НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких и шиптарских (албанских) речи................................ 1 Предлози Рада Стијовић Акти, акта или актови................ 5 Осветљавања Радојица Јовићевић Молебан............................ 7 Жарко Б. Вељковић Кнез, принц, принцип или принцепс од Монака?............................ 8 Радојица Јовићевић Моћи Светога Саве и Синан-паша..... 10 Биљана Марић Она ми дође кад њојзи гове (о једном застарелом глаголу у српском језику).. 15 Поводом... Ана З. Мацановић Поводом 170-годишњице незваничне победе Вукове књижевнојезичке реформе..... 18 Запазили смо Дејан Милорадов О једном орнитониму ружевац....... 22 Мали савети........................ 25 Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика............................. 28 Писци о језику...................... 32
УРЕДНИЦИ Академик ИВАН КЛАЈН (1997 2005) Др РАДА СТИЈОВИЋ (2014 ) УРЕДНИШТВО Др РАДА СТИЈОВИЋ (главни и одговорни уредник) Др РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ Др РАДОЈИЦА ЈОВИЋЕВИЋ Др ДУШКА КЛИКОВАЦ Др ВЕСНА ЛОМПАР Др МАТО ПИЖУРИЦА Мр ОЛГА САБО МИЛОРАД ТЕЛЕБАК Академик МИЛОСАВ ТЕШИЋ Адреса Уредништва: 21000 Нови Сад, ул. Матице српске бр. 1 Телефон: 021/420-199, лок. 265 Издавач: Матица српска Цена: 200,00 динара Технички секретар Катарина Сунајко Коректор Татјана Пивнички Дринић Технички уредник Вукица Туцаков Корице Оскар Штефан Компјутерски слог Владимир Ватић, ГРАФИТ, Петроварадин Штампа САЈНОС, Нови Сад Језик данас на интернету: www.maticasrpska.org.rs/jezik danas e-mail: ksunajko@maticasrpska.org.rs Рукописи се не враћају Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије финансијски је помогло штампање овог гласила Матице српске CIP Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 808 ЈЕЗИК данас : гласило Матице српске за културу усмене и писане речи / главни и одговорни уредник Рада Стијовић. 1997, бр. 1-2005, бр. 21/22 ; Н. с. Год. 1 (10), бр. 1/2 (2014). Нови Сад : Матица српска, 1997. 24 cm Тромесечно. ISSN 0354-9720 = Језик данас COBISS.SR-ID 126253063
НОРМА Жарко Б. Вељковић Јелена Мирковић О ПРАВОПИСНОЈ ТРАНСКРИПЦИЈИ СЛИВЕНИМ ДЗ НЕКИХ ГРЧКИХ И ШИПТАРСКИХ (АЛБАНСКИХ) РЕЧИ Срп ски је зик има 30, да та ко ка же мо, зва нич них гла со ва (са тзв. ди стинктив ном функ ци јом), тј. 30 фонема и њи ма од го ва ра 30 сло ва, од но сно гра фема ко је чи не азбу ку. Ван ових 30 зва нич них гла со ва по сто је и гла со ви ко ји су ало фо ни, од но сно и з г о в о р не в е р зи је ф о не м а. Н а п ри ме р, с л и в е но дз је ало фон гла са ц у ре че н и ц и Отац би то знао. ка да се она при бр жем из го во ру сли ве но из го ва ра као [òt ad zbi tô z nà ò]. Ме ђу тим, ало фон ни је по себ на фо не ма па се бе ле жи оном фо не мом чи ја је из го вор на вер зи ја. Да кле, иа ко по не кад и з г о в а р а мо с л и в е но дз, пи ше мо увек ц: Отац би то знао. О то ме нам прегледно и ја сно го во ри Нормативна гра ма тика српског језика Пре дра га Пипе ра и Ива на Клај на (па су си 21 и 24). Ван ове и ова кве упо тре бе, афри ка та дз је ди ја ле кат ски глас ко ји у ди ја лект у и л и д и ја ле кат ск и м об л и ц и ма сто ји на ме сто з у стан дард ном је зи ку, нпр.: дзве зда зве зда, д з в о н о зво но, 1 дзвер звер, дзид зид, 2 дзо ра з о р а, дзе ра ма ло, јед зу вит ису со вац, мидзери ја не ма ш т и на; лош, не ка рак те ран чо в ек, м е д з а н и н ме ђу сп р ат, 3 бид зин пас, бронд за ђу ле. 4 О ово ме нас о ба в е ш т а в а и Фо не т и ка Алек сан дра Бе ли ћа (Бе о град 1969, 57 и 145). С дру ге стра не, у Пра во пи су срп ско га је зи ка из 2011. у тач ки 197а ка же се: По се б но је ва ж но да сви у џ бе н и ц и и п ри ру ч н и ц и ко ји об ра ђу ју г е о г ра ф ск у 1 Сло б о да н Ре ме т и ћ, Срп ск и п ри з р ен ск и г о в о р, Српс к и д ијал е кт ол ош к и з борн и к, XLII, 406. 2 М и о д р а г М а р ко в и ћ, Ре ч н и к н а р од ног г о в о р а у Ц р ној Ре ц и, С р п с к и д и ја л е к т о л о ш к и з б о р н и к, XXXII, 320 321. 3 Ми ха и ло Бо ја нић, Рас ти сла ва Три ву нац, Рјеч ник ду бро вач ког го во ра, Срп ски ди јал е к т о л о ш к и з б о р н и к, XLIX, 458. 4 Бран ко Ми ле тић, Црм нич ки го вор, С р п с к и д и ја л е к т о л о ш к и з б о р н и к, IX, 368. 1
г р а ђу и св е г е о г р а ф ске к а р т е т р а н ск р и бу ју и ме н а с а гл а сно п р а в о п и сн и м п ра ви л и ма. То т ре ба да бу де оба ве за и д ру г и х де лат но с т и ко је че с т о уоб л и ча ва ју ту ђа име на у но ви нар ству, у пре во ђе њу фил мо ва и књи га и др. А у тач ки 2 истог тог пра во пи са, ко ја да је пре глед срп ске ћи ри лич не азбу ке, ни је н а в е де н а г р а ф е м а дз (е в е н т у а л но s или ζ) ко ја би у том слу ча ју бе ле жи ла ф о не м у дз, а фо не ма дз, ка ко смо то ви де ли у срп ском књи жев ном је зи ку не по сто ји. И на све то на до ве зу је се тач ка 24 Нор ма тив не гра ма ти ке српс ког је з и ка, где се ало фон фо не ме н, но сно н [ŋ], б е ле ж и ф о не мом н (у ре чи се н ка [seŋka]), из че га се уви ђа да се ало фо ни у срп ском је зи ку нор ма тив но бе ле же оном фо не мом чи ја су из го вор на вер зи ја. Из све га то га мо же се из вести за кљу чак да се тран скрип ци ја у срп ски књи жев ни је зик не мо же норма т и в но в р ш и т и н а не по с т о је ћу г р а ф е м у и ф о не м у дз, а да се ало фон дз у нор ми ра ном срп ском је зи ку мо ра нор ма тив но бе ле жи ти гра фе мом ц. На су п ро т све м у т о ме, на по ме на у з т ач к у 196 Пра во п и са ка же: И па к н и је ни ка ква гре шка ако се глас ко ји тран скри бу је мо са дз и з г о в а ра сл и ве но, к а о је дан глас, по знат и из на ших ди ја ле ка та (и у стан дард ном из го во ру ја вља се као по зи ци о на ва ри јан та у до ди ру ре чи, нпр. у Отац би до шао ). Сход но т о ме, у р еч н и к у у з Пр а в о п ис, под с ло в ом (г р а ф е мом) д ја вља ју се и ре чи са он да фо не мом дз: Хадз оп ул ос (за нгрч. Хατζόπουλος), Дз а н и (за алб. Xa ni) и Дзод за (за алб. Xo xa). Та ко ђе, у тач ки 193 Пра во пи са се про пи су је да се нов о г рч ко, т ј. г рч ко τζ ко је се из го ва ра као [dz], од но сно као на ше сли ве но дз, има и тран скри бо ва ти тим на шим сли ве ним дз: Хατζόπουλος [ h a d z ό pu lo s] као Хад зо п у лос (док је до дат но на ве де но Андрудзос lap sus ca la mi за Андруцос јер сто ји за грч ко Ανδρούτσος [an drúcos]). На тај на чин би се и грч ко τζατζίкι [d z a d z í k i] и ма ло т р а н ск ри б о в а т и к а о дз ад з и к и. А у тач ки 202 Пра во пи са се п р о п и с у је да с е а л ба н ско, т ј. ш и п т а р ско x ко је с е и з г о в а р а к а о [d z], од но сно као на ше сли ве но дз, има и тран скри бо ва ти тим на шим сли ве ним дз: Xa ni [dza ni] као Дз а н и и Xo x a [dzod za] као Дзод за. Ми сма тра мо да је ово и ова кво пра ви ло, ко је је Пра во пис увео, о транскрип ци ји не ких грч ких и шип тар ских ре чи на шим сли ве ним дз у су протно сти са јед ном од (за кључ них) пре по ру ка у тач ки 291, ка да се го во ри о је зи ц и м а ко ји с у о с т а л и не о б р а ђ е н и у п р а ви л и м а т р а н ск ри п ц и је: гл а в но је пра ви ло: др жа ти се об ли ка ко ји су ушли у наш из ра жај ни оби чај. Ево и п ри ме р а ко ји т о по т в р ђу ју. У к њи зи Пр е д р а г а Му т а в џ и ћ а К ра т ка п о в е с т о Г рч кој (2009) на стра ни 337 на и ла зи мо на грч ког пре ми је ра из XIX ве ка по име ну Кίτσος Тζαβέλας [kícos dzavélas] ко ји се тран скри бу је као Ки ц о с Ца в е л а с. Из овог при ме ра ви ди мо да грч ком τζ [dz] од го ва ра наш глас ц те та ко в а љ а и т ра н ск ри б о в а т и. Та ко г рч ко τζατζίкι [dzadzíki] тре ба у срп ски транск ри б о в а т и к а о ц а ц и к и. 2
У ис тој књи зи на стра ни 280 на и ла зи мо на глу ми цу, ди рек тор ку по зори ш т а, п р е в о д и о ц а и а к т и в н у у че сн и ц у у г рч кој б о р би з а не з а ви сно с т по и ме н у Ραλλού Кαρατζά [ralú karadzá] ко ја се тран скри бу је као Ра л у Ка ра џ а, к а о и н а јед ног од п р ви х ен ц и к ло пе д и с т а и п и о н и р а г рч ке п р о св е ће но с т и по име ну Δημήτριoς Kα ταρτζής [dimítrios katardzís] ко ји се тран скри бу је као Ди ми три је Ка тар џи, а ми слим да би за ни јан су пра вил ни је би ло Ди ми три ос Ка т а р џ и с. Из овог при ме ра ви ди мо да грч ком τζ [dz] у очи тим тур ци зми ма, у ко ји ма сто ји за тур ско c [dž], од го ва ра наш глас џ т е т а ко в а љ а и т р а н ск ри б о в а т и. Та ко г рч ко Хατζόπουλος [ h a d z ό p u lo s] т р е б а у с р п с к и т р а н с к р и б о в а т и к а о Х а џ о п ул о с. До да је мо и при мер ге не ра ла из XX ве ка по име ну Гεώργιоς Xατζ(η)ανέστης [γeórγios hadz(i)anéstis] ко јег тре ба у срп ски тран скри бо ва ти као Ге ор ги ос Хаџ(и)ане стис. Ме ђу т и м, а ко је ов о по т п р а ви ло ком п л и ко в а но з а т р а н ск ри п ц и ју, п р а к тич но је и у овим слу ча је ви ма до пу сти ти или ду блет но или је ди но тран скрип ци ју на шим гла сом ц, да кле Ραλλού Кαρατζά [ralú karadzá] као Ра л у Ка ра ца, Δημήτριoς Kα ταρτζής [dimítrios katardzís] као Ди м и т р и о с Ка т а р ц и с, Хατζόπουλος [hadzόpu los] као Ха ц о п у л о с и Гεώργιоς Xατζ(η)ανέστης [γeórγios hadz(i)anéstis] као Ге ор ги ос Хац(и)ане стис. На све ово мо же мо до да ти и опа ску о тран скрип ци ји грч ког τσ [c]. У поме н у т ој т ач к и 193 Пр а в о п и с а п р о п и с у је с е д а с е г рч ко τσ ко је с е и з г о в а р а као [c], од но сно као на ше ц, има и тран скри бо ва ти на шим ц: Mπότσαρης [bócaris] као Бо ца рис. С т и м се сла же и по ме н у та к њи га Пре д ра га Му тав џ и ћа на стра ни 309, тран скри бу ју ћи исто та ко: Б о ц а р и с. Ме ђу тим, у ис тој књи зи на стра ни 293 на и ла зи мо на јед ног од три оснив а ч а Хе т е ри је по и ме н у Aθανάσιoς Tσακάλωφ [aθanásios cakálof] ко ји се т р а н ск ри бу је к а о Ат а н а с и о с Ча ка л о ф. Из овог при ме ра ви ди мо да грч ком τσ [с] у очи тим сло ве ни зми ма, у ко јима сто ји за сло вен ско ч, од го ва ра наш глас ч те та ко ва ља и тран скри бо ва ти. На то мо же мо до да ти да грч ком τσ [с] и у очи тим тур ци зми ма, у ко ји ма сто ји за тур ско ç [č], та ко ђе од го ва ра наш глас ч те та ко ва ља и т ран ск ри бо ва ти и да је мо при мер ге не ра ла из XX ве ка по име ну Гεώργιоς Тσ оλάκо γλоυ [γeórγios colákoglu] ко јег тре ба у срп ски тран скри бо ва ти као Ге ор г и о с Чо л а ко г л у. Ме ђу т и м, а ко је ов о по т п р а ви ло ком п л и ко в а но з а т р а н ск ри п ц и ју, п р а к тич но је и у овим слу ча је ви ма до пу сти ти или ду блет но или је ди но тран скрип ци ју на шим гла сом ц, да кле Aθανάσιoς Tσακάλωφ [aθanásios cakálof] као Ат ана си ос Цакалоф и Гεώργιоς Тσ оλάκо γλоυ [γeórγios colákoglu] као Георгиос Цо л а ко г л у. С д ру г е с т р а не, у к њи зи Ва њ е С т а н и ш и ћ а Срп с ко - а л ба н с к и је з ич к и од н ос и на стра ни 121 на и ла зи мо на шип тар ску реч xehë [dzehə] руд ник ко ја 3
је по з ајм љ е н а и з с т а р о с рп ског цҍхь [cehə] у зна че њу не као у са вре ме ном с рп ском е сна ф, з а нат ско уд ру же њ е; р а ч у н, не г о у с т а р о с рп ском зна че њу руд ник. Из овог при ме ра ви ди мо да шип тар ском x [dz] од го ва ра наш глас ц те т а ко в а љ а и т р а н ск ри б о в а т и. Та ко ш и п т а р ско Xani [dza ni] и Xo x a [dzod za] тре ба у срп ски тран скри бо ва ти као Ца н и и Цо ца. Из све га се мо же за кљу чи ти. Грч ком τζ [dz] од го ва ра наш глас ц т е т а ко ва ља и т ра н ск ри бо ва т и: τζατζίкι [dzadzíki] као ц а ц и к и. Грч ком τζ [dz] у очи тим тур ци зми ма, у ко ји ма сто ји за тур ско c [dž], од го ва ра наш глас џ т е т а ко в а љ а и т ра н ск ри б о в а т и: Ραλλού Кαρατζά [ralú karadzá] као Рал у К ар аџ а, Δημήτριoς Kα ταρτζής [dimítrios katardzís] као Димит риос Кат арџис, Хατζόπουλος [hadzόpu los] као Хаџоп улос и Гεώργιоς Xατζ(η)ανέστης [γeórγios hadz(i)anéstis] као Ге ор ги ос Хаџ(и)ане с т ис. Ме ђу т и м, а ко је ово по т п ра ви ло ком п л и ко ва но за т ра н ск ри п ц и ју, п ра к т и ч но је и у ови м сл у ча је ви ма до п у с т и т и и л и д у бле т но и л и је д и но т ра н ск ри п ц и ју на шим гла сом ц, да кле Ραλλού Кαρατζά [ralú karadzá] као Ра лу Караца, Δημήτριoς Kα ταρτζής [dimítrios katardzís] као Д им и т р и о с К а т а р ц и с, Хατζόπουλος [hadzόpu los] као Ха цо п у лос и Гεώργιоς Xατζ(η)ανέστης [γeórγios hadz(i)anéstis] као Ге ор ги ос Хац(и)ане стис. Грч ком τσ [c] од го ва ра наш глас ц те та ко ва ља и т ран ск ри бо ва ти: Mπότσαρης [bócaris] као Б о ц а р и с. Грч ком τσ [с] у очи тим сло ве ни зми ма, у ко ји ма сто ји з а с ло в ен ско ч, као и у очи тим тур ци зми ма, у ко ји ма сто ји за тур ско ç [č], од го ва ра наш глас ч т е т а ко в а љ а и т р а н ск ри б о в а т и: Aθανάσιoς Tσακάλωφ [aθanásios cakálof] као Ат а на с и ос Ча ка лоф и Гεώργιоς Тσ оλάκо γλоυ [γeórγios colákoglu] као Ге ор ги ос Чо лакоглу. Ме ђу тим, ако је ово пот пра ви ло ком плико в а но з а т ра н ск ри п ц и ју, п ра к т и ч но је и у ови м сл у ча је ви ма до п у с т и т и и л и д у б л е т н о и л и ј е д и н о т р а н с к р и п ц и ј у н а ш и м г л а с о м ц, да кле Aθανάσιoς Tσακάλωφ [aθanásios cakálof] као Ат а на си ос Ца ка лоф и Гεώργιоς Тσ оλάκо γλоυ [γeórγios colákoglu] као Ге ор г и о с Цо л а ко г л у. Ш и п т а р ском x [dz] од го ва ра наш глас ц т е т а ко в а љ а и т р а н ск ри б о в а т и: Xa ni [dza ni] као Ца н и и Xo x a [dzod za] као Цо ца. Жарко Б. Вељковић Српски научни центар, Београд sapphousatthis@gmail.com Јелена Мирковић ОШ Бранко Радичевић, Панчево jelena.mirkovic24@gmail.com 4
B ПРЕДЛОЗИ Ра да Ст и јо в и ћ АК ТИ, АК ТА ИЛИ АК ТО ВИ * Л а т и н ск а р еч акт ушла је у срп ски је зик укло пив ши се у ње гов гра матич ки си стем. У јед ни ни она се ме ња по пр вој име нич кој вр сти, као име нице му шког ро да на су гла сник (као, нпр., но ка т). У мно жи ни је ова име ни ца спе ци фич на има три об ли ка мно жи не и два гра ма тич ка ро да. У но ми нат и ву м но ж и не гл а си: а к т о в и (као р а т о в и, г р а д о в и и сл., да кле, мно жи на име ни ца му шког ро да), а к т и (као, нпр., нок т и, опет мно жи на му шког ро да) и а к т а (као, нпр., се дл а, мно жи на сред њег ро да). Ова три об ли ка ни су са мо гра ма тич ка по себ ност, она но се са со бом и с е м а н т и ч к у р а з л и ч и т о с т. З а м но ж и н ск и о б л и к а к т о в и т р а д и ц и о н а л но је в е з а но зна че њ е сли ке или цр те жи на гог људ ског те ла (ж е н с к и а к т о в и, ак то ви Зо ре Пе тро вић, цр та ти ак то ве и сл.). Осим то га, по след њих де цени ја све ви ше се у праг ма ти ци, фи ло зо фи ји је зи ка и дру гим на уч ним ди сципли на ма пи ше о го в ор н ом а к т у, тј. го в ор н ом ч и н у као ми ни мал ној је ди ниц и г о в о р ног до г а ђ а ја. У л и т е р а т у ри с е н а л а з е св а т ри н а в е де н а о б л и к а д а обе ле же ово зна че ње у мно жи ни и ак т о в и, и ак т и, па чак и ак т а. У ре лев а н т ној с р би с т и ч а кој л и т е р а т у ри п р е о в л а д а в а м но ж и н ск и о б л и к г о в о р н и ак то ви 1 и би ло би до бро да се он и уста ли, ма да би, на чел но, пр вен ство треба ло да ти тер ми ну го вор ни чин. За дру га два об ли ка би ла се уо би ча ји ла и, су де ћи по за кључ ци ма, из веде ним на осно ву гра ђе, у Реч ни ку СА НУ, нор ми ра ла сле де ћа зна чењ ска * Овај рад је настао у оквиру пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књи жевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 1 В. нпр. Љу бо мир По по вић, Ин те грал ни при ступ ко му ни ка тив ним ре че ни ца ма, Књиж е в н о с т и је з и к, Б е о г р а д 19 9 6; Ра д о је С и м и ћ, Је л е н а Јо в а н о в и ћ, О д и с к у р с у, Уз д а н и ц а, Ја го ди на 2009, VI/2, 7 21. 5
ра з л и к а: а к та сл у жбе н и сп и си, до к у мен т а (нор ма т ив на ак т а, за кон ска ак та, прав на ак та и сл.), ак ти по ступ ци, де ла, ге сто ви, чи но ви (те ро рист ич ки ак т и, на си л нич ки ак т и, са мо у би лач ки ак т и, зло чиначки акт и и сл.). Ме ђу тим, у но ви јој прав нич кој прак си све ви ше се ме ша ју ова два об ли ка, и то и у ре ле вант ној прав ној ли те ра ту ри, нпр.: Сви ти ак т и су би л и п ред ме т про це не Устав ног су да; Ти су а к т и би л и в е з а н и з а с е це си ју од Ју г о с л а ви је; З а кон ск и а к т и су би ли ло ши; Ак т е в л а де по т п и си в а ће п р ед с ед н и к. Пр е ма д и с т и н к ц и ји ус по с т а в љ е ној у Реч н и к у СА Н У т р е б а ло би: С в а т а а кт а су би ла пред мет про це не Устав ног су да; Та су а к т а би ла в е з а на з а с е це си ју од Ју го сла ви је; За кон ска ак та су би ла ло ша; Ак та вла де пот пи си ва ће пред седник итд. На осно ву при ме ра из елек трон ског кор пу са Ма те ма тич ког фа кул тета у Бе о гра ду мо же се за кљу чи ти да за ово зна че ње још увек пре о вла да ва об лик ак та (са гла сност на оп шта ак та, ак та по слов не по ли ти ке, под за конска акт а, Прав на и фи зич ка ли ца ускла ди ће сво ја ак т а итд.), али и да је чест об лик акт и (а к т и ко мо р е, под з а кон ск и а к т и, а к т и о а к р е д и т а ц и ји, а к т и по слов не по ли ти ке итд.). До ме ша ња ових об ли ка до ла зи чак и у окви ру истог при ме ра, пa та ко у За ко ну о аген ци ји за раз вој сред њих и ма лих пред у зе ћа на ла зи мо: Оп шти а к т и Аген ци је су Ста тут и дру га оп шта а к т а. Ра з л и ке у о б л и ц и м а по с т о је с а мо у но м и н а т и ву и а к у з а т и ву м но ж и не. Оста ли об ли ци мно жи не су исти (и од а к т и и од а к т а ген. је а ка т а, а дат., ин стр. и лок. а кт им а), што од го ва ра ре гу лар ним про ме на ма име ни ца мушког, од но сно сред њег ро да. Ме ша ње но ми на ти ва, од но сно аку за ти ва множи не по сле ди ца је упра во ових јед на ких об ли ка у дру гим па де жи ма, ко ји с е а на ло г и јом уоп ш т а в а ју. Ка ко је у пи та њу прав ни тер мин ко ји је у оба мно жин ска об ли ка ушао у прав на до ку мен та, мо ра ће се са че ка ти да се ис кри ста ли ше јед но од два реше њ а. Рада Стијовић Институт за српски језик САНУ, Београд rada.stijovic@isj.sanu.ac.rs 6
ОСВЕТЉАВАЊА Ра д о ји ц а Јо в и ће в и ћ МО Л Е БА Н Мо ле б а н је п ри г од но ц р к в е но б о г о с л у же њ е у ко ме в е р н и ц и и л и з а х в а љу ј у и л и с е з а н е ш т о м о л е Б о г у, Б о г о р о д и ц и и л и н е ко м с в е т и т е љу. К а о си но ни ми ре чи мо ле ба н чу ју се и име ни це м ол ит в а, м ољење, м ол ит в ос л о вље, а н ај ч е ш ћ е и м е н и ц а м о л е п с т в и је к р а ћ е б о г о с л у же њ е у н а р о ч и т и м п ри л и ка ма (Зво не ц р кве на зво на, др же се по цр ква ма мо леп стви ја да се та бе да от кло ни од на ро да Р. До ма но вић) 1. По в о д и з а мо л е б а н мо г у би т и р а з л и ч и т и, к а о ш т о с у: в е л и к и д р ж а в н и до г а ђа ји, х р а мов н и п р а зн и ц и, зна чај н и оп ш т и ус пе си, а л и и оп ш т е не да ће, су ше, по пла ве, рат не прет ње, не ми ри, и слич не при ли ке, а на ро чи то не прил и ке. Та ко је по во дом ве л и ке п ро ме не на ја в ној сце н и Ср би је 5. ок то бра 20 0 0. го ди не, па три јарх Па вле сле де ћег да на, 6. ок то бра 2000, ис пред Хра ма Св. С а в е с л у ж ио м о л е ба н за спас и по ми ре ње 2. Од та да, мо ле б а н се по кат кад на ђе у на шим ин фор ма тив ним ме ди ји ма, но и по сле то ли ко вре ме на из ве шта чи се и да ље са пли ћу о ту лек се му: у ш т а м па н и м гла си л и ма с а мо о п р о ме н у по па де ж и ма, а у ау д и о ви з у е л н и м (ре пор те ри и спи ке ри) и о де кли на ци ју и о ак це нат те ре чи. Но, чи ни се, као да су се и јед ни и дру ги сна шли, па су осло нац на шли, ре као бих, пре у а ме ри к а н и зм у (т ач н и је у и н д и ја н и зм у а л г он к и н ског по ре к ла 3 ) т о бо ган, т о бо га н а, т о бо га н у..., не го у тур ци зму ја т а га н, ја т а га н а, ја т а га н у..., ма да је то код њих као обра зац мо гло по слу жи ти и јед но и дру го, па го во ре: мол е ба н, м о л е ба н а, м о л е ба н у На рав но да су и т о бо га н и ја т а га н као би ло к а к а в о б р а з а ц лек с е м и мо ле б а н са свим не при клад ни и не п о д о б н и (не о д г о в а р а ју ћ и). 1 Ре ч н и к с р пс ко х р в а т с ко г к њ и ж е в н о г је з и к а I I I, М а т и ц а с р п с к а М а т и ц а х р в а т с к а, Но ви Сад За греб 1969. 2 НИН, 16. но вем бра 2000. 3 А л г о н к и н с к и је з и ц и п о р о д и ц а и н д и ја н с к и х је з и к а С е в е р н е А м е р и ке. 7
Ре ч и м о л е б а н мно го је п од о бн ији узор, и у ак це нат ском и у де кли на ционо ме по гле д у, у п р а в о п ри дев п од оба н (сли чан, при кла дан, зго дан, на лик), тим пре што је и мо ле б а н по по ре клу при дев. МО ЛЕ БА Н је с рп ск и ек ви в а лен т ц р к ве но с ло ве н и зм у МО Л Е БЕН Ъ, а о ба од го ва ра ју ста ро сло вен ском при де ву МО ЛЕБЬНЪ ген. МО ЛЕБЬНА, дат. МО ЛЕБЬНУ..., ру ски м о л е бен, ген. м ол е б на, дат. м ол е б ну... (бе лое -е), срп ски м о л е бан, м о л е б на, м о л е б ну... (не п о с т о ја н о -а). Реч МО Л Е БА Н (=м о л и т в е н) по по р е к л у је п р и де в као што су, на при мер, ч а с т а н < чьстьнъ, п е ч а л а н < пе чальнъ, без у ман < без умьнъ. Ка да пак по је ди ни при де ви за ме њу ју име ницу, као на при мер, бе з у ман ( у ме с т о бе з ум ник), он да они пре ла зе у име нич ку де к л и на ц и ју, па је т а ко још у с т а ро сло вен ском је зи к у во к а т и в од спо ме н у т ог при де ва гла сио не по при дев ској (као но ми на тив: без умьнъ) већ по име нич кој (-ǒ-) де к л и на ц и ји: бе з ум ьн - е. И не ка да шњи при дев МО Л Е БА Н је про ме нио вр сту ре чи пре шао је у име ни це. То је, да кле, с уп с тан т и ви зи ра ни адјек т ив или по и ме ни че ни п ри дев, с крат ко у зла зним ак цен том на пр вом сло гу, ду гим е и с не п о с т о ја н и м а у ко си м па де ж и ма, ко је з а ви си од т о г а да л и од г о в а р а не к а да ш њ ем по л у гл а сни ку у ја ком или по лу гла сни ку у сла бом по ло жа ју. За не чи ју мо гу ћу (у)потре бу би ло ре пор тер ску би ло спи кер ску на во дим ов де све де кли на ци оне о б л и ке р е ч и МО Л Е БА Н: јед ни на м о л е ба н, м о л е б н а, м о л е б н у, м о л е ба н, мо ле б не, (с) мо ле б ном, (о) моле бн у; мно жи на моле бни, моле бни х, моле бни м, м о л е б не, м о л е б н и, (с) м о л е б н и м а, (о) м о л е б н и м а. Радојица Јовићевић Професор универзитета, Београд Жар ко Б. Вељ ко вић КНЕЗ, ПРИНЦ, ПРИН ЦИП ИЛИ ПРИН ЦЕПС ОД МО НА КА? У Ве л и ком р е ч н и к у с т р а н и х р еч и и и зр аз а (2008) Клај на и Шип ке под од р ед н и цом принц дајe се ети мо ло ги ја од нем. Prinz по ре клом (пре ко фр. p r i n c e) од лат. p r i nc e p s пр ви, глав ни, као и зна че ња: 1) ти ту ла му шког чла на вла дар ске по ро ди це и осо ба ко ја но си та кву ти ту лу, кра љев син, не ћак или си но вац. 2) вла дар кне же ви не, кнез (~ од Мо на ка). Исто ве ли и Ву ја клијин Лек си кон стра ни х ре чи и и з ра за (1996/97) ко ји под од ред ни цом принц да је 8
е т и мо ло г и ју (п р е ко ф р. p r i n c e) од лат. p r i n c e p s пр ви, глав ни, гла вар, као и зна че ња: 1) ти ту ла чла на вла дар ске по ро ди це ко ји ни је вла дар. 2) вла дарев син, кнез. Ме ђу т и м, у Реч ни к у срп ско га је з и ка (2011) под од ред н и цом принц да је се на по ме на да је реч из ла тин ског и зна че ња: 1) при пад ник кра љев ске по роди це (обич но син кру ни са ног вла да ра). 2) ти ту ла ко ју он но си. А исто ве ли и Ре ч ник срп ско хр ва т ско га књи жев ног је з и ка (том 5, 1973) ко ји под од редни цом принц да је на по ме ну да је реч из ла тин ског и зна че ња: 1) ти ту ла мушког чла на вла дар ске по ро ди це и осо ба ко ја но си та кву ти ту лу (у за пад ној Евро пи). 2) син прин чев. Да кле, на ме ће се пи та ње да ли реч принц мо же да зна чи и кнез те се у ме с т о кнез од Мо на ка мо же ре ћи п р и н ц од Мо н а ка? Нор ма тив ни Ре ч н и к срп ско га је з и ка за реч принц не да је зна че ње кнез те на тај на чин од ба цу је ову мо гућ ност, и то, ми слим, с пра вом. На и ме, ка ко се то ви ди из Реч ни ка срп ско га је зи ка, као и из ње го во га норм а т и в ног п р е т ход н и к а, Ре чн ика с рп с ко х р в а т с ко га к њи ж е в н ог је з и ка, реч принц зна чи 1) син кру ни са ног вла да ра 2) бли жи ро ђак кру ни са ног влада ра 3) син прин ца 4) ти ту ла прин ца и ни шта ви ше. От куд он да ово зна че ње кнез, ко је се ја вља са мо у на шим реч ни ци ма стра них ре чи и из раз а, у Ву ја к л и ји ном Ле к с и ко н у с т ра н и х ре ч и и и з ра з а те ода тле и у Ве л и ком реч ни ку стра них ре чи и из ра за Клај на и Шип ке? Реч је о п р е в о д и лач кој г р е ш ц и зв а ној ла ж н и п ри ја т е љи ко ја с е с а с т о ји обич но у сле де ћем: од ре ђе на стра на реч усво је на је у наш је зик и у ње му се уста ли ла у јед ном од ре ђе ном зна че њу или пак у ви ше њих, али на кон то га не у ки пре во ди лац сва ку дру гу стра ну реч или пак ре чи ко је на на шу усвоје н у реч л и че не п ре во д и од го ва ра ју ћом реч ју у на шем је зи к у, не го ола ко заме њу је на шом усво је ном реч ју па та ко нпр. енгл. The em bassy is clo sed to the pu blic on thur sdays. пре ве де на шим *А м ба са да је з а т в о ре н а че т в р т ком з а п у бл и к у. Та ко је и у овом слу ча ју. Немачкa реч Prinz по Енциклопедијском немачко - с рп с ко х р в а т с ком ре ч н ик у Р и с т и ћ а и К а н г р г е (1936 ) зна ч и с а мо и је д и но принц и ми смо је у наш је зик и при ми ли упра во у то ме зна че њу принц. Ти ту ла вла да ра Мо на ка је на зва нич ном фран цу ском pr inc e d e Mon ac o, а по Пе ри ће в ом Ре ч н и к у фра н ц у с ко - с рп с ком (1950) фран цу ска реч p r in c e зна чи 1) кнез 2) вла дар 3) принц те сто га вла да ра Мо на ка уо би ча је но на зи ва мо к не з ом Мо н а ка, а за Мо на ко ка же мо да је к не ж е в и н а Мо н а ко. И ја ми слим да је то са вр шен и пре вод и са вр ше но ре ше ње па га се тре ба као та квог и да љ е д р ж а т и! А шта ако не ко ин си сти ра да се фран цу ска реч prin ce у prin ce de Mo na co пре ве де не ком нашoм слич ном реч ју? Мо гао би, ако баш хо ће, да упо тре би 9
на ш у з а с т а р е л у р еч прùнцип, ко ја по Ре чн ик у српс кох р в а тс кога к њиже вног језика по ти че из ла тин ског и зна чи 1) по гла вар, вла дар, го спо дар. 2) мле тачки дужд. Или пак реч прùнцепс за ко ју се у Вел иком ре чн ик у с т ран и х реч и и и з ра за да је ети мо ло ги ја од лат. pr in ce ps пр ви, глав ни, као и зна че ња 1) у с т а ром Р и м у т и т у ла ца ра ка о п р вог ри м ског г ра ђа н и на, од л и ч н и к, п р ва к (од Ав гу ста до Ди о кле ци ја на). 2) на зив мно гих европ ских сред њо ве ков них влада ра, пр ви у др жа ви, пр вак, во ђа. Но, ми слим да је (за ста ре ло) *прин цип Мо на ка или *прин цепс Мо на ка по ред уо би ча је ног кнез Мо на ка са свим непо треб но, тим ви ше што би се ме ша ло са реч ју прùнцūп, а не би се (па ра лел но то ме) мо гло ре ћи *прин ци пат Мо на ко јер принцùпат пре ма Ве ли ком реч ни к у с т рани х ре чи и и з ра за зна чи 1) власт прин цеп са. 2) исто риј ски, об лик цар ске вла да ви не у Ри му, по ко јем је цар био прин цепс, при мус ин тер па рес (пр ви ме ђу јед на ки ма), да кле ни ка ко не зна чи * област или др жа ва ко јом вла да прин цепс. За крај, от куд то да ин тер на ци о на ли зам принц по е в р оп ск и м је зи ц и м а зна ч и и к ру н и с а н у гл а ву и по т ом к а, о би ч но си на (п р е с т о ло на с лед н и к а) к ру н и с а не гла ве т е с е м и, о т у да, ов де з ло па т и мо око по г р е ш но п р е ве де ног *п ринц Мо на ка? Из ла тин ског и из Рим ског цар ства, у ко ме су рим ски царе ви од А в г у с т а до Д и о к ле ц и ја на но си л и и т и т у л у pr in ce ps se na t u s пр ви на спи ску се на торâ, пр ви чо век у др жа ви, док је на след ник цар ског тро на но сио т и т у л у p r i n c e p s j u v e n t u t i s пр вак рим ске мла де жи, мла ди пр вак Рим ског цар ства, (мла ди) пре сто ло на след ник Рим ског цар ства те је та ко ла тин ска реч prin ceps по че ла озна ча ва ти, по ред кру ни са не гла ве и си на-пре сто лона с лед н и к а к ру н и с а не гл а в е. Жарко Б. Вељковић Српски научни центар, Београд sapphousatthis@gmail.com 10
Ра д о ји ц а Јо в и ће в и ћ МО ЋИ СВЕ ТО ГА СA ВЕ И СИ НАН-ПА ША * Срп ск и ис т о ри ч а р Вл а д и м и р Ћо р о ви ћ у св о јој Ис т о р и ји Ср ба ка же да ни је још са свим утвр ђе но шта је не по сред но по та кло Си нан - па шу, главног з а по в ед н и к а т у р ске в ој ске, да т о г а п р о ле ћ а 159 4. г о д и не узме мо шти св. Са ве из Ми ле ше ве и да их спа ли на Вра ча ру 27. апри ла 1594. го ди не. Он [Синан-па ша Р. Ј.] ни је мо гао би ти ни јед ног ча са у сум њи да ће та кав по сту пак ду бо ко озло је ди ти Ср бе. Шта је хтео с тим? Да ка зни Ср бе за тај ло кал ни уста нак у Ба на ту, или да их уна пред за пла ши? На ма се чи ни да су мо ти ви мо ра ли би ти дубљи. Та кав мо тив пре ма мр тви ма ни је био у обича ји ма Ту р а к а ; т е ле с а к р а љ е в а М и л у т и на и Де ча н ског и т е ло к не з а Л а з а р а и д ру г и х с рп ск и х св е т и т е љ а о с т а л а с у по ш т е ђ е н а св е до н а ш и х в р е ме н а. Оче вид но је, да кле, да се хте ло тим све то гр ђем св. Са ве по го ди ти са му цр кву и ње не п ред с та в н и ке, ко ји су у Са ви гле да л и д у хов ног ро до на чел н и ка. А то се до го ди ло за то што тур ске вр хов не вла сти са Си на ном на че лу ни су би ле за до вољ не д р жа њем срп ск и х ц р к ве ни х ли ца, ње ним ве за ма [везама Ц р к ве Р. Ј.] и ра дом у на ро ду, и што су спа љи ва њем Са ви на те ла хте ле, и сим бо лич но и ствар но, да спа ле срп ску сло бо дар ску ми сао, ко ја се по че ла све ја че осе ћа ти. 2 Не ма сум ње да је иза Си нан-па ши но га на у ма да спа ли те ло Све то га Са ве ста ла и ста ја ла тур ска вр хов на власт, без об зи ра на то што, по Ћо ро ви ће вим ре чи ма, та кав мо тив пре ма мр тви ма ни је био у оби ча ји ма Ту ра ка. Мот и в је био не с а в ла да н и п ро т и в н и к, ч и ји у т и цај и моћ н ис у п ропал и з аједно са про па шћу срп ске др жа ве. 3 Свој на ум Си нан-па ша је мо гао да оства ри и у са мој Ми ле ше ви, али је, очи глед но, на нај ви шем ни воу од лу че но да се то учи ни у Бе о гра ду, на ви ди ку Ср би ма у Ау стри ји, с ко јом је Тур ска управо би ла у ра ту. У п ла ме н у ломаче на Вра чару т р ебало је да с мош т има Све то га Саве са го ри и по след ња на да Ср ба и с ову и с ону стра ну Са ве и Ду на ва. Го во ре ћи о при ли ка ма у Бе о гра ду у дру гој по ло ви ни XVI ве ка, ау стријск и а р хе о лог и п у т о п и с а ц Ф е л и кс К а н и ц у св о јој к њи з и С рб ија, з ем љ а и с т ан о в н и ш т в о с п о м и њ е и с п а љи в а њ е м о ш т и ј у С в е т о г а С а в е: Оно ма ло с р п с к и х т р го в а ц а и з а н а т л и ј а ко ј и м а ј е б и л о д о п у ш т е н о д а о с т а н у у Бе о гр а д у и м а л и с у с а м о ј е д ну ц р кв и ц у, а н и Је р ме н и, Је в р е ј и и Ци га н и не жи ве та мо у по вољ ни јим при ли ка ма од Ср ба У исто вре ме, а и * П р е у з е т о и з р а д а Ра д о ји ц е Јо в и ћ е в и ћ а Уз н е к а и м е н а в е з а н а з а М и л е ш е в у, З б о р н и к ра до ва са ску па О с а м в е ко в а м а н а с т и р а Ми л е ш е в е. 2 Вла ди мир Ћо ро вић (1885 1941), Ис т о р и ја С р б а, дру ги део, БИГЗ, Бе о град 1989, 173. 3 Исп. Епи скоп Ни ко лај, О х р и д с к и п р о л о г, Ва ље во 1991, 35. 11
к а сн и је на по м и њ е К а н и ц п рем а кат о л и ц и м а, ко ји с у б и л и п од ц а р с ком [аустријском Р. Ј.] и ве не ц и јан ском за ш т и т ом, би ло је в ише т р п е љивос т и; још 1644. го ди не слу шао је [у Бе о гра ду Р. Ј.] ц а р с к и и з а с л а н и к Хе р м а н Че рн и н ф о н Ху д е н и ц н а с в о м п у т о в а њу у Ца р и г р а д м и с у ко д ф р а њ е в а ц а ко ји с у т а м о и м а л и је да н в е л и к и м а н а с т и р. Што се пак Ср ба ти че, на ставља Ка ниц, од сул та но ви х на ме сн и ка на ро чи т о је Си нан- па ша на с т о јао да угу ши срп ско на ци о нал но осе ћа ње. По ред оста лих не де ла, он је дао да с е леш нар одног св е т и т е љ а Са в е п р е не с е и з хе р це г о в ачк ог манас т и ра Ми ле ше ва у Бе о град и да се спали на Ташмајдану (9. ма ја [по гре го ри јанском ка лен да ру Р. Ј.] 1594). Ка ниц ов де ста вља зве зди цу и на ста вља у фу сно ти, ко ја као да је ово времен ска: По сле 300 го ди на, 9. ма ја 1894, одр жа ла је сту дент ска омла ди на Ср би је све ча ну ко ме мо ра ци ју по во дом овог вар вар ског чи на Из об зира пре ма сул та ну, вла сти [К р а љ еви не Ср би је Р. Ј.] с у с е д ис т а н ц и ра ле од ове ко ме мо ра ци је. 4 Из ове фу сно те се ви ди да из ви ња ва ња срп ске владе (и њ е н и х п р ед в од н и к а) за не што што су ве ли ке си ле учи ни ле срп ском на ро ду ни су не ки но ви изум, већ све вре ме на оба ве за пре ма свет ским моћни ци ма. У исто вре ме из фу сно те се ви ди да је тур ска власт ста ја ла иза Си нан-па ше и на Вра ча ру и три ве ка по сле Вра чар ске ло ма че. На рав но, у то да је иза Си нан-па ше на Вра ча ру ста ја ла вр хов на тур ска в ла с т, у к љу ч у ју ћ и и сул т а на, с рп ск и ис т о ри чар Вла д и м и р Ћо р о ви ћ н и је н и сум њао. Ње му је са мо био за го не тан Си нан-па ша, од но сно, пи тао се шта је то по та кло Си нан-па шу да узме мо шти Св. Са ве из Ми ле ше ве и да их спа ли на Вра ча ру. У Си нан-па ши ном зло де лу Ћо ро вић на слу ћу је да су мо т и ви морал и бит и д уб љи, на зи ре не ку лич ну по бу ду, али не на ла зи од го вор на пи та ње шта је то мо гло да по так не Си на на да на у ми не што што н и је би ло у о би ча ји м а Т урак а. Ис т и ц а њ е ов е по с л ед њ е кон с т а т а ц и је ( н и је би ло у о би ча ји ма Т у ра к а ) као да го во ри да Ћо ро вић ни је имао у ви ду чи ње ни цу да Си нан-па ша ни је био Тур чин. У вре ме пред Дру ги свет ски рат (кад је Ћо ро вић за вр шио ру ко пис сво је Ис т о р и је Ср ба) н и у на ш и м ен ц и к ло пе д и ја ма н и је с е у к а зи в а ло на по р е к ло Си нан-па ше. Та ко у Св е з н а њу (1937. г.) сто ји: Си нан-па ша, т у рс к и в ел и к и ве зир из 16. ве ка и глав ни за по вед ник тур ске вој ске у ра ту с Ау стри јом; пре нео мо шти Св. Са ве из Ми ле ше ве на Вра чар и спа лио их 27./4. 1594. или 1595. да би за пла шио Ср бе. 5 У ен ц и к ло пе д и ја ма по сле Д ру г ог све т ског ра т а та од ред ни ца је про ши ре на син таг мом о Си нан-па ши ном по ре клу; на пример у Ла р ус у: Си нан-па ша, т у р с к и ве л и к и ве з и р а р ба на шког по ре к ла. За 4 Исп. Фе ликс Каниц (1829 1904), С р б и ја з е м љ а и с т а н о в н и ш т в о о д р и м с ко г д о б а д о кра ја ХIХ ве ка, пр ва књи га, СКЗ, Бе о град 1985, 24. 5 Све зна ње, На род но де ло, Бе о град 1937. 12
вре ме ау стро -тур ског ра та (1593 1606), од го ва ра ју ћи на устаничке покрете Ср ба, осо би то у Ба на ту, као вр хов ни ко ман дант тур ске вој ске спа лио мо шти Св. Са ве на Вра ча ру код Бе о гра да 1594. 6 С и н т а г м а а р б а н а ш ко по р е к ло п р е у з е т а је и з т у р ск е ис т о ри о г ра фи је, за ко ју је Си нан- па ша Ар на у тин, што су ра до при хва ти ли ал бан ски исто - ри ча ри, твр де ћи да је Си нан-па ша био Шип тар (А л ба нац). Но ре чи Ар на у т, Ар на ву т, Ар на у тл у к 7 у т у р ском је зи к у не ма ју на ц и о на л но не г о р е г и о на л но зна че ње и ука зу ју на за ви чај ност. У тур ским исто риј ским до ку мен ти ма т а ко с у на зи в а н и сви ж и т е љи п ри з р ен ског с а н џа к а и ша р п ла н и н ск и х ж у па (Сред ска, Си ри нић, Опо ље, Го ра, Љу ма), укљу чу ју ћи и при зрен ске пра вослав не Ср бе. Уо ста лом, и на ша пре зи ме на ти па Ар на ут, Бо шњак, Ер цег, Хорват, Цр но го рац, Бу га рин, Бу гар ски и сл. не упу ћу ју на на ци о нал но не го на за ви чај но по ре кло или окру же ње. За Го р а н с к и с а ј т Си нан-па ша ни је био ни Тур чин ни Шип тар, већ Го ра нин, ње го во де ло и дух још жи ве у Го ри, Опо љу и Љу ми ; ро ђен је у с е л у То по ја не, ко је је због гра нич не ли ни је са Љу мом као и Но во Се ло пре две ста го ди на ушло у ал бан ску аси ми ла ци ју. Љу ма је област у се ве ро за пад ном де лу да на шње Ал ба ни је. Име је до била по ре ци Љу ми (на ал бан ском lumё.-i зна ч и ре ка), ко ја из ви ре на за пад ној стра ни Шар-пла ни не, а ве ћим де лом про ти че кроз Ал ба ни ју и ули ва се у Бе ли Дрим, ис пред става с Цр ним Дри мом. И упра во та област у става ма Бе ло га и Цр ног Дри ма та ко ђе се зо ве Љу ма, у ко јој се на ла зи То по ја не, ме с т о Си на н - па ш и ног р о ђ е њ а. Вр стан по зна ва лац те ре на, исто ри је, при ли ка и ста нов ни штва ових краје ва био је ру ски ди пло ма та, исто ри чар и ет но граф И в а н С т е па но ви ч Ја - с т р е б ов (1839 1894). Пет на ест го ди на био је ру ски кон зул што у При зре ну што у Ска дру. Ве о ма че сто се дам де сетих го ди на ХIХ ве ка бо ра вио је на тој р е л а ц и ји; по с е ћ и в а о је м но г а на с е љ а п ри к у п љ а ју ћ и по дат ке з а ис т о ри ју и е т но г р а фи ју 8. Та ко је за бе ле жио у свом ра ду Под ац и з а и с т ор иј у Ср пс ке цр кве и пре да ње о пре суд ном до га ђа ју из де тињ ства бу ду ће га Си нан-па ше: Тр о ји ца де ча к а и з То по ја на ч у в а ла су ов це и з в а н на с е љ а, з а ба в љ а ју ћ и с е чо бан ским игра ма. Јед но га да на игра је би ла не у о би ча је на. Је дан крај ко нопца ве за ли су за гра ну не ког др ве та, а на дру гом су на пра ви ли ом чу ко ју је тре ба ло на ма ћи на врат, а по бед ник ће би ти онај ко ји нај ду же из др жи на ом чи. Игра је по че ла: је дан од њих је на ма као ом чу на врат. И пре не го што су дру га дво ји ца де ча ка по ку ша ла да му ом чу смак ну с вра та, по ја ви се вук, они се упла ши ше и уте ко ше, а њи хов друг оста на ом чи. Је дан од дво ји це де ча ка 6 Но в а е н ц и к л о п е д и ја у б о ји, L a r o u s s e, Вук Ка ра џић, Бе о град 1978. 7 Реч А р н а у т и н по по ре клу је ту р ки зи ра ни гр ци зам (Άρναβι της). 8 Де ла из те обла сти: По д а ц и з а и с т о р и ј у С р п с ке ц р кв е ; С р б и ја и А р б а н и ја; О б и ч а ји и пе сме тур ских Ср ба. 13
због смр ти сво га дру га не сме де да се вра ти у То по ја не већ се скло ни у се л у Шај нов це, ода к ле је ка о д ва на е с т о г о д и ш ња к до спео у Ис т а н бул, где је пре ве ден у ислам. Де чак ко ји се до тле звао Си на д и н по стао је Си нан. Ре к ло би се го то во исто, а ипак ни ка кве ве зе не ма из ме ђу та два име на 9. Та ко И в а н Ја с т р е б ов, ру ск и кон з ул у При з р е н у, у к а з у ју ћ и на Топојане у Љу м и као на ме сто ро ђе ња Синан - паше ис т и че и њег о во српско порек ло. А Љу ма је до осам на е стог сто ле ћа сва би ла срп ска, под вла чи 1894. г. у св ом п у т о п и с у с л у ж б е н и к п ри с рп ском кон з у л а т у у При ш т и н и Бр а н и с л а в Ну ш и ћ, ко ји је у Љу м и б о р а вио д в а де с е т а к г о д и на по с ле Ја с т р е б о в а. Још 1820. го ди не у Љу ми су се слу жи ли мно ги срп ским је зи ком. Ја стре бов на јед ном ме сту по ми ње ка ко су му Љу ма ни при ча ли да су њи хо ви оце ви ј о ш г ов ор ил и с р п с к и. И м е н а с е л а у Љу м и за др жа ла су се и да нас још срп ска, та ко: То п о ља не, По бре г, Но во Се ло, Го с т и љ, До бр у ша, Вра ни ца итд. У свим љум ским се ли ма др жи се још с ла ва [крај ХIХ ве ка Р. Ј.], и то по с т а р ом о би ча ју; го сти се го сте по три да на. Н ај ви ше с е с ла ви Св. Н и к о - ла, Св. Ди ми три је, Св. Ђур ђе и Св. Или ја, на гла ша в а Бра н и сла в Ну ш и ћ, има ју ћи у ви ду кр сну сла ву као срп ско вер ско обе леж је, и на ста вља: У се л у То по ља н у, ко је п р во спо ме н у х, ро ђен је око 1507. го ди не ч увени Си нан-па ша, ко ји је пет пу та би вао са дра зам [велики ве зир Р. Ј.], а по знато је да је Сина н - па ша био С р би н, ко га су по тур чи ли и ко ји се као де те звао Си на дин. 10 А тај пе то стру ки ве ли ки ве зир по чео је као глав ни де гу ста тор цар ске кујне, био је и сан џак-бег ра зних про вин ци ја у азиј ском де лу тур ског цар ства; био је б е гле р б ег (в ој н и и ц и ви л н и з а по в ед н и к ; на ме сн и к) у Ег и п т у. Ве о ма успе ш но ра т о ва о је у Је ме н у, Ту н и су, Гру зи ји, у ра т у п ро т и в Пе р си је. И за то к а д је 1593. г о д и не Т у р ск а и ф ор ма л но о б ја ви ла рат Аус т рији (г о д и н у да на по сле стра хо ви тог по ра за Ха сан-па ше Пре до је ви ћа код Си ска), за главног за по вед ни ка т у р ске вој ске би по с та в љен ве ли к и ве зи р Си нан-па ша, чо век ко ји је нај ви ше гу рао у тај рат и био вр ло без об зи ран 11. Сво ју без об зир ност и окрут ност, по себ но пре ма Ср би ма, Си нан-па ша је по ка зао од мах спа љи ва њем мо шти ју Све то га Саве. Али по сле то га, у то ку ле та те го ди не (1594) имао је рат ног успе ха још са мо при ли ком осва ја ња страте шки ва жног ме ста Ђур (из ме ђу Бу ди ма и Бе ча). При пре мао се да по што пре зи ми на ју гу Угар ске на про ле ће уда ри на Беч. Но та да му обр н у ше ко ла ни за стра ну и због рат них не у спе ха свр го ше Си на на у фе бру а ру 1595, де сет ме се ци по сле Вра ча ра. Не ко ће ре ћи да је то са мо ко ин ци ден ци ја, али је 9 Срп ско име Си на дин из ве де но је од именице син + адин по мо де л у Жив + адин, Мил + адин, а арап ско име Si nan (s i n an) зна чи ме тал ни врх (ши љак) на ко пљу. 10 Б р а н и с л а в Ну ш и ћ, Љу м а. По г л а в љ е у Ну ш и ћ е в о м п у т о п и с у С Ко со ва на си ње мо ре у књи зи Са бра на де ла Бра ни сла ва Ну ши ћа, ХХV, Ге ца Кон А.Д., Бе о град 1936, 268. 11 Исп. Вла ди мир Ћо ро вић, н. д., 172. 14
т а к в а ко и н ц и ден ц и ја у с рп ском на р о д у и ма ла зна че њ е у з р оч но -по с ле д и ч не ве зе: От кад су Тур ци од не ли Св. Са ву, њи ма Бог не по ма га, уби ја ју их христијани са сва ке ст ра не, го во ри ла су дво ји ца срп ск и х ка л у ђе ра у Ри м у на пап ској ку ри ји 12, из ра жа ва ју ћ и на род но сх ва та ње и на да ње. На рав но, Ср би ће сло бо ду још ду го, ду го че ка ти (ме ре но ве ко ви ма), али им је Све ти Сава крепио и ве ру и на ду. У исто ри ји скоро нема п римера с личном мист ичном веровању и ода но ст и јед но га на ро да, к роз сто ле ћа, та ко у з ви ше ној сени сво је муч не про шло сти, ка же Ми лош Цр њан ски у сво јој књи зи Све ти Са ва. 13 Си нан-па ша је ло ма чом на Вра ча ру код Ср ба по с т и г а о су п р о т но деј с т во: ње гов вар вар ски чин ка ко ре че Фе ликс Ка ниц само је увећао пошто - ва ње пре ма овом ве ли ком срп ском до бро тво ру 14. Ја бих до дао: и оја чао узда ње у моћ и по моћ Све то га Саве. Очи глед но: Си нан-па ша је ус пео да спа ли МО ШТИ, али не и МО ЋИ Св е т о г а Саве. Радојица Јовићевић Професор универзитета, Београд Б и ља н а Ма р и ћ ОНА МИ ДО ЂЕ КАД ЊОЈ ЗИ ГО ВЕ (о јед ном за ста ре лом гла го лу у срп ском је зи ку) Л а з а Ко с т и ћ у св о јој ч у в е ној пе см и S a n t a Ma r i a d e l la S a l u te ка же да му ње го ва му за Лен ка, у сан до ђе кад њој зи го ве. У да том зна че њу од го вар а т и, п ри ја т и, г о д и т и ко ме з а с т а р е л и у с а в р е ме ном с рп ском је зи к у гл а г ол г о в е т и / г ов јет и у по т р е б љ а в а ју и д ру г и с р п с к и пе с н и ц и и п и с ц и: Већ ин и кне зо ва... ова је по ну да го ве ла, иа ко су је би ли од би ли (С. Јо в а но ви ћ, РМС); Му дром го ве што је ум но (Ј. Јо ва но вић Змај, РСА НУ). Осим у да том, на срп ском го вор ном под руч ју гла гол говети упо тре бљав а о с е и у зн а че њу у г а ђ а т и ко ме, ис к а зи в а т и по ш т о в а њ е, до д в о р а в а т и с е ко ме, ла ска ти (све до сре ди не 20. ве ка, чи ни се): Гр кас чу вај и ка да ти го ви (С. М и л у т и но ви ћ Са рај л и ја, Се р би ја н ка); Има же ну, ње го в у Агру, ко ја му у сва че му го ве (Ј. И г ња то ви ћ, Ве ч и т и м ла до же ња); Та ко је Бо шко увек умео и дру ге усре ћи ти и се би го ве т и ( И. С е к у л и ћ, Го спа Но ла, Кро ни ка па ла нач ког гро бља). 12 Вла ди мир Ћо ро вић, н. д., 174 175. 13 Ми лош Цр њан ски, С в е т и С а в а, Бе о град 2011, 155. 14 Фе ликс Каниc, н. д., 24. 15
Вук бе ле жи да се гла гол уго вет и сре ће у Сре му и Бач кој у зна че њу угоди ти (Вук 1966: 849), a Ђ. Јак шић пи ше: Свак се од нас жу рио да му уго ди и уго ве (РМС). Реч ник СА НУ на во ди још два ме ђу соб но слич на, али од два прет ход на са сви м ра з л и ч и т а зна че ња и, су де ћ и по реч н и ч кој г ра ђи, ог ра н и че на на т е ри то ри ју Ста ре Ср би је (Ко со ва и Ме то хи је). Пр во је зна че ње ве за но за свадбе ни об ред дво ре ња сва то ва, ка да мла да сто ји пред сва то ви ма с ру ка ма на по ја су: с т а ја т и не по м и ч но, сме р но : За ко га ћу се ки ти ти... пред ким ћу као не ве с т а го ве т и? (З. По по ви ћ, При по ве т ке из Ста ре Ср би је). А Ја на го ве, го ве це ло га да на окру же на се с т ра ма- за о ва ма (А. Кр стић, Тра јан). Мај ку ти сељач ку, пред ага ма до зво ља ваш да ти сна ша го ви, а пред сво јим кон су лом и вла ди ком не даш да игра (Плач Ста ре Ср би је 1982: 156). Н а ов о з н а че њ е у п у ћу ју и н а в о д и е т и мо ло ш к и х р е ч н и к а (Skok I, 597), ко ји се по зи ва ју на Еле зо ви ћев Ре ч н и к ко с о в с ко -м е т о х и ј с ког д и ја л е к т а. Д ру го зна че ње из РСА Н У ста ја ти без по сла за бе ле же но је у п ри зрен ском г о в о ру: К д ва ља да се ви ди ра бо та, не се го ви. О в ај гл а г о л по с т о ји и у д ру г и м с ло в е н ск и м је з и ц и м а. Не к и н а у ч н и ц и сма тра ју да је он пр во бит но имао ре ли гиј ску се ман ти ку: уга ђа ти Бо гу, из раж а в а т и с т р а хо по ш т о в а њ е п р е м а Б о г у к р о з мо л и т в е но ћу т а њ е и п а ж њу (в. ЭССЯ 1980; Фа смер 1950 1958; Skok 1971; Черных 1994; ESJS 1994; SP 2001). Ру ски ети мо лог О. Н. Тру ба чов сма тра да је ре ли гиј ски кон цепт *gověti п ред с т а в ља о и де ју мо л и т ве ног, ћу тљи вог по ш т о ва ња Бо жа н с т ва (за ра з л и к у од *pěti, вос пе вать ка сни је фа зе про сла вља ња Бо га по ја њем, хим на ма и слич но) (в. Тру ба чев 2003: 201). И а ко с е н и у јед ном од с а в р е ме н и х с ло в ен ск и х је зи к а н и је с а ч у в а ло ов о зна че ње у из вор ном ви ду, оно по сто ји у тра го ви ма у свим сло вен ским је зици ма. У ру ском, ре ци мо, гла гол о ве ь има зна че ње по сти ти, па и ши ре: при пре ма ти се за све то при че шће мо ли твом и по стом. Ако се узме у об зир шта све при пре ма за при че шће (тј. сје ди ње ње са Хри стом, Бо гом) под ра зуме в а (по р ед у з д р ж а в а њ а у х р а н и, још и по с е ћ и в а њ е ц р к в е н и х с л у ж би, по ја ч а н у м о л и т в у, м о л и т в е н у ус р ед с р е ђ е н о с т н а Б о г а и к а ја њ е з б о г с в о ји х г р е хо в а), п р е по зна ће мо в е з е с а п ри ма р н и м р е л и г и ј ск и м кон цеп т ом. Ж и ви су у упо тре би у са вре ме ном ру ском и пре фик сал ни гла го ли за о ве ься (поје сти мр сно пред по че так по ста) и ра з о ве ьс я (ом р си т и се на кон за вр ше т ка по ста) (в. Ма рић 2013). У с рп ском, к а о и у з а па д но с ло в ен ск и м је зи ц и ма, до ш ло је до с у ж а в а њ а зна че ња гла го ла го в е т и: ори јен та ци ја се са Бо га по ме ри ла на чо ве ка угађа ти; при ја ти (го ве ти не ком уго ди ти не ком; го ви ми го ди ми, при ја ми). Ди ја ле кат ски по да ци срп ског и дру гих сло вен ских је зи ка (ру ског, бу гарског) т а ко ђе би с е мо гл и с а гле да т и у кон т ек с т у ов ог п ри ма р ног р е л и г и ј ског 16
кон цеп та, с тим што је и ов де до шло до су жа ва ња зна че ња на спо ља шњу мани фе ста ци ју го ве ња (пр во, не ве сти но ста ја ње пред му же вље вим ро ди тељи ма са стра хо по што ва њем и дру го, ста ја ње на из глед без свр хе, па он да и без по сла). Не к и ау т о ри сма т ра ју да р е л и г и ј ск а ком по нен т а зна че њ а гла г о ла говет и у ис т оч но с ло в ен ск и м је зи ц и ма мо же би т и на с ле ђе на и з ц р к в е но с ло в ен ског је зи ка (у ко ме је, под ути ца јем пре во да са грч ког, гла гол г о в е т и з а до био, као се кун дар ну, ре ли гиј ску се ман ти ку) (Boriś 2007: 200 205). Да ни чић у свом Рје чн ик у и з к њи же вн и х с т ар ина српс к и х на во д и п ри дев овѣинь (re l i g i o su s) и и ме н и ц у овѣние ( pi e t a s) (Da ni čić 1962: 213). Ме ђу тим, на ме с т у с т а р о с ло в ен ског и ц р к в е но с ло в ен ског овѣ и у пре во ду Ст а р ог за вет а (Ста ри за вет 1990) он у по т ре бља ва ра з л и ч и т е ек ви ва лен т е у с рп ском: и по гле да Го спод, и чу, и на пи са се књи га за спо мен пред њим за оне ко ји се бо је Го спо да и м и с л е о и м е н у ње го в у (Ма лах., 3, 16) боящимся Го спо да и говящіим име не Его; А Мој си је за кло ни ли це сво је, јер га с т р а х б ијаш е гле да ти у Бо га (2 Мојс., 3, 6) говѣаше бо възре ти предъ Го спо демь; не ка м у ч и сва ко ти је ло пред Го спо дом... (Зах., 2, 13) да го вить всяка плъть отъ ли ца Го сподня. Ц р к в е но с ло в е н и з а м б л а г о г о вје н и је (и ме н и ц а о б р а з о в а н а од гл а г о л а бла г о г о вје т и, и на че, ка л к г рч ког гла г о ла ευ λαβέομαι) с ре ће се у са вре ме ном срп ском са крал ном сти лу: у мо ли тва ма, бо го слов ским члан ци ма и рас прав а ма. Ев о и т реће комп оне нт е рел и г и јс ког осећ ања! То је с т рахоп ош т ов ање, и с т р а х Б о ж ји, и л и у ц р кв е н о -л и т у р г и ј с ком је з и к у бл аг о г ов је н и је (...) У в е л и кој је к т е н и ји се м о л и м о Б о г у з а оне ко ји со в је р о ј у, бл а го го в је н и је м и стра хом Бож јим ула зе у храм (...) Ре ли ги о зно стра хо по што ва ње, или бла гого вје ни је, је[с те] ме ђу т и м, једно п оз и т ивно, т о п ло и п ри ја т но осе ћа ње ко је не ра ђа у чо ве ку же љу да што да ље по бег не од Бо га, не го на про тив, да му се што ви ше при бли жи (Л. Ми лин, На уч но оправ да ње ре ли ги је). * До ђе ми у сну. Не кад је зо ве / сил них ми же ља на вре ли рој, / она Ми до ђе кад њој зи го ве, / тај не су си ле слу шки ње њој пе ва Ла за Ко стић и као да св о ји м о с е ћ а њ ем с т р а хо по ш т о в а њ а и љу ба ви п р е но си де о он и х т ај н и ко је гла гол го в је т и са др жи у свом из вор ном зна че њу. Л и т е р а т у р а : Вук 1966 Ка ра џић, Вук. Срп ски рјеч ник. Б е о г р а д: Пр о св е т а. Ма рић 2013 О јед ном к у л т у р о ло ш к и м а р к и р а ном кон це п т у и з с а к р а л не с ф е р е у ру ском је зи ку у по ре ђе њу са срп ским \\ Те о л ин гв и с т ич ка п роучав ања c лове нс к и х 17
језика. Уред ни ци Ја сми на Гр ко ви ћ-меј џор и Ксе ни ја Кон ча ре ви ћ. Бе о г ра д: СА Н У, 179 193. РСА НУ Реч ник срп ско хр ватског књижевног и народног језика, 1. Бе о град (СА НУ Ин сти тут за срп ско хр ват ски је зик), 1959. РМС Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка I VI. Но ви Сад За греб: Ма ти ца Срп ска Ма ти ца Хр ват ска, 1967. Ста ри за вет Б и бл и ја и л и Св е т о Пи с м о С т а р о г а и Но в о г а з а в је т а. Пре вео Ста ри З а в ј е т Ђу р а Д а н и ч и ћ. Б е о г р а д : Б р и т а н с ко и и н о с т р а н о б и б л и ј с ко д р у ш т в о, 1990. Тру ба чев 2003 Тру ба чев, О. Н. Э но е нез и куль у ра древ ней их славян. Лин вис и ч е с к и е и с с л е д о в а н и я. Мо сква. Фа смер 1964 1973 Фа смер, Макс. Э и м о л о и че с к и й с л о в а рь р ус с ко о я з ыка I IV. (пе ре вод с не мец ко го и до пол не ния О. Н. Тру ба че ва). Мо сква: Про гресс. Черных 1994 Черных, П. Я. Ис ор ико - э и м о л о и ч е с к и й с л о в а р ь с о в р е м е н н о о рус ско о языка. В двух то мах. Мо сква: Рус ский язык. ЭССЯ 1980 Э и мо ло и че ский сло варь славянских языков. Пра славянский лек сиче ский фонд (Под ред. О. Н. Тру ба че ва), Мо сква. Boriś 2007 Boriś, Wi esław. Et y m olog i e s ł ow ia ńs k ie i p ols k ie. Wybór stu diów z oka zji 45-le cja pracy na u ko wej. (Red. W. Sed zi ka). War sza wa. Da ni čić 1962 Da ni čić, Dj. Rječ nik iz knji žev nih sta ri na srp skih I III. Graz. ESJS 1994 Etymo lo gický slovník jazyka staroslověnského. T. 4. Pra ha: Aca de mia. Skok 1971 1974 Skok, Pe tar. Et i m o lo g ij s k i r je č ni k h r v a t s k o ga ili s r p s k o ga je z i k a I I V. Z a g r e b: JA Z U. SP 2001 S ł o w n i k p r a s ł o w i a ń s k i. T. 8, Go da Gyža. Wrocław etc. Биљана Марић Универзитет у Београду Филолошки факултет Катедра за славистику biljanav@mail.ru 18
G ПОВОДОМ... Ана З. Ма ца но вић ПО В О ДОМ 170 -ГО Д И Ш ЊИ Ц Е Н Е ЗВА Н И Ч Н Е ПО БЕ ДЕ ВУ КО ВЕ КЊИ ЖЕВ НО ЈЕ ЗИЧ КЕ РЕ ФОР МЕ В у к С т е ф а н о в и ћ К а р а џ и ћ, к њи же в н о је з и ч к и р е ф о р м а т о р, ау т о р п р в е с рп ске г ра ма т и ке на род но га је зи ка (Пис меница српскога језика, 1814) и пр вог реч ни ка срп ског је зи ка (Српски рјечник, 1818. и 1852), био је це њен у европск и м фи ло ло ш к и м к ру г о ви ма св о г а в р е ме на, а л и о спо р а в а н ме ђу с рп ском и н т е л и г ен ц и јом и св е ш т ен с т в ом. Пр о т и в н и ц и Ву ко ви х и де ја, н а че л у с а к а р ло в ач к и м м и т р о по л и т ом С. С т р а т и м и р о в и ћ е м и к њи же в н и ц и м а М. Ви д а ко в и ћ е м и Ј. Х а џ и ћ е м, н и с у одо бра ва ли Ву ко во за ла га ње за уво ђе ње на род ног је зи ка у је зик књи жевно с т и, сма т ра ју ћ и на р од н и је зи к п р о с т и м, је зи ком с е љ а к а, ора ча и ко па ча, г о в е да р а и сви њ а р а. Уче н и љу д и т о г а в р е ме на с т в а р а л и с у на с л а в е но с рпском је зи ку, хи брид ном не нор ми ра ном је зич ком иди о му ко ји љу ди из нар о да н и су ра з у ме в а л и н и т и зна л и. Уп ра во су ове ра з л и ке до ве ле до бр ој н и х ви ше де це ниј ских рас пра ва во ђе них нај пре из ме ђу Ву ка и Ви да ко ви ћа, најч и т а н и јег п и сца оно г а вре ме на, а за т и м и из ме ђу Ву ка и Ј. Ха џ и ћа, осн и ва ча и пред сед ни ка Ма ти це срп ске и јед ног од нај о бра зо ва ни јих љу ди тог вре мена. Оштрим и не увек прин ци пи јел ним по ле ми ка ма до шао је крај пре ломне и за исто ри ју срп ске кул ту ре вр ло зна чај не 1847. го ди не, ко ја се сма тра не зв а н и ч ном г о д и ном по б е де Ву ко в е к њи жев но је зи ч ке р е ф о р ме. На и ме, го ди не 1847. по ја ви ла су се три књи жев на и јед но на уч но де ло, ко ја су, сва ко на свој на чин, до при не ли иде ји да срп ски на род ни је зик не мо ра веч но да бу де го вор ора ча и па сти ра, већ да он мо же, уз опле ме њи вање, за до во љи т и ве ћ и н у фу н к ц и ја ко је м у ра з вој са вре ме ног с рп ског д ру ш т ва на ме ће и из ди ћи се на ни во књи жев ног је зи ка. У пи та њу су: 19
(1) Пе сме мла дог срп ског пе сни ка Бран ка Ра ди че ви ћа, ко ји је пр ви пре кинуо ве зе с кла си ци стич ком тра ди ци јом срп ске по е зи је и окре нуо се ро мант и зм у, с т в а ра ју ћ и сво је пе сме на ч и с т ом на р од ном је зи к у. О в ај т а лен т о в а н и м л а д и ву ко в а ц и з в рг н уо је под сме х у Ву ко в е п р о т и в н и ке и по б о р н и ке к л а си ц и зма у п р в ом де л у с а т и ри ч не пе сме Пут: Па до ва ти је ра та на но га, / И још оног, бра те, де бе ло га, / Тог у де сну, оног у шу ва ку, / Удри њи ма по ве тру и мра ку, док у ње ном дру гом де лу ве ли ча Ву ко ву ре фор му: Ал ето ти ује дан пут чу да: / До ђе чо век је дан од не ку да / Па ка ко се до ва ти ли ва де, / Тр а ву ри не не с т а ја т и с т а де.... За раз ли ку од Ву ко вог, осно ви цу Ра ди че ви ће вог је зи ка чи ни шу ма дијско-вој во ђан ски ди ја ле кат. Ме ђу тим, иа ко је ве ћи на ње го вих пе са ма ис пев а н а с р е м с ком е к а в и ц ом, у н а и в ној же љи д а о б у х в а т и ш т о ш и р е је з и ч ко бла го он је у сво ју по е зи ју уно сио ка рак те ри сти ке нај ра зли чи ти јих ди ја лек а т а (и је к а ви ц у, лек си к у и з ис т оч н и х и ју ж н и х де ло в а Ср би је, Ц р не Го р е, Л и ке, Д у б р ов н и к а, е к а в ске о б л и ке по ко с ов ско - р е с а в ском г о в о ру и тд.). С о б зи р ом н а Ву ков п ри н ц и п д а с е п и сц и мо р а ју п ри д р ж а в а т и по с т о ја н и х пра ви ла у је зи ку, Ра ди че вић је у дру гој књи зи пе са ма (1851) знат но мо ди фико вао свој је зик. Ипак, мла ди пе сник је сво јом збир ком по е зи је из 1847. утро пут ро ман тизму у срп ској књи жев но сти и по ка зао ка ко се и нај ви ши до ме ти књи жев ноу мет нич ког ства ра ла штва мо гу пи са ти на осно ви ци на род ног је зи ка. (2) Гор ски ви је нац Пе тра II Пе тро ви ћа Ње го ша, пи сан ије кав ским, зетско - сје н и ч к и м (зе т ско -ју ж но са н џач к и м, зе т ско - ра ш к и м) д и ја лек т ом, и на че у м но г о че м у д ру к ч и ји м од Ву ко в ог ис т оч но хе р це г о в ач ког. Ме ђу т и м, к а да се го во ри или пи ше о Ву ко вој бор би и 1847. као го ди ни-пре крет ни ци, Горс к и в ијен а ц се ис ти че због то га што је Ње го шев је зик пре те жно на род ног ка рак те ра. У овом зна чај ном де лу на род ни је зик до ка зао се као са свим прик л а да н и з а р е флек си в н у к њи жев но с т фи ло з о ф ско - р е л и г и о зне т е ма т и ке. (3) Ву ков пре вод Нов ог зав је т а са ц р к ве но сло вен ског на с рп ск и на р од н и је зик. Иа ко је ово де ло још 1820. го ди не би ло спрем но за штам пу, Вук га је, з б ог п р о т и в љ е њ а ц р к в е, о б ја вио т ек п р е лом не 18 47. г о д и не. И з б о р Св е т ог п и с м а за пре во ђе ње ни је био ни ма ло слу ча јан: Вук је же лео да по би је став о в е св о ји х к ри т и ча ра, ко ји с у т в р д и л и да је њ е г ов је зи к, бу д у ћ и о с ло б о ђен сла ве ни за ма, ису ви ше си ро ма шан за пи са ње де ла вер ског и обра зов ног садр жа ја. Иа ко сам пре вод има и не ких не до ста та ка (пре све га гре ша ка у значе њу, је р је Ву к у не до с т а ја ло по т р е б но б о г о с лов ско о бр а з о в а њ е), о че м у с у оп ш и р но и к ат к а д це п и д ла че ћ и п и с а л и он да ш њи к ри т и ча ри ( у п р в ом р е д у ар хи ман дрит Н. Гру јић, али и Ј. Сте јић), Вук је овим де лом по све до чио да је но ви књи жев ни је зик (у ко ји је он унео и мно го број не ре чи из ста ри је књи жев но је зич ке епо хе) до вољ но бо гат и ги бак да из ра зи сло же ни и че сто а п с т р а к т н и с а д р ж ај Б и бл и је. 20
(4) Рат за срп ски је зик и пра во пис, н а у ч н а р а с п р а в а м л а д ог фи ло ло г а Ђу ре Да ни чи ћа, у ко јој је ау тор од бра нио Ву ко ву ре фор му. На и ме, два дес е т д в о г о д и ш њи Д а н и ч и ћ, још не св р ше н и с т у де н т, у ов ој к р а т кој с т у д и ји а р г у мен т о в а но је у к а з а о н а Х а џ и ће ву не с т ру ч но с т у фи ло ло г и ји, по т у к а о је ње г о ве ра з ло г е за п и са ње с т а ри м п и смом и п ра во п и сом т о л и ко у бе д љи во да с е нај зна чај н и ји Ву ков п р о т и в н и к н и је усу д ио да од г о в о ри. Та лен т о в а н и Да ни чић је на тај на чин по ка зао ка ко Ву ко ва (и Мр ка ље ва, не за бо ра ви мо) ћ и р и л и ц а и п р а в о п и с с п а д а ју у н ај с а в р ш е н и је н а с в е т у, ш т о, уо с т а лом и да нас ва жи. Да кле, до Ву ко ве по бе де 1847. до шло је упра во за хва љу ју ћи мла дом поко ле њу и н т е лек т у а л а ца. Те г о д и не с у о б ја в љ е на г о р е на в е де на де л а ко ји ма је до к а з а но д а с е н а п р о с т ом н а р од ном је зи к у мо же п и с а т и к а ко по е зи ја и фи ло зо фи ја та ко и са ма Би бли ја, чи ји пре вод не за о ста је ни за јед ним пре водом на д ру г и је зи к. Фи ло ло ш ка ра с п ра ва Ђу ре Да н и ч и ћа до к рај ч и ла је више г о д и ш њу Ву ко ву по ле м и к у са ње г о ви м гла в н и м п ро т и в н и ком Ј. Ха џ и ћем и по т п у но је оп ра в да ла Ву ко ву (и Мр ка ље ву) ре фор м у с рп ског п и сма, је зи ка и п р а в о п и с а. Иа ко се у ли те ра ту ри, ка да се го во ри о пре лом ној 1847. го ди ни и не зван и ч ној по б е д и Ву ко ви х и де ја, у гла в ном ис т и ч у че т и ри на ве де на де ла, в а љ а за па зи ти да је исте го ди не об ја вље на пр ва све ска Гл а с н ика Дру штва срп ске сло ве сно сти ко је је, по ред Ма ти це срп ске, би ло нај зна чај ни ја на уч на и култур на уста но ва оно га вре ме на. Већ у пр вом бро ју Гл а с н и ка (1847) Дру штво је по к р е н у ло п и т а њ е з а бр а не Ву ко в е г р а фи је и ор т о г р а фи је у св ом гла си л у и ука за ло на же љу ау то ра да при ме не ву ков ски мо дел пи са ња. Исте, 1847. го ди не, по ја ви ла се и Срб ска Гра м ма т и ка И л и је За ха ри је ви ћа, г и м н а зи ј ског п р о ф е с о р а и ч л а н а Д ру ш т в а с рп ске с ло в е сно с т и. И м а ју ћ и у ви ду ве ли ки број сла ве ни за ма, ова би се гра ма ти ка мо гла ис кљу чи ти из он д а ш њи х т о ко в а с рп ске фи ло ло г и је. Ме ђу т и м, ис т р а ж и в а њ а по к а з у ју д а је чу ва ње сла ве ни за ма у овом де лу нај ве ћим де лом по сле ди ца њи хо ве употре бе као гра ма тич ких тер ми на. У оста лим слу ча је ви ма, про цес по ср бљава ња, за т и м ко ле ба ње и у по т ре ба с рп ск и х на род н и х, по ред ру ско сло вен ск и х ( ру ск и х) об л и к а и ре ч и, по к а зу ју ко ји м п у т ем се к ре т а о За ха ри је ви ћев је зи к. Да к ле, З а х а ри је ви ће в а Ср б с ка Г ра м м а т и ка јед но је од де ла ко ја све до че о кул тур ном на прет ку сре ди не и о то ме да се књи жев ни је зик и ван кру га вуко ва ца све ви ше осло ба ђао ру ско сло вен ског на но са. У Ма ти ци срп ској пак 1847. го ди не одр жан је кон курс за срп ску гра мат и к у, н а ко ме је по б е д и ло де ло по зн а т ог с рп ског фи ло ло г а, п у б л и ц и с т е и по ли ти ча ра Јо ва на Су бо ти ћа Срб ска Гра м ма ти ка. Овај при руч ник остао је, на ж а ло с т, з а с а да у ру ко п и с у. Но ви ја ис т р а ж и в а њ а по к а з у ју да је С у б о т и ћ, иа ко је з а д р ж а о по је д и не с л а в е но с рп ске п ри н ц и пе у кон цеп ц и ји с т а н да рдног је з и к а, и с т о в р е ме но оп и с ом г р а м а т и ч ке с т ру к т у р е с р п ског н а р од ног 21
је зи ка и ода би ром при ме ра упра во из на род ног иди о ма ука зао на то да у о сно ви с рп ског к њи жев ног је зи к а не мо же би т и н и ру ско с ло в ен ск и н и с л а ве но срп ски, већ жи ви на род ни го вор. За крај ва ља ис та ћи да је 11. де цем бра ове го ди не на Фи ло ло шком фа култ е т у Б е о г р а д ског у н и в е р зи т е т а од р ж а н ок ру гл и с т о о зна ча ју 18 47. г о д и не, под на зи вом Го д и н а 1847. ка о п ре л ом н а т ач ка с а в ре м е н е с рп с ке к ул т у ре, са же љом да се обе ле жи 170 го ди на од не зва нич не Ву ко ве по бе де над слав е но с рп ск и м је зи ком. Н а р а з л и ч и т е на ч и не ов ај зна чај н и ју би леј з а с рп ск у кул ту ру обе ле жи ли су и Дру штво за срп ски је зик и књи жев ност Ср би је и Пе да г о ш к и м у з еј и з Б е о г р а да, М а т и ца с рп ск а у Под г о ри ц и и Ф и ло з о ф ск и фа кул тет у Ник ши ћу. Ана Мацановић Институт за српски језик САНУ, Београд randjelovicana@yahoo.com 22
ЗАПАЗИЛИ СМО Де ја н Ми л о ра д о в О ЈЕД НОМ ОР НИ ТО НИ МУ РУ Ж Е ВА Ц Го ди не 2004. и 2005. Ли га за ор ни то ло шку ак ци ју Ср би је и Цр не Го ре у ч а с о п и с у Дв ог л е д о б ја ви л а је и з в а н р е д а н по к у ш ај ( ов о с у с а мо п р ед ло зи име на ) нор ми ра ња срп ских ор ни то ни ма у два де ла. 1 О то ме ко ји ће на зив за сва ку вр сту пти це с про сто ра Ср би је и Цр не Го ре би ти упо тре бљен у српском је зи к у од л у ч и ва о је во де ћ и с рп ск и ор н и т о лог Во и сла в Ва си ћ, п ри че м у ни је кон сул то ван ни је дан наш лин гви ста ни ти ин сти ту ци ја ко ја се ба ви српским је зи ком. Ве ли ка ве ћи на ових на зи ва да та је сход но до са да шњој је зичкој и ор ни то ло шкој прак си, али по сто ји ма ли број ор ни то ни ма ко ји ни су уск ла ђе н и с п р а ви л и ма с рп ског је зи к а и њ е г о в ом ис т о ри јом. И а ко је т е ш ко про ме ни ти јед ном уста ље не на ви ке у је зи ку, тре ба ло би од ба ци ти ло шу праксу и је зич ки је усме ри ти. Овим пи та њем, из ме ђу оста лог, по за ба вио се на пра ви на чин О р н и т о л о ш к и ре ч н и к, 2 п р ви у н и з у т е р м и но ло ш к и х р еч н и к а М а т и це с рп ске. Је дан од ма ло број них на зи ва ко ји у Срп ској но мен кла ту ри иза зи ва сумњу је сте р у ш е в а ц в р с т а т е т р е ба Lyru rus te trix. Овај ор ни то ним се у ор нит о ло ш кој л и т е ра т у ри п р ви п у т по ја в љу је в е о ма к а сно т ек 1987. г о д и не у п р в ом и з да њу Ве л и ке и л у с т р о в а не е н ц и к л о п е д и је л о в с т в а. Отад на о ва мо у 1 В. Ф. Ва сић, Д. В. Си мић, Ж. Ста ни ми ро вић, М. Ка ра ка ше вић, М. Шћи бан, М. Ру жић, С. Ку лић, М. Ку лић, С. Пу зо вић, Срп ска но мен кла ту ра I, Дв о г л е д, Л и г а з а о р н и т о л о ш к у ак ци ју Ср би је и Цр не Го ре, елек трон ско из да ње: сеп тем бар 2004, 7 19 и Срп ска но мен клату ра II, Дво г лед, бр. 5 6, Ли га за ор ни то ло шку ак ци ју Ср би је и Цр не Го ре, елек трон ско из дање: мај 2005, 10 18. 2 Де ја н М и л о р а д о в, В а с а П а в ко в и ћ, С л о б о д а н Пу з о в и ћ, Ја в о р Ра ш ај с к и, О рн ит ол ош к и реч ник, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 2016. 23
с рп ској ор н и т о ло ш кој п ра к си у по т ре бљ а ва се ор н и т о н и м р ушева ц / т ет ре б р у ше в а ц да озна чи вр сту Ly r u r u s te t r i x. 3 За не ма ре на је чи ње ни ца да се на ша ор н и т о ло г и ја до т а д с л у ж и ла с т а р ом с рп ском р е ч и р уж е в а ц, ко ју су, и з ме ђу о с т а л и х, б е ле ж и л и х р в ат ск и зо о лог Сп и ри дон Бру си на ( у о б л и к у р у ж о в а ц) и срп ски ор ни то лог Сер ги је Ма тве јев (по ред ор ни то ло ги је, ба ви ли су се интен зив но и срп ским на род ним на зи ви ма пти ца). Што се пак је зич ке прак се ти че, ни је дан наш реч ник (са вре ме ни, исто ријск и и д и ја ле кат ск и) не бе ле ж и об л и к ру ше вац у зна че њу т е т ре ба. По ја в љу је се, до ду ше, у Рјечник у ЈА ЗУ реч Р ушевац (али од Хру ше вац) и озна ча ва јед но с е ло у Хр в ат ској у око л и н и Кри же в а ца. 4 М но г а на с е љ а у Хр в ат ској и Б о сн и има ју на зи ве од осно ве (х)руш- (од хруша к ру ш к а, кр > хр у не ким кај кавским кра је ви ма): Хру шан, Х р у ш е в а ц, Х р у ш е в е ц, Х р у ш е в и ц а, Х р у ш ев о итд. На ш и р еч н и ц и и д и ја ле к ат ске з би р ке л и с т ом б е ле же је д и но р еч р у ж е в а ц (с л и ко ви ма ружо вац, ру жа вац) са зна че њем вр сте Lyru rus te trix. Н и јед но изда ње Ву ко вог Срп ског рјечника не бе ле жи ову лек се му, али она се ипак нала зи у Рјеч ни к у ЈА ЗУ као из вор на ве ден је са мо Рјечник зоолог ичк и х назива х р в ат ског и ју г о с ло в ен ског з о о ло г а М и р о с ла в а Х и р ца. 5 У овом реч ни ку М. Х и рц о р н и т о н и м р у ж е в а ц на шао је у Рје ч н и к у х р в а т с ко - с рп с ко га г о в о р а ло вач ко га, 6 док об лик ру жо вац бе ле ж и у т ри с т а ри је зо о ло ш ке п у бл и ка ц и је (1873, 1897. и 1901. го ди не). У Ет и м о л ог и ј с ком рје ч н и к у Пе тра Ско ка (3. књ.) под од ред ни цом ру с а (II) ка же се да је об лик ру жа и т а л и ја н и з а м, а под д ру г и м зна че њ ем 7 да је се кре сте на ко ко то вој гла ви. Ма ло да ље сто ји: На -евац р у ж е в а ц / ру жо-, ген. -вца ( Хе р це г о ви на) врс т т е т ри је ба. О р н и т о н и м ру же вац очи то је моти ви сан ме сна тим цр ве ним из ра сли на ма на гла ви муж ја ка. Пр е м д а с у пс е у до ле к с е м а р уш ев а ц и ње на упо тре ба с аспек та срп ског је зи ка не пра вил ни и не мо гу ћи, са вре ме на срп ска ор ни то ло ги ја се њо ме служи, а по је ди ни на ши ор ни то ло зи твр до гла во и не у бе дљи во бра не став да је и да ље тре ба упо тре бља ва ти ка ко би се озна чи ла вр ста Ly r u r u s te t r i x. Они б е з и к а к в и х ле к си ко г р а ф ск и х и д и ја ле к а т ск и х по т в р д а т в р де д а н а в од н а лек се ма ру шевац по т и че од на зи ва за п ла н и н ско ста н и ш те те т ре ба ру ше в ље вр ста бо ра Pi nus mu go, кри вуљ, иа ко ова реч не по сто ји у срп ском је зи ку. Чак се по зи ва ју на сло ве нач ки је зик и ка жу ка ко се вр ста Lyr u r u s te t r i x у том 3 Та ко, ре ц и мо, у и з у зе т ној мо но г ра фи ји Пт и це Ср би је (кри т и чк и сп и сак в р с т а) ск у п и не ау то ра (Но ви Сад 2015) вр ста Ly r u r u s t e t r i x на зи ва се т е т р е б р у ш е в а ц. 4 Јед но срп ско се ло у Сла во ни ји та ко ђе се зо ве Р у ш е в а ц. 5 Mi ro slav Hirc, Rječ nik na rod nih zo o lo gič kih na zi va, knji ga dru ga: Pti ce (Aves), JA ZU, Zagreb 1938 1947. 6 D r a g u t i n K iš pa t ić, Vi k tor D. Son nen feld, Rječ nik hr vat sk o - sr p sk o ga go vo ra lo vač k o ga, Osi jek 1926. 7 Пр во је ре шет ка на кан ти ко јом се по ли је ва из Сла во ни је. 24
је зи ку зо ве r uševec, не упу шта ју ћи се при том у по ре кло ове ре чи у сло ве начком је зи ку и ње не евен ту ал не ве зе са срп ским је зи ком. У Словеначком етим о л о ш ком ре ч н и к у 8 у об ја шње њу за реч r u še ve c с т о ји: Ve r jet no i z p e lja no i z rȗš, r ú š ev je gr mi ča sti bor, ker ne ka te re vr ste di vjih kur ži vi jo in gne zdi jo v v iš je le že či h igla st i h go zdo v i h i n ce lo na d gozd no me jo, kje r r a st e g r m i ča st i bor. 9 Ов де т ре ба на по ме н у т и да ре ч и ruš и r u še vje по зна ју са мо сло ве нач к и го во ри, док с у оне по т п у но не по зна т е ш т о к а в ск и м д и ја лек т и ма. З а лек с е м у r ušev je С л о в е н ач к и е т и м о л о ш к и ре ч н и к да је с ле де ће о б ја ш њ е њ е: Ko lek t iv o d n a r. rȗš v ena kem po me nu, kar je prev ze to iz furl. r u s se gr mi ča sti bor. To se je razvi lo iz vlat. r ū sc e u s, kar je prid., iz pe ljan iz klas. lat. rūscum r a s t l i n a m i š ji t r n, Ru sc u s a c uleat u s. 10 Да кле ru še v je је збир на име ни ца од ди ја лек ти зма ruš, ко је је пак пре у зе то из фур лан ског је зи ка (ко ји се ди рект но на сла ња на слове нач ке го во ре), ла тин ског по ре кла. Не при хва тљи во је об ја шње ње ети мо ло г и је с ло в е нач ког r u še ve c, јер је те шко, го то во не мо гу ће по ве ро ва ти у то да r u še ve c и р уж ев а ц има ју раз ли чи то по ре кло, од но сно да је срп ско р у ж е в а ц та ко ђе пре у зе то из фур лан ског или пак сло ве нач ког. Пре ће би ти да је слове нач ко r u še ve c з а п ра во фо не т ск а в а ри ја н т а (мо ж да кон т а м и н и ра но у п ра во д и ја лек т и змом ruš и л и ча к к ај к а в ск и м т о по н и м и ма) с рп ског р у ж е в а ц и да и ма ју за јед н и ч ко по ре к ло од и т а л и ја н и зма ру жа и ис т у мо т и ва ц и ју. Сло веначки етимолошки речник сва ка ко ка же Ver jet no iz pe lja no iz r ȗš, r úše vje, што ја сно го во ри о то ме да ни ау то ри реч ни ка ни су си гур ни у ово по ре кло. У О р н и т о л о ш ком р е ч н и к у М а т и це с рп ске п р е по ру че н и н а зи в з а в р с т у Lyr u r u s te t r i x је с т е ма ли т е т ре б / ма ли т е т ри је б, ко ји се кроз исто ри ју најви ше у по т ре бља ва о у на шој ор н и т о ло г и ји и је зи к у. А ко већ по је д и н и с рп ск и ор н и т о ло зи не мо г у п ри х в а т и т и је зи ч ке ч и ње н и це, мо ж да мо г у п ри х в а т и т и до к у мен т ар но с т и з во ра реч н и к а ко ји је по к рио пе ри од од п ре ко д в а с т о ле ћ а, те увр сти ти на зив м а л и т е т ре б / м а л и т е т р и је б 11 за вр сту Ly r u r u s te t r i x у но во из да ње Срп с ке н о м е н к л а т у ре. Дејан Милорадов Матица српска, Нови Сад dmiloradov@maticasrpska.org.rs 8 Mar ko Snoj, S l o v e n s k i e t i m o l o š k i s l o v a r, tre tja iz da ja, Lju blja na 2015. 9 http: // www.fran. si /193/ mar ko - snoj - slo ven ski - eti mo lo ski - slo var /4291526 / ru se vec? Fil te red D ic t i o n a r yid s =193&Vi e w =1&Q u e r y = r u š e ve c 10 http: // www.fran. si /193/mar ko - snoj - slo ven ski - eti mo lo ski - slo var/4291527/ ru se vje?fil te red D ic t i o n a r yid s =193&Vi e w =1&Q u e r y = r u š e v je 11 На сп ра м ње г а у при род ној је зич кој опо зи ци ји сто ји ве л и к и т е т ре б / вел ик и т ет р ије б Te t r a o u r o g a l l u s. 25
\ МАЛИ САВЕТИ Но в и не с у об ја в и ле: М ла дић се са гао и упао у ре ку. Ко но бар је ско чио да га спа се. По ста ви ли су нам пи та ње: Да ли мо же да се ка же са гао се и да ли је ис пра ван об лик спа с е? Пра вил но је ре ћи и са гао се, а мо же и са гнуо се. Гла го ли тзв. тре ће глагол ске вр сте, као што је са гну ти се (на г ну т и се, трг ну ти се, на п ре г ну т и се и д р.), г р а де р а д н и гл а г ол ск и п ри де в од и н фи н и т и в не о сно в е и н а с т а в а к а -о, -ла, -ло, -ли, -ле, -ла (с а г н у (т и ) + о), да к ле: са гнуо се (наг нуо се, т рг н у л а се, н а п ре г н у л и с у се). Ме ђу тим, рад ни при дев мо же да се гра ди и од окр ње не и н фи н и т и в не о сно в е (б е з -ну); та да он гла си: са гао се (на гла се, тр гао се, на пре гли су се). Об л и к спа се п ра ви ла н је об л и к т ре ћег л и ца јед н и не гла г о ла спа сти. Презен т овог гла го ла гла си: спа сем, спа сеш, спа се, сп асемо, сп а се те, (они) спа су, рад ни при дев: спа сао, спа сла, гла гол ска име ни ца спасе ње. Не свр ше ни об лик овог гла го ла је сп а са в а т и (Са мо сло га Ср би на сп а са в а). У но ви је в р е ме св е че ш ће с е у по т р е бљ а в а о б л и к а сп а с и т и (при мљен из за па д н и х г о во ра), ко ји се ме њ а по V I Ст е ва но ви ће вој вр с т и: сп а с и м, сп а с и ш, с п а с и, с п а с и м о, с п а с и т е, (они) спа се, рад ни при дев је: с п а с и о, с п а с и л а, а трп ни: сп аше н. Не свр шен об лик овог гла го ла гла си сп аш ав ат и, а гла г ол ск а име ни ца са чи ње на од ње га спа ша ва ње. Нор ма пред ност да је тра ди ци о нал ном об ли ку спа сти. v 26
Упо зна ва ју ћи га све ви ше, све му ма ње ве ру јем ре кла је јед на дру гари ца дру гој. У овој из ја ви пот кра ла се јед на гре шка. Реч је о об ли ку упо зна ва ју ћи (га) у ме с то ко га је т ре ба ло у по т ре би т и об л и к у п о з н а ј у ћ и (га). Ва ж но г ра ма т и ч ко св ој с т в о ови х о б л и к а (гла г ол ск и х п ри ло г а с а да ш њ ег вре ме на) је сте да се они гра де са мо од трај них (им пер фек тив них) гла го ла, и то та ко да се на цео об лик тре ћег ли ца мно жи не пре зен та до да на ста вак -ћи, нпр.: иду+ћи, п у т у ј у+ћ и, с ка ч у+ћ и и сл. Да кле, да би се од ре ди ло ко ји је од мо гу ћих об ли ка гла гол ског при ло га на -ћи пра ви лан, мо ра се по ћи од пи та ња ка ко гла си тре ће ли це мно жи не пре зен та. А ко на ве де н и п ри ме р у по ре д и мо са ови м п ра ви л и ма, п ро и з ла зи да об л и к у п о з н а в а ј у ћ и тим пра ви ли ма не од го ва ра, јер тре ће ли це мно жи не гла го ла у п оз н а в ат и не гла си у п оз н ав ај у, већ у п оз н ај у. Не во љ а на с т а је у п ра во з а т о што оба гла го ла, и упо зна ти и упо зна ва ти, у тре ћем ли цу мно жи не пре зента гла се исто у п оз н ај у. Ме ђу т и м, гла г ол у п о з н а т и као свр шен гла гол, а не трај ни, не мо же има ти об лик на -ћи, из че га та ко ђе про ис ти че да је упо знају+ћи пра ви лан об лик је ди но од гла го ла у п о з н а в а т и, а не и од у п о з н а т и. v Да ли је пра вил но ре ћи раз го вар с На дом Ко лун џи ја или раз го вар с Над ом Ко л у н џ и јом? Жен ска пре зи ме на на -а м е њ а ј у с е п о п а д е ж и м а п о п у т од г о в а р а ј у ћ и х име ни ца на -а: раз го вор с На д ом Ко л у н џ и јом, ве ће на че лу с Је ле ном Го веда р и ц ом, књи га Ми л и ц е Па о в и ц е, ин тер вју Је л е не Ћу р у в и је. v Ка ко се пи ше до бро до шао или до бро до шао? Ка да је реч о при де ву, пи ше се спо је но: до бро до шао (до бро до шла, до бродош л и итд.): Ти си до бро до ш ао гост, Она је увек до бро до ш л а, Пр о ме не су д о б р о д о ш л е. Ово је, нај ве ро ват ни је, раз лог због ко га се и по здрав че сто пи ше као једна реч. Ме ђу т и м, к а да не ко г а по зд ра в љ а мо, к а да м у же л и мо до бр о до ш л и ц у, пи ше мо две ре чи до бро до шао (као и до бар дан, ла ку ноћ и сл.): До бро д о ш л и у наш град ; Дра ги Пе тре, до бро до шао и сл. По здрав на син таг ма мо же би ти и про ши ре на: До б р о сте нам д о ш л и. 27
v Да ли се пи ше суп кул ту ра или суб кул ту ра, суп по ла ран или суб по ла ран? Тр е ба п и с а т и с у п к ул т у ра, али с у б п о л а ра н. По зна то пра ви ло ка же да, ка да се у јед ној ре чи на ђу два су гла сни ка нејед на ка по звуч но сти, пр ви су гла сник се јед на чи пре ма дру гом (слад+ка > с л а тк а, срб+ски > с р пс к и, уч+бе ник > у џ б е н и к и с л.). И з у з е т а к с у г р у п е -дс- (пред сед ник), -дш- (под ши ша ти) и -ђс- (вођ ство). То је слу чај и са ре чи ма стра ног по ре кла. Јед на че се пре фик си: аб-: ап сорпц и ја, а п с т р а к т, а п с т и нен ц и ја ; об-: оп с е р в а ц и ја, оп с т ру к ц и ја ; суб-: с у п к улт у р а, с у п с т а н д а рд, с у п т р оп с к и. Ме ђу т и м, јед н а ч е њ е и з о с т а је н а с а с т а ву основ не ре ч и и п ре фи к са: ад-: а д с т рат, а д хе зи ја; ју рис-: ју рис д и к ц и ја; пост-: пост ден тал, пост ди плом ски; транс-: тран сгре си ја итд., као и ка да се на са ставу сло же н и ца на ђу срод н и су гла сн и ц и, ч и је у јед на ча ва ње би до ве ло до по ја ве удво је ног су гла сни ка, а њи хо во упро шћа ва ње би, опет, мо гло за ма гли ти значе њ е р е ч и: с у б п е р и о д и з а ц и ја, с у б п о л а р а н и сл. (јед на че њем би се до би ло с у п п е р и о д и з а ц и ја>с у п е р и о д и з а ц и ја и сл.). 28
ОД ЛУ КЕ ОД БО РА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЈЕ ВРЕЈ СКИ, ХЕ БРЕЈ СКИ ИЛИ ИВРИТ? По зна то је да је ста ри хе бреј ски је зик био мр тав, али и то да га са вре мена је вреј ска др жа ва, зва на Изра ел, већ по ла ве ка успе шно ожи вља ва, на зива ју ћи га из вор но иврит. Ка ко тај је зик тре ба име но ва ти у срп ском: иврит, је в ре ј с к и или хе б ре ј с к и, или ка ко друк чи је? Оба при де ва, је в ре ј с к и и хе бре ј с к и, ле г и т и м но ко ег зи с т и ра ју у с рп ско ме је зич ком стан дар ду, али се са мо хе б ре ј с к и до с а д в е зи в а о з а је зи к. Ве зи в а о с е п р в е н с т в е но у з н а че њу јез и к с т а р и х Је в р е ја, ко ји м с у п и с а н и С т а р и зав(ј)ет, Тал муд и дру ги је вреј ски вер ски спи си, а ре ђе се ја вљао у зна че њу в е з а н о м з а р е л и г и ј у ( ј уд аи з а м) и кул ту ру је вреј ског на ро да. Ти спи си и њи хо в а б о г о с л у ж б е на у по т р е ба к р оз в е ко в е омо г у ћ и л и с у да с е још у п р о шлом сто ле ћу ја ви по крет за ожи вља ва ње мр твог је зи ка. Тај по крет имао је успе ха: ожи ве ли је зик ус по ста вљен је као слу жбе ни је зик је вреј ског нар о да у ње г о вој но вој (об но в ље ној) д р ж а ви, на зв а ној Из ра е л, о сно в а ној по сле Д ру г о г а св е т ског р а т а. Ма да је по сре ди је зик ко ји ни је имао при род ног раз во ја, древни хебрејск и и с а в р е м е н и х е б р е ј с к и је зи к је д а н с у е н т и т е т (је д н о б и ћ е), је д а н је з и ч к и с и с т е м, и у лин гви стич ком и у со ци о лин гви стич ком сми слу. Исти на, пото њи је обо га ћен ни зом ино ва ци ја при ме ре них са вре ме ном жи во ту и потре ба ма на ци је, на ро да и др жа ве Изра ел. Ме ђу тим, ни је би ло ни ти има р а з ло г а да ев ен т у а л ном у по т р е б ом си н т а г ме је в ре ј с к и је з и к ус по с т а в љ а мо дво је зич ност ко је не ма, јер се и у Изра е лу под из ра зом иврит раз у ме и оду мр ло и ожи ве ло је зич ко би ће, раз у ме се, да кле, је дан је зик. То ме би ћу и у срп ско ме је зич ком стан дар ду при па да је дан на зив хе б ре ј с к и је з и к. При дев је в ре ј с к и оста је на сво ме ме сту (на сво јим ме сти ма) у спо ју са сви ме д ру г и м ш т о с е од но си на је в р еј ск и на р од, ње г о ву ис т о ри ју и к ул т у ру, моћ и у т и цај у са вре ме ној све т ској п ри вре д и и т р г о ви н и, на у ц и и по л и т и ц и, укљу чу ју ћи по не кад и ве ру и др жа ву, па и је зик (нпр. ју да и зам је уо би ча јени на зив за јев р е ј с к у р е л и г и ј у ; Ја пан и Из р а е л з в а н и ч н и с у н а з и в и д в е ј у с а в р е ме н и х д р ж а в а, а л и с е п р в а по не к а д н а зи в а З е м љ ом и з л а з е ћег с у н ц а, а дру га Је в р е ј с ко м д р ж а в о м; х еб р е јс к и је не са мо древ ни је в р е ј с к и је з и к не го и са вре ме ни слу жбе ни је зик у Изра е лу). Што се ти че из вор ног об ли ка иврит, он нам као тер мин ни је по тре бан, јер не озна ча ва ни шта што не би би ло ис ка за но из ра зом хе б ре ј с к и ( је з и к). То не зна чи да пи сци и пу то пи сци не ма ју пра во да га упо тре бе као стил ски обе ле жен си но н и м, з а по с т и з а ње ло к а л ног ко ло ри т а, она ко к а о ш т о по не к а д к а же мо ка с т и ља н с к и (за шпан ски је зик) или фар си (за пер сиј ски). 29
О б р а з ло же њ е 1. При де ви хе б ре ј с к и и је в ре ј с к и исто га су по ре кла (од грч ког Χεβραιος), али су у наш је зик сти гли раз ли чи тим пу те ви ма и с раз ли чи тим зна че њем. Њи хов ме ђу с о б н и од но с с л и ч а н је од но с у и з ме ђу п ри де в а бе т л е х е м с к и и в и т л е је м с к и, од ко ји х п р в о на в е де н и не ма по т в р де у с рп ско ме к њи жев ном је зи к у, а к а мо л и у је зи ч ком с т а н д а р д у. Ме ђу т и м, п ри де в хе б ре јс к и одав но је при мљен уче ним пу тем, пре ко не мач ког he br disch, да озна ча ва пр венстве но је зик ко јим су пи са ни Ста ри зав(ј)ет, Тал муд и дру ги вер ски спи си с т а ри х Је в р е ја, а р е ђе с е у по т р е бљ а в а з а њи хо ву р е л и г и ју и к ул т у ру. Об л и к је в ре ј с к и до шао је усме ним пу тем са сред њо грч ким из го во ром (без х и са в у ме с т о б); упо тре бља ва се као ет нич ки при дев пре ма име ни ца ма Је вреј(ин ), Је в реј ка. Као на зив је зи ка ни је упо тре бља ван, бу ду ћи да су Је вре ји до не давно го во ри ли или је зи ци ма зе ма ља у ко ји ма су жи ве ли или ји дишом (је врејско не мач к и м), од но сно л а д и н ом (је вреј ско шпан ским). Ипак, у на ше вре ме си ту а ци ја се из ме ни ла. Ји диш и ла ди но прак тич но су из у мр ли, а ме ђу Је вреји ма ја вио се по крет за ожи вља ва ње мр твог хе бреј ског (још од по чет ка XIX ве ка, а по го то ву по до се ља ва њу ци о ни ста у Па ле сти ну), и он је да нас др жавни и го вор ни је зик у Изра е лу. 2. О ус т а љ е но с т и т е р м и на хе б ре ј с к и у на шој л и н г ви с т и ч кој л и т е р а т у ри св е д о че, и з ме ђу о с т а лог, Мал а е нц ик л оп е д и ја П р о св е т е (под од р ед н и ц ом Је в ре ји), Ке м бр ич ка е н ц и к ло п е д и ја је з и ка Деј ви да Кри с т а ла ( Но л и т, Бе о г ра д 1997: Ин декс је зи ка на стр. 455 по ка зу је да се тер мин хе б ре ј с к и ја вља на три де се так ме ста у књи зи, док не ма тер ми на је в реј ск и ни ти иврит) или студ и ја Ра н к а Бу г а р ског Је з и ц и (III из да ње, Бе о град 1997: вид. по себ но на стр. 18 и 72 73). У при лог об ли ку хе бреј ск и го во ре и из ве де н и те р м и н и хе бра и за м (по зајм ље н и ца из хе бреј ског је зи ка, а у д ру г ом зна че њу ве р ско, мо ра л но и л и фи ло з о ф ско у че њ е с т а ри х Је в р е ја), хебраис т а (с т ру ч њ а к з а хе бр еј ск и је зи к или кул ту ру), х е б р а и с т и к а, х е б р а и с т и ч к и. Реч ни ци нам у овом по гле ду, на ж а ло с т, н и с у од в е л и ке по мо ћ и је р р еч н и к М а т и це с рп ске, до в р шен п р е ви ше од д в а де с е т г о д и на, де фи н и ше хе б р еј ск и к а о п ри дев ко ји с е од но си на Хе бре је, је вреј ски, жи дов ски а лик Хе б ре ји да је као си но ним за об ли ке Је в р е ји и л и Ж и до ви, ш т о мо же де л и м и ч но в а ж и т и з а у по т р е бу у Хр в ат ској, али ни ка ко у Ср би ји, Цр ној Го ри и Срп ској. Ву ја кли јин Ле к с и кон с т ра н и х р е ч и и и з р а з а (Бе о град 1991) не ма од ред ни ца х е б р е ј с к и и је в р е ј с к и, а има иврит, с де фи н и ц и јом мо де р н и з о в а н и хе б р е ј ск и је зи к, с л у ж б е н и је зи к у И з р а е л у. 3. Не по с т о ја њ е о б л и к а Хе б ре ј(и /н) у Ср би ји, Цр ној Го ри и Срп ској ни је сме т ња за у по т ре бу п ри де ва хе бреј ск и. На и ме, без об зи ра на сво је на кнад но вас к р са ва ње по сле ви ше ве ков не па у зе, хе бреј ск и се и да нас, због не до вољ но 30
жи вих ко му ни ка ци ја с Изра е лом, схва та пре те жно као мр тав или бар као к ла си ч н и је зи к (н п р. на бо г о слов ск и м фа к ул т е т и ма, где се из у ча ва на по ре до с грч ким, ла тин ским и ста ро сло вен ским). За мр тве је зи ке, по ду дар ност изме ђу њи хо вог на зи ва (л и н г во н и ма) и и ме на на ро да (е т но н и ма) н и је нео п хо дан к а нон. П р и м е р а р а д и, је з и к ко ји м с у г о в о р и л и с т а р и Р и м љ а н и н а з и в а мо л а т и н с к и; ста ре Гр ке че сто на зи ва мо Хе ле ни ма (Је ли ни ма), али се при дев хе лен ск и (јелинск и) го то во н и ка да не п ри ме њу је на је зи к; нај за д, л и н г во н и м у сан скрит не од го ва ра име на ро да. 4. За из раз иврит тре ба уо чи ти да је по вр сти ре чи име ни ца. Име нич ки на зи ви обич но по сто је са мо за ма ли број ег зо тич них је зи ка, нпр. ур д у, африканс, с в а х и л и, док ина че ве ли ку ве ћи ну је зи ка озна ча ва мо при дев ским нази ви ма на -ски. Ти на зи ви се ре дов но упо тре бља ва ју и као име ни ца (нпр. Р у с к и је леп је зик; То је пре вод с фра н ц у с ког на с рп с к и), док обр ну то ни је мо гу ће. Ако би се иврит ре дов но у по т ре бља ва о, би ло би нео п ход но ско ва т и и на зив иврит ски (уп. сан скрит сан скри т ск и). Али, ка ко је го ре ре че но, не би тре ба ло да иврит и ма т е р м и но ло ш к и с т а т ус у с рп ском је зи к у, је р, по р ед на зи ва хе бреј ск и, у по т ре ба и д ру г ог на зи ва ис т ог је зи ка мо гла би иза зи ва т и с а мо з а бу н у. 5. У је зи ку срп ске књи жев но сти, као и у суп стан дард ном је зич ком из разу, по не кад се сре ћу и тур ци зми Чиф у т и н / Чив ут и н, ч иф у тс к и /ч ив у тс к и. Он и да на с и ма ју пе јо ра т и в н у ко но т а ц и ју, вр ло ре т ко се ја в ља ју у са вре ме ном је зи ку, и као из ра зи то суп стан дард не лек се ме не до ла зе у об зир за лин гвис т и ч к у т е р м и но ло г и ју. Из ра зи Жи дов и жи дов ски по сто је, на по ре до с дру ги ма, и у дру гим словен ск и м је зи ц и ма ( ру ском, пољ ском, бу г ар ском и д р.). Ма да су е т и мо ло ш к и ве за ни за је вреј ску ре ли ги ју (ју да и зам), или баш за то, они се у реч ни ци ма по је ди них сло вен ских је зи ка озна ча ва ју као за ста ре ли или по грд ни (пе јора т и в н и). У х р в ат ском је зи ч ком с т а н дар д у т и су на зи ви нор ма т и в н и, док с е на зи ви Је в р е ји и је в р еј ск и ж и г о ш у к а о с р би зм и. На зи ви Ж и дов и ж и дов ск и у срп ском је зи ку, књи жев ном и суп стан дард ном, рет ка су по ја ва, ве за на за п у б л и к а ц и је и з р а з д о б љ а с р п с ко -х р в а т с ке с т а н д а рд н о је з и ч ке с и м б и о з е, ко ју је о б е ле ж а в а л а у по т р е б а н а зи в а с рп с ко х р в а т с к и је з и к. Н а в о д и мо и х к а о св е до ча н с т в о о с ло је ви т о с т и је зи ч ког ф е но ме на, ко ји н у д и до с т а по с л а з а с т а н да р д и з а ц и ју. 6. Кад су по сре ди Је вре ји, ни у на шим ни у дру гим сло вен ским и не словен ским је зи ци ма не ма скла да ме ђу на зи ви ма при пад ни ка на ро да, њи хо ве д р ж а в е и је зи к а (с рп. Је в ре ј([и /н] ; Из ра е л, хе б ре ј с к и; рус. еврей[и]; Из ра и л ь, иврит; пољ. Zud[ zi] и He braj c zu[ k /ci ], по себ но за да на шње и за ста ре Је вре је, I z r a e l, h e b r a j s k i; енгл. Jew[s], Israel, Heb r e w ; нем. J ud e[n], Israel, h eb rd i s c h; фр. J u i f [s], Israel, hybreu. С к л а д м е ђу т а к в и м од р ед н и ц а м а п р и в и л е г и ја је 31
срећ ни јих на ро да, пр вен стве но у Евро пи (Француз[и], Ф ра н ц у с ка, фра н ц у ски; Мађар[и], Ма ђ а р с к а, м а ђ а р с к и; Поља[к/ци], Пољ ска, п о љ с к и; Рус[и], Р у с и ја, р у с к и). У с рп ском к њи жев ном је зи к у, до о б но в е д р ж а в е И з р а е л, у по т р е бљ а в а о се об лик Из ра и љ (са и и љ), ове рен и у књи зи ка ква је Но ви за вјет, об ја вљен п р ви п у т, у п р е в о д у Ву к а К а р а џ и ћ а, 18 47. г о д и не. Ме ђу т и м, у с а в р е ме ном је зи ч ком с т а н да р д у у ч в р с т ио с е з а па д но е в р оп ск и о б л и к Из рае л, док об лик Из ра и љ оста је у Све том пи сму као све до чан ство о то ме да књи жев ни је зик и стан дард ни је зик не мо ра ју би ти по ду дар ни ни кад је реч о по зајм ље ни ца ма из к ла си ч н и х је зи ка (Јелини/Хелени, Омир/Хо ме р, клир/клер, с и м вол /с и м бол и мно ги дру ги слич ни па ро ви). Не ке од тих ду бле та мо гле су се из бе ћи да је би ло п р а в о в р е ме не б ри г е о с т а н да р д и з а ц и ји к њи жев ног је зи к а. Н а к на д но ис пра вља ње те жи је по сао, ко ји не мо ра увек да ти нај бо ље ре зул та те, јер ни је ла ко ло ми ти је зич ке на ви ке ни он да кад је то по жељ но и оправ да но. П л у ра л и з а м на зи ва ве з а н и х з а Је вре је сл и ча н је м но ш т ву на зи ва ве з а н и х за Ср бе, њи хо ве др жа ве и њи хов је зик. Ни је те шко до ка за ти да су срп ски језик пре у зе ли и дру ги, ме ња ју ћи му на зив или му до да ју ћи свој, уз на сто ја ње да се вла сти тим мо де лом стан дар ди за ци је по стиг ну и ра ди кал ни из ван је зички ци ље ви. Ни је те шко до ка за ти ни то да су се мно ги Ср би, и си лом и ми лом, пре то пи ли у дру ге на ро де, или су се де но ми ни ра ли, што је по ве за но с преве ра ва њем, иде о ло шким ома мљи ва њем, гу бље њем је зи ка или др жа ве. Прет о п и л и с у с е и де но м и н и р а л и и м но г и Је в р е ји, а л и је в е р ск а с а мо з а ш т и т а мно гих од њих до при не ла очу ва њу све сти о на род ној при пад но сти и омо гућ и ла об но ву и је зи ка и д р жа ве ка д се за т о у ка за ла п ри л и ка. На зи ви д р жа ва на да на ш њем г о вор ном п ро с т о ру с рп ског је зи ка (СР Ју г о сла ви ја, Ре п у бл и ка Ср би ја, Ре п у бл и к а Ц р на Го ра, Ре п у бл и к а Срп ск а, па и Бо сна и Хе р це го в и на, ч и ји је д ру г и ен т и т е т до био н а зи в Ф е де р а ц и ја Б о с н а и Хе рц егов ин а, с нос е ћ и м св о ји м де лом ко ји је ис т о в е т а н с на зи в ом ме ђу на р од но п ри зна т е це л и не) н у де р а з ло г е з а с о ц и о л и н г ви с т и ч к у з а б ри н у т о с т, ко ју н и на к на д на с т а н да р д и з а ц и ја (т ј. р е с т а н да р д и з а ц и ја) не ће мо ћ и л а ко о т к ло н и т и. Од го во ре су при пре ми ли Бра ни слав Бр бо рић и Иван Клајн, чла но ви Одб о р а з а с т а н д а р д и з а ц и ју с рп ског је зи к а, и Пр е д р а г П и пе р, ч л а н Ко м и си је з а си н т а к с у. 32
ПИСЦИ О ЈЕЗИКУ РАЗ ДИ ЈЕ ЉЕ НИ ЈЕ ЗИ ЦИ И к а д с е на в р ш и пе де с е т да на, би ја х у з а јед но сви а по с т о л и јед но д у ш но. И у је дан пут по ста де ху ка с не ба као ду ха ње сил но га вје тра, и на пу ни сву к у ћу гд је сје ђа х у; и по к а з а ше и м с е ра з д и је љ е н и је зи ц и к а о ог њ е н и; и сје де по је дан на сва ко га од њих. И на пу ни ше се сви Ду ха све то га, и ста до ше го во ри ти дру ги јем је зи ци ма, као што им дух да ва ше те го во ра ху. А у Је рус а л и м у с т а ја х у Је в р е ји, љу д и по б о ж н и и з св а ко г а на р о да ко ји је под не б ом. А кад по ста де овај глас, ску пи се на род, и сме те се: јер сва ки од њих слу шаше гдје они го во ре ње го ви јем је зи ком. И ди вља ху се и чу ђа ху се го во ре ћи је да н д ру г о ме: Н и је с у л и ов о св е Га л и леј ц и ш т о г о в о р е? П а к а ко м и ч у је мо сва ки свој је зик у ко ме смо се ро ди ли: Пар ћа ни и Ми ђа ни, и Ела мља ни, и ко ји смо из Ме со по та ми је, и из Ју де је и Ка па до хи је, и из Пон та и Ази је; и и з Ф ри г и је и П а м фи л и је, и з М и си р а и к р а је в а Л и ви ј ск и јех код К и ри не, и пут ни ци из Ри ма, и Ју деј ци и до шља ци; Кри ћа ни и Ара пи чу је мо гдје они г о в о р е на ш и јем је зи ц и ма в е л и ч и не Б о ж и је? И д и в љ а х у с е сви и не мо г а х у се на чу ди ти го во ре ћи је дан дру го ме: Шта ће да кле ово би ти? А дру ги подсми је ва ју ћи се го во ра ху: На ки ти ли су се ви на. А Пе тар ста де са је да на е стори цом и по ди же глас свој и ре че им: Љу ди Ју деј ци и ви сви ко ји жи ви те у Је ру са ли му, ово да вам је на зна ње, и чуј те ри је чи мо је. Јер ови ни је су пи ја ни као што ви ми сли те, јер је тек тре ћи са хат да на, не го је ово оно што ка за про рок Јо и ло: И би ће у по шљед ње да не, го во ри Го спод, из ли ћу од Ду ха сво је га на сва ко ти је ло, и про ре ћи ће си но ви ва ши и кће ри ва ше, и мла ди ћи ва ши ви дје ће утва ре, и стар ци ва ши сни ће сно ве; јер ћу на слу ге сво је и на слу шки ње сво је у те да не из ли ти од Ду ха сво је га и про ре ћи ће. Д је л а ап о с т ол с ка (Ву ков пре вод), 2, 1 18 33