Наслеђе за будућност ВАШАРИ У СРБИЈИ. Демократска странка Истраживачко-издавачки центар

Наслеђе за будућност ВАШАРИ У СРБИЈИ Демократска странка Истраживачко-издавачки центар

МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК Наслеђе за будућност ВАШАРИ У СРБИЈИ Аутори Саша Срећковић, Сузана Антић Београд, 2007 1

ВАШАРИ У СРБИЈИ Издавач Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар Београд, Нушићева 6 (011) 3244 511 iic@ds.org.yu www.izdavackicentar.ds.org.yu в.д. главног и одговорног уредника: Уредник едиције: Аутори: Редакција: Технички уредник: Лектор: Штампа: Тираж: ISBN мр Душан Обрадовић мр Душан Обрадовић Саша Срећковић Сузана Антић Слободан Гавриловић Сања Јовичић Тања Милисављевић мр Душан Обрадовић Владимир Сивцевич Волођа Зорица Грујичић Графостил, Крагујевац 3.000 978-86-7856-080-4 2

Са же т ак Вашари и сабори су, као ретко које друштвене установе у нас, вековима одражавали суштинске особине српског народног бића и представљали јавну сцену живота у правом смислу речи. Вашари су поред значајне друштвене функције обухватали и религиозно-духовну, као и привредну страну народног живота, нарочито у периоду од средине XIX века. Они су одувек подразумевали и јавно дејство етичких норми традиционалног друштва. У публикацији је дат кратак осврт на историјске изворе о вашару, његовом настанку и развоју, а анализирана је и његова функција у одговарајућим историјским периодима у Србији. Текст је илустрован примерима из теренске грађе са етнолошких и културолошких истраживања у скоријој прошлости. Такође су назначене промене које вашар као институција доживљава последњих деценија. На крају је наведен попис занатлија и њихових производа, као и актуелни календар вашара у Србији. 3

O појму и настанку вашара Вашар, m. (у Војв.), nundinae: Коме вашар капу купује, он гологлав иде. cf. панађур, сајам. (из Вуковог Рјечника) Вашари и сабори су, као ретко које друштвене институције у нас, вековима одражавали суштинске особине и самосвојност српског народног бића. Тешко да се за коју другу редовну друштвену активност може с пуним правом рећи да је у тако дугом периоду представљала јавну сцену живота, као што се то може рећи за саборе и вашаре. С временом они су задобили чак и значајну политичку функцију. Познато је да је Милош Обреновић, на празнични дан Цвети и народни сабор у Такову, свечано објавио да се диже нови народни устанак, предата је застава и подељено оружје. Реч вашар је мађарског порекла (vásár) и означава пазар, односно сајам, у смислу делатности, као и у смислу простора на којем се та делатност обавља. Вашар у мађарском језику такође означава и посао, у смислу погодбе. Поред овог израза, за исти појам постоји и назив панађур, који је грчког порекла (πανήγυσις). И данас постоје топоними који указују на одржавање вашара на одређеним просторима у прошлости (рецимо, топоним пазариште се може наћи у Лици, а топоним панађуриште је присутан у Бугарској). Од словенских прапочетака и раних демократских тековина наслеђених из старих племенских заједница (реч збор), преко средњовековних сабора у већ формираној и стабилној држави када су ова окупљања служила и за непосреднију комуникацију владара и њихових поданика па преко дугог бивствовања под 4

страним окупацијама, када су сабори имали кључну улогу у одржавању духа слободе и идентитета Срба, неговање ове друштвене установе никада није прекидано и сачувало се до данас. Верска компонента сабора и вашара је такође важна јер су они уприличавани око манастира и цркава, у дане црквених и сеоских слава и били су праћени црквеним обредима, а трајали су два-три дана. Од ослободилачких ратова и формирања нове српске државе у XIX веку, сабори све више добијају на економском значају и све се чешће користи реч вашар. То доба карактеришу живљи развој привредних активности и брже повезивање привредних потенцијала у држави. Сабори се често помињу уз панађуре (вашаре) који су имали превасходно економски карактер. Да су сабори и вашари постали синоними или јасно одвојене целине једног јавног догађаја, потврђују и данашња истраживања. У монографијама о предеоним целинама народне светковине се јављају и под називима вашари и/или сабори, што је често повезано са сеоским славама, заветинама... Привредни значај вашара Трговина се с почетка код нас водила само вашарски. Трг, који се често помиње у свим нашим споменицима, значио је најчешће: вашар или панађур, који је припадао извесноме месту по чијем се имену и звао, а владаоци су сами одређивали где ће се који трг и кад држати... Tрг је значио и приход од вашара, који се често давао манастирима. Ако су вашари у истом 5

месту држани више пута годишње, онда су означавани и празником о коме су држани... У развоју унутрашњег тржишта вашари или панађури су заузимали видно место, нарочито у XIX веку. Робноновчана размена између села и вароши добила је после укидања спахијских односа у Србији шире могућности развоја. На погодним географским и привредним местима, у оквиру једног краја или административне целине, ничу повремена тржишта, установљују се панађури, који су с временом требали да постану јака трговачка средишта за размену производа од пољопривреде и домаће радиности из околине, и да послуже као богати извори спољној трговини. У времену када обострана размена између села и вароши још није била у довољној мери развијена, панађури су допринели да се односи размене убрзају и у знатној мери повећају. Да би се унапредила улога панађура и да би се њихов развој добро усмерио, 1839. године је донета Уредба о држању панађура у којој се истиче:...да би сваки Србин потребе своје у неко извесно време лакше набављати, а своје ствари удобније продавати могао, да би се општим састајањем и купаца и продаваца дух трговачки међу народом развио и трговина процветала, опредељује се: да се по свим окрузима Србије панађури заведу, и сваке године по једанпут држе... На панађурима се углавном тих година продавала стока, занатски производи и производи домаће радиности. Но, како се на панађурима почела појављивати и роба страног порекла, Уредба је у том погледу предвидела две категорије панађура: у једну су спадали панађури за продају марве и домаћих ( отачествих ) производа, 6

а у другу панађури на којима се могла продавати и страна роба. Првих је било десет и они су трајали по три дана, а других је било седам, а трајали су по пет дана. Поред тога што су оживљавали размену између вароши и села, панађури су развијали и трговину између нахије и окружја и представљали су спону са спољним тржиштем. Средином деветнаестог века највећи панађури у Србији одржавани су у Ваљеву, Ћуприји, Тополи, Карановцу (Краљеву), Пожеги и Зајечару. Већина градских трговаца и занатлија по целој Србији жалила се на мешовите панађуре (на оне на којима се продавала роба), као и на оне на којима се продавала и страна роба. Велика већина становништва снабдевала се углавном робом на панађурима, где су цене биле повољније, па су локални трговци дуго времена после панађура имали слаб пазар. Они су упорно захтевали да се сви панађури претворе у марвене. После читавог низа оваквих захтева, кнез Милош је 7. јула 1859. године решио да се сви постојећи панађури у Србији са страним производима, као штетни за трговину и народ, укину и преобрате у тродневне марвене панађуре на којима ће се и сви други земаљски производи моћи продавати. Убрзо се увидело да је став о претварању свих панађура у марвене био погрешан, па је приликом доношења новог закона о панађурима 1865. године по питању робе практично враћен режим који је био пре 1859. године. 7

О друштвеној улози вашара у српској историји У Вуковом Српском рјечнику под одредницом намастир, имамо опис сабора или вашара где се каже да људи уз часне посте и у другим приликама иду... намастирима, те се исповиједају и причешћују. Уз часне се посте обично причешћују, а о другијем годовима иду као на сајам. Код гдјекојијех намастира скупи се (кад је лијепо време) о Благовијести, о Цвијетима, о Преображењу и о Госпођама, по неколике хиљаде сабора. Ту продају трговци различну робу; крчмари крчме вино, ракију, и јабуковачу; месари пеку јагањце, овце, козе и свиње, те продају месо; ту гледају момци дјевојака (обично иду дјевојке највише о Цвијетима, а младе о Васкрсенију); ту се састају кумови, пријатељи, познаници, и договарају се о свачему. У вези с друштвеним аспектом сабора и вашара, интересантан је Цвијићев опис дат приликом тумачења шумадијског варијетата: На сабору који се држи код сеоске цркве сељаци се групишу: имућне породице имају око цркве собрашице (саборске куће) у којима примају госте. Чак и за време рата они кашто уносе ову ноту дружевности, помешану с озбиљношћу и веселошћу. Сабор је много више од репрезентативног догађаја: На сабору је све оно што живот животом чини. (...) Видиш старца који се приклања пред образима божјих угодника; видиш старицу која целива икону и кити је зеленим босиљком; сусреташ оца који по сабору мерка за сина девојку; видиш мајку која разабира род и дом оних што јој се јавкају за ћерку; видиш попа који је дошао да види и чује свечанију службу божију; кмета који том приликом хоће да разговара са 8

суседним кметовима о неким пословима села свога; виђаш трговчића, калауза, бургијаша, који мотри шта се јевтино може купити, шта ли скупо продати; удараш на слепца, који гуслама буди наше старе; на Цигане, који подмирују потребе мелодије срцу новога Србина... Ови су сабори у некоме погледу Србима оно, што старим Грцима беху Олимписке игре. Највише важних информација о садржајима сабора и вашара у нашој скоријој прошлости добили смо од казивача с етнолошких теренских истраживања. Они су некако и најживописнији. Следи приповедање о вашару из околине Мрчајеваца:...То су били вашари и сабори код цркве. Код цркве се окупљало два-три пута годишње. Прво се окупљало кад је причешће за Ускршњи пост (прве недеље) велики причест и сви су ишли. Тада су долазили младенци који су се венчали у току зиме. После подне је био као вашар игранка... Код нас се у то време то није звао сабор. То се звало код цркве вашар... Код нас устане се изјутра рано. Па се онда умије, спреми и прегледа да ли је све чисто. Не иду сви. Кад сам ја био мали обично сам ишао са баком и са мајком. Тата је ретко ишао у цркву, он није био велики љубитељ. Не иду сва деца, обично оно које је најстарије или по једно дете. Кад смо били ђаци у школи и кад су ти празници, онда учитељ поведе разред. Понекад се ишло кад су ти црквени обреди. Казивач из околине Гуче говори нам:...ујутру се иде са стоком до 11-12, онда се то растура, а онда увече је скуп. Скупи се народ. На сточни вашар су обично ишли и мушкарци и жене, али углавном старији укућани. После на сабору су се скупљали и млади. 9

А Јовандан, то слави црква. Код цркве се играло по три-четири кола... Описи вашара у прошлости У делу Живот Срба сељака Милан Ђ. Милићевић наводи: Уочи празника, на који се збира сабор, народ долази изблиза и далека да код цркве ноћи. Ватре се наложе, коњи се поиспрепињу, кола се сместе, и сав простор око манастира притисне народ без разлике пола и узраста... На свим панађурима у Србији трговци и занатлије имали су закупљене колибе и шаторе или су своју робу држали на гомили, под ведрим небом. Дућани, изграђени обично од дасака, налазили су се у средишту панађура, колибе и шатори подизани су с једне и с друге стране последњих дућана, а канцеларија панађура налазила се обично иза дућана. Све је то било ограђено оградом, а изван ње налазиле су се механе и пространа пољана за продају стоке. Казивач из Мрчајеваца наводи:...то су биле шатре 10 15 м. Те шатре су направљене од грања, од дрвета. Није било цирада. Била је лепа ладовина. Тражило се грање које је имало пуно лишћа (топола). Власници шатри су обично ти који су држали кафане, али било је и других... Кафеџије су закуп плаћали општини. Јер, све се то дешавало на општинској земљи... Опет казивач из Гуче:...Сабор је трајао до 11-12 сати увече. Кад се смркне, имали су лампиони, као фењери, овако округли, а доле је било постоље... био је један фитиљ и то је ишло на гас и онда мораш полако да упалиш и то је било јако осветљење. Онда се побије 10

једно дрво робоџа и онда се на то окачи и сија. Где игра коло, шатра, е ту је и светлило. Није имало раније струје... Вашар је обично имао два дела... ако је велики вашар, долази се са свих страна. Тада није било трактора, камиона, него се долазило са запрегом воловском или коњском, или су пешке терали стоку. Долази се дан уочи вашара. Они који су даље дођу увече, па тамо и преноће. Ако имају родбину, онда се сместе код родбине. Долази се уочи вашара да би се видело како иду цене, да ли има купаца, а и купци долазе да виде шта има, шта је стигло и одакле. Шатре се направе дан раније. Сутрадан ујутру рано се окупља и дотерује стока... и то траје до поподне... Вашар у Белој Цркви Као свек тако и ове године на Митров дан 8, 9, 10. новембра тек. године одржаће се тродневни марвени панађур у селу Белој Цркви среза рађевског, на коем ће се поред све врсте стоке продавати и сви овоземаљски производи законом дозвољени. 9. октоб. 1927. Шабац Ево неких забележених теренских података о трговини и привредним активностима:...знало се оно основно: купац пита пошто продајеш? Овај каже цену. А онда онај каже: скупо ми то!...па се онда погађају. Кад се погоде, онда се рукују. Ако нема одмах готовину, овај дâ капару, па дође касније... Тај који продаје купи конопац, па дâ овоме 11

што је купио стоку. То је била обавеза. Онда се обично оде да се залије под шатру. Било је дакако и конфликтних ситуација:...да ли је било свађа или препирки код продаје? Двојица пазаре, а трећи гледа, па упадне он: Ја сам пазаривао, што си ти налетео? Постојао је ред. Један дође и пазарује, други, ако му се свиди то исто, чека. Овај што продаје каже цену, купац, ако му не одговара, оде, а продавац неће одмах следећег, него мало чека да ли ће онај да се предомисли. Онда дође други који је то слушао, па понуди више. То су погодбе... постојали су џамбаси, то су они који се погађају оду, па се врате. Има оних који не знају да се погађају, па онда зову џамбасе који то боље умеју... Тога је било пуно око коња. Било је и око крава... сећаш се, она жена што је музла на вашару да покаже какво млеко даје крава, па се онда гледају рогови, ноге, да ли је млечна... Највише се продавало воће, месо, прехрамбени и занатски производи. Поједини вашари су имали понеки производ по којем су били надалеко познати. Тако је, на пример, вашар у Чобанцу (црнотравски крај) био познат по куваним крушкама....продавало се углавном воће, лубенице, грожђе... Било је раније да су продавали она срцанца и оне чибуке (то је дугачко оно шарено од шећера). Онда момак купи девојци неко срцанце. Онда су се продавале гротулице, исто округло, бело, розе, црвено па онда нанизано, онда то деца купе па носе око врата. Девојке су имале оно с огледалцетом......на вашарима је било и бижутерије и лицидарска срца или велики крст направљен од теста, куглице као ванилице, и то су били украси, луткице украшене, 12

огледалца на средини, разних ђинђува, минђуша... Одећа се није продавала, јер је то на девојкама углавном била народна радиност, све је било шивено. Ипак, ови скупови су имали и верску компоненту и црква је ту имала важну улогу. У вези с тим бележимо казивање о вашарима из непосредне прошлости: Кад црква слави, онда се и шатра направи и приређује се славље као слава: има домаћин и колач, све то, долази Патријарх, епископ, старешина... Носи се поклон. Неко приложи пиле, неко јагње, неко вуну, неко нешто исплете... У нашем народу се обично каже идем цркви, а не идем у цркву, јер многи пођу и не уђу у њу, нарочито млађи свет, него су дошли цркви ради састанка и провода. На вашаре се долазило изблиза и издалека, важнији вашари окупљали су људе и из удаљених крајева. Ту су се сусретали сродници, пријатељи, суседи... Многи од њих се нису виђали од прошлогодишњег вашара! На вашарима су се размењивале вести и уговарали различити послови. Биле су то прилике и да се млади међусобно упознају, па су неретко на тим местима уговаране будуће удадбе и женидбе. Раније се гледало каки је девојка, ондак нису биле шминке па се гледало да ли је девојка белог лица и румених образа, нема црно испод очију, каки је обучена, колико има дуката на себи, да ли је уредна и лепо очешљана. А, момци: какве су им антерије, да ли ходају усправно. Свечана сеоска одећа у 19. веку је до пуног изражаја дошла управо на светковинама попут сабора. Жене и мушкарци излазећи из свакодневне сукнене одеће доживљавали су саборе као позорнице 13

на којима се одећа исказивала као статус. Начин ношења оглавља и украшавање посебно дукатима, вез на јелецима, сукње, обућа, били су они детаљи који су показивали из којих се кућа долазило, какво је било брачно стање, колико се полагало на вредности традиција или склоност ка променама. Утицаји из градских средина и модернизација сеоске одеће као што је скидање опанака и облачење ципела били су промовисани на јавним местима као чин преласка из једног статуса у други или из једне традиције у другу. Свечана саборска одећа је потом одлазила у кућне оставе са новим признањима, одобравањима или прекором, до следећег приказивања. На вашарима је наравно било и разоноде и забаве. Играло се коло, певало се, свирали су гајдаши... Долазили су познати момци... који су богати, па који су добро играли. Па се гледало какво је одело, како је обучен... па су онда момци стављали двадесетпетопарце, па онда држе по џеповима, па кад играју коло а оно звецка. У средини кола су били свирачи. Није сметало што се чуло више музике. Имало је и оних који су посматрали коло, обично родитељи. Дођу да виде са ким им ћерка игра... На тај други део вашара долазе млади: девојке са мајкама, момци долазе сами, а долазе и њихови родитељи. Зависи како који вашар, али овде у Мрчајевцима на 4 5 места се играло коло и било је музике код сваког кола. Ако је било више кола, то је био и већи вашар. Ако је једно коло, то ти је онда ситан вашар. Што се тиче музике, сад се то каже бенд, онда су се звали свирачи највише је било виолина ћемане, хармоника армуника, бас, тамбурица... И момци и девојке су били 14

у колу. Обично момци воде коло, а ретко кад девојке. Постојао је ред у музичком програму. Прво се свирало: Девојачко коло, онда она што су се ситно играла Кукуњеж, Арапско, Чукаричко, Коњичко, Моравац... Било је рингешпила. Свакаквих је било. Циркуси. Биле су праве представе, било је и кловнова, па се ишло по жици, па животиња коњићи. То су били приватни циркуси који су ишли. То су биле путујуће групе (није се баш знало одакле су). Пред рат, мислим да је био овај јесењи вашар, појавио се биоскоп, платно под шатром. То је било први пут у Мрчајевцима. Да, видиш, само кажу: иду по платну живи људи! То се прича по целом крају. Чуло се да постоји биоскоп, али то у селу нико није видео... Било је мало оних који су ишли у Чачак у гимназију, па су тамо видели биоскоп... Под малим колибицама, направљеним од лиснатих букових грана, кувари су припремали месо на дугим ражњићима изнад гомиле жара; била је велика гужва око лимунаде с ледом, а гомила је стално чекала у реду на бунару. * * * Ипак, вашар и сабор су представљани и у литератури као високи етички модел из наше традиције. Милан Ђ. Милићевић није одолео саборској величини: Ови сабори красне су прилике и за свест о народној једнини и за обнављање историјских успомена, а и за многе друге послове у животу сељака. У описима вашара и сабора трагало се за укусом народног и пасторалног. 15

Сабор је био много више од репрезентативног догађаја. Он се представљао с елементима театрализације свакодневног живота у коме је садржан прописани друштвени поредак као огледало стварног делатног друштва. * * * Данас, међу највеће (и најистрајније) вашаре у Србији спадају вашар у Шапцу, као и они у Неготину и Зајечару. Што се тиче традиционалних заната, на вашарима се данас још понегде могу купити производи ужара, лимара, опанчара, лицетера, бонбонџија, воскара, каменорезаца, казанџија, корпара, метлара, грнчара, жичара, позамантериста... Ипак, традиционалних занатских производа је све мање. Установа вашара у Србији, која је у сталној трансформацији, одржава се и у околностима које се брзо мењају у савременом свету. Иако су се неки од њих гасили, за друге можемо рећи да се у новије време обнављају, па и да се појединим већ постојећим вашарима данас удахњују нови живот и снага. Разлози њиховог дугог опстанка су вишеструки и треба веровати да ће они и у даљој будућности имати значајну улогу у друштвеном и економском животу Срба. 16

Занатлије и роба на вашарима у Србији почетком 21. века Занатлије: ужари, лимари, дрвенари, опанчари, лицетери и воскари, каменоресци, казанџије, столари, кафеџије, корпари, метлари, грнчари, жичари, позамантеристи.. Продаје се: вештачко цвеће, електрична роба, кућни алат, делови за аутомобиле, роба од тексас платна, спортска опрема, обућа од пластике, балони, посуђе, стаклена роба, наочаре за вид и сунце, капе, играчке, мерни инструменти, светлећа тела, мешовита роба, мобилни телефони, половна гардероба, остала половна роба, сувенири, пластична роба, метража, дискови и касете (музика и филмови), иконе, чесме, бижутерија, намештај, надгробни споменици, птице... Прехрамбена роба: шећерна вуна, кокице, кафа, сокови, мекике, роштиљ, палачинке, печење, воће... Забавни део вашара: Кафане, музички оркестри, забавни парк (луна парк, вртешке, стони фудбал, флипери, стрелиште, спортске играонице)... Сцена са вашара 17

18 ВАШАРИ (ПАНАЂУРИ) У СРБИЈИ Месец, датуми и место вашара Јануар 19. Ваљевска Мионица Фебруар 12. Ваљевска Мионица Март 14. Мрчајевци (Чачак), Ваљевска Мионица 22. Самаила (Краљево), Велики Шиљеговац (Крушевац) 27. Књажевац, Пожаревац Април 7. Крушевац, Сврљиг, Велика Плана, Косјерић други дан Васкрса 8. Ваљевска Мионица Мај 6. Каона (Чачак), Рибаре, Стопања (Трстеник) 6,7,8. Краљево 8. Коцељевa, Ивањица, Куршумлија, Житорађа, Ваљевска Мионица, Злот 9. Осечина (Ваљево) 10. Ужице 12. Гушевац, Белановица 14. Чачак, Уб, Брус, Младеновац, Параћин 15. Лебане, Зајечар 21. Чајетина, Бољевац, Степојевац 22. Горњи Милановац

24. Трстеник 24,25,26. Ваљево 28. Ариље, Рашка Јун Јул 1. Дан духова Ваљевска Мионица, Ћуприја, Душановац 3. Крагујевац, Лесковац, Бајина Башта, Соко Бања, Трстеник, Лазаревац, Блаце (Прокупље) 7. Рготина (Зајечар) 12,13,14. Краљево 24. Крушевац, Белановица (Љиг), Бучје (Књажевац) 28. Лазаревац, Рогачица, Лозница, Пирот, Вел. Поповић 7. Барошевац, Брус, Минићево, Вел. Лешница, Лебане, Слатина (Чачак), Моклиште (Бела Паланка), Кална (Књажевац), Пожаревац, Ваљевска Мионица, Костојевићи 12. Алексинац, Барошевац (Лазаревац), Обреновац, Љиг, Неготин, Ужичка Пожега, Текериш, Смедерево, Велика Плана, Варварин, Стопања, Злот 12,13,14. Краљево 14. Лапово 21. Бор, Бајина Башта, Косјерић, Мрчајевци, Петровац на Млави, Сењски Рудник, Велики Шиљеговац (Крушевац), Тумба (Власотинце) 25. Степојевац (Лазаревац), Коцељева 26. Аранђеловац, Брза Паланка, Велика Плана, 19

Власотинце, Љиг, Сврљиг, Свилајнац 30. Лајковац, Младеновац, Велико Орашје, Доње Црниљево (друге недеље по Петровдану народни вашар а сваког другог у месецу сточни) Август 2. Горњи Милановац, Књажевац, Крушевац, Параћин, Рача Крагујевачка, Сопот, Велико Градиште, Ваљево, Жагубица, Јабуковац (Неготин), Котража (Гуча), Костојевићи, Селевац, Чобанац (Црна Трава), Овчар Бања 8. Александровац (Жупски) 9. Крупањ, Марковац, Јагодина, Кална (Књажевац), Самаила (Краљево), Ваљевска Мионица, Уб, Таково 11. Кучево 12. Лесковац 14. Сокобања, Делиград (Александровац), Лозовик 15. Белановица (Љиг), Лапово, Трстеник 19. Бела Паланка, Кнић (Крагујевац), Колари (Смедерево), Рогачица, Сараорци (Велика Плана), Сурдулица, Жабари, Ћуприја, Житорађа (Прокупље), Раброво, Љиг, Мионица (код Ваљева), Душановац 20. Сокобања 21. Раброво 24. Злот 28. Аранђеловац, Алексинац, Баточина, Голубац, Кладово, Лозница, Лајковац, Сврљиг, Варварин, Вел. Поповић, Тавник 29. Стопања 20

Септембар 1. Мали Извор (Зајечар), Салаш (Неготин), Вел. Лаоле, Жагубица 2. Петровац на Млави 3. Бор 4. Блаце (Прокупље), Велика Плана, Делиград 7. Зајечар 9. Пирот 11. Брус, Чачак, Лазаревац, Младеновац, Вел. Лешница, Свилајнац, Владичин Хан, Прокупље, Сепевац 14. Ваљевска Мионица 19. Баточина 21. Димитровград, Крушевац, Кучево, Лесковац, Лапово, Неготин, Љиг, Уб, Ужичка Пожега, Смедерево, Шабац, Ваљевска Мионица, Гушевац 22. Гуча 27. Бабушница, Голубац, Љиг, Мрчајевци, Осечина, Жагубица, Ниш, Ћуприја, Подунавци (Краљево), Јабуковац, Чајетина, Смедеревска Паланка 28. Умчари Октобар 2. Сврљиг 3. Белановица (Љиг), Бор 12. Ивањица, Ваљево, Велико Орашје, Колари, Сараорци 14. Ариље, Сокобања, Јагодина, Лесковац, Завлака (Крупањ), Рашка 15. Пожаревац 21

19. Бајина Башта, Горњи Милановац, Косјерић, Крупањ, Мала Крсна, Марковац, Младеновац, Петровац на Млави, Трстеник, Параћин, Гушевац 20. Лебане, Минићево, Ваљевска Мионица 22,23,24. Краљево 27. Александровац, Алексинац, Љиг, Пецка, Рача Крагујевачка, Сопот, Вел. Поповић, Власотинце, Ужице 31. Кладово, Уб, Котража Новембар 8. Свилајнац, Варварин, Коцељева, Велика Мионица, Костојевићи, Ужичка Пожега 8,9,10. Раброво 11. Велико Градиште 12. Љубовија, Бабушница 14. Косјерић 21. Љиг Децембар 4. Велика Мионица Abstract Fairs and gatherinfs, as very rare social institutions with us, reflected for centuries the vital characteristics of the Serbian national being and represented the public scene of life in the real sense of the word. Beside significant social function, fairs included religiously-spiritual, as well as manufactural side of the national life, especially in the 22

period from the middle of the 19 th century. They meant ever since the public effect of the ethic standards of the traditional society. A very short summary is given to the historical sources of fairs, its origin and development, as well as its analyses and its function in the corresponding historical periods in Serbia. The text is illustrated with the examples from the terrain material out of the ethological and cultrual reserches in the recent past period. The changes that fairs have experienced during the last decade have also been noted. In the end, there is a list of craftsmen and their products, as well as up-to-date calendar of fairs in Serbia. Експонат са вашара 23

CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд CIP Каталогизација у публикацији Народна 394.6(497.11) библиотека Србије, Београд 000.0(000) СРЕЋКОВИЋ, Саша 000.0(000) Вашари у Србији / аутори Саша Срећковић, Сузана Антић. Београд : Демократска КУЗМАНОВИЋ, странка, Истраживачко-издавачки Душан центар, 2007 (Крагујевац Београдска : Графостил). тврђава Наслеђе 23 стр. за : илустр. будућност / Душан Кузмановић ; 15 Београд cm. (Мала : Демократска библиотека странка, Србија Истраживачко-издавачки 21 центар, 2006 нови почетак. (Београд Наслеђе : Evro Giunti). за будућност) 20 стр. ; 20 cm (Мала библиотека Србије 21 нови почетак) Тираж 3.000. Abstract. Тираж 10.000 Abstract. ISBN 978-86-7856-080-4 ISBN 00-0000-000-0 а) 1) Предузетништво Антић, Сузана [аутор] Приручници б) Запошљавање Приручници а) Вашари Србија COBISS.SR-ID SR-ID 0000000000 145165836 24

Posetite na{ sajt: www.izdavackicentar.ds.org.yu