаља Скандинавије је и висока стопа улагања у образовање. 40 38 Стопа запослености је у Данској 76%, Шведској 73%, Великој Британији 72%. 39 Стопа запослености међу женама је у Данској 72%, Шведска 70%, Финска 67%. 40 Тако например Данска у образовање инвестира 8,3% друштвеног бруто производа, Шведска 7,5%, а Финска 6,5%. 20

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 По свему судећи Европска унија као целина, али и земље чланице појединачно би своју економску и социјалну политику требала више да гради на примерима скандинавских земаља. Значи могућа алтернатива глобалном неолибералном моделу који подразумева флексибилни модел запошљавања, повећање процента радника са ниским платама, и смањивање социјалних давања може бити скандинавски модел који је између осталог заснован на високој стопи запослености у јавном сектору. Држава благостања концентрисана на одржавање високе стопе запослености и социјалним давањима и једнакости услова 41 је карактеристика скандинавских земаља. Важна лекција из искуства успешних скандинавских земаља у последњој деценији је да је тај модел финансијски одржив ако је повезан са високо продуктивним тржишним сектором. Но, управо овај модел је у овим земљама један од основних предуслова за високу продуктивност у тржишном сектору. 41 За разлику од једнакости шанси. 21

Др Ђорђе Попов, Европска Унија и Светска економска криза (стр. 7 22) Đorđe Popov, Ph.D., Full Professor Faculty of Law Novi Sad European Union and World Economic Crisis Abstract The current crisis has been labeled as financial, however the roots of the crisis are far from being purely financial. Rather we are witnessing the collapse of a specific model of capitalism. It is important to strengthen growth dynamics through European economic and social policy. This cannot be achieved with strategies of cost reduction and lowering of incomes. Productivity increases are necessary through stronger specialization, as well more investment in research and education. Post communism capitalism has emerged from a historically unique process of conscious self-dissolution. The self-transforming national economies of the Central European States were hit by the full force of globalization immediately after the end of communism and over the last fifteen years have developed structures which are different from those of West European Countries. The EU`s economic and social policy must resolutely pursue growth opportunities. It must therefore put and end to its strategy of cost and income reduction, driven by a senseless logic of competitiveness, in favor of a continuous increase in internal demand. EU needs a coordinated economic policy in which monetary policy is not exclusively directed towards stability. Scandinavia showed robust growth, maintained welfare state, and found his way back to high employment. In recent years this welfare state-system has once more successfully been combined with competitiveness. Key words: European Union, neoliberal model, crisis of debts, Mortgage crisis, neo-mercantilism, euro zone, globalization, deregulation, insurance, dual structure, transition, transnationalization, the budget deficit, privatization, foreign kapigtal, social dialogue, economic efficiency, the Scandinavian model. 22

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2010 Оригинални научни рад 321.17(497.11) 04/14 Др Срђан Шаркић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ МЕРОПАХА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ Сажетак: У раду се расправља о правима и обавезама меропаха зависних сељака у средњовековној Србији. Аутор је анализирао повеље и Душанов законик, који прописују обавезе меропаха према владару и према феудалном господару. Притом је прављена јасна разлика између оних делова средњовековне српске државе који су били освојени од Византије и у којима су се и даље примењивала византијска правна правила, и старог језгра државе, где су правила обичајног права била заступљенија. Посебно се разматра члан 139 Душановог законика који је меропсима давао одређени степен заштите. Кључне речи: Себар, меропах, работе, повеље, Душанов законик, доходак, соће, градозиданије, градобљуденије, војевање, позоб, жировнина. Увод У српским правним споменицима из XIV века среће се израз себар, као општи назив за сваког ко није племенита порекла, односно не припада повлашћеном сталежу властели. Реч је поменута по први пут у српском преводу Синтагме, номоканонске збирке светогорског монаха Матије Властара. Прихватајући општу поделу свих људи на слободне и робове, како ју је начинио римски правник Гај, 1 српски преводилац истиче да међу 1 Gaius, Inst. I, 9: Et quidem summa divisio de iure personarum haec est, quod omnes homines aut liberi aut servi sunt. Гајева подела прихваћена је у Епанагоги, византијској правној збирци из IX века, и у грчком преводу она гласи (Epanagoge legis XXXVII, 1, ed. J. et P. Zepos, Ius Graecoromanum, vol. II, Athinai 1931, reprint Aalen 1962, p. 347): Τω ν προσώπων άκρα διαίρεσίς έστιν αύτη ότι τω ν άνθρώπων οί μέν είσιν έλεύθεροι, οί δέ δου λοι. Иако су слични, разлика изме- 23

Др Срђан Шаркић, Правни положај меропаха у средњовековној Србији (стр. 23 36) онима који су слободни постоје неки које он назива почтени (племенити, у грчком тексту έντιμοι) и себри, у значењу прости, неваљали (εύτελει ς у грчком оригиналу). 2 У појединим члановима Душановог законика (53, 55, 85, 94 и 106) себар се супротставља властелину, тако што се предвиђају различите казне за иста кривична дела. То је изричито речено у члану 85, Призренског преписа, где између осталога читамо: ако буде властелин, да плати сто перпер; ако ли не буде властелин, да плати дванаест перпер и да се бије стапи. 3 Међутим, у свим осталим преписима Душановог законика уместо речи ако ли не буде властелин, стоји ако ли буде себар. Ово нас наводи на закључак да је израз себар у XIV веку био општи назив за сво зависно, углавном сеоско, становништо средњовековне Србије. Иако су припадали потчињеном сталежу, сви себри нису имали идентичан правни положај. Анализа правних споменика нам дозвољава да разликујемо неколико категорија себара. То су били меропси (зависни земљорадници), власи (зависни сточари), отроци (нека врста средњовековних робова), зависне занатлије и такозвани сокалници, као и део сеоских попова. У овом раду бавићемо се правним положајем најмногобројније категорије себара меропаха. 24 Назив и друштвени положај Значење и порекло речи меропах није до данас у потпуности разјашњено, али добар део научника сматра да назив потиче од имена трачког племена Меропес (Μέροπες), које је живело у Родопским планинама у данашњој Грчкој. 4 Израз је ушао у општу употребу у правним споменицима ђу латинског и грчког текста постоји: код Гаја читамо општа подела према статусном праву је (summa divisio de iure personarum haec est), док грчки текст употребљава изразе општа подела лица је (τω ν προσώπων άκρα διαίρεσις αύτη). У српском преводу тај одломак гласи: Iєжє лиць краинιєι раздєлιєнїє, сє ιєсть ιако оть чловекь овιь оубо соуть свобод ны, овы жє раы (С. Новаковић, Матије Властара Синтагмат, Београд 1907, стр. 249). 2 С. Новаковић, Матије Властара Синтагмат, Београд 1907, стр. 509 510. Cf. и стр. 506 и 523. О значењима речи себар видети С. Новаковић, Die Ausdrücke себрь, поч тень und мьроп шина in der altserbischen Übersеtzung des Syntagma von M. Blastares, Archiv für slavische Philologie, IX (1886), pp. 521 523; Cf. С. Шаркић, Гајева подела лица у средњовековном српском праву, Зборник Матице Српске за класичне студије, 4 5, Нови Сад 2002 2003, стр. 107 112. Видети и V. Mažuranić, Prinosi za hrvatski pravno-povjestni rječnik, Zagreb 1908 1922 (reprint Zagreb 1975), str. 1295 1296; P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, uredili akademici M. Deanović i Lj. Jonke, priredio za tisak V. Putanec, Zagreb 1971, knjiga III, str. 210. 3 С. Новаковић, Законик Стефана Душана, цара српског 1349 1354, Београд 1898 (репринт Београд 2004), стр. 67 и 197 (у даљем тексту Законик). 4 Skok, Etimologijski rječnik II, str. 409. Cf. Н. Радојчић, Из историје проучавања порекла назива меропах, Јужнословенски филолог, XVIII, 1949 50, стр. 157 171.