ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЕКОБИЛТЕН

ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЕКОБИЛТЕН Број 303 мај 2005.

ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ И УНАПРЕЂEЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ мр Верица Нешковић Здравић Нови Сад Трг Слободе 1 телефон: 525-747 САДРЖАЈ: Трибине Алергије у нама и око нас / 3 ТРИБИНЕ АЛЕРГИЈЕ У НАМА И ОКО НАС ГРАД НОВИ САД Нови Сад Жарка Зрењанина 2 телефон: 420-299 ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Нови Сад Радничка 2 телефон: 422-644 мр Драгица Бранковић, начелник Јања Ћулум Лукач, диплoмирани биолог, заменик начелника Петар Татић, дипломирани правник, помоћник начелника за правне послове Светлана Јокановић, самостални стручни сарадник, Вера Убипарип, професор, сарадник Катица Коберски, дипломирани инжењер пољопривреде, сарадник Александар Дец, дипломирани инжењер пољопривреде, сарадник Јелена Шимала, инжењер заштите животне средине, сарадник Миљана Јањић, сарадник Дунавом до Бегечке јаме Снежана Адам, технички секретар Извод месечног извештаја Института за заштиту здравља Нови Сад за мај 2005. године Извориште Ратно острво угроженост, заштита и санација др Љиљана Будаков, помоћник начелника за заштиту животне средине Сенка Ђаковић, помоћник начелника за економско-финансијске послове / 5 / 6 / 24 Штаб за координацију и праћење спровођења активности сузбијања амброзије на територији Града Новог образован је као радно тело Градоначелника Града Новог Сада ( Службени лист Града Новог Сада, број 20/2005). Задаци Штаба су да даје стручна мишљења о проблемима, актуелном стању и предузетим мерама на сузбијању амброзије и других алергијских биљака на територији Града Новог Сада, да прати и координира активности на сузбијању амброзије и других алергијских биљака и предлаже мере за побољшање стања у области и да покреће иницијативе и предузима друге неопходне мере у циљу спречавања ширења амброзије и других алергијских биљака. Штаб за координацију и праћење спровођења активности сузбијања амброзије на територији Града Новог Сада своје активности започео је организовањем семинара и трибина под заједничким називом Алергије у нама и око нас. Прва предавања су одржана у суботу 04.06.2005. године у Амфитеатру Департмана за биологију и екологију, ПМФ-а у Новом Саду, а присуствовали су наставници биологије основних и средњих школа са територије Града Новог Сада. Предавања су одржали редовни професори Природно-математичког факултета Проф. др Ружица Игић и Проф. др Божа Пал и лекар запослен у Дому здравља Нови Сад прим. мр. сци Мила Хаднађев. Циљ ових предавања је био да се наставници биологије укључе у даље праћење стања амброзије, да указују на њено ширење и појављивање на новим локалитетима и да се оспособе као едукатори и своја знања пренесу на ученике и своје колеге. Трибине су од 06. јуна 2005. године одржане у следећим месним заједницама: МЗ Слана бара заједно са МЗ Клиса и МЗ Видовданско насеље, МЗ Ченеј заједно са МЗ Пејићеви салаши, МЗ Футог, МЗ Бегеч, МЗ Степановићево, МЗ Кисач, МЗ Руменка, МЗ Ветерник, МЗ Будисава и МЗ Ковиљ. На трибинама су грађани упознати са најчешћим алергијским биљкама и здравственим аспектима алергија. 3

Позивамо Вас да присуствујете трибини Алергије у нама и око нас Трибине се настављају по следећем распореду: 13.06.2005. 18.00h МЗ Шангај, III улица бб 13.06.2005. 19.30h МЗ Каћ, Краља Петра I бр. 2 15.06.2005. 18.00h МЗ Петроварадин, Чајковског 1/а 15.06.2005. 19.30h МЗ Буковац, Карађорђева 71 17.06.2005. 18.00h МЗ Лиман, Драге Спасић 1 17.06.2005. 19.30h МЗ Бошко Буха, Фрушкогорска8 21.06.2005. 19.00 h МЗ Раднички, Браће Могин 2 МЗ Детелинара, Браће Поповић 4 МЗ Југовићево, Тараса Шевженка 1 23.06.2005. 19.00 h МЗ Соња Маринковић, Кеј Жртава рације 4 МЗ Дунав, Београдски кеј 19/а 27.06.2005. 19.00h МЗ Лиман III, Народног фронта 46 МЗ Острво, Народног фронта 71 МЗ Иво Андрић, Бановић Страхиње 20 29.06.2005. 19.00h МЗ Гаврило Принцип, Бул. Јована Дучића 3 МЗ Бистрица, Браће Дроњак 11 МЗ Адице, Симе Шолаје 2/а 14.06.2005. 18.00h МЗ Сремска Каменица, Марка Орешковића бб 14.06.2005. 19.30h МЗ Лединци, Змај Јовина 19 МЗ Стари Лединци, Вука Караџића 98 16.06.2005. 18.00h МЗ Подбара, Косовска 41, 16.06.2005. 19.30h МЗ Салајка, Шајкашка 26 2005.2005.2005. 19.00h МЗ Јужни Телеп, Јаношикова 1 МЗ Братство Телеп, Илариона Руварца 18/а МЗ Никола Тесла Телеп, Гери Кароља 5 22.06.2005. 19.00h МЗ Народни хероји, Мајевичка 2б МЗ Омладински покрет, Омладинског покрета 11 МЗ Саво Ковачевић, Саве Ковачевића 15 24.06.2005. 19.00h МЗ Житни трг, Гајева 30 МЗ Стари Град, Змај Јовина 4 МЗ Војвођанска бригада, Народних хероја 5 28.06.2005. 19.00h МЗ Вера Павловић, Алексе Шантића 2 МЗ 7. јули, Мише Димитријевића 71/а *месна заједница која је подвучена је место где ће бити одржана трибина за становнике свих доле наведених месних заједница Обележавање II Интернационалног Дана Дунава у Новом Саду реализује се током јуна 2005. године под покровитељством Града Новог Сада и Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR) а у координацији невладине организације Свет и Дунав. ДУНАВОМ ДО БЕГЕЧКЕ ЈАМЕ У оквиру пројекта Дан Дунава, Градска управа за заштиту животне средине обележила је 5. јун Светски дан заштите животне средине организовањем еко туре Дунавом до Бегечке јаме 4. јуна 2005. године. У еко тури информативно-едукативног карактера учествовали су ученици основних школа са посебним интересовањем за област заштите животне средине уз стручно предавање о разлозима и значају обележавања Светског дана заштите животне средине и Дана Дунава и видео презентацију на тему Парк природе Бегечка јама заштићено природно добро Током јуна предвиђене су још три еко туре до Бегечке јаме. У наредној еко тури учествоваће деца из Дечијег села Др Милорад Павловић из Сремске Каменице и Центра за социјални рад. ТРИБИНА ВИШЕ ОД ВОДЕ Завод за заштиту природе Србије - РЈ у Новом Саду 29. јун 2005. године 11 13 h организује трибину еколошко културолошког садржаја ВИШЕ ОД ВОДЕ. На трибини ће бити речи о Дунавској конвенцији, влажним подручјима значајним за басен Дунава, биљном свету реке Дунав, значају ДТД-а и аспектима развоја туризма Града Новог Сада. 4 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 5

Извод месечног извештаја Института за заштиту здравља Нови Сад за мај 2005. године ВОДА ЗА ПИЋЕ Током маја месеца 2005. године извршено је 413 микробиолошких и 413 физичко-хемијских прегледа узорака воде за пиће из јавног водовода на територији Града Новог Сада и насеља прикључених на новосадски водовод (Сремска Каменица, Ветерник, Футог, Ченеј, Буковац, Кисач, Руменка, Степановићево, Сремски Карловци, Ковиљ, Каћ, Будисава) Послове утврђивања и праћења квалитета воде за пиће из јавног водовода на територији Града Новог Сада и насеља финансира Градска управа за комуналне послове Града Новог Сада. Утврђена је здравствена безбедност 92% (380) узорака воде за пиће из јавног водовода на територији Града Новог Сада. Микробиолошка исправност је утврђена у 98% (405) узорака воде за пиће, а физичко-хемијска исправност у 94% (386) анализираних узорака воде за пиће. Узроци микробиолошке неисправности осам (1,94%) узорака воде за пиће су повећан укупан број аеробних мезофилних микроорганизама, повећан укупан број колиформних микроорганизама, налаз Pseudomonas aeruginosa, налаз фекалних колиформних микроорганизама и налаз стрептокока фекалног порекла. Узроци физичко-хемијске неисправности 27 (6,54%) узорка воде за пиће су повећана концентрација мангана (16 узорака), повећана концентрација резидуалног хлора (девет узорака), повећана концентрација укупног гвожђа (четири узорка), повећан утрошак калијум-перманганата (један узорак), повећана концентрација амонијака (један узорак) и последично измењена органолептичка својства (измењена боја и појава мутноће) испитиваних физичко хемијски неисправних узорака воде за пиће. У пет анализираних узорака воде за пиће из новосадског водовода током маја месеца 2005. године није утврђено присуство минералних уља. Контролом хигијенске исправности воде за пиће десет (10) контролисаних јавних бунара на територији Града Новог Сада током маја месеца 2005. године утврђена је физичко-хемијска неисправност (у односу на важеће законске препоруке) свих контролисаних узорака (бунари у Улици 1300 каплара, у лиманском парку на углу Народног фронта и Шекспирове улице, на Булевару Цара Лазара (код СПЕНС-а), бунар Снежна Марија (потез Текија, путни правац Петроварадин Сремски Карловци), бунар Хигијенски Завод и Удружење риболоваца, бунар Електровојводина у Гогољевој улици, бунар у Улици Алберта Томе, бунар у Улици Јожефа Марчока, бунар у Улици Балзакова 62 и бунар код Јодне бање у Улици Николе Тесле). Микробиолошка неисправност утврђена је у узорку воде из јавног бунара у Улици Алберта Томе и код Јодне бање у Улици Николе Тесле током маја месеца 2005. године. Стари и нови артешки бунари у Улици Бановић Страхиње и бунари на Рибарском острву код насеља на улазу и код ресторана Сајам нису били у функцији током маја месеца 2005. године. РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗА УЗОРАКА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ У НОВОМ САДУ ТОКОМ МАЈА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Здравствена безбедност Укупан број здравствено безбедних узорака воде за пиће 380 92,01% Укупан број здравствено небезбедних узорака воде за пиће 33 7,99% Укупно 413 100,00% Микробиолошки прегледи Укупан број микробиолошки исправних налаза 405 98,06% Укупан број микробиолошки неисправних налаза 8 1,94% Укупно 413 100,00% Узроци неисправности микробиолошких налаза у односу на укупан број микробиолошки неисправних налаза Бр. Назив показатеља Број % 1. Укупан број аеробних мезофилних бактерија у 1 ml (37 C 48h) 5 62,50 2. Укупан број колиформних бактерија у 100 ml (37 C 24-48h) 3 37,50 3. Pseudomonas aeruginosa (24 48h) 2 25,00 4. Фекалне колиформне бактерије (44 C 24-48h) 1 12,50 5. Стрептококе фекалног порекла у 100 ml (37 C 24-48h) 1 12,50 * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности Физичко-хемијске анализе Укупан број физичко хемијски исправних налаза 386 93,46% Укупан број физичко хемијски неисправних налаза 27 6,54% Укупно 413 100,00% Узроци неисправности физичко-хемијских анализа у односу на укупан број неисправних налаза Бр. Назив показатеља Број % 1. Повећана концентрација мангана 16 59,26 2. Измењена боја 9 33,33 3. Повећана концентрација резидуалног хлора 9 33,33 4. Појава мутноће 4 14,81 5. Повећана концентрација укупног гвожђа 4 14,81 6. Повећан утрошак калијумперманганата 1 3,70 7. Повећана концентрација амонијака 1 3,70 * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности 6 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 7

Графички приказ показатеља здравствене безбедности и хигијенске исправности узорака воде за пиће из фабрике воде и мреже ЈКП Водовод и канализација Нови Сад током маја месеца 2005. године ; 93,46 % ; 92 % ; 6,54 % ; 8 % ; 98,06 % ; 1,94 % * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности 8 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 9

* један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности ЈАВНА КУПАЛИШТА Током маја месеца 2005. године извршена је контрола 34 узорка воде јавних купалишта у Граду Новом Саду на мерним местима Штранд (сваки дан), Шодрош (једном недељно), Бећар штранд (једном недељно), Рибарско острво (једном недељно), Официрска плажа (једном недељно), Футог (једном недељно) и Бегечка јама (једном недељно). Од укупног броја испитаних узорака воде јавних купалишта пет (15%) је одговарало захтевима квалитета прописаних за II класу. У 16 (47%) узорака су утврђени измењени физичко хемијски показатељи квалитета, а у девет (27%) узорака је утврђено прекорачење вредности микробиолошких показатеља II класе квалитета воде јавних купалишта. На основу утврђених резултата грађанима и посетиоцима се након купања, рекреације и/или спортова на реци Дунав препоручије обавезно туширање здравтсвено безбедном водом. КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА Током маја месеца 2005. године вршено је испитивање квалитета ваздуха на постојећој мрежи мерних места у Граду Новом Саду. Сталну контролу ваздуха систематским мерењем имисије основних и специфичних загађујућих материја финансира Министарство здравља Републике Србије и Градска управа Града Новог Сада. Укупна количина седимента током маја месеца 2005. године у прикупљеним узорцима ваздуха у Граду Новом Саду је у распону од 16 mg/m 2 до 1926 mg/ m 2 са средњом вредношћу од 168,8 mg/m 2. Утврђена концентрација олова и кадмијума у аероседименту је у свим мерењима (100%) у оквирима важећих законских препорука, а утврђена концентрација цинка у аероседименту је повишена у једном узорку (6,25%) у односу на важеће законске препоруке. Концентрација сумпордиоксида и чађи у ваздуху (24h узорци) у Граду Новом Саду је током маја месеца 2005. године је праћена на 15 мерних места. Утврђено је прекорачење концентрације сумпордиоксида у ваздуху у односу на важеће законске препоруке у пет (1,17%) од укупно 424 анализирана узорка ваздуха. У 427 анализираних узорака ваздуха за одређивање чађи није утврђено прекорачење граничне вредности имисије. Концентрација азотдиоксида у ваздуху (24h узорци) је током маја месеца 2005. године праћена на три мерна места у Граду Новом Саду (Институт за заштиту здравља Нови Сад, Футошка 121, Млинотехна, Пап Павла 1 и Месна заједница Шангај, Школска бб). Ни у једном од 81 анализираних узорка није утврђено прекорачење концентрације азотдиоксида у ваздуху. Концентрација формалдехида и озона у ваздуху (24h узорци) је током маја месеца 2005. године праћена на једном мерном месту (Институт за заштиту здравља Нови Сад, Футошка 121). У анализираним узорцима (по 25 узоракa ваздуха) није утврђено прекорачење граничне вредности имисије. Праћењем квалитета ваздуха на најпрометнијим саобраћајницама Града Новог Сада током маја месеца 2005. године и испитивањем концентрације угљенмоноксида (10 узорака), олова (10 узорака) и азотдиоксида (10 узорака) у ваздуху у једночасовним узорцима ваздуха утврђена је усаглашеност вредности испитиваних показатеља квалитета ваздуха са важећим законским нормама. 10 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 11

ПРЕГЛЕД УКУПНЕ КОЛИЧИНЕ ПАДАВИНА, УКУПНЕ КОЛИЧИНЕ СЕДИМЕНТА И САДРЖАЈА АЕРОСЕДИМЕНТА Мај 2005. године Збирна статистика /- Мерно место / Вредности параметара (мг/м 2 ) Укупна количина седимента ГВИ гранична вредност имисије 450 / 300 1. Обданиште, Полгар Андраша 1 194,1 2. СЦ Сајмиште, Новосадског сајма бб 205,0 3. МУП, Пап Павла 46 * 4. Геронтолошки центар, Бистрица, Бате Бркића бб 159,1 5. Лиман IV, Булевар Цара Лазара 75 125,1 6. Обданиште, Ћирила и Методија 69 153,1 7. Водовод, Јиричекова бб 113,2 8. Обданиште, Шангај, Школска бб 153,1 9. Његошева 5 263,1 10. Детелинара, Руменачка 110 54,6 11. Центрославија Текелијина 154 110,0 12. Дом здравља, Петроварадин, Јоже Влаховића 5 101,4 13. Петроварадин, Фрање Стефанчића 7 74,4 14. МУП, Радничка 30 ** 15. Топлана Север, Булевар Јаше Томића бб ** 16. Електровојводина, Владимира Николића 1 ** 17. Друштво лекара Војводине, Васе Стајића 9 280,3 18. Видовданско насеље, Темеринска 154 118,6 19. Месна заједница Клиса, Србобранска бб 80,8 20. Клисански брег, Мирослава Продановића 6 180,2 * нестао седиментатор; ** испражњен седиментатор 12 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 13

ПРИКАЗ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ СУМПОРДИОКСИДА И ЧАЂИ У ВАЗДУХУ TOKOM МАЈА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Показатељ: Сумпордиоксид у ваздуху Назив мерног места / Статистика (μг/м 3 ) 1. Институт за заштиту здравља Нови Сад 2. Спортски центар Сајмиште, Новосадског сајма бб 3. Цивилна заштита, Браће Јовандић 4 4. Бистрица - робна кућа, Јована Дучића бб 5. Лиман IV - Дом здравља, Булевар Цара Лазара 6. Угао Фрушкогорске и Јиричекове 19 7. Електропорцелан, Марка Миљанова 15 8. Угао Гундулићеве и Текелијине улице 12 9. Гимназија Светозар Марковић, Његошева 22 10. Дом здравља Петроварадин, Јоже Влаховића 5 Број Средња вредност С 98 Мин Маx Број > ГВИ % > ГВИ 25 6 83 0 160 1 4,00 30 34 147 0 170 1 3,33 30 2 21 0 50 0 0,00 30 0 0 0 0 0 0,00 30 12 73 0 90 0 0,00 30 16 90 0 90 0 0,00 16 0 0 0 0 0 0,00 30 5 50 0 50 0 0,00 30 28 204 0 210 3 10,00 30 36 133 0 150 0 0,00 11. Детелинара, Браће Вребала 15 29 4 53 0 120 0 0,00 12. Млинотехна, Пап Павла 1 28 8 64 0 80 0 0,00 13. Видовданско насеље, Др Јована Андријевића 2 14. Месна заједница Клиса, Савска 27 15. Месна заједница Шангај, Школска бб 29 0 0 0 0 0 0,00 29 8 50 0 50 0 0,00 28 5 63 0 90 0 0,00 Збирни подаци 424 11 120 0 210 5 1,17 Максимална вредност за сумпордиоксид у ваздуху од 210 µg/m 3 је утврђена на мерном месту 9. Гимназија Светозар Марковић, Његошева 22, дана 28.05.2005. године. Показатељ: Чађ у ваздуху Назив мерног места / Статистика (μг/м 3 ) 1. Институт за заштиту здравља Нови Сад 2. Спортски центар Сајмиште, Новосадског сајма бб 3. Цивилна заштита, Браће Јовандић 4 4. Бистрица - робна кућа, Јована Дучића бб 5. Лиман IV - Дом здравља, Булевар Цара Лазара 6. Угао Фрушкогорске и Јиричекове 19 7. Електропорцелан, Марка Миљанова 15 8. Угао Гундулићеве и Текелијине улице 12 9. Гимназија Светозар Марковић, Његошева 22 10. Дом здравља Петроварадин, Јоже Влаховића 5 Број Средња вредност С 98 Мин Маx Број > ГВИ % > ГВИ 25 4 11 1 13 0 0,00 30 3 8 1 9 0 0,00 30 4 7 1 9 0 0,00 30 3 7 1 7 0 0,00 30 4 9 1 9 0 0,00 30 5 12 3 13 0 0,00 20 6 15 1 18 0 0,00 30 6 15 1 17 0 0,00 29 7 17 3 17 0 0,00 30 5 10 1 11 0 0,00 11. Детелинара, Браће Вребала 15 29 6 17 3 21 0 0,00 12. Млинотехна, Пап Павла 1 28 6 18 3 19 0 0,00 13. Видовданско насеље, Др Јована Андријевића 2 14. Месна заједница Клиса, Савска 27 15. Месна заједница Шангај, Школска бб 29 7 16 1 17 0 0,00 29 9 28 1 40 0 0,00 28 5 12 3 13 0 0,00 Збирни подаци 427 5 17 1 40 0 0,00 Максимална вредност за чађ у ваздуху од 40 µg/m 3 је утврђена на мерном месту14. Месна заједница Клиса, Савска 27 дана 04.05.2005. године. 14 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 15

ПРИКАЗ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ АЗОТДИОКСИДА У ВАЗДУХУ ТОКОМ МАЈА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Показатељ: Азотдиоксид у ваздуху Назив мерног места / Статистика (μг/м 3 ) 1. Институт за заштиту здравља Нови Сад, Футошка 121 2. Млинотехна, Пап Павла 1 3. Месна заједница Шангај, Школска бб Број Средња вредност C 98 Мин Маx Број > ГВИ % > ГВИ 25 2 4 0,6 4,2 0 0,00 28 10 22 0 25 0 0,00 28 7 36 0 55 0 0,00 Збирни подаци 81 7 21 0 28 0 0,00 Максимална вредност за азотдиоксид у ваздуху од 55 µg/m 3 је утврђена на мерном месту 3. Месна заједница Шангај, Школска бб, дана 16.05.2005. године. 16 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 17

ПРИКАЗ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ АЗОТДИОКСИДА, УГЉЕНМОНОКСИДА И OЛОВА У ВАЗДУХУ ТОКОМ МАЈА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Мерно место / Вредности параметара Датум NО 2 (μg/m 3 ) CО (mg/m 3 ) Pb (μg/m 3 ) 1. Хајдук Вељкова 2 23.05.2005. 63 0,0 < 0,1 2. НАП пумпа, Булевар Цара Лазара 33 Није било могуће извршити мерење и узорковање 3. Рибља пијаца, Трг Републике бб 23.05.2005. 63 0,0 < 0,1 4. Партизанска улица 26 31.05.2005. 45 0,0 0,2 5. Млинотехна, Пап Павла 1 23.05.2005. 37 0,0 < 0,1 6. НАП пумпа, Петроварадин, Прерадовићева улица 24.05.2005. 37 0,0 < 0,1 7. Руменачка 159 31.05.2005. 63 0,0 < 0,1 8. Трифковићев трг 1 23.05.2005. 23 0,0 < 0,1 9. Угао Булевара Ослобођења и Пап Павла 46 24.05.2005. 23 0,0 < 0,1 10. Максима Горког 30 24.05.2005. 23 0,0 < 0,1 11. Угао Улице Цара Душана и Булевара Цара Лазара 23.05.2005. 37 0,0 < 0,1 12. Топлана, Булевар Јаше Томића бб 24.05.2005. - 0,0 - није било могуће извршити узорковање Максимална вредност за азотдиоксид у ваздуху (1h) од 63 µg/m 3 је утврђена на мерним местима 1.Хајдук Вељкова 2 и 3.Рибља пијаца, Трг Републике бб дана 23.05.2005. и на мерном месту 7. Руменачка 159 дана 31.05.2005. године. Максимална вредност за олово у ваздуху (1h) од 0,2 µg/m 3 је утврђена на мерном месту 4. Партизанска улица 26, дана 31.05.2005. године. ПРИКАЗ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ДВАДЕСЕТЧЕТВОРОЧАСОВНИХ УЗОРАКА ФОРМАЛДЕХИДА И ОЗОНА У ВАЗДУХУ ТОКОМ МАЈА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ МЕРНО МЕСТО: ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА НОВИ САД, ФУТОШКА 121 Статистика / Датум Формалдехид Озон (μg/m 3 /24h) (μg/m 3 /24h) ГВИ 100 85 Број 25 25 Средња вредност 0 1 C 98 0 3 Минимална вредност 0 0 Максимална вредност 0 2,6 Број > ГВИ 0 0 % > ГВИ 0,00 0,00 Максимална вредност за озон (24h) у ваздухуод 2,6 µg/m 3 је утврђена дана 30.05.2005. године. 18 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 19

К О М У Н А Л Н А БУКА Највиши меродавни дневни ниво комуналне буке у Граду Новом Саду током маја месеца 2005. године утврђен је на мерним местима Партизанска улица и Улица Цара Душана, наспрам Медицинске школе 7. април и износио је 71 db(а), што је за 6 db(а) више од Југословенским стандардом дозвољеног нивоа буке за дан. Најнижи меродавни дневни ниво комуналне буке у Граду Новом Саду измерен је на мерном месту Насеље Бистрица код Основне школе Прва Војвођанска бригада и износио је 62 db(а), што је у складу са важећим законским препорукама о дозвољеном нивоу буке за дан. На шеснаест (16) мерних места у Граду Новом Саду меродавни дневни ниво комуналне буке прелазио је 65 db(а): Угао улица Веселина Маслеше и Раше Радујкова, Гундулићева улица, Улица Цара Душана наспрам Медицинске школе 7. април, Спортски центар Сајмиште, Партизанска улица, Булевар Цара Лазара у близини Лиманске пијаце, Улица Максима Горког у близини СПЕНСа, Српско народно позориште, Његошева улица, Кисачка улица, Кеј жртава рације код споменика, Булевар Ослобођења преко пута Дневника, угао Футошког пута и Булевара Кнеза Милоша, Петроварадин код Основне школе Јован Дучић, угао Вршачке и Улице Јована Поповића и Руменачка улица код стадиона ФК Нови Сад. На два (2) мерна места меродавни дневни ниво комуналне буке био је у складу са важећим законским препорукама о дозвољеном нивоу буке за дан током маја месеца 2005. године: Бистрица код Основне школе Прва Војвођанска бригада и Угао Булевара Ослобођења и Улице Народног фронта, почетак моста Слободе. Највећа учесталост проласка тешких возила током маја месеца 2005. године утврђена је на мерним местима: Партизанска улица (81 тешких возила на сат), Булевару Ослобођења наспрам Дневника (77 тешких возила на сат) и Улица Цара Душана наспрам Медицинске школе 7. април (72 тешких возила на сат) Највећа учесталост проласка лаких возила током маја месеца 2005. године утврђена је на мерним местима: Булевар Ослобођења преко пута Дневник -а (1405 лаких возила на сат), Улица Цара Душана наспрам Медицинске школе 7. април (1305 лаких возила на сат), Кеј жртава рације код споменика (1193 лаких возила на сат) и Партизанска улица (1251 лаких возила на сат). ПРИКАЗ УТВРЂЕНИХ ВРЕДНОСТИ МЕРОДАВНОГ ДНЕВНОГ НИВОА КОМУНАЛНЕ БУКЕ И ВРЕДНОСТИ ПРОСЕЧНЕ УЧЕСТАЛОСТИ ПРОЛАСКА ТЕШКИХ И ЛАКИХ ВОЗИЛА И МОТОЦИКАЛА ОДРЕЂЕНИХ ТОКОМ МЕРЕЊА ДНЕВНОГ НИВОА КОМУНАЛНЕ БУКЕ НА 18 МЕРНИХ МЕСТА У ГРАДУ НОВОМ САДУ У МАЈУ МЕСЕЦУ 2005. ГОДИНЕ Мерна места у Граду Новом Саду 1.Угао улица Веселина Маслеше и Раше Радујкова Меродавни ниво комуналне буке db(a) Просечан број тешких возила Просечан број лаких возила Просечан број мотоцикала 69 60 954 2 2.Гундулићева улица 67 40 879 1 3.Улица Цара Душана наспрам Медицинске школе 7. април 4.Спортски центар Сајмиште, према Хајдук Вељковој улици 71 72 1305 3 66 26 612 1 5.Партизанска улица 71 81 1251 2 6. Булевар Цара Лазара (у близини Лиманске пијаце) 7. Улица Максима Горког у близини СПЕНС-а 8.Српско народно позориште према Успенској улици 67 41 805 4 70 63 898 2 68 60 992 3 9. Његошева улица 66 19 603 1 10.Кисачка улица 67 66 979 2 11.Насеље Бистрица код Основне школе Прва Војвођанска бригада 62 3 369 0 12.Кеј жртава рације код споменика 70 76 1015 2 13. Булевар Ослобођења преко пута Дневника 14.Футошки пут Булевар кнеза Милоша 15.Петроварадин код Основне школе Јован Дучић 16. Угао Вршачке и Улице Јована Поповића 17. Руменачка улица, код стадиона ФК Нови Сад 18. Угао Бул.Ослобођења и Ул. Народног фронта, почетак моста Слободе 69 77 1405 2 68 56 964 2 66 55 915 1 67 46 856 1 68 50 894 1 65 31 756 0 20 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 21

Однос учесталости проласка лаких возила и дневног нивоа комуналне буке на мерним местима у Граду Новом Саду током маја месеца 2005. године Однос учесталости проласка тешких возила и дневног нивоа комуналне буке на мерним местима у Граду Новом Саду током маја месеца 2005. године 22 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 23

ИЗВОРИШТЕ РАТНО ОСТРВО УГРОЖЕНОСТ, ЗАШТИТА И САНАЦИЈА Најзначајније и најмоћније извориште водоводног система града Новог Сада директно је угрожено угљоводоничним загађењем, као последицом ратних разарања комплекса Рафинерије нафте која је лоцирана у залеђу изворишта Санација изворишта је могућа применом биоремедијације и фиторемедијације изворишта налазе се и саобраћајнице, а у даљем залеђу се налази депонија за одлагање садржаја септичких јама. Пољопривредно земљиште које се налази у дубљем залеђу Ратног острва представља извор загађења услед нерационалног коришћења разних врста пестицида и вештачких ђубрива. Рафинерија нафте Нови Сад се налази на левој обали Дунава, на простору Ратног острва. Уређај за пречишћавање отпадних вода које потичу од прераде нафте и њених деривата након пречишћавања воду транспортује гравитационо цевоводима до црпне станице Север IV, којом се затим препумпава до изливне грађевине и цевоводом у Дунав. Угроженост изворишта Ратно острво Ратно острво је најмоћније и најзначајније извориште водоводног система града одакле се обезбеђује 45% воде неопходне становништву Новог Сада. Експлоатациони капацитет овог изворишта је 700-800 l/s. Ратно острво се простире дуж леве обале Дунава, низводно од ушћа канала ДТД (слика 1). Карактеристике изданских вода алувијалних наслага Дунава су условљене квалитетом површинских вода обзиром на директну хидрауличку везу речног корита са водоносним хоризонтом. Најзначајнији водотоци који утичу на режим вода на подручју Ратног острва су река Дунав, канал ДТД Савино Село- Нови Сад (Мали бачки канал) и локална каналска мрежа са мелиорационим каналом Субић Дунавац у коме се водостај регулише радом црпне станице Калиште. Ова чињеница је од значаја код обнављања резерви изданских вода, али представља неповољност у смислу њихове заштите од загађења јер се у залеђу Ратног острва налазе: комплекс термоелектрана-топлана чијим радом настају отпадне воде које се са атмосферским и пречишћеним санитарним отпадним водама изливају у мелиорациони канал црпне станице Калиште. Расхладне воде се изливају у Дунав узводно од бунара БХД-6 изворишта Ратно острво. Такође, извори загађења могу бити и објекти ТЕ-ТО: резервоари за складиштење мазута и хемикалија, цевоводи за транспорт мазута и гаса из суседног НИС-а, локални цевоводи и канализациони цевоводи за транспорт различитих отпадних вода. транзитни цевоводи: Из комплекса РНС цевоводом се евакуишу технолошке, атмосферске и зауљене воде. Кроз ово подручје ТЕ-ТО топлу воду до Новог Сада транспортује топловодом, комуналне отпадне воде из насеља Клиса се транспортују цевоводом, а простире се и цевовод којим се вода из Дунава преко црпне станице допрема до ТЕ-ТО и цевовод за испуст топле воде у Дунав. Отпадне воде насеља Шангај се преко излива колектора Север IV испуштају у Дунав. У непосредној близини Слика 1.Положај изворишта у односу на град Нови Сад 24 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 25

Највећи проблем водоснабдевања града са изворишта Ратно острво представља Рафинерија нафте Нови Сад (РНС). Компоненте нафте и њени деривати су токсични за живи свет и човека. Посебно су опасни ароматични угљоводоници и полициклични ароматични угљоводоници нафте и нафтних деривата јер имају канцерогено деловање на човека. Рафинерија нафте Нови Сад је значајно оштећена у току НАТО агресије, што представља еколошки ризик по извориште, по реку Дунав, по становништво насеља Шангај, а и по раднике Рафинерије који су и најизложенији загађењу. Процењено је да је укупно уништено око 74.000 t нафте и деривата, од чега је највећи део изгорео у танкванама и на тлу, док се мањи део (око 10%) излио на земљиште и у колектор атмосферске канализације. Може се констатовати да елуација нафте и деривата падавинама представља велику опасност за квалитет подземних вода. Транспорт нафте и нафтних деривата изливених након бомбардовања РНС и оштећења колектора Север IV могућ је подземном водом, по површини воде Дунава и Канала ДТД. Мониторинг земљишта и воде на локалитету Од априла 1999. године па све до данас систематски се врше испитивања квалитета земљишта и вода на локалитету Ратно острво, која обухватају хемијске и микробиолошке анализе, као и анализу транспорта нафтног загађења (слика 2). Она обухватају неколико значајних локација које имају битан утицај на квалитет вода у овом подручју: 1. Мониторинг квалитета воде и седимента у мелиорационим каналима на Ратном острву; 2. Мониторинг квалитета воде и седимента у површинским водама (Дунаву и каналу ДТД) који представљају јужну границу изворишта и 3. Мониторинг подземних вода на локалитету Ратно острво, а значајни су са аспекта миграције загађења подземним водама у ширем подручју Ратног острва. ПРЕЛИМЕНАРНА ИСТРАЖИВАЊА У ТОКУ И НЕПОСРЕДНО НАКОН БОМБАРДОВАНЈА РНС ПРОЈЕКТОВАЊЕ И РЕАЛИЗАЦИЈА ИСТРАЖИВАЧКОГ МОНИТОРИНГА РАТНО ОСТРВО АНАЛИЗА ВОДЕ ИЗ КОЛЕКТОРА СЕВЕР IV АНАЛИЗА ВОДЕ ИЗ ПИЈАЗОМЕТАРА И БУНАРА ИЗВОРИШТА АНАЛИЗА ДУНАВСКЕ ВОДЕ И СЕДИМЕНАТА УТВРЂИВАНЈЕ МЕСТА ИЗЛИВАЊА НАФТЕ И ДЕРИВАТА У РНС ИЗГРАДЊА ОСМАТРАЧКИХ ОБЈЕКАТА АНАЛИЗА ЗЕМЉИШТА У РАФИНЕРИЈИ АНАЛИЗА ВОДЕ ИЗ ПИЈЕЗОМЕТРА И БУНАРА ИЗВОРИШТА АНАЛИЗА ДУНАВСКЕ ВОДЕ И СЕДИМЕНАТА ХИДРОГЕОЛОШКА И ХИДРОДИНАМИЧКА АНАЛИЗА ИЗВОРИШТА ПРОРАЧУН ТРАНСПОРТА НАФТНОГ ЗАГАЂЕЊА ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ ИЗВОРИШТА ПРОЈЕКТОВАЊЕ OПЕРАТИВНОГ МОНИТОРИНГА РАТНО ОСТРВО Слика 2. План истраживања спроведен у циљу добијања података неопходних за заштиту изворишта 26 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 27

Главни циљеви овог мониторинга су: - Да се врши контрола загађености подземних вода првенствено дуж леве обале Дунава, низводно од Рафинерије. Овај мониторинг је углавном обухватио горњи аквифер, чија је дубина до 25 m, са врхом близу површине тла. - Да се одреди степен загађености земљишта. - Да се одреди кретање загађивача на подручју изворишта током времена и да се предложе мере спречавања ширења загађења. - Да се провери да ли подземне воде које користи новосадски водовод садрже неки од загађивача у концентрацијама већим од прописаних правилником за квалитет пијаће воде који се не може отклонити постојећим поступцима за пречишћавање воде. Мерења су потврдила чињеницу да је квалитет воде и седимента на Ратном острву угрожен разним активностима које се врше на територији Ратног острва (индустријска и пољопривредна активност пре свега). Као последица изливања нафте и деривата услед разарања Рафинерије у подземној води изворишта детектовани су угљоводоници и минерална уља, као и специфични органски полутанти. У току и непосредно након ратних дејстава регистрована су многобројна места продора загађења. Симулација транспорта растворених угљоводоника кроз подземље указала је на потенцијалну опасност за бунаре изворишта, а време транспорта загађења до најближих бунара процењено је на 8-40 месеци у зависности од удаљености контаминираног подручја (слика 3). Проливена нафта и деривати су добрим делом уклоњени са површина где је дошло до изливања, а у току 2003. године извршена је и санација колектора кишних и пречишћених зауљених вода Рафинерије, који је емитовао загађење у непосреној близини експлоатационих бунара, тако да се ситуација у зони бунара поправила. Слика 3. Приказ праваца и времена (месеци) транспорта загађења из РНС Ипак, садржај угљоводоника је у свим праћеним пијезометрима виши од садржаја у контролном пијезометру у залеђу изворишта. Више концентрације у пијезометрима у Рафинерији него на изворишту указују на потенцијалну могућност продора загађења ка изворишту, што захтева стални надзор и мониторинг квалитета подземних вода. Обзиром да земљиште натопљено нафтом и дериватима неминовно представља опасност за људе и уопште живи свет, а са друге стране је и стални извор загађења подземних вода, неопходно је применити додатне мере заштите изворишта као и извршити санацију загађеног локалитета. Заштита и санација изворишта Подручја на којима се налазе изворишта која се по количини и квалитету могу користити или се користе за снабдевање водом за пиће морају бити заштићена од намерног или случајног загађивања и других утицаја који могу неповољно деловати на издашност изворишта и на здравствену исправност воде (Закон о водама - Службени гласник РС, бр.46/91, 53/93, 48/94). У циљу заштите изворишта изграђена је хидраулична баријера, коју чини низ од 12 цевастих бунара, распоређених уз источну границу Рафинерије, опремљених потапајућим бунарским пумпама. У случају појаве виших концентрација угљоводоника у води баријере пумпе би биле активиране и црпљењем воде формирало би се хидродинамичко струјно поље у коме се течење подземне воде из залеђа усмерава ка бунарима завесе, прихвата и дислоцира. На тај начин остварује се основна функција заштитне линије спречава продор загађења из правца залеђа у бунаре изворишта Ратно острво. Међутим, постоји опасност да би активирање баријере повећало доток загађених подземних вода из правца Рафинерије и тиме довело до загађења слоја земљишта који до сада није контаминиран нафтом и дериватима. Стога би, додатно, требало оформити природну баријеру загађењу на простору између Рафинерије и изворишта, али и у самој Рафинерији, у виду засада топола. Тополе имају способност да путем кореновог система везују угљоводонике из подземне воде и тако спрече даљи продор загађења (фиторемедијација). Тиме би се смањила вероватноћа укључивања хидрауличне баријере и самим тим и трошкови рада пумпи. Дрво може имати тржишну вредност тј. може се користити у индустрији папира или као биомаса за добијање енергије. Поред наведених мера заштите изворишта требало би уклонити извор загађења, односно, извршити санацију загађеног локалитета. То се може постићи биоремедијацијом земљишта и подземних вода у делу Рафинерије у правцу хидрауличке завесе. Биоремедијација представља процес биолошке деградације загађивача помоћу микроорганизама - микробиолошка активност поспешује се употребом система за циркулисање флуида и нутријената кроз загађену средину. 28 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 29

Предлог мера Резултати анализа воде и седимента на подручју Ратног острава указују да је неопходно је предузети следеће мере: 1. Потребно је наставити стални надзор и мониторинг квалитета површинских и подземних вода и седимента у наредном периоду. 2. Хитно престати са коришћењем депоније садржаја септичких јама и санирати последице досадашњег депоновања. У циљу заштите изворишта неопходно је прекинути са праксом пражњења садржаја септичких јама на територији изворишта. 3. Решити проблем третмана отпадних вода Рафинерије како би се спречило штетно дејство по реципијент (Дунав) на месту излива. 4. Побољшати систем заштите целог локалитета. 5. Спровести ремедијацију загађеног подручја: - спровести техничку биоремедијацију простора Рафинерије као сталног извора загађења, - оформити засад топола као природну баријеру загађењу. www.environovisad.org.yuw.environovisad.or Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за заштиту здравља - Одељењa за комуналну хигијену и информације и податке других надлежних органа и организација који указују на стање угрожености и заштиту животне средине. Цртежи су ауторски рад Миленка Јанковића Техничка обрада: Факултет техничких наука, Нови Сад Ненад Симеуновић, координатор пројекта Марко Топо, технички уредник Бранислав Кнежевић, припрема и прелом Тираж билтена - 200 комада 30 www.environovisad.org.yu, мај 2005. - ЕКОБИЛТЕН 31