З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: 333/11-5.4. Датум: 27.10.2010. ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ БИОТЕХНИЧКИХ НАУКА З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно чл. 46. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду ( Гласник Универзитета бр. 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: «ОСЕТЉИВОСТ ГАЈЕНИХ БИЉАКА НА РЕЗИДУАЛНО ДЕЛОВАЊЕ ИМАЗЕТАПИРА И КЛОМАЗОНА». Научна област: Фитомедицина ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1. Име, име једног од родитеља и презиме: мр КАТАРИНА (Драгомир) ЈОВАНОВИЋ-РАДОВАНОВ 2. Назив и седиште факултета на коме је стечено високо образовање: Пољопривредни факултет Универзитета у Београду 3. Година дипломирања: 1990. 4. Назив магистарске тезе кандидата: : «ОСЕТЉИВОСТ ХИБРИДА КУКУРУЗА (Zea mays L.) НА РЕЗИДУАЛНО ДЕЛОВАЊЕ ТРИФЛУРАЛИНА И ИМАЗЕТАПИРА». 5. Назив факултета на коме је теза одбрањена: Пољопривредни факултет Универзитета у Београду 6. Година одбране магистарске тезе: 2002. Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће факултета на седници одржаној 27.10.2010. године размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. Прилог: 1. Извештај комисије са предлогом ДЕКАН ФАКУЛТЕТА 2. Акт Наставно-научног већа Факултета о усвајању извештаја 3. Примедбе дате у току стављања извештаја на увид јавности, уколико је таквих примедаба било

Универзитет у Београду ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Број: 333/11-5.4. Датум: 27.10.2010. године БЕОГРАД-ЗЕМУН На основу члана 57. Закона о универзитету и члана 70. и 71. Статута Пољопривредног факултета (2002. година), Наставно-научно веће Факултета на седници одржаној 27.10.2010. године, донело је О Д Л У К У ПРИХВАТА се реферат о позитивној оцени пријаве докторске дисертације коју је поднела мр КАТАРИНА ЈОВАНОВИЋ - РАДОВАНОВ и одобрава израда дисертације, по добијању сагласности од Универзитета, под насловом: «ОСЕТЉИ- ВОСТ ГАЈЕНИХ БИЉАКА НА РЕЗИДУАЛНО ДЕЛОВАЊЕ ИМАЗЕТАПИ- РА И КЛОМАЗОНА». За ментора се именује др Ибрахим Елезовић, редовни професор. П Р Е Д С Е Д Н И К НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА Д Е К А Н (Проф. др Небојша Ралевић) Доставити: кандидату, ментору, Институту за фитомедицину, Студентској служби и архиви.

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ БЕОГРАД-ЗЕМУН Предмет: Извештај Комисије о оцени пријаве докторске дисертације мр Kaтарине Јовановић-Радованов Одлуком Наставно-научног већа Пољопривредног факултета Универзитета у Београду бр: 333/9-3.1. oд 30.06.2010. године именовани смо у Комисију за оцену пријаве докторске дисертације мр Катарине Јовановић-Радованов под насловом "ОСЕТЉИВОСТ ГАЈЕНИХ БИЉАКА НА РЕЗИДУАЛНО ДЕЛОВАЊЕ ИМАЗЕТАПИРА И КЛОМАЗОНА". Комисија у саставу др Ибрахим Елезовић, редовни професор, др Сава Врбничанин, редовни професор, и др Сања Лазић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, после разматрања пријаве кандидата, узимајући у обзир све релевантне чињенице од значаја за пријаву израде поменуте дисертације, подноси следећи И З В Е Ш Т А Ј 1. Назив дисертације Кандидат мр Катаринa Јовановић-Радованов је поднела пријаву за израду докторске дисертације под следећим насловом "ОСЕТЉИВОСТ ГАЈЕНИХ БИЉАКА НА РЕЗИДУАЛНО ДЕЛОВАЊЕ ИМАЗЕТАПИРА И КЛОМАЗОНА". 2. Предмет и програм истраживања У пријави докторске дисертације кандидат указује да су резидуални земљишни хербициди она једињења која омогућавају сузбијање корова током вегетационе сезоне захваљујући перзистентности фитотоксичних остатака у земљишту. Такође, наводи да су у производњи соје (Glycine max L. Merr) примену нашла многа хербицидна једињења, међу којима значајно место заузимају имазетапир и кломазон. Осим што поседују добру ефикасност за намене за које се користе, они су у свету, а донекле и код нас, привукли пажњу због свог резидуалног деловања које добија на важности и као потенцијална, али и реална опасност за наредне биљке у плодореду, због могућих оштећења, па и значајнијег смањења приноса. Докторант наводи да је имазетапир селективни хербицид из групе имидазолинона, који се користи за сузбијање већег броја широколисних и травних коровских врста у усеву соје и других легуминоза. Карактерише се великом 1

флексибилношћу у погледу времена и начина примене. Перзистентност имазетапира у земљишту условљена је већим бројем фактора, али чији значај није подједнако важан. Досадашња испитивања показала су да се имазетапир не испирa у дубље слојеве земљишта, бар не у количинама које се могу детектовати. Релативно је непокретан и углавном се задржава у горњих 15 cm земљишног профила (Jourdan et al. 1998; Vencil, 2002). Покретљивост имазетапира директно је у вези са могућношћу адсорпције молекула овог једињења за честице земљишта, од које највише зависи његова перзистентност. Адсорпција имазетапира условљена је ph вредношћу земљишта, садржајем глине и органске материје у њему (Gan et al., 1994; Goetz et al., 1988, 1992; Loux et al., 1989 a i b; Renner et al., 1988; Jonson i Talbert, 1996). За перзистентност имазетапира врло је важан и процес десорпције (адсорбовани молекули нису доступни за усвајање, али ни за деградацију, те да би подлегло процесима разградње једињење се мора десорбовати, односно прећи у земљишни раствор). Gan et al. (1994) су утврдили да се имазетапир делимично и врло споро десорбује, а да интезитет тог процеса значајно опада у функцији времена, што је праћено формирањем везаних остатака, који се не могу екстраховати. Најизраженија иреверзибилност адсорпције била је у глиновитом земљишту. Са овим су у сагласности и резултати других истраживача (Goetz i Lavy,1988; Loux i Reese, 1993; Stougaard et al., 1990) који потврђују да се адсорпција, а тиме и перзистентност имазетапира повећава са повећањем садржаја глине и органске материје у земљишту. Перзистентност имазетапира осим од особина једињења и наведених особина земљишта, зависи и од низа других чинилаца који директно или посредно (најчешће у међусобном садејству) доприносе његовој бржој или споријој разградњи: температура и садржај влаге у земљишту, присутне популације микроорганизама, време, начин и количина примене хербицида, те изведене агротехничке мере (Ayeni et al., 1998; Buhler i Proost, 1992; Cantwell et al., 1989; Curran et al., 1992 a i b; Goetz et al., 1990; Goetz i Lavy, 1990; Renner i Powell, 1991). Докторант такође наводи да се кломазон, осим у усеву соје, користи као селективни хербицид у дувану, уљаној репици, памуку и неким повртарским врстама, за сузбијање више значајних широколисних и неких травних корова. Да је релативно испарљив и растворљив у води и да његове паре могу изазвати бељење на листовима осетљивих биљака (Thelen et al., 1988) мада се овај проблем може значајно умањити инкорпорацијом. Покретљивост кломазона у земљишту није у потпуности проучена, односно, утврђено је минимално кретање у земљишту са већим садржајем органске материје, а већа покретљивост у сиромашним и песковитим земљиштима. У пољским огледима, кломазон је ретко детектован на дубинама испод 10 cm земљишног профила (Loux et al., 1989; Mills et al., 1989). Досадашња истраживања указују на изражену корелацију адсорптивности кломазона и садржаја органског угљеника и глине у земљишту (Mervosh et al., 1995; Loux et al., 1989). Перзистентност кломазона такође је условљена типом и особинама земљишта, као и условима средине (Curran et al., 1992; Kirskey et al., 1996; Mills et al., 1989) тако да у земљиштима са мањим садржајем органске материје и у условима са мањим количинама падавина и нижим температурама, деградација кломазона је спорија, а израженија је фитотоксичност. 2

У својој пријави кандидат истиче чињеницу да је у досадашњим испитивањима утврђена велика разлика у осетљивости многих гајених биљака на симулиране или стварне остатке имазетапира у земљишту (Ayeni i Jakubu, 1995; Johnson et al., 1993; Mayer i Esau, 1996; Mills et al. 1993; Onofri, 1996; Rabaey i Harvey, 1997; Tickes i Umeda, 1991; Vencil et al. 1990). Осим што су различити аутори добијали различите резултате, не ретко су исти аутори у једном истраживању које је трајало две или три године, или у сукцесивним истраживањима, добијали опречне резултате које често нису могли ничим да објасне (Johnson i Talbert, 1993; Krausz et al., 1992, 1994; Lueschen et al., 1996; Renner i Powell, 1991, 1992; Wallsh et al., 1992 a i b). Такође нас упознаје са чињеницом да је мање података и мањи је број истраживања изведен са кломазоном и утврђивањем евентуалних оштећења на наредним биљкама у плодореду, али да је и овде присутна разноликост у добијеним резултатима (Ahrens i Fuerst, 1990; Curran et al., 1991; Gallandt et al., 1980; Kapusta, 1987; Reynolds et al., 1985; Thelen et al., 1986; Mills i Witt, 1989). Кандидат објашњава да се перзистентност неког хербицида одређује праћењем динамике деградације датог једињења, а што се може урадити коришћењем различитих метода (хемијско-инструменталних, биотеста, имунотеста) које се разликују по прецизности, цени коштања, поузданости, лакоћи извођења и другим карактеристикама. Уколико се испитивања перзистентности комбинују са испитивањем осетљивости неке биљне врсте на дато једињење, онда је биотест метода практично једина која може дати поуздан одговор, јер се њоме може одредити количина хербицида која је биљци доступна или за њу фитотоксична, а не укупна количина присутног хербицида. Развијено је неколико биотест метода за детекцију резидуалних земљишних хербицида. Биотест обухвата (пр)оцену неке компоненте раста биљака као напр. дужине корена или изданка или оствареног приноса у функцији концентрације хербицида у земљишту. Примена биотеста да би се одредила количина присутног хербицида - АЛС инхибитора (у овом случају имазетапир) у земљишту, је ефективан метод с обзиром на то да су ова једињења моћни инхибитори раста корена и изданака осетљивих биљака (Brown, 1990). Овај метод се показао корисним и валидним за детекцију резидуа неколико различитих активних супстанци (Beckie i McKercher, 1989; Groves i Foster, 1985; Nyffeler et al. 1982; Smigielska et al., 1998; Sunderland et al., 1991). Када су у питању хербициди другачијег механизма деловања, као напр. инхибитори синтезе пигмената, онда је мало вероватно да ће морфолошки параметри показати неопходну осетљивост, па се намеће као решење покушај де се искористи могући физиолошки параметар као квантитативни показатељ присутног хербицида. Да би објаснио значај својих истраживања, докторант наводи да је у нашој земљи проблематика перзистентних хербицида до сада мало обрађивана, односно нема података о осетљивости гајених биљака на ова једињења, као ни довољно података о динамици њихове деградације. Због тога програм ове дисертације обухвата утврђивање осетљивости различитих биљака (првенствено ратарских) које се могу у плодореду гајити након соје, те тиме бити изложене остацима испитиваних хербицида. Такође ће се утврдити динамика деградације имазетапира и кломазона на земљишту типа чернозем на локалитету Сремска Митровица, као подручју интензивне ратарске производње (током две вегетационе сезоне при 3

датим метеоролошким условима). Програмом ове дисертације планира се и развијање биотест методе за праћење деградације кломазона, имајући у виду да се у литератури не могу пронаћи подаци који би потврдили да су таква испитивања до сада рађена на овакав начин. 3. Научни циљ истраживања Циљ истраживања у овој доктроској дисертацији је да се применом релевантних метода утврди: 1. ниво осетљивости изабраних гајених биљака на остатке имазетапира и кломазона, у раним фазама развића, у контролисаним условима. 2. деловање различитих концентрација имазетапира на морфолошке (дужина и маса корена) и биохемијске параметре (садржај укупних протеина у корену). 3. до каквих промена долази у анатомској грађи корена при највишој испитиваној концентрацији хербицида, као и да ли се при ЕС 10 и ЕС 20 (рачунато за дужину корена) јављају било какве промене у овом параметру, а које се статистички разликују од контроле. 4. деловање различитих концентрација кломазона на морфолошке (свежа и сува маса изданака) и физиолошке параметре (садржај каротеноида и хлорофила у котиледоним или првим правим листовима) испитиваних биљака. 5. брзина и динамика деградације испитиваних хербицида (имазетапира и кломазона) у земљишту, у пољским условима, при различитим временима и количинама примене и током две вегетационе сезоне. 6. да ли се бела слачица може користити као поуздана тест биљка за одређивање остатака ових хербицида у земљишту биотест методом. 4. Основне хипотезе од којих се полази Полази се од чињеница: 1) да постоје разлике у осетљивости изабраних гајених биљака 2) да постоје разлике у осетљивости мерених параметара (морфолошких/биохемијских, односно морфолошких/физиолошких) те да се може издвојити најпоузданији, као основа за извођење биотестова за утврђивање остатака хербицида са одговарајућим механизмом деловања 3) да ће се применом највеће испитиване концентрације имазетапира изазвати анатомске промене у грађи корена које ће бити статистички значајно различите од контролне варијанте 4) да примена ЕС 10 и ЕС 20 (рачунато за дужину корена) неће изазвати промене у анатомској грађи корена, односно, да евентуалне промене неће бити статистички значајно различите у односу на контролу 5) да се имазетапир и кломазон разграђују релативно споро, те да ће и након годину дана од апликације у земљишту бити остатака ових хербицида 6) да брзина и степен деградације имазетапира и кломазона зависе од количине и времена примене 7) да ће бела слачица показати изразиту осетљивост на испитиване хербициде, али и поуздане одговоре, те да се може користити као поуздана тест биљка за брзе 4

биотестове у циљу утврђивање присуства остатака имазетапира и кломазона у земљишту 5. Матријал и методе рада 5.1. Материјал За истраживање ће се користити семе изабраних гајених биљака: кукуруз (НС444) ; сунцокрет (Бачванин); шећерна репа (Лара); пшеница (Венера); уљана репица (Славица) и бела слачица добијено из Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду. У испитивањима осетљивости и праћења деградације користиће се препарати хербицидних активних материја намењени за комерцијалну употребу, и то имазетапир (Pivot М), односно кломазон (Gamit 4-ЕС). Огледи ће бити постављени и изведени у контролисаним (фитотрон) и пољским условима, а све анализе узорака биће обављене у лабораторијским условима. За извођење биотеста у циљу утврђивања осетљивости изабраних биљака, користиће се нетретирано земљиште из поља (локалитет: Земун Поље) док ће се праћење деградације обавити на локалитету Сремска Митровица. 5.2. Методе 5.2.1. Биотест у контролисаним условима за утврђивање осетљивости биљака на остатке примењених хербицида За оба једињења одређена је серија концентрација (1x, ½x, ¼x, ⅛x, 1 / 16 x, 1 / 32 x, 1 / 64 x, 1 / 128 x и 0x) при чему x одговара већој препорученој количини примене у пољу изражено као μg активне супстанце/kg земљишта. За сваку од концентрација одмерен је узорак просејаног земљишта (600 g), који се распореди у танком слоју у пластичној кадици димензија 60 x 50 cm. Од претходно припремљеног раствора одмери се 6 ml пипетом и пренесе у прскалицу за танкослојну хроматографију која је прикључена на компресор. Овом количином раствора третира се припремљено земљиште, равномерно по целој површини и под константним притиском од 1,2 bar-a. Земљиште се, одмах након апликације хербицида, измеша ручно, а потом пребацује у ротациону мешалицу, у којој се додатно меша још 7 минута при брзини од 60 обртаја/минути. Након хомогенизације, земљиште се распоређује у судове запремине 200 ml и засејава семеном одређене биљне врсте. За сваку концентрацију раде се 4 понављања, а цео оглед се за свеку биљну врсу понавља два пута. Након засејавања земљиште се залива (до пољског капацитета) и судови се одлажу у фитотрон, где се биљке развијају у контролисаним условима дужине трајања дана и ноћи (16 h /8 h ) температуре (22 C дневна / 18 C ноћна) и интезитета светлости (300 μe/m 2 s). Током тог периода врши се редовно заливање, како би се одржавала одговарајућа влажност земљишта. Након периода од 10 до 14 дана (зависно од биљне врсте и испитиваног хербицида) врши се мерење одговарајућих морфолошких параметара. У биотесту са имазетапиром, након пажљивог вађења биљака из судова и детаљног прања коренова под млазом воде, мериће се дужина и свежа маса 5

коренова, након чега ће се они одлагати у замрзивач за даље анализе. Такође ће се мерити и свежа, а потом и сува маса изданака. У биотесту са кломазоном мериће се свежа,а потом и сува маса изданака. Од свежих биљака узимаће се 0,1 g лисних исечака промера 5 mm, по сваком понављању сваког третмана за даље анализе (утврђивање садржаја пигмената). 5.2.2. Одређивање укупних протеина Одређивање укупних протеина обавиће се преко утврђивања садржаја азота у корену биљака дестилационом методом (Musinger i Mc Kinney, 1982). Узорци коренова биљака гајених у земљишту са одређеном концентрацијом имазетапире, након вађења из земљишта и детаљног прања, стављају се на сушење (75-80 C) а затим се мељу. Након тога врши се разарање узорака додавањем катализаторске смеше. После хлађења врши се дестилација, како би се ослободио амонијак, који се помоћу 2 % борне киселине преводи у амонијум борат. На крају се врши титрација 0,05 М сумпорном киселином до неутрализације амонијум бората. Упоредо се ради и слепа проба (користе се све хемикалије као и код узорака од фазе разарања до титрације). Из разлике количина сумпорне киселине утрошене за неутрализацију узорака и слепе пробе, а у односу на масу узорка, и према одговарајућој формули, израчунава се % азота. Имајући у виду да је у беланчевинама садржај азота 16 %, садржај сирових протеина (%) добиће се као производ: % N (у биљном материјалу) x 6,25. 5.2.3. Одређивање садржаја каротеноида и хлорофила Одређивање садржаја пигмената обавиће се екстракцијом диметил-формамидом (DMF). Са интактних листова биљака гајених у земљишту третираном одређеним концентрацијама кломазона (5.2.1.) узимаће се лисни исечци промера 5 mm до укупне масе од 0,1 g и убацивати у виалице са по 3 ml DMF-a. Екстракција пигмената обавља се у мраку у току 24 сата на температури до 4 C. По завршеној екстракцији врши се директно очитавање апсорпције екстракта на спектофотометру на одређеним таласним дужинама: за хлорофил а на 664 nm, за хлорофил б на 647 nm и за каротеноиде на 480 nm. За израчунавање концентрације пигмената у μg/ml користи се формула по Wellburn-u (1994) а затим се врши прерачунавање концентрације пигмената на mg/g свеже масе. 5.2.4. Анатомија грађе корена Од узорака коренова биљака гајених у земљишту са одређеном концентрацијом имазетапира, након вађења из супстрата и детаљног прања узеће се исечци врха дужине око 1,5 cm и пребацити у 50 % алкохол. Узорци се затим стављају у ткивни процесор, односно сукцесивно пролазе кроз одређене растворе у којима остају одређено време у укупном трајању од три дана. Након тога врши се калупљење. Сечење се обавља на микротому, а пресеци су дебљине око 7 микрона. Пресеци се стављају на микроскопске плочице и одлажу у термостат на 58 C преко ноћи, после чега се може приступити бојењу. Бојење подразумева третирање загрејаним ксилолом, затим растворима алкохола одређених концентрација, сафранином, 50 % алкохолом, раствором алциан блу, серијом раствора алкохола одређених концентрација и на крају ксилолом све у одређеном временском 6

трајању за сваки од раствора. На крају се на пресек капне Канада балзам, након чега се покрива покровном плочицом. Препарати се оставе да одстоје у термостату два дана на температури од 40 C, или три недење на собној температури. 5.2.5. Пољски огледи за праћење деградације биотестом Пољски огледи биће изведени током две вегетационе сезоне и у њима ће се пратити брзина и динамика деградације имазетапира и кломазона од момента апликације па до годину дана након примене. Оба хербицида биће примењена у два времена примене: имазетапир после сетве, а пре ницања и након ницања усева соје; кломазон пре сетве уз инкорпорацију и након ницања усева. Оба хербицида биће примењена у три количине примене имазетапир: 0,8; 1,2 и 1,6 l/ha; кломазон: 1; 1,5 и 2 l/ha. Узимање узорака земљишта вршиће се у одређеним временским интервалима: дан третирања, након 7, 14, 30, 60, 90, 150 330 и 360 дана од апликације, а зависно од временских прилика. Са сваке елементарне парцеле узимаће се узорци помоћу цилиндра промера 5 cm до дубине од 7,5 cm. Земљиште узето са сва четири понављања истог третмана спајаће се у композитни узорак. Након просејавања земљиште ће се распоредити у судове (200 ml) засејавати семеном беле слачице и након заливања одлагати у фитотрон. Након 10 дана за земљиште које садржи имазетапир, односно 7 дана за земљиште које садржи кломазон вршиће се мерење најосетљивијег параметра утврђеног биотестом у контролисаним условима за оцену осетљивости испитиваних биљака (за имазетапир дужина корена, за кломазон садржај пигмената). 5.2.6. Статистичка обрада података За обраду резултата огледа осетљивости биљака користиће се «R» софтверски програм за нелинеарну регресиону анализу на основу којег ће се добити најбоље прилагођене доза-одговор криве и израчунати концентрације хербицида I 50 (као показатељ осетљивости) I 20 и I 10 са оценом значајности, за све мерене параметре који испоље зависност од концентрације. Уколико неки од параметара не покаже доза-одговор однос урадиће се тест за утврђивање значајности разлика испољених одговора. У огледима деградације израчунаће се полуживот (DT 50 ) испитиваних хербицида за све количине и оба времена примене на основу одговарајућег регресионог модела. Такође ће се израчунати концентрација хербицида присутна у земљишту годину дана након примене за све третмане, а на основу добијених вредности процениће се могући ниво оштећења за испитиване биљне врсте. 6. Списак литературе која ће се користити: Прилог 1 7. Списак саопштених и објављених наућних радова кандидата мр Катарине Јовановић-Радованов: Прилог 2 7

8. Биографија кандидата Катарина Јовановић-Радованов рођена је 8.маја 1964. године у Београду где је завршила основну и средњу школу. Пољопривредни факултет у Земуну уписала је 1983. године, а на истом дипломирала 1990. године, на Одсеку за заштиту биља и прехрамбених производа, са просечном оценом 9,51. Дипломски рад из области фитофармације оцењен је оценом 10 (десет). Последипломске студије завршила је са просечном оценом 9,83. Магистарску тезу, из области агрономских наука фитофармација, под насаловом Осетљивост хибрида кукуруза (Zea mays L.) на резидуално деловање трифлуралина и имазетапира одбранила је 15. новембра 2002. године. На Пољопривредном факултету у Земуну запослена је од 1994. године, а у звање асистента на предмету Посебна фитофармација изабрана је 12. јуна 2003. године. Катарина Јовановић-Радованов je у дoсaдaшњeм пeриoду, сaмa или у сaрaдњи сa другим aутoримa, публикoвaлa укупнo 45 нaучних и стручних рaдова (15 пре избора у звање асистента и 30 после избора у звање асистента). Од тога је 1 научни рад у часопису међународног значаја. Кандидат поседије активно знање енглеског језика. Члан је Друштва за заштиту биља Србије и Херболошког друштва Србије. До сада је била или је тренутно ангажована на више националних пројеката: (1) «Пестициди и животна средина», Министарства за науку и технологију Србије, (2) 2005-2007, «Истраживања у циљу развоја нових и побољшања постојећих формулација хербицида», Министарства за науку и технологију Србије, (3) 2004-2006, «Картирање карантинских, инвазивних и економски штетних корова на подручју Србије са предлогом мера за сузбијање», Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије, (4) 2007-2009, «Идентификација и мониторинг алохтоних инвазивних корова (АИК) на подручју Србије са предлогом мера за сузбијање», Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије, (5) 2008-2011, «Биолошка, хемијска, токсиколошка и екотоксиколошка проучавања хербицида и њихова примена», Министарства за науку и технолошки развој Р. Србије, 9. Закључак и предлог На основу чињеница изнетих у пријави докторске дисертације мр Катарине Јовановић-Радованов, а које се односе на научни и стручни значај изабране проблематике, актуелности теме, полазних хипотеза, предложених метода рада и очекиваних резултата може се закључити: (1) да ће се утврдити ниво осетљивости изабраних гајених биљака на остатке имазетапира и кломазона, у раним фазама развића, у контролисаним условима, (2) да ће се утврдити деловање различитих концентрација имазетапира на морфолошке (дужина и маса корена) и биохемијске параметре (садржај укупних протеина у корену), (3) да ће се утврдити до каквих промена долази у анатомској грађи корена при највишој испитиваној 8

концентрацији имазетапира, као и да ли се при ЕС 10 и ЕС 20 (рачунато за дужину корена) јављају било какве промене у овом параметру, а које се статистички разликују од контроле, (4) да ће се утврдити деловање различитих концентрација кломазона на морфолошке (свежа и сува маса изданака) и физиолошке параметре (садржај каротеноида и хлорофила у котиледоним или првим правим листовима) испитиваних биљака, (5) да ће се утврдити брзина и динамика деградације испитиваних хербицида (имазетапира и кломазона) у земљишту, у пољским условима, при различитим временима и количинама примене и током две вегетационе сезоне и (6) да ће се развити биотест метода са белом слачицом као поузданом тест биљком за одређивање остатака ових хербицида у земљишту. Истраживања ове врсте су малобројна у нашој земљи и очекује се да ће ова теза пружити значајан допринос у решавању проблема избора биљака у плодосмени након примене перзистентних хербицида. На основу свега изнетог постоје реалне основе за мишљење да предложена тема Осетљивост гајених биљака на резидуално деловање имазетапира и кломазона" пружа сигурне могућности за израду квалитетне докторске дисертације. Полазећи од наведених констатација, Комисија позитивно оцењује поднету пријаву и предлаже Наставно-научном већу Пољопривредног факултета Универзитета у Београду да прихвати и одобри израду докторске дисертације мр Катарине Јовановић-Радованов под насловом Осетљивост гајених биљака на резидуално деловање имазетапира и кломазона ". Koмисија предлаже за ментора при изради ове докторске дисертације др Ибрахима Елезовића, ред. проф. Пољопривредног факултета у Београду. Београд, 05.10.2010. Чланови Комисије: др Ибрахим Елезовић, ред. проф. Пољопривредног факултета, Београд др Сава Врбничанин, ред. проф. Пољопривредног факултета, Београд др Сања Лазић, ред. проф. Пољопривредног факултета, Универзитета у Новом Саду 9

ПРИЛОГ 1. Списак литературе која ће се користити: Aichele, T.M. and D. Penner (2005): Adsorption, Desorption and degradation of imidazolinones in soil. Weed Technology, 19:154-159 Antonious, G.F. (2000): Clomazone residues in soil and runoff measurment and mitigation. Bull. Environ. Contam. Toxicol., 64:168-175 Ayeni, A.O., B.A. Mayek and J. Hammerstedt (1998): Rainfall influence on imazethapyr bioactivity in New Yersey. Weed Science, 46:581-586 Bell, C.E. and B.E. Boutwell (1999): After 2 years, imazethapyr residues have no effect on crops in Imperial Valley. California Agriculture, 53:36-40 Bresnahan, G.A., W.C. Koskinen, A.G. Dexter and W.E. Lueschen (2000): Influence of soil ph-sorption interactions on imazethapyr carry-over. J. Agric. Food Chem., 48:1929-1934 Brighenti, A.M., J.V. Moraes, S.R. deoliviera Jr., D.G.L. Pisa, A. L. L. Barroso and J.A. Gomes (2002): Persistence and phytotoxicity of herbicides applied in soybean on the sunflower in succession. Brazillian Agricultural Research Cumming, J.P., R.B. Doyle and P.H. Brown (2002): Clomazone dissipation in four Tasmanian topsoils. Weed Science, 50:405-409 Grichar, W.J., B.A.Besler, T.A. Baughman, P.A. Dotray, R.G. Lemon and S.A. Senseman (2004): Cotton response to imazapic and imazethapyr residues following peanut. The Texas Journal of Agriculture and Natural Resource. 17:1-8 Johnson, D.H., D.L. Shner, J. Deane, L.A. Mackersie and G. Tuxhorn (2000): Timedependent adsorption of imazethapyr to soil. Weed Science, 48:769-775 Johnson, D.H., D.L. Jordan, W.G. Johnson, R.E. Talbert and R.E. Frans (1993): Nicosulfuron, primisulfuron, imazethapzr and DPX-PE350 injury to succeeding crops. Weed Technology, 7:641-644 Jourdan, S.W., B.A. Majek and A.O. Ayeni (1998): Imazethapyr bioactivity and movement in soil. Weed Science, 46:608-613 Kirskey, K.B., R.M. Hayes, W.A. Krueger, C.A. Mullins and T.C. Mueller (1996): Clomazone dissipation in two Tennessee soils. Weed Science, 44:959-963 Knezevic, S.Z., J.C. Streibig and C. Ritz (2007): Utilizing R software package for dose-response studies: the concept and data analysis. Weed Technology, 21:840-848 10

Krausz, R.F., G. Kapusta and J.L. Matthews (1994): Soybean (Glycine max) and rotational crop response to ppi chlorimuron, clomazone, imazaquin and imazethapyr. Weed Technology, 8:224-230 Lee, D.J., S.A.Senseman, J.H. O Barr, J.M. Chandler, L.J. Krutz, G.N. McCauley and Y.I. Kuk (2004): Soil characteristics and water potential effects on plant-available clomazone in rice. Weed Science, 52:310-318 Moyer, J.R. and R. Esau (1996): Imidazolinone herbicide effects on following rotational crops in Southern Alberta. Weed technology, 10:100-106 Onofri, A. (1996): Biological activity, field persistence and safe recropping intervals for imazethapyr and rimsulfuron on a silty-clay soil. Weed Research, 36:73-83 Szmigielska, A.M. and J.J. Schoenau (1999): Analysis of imazethapzr in agricultural soils by ion exchange membranes and a canola bioassay. Commun. Soil Sci. Plant Anal. 30:1831-1846 York, A.C., D.L. Jordan, R.B. Batts and A.S. Culpepper (2000): Cotton response to imazapic and imazethapyr applied to a preceding peanut crop. The Journal of Cotton Science 4:210-216 ПРИЛОГ 2. Списак саопштених и објављених радова кандидата: ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ АСИСТЕНТА Поглавље у књизи, прегледни чланак у часопису, у тематском зборнику радова, у монографији, или у едицији посвећеној научној области (Р 23 ) Елезовић, И., К. Јовановић-Радованов и Н. Нешковић: Имунотестови: Принципи, развој и могућност примене у аналитици хербицида. Пестициди, 14, 213-264, 1999. Рад штампан у водећем часопису националног значаја (Р 61 ) Елезовић, И., К. Јовановић-Радованов и А. Дрндаревић: Ефикасност трибенуронметила и флуроксипира у сузбијању корова у пшеници. Пестициди, 9, 153-156, 1994. Јовановић-Радованов, К., А. Дрндаревић, С. Ајдер и И. Елезовић: Ефикасност никосулфурона и комбинација са другим једињењима у сузбијању корова у усеву кукуруза. Пестициди, 12, 5-14, 1997. 11

Јовановић-Радованов, К., А. Дрндаревић и И. Елезовић: Испитивање ефикасности флуметсулама у комбинацији са алахлором и трифлуралином у усеву кукуруза и соје. Пестициди, 14, 165-176, 1999. Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у целини (Р 65 ) Јовановић-Радованов К. и К. Мирковић: Деловање имазетапира на клијавост семена кукуруза. У Заштита биља данас и сутра, (М. Шестовић, Н. Нешковић и И. Перић, едт.), Друштво за заштиту биља Србије, Београд, 441-448, 1994. Рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у изводу (Р 72 ) Mirković, K., K. Jovanović-Radovanov, D. Ignjatović, L. Stefanović, Lj. Zarić and B. Radovanović: Effect of imazethapyr on corn seed germination. International symposium on weed and crop resistance to herbicides. Cordoba, 1995, (Book of abstracts 148). Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у изводу (Р 73 ) Елезовић, И., К. Јовановић-Радованов, А. Дрндаревић и M. Марковић: Ефикасност трибенурон-метила и флуроксипира у сузбијању корова у пшеници у производним условима. Прво југословенско саветовање о заштити биља. Врњачка Бања, 1993, (Зборник резимеа 24). Елезовић, И., С. Ајдер, К. Јовановић-Радованов и А. Дрндаревић: Испитивање ефикасности хербицида у засаду винове лозе. Друго југословенско саветовање о заштити биља. Врњачка Бања, 1995, (Зборник резимеа 61). Елезовић, И., С. Ајдер, К. Јовановић-Радованов и А. Дрндаревић: RING 80WG, нови препарат за сузбијање широколисних коровских врста у усеву пшенице. Десети југословенски симпозијум о заштити биља. Будва, 1996, (Зборник резимеа 139). Дрндаревић, А., И. Елезовић, С., Врбничанин и К. Јовановић-Радованов: Могућност примене различитих комбинација хербицида за сузбијање широколисних коровских врста у усеву пшенице. Треће југословенско саветовање о заштити биља. Златибор, 1997, (Зборник резимеа 114). Јовановић-Радованов К., А. Дрндаревић и И. Елезовић: Флуметсулам (триазолпиримидин сулфонанилид) нови хербицид за сузбијање корова у усеву кукуруза и соје. Четврти југословенски конгрес о заштити биља, Врњачка Бања, 1998, (Зборник резимеа 143). Јовановић-Радованов К. и И. Елезовић: Осетљивост хибрида кукуруза на резидуално деловање хербицида из групе динитроанилина и имидазолинона. XII симпозијум о заштити биља и саветовање о примени пестицида, Златибор, 2002, (Зборник резимеа 128). Елезовић, И., М. Стевић и К. Јовановић-Радованов: Мезотрион нови хербицид за сузбијање корова у усеву кукуруза. XII симпозијум о заштити биља и саветовање о примени пестицида, Златибор, 2002, (Зборник резимеа 141). 12

Елезовић, И., М. Стевић и К. Јовановић-Радованов: Ефикасност хербицида феноксапроп п етила у усевима соје, сунцокрета и шећерне репе. XII симпозијум о заштити биља и саветовање о примени пестицида, Златибор, 2002, (Зборник резимеа 142). Гајовић, Д., К. Јовановић-Радованов и И. Елезовић: Ефикасност диметенамида п у сузбијању корова у усеву шећерне репе. XII симпозијум о заштити биља и саветовање о примени пестицида, Златибор, 2002, (Зборник резимеа 143). Одбрањена магистарка теза (Р 82 ) Јовановић-Радованов Катарина. (2002): Осетљивост хибрида кукуруза (Zea mays L.) на резидуално деловање трифлуралина и имазетапира Пољопривредни факултет Универзитет у Београду, Земун-Београд ПОСЛЕ ИЗБОРА У ЗВАЊЕ АСИСТЕНТА Рад штампан у водећем часопису националног значаја (Р 61 ) Gajović, D., K. Jovanović-Radovanov and I. Elezović: Efficacy of dimetanamide p in controling weeds in sugarbeet. Acta herbologica, Vol.12, No.1-2, 59-66, 2003. Јовановић-Радованов, К. и И. Елезовић: Фитотоксично деловање трифлуралина на хибриде кукуруза (Zea mays L.) и његова перзистентност. Пестициди, 18, 77-93, 2003. Елезовић, И., М. Стевић и К. Јовановић-Радованов: Мезотрион нови хербицид за сузбијање корова у кукурузу. Пестициди, 18, 245-256, 2003. S. Vrbničanin, D. Božić, D. Rančić and K. Jovanović-Radovanov: Susceptibility of different varietes of Canada thistle (Cirsium arvense (L.) Scop.) to some herbicides. Acta herbologica. Vol 13, No. 2, 457-464, 2004. Jovanović-Radovanov, K., M. Stević, I. Tampakakis and I. Elezović: Efficacy of napropamide in controlling weeds in grape and tomato. Acta herbologica, Vol 13, No. 2, 495-502, 2004. Jovanović-Radovanov, K., Igor Elezović and Sava Vrbničanin: Efficacy of bentazone and dicamba in controlling weeds in wheat. Acta herbologica, Vol 13, No. 2, 503-510, 2004. Јовановић-Радованов, К. и И. Елезовић: Фитотоксично деловање имазетапира на хибриде кукуруза (Zea mays L.) и његова перзистентност. Пестициди и фитомедицина, 19, 111-132, 2004. Тамаш, Н., К. Јовановић-Радованов, М. Стевић и И. Елезовић: Утицај примене оквашивача на ефикасност трибенурон-метила у сузбијању корова у пшеници. Пестициди и фитомедицина, 19, 185-192, 2004. 13

Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у изводу (Р 73 ) Тамаш, Н., К. Јовановић-Радованов, М. Стевић и И. Елезовић: Ефикасност трибенурон-метила за сузбијање корова у пшеници. VI саветовање о заштити биља, Златибор, 2003, (Зборник резимеа 40). Елезовић, И., М. Стевић и К. Јовановић-Радованов: Ефекти примене имазамокса у усеву сунцокрета толерантном на имидазолиноне. VI саветовање о заштити биља, Златибор, 2003, (Зборник резимеа 50). Јоцић, Д., К. Јовановић-Радованов, М. Стевић и И. Елезовић: Фитотоксично деловање остатака амидосулфурона на наредне биљке у плодореду. VI саветовање о заштити биља, Златибор, 2003, (Зборник резимеа 55). Михајловић, С., К. Јовановић-Радованов, М. Стевић и И. Елезовић: Фитотоксично деловање остатака трибенурон-метила на наредне биљке у плодореду. VI саветовање о заштити биља, Златибор, 2003, (Зборник резимеа 56). Петковић, И., К. Јовановић-Радованов, М. Стевић и И. Елезовић: Фитотоксично деловање остатака тифенсулфурон-метила на наредне биљке у плодореду. VI саветовање о заштити биља, Златибор, 2003, (Зборник резимеа 57). Познановић, Б., К. Јовановић-Радованов, М. Стевић и И. Елезовић: Фитотоксично деловање остатака примисулфурон-метила на наредне биљке у плодореду. VI саветовање о заштити биља, Златибор, 2003, (Зборник резимеа 58). Јовановић-Радованов, К., М. Стевић, Н. Чанковић и И. Елезовић: Никосулфурон ефикасност, перзистентност и фитотоксичност за наредне биљке у плодореду. V конгрес о заштити биља, Златибор, 2004, (Зборник резимеа 320). Јовановић-Радованов, К., М. Стевић, С. Врбничанин и И. Елезовић: Могућност примене препарата MUSTANG у усевима ражи, овса и тритикалеа. VII саветовање о заштити биља, Соко Бања, 2005, ( Зборник резимеа 155). Јовановић-Радованов, К., М. Стевић, С. Врбничанин и И. Елезовић: Могућност сузбијања широколисних корова у соји и луцерки применом 2,4-DB-a, VIII саветовање о заштити биља, Златибор, 2006 (Зборник резимеа 55). Врбничанин, С., Г., Малиџа, К. Јовановић-Радованов и С. Џелатовић: Сузбијање дивљег овса (Avena fatua L.) у пшеници заједничком применом препарата Sekator liquid i Furore super, VIII саветовање о заштити биља, Златибор, 2006 (Зборник резимеа 63). ПОСЛЕ РЕИЗБОРА У ЗВАЊЕ АСИСТЕНТА Рад штампан у часопису међународног значаја (Р 52 ) Vrbničanin, S., Dajić-Stevanović, Z., Jovanović-Radovanov, K., Uludag, A. (2009): Weed vegetation of small grain crops in Serbia: environmental and human impact. Turk. J. Agric. For., 33, 325-337 14

Рад у водећем часопису националног значаја (Р 61 ) Јовановић-Радованов, К., С. Врбничанин и И. Елезовић (2009): Сулкотрион особине и ефикасност у сузбијању корова у усеву кукуруза. Acta Herbologica, 18, 2: 87-102 Рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у изводу (Р 72 ) Vrbničanin, S., Malidža, G., Stefanović, L., Elezović, I., Stanković-Kalezić, R., Jovanović-Radovanov, K., Marisavljević, D., Pavlović, D., Gavrić, M.(2008): Mapping of invasive non-native weed species in Serbia. 2 nd International Symposium «Intractable weeds and plants invaders». Osijek- Croatia, Book of Abstracts, 36. Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у изводу (Р 73 ) Јовановић-Радованов, К., С. Врбничанин, М. Стевић и И. Елезовић: New Еsteron и New DMA-6 нове формулације за сузбијање корова у усеву кукуруза, пшенице и јечма. IX Саветовање о заштити биља, Златибор, 2008 (Зборник резимеа, 43-44) Елезовић, И., М. Стевић, С. Џелатовић, К. Јовановић-Радованов, С. Врбничанин: Могућност сузбијања травних и широколисних корова у усеву пшенице применом препарата Pallas 75 WG (piroksulam + klokvintocet-meksil). IX Саветовање о заштити биља, Златибор, 2008 (Зборник резимеа, 53) Cтевић, М., К. Јовановић-Радованов С. Џелатовић, С. Врбничанин и И. Елезовић: Испитивање ефикасности препарата Lancelot 450 WG (aminopiralid + florasulam) за сузбијање корова у стрним житима. IX Саветовање о заштити биља, Златибор, 2008 (Зборник резимеа, 52) Јовановић-Радованов, К., С. Врбничанин, М. Стевић и И. Елезовић: Globus EW нова формулација kvizalofop-p-etila за сузбијање корова у усеву сунцокрета. IX Саветовање о заштити биља, Златибор, 2008 (Зборник резимеа 64-65) Јовановић-Радованов, К., С. Врбничанин, М. Стевић и И. Елезовић: Сузбијање корова у усевима лука и празилука. IX Саветовање о заштити биља, Златибор, 2008 (Зборник резимеа, 87-88 Јовановић-Радованов К., Врбничанин, С., Елезовић, И. : Тангента нови препарат на бази сулкотриона за сузбијанје корова у усеву кукуруза. VI Конгрес о заштити биља са симпозијумом о биолошком сузбијању инвазивних организама, Златибор, 2009. (Зборник резимеа, 130-131) 15

Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Име и презиме: Ибрахим Елезовић Звање: редовни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1. Nešković, N., I.Elezović, V.Karan, V.Poleksić and M.Budimir (1993): Acute and Subacute Toxicity of Atrazine on Carp (Cyprinus carpio L.), Ecotoxicol. Environ. Safety, 25, 173-182. 2. Tutundžić, V., M.Perišić, I.Elezović, V.Poleksić and L.Vidmanić (1993): Some characteristics of ecosystems in the Danube run-of-the river reservoir. Fresenius Environ. Bull.2:226-231. 3. Nešković, N., V.Karan, I.Elezović, V. Poleksić, and M.Budimir, M. (1994): Toxic effect of 2,4-D herbicide on fish. J.Environ. Sci. Health, B29(2), 265-279. 4. Nešković, N.K., Vesna Poleksić, I.Elezović, Vesela Karan and Milka Budimir (1996): Biochemical and Histopathological Effects of Glyphosate on Carp, Cyprinus carpio L., Bull. Environ. Contam. Toxicol., 56, 295-302. 5. Pavlović,D., Vrbničanin,S., Elezović,I., Jovanović,Lj., Marisavljević,D. (2006): Alternations in amount of chlorophyll as indicator of resistance for Chenopodium album L. and Amaranthus retroflexus L. to atrazine. Journal of Plant Diseases and Protection, XX, 131-138. Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничкотехнолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, SCIe листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвенохуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51). 1

В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисерације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. Датум: ДЕКАН ФАКУЛТЕТА 2