СТАВОВИ УЧЕНИКА И УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕМА ШПАНСКОМ КАО СТРАНОМ ЈЕЗИКУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VIII, 2/2017. Соња Н. ХОРЊАК * ОШ Жарко Зрењанин, Зрењанин УДК 371.31:811.134.2 - стручни рад - СТАВОВИ УЧЕНИКА И УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕМА ШПАНСКОМ КАО СТРАНОМ ЈЕЗИКУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Сажетак: С обзиром да став ученика представља значајан афективни фактор у настави страних језика, у раду се испитују ставови и разлике у ставовима између ученика и ученица основне школе према шпанском као другом страном језику. Извршено истраживање је подразумевало анкетирање, док је анализа резултата извршена статистичким путем помоћу метода дескриптивне статистике. Резултати истраживања указују да дечаци и девојчице по неким питањима деле сличне ставове, док се у одређеним сферама шпанског језика њихови ставови у потпуности разликују. Од значаја је да наставници упознају ставове ученика и ученица како би унапредили наставу. С обзиром да се овој теми до сада није посветила пажња у Србији, у раду се указује на даља истраживања по овом питању. Кључне речи: став, разлике између дечака и девојчица, шпански као страни језик, основна школа, анкета, дескриптивна статистика. 1. Увод Један од значајних афективних фактора у процесу учења страног језика представља став ученика. С обзиром да нису вршена истраживања о ставовима ученика и ученица основних школа према учењу шпанског језика у Србији, циљ рада је испитивање става ученика и ученица основне школе према учењу шпанског језика, као и сагледавање разлика у ставовима између полова. Значајно је да наставници знају ставове ученика и ученица, како би им прилагодили наставу и постигли ефикасне резултате. Захваљујући резултатима истраживања, може се указати на потребу за индивидуализованом наставом у зависности од пола у циљу унапређивања наставе. У раду је најпре приказан кратак теоријски оквир о ставовима ученика, затим је представљена ситуација учења шпанског језика у образовном систему Републике Србије. Централни део рада обухвата методологија истраживања, односно анализа добијених резултата истраживања. На крају се изводе закључци и указује се на даља истраживања. * sonjahornjak@live.com 69

2. Теоријски оквир Фактори који утичу на усвајање страног језика су подељени на факторе знања и емоционалне факторе. Један од емоционалних фактора који значајно утиче на успех при усвајању страног језика је став ученика. Став који ученик има према језику који учи и учењу тог језика утиче и на његов капацитет да научи језик, као и на успех који ће имати у томе. (Bergfelt, 2008: 1) У последњих педесет година повећало се интересовање за улогу афективних фактора, као што су ставови и мотивација, у процесу усвајања страних језика. Најутицајније истраживање о ставовима и мотивацији су започели Гарднер и Ламберт (Gardner & Lambert, 1972, in Kızıltepe, 2003: 76) истичући да позитивни ставови ка страном језику који се учи, и о људима и култури тог језика служе као мотивација ученику, што помаже бољем усвајању тог језика у односу на ученике који немају позитиван став. Oпште посматрајући, став се дефинише као тенденција да се поступи са одређеним интензитетом према неком одређеном циљу (Rodríguez-Pérez, 2014: 185 6). У контексту учења страних језика, став се карактерише као евалуативна реакција заснована на мишљењима и веровањима појединца ка одређеном појму (Rodríguez-Pérez, 2014: 185 6). Ставови ученика су значајни, јер претходе понашању, предводе ученика да се понаша на одређени начин, односно подстичу ученика да учини довољан напор да научи или не научи језик (Аrnold Morgan, 2006: 5). Сполски (Spolsky, 1990: 49) истиче да ставови не утичу директно на учење, али утичу на мотивацију која утиче на учење. Учеников позитиван став води ка развоју високе мотивације (López Rúa, 2006: 103). Позитиван став олакшава рад и помаже ученику, док негативни ставови имају негативан ефекат (Bergfelt, 2008: 5). Већа је вероватноћа да ученик који има позитиван став, научи више и има емоционални филтер који ће му дозволити да усвоји више нових информација (Krashen, 1988: 21). Крашен (Krashen, 1988: 19) сматра да на формирање става према страном језику утиче и став који ученик поседује према говорницима тог језика. Отвореност ка језику и његовим говорницима представља саставни део учења страног језика, поред развијања вештина слушања и учења језика (Bergfelt, 2008: 6). Значајно је истаћи да учење страног језика подразумева и учење о култури говорног подручја циљног језика, с обзиром да постоји узајамна веза између језика и културе (Rivers, 1981: 315). Последњих неколико деценија у методици наставе страних језика прихваћена је нова визија која обухвата елементе културе, што представља последицу истицања потребе учења језика у комуникативном циљу и поспешивања друштвене интеракције (Byram & Fleming, 2001: 10). Како би ученик постао комуникативно компетентан, потребно је да настава садржи проучавање културлошких елемената који су незаобилазна компонента комуникативне компетенције (Biedma Torrecillas & Torres Sánchez, 1994: 540). Није могуће овладати циљним језиком без учења о култури говорног подручја тог језика (Oliveras Vilaseca, 2000: 11). Стога, истиче се чињеница да 70

је учење страног језика некомплетно без изучавања културолошких аспеката циљног језика (Genc & Bada, 2005: 73). Генерално посматрајући, у циљу успешног савладавања шпанског језика, ученици би требало да имају позитиван став и према самом језику, као и према култури шпанског говорног подручја. Међутим, став ученика према циљном језику је комплексан феномен. На став ученика утичу и други фактори, као што су родитељи, другари, контекст наставе, професори, етничка припадност (Larsen-Freeman & Long, 1994:163). Тароне (Tarone, 1989: 34) истиче да су ставови ученика резултат околине и ставова околине. Такође, ставови према циљном језику се разликују у зависности од пола. Поједина истраживања (Pritchard 1987, Powell & Littlewood 1983, Powell & Batters 1985) показала су да девојчице имају позитивнији став не само ка језику, већ и ка говорницима те културе, за разлику од дечака (López Rúa, 2006: 104). Генерално се сматра да су позитивнији став и већа мотивација девојчица одлучујуће варијабле у њиховом успеху (López Rúa 2006: 104). Родригес-Перес (Rodríguez-Pérez, 2014: 185 186) истиче да је још 1975. године Бурстал (Burstall, 1975) изнео мишљење да жене показују повољнији став од мушкараца ка циљном језику и постижу боље резултате. 3. Шпански језик у основношколском систему у Србији Шпански језик се као обавезан изборни језик изучава и у основношколском и средњошколском циклусу образовања у Србији. Уведен је у систем образовања почетком двехиљадите године, док је потпуну акредитацију добио 2003. године (Јовановић и Филиповић, 2013: 287). Шпански језик се као други страни језик изучава од петог до осмог разреда у систему основног образовања. У свега неколико школа, шпански се предаје као први изборни страни језик од првог разреда основне школе. Интересовање за учење шпанског језика из године у годину се повећава, те се у току 2014. године шпански језик изучавао у укупно 28 основних школа (МПНТР РС, документ бр. 451 03 03234/2014 01). Иако је шпански језик заступљен у образовном систему у Србији, ученици немају потребу да користе шпански језик ван школе. Такође, мало је прилика у којима би га користили, с обзиром да у Србији живи мали број изворних говорника шпанског језика. У медијима се периодично приказују филмови, серије и спортски догађаји са шпанског говорног подручја. Међутим, захваљујући интернету, ученици могу да приступе стварности шпанског говорног подручја преко музике, филмова, комуникације са вршњацима са шпанског говорног подручја. 4. Методологија истраживања Предмет истраживања је испитивање става ученика и ученица основне школе према шпанском језику. Циљ је сагледавање перцепције ученика према шпанском језику. 71

Узорак су чинила 172 ученика и ученица седмог и осмог разреда Основне школе Жарко Зрењанин у Зрењанину. Полна структура је била следећа: 46,51 % дечака и 53,49% девојчица. За анализу добијених података коришћене су методе дескриптивне статистике: просечна вредност (аритметичка средина), мере варијабилитета (стандардна девијација) и релативни бројеви. За утврђивање значајности разлике између обележја коришћен је χ2 тест, и поступци утврђивања значајности разлика између аритметичких средина (т- тест и анализа варијансе). Хипотеза је подразумевала да ученици и ученице генерално имају позитиван став према учењу шпанског језика, при чему постоје различити ставови ученика и ученица према одређеним сегментима шпанског језика, као што је граматика или култура. 4.1. Инструмент за прикупљање података Техника прикупљања података подразумевала је анкетирање. Инструмент у виду скале ставова састојао се од 16 исказа са понуђеним одговорима путем Ликертове скале. Одговори испитаника исказани су оценом на скали од 1 до 5, где ознака 1 одговара потпуном слагању, док ознака 5 одговара потпуном неслагању са датом тврдњом. Скала ставова је садржала исказе који су испитивали да ли се ученицима допада чињеница што уче шпански језик, да ли им учење иде тешко, да ли сматрају да је граматика тешка, да ли би волели да имају више часова шпанског језика, да ли су им часови занимљиви, да ли воле граматику, да ли воле да слушају о култури шпанског језика, да ли прате филмове и серије на шпанском, да ли слушају музику, да ли прате спорт, да ли имају контакт са неким изворним говорницима шпанског преко интернета, да ли би волели да посете Шпанију, да ли понекад читају занимљивости о хиспанском свету, да ли раде увек домаћи, да ли им је тешко да раде домаћи, да ли би волели да наставе са учењем шпанског језика у средњој школи. 5. Резултати и дискусија На основу Табеле 1, може се уочити да је приближно подједнак број испитаника формираних у две групе: дечаци и девојчице. Група дечака је бројала 80 испитаника (46,51%), а група девојчица је бројала 92 испитанице (53,49%). Табела 1. Узорак испитаника Пол Број испитаника % дечаци 80 46,51% девојчице 92 53,49% 72

Исказ којим се испитивало у којој мери се ученицима и ученицама допада чињеница што уче шпански језик представља директан показатељ става ученика. Што се тиче групе дечака, 19 испитаника (23,75%) се у потпуности слаже са констатацијом да им се свиђа што уче шпански језик, 25 испитаника (31,25%) се делимично слаже, 10 испитаника (12,50%) је написало да не зна, 8 испитаника (10%) се делимично не слаже, и 18 испитаника (22,50%) се уопште не слаже са констатацијом. За разлику од дечака, девојчице су исказале позитивнији став према учењу шпанског језика. Чак 38 девојчица (41,30%) се у потпуности слаже са констатацијом да им се допада што уче шпански језик, 27 испитаница (29,35%) се делимично слаже, 6 испитаница (6,52%) је написало да не зна, 9 испитаница (9,78%) се делимично не слаже, док се 12 испитаница (13,04%) уопште не слаже са наведеном констатацијом. Генерално посматрајући, већина ученика (скоро 70% девојчица и 55% дечака) показује позитиван став према учењу шпанског језика, што је веома значајно за наставни процес. Предуслов за успешност наставе представља чињеница да ученици показују позитивну реакцију ка наставном предмету. Резултати такође показују да постоји значајна разлика у одговорима између полова. На основу статистички значајне разлике у одговорима (на основу т-теста и његове статистичке значајности t=- 2,355 df=170, p=0.020<0.05), закључује се да ученици и ученице имају различит став по овом питању. Разлика у ставу између полова огледа се у томе да се девојчицама више допада што уче шпански језик, односно показују веће задовољство од дечака за учењем шпанског језика. Следећом тврдњом из упитника желели смо да сазнамо да ли је ученицима тешко да уче шпански језик. На основу т-теста и његове статистичке значајности (t=-2,325 df=170, p=0.021<0.05) увиђа се да добијена разлика у одговорима између ученика и ученица, по питању колико им тешко пада учење шпанског језика, јесте статистички значајна. Дечаци су се изјаснили на следећи начин: 16 испитаника (20%) се у потпуности слаже са констатацијом да им учење шпанског иде тешко, 16 испитаника (20%) се делимично слаже, 15 испитаника (18,75%) је написало да не зна, 16 испитаника (20%) делимично се слаже, док се 17 испитаника (21,25%) уопште не слаже са констатацијом. За разлику од става дечака, само 7 девојчица (7,61%) се у потпуности слаже да им је тешко учење шпанског, 24 испитаница (26,09%) се делимично слаже, 9 испитаница (9,78%) је написало да не зна, 17 испитаница (18,48%) делимично се не слаже, а чак 35 девојчица (38,04%) се уопште не слаже са констатацијом да имају потешкоћа при учењу шпанског језика. Постоји велика разлика у начину на који ученици и ученице доживљавају шпански језик. Може се закључити да је дечацима теже учење шпанског језика, док девојчицама не представља проблем. Добијени резултат се директно надовезује на претходни резултат да девојчице показују веће задовољство за учењем шпанског језика, те не сматрају учење шпанског језика тешким. Трећом ставком испитивало се да ли ученици и ученице сматрају да је граматика шпанског језика тешка. Укупно 20 дечака (25%) се у потпуности слаже са констатацијом да је граматика тешка, 21 (26,25%) се 73

делимично слаже, 9 (11,25%) је написало да не зна, 12 (15%) делимично се слаже, док се 18 испитаника (22,50%) уопште не слаже са констатацијом. По истом питању, девојчице су се изјасниле на следећи начин: 17 девојчица (18,48%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 24 (26,09%) се делимично слаже, 12 (13,04%) је написало да не зна, 23 (25%) делимично се не слаже, а 16 девојчица (17,39%) се уопште не слаже са констатацијом. На основу т- теста и његове статистичке значајности (t=-0,579 df=162,043, p=0.563>0.05) може се увидети да добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица није статистички значајна. Добијени резултати указују на постојање приближног става ученика и ученица према поимању граматике шпанског језика. Ученици и ученице деле сличан став према томе колико им је граматика тешка. Следећи исказ ( Волео/ла бих да имам више часова шпанског ) директно говори о мотивацији ученика и ученица. Укупно 12 дечака (15%) се у потпуности слаже са констатацијом да би желели да имају више часова шпанског, 3 (3,75%) се делимично слаже, 15 (18,75%) је написало да не зна, 7 (8,75%) делимично се слаже, а 43 ученика (53,75%) се уопште не слаже са констатацијом. Код девојчица је ситуација следећа: 8 ученица (8,70%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 11 (11,96%) се делимично слаже, 21 (22,83%) је написало да не зна, 13 (14,13%) делимично се не слаже, док се 39 испитаница (42,39%) уопште не слаже са том констатацијом. Т-тест и његова статистичка значајност (t=-0,592 df=161,186, p=0.555>0.05) показују да добијена разлика у одговорима између полова није статистички значајна. Односно, ученици и ученице у приближној мери показују заинтересованост, тј. незаинтересованост за овај предмет. Мишљење о томе колико су часови шпанског језика занимљиви је слично међу ученицима и ученицама. Укупно 18 ученика (22,50%) се у потпуности слаже са изјавом да су часови шпанског занимљиви, 20 (25%) се делимично слаже, 15 (18,75%) је написало да не зна, 8 (10%) делимично се слаже, док се 19 ученика (23,75%) уопште не слаже са наведеном констатацијом. Што се тиче девојчица, 26 ученица (28,26%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 32 (34,78%) се делимично слаже, 10 (10,87%) је написало да не зна, 13 (14,13%) делимично се не слаже, и 11 (11,96%) се уопште не слаже са констатацијом. Добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица по питању колико су им занимљиви часови шпанског није статистички значајна (t=-1,869, df=161,226, p=0.064>0.05). Као и код претходног питања, дечаци и девојчице су изнели приближно подједнак став о часовима шпанског језика. Следећа тврдња односила се на меру у којој ученици и ученице воле граматику шпанског језика. Дечаци су се изјаснили на следећи начин: 6 испитаника (7,50%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 17 (21,25%) се делимично слаже, 13 (16,25%) је написало да не зна, 19 (23,75%) делимично се слаже, док се 25 (31,25%) уопште не слаже са датом констатацијом. На исту изјаву девојчице су се изјасниле на следећи начин: њих 11 (11,96%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 12 (13,04%) се делимично слаже, 25 (27,17%) је написало да не зна, 19 74

(20,65%) делимично се не слаже, док се 25 испитаница (27,17%) уопште не слаже са констатацијом. Добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица (t=-0,587, df=166,759, p=0.558>0.05) по питању да ли воле граматику шпанског језика, није статистички значајна. Обе групе испитаника показују сличан став према томе колико им је граматика шпанског језика блиска. Генерално посматрајући, увиђа се да ученици и ученице немају позитиван став према граматици шпанског језика. Поред граматике, испитиван је и став ученика и ученица према култури шпанског говорног подручја, која представља незаобилазан елемент у процесу овладавања комуникативном компетенцијом шпанског језика. У групи дечака, 23 испитаника (28,75%) се у потпуности слаже са констатацијом да воли да слуша о култури шпанског језика, 14 испитаника (17,50%) се делимично слаже, 8 испитаника (10%) је написало да не зна, 13 испитаника (16,25%) делимично се слаже, док се 22 испитаника (27,50%) уопште не слаже са констатацијом. У групи девојчица, 39 испитаница (42,39%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 22 (23,91%) се делимично слаже, 12 (13,04%) је написало да не зна, 8 (8,70%) делимично се не слаже, а 11 (11,96%) се уопште не слаже са констатацијом. Добијена разлика у ставовима према култури шпанског језика између дечака и девојчица јесте статистички значајна (t=-3,150 df=170, p=0.002<0.05). Уочава се да ученици и ученице имају различит став према култури шпанског говорног подручја. За разлику од дечака, девојчице показују изузетно позитиван став према хиспанској култури. Одговори девојчица потврђују да оне показују веће интересовање за говорнике и културу језика који уче. Следећом ставком испитивало се у којој мери дечаци и девојчице гледају серије и филмове на шпанском језику, као репрезенте културе. Укупно 6 испитаника (7,50%) се у потпуности слаже са констатацијом да гледа серије и филмове на шпанском језику, 6 (7,50%) се делимично слаже, 3 (3,75%) је написало да не зна, 7 (8,75%) делимично се слаже, док се 58 (72,50%) уопште не слаже са констатацијом. Што се тиче девојчица, 29 испитаница (31,52%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 19 (20,65%) се делимично слаже, 5 (5,43%) је написало да не зна, 11 (11,96%) делимично се не слаже, а њих 28 (30,43%) се уопште не слаже са констатацијом. На основу т-теста и његове статистичке значајности (t=-6,153, df=170, p=0.000<0.05) може се закључити да добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица јесте статистички значајна. Девојчице више гледају серије и филмове, што још једном показује њихов већи афинитет и позитивнији став према култури шпанског језика, за разлику од дечака. Поред серија и филмова, испитивало се и да ли ученици и ученице слушају музику на шпанском језику. Укупно 16 ученика (20%) се у потпуности слаже са констатацијом да слуша и музику на шпанском језику, 9 (11,25%) се делимично слаже, 7 испитаника (8,75%) је написало да не зна, 9 (11,25%) делимично се слаже, док се 39 (48,75%) уопште не слаже са констатацијом. По истом питању, девојчице су се изјасниле на следећи начин: 23 испитаница (25%) се у потпуности слаже са констатацијом да слуша музику на шпанском језику, 14 (15,22%) се делимично слаже, 4 75

(4,35%) је написало да не зна, 14 (15,22%) делимично се не слаже, док се њих 37 (40,22%) уопште не слаже са констатацијом. Т-тест и његова статистичка значајност (t=-1,066, df=167,992, p=0.288>0.05) потврђују да добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица по питању да ли слушају музику на шпанском језику, није статистички значајна. И дечаци и девојчице су у истој мери заинтересовани за музику на шпанском језику као компоненту хиспанске културе. Заинтересованост за хиспанску стварност исказује се и праћењем спорта, тако да се следеће питање односило да ли ученици и ученице прате спорт са шпанског говорног подручја. Што се тиче дечака, 28 испитаника (35%) се у потпуности слаже са констатацијом да прати спорт са шпанског говорног подручја, 8 (10%) се делимично слаже, 3 (3,75%) је написало да не зна, 5 (6,25%) делимично се слаже, док се 36 (45%) уопште не слаже са констатацијом. За разлику од дечака, одговори девојчица су другачији. Укупно 7 испитаница (7,61%) се у потпуности слаже са констатацијом да прати спорт, 8 (8,70%) се делимично слаже, 9 (9,78%) је написало да не зна, 9 (9,78%) делимично се не слаже, а 59 (64,13%) се уопште не слаже са констатацијом. На основу т-теста и његове статистичке значајности (t=4,035, df=170, p=0.000<0.05) може се закључити да је добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица статистички значајна. Као што је и природно, дечаци су генерално више заинтересовани за спорт, те су исказали и већу заинтересованост од девојчица за спорт са шпанског говорног подручја. Једино по овом питању, дечаци су исказали позитивнији став у односу на девојчице. Иако у Србији ученици и ученице немају прилике да користе шпански језик ван учионице, захваљујући интернету могу да остваре контакт са изворним говорницима. На исказ да комуницирају преко интернета са изворним говорницима, дечаци су се изјаснили на следећи начин: 8 испитаника (10%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 3 испитаника (3,75%) се делимично слаже, 4 испитаника (5%) је написало да не зна, 6 испитаника (7,50%) делимично се слаже, док се 59 испитаника (73,75%) уопште не слаже са констатацијом. По истом питању, девојчице су се изјасниле на следећи начин: 3 испитанице (3,26%) се у потпуности слажу са том констатацијом, 8 (8,70%) се делимично слаже, 5 ученица (5,43%) делимично се не слаже, док се 76 (82,61%) уопште не слаже са констатацијом. Резултати т-теста и његова статистичка значајност (t=1,297, df=152,554, p=0.197>0.05) показују да добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица, по питању дописивања преко интернета са другарима који причају шпански језик као матерњи, није статистички значајна. Ни дечаци ни девојчице не практикују у великој мери комуникацију са говорницима шпанског језика преко интернета. Позитиван став према шпанском језику огледа се у заинтересованости ученика да посете Шпанију или неку другу земљу у којој се говори шпански. Тако на пример, 29 дечака (36,25%) се у потпуности слаже са констатацијом да би желели да посете Шпанију или неку другу земљу у којој се прича шпански, 14 испитаника (17,50%) се делимично слаже, 12 76

(15%) је написало да не зна, 7 (8,75%) делимично се слаже, док се 18 (22,50%) уопште не слаже са констатацијом. За разлику од дечака, 51 девојчица (55,43%) се у потпуности слаже да би желела да посети Шпанију или неку другу земљу у којој се говори шпански, 13 (14,13%) се делимично слаже, 10 (10,87%) је написало да не зна, 8 (8,70%) делимично се не слаже, док се 10 (10,87%) уопште не слаже са констатацијом. Т-тест и његова статистичка значајност (t=-2,547, df=170, p=0.012<0.05) приказују да добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица по питању директног контакта са хиспанском стварношћу јесте статистички значајна. Девојчице су показале већу спремност за директном имерзијом у хиспанску културу, чиме се још једном потврђује да имају позитивнији став од дечака по питању односа према говорницима и култури припадника заједнице чији страни језик уче. Осим на часу, став ученика према шпанском језику се огледа и у томе да ли у слободно време сами истражују, односно, читају занимљивости о хиспанском свету. Тако, 15 дечака (18,75%) се у потпуности слаже са констатацијом да читају занимљивости о хиспанском свету, 11 (13,75%) се делимично слаже, 7 (8,75%) је написало да не зна, 8 (10%) делимично се слаже, док се 39 (48,75%) уопште не слаже са констатацијом. Такође, 19 девојчица (20,65%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 11 (11,96%) се делимично слаже, 8 (8,70%) је написало да не зна, 12 (13,04%) се делимично не слаже, а 42 девојчице (45,65%) се уопште не слажу са констатацијом. На основу т-теста и његове статистичке значајности (t=-0,207, df=166,836, p=0.836>0.05) може да се закључи да добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица, по питању самосталног интересовања за хиспански свет није статистички значајна. И дечаци и девојчице се у приближно истој мери интересују у слободно време о хиспанској култури. Што се тиче става према домаћем задатку, тј. одговорности према његовој изради, дечаци су се изјаснили на следећи начин: 23 испитаника (28,75%) се у потпуности слаже са констатацијом да увек ради домаћи, 27 (33,75%) се делимично слаже, 16 (20%) је написало да не зна, 6 (7,50%) делимично се слаже, док се 8 (10%) уопште не слаже са констатацијом. Одговори девојчица су следећи: 32 испитаница (34,78%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 37 (40,22%) се делимично слаже, 12 (13,04%) је написало да не зна, 5 (5,43%) делимично се не слаже, и 6 испитаница (6,52%) се уопште не слаже са констатацијом. Добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица (t=-1,501, df=160,751, p=0.135>0.05), по питању редовне израде домаћег задатка није статистички значајна. На основу приказаних резултата упитника, није доказана разлика између полова у одговорности према изради домаћег задатка. О томе да ли им је тешко да раде домаћи, дечаци су се изјаснили на следећи начин: 23 испитаника (28,75%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 23 (28,75%) се делимично слаже, 12 (15%) је написало да не зна, 9 (11,25%) делимично се слаже, док се 13 (16,25%) уопште не слаже са констатацијом. Што се тиче девојчица, 28 девојчица (30,43%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 28 (30,43%) се делимично слаже, 77

15 (16,30%) је написало да не зна, 12 (13,04%) се делимично не слаже, док се 9 (9,78%) уопште не слаже са констатацијом. Т-тест и његова статистичка значајност (t=-0,770, df=161,672, p=0.442>0.05) указују да добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица није статистички значајна. Не постоји уочљива разлика између полова око тога да им тешко пада да раде домаћи задатак. Жељу да у средњој школи наставе да уче шпански језик у потпуности изражава 18 дечака (22,50%), 3 (3,75%) се делимично слаже, 15 (18,75%) је написало да не зна, 6 (7,50%) делимично се слаже, док се 38 испитаника (47,50%) уопште не слаже са констатацијом. Чак 34 девојчица (36,96%) се у потпуности слаже са том констатацијом, 12 (13,04%) се делимично слаже, 17 (18,48%) је написало да не зна, њих 4 (4,35%) се делимично не слаже, док се 25 испитаница (27,17%) уопште не слаже са констатацијом. На основу т-теста и његове статистичке значајности (t=-3,281, df=170, p=0.001<0.05) може се закључити да добијена разлика у одговорима између дечака и девојчица јесте статистички значајна. Постоји значајна разлика у ставу између полова о даљем наставку учења шпанског језика, што говори да су девојчице дугорочније више заинтересоване за учење језика и имају унутрашњу мотивацију. На основу добијених резултата може се уочити да највећу вредност аритметичке средине имају одговори који се односе на став ученика да би волели да посете Шпанију или неку другу земљу где се говори шпански (дечаци as=3,36, sd =1,585 и девојчице as=3,95, sd=1,417). Добијени резултати указују на чињеницу да девојчице показују много већу заинтересованост за одлазак у земљу шпанског говорног подручја, односно да имају позитивнији став према упознавању културе шпанског говорног подручја, у односу на дечаке. Исказани став ученика и ученица може пружити увид у начин на који се настава може унапредити и која средства наставници могу користити. Како би се ученици више мотивисали за наставу шпанског језика и показали позитивнији став, наставници могу да обогате наставу различитим средствима. Занимљив је добијени податак да ученици и ученице показују сличне ставове по одређеним питањима. Проблем недовољне заинтересованости по питању граматике и занимљивости наставе би могао да се реши применом савремених технологија. Аутентични материјали који се могу применити у дидактичке сврхе су све врсте аудио-визуелних средстава попут филмова, серија, филмских трејлера, реклама, видео-клипова. На овај начин би се ученици и ученице више заинтересовали и имали позитиван став према поменутим сегментима шпанског језика. Проблем недовољног ангажовања на домаћим задацима би могао да се реши применом интернета и друштвених мрежа. На овај начин би се ученици и ученице заинтересовали примењујући средства која често користе у савременом животу и међусобној комуникацији. На исти начин би могао да се реши и проблем недостатка комуникације са изворним говорницима. Захваљујући Фејсбуку, наставник може да направи групу и пове- 78

же се са неком основном школом у Шпанији како би ученици имали прилике да на безбедан начин комуницирају са изворним говорницима и остварују интеркултурну комуникацију. Такође, настава би требало да садржи лудичке елементе и да наставници што чешће уводе игру на час. Не би требало заборавити ни технике драматизације помоћу којих ученици развијају мотивацију уједно изражавајући своју личност и креативност. Један од начина побољшања мотивације је и стварање динамике у разреду што се може постићи радом у групи и тимском израдом пројеката на шпанском језику. С обзиром да су ученице више заинтересоване за културу, настава би могла да се индивидуализује израдом пројеката и истраживањем о различитим сегментима културе. Такође, показани недостатак интересовања за музику на шпанском језику код ученика би могао да се реши употребом интернета и аудио-визуелних средстава. 6. Закључак На основу резултата истраживања може се закључити да, генерално посматрајући, постоји разлика у ставу између дечака и девојчица према шпанском као страном језику. По питању учења шпанског језика, различит пол различито перцепира учење шпанског језика. У неколико случајева показало се да су девојчице више заинтересоване, тј. да имају позитивнији став од дечака. Потврђено је да постоји разлика између полова према ставу ка учењу шпанског језика. Девојчице више воле да слушају о култури, према којој показују позитивнији став. Исто потврђује и чињеница да оне више гледају серије и филмове и исказују жељу за путовањем у Шпанију или неку другу земљу шпанског говорног подручја. Девојчице имају позитивнији став према култури. Такође, мотивисане су да наставе са учењем шпанског језика у будућности. Једино по питању спорта, дечаци показују позитивнији став. Резултати истраживања указују да су девојчице више заинтересоване за шпански као страни језик, што захтева даља истраживања и прилагођавање наставе спрам индивидуалних разлика, прилагођеност материјала и наставних садржаја. Потребно је унапредити наставу стављањем у први план онога што интересује ученике у настави шпанског језика. Настава би требало да се индивидуализује и прилагоди разликама између полова. Ученици би требало да се усмеравају на оно што их интересује, како би се више мотивисали и постигли боље резултате. Тако на пример, ученице би могле да раде задатке и реферате које се односе на филмове, серије и различите културолошке аспекте шпанског језика, док би дечаци могли да израђују пројекте и презентације у вези са спортистима са шпанског говорног подручја. С обзиром да је интернет доступан, наставник би могао да им зада да самостално истражују одређене области код куће. Примена аутентичних материјала са дидактичким циљем је лако доступна захваљујући савременој технологији. 79

Неопходно је развијати даља истраживања у овом смеру, будући да је став ученика према циљном језику један од значајних аспеката у постизању мотивације ученика и остваривању успешних резултата учења. Литература 1. Arnold Моrgan, Ј. (2006). Los factores afectivos en el aprendizaje de del español como lengua extranjera, Études de Linguistique Appliquée. 139, 407 426. Retrieved July 18, 2016. from WWW: http://cvc.cervantes.es/ensenanza/biblioteca_ele/antologia_didactica/claves/arnold.htm 2. Bergfelt, A. (2008). Las actitudes en el aprendizaje de una segunda lengua. Una comparación entre las actitudes de estudiantes españoles hacia el inglés y estudiantes suecos hacia el español (Master s thesis). Retrieved August 19, 2016. from WWW: https://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:24525/full- TEXT01.pdf. 3. Biedma Torrecillas, A. & Torres Sánchez, M. A. (1994). El estímulo cinematográfico: desarrollo de destrezas comunicativas y valor cultural. In J. Sánchez Lobato & I. Santos Gargallo (eds.): Problemas y métodos en la enseñanza del español como lengua extranjera. Actas del IV Congreso Internacional de ASELE (537 552). Universidad Complutense de Madrid. 4. Byram, M. & Fleming, M. (2001). Introducción. In M. Byram & M. Fleming (eds.): Perspectivas interculturales en el aprendizaje de idiomas. Enfoques a través del teatro y la etnografía. (prevod: J. R. Parrondo & M. Dolan). Madrid: Cambridge University Press. 5. Genc, B. & Bada, E. (2005, April). Culture in Language Learning and Teaching. The Reading Matrix, Vol. 5, No 1, 73 84. 6. Jovanović, A. & Filipović, J. (2013). Spanish Teacher Education Programs and Community Engagement. Hispania, Vol. 96, No 2, 283 294. 7. Kızıltepe, Z. (2003). Considering Gender with Attitudes and Motivation of EFL Students, Education and Science. Vol. 28, No 130, 75 82. 8. Krashen, S. (1988). Second Language Acquisition and Second Language learning. New York: Prentice Hall. 9. Larsen-Freeman, D. & Long, M. (1994). Introducción al estudio de la adquisición de segundas lenguas. Madrid: Gredos. 10. López Rúa, P. (2006). The sex variable in foreign language learning: an integrative approach, Porta Linguarum. Granada, 6, junio, 99 114. 11. Oliveras Vilaseca, A. (2000). Hacia la competencia intercultural en el aprendizaje de una lengua extranjera, Estudio del choque cultural y los malentendidos. Serie master E/LE de Universidad de Barcelona. Universidad de Barcelona. 12. Rivers, W. (1981). Teaching Foreign-Language Skills, second edition. Chicago: The University of Chicago Press. 13. Rodríguez-Pérez, N. (2014). Creencias y representaciones de los profesores de lenguas extranjeras sobre la influencia de los factores motivacionales y emocionales en los alumnos y en las alumnas, Porta Linguarum. Granada, 21, enero, 183 197. 80

14. Spolsky, B. (1990). Conditions for Second Language Learning. Oxford: Oxford University Press. 15. Tarone, E. (1989). Focus on the Language Learner: Approaches to Identifying and Meeting the Needs of Second Language Learners. Oxford: Oxford Univ. Press. 16. Списак основних и средњих школа у којима се учи шпански, добијен по личном захтеву од Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, МПНТР РС, документ бр. 451 03 03234/2014 01/. Sonja N. Hornjak ATTITUDES OF MALE AND FEMALE STUDENTS IN PRIMARY SCHOOL TOWARDS SPANISH AS A FOREIGN LANGUAGE IN THE REPUBLIC OF SERBIA Summary: Considering the fact that the student s attitude presents the important affective factor in foreign language teaching, in the paper are analyzed student s attitudes and differences in attitudes towards Spanish as second foreign language among male and female students in primary school. We conducted a survey using the questionnaire and the analysis of results was done by statistical methods using descriptive statistics. Results show that boys and girls share similar attitudes in some questions, meanwhile in some domains of Spanish language their attitudes completely differ. It is important that teachers know student s attitudes in order to improve the teaching process. Due to the fact that this topic has not been studied in Serbia, in the paper it is pointed out at further investigation in this field. Key words: attitude, differences among boys and girls, Spanish as a foreign language, primary school, questionnaire, descriptive statistics. 1 Примљено: 31. 8. 2017. године. Одобрено за штампу: 11. 10. 2017. године. 81