Припрема часа ФИЗИКА РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 1. Градиво шестог разреда цело градиво

Transcript

1 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Градиво шестог разреда цело градиво обнављање дијалошка фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна врсту кретања према облику путање ФИ... уме да препозна равномерно кретање ФИ...3. уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време ако су му познате друге две величине ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ... зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљ часа је обнављање градива шестог разреда. Уводни део часа Т О К Ч А С А Пожелети ученицима успешну школску годину. Упознати се са евентуалним новим ученицима. Главни део часа Навести уопштено о чему ће учити у седмом разреду и то повезати са градивом 6. разреда Знају да на кретање или деформацију тела могу утицати само друга тела која на њих делују силама. Знају да силе могу повећати или смањити брзину тела, скренути га са правца кретања, деформисати га и слично. Учиће колику промену брзине изазива одређена сила. Знају основе о гравитацији, гравитационим силама, сили Земљине теже и тежини, сили трења и сили отпора средине. Боље ће разумети ове појаве. Изучаваћете и услове под којима се тела не померају у односу на околину услове равнотеже тела.

2 Подсетити да су се у животу често сретали са појмовима рада, енергије и снаге да човекова снага потиче из хране, да снага различитих уређаја, машина, мотора и слично потиче из нафте, гаса, електричне струје и других извора. Научиће како физика дефинише енергију, рад и снагу и законитости које их повезују. Учиће о топлотним појавама каква је разлика између топлоте и температуре. Решавањем теоријских и експерименталних задатака продубиће знање и побољшати разумевање научених физичких појава и законитости. Кроз демонстрационе огледе и експерименталне вежбе упознаћете се са начинима мерења изучаваних физичких величина и показивати важење научених законитости. Кроз разговор подсетити ученике на научено у шестом разреду. Материја све што постоји у природи, независно од тога да ли о њему нешто знамо. Чине је супстанције и физичка поља. Физичке величине особине тела или процеса које могу бити измерене. Резултат мерења мора бити изражен бројном вредношћу физичке величине и јединицом мере. Основне физичке величине скуп физичких величина помоћу којих се могу изразити све остале, које се називају изведеним. Подсетити на основне физичке величине и њиховe мерне јединице у SI систему (табела ). Физичка величина Ознака величине Мерна јединица Ознака мерне јединице Време t секунд Дужина l метар Маса килограм kg Термодинамичка температура Т келвин K Електрична струја I ампер A Јачина светлости J кандела cd Количина супстанције n мол ol Механичко кретање промена положаја једног тела у односу на референтно тело. Материјална тачка тело, коме се у одређеним условима могу занемарити облик, величина, боја и сл. али не и маса, наелектрисање и неке друге физичке особине. Путања или трајекторија линија по којој се креће тело (праволинијске и криволинијске). Пређени пут (пут) дужина дела путање коју тело пређе за неко време. Брзина количник пређеног пута и времена за које се тај пут пређе. пређени пут брзина, време кретања Јединица за брзину: метар у секунди:. v. t Нагласити да је брзина векторска величина одређена интензитетом, правцем и смером вектор. Равномерно кретање приликом кога тело у току целог кретања за једнако време прелази једнаке путеве (интензитет брзине се не мења). Најједноставнији облик механичког кретања је равномерно кретање по правој линији, које се назива равномерно праволинијско кретање.

3 3 Да би кретање било променљиво, или неравномерно, довољно је да се брзина промени на било ком делу пута, ма како тај део пута био мали. Важна особина неравномерног кретања јесте средња брзина. укупан пређени пут средња брзина, vr. укупно време t Завршни део часа Ученици наводе примере равнмерних (пад куглице кроз дубоку течност, падобаранац након почетног убрзавања...) и неравномерних кретања. Ученици на табли пишу произвољне брзине и поступно их претварају у различите јединице. На k k k пример: , 7.. h 3600 h h 3600 Урадити задатак. Одредити за које време тело пређе Решење: t 4. v 0, ако се креће брзином v 5 /.

4 4 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Градиво шестог разреда цело градиво обнављање дијалошка фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна врсту кретања према облику путање ФИ... уме да препозна равномерно кретање ФИ..4.. уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ... зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу, нпр. километре у метре ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљ часа је обнављање градива шестог разреда. Т О К Ч А С А Уводни део часа Укратко подсетити на градиво обновњено на претходном часу. Главни део часа Кроз разговор наставити подсећање ученике на научено у шестом разреду. Релативна брзина једног тела у односу на друго брзина удаљавања или приближавања телу које се креће. промена растојања између тела релативна брзина. време за које је растојање промењено Када се два тела крећу по истом правцу једно према другом, или се удаљавају једно од другог брзинама v и v, њихова релативна брзина је једнака v v.

5 Када се тела крећу дуж истог правца, и у истом смеру, њихова релативна брзина једнака је v v. 5 При узајамном деловању тела (непосредним додиром или посредством физичког поља, мења се стање кретања тела (брзина), или долази до деформације тела (или обоје). Сила - мера узајамног деловања између два тела, одређена интензитетом, правцем, смером и нападном тачком вектор. благо одгурнуте од магнета и сл. Мери се динамометром јединица у SI систему је њутн (N). Ако на тело не делује никаква сила ( F 0), брзина тела се не мења ни по интензитету ни по правцу ни по смеру ( v cont ). Ако на тело делује неко друго тело силом ( F 0), мења му се брзина ( v cont ), при чему је та промена брзине већа ако је сила већег интензитета. Објасини када сила убрзава, а када успорава тело (сл..). Тражити од ученика да наведу сличне примере. Очекивано: кретање тела баченог вертикално у вис, кретање гвоздене кугле Непосредним додиром силом различитом од нуле ( F 0) оба тела се деформишу промена дужине опруге l пропорционална је сили F која опругу деформише l k F k је коефицијент пропорционалности који зависи од особина опруге. Када на тело делује истовремено више сила тело ће се понашати као да на њега делује само једна сила одређеног интензитета, правца и смера. резултујућа сила (резултанта). Када се уравнотежавају силе које делују на тело, оно се понаша као да на њега не делује никаква сила, тј. остаје у стању мировања, или равномерног праволинијског кретања. Кретање по инерцији. кретање тела по престанку дејства других тела (сила) на њега (сл..). Први Њутнов закон, или Закон инерције тело остаје у стању мировања или равномерног праволинијског кретања све док на њега не делује нека сила, или ако се поништавају силе које на њега делују, односно v cont, све док је F 0. Маса () мера инертности тела. Основна јединица у SI систему килограм (kg). Завршни део часа Ученици на табли пишу произвољне силе и претварају их у њутне, килоњутне или милињутне. На пример: 50 N 0.05 N kn, 50 N 0.5 kn N, 0 kn 0000 N. Урадити задатак. Опругу дужине l 5 c почиње да истеже сила интензитета F 5 N. Колика је крајња дужина опруге, ако кеофицијент пропорционалности између промене дужине опруге и силе која је истеже износи k.5 /N? Решење: Сл.. l k F, l l k F, l l k F N c, N l k F l 0.75 c 5c 5.75 c. Домаћи задатак: Задатак..

6 6 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 3 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Сила као узрок промене брзине тела. Појам убрзања обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум, лоптица СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна смер деловања магнетне и електростатичке силе ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ... зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: силом као узроком промене брзине тела, убрзањем. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике шта проучава механика и шта је механичко кретање. Главни део часа Дефинисати кинематику проучава кретања као таква, не водећи рачуна због чега се кретања одвијају на одређени начин (учили су о равномерном праволинијском кретању, али не и услове под којима се тело тако креће). Дефинисати динамику проучава услове под којима кретања имају одређени облик, тј. узроке због којих се тела крећу на одређени начин Дефинисати крута тела тела код којих је деформација занемарљива (силе не мењају растојања између тачака тела). Нагласити да ће учити законе динамике само за крута тела. Подсетити ученике на равномерна и неравномерна кретања и да кажемо да се тело: убрзава када му брзина расте по интензитету,

7 успорава када му се брзина смањује по интензитету. 7 Кроз примере истаћи да није важно само колико ће порасти или се смањити брзина тела, него је битно и време за које се то дешава. На пример: Тркачки аутомобили брзину 00 k/h могу постићи за мање.5, а остали за око 0. Тело које слободно пада брзину од 00 k/h постиже након само.83 (спусти се за 39.3 ). Дефинисати убрзање тела количник промене брзине тела и временског интервала у току којег је та промена настала. v v v a. t t t Подсетити ученике да се оваква формула чита и: убрзање је бројно једнако промени брзине тела у јединици времена. Ученик који зна записати особине равномерног праволинијског кретања, пише их на табли. v cont ( v 0 ), a 0. Ученик на табли изводи јединицу за убрзање. v a, t v t Кроз разговор навести ученике на закључак да промена брзине може бити позитивна или негативна јер брзина тела на крају може бити већа, али и мања од брзине на почетку кретања. Демонстрирати бацање лоптице вертикално увис (сл..) и објаснити када је убрзање позитивно, а када негативно. Успорено кретање (подизање) телу се смањује брзина, односно ако је v v, тада је v v 0, па је a 0. Убрзано кретање (пад) телу расте брзина, односно ако је v, тада је v v 0, па је a 0. v Један ученик одеређује убрзање у једној, а други у другој фази. Почетна фаза: Урадити пример: У почетној фази трке тркач је брзину од 8 / постигао за 4 секунде. После тога се кретао равномерно, да би се у крајњој фази трке зауставио након 5 секунди. Одредити убрзања тркача у почетној и крајњој фази трке. Крајња фаза: v 0 / v 3 8 / v 8 / v 4 0 / t 0 t 3 0 t 4 t 4 5

8 t t v v a t t v v a Нагласити негативност убрзања код успореног кретања. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Задатак. и питања. и..

9 9 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 4 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Сила као узрок промене брзине тела. Појам убрзања понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна смер деловања магнетне и електростатичке силе ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ... зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о сили као узроку промене брзине тела, убрзању. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А проверити стечена знања ученика, посебно о сили као узроку промене брзине тела и убрзању. Урадити задатак..3. Аутомобил брзину од 70 k/h достиже за in. Колико је убрзање аутомобила?

10 0 a v v v t t, a Тражити од ученика да поставе задатак у коме би убрзање имало исту бројну вредност, али било негативно. Очекивани одговор: Исти аутомобил (или воз, мотор...) се за исто време заустави ако се кретао наведеном брзином. Урадити задатак..6. У току наглог кочења, аутомобил се заустави за 3. Брзина аутомобила пре почетка кочења је износила 50 k/h. Одредити убрзање аутомобила у току кочења. a v v t a. 3, 4.63 Нагласити да је убрзање негативно јер се тело успоравало. Тражити од ученика да поставе задатак у коме би убрзање било позитивно, исте бројне вредности. Урадити задатак. При узлетању авион је брзину од минута. Колико је убрзање авиона? Ученик који познаје процентни рачун одређује крајњу брзину и претвара јединице. v 5% v. 5v, Други ученик одређује убрзање. v t v v.5v 000 v v a 0.. t Завршни део часа t v t 5 60 Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Задатак.5 и питање.4. v 450k/h повећао за 5% у року од 5

11 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 5 НАСТАВНА ТЕМА Сила и кретање НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Успостављање везе између силе, масе тела и убрзања. Други Њутнов закон обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона, експериментална фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум, лоптица, магнет, гвоздена куглица СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна смер деловања магнетне и електростатичке силе ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ... зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: везом између силе, масе тела и убрзања, Другим Њутновим законом. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на појам убрзања и Закон инерције. Главни део часа Казати ученицима да ће ускоро, макар делимично, знати шта се дешава са телом ако на њега делује нека сила, односно, када не важи Закон инерције.

12 Кроз разговор и примере подсетити на научено у шестом разреду да брзину тела (интензитет, правац или смер) може променити само сила. Сумирати дејства. Сила која не делује у правцу брзине тела мења правац кретања тела (сл..). Демонстрирати. Сила која има исти правац и смер као брзина тела убразава тело (сл..3а и.4а): v v, a 0 ). Демонстрирати. Сила која има исти правац, али супротан смер од брзине тела успорава тело (сл..3б и.4б): v v, a 0. Демонстрирати. Кроз разговор о успореном кретању лоптице бачене увис навести ученике на закључак да ако делује довољно дуго, таква сила мења и смер брзине, после чега тело убрзава. Напоменути да закључци важе увек, без обзира на то да ли на тело делује константна сила (сила теже), или сила променљивог интензитета (магнетна у примеру). Зависност убрзања од силе објаснити на примерима из свакодневног живота. Ако јачом силом гурате тело, оно ће пре постићи неку брзину. Ако за краће време махнете руком (уз већи замах) при бацању лопте, лопта добија веће убрзање и достиже већу брзину при избацивању. Ако металну куглу приближите магнету и пустите је, брзина јој много брже расте него ако је пустите далеко од магнета. Да бисте пре зауставили тело морате деловати јачом силом у супротном смеру од смера његовог кретања. Брже ће вас зауставити сила трења ако клизите по снегу, него по леду Ако гурнете металну куглу од магнета одређеном брзином, пре ће бити заустављена ако је ближе магнету. Кроз дискусију извести закључак: Јача сила даје веће убрзање или успорење телу, у зависности у ком смеру делује. Односно: Јача сила за краће време врши одређену промену брзине тела. Објаснити експеримент са слике.5. Нагласити да се ово мерење може извести веома пажљиво јер је кретање веома брзо, о чему ће више учити на вежбама. Навести резултат експеримента: Убрзање тела је пропорционално сили која делује на њега: a ~ F. Подсетити ученике шта су прорционалност и обрнута пропрционалност. Ако двоструко, троструко, итд. повећавање једне величине ( x ) доводи до двоструког, троструког, итд. повећавања друге величине ( y ), кажемо да су те две величине пропорционалне (ознака y ~ x ) и важи y a x.

13 3 Нагаласити да при томе a мора бити непроменљива (константна) величина. Ако a није константно, y и x нису пропорционалне величине. Константна величина a назива се коефицијент пропорционалности. Ако двоструко, троструко, итд. повећавање једне величине ( x ) доводи до двоструког, троструког, итд. смањивања друге величине ( y ), кажемо да су те две величине обрнуто пропорционалне a (ознака y ~ / x ) и важи y. x У оба случаја a мора бити константна величина. Подсетити ученике да је маса мера инертности тела мери супротстављање тела променама брзине. Зависност убрзања од масе објаснити на примерима из свакодневног живота. Мотори великих камиона су снажнији од мотора тркачких аутомобила, али много спорије достижу неку брзину од аутомобила (имају мање убрзање) јер имају много већу масу. Наглим повлачењем папира испод неких тела мање ћете померити тело веће масе, тј. мање ћете га убрзати. Ако једнаком силом гурате мотор и аутомобил, мотор ће неку брзину достићи за краће време, односно имаће веће убрзање, јер има мању масу. Заустављање пуног аутомобила ће трајати дуже него празног (мање успорење), ако их заустављате једнаким силама. Кроз дискусију извести закључак: Ако иста сила делује на два тела различитих маса, веће убрзање, или успорење, добија тело мање масе. Објаснити да се уређајем приказаним на слици.5 може се показати и какав је утицај масе тела на његово убрзавање потребно је једнаком силом вући колица различитих маса. Навести резултат експеримента: убрзање тела је обрнуто пропорционално његовој маси. a ~. Претходна два закључка објединити као Други Њутнов закон: Убрзање тела је пропорционално сили која на њега делује, а обрнуто пропорционално маси тела. F a, F a. Казати да се Други Њутнов закон може исказати и у облику: Сила F која делује на тело једнака је производу масе тог тела и убрзања a које тело добија деловањем те силе. Ученик на табли изводи везу између јединица. N kg. Тражити од ученика да гурају књигу по столу на различите начине (сл..6). Кроз дискусију навести на закључак да у већини случајева долази до обртања (ротације) књиге при којој се све њене тачке не крећу истом брзином, тј. немају исто убрзање.

14 4 Нагласити да Други Њутнов закон у наведеном облику описује понашање материјалне тачке и крутих тела која не ротирају и да ће само таква кретања изучавати у основној школи. Као занимљивост коју не морају памтити извести закључке из огледа са гурањем књиге: Ако правац силе пролази кроз неку тачку (центар масе или тежиште) тело не ротира. Казати да Други Њутнов закон у наведеном облику описује кретање центра масе тела и у случају ротације тела. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Задатак.4 и питање.5.

15 5 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 6 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Убрзање. Други Њутнов закон понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ... зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: убрзању, Другом Њутновом закону. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А проверити стечена знања ученика, посебно о убрзању и Другом Њутновом закону. Урадити задатак. Када престиже камион аутомобил се креће убрзањем a 0.05 /. При томе брзину од v 70 k/h достиже за t in. Колика је била брзина аутомобила пре убрзавања? v v a, v v at 3.4 / 48.4 k/h. t Урадити задатак. Колика је маса тела коме сила од F 800N саопштава убрзање a 0.5/?

16 F 0.8N.6 kg. a Урадити задатак..7. Први човек вуче колица по хоризонталној подлози. У једном тренутку други човек у колица убацује тело масе 5 kg. Човек који вуче колица при томе не мења интензитет силе којом вуче колица. Одредити масу колица ако је убрзање колица после убацивања тела смањено за једну трећину. Трења занемарити. Урадити задатак. Тело масе тело да би га зауставила за t 0. Један ученик одређује убрзање тела. k 000 v , h 3600 Ученик који зна да треба применити Други Њутнов закон на оба случаја пише једначине. F k a, F ( k t ) a ( k t ) a. 3 Други ученик решава једначине и одређује тражену масу: k a ( k t ) a, k k t, k t 0kg kg креће се брзином v 0 k/h v v 0.78 a t 0 Ученик који зна да се ради о успореном кретању одређује тражену силу. Успрење је једанко апсолутној вредности убрзања, па је: Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака.. Колика сила треба да делује на F a 30 kg N. Домаћи задатак: Завршити евентуално незавршене задатке. Питања.3 и.6.

17 7 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 7 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Убрзање. Други Њутнов закон понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ... зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: убрзању, Другом Њутновом закону. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А проверити стечена знања ученика, посебно о убрзању и Другом Њутновом закону. Урадити задатак. Милан гура тело по глаткој површини. Једно време на њега делује одређеном силом, а затим за 0% мањом силом. Одредити однос убрзања тела у првом и другом периоду кретања. Ученик који познаје проценте одређује силу у другом периоду кретања. F F % F F 0.F F

18 8 Други ученик одређује тражени однос. F a, F F a a, F F. 5 a F F 0.8F Урадити задатак. Милица вуче по глатком столу тело масе. 300 g динамометром. Коефивцијент пропорционалности између промене дужине опруге динамометра и силе која опругу истеже је k 0.5 /N. Колико је убрзање тела ако је при томе опруга динамометра истегнута за l 3c? Ученик који зна формулу за истезање опруге одређује силу. l 0.03 l k F, F 0. N. k 0.5 N Други ученик одређује убрзање. F l 0.03 a k 0.3kg 0.5 N Урадити задатак. Санке масе 3 kg крећу се по леду брзином v /. Колика је сила трења између санки и леда ако се санке зауставе након t 5. Један ученик одређује убрзање тела. 0 0 v a 0.4. t 5 Ученик који зна да је успорење тела позитивно одређује тражену силу трења. F tr a. N. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Питање.7.

19 9 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 8 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Динамичко мерење силе понављање, утврђивање монолошка, дијалошка, демонстрациона, експериментална фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум, динамометри, конац за везивање тела и динамометра СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ... зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљ часа је упознавање ученика са статичким и динамичким мерењем силе. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на Други Њутнов закон. Главни део часа Кроз разговор подсетити ученике на научено у шестом разреду о мерењу силе, посесбо на принцип рада динамометра. Подсетити да се интензитет силе мери динамометром који силу мери тако што мери истезање опруге. l kf, где је k константа која зависи од особина опруге. Поделити ученике на групе према броју расположивих динамометара. Демонстрирати рад динамометра као инструмента за мерење силе (сл. 3.6). Објаснити принцип рада динамометра у складу са објашњењем истезања опруге динамометра.

20 Показати начин одређивања вредности подеока на скалама расположивих диманометара. Објаснити ученицима да се динамометром не може мерити сила чији је интензитет: мањи од вредности најмањег поделка, 0 већи од одређене вредности опсега динамомотра. Кроз разговор подсетити ученике да сила може да тело убрзава или (и) деформише. Ове закључке искористити за објашњење мерења силе. Кроз дискусију и примере навести ученике на закључак да тела могу да мирују или се крећу равномерно праволиниски само ако не њих делују силе које се поништавају најмање две, никако једна: Ако један човек гура тело у једном правцу и смеру силом F, оно ће мировати само ако га неко други гура по истом правцу, али у супротном смеру силом F једнаког интензитета (сл..7а). Опруга коју истежете неком силом F може мировати само ако на њу делује еластична сила F e истог интензитета, која настоји да је скупи (сл..7б). На основу овога и Другог Њутновог закона дефинисати две врсте равнотеже: Ако тело мирује, иако на њега делују силе, кажемо да се налази у статичкој равнотежи. Ако се тело креће равномерно праволинијски, иако на њега делују силе, кажемо да се налази у динамичкој равнотежи. Тражити од ученика да наведу нове примере статичке и динамичке равнотеже. Нпр.: Када гурају књигу која лежи на столу ако мирује или се креће равномерно праволинијски у равнотежи су сила трења и сила која је гура. У првом случају је реч о статичкој, а у другом динамичкој равнотежи.. Кроз дискусију сумирати закључке: Равнотежа тела може постићи ако на њега делују две силе једнаких интензитета и праваца, али супротних смерова. Обајснити да је ова законитост је искоришћена за мерење силе динамометром: Динамометар показује интензитет еластичне силе истегнуте опруге када је у равнотежи то је истовремено и интензитет силе коју мери. О статичком мерењу силе говоримо када динамометар мирује интензитет силе која одржава динамометар у мировању једнак је еластичној сили коју он показује. Објаснити пример са слике.8 где динамометри мере силе F.4 N, и F 6N. Нагласити да су у шестом разреду силу мерили само статички, док ће је сада мерити и динамички.

21 О динамичком мерењу силе говоримо када се динамометар креће равномерно праволинијски интензитет силе под чијим се дејством динамометар креће равномерно праволинијски једнак је еластичној сили коју показује динамометар. Објаснити мерење силе на слици.9а. Опруга динамометра настоји да се скупи једнако са обе стране еластичном силом уравнотежена и са силом трења Fe F. F tr и са вучном силом F. Тело је у равнотежи јер је На примеру са слике она износи F tr.n. F e, па је F F и Објаснити мерење силе на слици.9б. Мери се сила теже која делује на тело масе, у лифту који се креће равномерно наниже или навише Ученици са слике очитавају силе које мере динамометри F tr.n и g 4 N. Напоменути да се сила може мерити динамички и мерењем масе и убрзања тела a, коришћењем Другог Њутновог закона F a - ускоро ће научити како се мери убрзање тела мерењем пређеног пута и времена за које тело пређе тај пут. Поделити ученике према броју расположивих динамометара. Ученици мере различите силе. Пратити мерења и указивати на евентуалне грешке. Ученици записују резултате мерања на табли и претварају их у различите јединице. Подсетити ученике како могу лако направити динамометар којим могу поредити, али не и мерити силе, као што су учили у шестом разреду. Учврсти се један крај ластиша чепом за крај цевчице, на пример од хемијске оловке, или дебљег папира савијеног у ролну. На други крај се закачи жица са обојеним подеоцима, на пример лаком за нокте. Број поделака који изађу из цевчице је пропорционалан сили која делује на други крај жице. За слабије силе се користи једна нит из ластиша, а за јаче цео ластиш. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Урадити задатак: Приликом отварања падобрана брзина падобранца се смањи са v 60 / на v 5 / за t. Колико је убрзање падобранца? Проценити колика сила отпора ваздуха кочи падобранца масе 80 kg? Убрзање: v v a Успорење: a 45.8, F a 3667 N kn. t Напомена: Убрзање (а) и успорење ( a ) су означени различито. Много чешше се означавају исто (а) пошто се лако разликује када се ради о успорењу, а када о убрзању. У наредним задацима ће бити означени на исти начин. Питања.8 и.0. e tr

22 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 9 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Тренутна и средња брзина тела. Векторске величине обрада монолошка, дијалошка фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ...3. уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време ако су му познате друге две величине ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: средњом брзином тела, тренутном брзином тела, векторским величинама. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Подсетити ученике о наученом о брзини и средњој брзини у шестом разреду и казати да ће сада проширити своја знања. Главни део часа Кроз разговор ученике подсетити на дефиницију средње брзине која описује кретање у целини количник укупно пређеног пута и укупног времена t за које је тај пут пређен. v t r. Ако се пређени пут тела састоји од n деоница дужина одговарајућа времена v... 3 n r. t t t3... tn t,..., Кроз разговор подсетити да:,...,,, 3 n које тело прелази за, t, t3 tn, по реду, средња брина тела на целом путу једнака је:

23 збир у горњој формули означава произвољан број (n) сабирака, 3 стајање тела је такође кретање са брзином једнаком нули, стајању у горњој формули одговара пређени пут нула, а време одговара времену стајања тела. Кроз разговор подсетити ученике да је кретање равномерно ако се у току посматраног временског интервала брзина тела не мења брзина тела је тада једнака у сваком временском интервалу, без обзира на то колико он био мали. Објаснити да се промена брзине може посматрати у довољно малом временском интервалу у коме брзина само расте, или само опада пораст или смањење брзине су мањи у краћем временском интервалу. Ако је посматрани временски интервал веома мали, промена брзине у њему је занемарљива та брзина је тренутна брзина тела. Навести пример: Брзиномери аутомобила показују тренутну брзину, а компјутери савремених аутомобила могу израчунати и средњу брзину. Кроз разговор навести ученике на закључак да је код равномерног кретања средња брзина је једнака тренутној брзини у сваком тренутку кретања. Подсетити ученике на векторски карактер брзине одређена интензитетом, правцем и смером. Интензитет брзине је одређен бројном вредношћу и јединицом мере. Правац вектора брзине код праволинијског кретања поклапа се са правцем кретања тела. Правац брзине у свакој тачки код криволинијског кретања једнак је правцу тангенте на путању у тој тачки. Смер вектора брзине одговара смеру кретања тела. Нагласити да се векторске особине брзине наглашавају стрелицом изнад њене ознаке (сл..0). Тражити од ученика да поредају по интензитету брзине на слици. Очекивани одговор: Брзина тела је најмања у тачки А, а највећа у тачки C. Питати ученике како би вектори изгледали када би се тело кретало здесна улево: Очекивани одговор: вектори би имали исти почетак, интензитет и правац, али супротан смер. Подсетити ученике да су у шестом разреду учили да је поред брзине и сила векторска величина, а да ће ускоро видети да је и убрзање вектор. Тражити од ученика да наброје величине које нису вектори (скаларе). Очекивани одговор: маса, дужина, површина, запремина, густина, притисак и температура... Напоменути да ће у сатријим разредим учити да је површина вектор. Нагласити да се код свих векторских величина ставља стрелица изнад слова којим је означена, у тексту и на слици. ( v, F, a ) Ако је векторска величина означена без стрелице онда се мисли само на њен интензитет. Подсетити да су у шестом разреду учили да дужине вектора брзине треба да буду пропорционалне интензитетима, ако се на истом цртежу приказује више брзина и да то важи и за остале векторе.

24 4 Таржити од ученика да на табли цртају различите векторе, као што је приказано на сликама. и да прокоментаришу њихове величине: на слици.а дужине вектора брзине морају бити у односу :3, као и интензитети брзина, на слици.б однос дужина одговара односу интензитета вектора вучна сила има већи интензитет од силе трења ( F ), Ftr вектори брзине и силе теже на слици.в су произвољне дужине јер се различите физичке величине не могу поредити. Подсетити на речено, да је убрзање је вектор, па је вектор и убрзање Земљине теже g његов равац и смер одређује и правац и смер силе теже. Кроз разговор навести ученике на закључак да двоструко већа, или двоструко мања сила, значи да је њен интензитет двоструко већи или мањи, од друге силе која има исти правац и смер, односно: множењем или дељењем векторске величине позитивним бројем (скаларом) не мењају се правац и смер векторске величине Нагласити да знак минус испред ознаке векторске величине мења смер вектора вектори F и имају исте интензитете ( F ) и правце, али супротне смерове, односно: множењем или дељењем векторске величине негативним бројем (скаларом), мења се смер те векторске величине. Кроз дискусију са ученицима објаснити односе ветора на слици.. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Питање.. F

25 5 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 0 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Тренутна и средња брзина тела. Векторске величине понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ...3. уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време ако су му познате друге две величине ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: средњом брзином тела, тренутном брзином тела. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А проверити стечена знања ученика, посебно о наученом о тренутној и средњој брзини. Урадити задатак.8. Ученик је до школе путовао поред пекаре где је купио доручак. Пут до пекаре, која је од куће удаљена 500, прешао је за 5in. Ученик се у пекари задржао 3 in. Пут од пекаре до школе, који износи 300, прешао је за 6 in. Одредити средњу брзину ученика на путу од куће до школе. v 3 r, t t t3

26 v r 0.95, Подсетити ученике да је резултат је довољно заокружити на три цифре различите од нуле, као што су учили у шестом разреду више од четири цифре различите од нуле нема смисла писати. Резултат би било погрешно записати у облику Овај резултат је математички исправан, али нема физичког смисла, ако се води рачуна о могућим грешкама мерења у школским условима... Урадити задатак.0. Трећину пута бициклиста се креће брзином 5 k/h, а остатак пута прелази за 5 in. Цео пут бициклиста прелази за 0 in. Одредити пређени пут бициклисте. Један ученик изражава непоѕнато време и уврштава у формулу за средњу брзину. v t 3 t. 3v v 3v r. 3vt 3vt t 3v 3v Други ученик завршава задатак. v t r, 3v 3v t t v ( t t ) k. 3 Урадити задатак. Човек се креће по сплаву брзином v.5 / у правцу речног тока. Река тече брзином v /. Одредити могуће брзине човека у односу на обалу., Ученик који зна да чему је једнака брзина тела у односу на обалу и да су могућа два смера кретања човека, решава задатак на табли. Када се креће у смеру речног тока: v v v 3.5 /. Када се креће у супротном смеру: v v v 0.5 /. Продискутовати: У другом случају је интензитет релативне брзине једнак разлици веће и мање брзине. Усмерена је у смеру веће брзине. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак Урадити задатак: Гепард је познат као најбржа животиња на свету. Када је гладан и јури плен брзину v 0 k/h може да достигне и за три секунде. Колико је тада убрзање гепарда. v a 0.. t Задатак.9.

27 7 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Равномерно праволинијско кретање. Графички приказ зависности брзине и пређеног пута од времена обрада монолошка, дијалошка фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: равномерно праволинијским кретањем, графичким приказом зависности брзине и пређеног пута од времена. Уводни део часа Т О К Ч А С А Кроз разговор ученике подсетити на примере (сл..5) и особине равномерно праволинијског кретања. тело за једнаке временске интервале прелази једнаке путеве интензитет брзине непроменљив на свим деловима пута, без обзира на то колико ситне делове пута посматрали. v cont, v t. Главни део часа Подсетити ученике на графички приказ зависности физичких величина. Дефинисати Декартов кординатни систем (координатни почетак, апсциса, ордината) и кординате (сл..3).

28 Сл..3 8 Објаснити који су графици растући, а који опадајући. Нагласити да се на крају координатних оса пишу ознаке физичких величина и коришћених јединица и да се на апсцису, по правилу, наносе независно променљиве величине, а на ординату величине које од њих зависе. График зависности посматраних физичких величина добија се повлачењем линије кроз тачке у координатном систему. Дефинисати стрмину (нагиб) графика стрмији је ако са апсцисом заклапа већи угао. Кроз дискусију са ученицима објаснити однос стрмина графика на слици.4 и њихов карактер (растући или опадајући). Нагласити да ћемо за графичко описивање кретања користити графике зависности пређеног пута, брзине, убрзања и силе од времена време, које протиче независно од кретања, наноси се на апсцису. Тражити од ученика да на табли табеларно прикажу пример равномерног кретања из уџбеника (табела ) дати времена и брзину, а ученици израчунавају пређене путеве у појединим тренуцима. t [] v [/] [] Ученици на табли (уз помоћ) цртају графике зависности брзине и пређеног пута од времена (сл..6 и.7). Кроз дискусију навести ученике на закључак да је: график зависности брзине од времена код равномерних кретања права паралелна временској оси, график зависности пређеног пута од времена права која пролази кроз координатни почетак. Један ученик рачуна на табли површину испод графика зависнодти брзине од времена: 0 5/ 00. Други ученик рачуна пређени пут за то време Нагласити да:

29 9 лако могу проверити да је пређени пут у било ком временском интервалу једнак површини испод графика зависности брзине од времена у том временском интервалу, се може се показати да ова законитост важи за сва кретања, не само за равномерно праволинијска. Питати ученике како би изгледани претходни графици да тело мирује. Очекивани одговор: Оба би се поклапала са апсцисом, тј. временском осом. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива.

30 30 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Равномерно праволинијско кретање. Графички приказ зависности брзине и пређеног пута од времена понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: равномерно праволинијском кретању, графичком приказивању зависности брзине и пређеног пута од времена. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Т О К Ч А С А Кроз разговор подсетити ученике на особине равномерног кретања. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, проверити стечена знања ученика, посебно о наученом о сили и кретању.

31 Урадити задатак.. Тело се креће равномерно брзине и пређеног пута тела од времена брзином 3 /. Нацртати графике зависности Урадити задатак.4. Отац и ћерка истовремено почињу да трче једно према другом. Отац трчи брзином 5 /, а ћерка брзином 3 /. После ког времена ће се срести, ако је њихово почетно растојање било 40? Колике ће путеве прећи свако од њих? Ученик који зна да треба сабрати пређене путеве изражене преко брзина и времена одређује тражено време. o vo t и ć v ć t. d d o ć vo t vć t ( vo vć) t t 5. vo vć Други ученик одређује тражене путеве. v t 5 и v t 5. o o Кроз дискусију о релативности кретања навести ученике на закључак да се задатак може лакше урадити коришћењем релативне брзине отац се у односу на ћерку креће релативном брзином v и почетно растојање између њих прелази за време: o v ć d t 5. v v o ć ć ć Урадити задатак.. Аутомобил се креће 0 k равномерно брзином 40 k/h. Након тога се креће 5 k равномерно, брзином 30 k/h. Нацртати графике зависности брзине и пређеног пута од времена. Један ученик одређује времена кретања. 0k t 0. 5h 5in, v k 40 h 5k t 0. 5h 30in. v k 30 h Други ученик одређуеје пређене путеве. k vt h 0k. h k vt h 5k. h 0k 5k 5k. Наредна два ученика цртају тражене графике. Кроз дискусију навести ученике на закључак да при цртању другог графика треба водити рачуна да је аутомобил на почетку другог периода кретања већ прешао пут од 0 k. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Задатак. и питања.3 и.4.

32 3 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 3 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Зависност брзине од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању обрада монолошка, дијалошка фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са зависношћу брзине од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању, графичким приклазом ове зависности. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Ученик на табли изводи из формуле за убрзање: v a, v a t. t Т О К Ч А С А Нагласити да тело може да мења брзину кретања различито, са већим или мањим убрзањем. Ученици описују промене убрзања код неког неравномерног кретања, на пример тркача (сл..9).

33 Главни део часа 33 Дефиисати равномерно променљиво кретање код којег се брзина у току кретања мења за једнаку вредност у једнаким временским интервалима. Кроз дискусију навести ученике да из формуле v a t изведу закључак: Да би промена брзине v била једнака у било ком временском интервалу t једнаке дужине, мора и убрзање бити једнако у свим временским интервалима код равномерно убрзаног кретања убрзање је константно a cont. Подсетити да то значи да је промена брзине је пропорционална дужини временског интервала ( v a t) у два, три или пет пута дужем временском интервалу промена брзине је два, три или пет пута већа.. Дефинисати равномерно успорено кретање као равномерно променљиво кретање са негативним убрзањем. Ученик на табли изводи зависност врзине од времена узимајући да у почетном тренутку t 0 брзина тела износи v 0, а у тренутку t износи v, и ако се време мери од почетка кретања, када је t 0 0. v a t, v v a t ), v v 0 a t. 0 ( t0 Кроз дискусију навести на закључак да брзина равномерно расте почевши од почетне ако је убрзање позитивно, а да се равномерно смањује почевши од почетне ако је убрзање негативно (успорено кретање). Написати зависност када је почетна брзина нула. v a t. Нагласити да се често код равномерно успореног кретања са a означава апсолутна вредност убрзања, односно успорење (убрзање је a ), па је зависност брзине од успорења: v v 0 a t. Нагласити да се код равномерно убрзаног кретања брзина мења за једнаку вредност у једнаким временским интервалима, без обзира на то колико ти интервали били мали. Нагласити да је најједноставнији облик равномерно променљивог кратања равномерно променљиво праволинијско кретање. Ученик на табли решава пример из уџбеника: Посматрајмо равномерно променљиво кретање тела са почетном брзином v 0 / и убрзањем a 0./. Израчунајмо брзину тела након 0 секунди: v v0 a t Кроз дискусију навести ан закључак да ће се сваких 0 брзина променити за 4 /, као и за првих 0 ученик исписујее табеларну зависност брзине тела од времена за првих 80 (табела 4). t [] v [/]

34 a 0.5/ за првих 80 секунди кретања тела. Ученик на табли одређује смањење брзине за v v0 a t Други ученик на табли црта график зависности брзине од времена (.0). Кроз дискусију навести на закључак: да је график права линија: која не пролази кроз координатни почетак и да би кроз њега пролазила да је почетна брзина тела једнака нули, која је стрмија када је убрзање веће. Ученик на табли решава пример из уџбеника: Посматрајмо кретање са почетном брзином v 0 5 / и са убрзањем 5 / сваких 0 и уписује податке у табелу 5. t [] v [/] Завршни део часа Ученик на табли црта график зависности брзине од времена (.). Продискутовати график: Након 60 од почетка кретања тело се зауставља и мења смер кретања па му је брзина негативна тело прво успорава, а затим убрзава у супротном смеру. Подсетити ученике на пример вертикалног хица (сл.. и.3). Сумирати речено за график зависности брзине од времена код равномерно променљивог кретања. График: је растући код убрзаног, а опадајући код успореног кретања, је стрмији ако је убрзање или успорење веће, пролази кроз координатни почетак ако је почетна брзина нула. Домаћи задатак: Завршити евентуално незавршени други пример. Задатак.5 и питање

35 35 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 4 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Зависност брзине од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: зависности брзине од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању, графичком приказивању ове зависности. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А проверити стечена знања ученика, посебно о наученом о равномерно променљивом кретању. Урадити задатак.7. Крећући се равномерно убрзано, убрзањем /, постиже за 0. Колика је почетна брзина тела? v v 0 at, v0 v a t, тело брзину од 30 /

36 36 v 0 /. 0 Урадити задатак.8. Друго тело неку брзину достигне за два пута дуже време од првог тела. Колики је однос убрзања првог и другог тела? Оба тела крећу из мировања. Достигнуте брзине тела су: v a t и v a t, одакле се изједначавањем брзина лако добија тражени однос убрзања: a a t t. Урадити задатак.3. Мотор, почетне брзине 5 /, креће се 0 убрзањем.5/. график зависности убрзања и брзине од времена. Одредити пређени пут мотора за то време. Један ученик одређује крајњу брзину и пређени пут. v v o at, v 5/.5 / 0, v 30/, at vot,.5 / (0) 5/0, 75. Друга два ученика цртају тражене графике. Ученик који зна да је пређени пут једнак површини испод последњег графика одређује га и на тај начин. 5 /0 5/0 75. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Завршити евентуално незавршене задатке. Задатак.0 и питање.6 Нацртати

37 37 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 5 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Зависност пута од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању обрада монолошка, дијалошка фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са зависношћу пута од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању, графичким приклазом ове зависности. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Т О К Ч А С А Подсетити ученике да је пут који тело пређе у неком временском интервалу једнак површини испод графика зависности брзине од времена. Нацртати графике зависности брзине од времена код равномерно убрзаног кретања у општем случају (сл..) Ученик на табли одређује површину испод графика за убрзано кретање од ( t 0 ) до неког тренутка t пређени пут. t( v v0 ) v0 t, v v 0 at, и добија зависности брзине од времена. Сл..

38 38 t v 0 t a, за v 0 0 a t. Други ученик понавља исто за успорено кретање површина једнака разлици површина ( v правоугаоника ( v 0 t ) и троугла ( 0 v) t ). t v 0 t a. Подсетити да се често код равномерно успореног кретања са a означава успорење, тј. апсолутна вредност убрзања и да се иста форму ла добија заменом убрзања са a у прву формулу. Описати оглед са слике.5 којим се потврђује ваљаност формуле at /. Као занимљивост приказати односе пређених путева и времена. Нагласити да их није потребно памтити. Напоменути да ће особине равномерно променљивог кретања проучавати и на вежбама. Ученик на табли решава пример из уџбеника и даје табеларни приказ (табела 6): Посматрајмо равномерно променљиво кретање тела са почетном брзином v 0 0. / и убрзањем a 0.0/. t [] [] Нагласити да график зависности пређеног пута од времена није права линија (сл..4). Ученик на табли изводи зависност брзине од пређеног пута. v v 0 v v 0 v v0 v v0 vv0 v0 v v0t a t v0 a a a vv0 v0 v vv0 v0 v v0 a a a t a t vv 0 a v v 0 0 a t 0 a v v, v v0 t, a 0 0 v v a или v v a.

39 39 Написати све проучаване зависности за успорена кретања преко успорења (апсолутне вредности убрзања). v v 0 a t, Завршни део часа v 0 t a t, v v 0 a, Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Задатак.6.

40 40 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 6 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Зависност пута од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: зависности пута од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању, графичком приклазивању ове зависности. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А проверити стечена знања ученика, посебно о наученом о равномерно променљивом праволинијском кретању. Урадити задатак.9. Тело се креће равномерно успорено успорењем 5/. му се брзина не смањи са 0 / на v v a, 0 v0, a v 4 /? Колики пут пређе док

41 00 6 v 0 v 8.4 a. 0 4 Урадити задатак.. Убрзање другог тела је за 0% мање од убрзања првог тела. Колики је однос времена за која тела пређу једнаке путеве? Оба тела крећу из стања мировања. Ученик који познаје процентни рачун на табли одређује односе убрзања. a 0 a. 00 a a a 0. a 0. 8 Други ученик изједначава пређене путеве и одређује трађени однос. t a t a, t t a t a a,. a t a.8a Нагласити да у подацима треба истаћи све што може помоћи у решавању задатка наведеним начином записивања односа међу почетним брзинама истичемо да постоје две, и да имају једнаке интензитете. v v v Урадити задатак. Мало дете трчи од мајке праволинијски брзином када се дете налазило равномерно убрзано и стиже га након до сустизања детета?. v 0.8/. Мајка то примети d 5 од ње. Плашећи се да дете не излети на улицу, одмах крене за њим Ученик који зна односе пређених путева пише одговарајуће једначине. at d, d vt, d Други ученик одређује тражене величине. ( d vt) a 0.7, at 9. t t 5. Којим се убрзањем мајка кретала и колики пут прелази Питати ученике како би једначине гласиле да није занемарено време реакције мајке, односно, да је мајка кренула t 0.5 након што је приметила да дета трчи, и да га стигне за истих пет секунди. Питати ученике да ли ће убрзање мајке бити исто. Очекивани одговор: Мора бити веће јер дете трчи дуже и прелази дужи пут. Ученик који зна да, ако је време кретања мајке t, време кретања детета износи t t, пише једначине на табли. at d, d v( t t), d Тражити од ученика да задатак заврше за домаћи. ( d v( t t)) a 0.75, at 9.4. t Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Питање.7.

42 4 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 7 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање ОДРЕЂИВАЊЕ СТАЛНОГ УБРЗАЊА ПРИ КРЕТАЊУ УГЛИЦЕ НИЗ ЖЛЕБ Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ..7.. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обнаваљања и утврђивања знања и стицања умења о равномерно убрзаном кретању измерити убрзање куглице за три различита угла стрме равни (око, и 3 ). Показати да убрзање куглице расте са повећавањем угла стрме равни. Проценити грешке мерења времена и пређеног пута. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практику

43 43 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 8 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Динамика равномерно променљивог кретања. Убрзање као вектор обрада монолошка, дијалошка фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину, убрзање и силу ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: графичким приказивањем зависности убрзања и силе од времена код равномерно променљивог кретања, векторским карактером убрзања. Уводни део часа Т О К Ч А С А Подсетити ученике да је код равномерно променљивог кретања убрзање тела константно, и да је маса тела такође константна. Кроз дискусију Другог Њутновог закона ( F a ) навести ученике на закључке: равномерно променљиво кретање изазива константна сила ( F cont ), ако на тело не делује никаква сила ( F 0) убрзање му је нула ( a 0 ) кретаће се константном брзином ( v cont ). Главни део часа Ученици на табли решавају пример из уџбеника и цртају графике зависности убрзања и силе од времена (сл..6). 0.5kg. Тело креће равномерно убрзано са убрзањем Посматрајмо сложено кретање тела масе се првих t 5in a. Наредних in 3/ t 0 креће се равномерно

44 44 ( a 0), а после тога t3 0in равномерно успорено са убрзањем приказано у табели 7. a 3 /, као што је t [in] a [/ ] 3 0 F [N].5 0 Кроз дискусију ученике навести на закључкак да су оба графика праве паралелне временској оси, изнад временске осе код убрзаног кретања ( a 0, F 0), испод временске осе код успореног кретања ( a 0, F 0 ). Напоменути да су графици на временској оси, јер су нула и убрзање тела ( a 0 ), и сила која на њега делује ( F 0). Објаснити векторски карактер убрзања. Написати две формуле које познају и у којима фигурише убрзање. v v a t t v t и F a. Објаснити да разлика две брзине је такође вектор, као што су и брзине, што се записује v v v. Подсетити и да је сила вектор. Подсетити да су временски интервал и маса су скалари (немају правац и смер). Подсетити да дељењем позитивним скаларом не мењају се правац и смер вектора. Навести ученике на закључак: Пошто је временски интервал увек позитиван, као што је и маса тела, вектор убрзања има правац и смер једнак правцу и смеру: промене брзине тела и силе која делује на тело. Нагласити да са њиховим познавањем математике, интензитет, правац и смер убрзања није могуће одредити у најопштијем облику, ако су познати вектори v и v, или F, па ће упознати правце и смерове убрзања само код праволинијских кретања. Објаснити смерове убрзања код убрзаног и успореног кретања са слика.7 и.8. Код убрзаног кретања: ( v v, ( v v 0), па је и убрзање позитивно ( a 0) има правац и смер брзина тела, као и сила која је довела до убрзавања тела ( F a). Код успореног кретања: ( v v, v v 0), па је и убрзање негативно ( a 0) има правац као брзина тела, али супротан смер, као и сила која тело убрзава ( F a).

45 45 Подсетити да примере равномерно убрзаног и равномерно успореног кретања представљају хитац увис и слободан пад (сл.. и.3). Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Питања.8 и.9.

46 46 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 9 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Динамика равномерно променљивог кретања. Убрзање као вектор понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину, убрзање и силу ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: динамици равномерно променљивог кретања, убрзању као вектору. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А проверити стечена знања ученика, посебно о наученом о силама и кретању. Урадити задатак. Тело масе kg креће се брзином v.5/. Коликом силом треба деловати на тело и у ком смеру, да би тело преполовило након пређених 0? Колико је при томе убрзање тела? Ученик који зна да се ради о успореном кретању и да сила делује у супротном смеру од брзине тела решава задатак. v v a, v v, v 3v a v, 4 4 3v a

47 Питати ученике колико је убрзање тела. Очекивани одговор: Израчинато је успорење тела, а убрзање износи Други ученик одређује силу која је успоравала тело. F a 0.3 N 30 N Нагласити да када би тражи колика сила убрзава тело, у Други Њутнов закон би уврстили убрзање, а не успорење, па би одговор био F 0.3 N 30 N. Истаћи да се о знацима убрзања и силе мора водити рачуна ако се у току истог кретања тело и убрзава и успорава тада се за цело кретање посматра убрзање, које је некада позитивно, а некада негативно, што ће видети у наредном задатку. Урадити задатак.6. На слици је нацртан график зависности брзине тела од времена. Напишите особине кретања у посматраним временским интервалима. Нацртајте график зависности убрзања тела и силе која делује на тело од времена. Маса тела је kg. Колики пут тело прелази за цело посмaтрано време? а) Један ученика износи особине кретања првих 0 - тело мирује. Убрзање му је нула, и на њега не делује никаква сила. б) Други ученик са графика записује особине кретања наредних 40 када се тело креће равномерно убрзано, а следећи ученик одређује убрзање и силу у том периоду. v 4/ v v 0 at, a 0., t 40 F a kg N. в) Један ученик износи особине кретања наредних 0 - тело се креће равномерно, убрзање му је нула, и на њега не делује никаква сила. г) Наредна два ученика записује особине кретања наредних 0 када се тело креће равномерно успорено, и одређују убрзање и силу у том периоду. v v0 at, v t 4/ 0 0 a 0., F a kg ( 0. ) 0.4 N. Наредни ученик или ученици цртају графике зависности убрзања и силе од времена Коначно, ученик који зна да је пређени пут једнак површини испод графика зависности брзине од времена одређује тражени пут (збир површина два троугла и једног правоугаоника). 40 4/ 0 4/ 0 4/ 00. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Завршити евентуално незавршене делове задатака Питање..

48 48 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 0 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање ПРОВЕРА ДРУГОГ ЊУТНОВОГ ЗАКОНА ПОМОЋУ КОЛИЦА Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ..7.. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обнаваљања и утврђивања знања и стицања умења о Другом Њутновом закону помоћу колица проверити важење овог закона. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практикуму.

49 49 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 0 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање ПРОВЕРА ДРУГОГ ЊУТНОВОГ ЗАКОНА ПОМОЋУ АТВУДОВЕ МАШИНЕ Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ..7.. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обнаваљања и утврђивања знања и стицања умења о Другом Њутновом закону помоћу Атвудове машине проверити важење овог закона. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практикуму

50 50 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Графички приказ зависности брзине и пута од времена. Квалитативни и квантитативни графици. понављање, утврђивање, провера знања, рекапитулација дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ.3... уме да примени односе између физичких величина које описују равномерно променљиво праволинијско кретање ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: графичком приказу зависности брзине и пута од времена, квалитативним и квантитативним гарфицима. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Кроз разговор подсетити ученике на једначине које описују равномерно и равномерно убрзано кретање. Главни део часа Кроз питања и одговоре: поновити научено о графичком приказу зависности брзине и пређеног пута од вермена код равномерног и равномерно убрзаног кретања. утврдити стечена знања,

51 5 проверити стечена знања ученика, посебно о наученом о графичком приказу зависности између физичких величина. Написати табелу 3 из уџбеника на табли као пример два равномерна кретања различитим брзинама v 40k/h и v 80k/h. t [in] v [k/h] [k] v [k/h] [k] Тражити од ученика да на табли нацртају одговарајуће графике зависности брзине и пређеног пута од времена у по једном координатном систему (сл..8). Кроз дискусију навести ученике на закључке: График зависности брзине тела од времена кретања је права паралелна временској оси удаљенија је од ње ако је брзина тела већа. График зависности пређеног пута од времена је права која пролази кроз координатни почетак график је стрмији ако је брзина тела већа. Ученик на табли црта график зависности пређеног пута од времена код равномерно убрзаног кретања. На пример, понавља пример из уџбеника цртајући одговарајућу табелу: Посматрајмо равномерно променљиво кретање тела са почетном брзином Табела 6. Зависност пређеног пута од времена v 0 0. / и убрзањем a 0.0/. t [] [] Анализом графика подсетити ученике да овај график није права линија. Питати ученике како би изгледао график да је убрзање веће. Очекивани одговор: Био би стрмији јер би за исто време тело прешло већи пут. Нагласити да ће у старијим разредима учити о особинама ових графика. Упознати ученике са значењем речи:

52 Квантитет означава количину (бројну вредност неке величине). Квалитет означава разлику међу стварима и појавама независно од количине. Упознати ученике са разликом између: 5 квантитативних графика (претходни графици) код којих су на координатне осе унете бројне вредности, квалитативних графика (сл..5) са којих се могу одредити само односи физичких величина. Продискутовати са ученицима графике са сл..5. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Задатак..

53 53 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Међусобно деловање два тела - силе акције и реакције. Трећи Њутнов закон обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона, експериментална фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум, динамомметри, колица магнет, гвожђе СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: међусобним деловањем два тела - силама акције и реакције, Трећим Њутновим законом. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Т О К Ч А С А Навести примере међусобног деловања тела (слике.3 и.3) и објаснити како и где делују силе и колики им је интензитет. Навести још примера: крећемо се по тлу тако што гурамо тло уназад силом трења између ногу и тла, а она нас гура силом истог правца, али супротног смера унапред, пливамо тако што воду гурамо уназад, а вода нас гура унапред. птице лете тако што крилима потискују ваздух наниже, док ваздух њих потискује навише, притиснута опруга на нас делује силом супротног смера, надуван балон се креће тако што еластичне силе балона потискују ваздух из њега у једном смеру, а ваздух потискује балон у супротном смеру.

54 54 Тражити од ученика да наведу још неке примере. На пример, када скочимо гурамо тло наниже, а оно нас навише, пушка испали метак унапред, а она крене уназад... Заједно са ученицима генерализовати закључке: силе међусобног деловања имају исти правац, а супротан смер. деловање тела је увек узајамно, ако једно тело делује на друго неком силом, онда и то тело делује на прво такође силом, Поделити ученицима расположиве динамометре, тражити да их повезане растегну, као на слици.3, и забележе силе које показују. Ученици закључују да су интензитети сила којима међусобно делују динамометри, а преко њих и руке, једнаки. Подсетити да се силе истог интензитета а супротних смерова могу означити истим словима, али имају супротан знак: F и F. Тражити од ученика да провере да ли сила међусобног деловања зависи од кретања тела једна им рука са динамометром мирује а другу шире (сл..3б). Ученици закључују да сила међусобног деловања не зависи од кретања тела, и да је F и F. Тражити од ученика да провере да ли сила међусобног деловања зависи од маса тела која делују закаче један динамометар за клупу или зид учионице, као на слици.33. Ученици закључују да сила међусобног деловања не зависи од маса тела. Демонстрирати ученицима да једнакост сила међусобног деловања важи и за тела која делују посредством физичког поља везати преко динамометра двоја колица, са магнетом и гвожђем на њима, за наспрамне зидове као на слици.34 и показати да су интензитети сила F и F једнаки. Са ученицима генерализовати закључак: Силе међусобног деловања тела имају једнаке интензитете. Објаснити да све изведене закључке обједињује Закон акције и реакције, или Трећи Њутнов закон: Силе којима међусобно делују два тела имају исте интензитете и правце, али супротне смерове. Нагласити да се, као на сликама.3 и.33 силе међусобног деловања често означавају истим ознакама, али са супротним знацима, па Закон акције гласи: Ако прво тело делује на друго тело силом F, онда друго тело делује на прво силом F. Нагласити да се некада се силе међусобног деловања означавају различитим индексим, на пример, F сила којом прво тело делује на друго тело, а F сила којом друго тело делује на прво (сл..34), па Трећи Њутнов закон гласи: Ако прво тело делује на друго тело силом F, онда друго тело делује на прво силом F која је по интензитету једнака првој сили. F F, а пошто обе силе имају исти правац, али супротан смер, важи:

55 F F. 55 Напоменути да се сила којом прво тело делује на друго, изазивајући његов одговор, назива сила акције, а да се сила којом друго тело делује на прво, као одговор, назива сила реакције. Питати ученике која је сила акције, а која реакције, у наведеним примерима. Очекивани одговор: Дечак који је гурнуо девојчицу и прст који делује на опругу делују силама акције, а одгурнута девојчица и опруга делују силама реакције. Нагласити да некада није могуће одредити која је сила акције, а која реакције, нити је то важно, као код магнета и гвожђа са слике.34. Питати ученике која је природа сила у наведеним примерима. Из одговора извести зајључке: силе акције и реакције су исте природе обе морају бити гравитационе, или еластичне, или електричне, или магнетне итд., истовремено настају и нестају, пошто су узајамне. Кроз посматрање сила на цртжима у примерима навести ученике на важан закључак: Силе међусобног деловања делују на два различита тела нема смисла тражити њихову резултанту (има смисла тражити само резултанту сила које делују на исто тело). Кроз дискусију навести ученике на занимљив закључак Земља привлачи тела на својој површини силом теже, а силом истог интензитета и тела привлаче Земљу. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Питање.3.

56 56 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 3 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање Међусобно деловање два тела - силе акције и реакције. Трећи Њутнов закон понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о: међусобном деловању два тела - силама акције и реакције, Трећим Њутновим законом. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А проверити стечена знања ученика, посебно о наученом о силама и кретању. Урадити задатак.7. Дечак масе убрзања добијају дечаци? 40 kg на леду одгурне друга масе 50 kg силом од 0 N. Колика Ученик који зна на треба искористити једнакост сила на оба дечака, решава задатак на табли. F 0 N a 0.5 и 40 kg F 0 N a kg Урадити задатак 3.8. Приликом краткотрајног међусобног деловања човека

57 57 и детета брзина им се промени за 0 и /. 50 Колика је маса детета, ако је маса човека kg? 60 Подсетити ученике да силе акције и реакције истовремено настају и енстају, тј. делују између тела једнако време. Онај ко закључи да треба Други Њутнов закон изразизи преко помене бразина, ради задатак на табли. t v a F č č č č č и, d d d d d t v a F t v t v d d č č и. 4kg d č č d v v Урадити задатак.8. Момак и девојка стоје на леду и држе за крајеве затегнут неистегљив канап дужине. 4 Маса момка износи kg, 80 а девојке kg. 50 Да би се међусобно привукли затежу канап константном силом од N 0. После ког времена ће се сударити? Колика је брзина њиховог релативног кретања при судару? Један ученик примењује Други Њутнов закон за обоје, а други пише пређене путеве и везу између њих. F F F F a и F a, t F t a и t F t a. d. Трећи ученик одређује тражено време, а четврти релативну брзину. F t F t t F t F d 4.96 ) ( F d t, 0.6 F t t a v и 0.99 F t t a v..6 r t F F t F t v v v. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Питање.4.

58 58 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 4 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање целокупно градиво понављање, утврђивање, рекапитулација, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ...3. уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време ако су му познате друге две величине ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ.3... уме да примени односе између физичких величина које описују равномерно променљиво праволинијско кретање ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања, провера и рекапитулација знања о силама и кретању. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре Т О К Ч А С А

59 59 поновити научено, утврдити стечена знања, проверити стечена знања ученика, посебно о наученом о силама и кретању. Рекапитулирати стечена знања о силама и кретању: променама брзине тела условљеним деловањем сила, убрзању тела и његовим јединицама, Другом Њутновом закону, статичком и динамичком мерењу силе, векторском карактеру, брзине, убрзања и силе, равномерном праволинијском кретању, равномерно убрзаном праволинијском кретању, графичким начином предстваљања зависности брзине, убрзања, силе и пређеног пута од времена, Законом акције и реакције. Урадити задатак.6. Мотор се креће равномерно успорено, успорењем /. до заустављања, ако му је почетна брзина износила 0 /? Колики пут прелази Учемник решава задатак : v v a. 0 Када се заустави v 0, па је: 0 v0 a z. Тражени пут износи: v0 z 5. a Урадити задатак.9. Момак и девојка стоје на леду и држе за крајеве затегнут неистегљив канап дужине 4. Маса момка износи 80 kg, а девојке 50 kg. Да би се међусобно привукли затежу канап константном силом од релативног кретања при судару? 0 N. После ког времена ће се сударити? Колика је брзина њиховог Ученик који зна да силе једнаког интензитета ( F F F) убрзавају обоје, и да треба применити Ддуги Њутнов закон, одређује убрзања и прешене путеве. a F F и F a, at t и at t Други ученик одређује тражено време. d F F F. t t F t F t, d t ( ) F Ученик који зна чему је једнака релативна брзина завршава задатак.

60 60 v F t at 0.6 F t F t v r v v F t.6. и F t v at Урадити задатак.30. Дечак вуче возић који се састоји од пет вагона масе по 00 g силом од N која је усмерена у правцу шина. Коликом силом претпоследњи вагон вуче последњи? Колико је убрзање вагона? Завршни део часа Ученик који зна да треба применити Други Њутнов закона за све вагоне и последњи решава задатак на табли.. F 5a и F a 5, F a и F 0. N 5 5 F. 5 Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Обавестити ученике да ће наредног часа радити контролну вежбу. Домаћи задатак: Завршити евентуално незавршене задатке.

61 6 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 5 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање контролни рад из целе области провера знања и утврђивање градива текстуална индивидуални потребни папири и прибор за рад СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ...3. уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време ако су му познате друге две величине ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ.3... уме да примени односе између физичких величина које описују равномерно променљиво праволинијско кретање ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Провера и оцена знања ученика из области Сила и кретање. Т О К Ч А С А Уводни део часа Подела тестова. Упутства за рад. Главни део часа Ученици раде контролни уз евентуалну помоћ и упутства. Пример задатака ) Кретање тела баченог вертикално у вис је пример:

62 6 а) равномерног кретања б) равномерно убрзаног кретања в) равномерно успореног кретања г) равномерно успореног и равномерно убрзаног кретања ) На прво тело делује нека сила. На друго тело, двоструко веће масе делује двоструко већа сила. Однос убрзања првог и другог тела је: а) б) в) / г) 0 3) Колико убрзање добија тело јединичне масе када га убрзава сила F N? F N Одговор: a. kg 4) Тело се на одређеном путу креће брзином v 50 k/h, при чему на пола пута стоји један сат. Колика је средња брзина тела на целом путу? а) v 50 r k/h б) v 50 r k/h в) v 50 r k/h 5) Зависност брзине тела од времена је приказана на слици. Одредити убрзање тела Решење: У првих 30 и 60 од почетка кретања. v (0 - )/ (0-6)/ 40 : a t 40 0 Од 40 до 80 : a 0 6) Колики пут пређе тело из претходног задатка између двадесете и четрдесете секунде кретања? Решење: Преко површине испод графика: Аналитички v0t at 60. 7) Зависност брзине тела од времена је приказана на слици.

63 Одредити брзине тела Решење: До Од in : in до 4 in : и 80 од почетка кретања. (- 0) v t 0 (.4-) v t 0 8) Резултујућа сила која делује на тело у претходном задатку је: а) већа у прва два минута него у преостала два минута б) мања у прва два минута него у преостала два минута в) једнака нули Одговор: нула јер су кратања равномерна. 9) Тело масе 0 kg покрене сила F 00 N и делује на њега пола минута. Колика је крајња брзина тела ако на њега не делују друге силе? F 00 N a, 0 kg v at ) Написати пример почетне v и крајње брзине тела v да би убрзање у временском интервалу када су брзине промењене био негативно. Одговор: Завршни део часа На пример: Сакупљање одговора. v и v 0. Обавестити ученике да ће од наредног часа бити проучавана кретања под дејством силе теже.

64 64 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 6 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Кретање тела под дејством силе теже Убрзање при кретању тела под дејством силе теже. Слободан пад. Галилејев оглед. обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум, лоптица, новчић и картончић СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: убрзањем при кретању тела под дејством силе теже, Галилејевим огледом. Уводни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на научено у шестом разреду о гравитационој сили и сили Земљине теже. Главни део часа Дефинисати силу Земљине теже, или кратко силу теже као силу којом Земља привлачи тела на својој површини или у својој близини. F g. Дефинисати g убрзање Земљине теже. Истаћи да оно зависи од географске ширине и надморске висине (сл.

65 65 3.), и да на географској ширини 45, на нивоу мора, износи g 9.8. Истаћи да и друга небеска тела убрзавају тела на својој површини или у својој близини и да убрзање зависи од масе и њиховог полупречника Месечево убрзање је око шест пута мање од убрзања Земљине теже. Нагласити да сила теже делује на тела без обзира на начин њиховог кретања и да ли на тела делују друге силе (сл. 3.). Истаћи особине силе теже: Тела теже да падају у правцу и смеру деловања силе теже на половима и екватору ка центру Земље, а због ротације Земље, на осталим местима мало одступају од овог смера. На половима је једнака гравитационој сили између тела и Земље, а на осталим местима је мало мања од ње, због ротације Земље око своје осе најмања је на екватору. Дефинисати слободан пад као кретање без почетне брзине само под дејством силе теже (када се занемари отпор ваздуха). Дефинисати вертикалан хитац за који важи исти услов. Ученик на табли, коришћењем Другог Њутновог закона показује да се ова кретања одвијају са убрзањем или успорењем земљине теже. g a, a g. Кроз дискусију навести ученике на закључак да ово убрзање не зависи од масе тела, нити од било које друге особине тела (запремине, облика и слично) једнако је за сва тела на истом месту. Објаснити Галилејев оглед и напоменути да је изведен вероватно на кривом торњу у Пизи (сл. 3.3). Нагласити да није јасно како је Галилеј дошао до закључка да сва тела падају једнаким убрзањем, јер у његово време није био познат начин остваривања вакуума. Објаснити (демонстрирати) падање куглице и перцета кроз вакуум. (сл. 3.4) Ставити на металну плочицу (рецимо новчић) у хоризонталном положају картон мало мање величине. Питати ученике ко ће први пасти на тло. Демонстрирати истовременост пада. Напоменути да пластична чаша са рупом на дну, пуштена да слободно пада, не испушта воду, јер пада заједно са њом.

66 66 Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Ученик на табли показује да заокруживање g 0/ доводи до грешке у рачуну за око % и да га не треба вршити када се рачуна калкулатором. g g g % 9.8 Домаћи задатак: Задатак 3. и питања 3. и 3..

67 67 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 7 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Кретање тела под дејством силе теже Слободно падање тела, бестежинско стање. Хитац навише и хитац наниже обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум, лоптица, динамометар са телом СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: слободним падом и вертикалним хицима, тежини и бестежинском сатњу. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Кроз разговор подсетити ученике: Т О К Ч А С А да је слобoдан пад кретање без почетне брзине само под дејством силе теже (занемарљив отпор средине), и да исто важи и за вертикални хитац навише и наниже. да се, пошто је g константно, код слободног пада и вертикалног хица навише и наниже тела крећу равномерно убрзано, или равномерно успорено. Главни део часа На табли нацртати слику са параметрима који описују слободан пад и вертикалне хице (сл. 3.5).

68 68 Кроз разговор истаћи смерове брзина и убрзања и везе пређених путева и висина тела. H h код слободног пада и хица наниже, а h код хица навише. Ученици на табли, уз помоћ, пишу одговарајуће једначине кретња (табела 0). Зависност брзине од времена Зависност пређеног пута од времена Зависност брзине од пређеног пута Брзина удара у тло H, h 0 Време Слободан пад g t v g t H h g t h H v g v g ( H h) падања v g H Вертикалан хитац наниже v 0 v v 0 g t t g t H h g t h H v0 t v v0 g v v0 g ( H h) v v0 g H Вертикалан хитац навише до највише тачке v v 0 h v H tp... подизања g 0 g t g t t v v0 g v v0 g h после слободног пада v v 0 v0 tax g Слободан пад ( H ). брзина удара у тло: v g, време падања: g t p H, Вертикалан хитац наниже. брзина удара у тло: Хитац навише. H tp. g v v g H. време до највише тачке (v = 0): = H, t tax, 0 v0 g tax, v0 tax. g Максимална висина: = H, v = 0, v g H, v0 H. g

69 69 Подсетити ученике: Земља привлачи тела силом теже, а по Закону акције и реакције, силом истог интензитета и правца, али супротног смера, и тела привлаче Земљу. Када тела слободно падају, са Земљом интерагују преко гравитационог поља. Када се тела налазе на подлози, или су окачена, интеракција се преноси непосредним додиром преко подлоге или тачке вешања тела (сл. 3.7). Подсетити учениике на научено у шестом разреду. Тежина тела ( Q ) је сила којом тело притиска хоризонталну подлогу или затеже тело о које је обешено у тачки вешања (канап, нит, плафон, опруга, и сл.), услед деловања силе Земљине теже. Нормална реакција подлоге ( N ) је сила којом подлога делује на тело које се налази на њој. Усмерена је нормално од подлоге, тј. вертикално навише када је подлога хоризонтална. Сила затезања (T или F z ) је сила којом канап, нит, плафон, опруга и сл. вуку вертикално навише на њих окачено тело. Нагласити да, поред наведених сила, на свако тело на површини Земље делује и сила теже ( g ). Ученици на табли означавају наведене силе на сликама 3.7 и 3.8, посебно истичући нападне тачке. Нагласити да тело може да притиска подлогу силом већом или мањом од његове тежине због чега се наглашава да је тежина тела сила која је последица деловања силе теже на то тело. Ученик који зна да примени Закон акције и реакције, На табли пише односе сила: Q N или Q T, Q N или Q T. Нагласити да тежина тела не делује на то тело, него на подлогу или тачку вешања, а да на тело делују: сила Земљине теже ( g ) и нормална реакција подлоге ( N ), или сила затезања у тачки вешања (T ). Подсетити ученике (статичко и динамичко мерење силе) да тело мирује, или се креће равномерно праволинијски ако на њега делују две силе једнаких интензитета и правца, али супротних смерова. Из наведеног извести закључак: ако тела на сликама 3.7 и 3.8 мирују, или се крећу равномерно праволинијски по вертикалном правцу, мора бити N g или T g, Q N g или Q T g.

70 70 Подестити ученике да се у лифту некада осећају лакшим а некада тежим. Демонстрирати и објаснити показивање динамометра на сл. 3.9 ако ослонац мирује показује једну тежину ( g ), ако се креће убрзано навише или наниже показује већу или мању тежину и ако слободно пада показује тежину нула. Нагласити да када тело слободно пада, оно не делује ни на шта (тежина нула) и дефинисати бестежинско стање као стање у коме тело нема тежину (сл. 3.0). Подсетити ученике да се сигурније бестежинско стање нормално само слободан пад не прија због велике брзине коју тело достиже. Подсетити да су можда чули да се космонаути који круже око Земље налазе у бестежинском стању и да ће у старијим разредима научити зазлоге за овакво бестежинско стање. Демонстрирати бестежинско стање (сл. 3.). осећамо када имамо ослонац и да је у краћем времену дуготрајан Нагласти да на сва тела, па и на тела у бестежинском стању, на површини Земље делује сила теже. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Звршити евентуално незавршена извођења формула из табеле 0.

71 7 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 8 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Кретање тела под дејством силе теже Убрзање при кретању тела под дејством силе теже. Слободно падање тела, бестежинско стање. Хитац навише и хитац наниже понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о убрзању при кретању тела под дејством силе теже, слободном паду, хицу навише и наниже тежини, бестежинском стању. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, Т О К Ч А С А

72 утврдити стечена знања, проверити стечена знања ученика, посебно о кретању тела под дејством силе теже. 7 Урадити задатак Метак је испаљен вертикално навише брзином којој се налази након 5. Занемарити отпор средине. 400 /. Одредити висину на Висина је једнака пређеном путу: h v 0 t g t, h Урадити задатак Маса јабуке је пада када се откачи од гране на висини 3 од тла? 00 g. Колика сила теже делује на јабуку? Колико дуго јабука Један ученик одређује силу теже. g 0.kg N. Други ученик одређује тражено време: h 3 h g t, t g 9.8 Урадити задатак Тело слободно пада са висине од 4. На којој висини од тла тело има брзину двоструко мању од брзине којом удара у тло? Завршни део часа Ученик који зна односте пређених пута, почетне и тренутне брзине ( H, H h ) решава задатак на тали. v g, vax g H, vax v 4 g ( H h ). g H 3 g ( H h), h H 3. 4 Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Задатак 3.6 и питања 3.3 и 3.4.

73 73 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 9 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Кретање тела под дејством силе теже Убрзање при кретању тела под дејством силе теже. Слободно падање тела, бестежинско стање. Хитац навише и хитац наниже понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ... уме да препозна убрзано кретање ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о убрзању при кретању тела под дејством силе теже, слободном паду, хицу навише и наниже тежини, бестежинском стању. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено,

74 утврдити стечена знања, проверити стечена знања ученика, посебно о кретању тела под дејством силе теже. 74 Урадити задатак Лоптица слободно пада са висине од секунди падања? Један ученик одређује време падања. g t H H t 3.9. g Други ученик завршава задатак. v 50. Колики пут прелази у последњој ( ) g t g t g t, v0t g ( t t) t, t Урадити задатак Ако је тежина терета 00 N, колика му је маса? Q 00 N Q g, 0.kg. g 9.8 Урадити задатак Кофер масе навише убрзањем g/5. Колика је тежина кофера? 0 kg налази се у лифту који се креће равномерно убрзано Ученик који зна да кофер убрзава разлика реакције подлоге и силе теже одређује реакцију подлоге. N g a, N ( g a). Ученик који зна да је, по Закону акције и реакције, 6 Q ( g a) g 35 N. 5 Q N заврашава задатак. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Задатак 3. и питања 3.5 и 3.6.

75 75 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 30 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање ОДРЕЂИВАЊЕ УБРЗАЊА ТЕЛА КОЈЕ СЛОБОДНО ПАДА Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обнаваљања и утврђивања знања и стицања умења о равномерно убрзаном кретању измерити убрзање Земљине теже мерењем пређеног пута и времена за које тело пређе тај пут док слободно пада. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практикуму.

76 76 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 3 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Силе трења Силе трења мировања, клизања и котрљања обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум, комплет за демонстрацију сила трења СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу, нпр. километре у метре ФИ зна када мерења понављамо више пута ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са силама трења мировања, клизања и котрљања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике да су о силама трења и отпора средине учили у шестом разреду. Главни део часа Кроз разговор подестити на научено у шестом постојања трења у разреду. Разлог

77 77 неравнинама додирних површина два тела мања ако су додирне површине боље углачане (сл. 3.6) и међусобном привлачењу тела. Извести закључак да сила трења зависи од углачаности додирних површина и супстанција од којих су тела саграђена. Дефинисати силу трења сила којом се два тела супротстављају релативном кретању једног у односу на друго, када се додирују. Нагласити да је сила трења супротног смера од брзине релативног кретања два тела, а не од њихове брзине у односу на неко треће тело објаснити смерове на слици 3.7. Нагластити да је по Закону акције и реакције, деловање између тела је увек међусобно ако подлога на тело делује силом трења F tr, тело на подлогу делује силом F tr. Демонстрирати оглед са слике 3.8. Указати да сила теже мора бити уравнотежена са реакцијом подлоге и да силе уравнотежују силе N, извести закључак да је F N tr. g, g и 3 g, N и 3 N. Из показане пропорционалности силе трења и реакције подлоге Нагласити да коефицијент трења зависи од супстанције од које су тела изграђена и од углачаности додирних површина. Нагласити да коефицијент трења има само бројну вредност (бездимензионална величина). Демонстрирати разлику између трења мировања и трења клизања (сл. 3.9) и показати да је максимална сила трења мировања већа од силе трења клизања. Кроз дискусију сумирати закључке. Сила трења мировања једнака је по интензитету сили која настоји да покрене тело у правцу паралелном подлози и има од ње супротан смер, мировања је највећа непосредно пре покретања тела,

78 78 клизања је мало мања од највеће силе трења мировања, клизања има смер супротан од смера брзине тела у односу на подлогу. Демонстрирати независност силе трења клизања од додирне површине између тела (сл. 3.0). Написати карактеристичне коефицијенте трења (табела ) и нагласити да може бити и. Додирна површина Додирна површина Челик лед 0.03 Стакло стакло 0.9 Дрво лед 0.04 Дрво дрво Гума лед (мокри) Гума лед (суви) Дрво метал Сребро сребро.4 Демонстрирати разлику између сила трења клизања и котрљања истог тела (сл. 3.) и навести на закључак да је сила трења котрљања много мања од силе трења клизања истог тела. Тражити од ученике да наведу примере за ову тврдњу точкови аутомобила, вуча балвана и сл. Објаснити улогу кугличних лежајева (сл. 3.). Навести примере штетног трења: Навести примере корисног и штетног трења: теже је покренути возило ако је трење веће, али да нема трења, не бисмо га могли ни покренути због проклизавања, захваљујући трењу, аутомобил може да прође кривину, крећемо се захваљујући сили трења између нас и подлоге силом трења гурамо тло уназад, а оно нас напред, да нема трења, тешко бисмо задржали ствари у рукама (сапун нам често испада из руке због малог трења). ако је превелико, тешко ћемо померити тело када то желимо, због трења са подлогом хабају се (троше) аутомобилске гуме и наша обућа, тупе се ножеви, због трења се загрева додирна површина између тела што може бити штетно (брзо окретање осовине мотора може је превише загрејати и деформисати па се стављају куглични лежајеви).

79 79 Напоменути да загревање трењем може бити и корисно: руке се греју трљањем једне о другу, прачовек је палио ватру трљајући два лако запаљива дрвета једно о друго. Истаћи: када тело мирује на подлози, и никаква сила не настоји да га помери, на њега не делује сила трења, да је сила трења супротног смера од брзини релативног кретања једног тела у односу на друго. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Задатак 3.7 и питања 3.7, 3.3 и 3.4.

80 80 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 3 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Силе трења Сила отпора средине. Утицај сила трења на кретање тела обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, групни, индивидуални уџбеник, практикум, стрма раван СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу, нпр. километре у метре ФИ зна када мерења понављамо више пута ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: силом отпора средине, утицај сила трења и отпора средине на кретање тела. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике о наученом о силама трења. Главни део часа Нагласити особину течности и гасова (флуида) да се прилагођавају облику суда у коме се налазе, због чега је могуће кретање чврстих тела кроз њих.

81 8 Навести ученике да дају одговарајуће примере отпора средине и упореде њихове величине по искуству: Приликом кретања кроз воду отпор је мањи него при кретању кроз ваздух, кроз мирну воду је тешко кретати се, а трчати је скоро немогуће. Посебно је тешко кретати се кроз реку узводно, или трчати уз ветар јер је релативна брзина кертања збир брзина тела и флуида. Отпор средине је већи при кретању кроз течности него кроз гасове. Отпор средине зависи од врсте флуида. Отпор средине је већи за кретање већег тела. Отпор средине зависи од облика тела које се креће кроз флуид, али и начина на који је оно окренуто у односу на смер кретања, тј. од изложености тела кретању кроз флуид. Објаснити слику 3.3. Навести пример бочног окретања према ветру, ширење падобрана и сл. Генерализовати искуствене закључке: Сила отпора средине: зависи од врсте флуида, величине и облика тела и начина како је тело окренуто, расте са порастом релативне брзине кретања чврстог тела у односу на флуид, има смер супротан смеру релативне брзине тела у односу на флуид. Објаснити кретање падобранца кретање посматрано као пример раномерног кретања (сл..5): С почетка се нагло убрзава, а када рашири падобран убрзање му се смањује јер расте отпор средине са брзином. Када се отпор средине и сила потиска изједначе са силом теже (уравнотеже) наставља да пада констрантном брзином. Напоменути да из истих разлога после неког времена куглица пада равномерно, или се мехур ваздуха подиже равномерно кроз течност. Утицај силе трења на кретање тела објаснити на примеру кретања аутомобила (сл. 3.4). Ученик на табли одређује убрзање аутомобила. F g Ftr N g, a tr g. Други ученик, или ученици, одређује време заустављања и пређени пут. v v 0 at, v v0 a, t tz, z, v 0. 0 v at 0 z v0 tz a v0 tz g

82 8 0 0 v a z v0 z a v0 z g Посебно нагласити: За заустављање возила потребни су време и простор (зауставни пут). Возачи морају смањити брзину да би скратили време заустављања и зауставни пут на местима где пешаци прелазе улицу. Ипак, не препуштајте своју сигурност у руке непажљивих возача не прелазите улицу изван пешачког прелаза. Преко улице прелазите само ако сте потпуно сигурни да је зауставни пут аутомобила много мањи од његове удаљености од вас, макар се налазили и на пешачком прелазу!. Дефинисати стрму раван (сл. 3.5) као равну површину која заклапа неки угао у односу на хоризонталу, њен угао ( ), висину (h) дужину () и дужину основе (l). Демонстрирати клизање тела низ стрму раван повећавањем њеног угла. Подсетити ученике да (сл. 3.6): тело које слободно пада убрзава сила теже g. тело мирује на хоризонталној подлози када силу теже уравнотежена реакције подлоге g N. веће убрзање тела добијају на стрмој равни већег угла. Навести ученике на закључак да: тела на стрмој равни убрзава компонента силе теже паралелна стрмој равни ( ). повећавањем угла стрме равни тело мање притиска подлогу, па је и сила реакције подлоге N мања, због чега се смањује сила трења. Сумирати разлоге клизања тела низ стрму раван: Повећавањем угла стрме равни, расте компонента силе теже која вуче тело низ стрму раван, и смањује се сила трења. Када компонента силе теже паралелна стрмој равни постане већа од силе трења мировања g p F tr, тело почиње да клизи низ стрму раван. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Задатак 3.8 и питања 3.8, 3.5 и 3.6. gp

83 83 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 33 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Силе трења Силе трења и отпора средине понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу, нпр. километре у метре ФИ зна када мерења понављамо више пута ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о силама трења, силама отпора средине. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре Т О К Ч А С А

84 поновити научено, утврдити стечена знања, проверити стечена знања ученика, посебно о силама трења и отпора средине. 84 Урадити задатак На хоризонталном столу лежи свеска масе 00g. Може ли се свеска померати по столу силом од N? Максималан коефицијент трења мировања између свеске и стола је 0.4. F tr, ax ax N ax g 0.39 N. Дата сила може померати тело по столу јер је већа од максималне силе трења. Питати ученике да ли знају када ова сила не би могла померити тело. Очекивани одговор: Када би био у лифту који се креће убрзано навише, довољно великим убрзањем, јер би тада тело више притискало подлогу па би и реакција и сила трења биле веће. Урадити задатак. 3.. Аутомобил почетне брзине 50 k/h кочи са константним успорењем. Нове гуме аутомобила и сув пут обезбеђују коефицијент трења између гума и асфалта 0.9. Колико дуго траје заустављање? Колики је зауставни пут аутомобила? Ученик на табли одређује успорење. Ftr g a a g. Други ученик завршава задатак. v v at, v v a. Ако се тело заустави ( v 0 ) након времена t и пређеног пута, тада је: v0 v0 0 v0 a z z 0.5. a g Урадити задатак. На санкама масе 5 kg седи дечак масе d 5 kg. Отац одгурне дечака почетном брзином v 0 3/ по леду. Одредити силу трења која делује на санке ако је коефицијент трења између санки и леда Колика је брзина санки након t 4? Један до три ученика одређују силу трења, успорење, крајњу брзину и пређени пут. F ( d ) g 4.7 N, tr 0 Други ученик одређује таражену брзину и пређени пут. Ftr a 0.49 ( d ) g, at gt v v0 at v0 gt.04, v0t v0t v0 v0 0 v0 atz tz.57 a g z, z Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Завршити евентуално незавршене задатке. Питања 3.9 и 3.7.

85 85 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 34 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Сила и кретање ОДРЕЂИВАЊЕ КОЕФИЦИЈЕНТА ТРЕЊА КЛИЗАЊА Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обнаваљања и утврђивања знања и стицања умења о силама трења измерити коефицијент трења клизања дате комбинације тела и подлоге. Показати да он не зависи од масе тела. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практикуму.

86 86 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 35 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Силе трења Силе трења и отпора средине понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ...4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу, нпр. километре у метре ФИ зна када мерења понављамо више пута ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ.3... зна какав је однос сила које делују на тело које мирује или се равномерно креће ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о силама трења, силама отпора средине. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А

87 проверити стечена знања ученика, посебно о силама трења и отпора средине. Урадити задатак. Лопта масе 300 g је гурнута брзином v.5 0 / дувања јаког ветра. Колика је сила отпора ваздуха ако се лопта заустави након пређених Занемарити трење котрљања лопте. 87 Ученик који зна да сила отпора средине зауставља лопту решава задатак. 0 v v a, 0 v v v0 v a 0.3, F N ot a. Урадити задатак. 3.. Тело масе смеру супротном од смера 0? kg по столу вуче хоризонтална сила од 4 N. Колики је коефицијент трења између тела и стола, ако се тело креће убрзањем /? Ученик који зна да тело убрзава разлика вучне силе и силе трења решава задатак на табли., F g, F F tr a a F a g Напоменути да се често успорење назива убрзањем ако се из смисла задатка види да се ради о успореном кретању. Урадити задатак Тело масе 3 kg креће се по столу брзином 0.5/. Коефицијент трења клизања између тела и стола износи 0.. Коликом силом треба вући тело у правцу и смеру брзине да би: а) наставило да се креће истом брзином, б) почело да се убрзава, в) почело да се успорава? а) б) в) Један ученик црта све силе које делују на тело и одређује силу трења и успорење тела. N g. F F tr a, F g F g a, F a g. Кроз дискусију са ученицима установити односе сила у различитим случајевима. Други ученик завршава задатак. F а) Тело се креће равномерно ако је убрзање нула g 0, тј. ако на њега делује сила: F g N. F tr б) Тело се креће убрзано ако је a 0, односно, ако је F N. в) Тело се креће успорено ако је a 0, односно, ако је F N. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Завршити евентуално незавршене задатке. Задатак 3.7 и питања 3.0 и 3.8.

88 88 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 36 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Кретање тела под дејством силе теже. Силе трења целокупне области понављање, утврђивање, рекапитулација, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ...4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу, нпр. километре у метре ФИ зна када мерења понављамо више пута ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ.3... зна какав је однос сила које делују на тело које мирује или се равномерно креће ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања, провера и рекапитулација знања о кретању тела под дејством силе теже, силама трења. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А

89 89 проверити стечена знања ученика, посебно о кретању тела под дејством силе теже и силама трења. Рекапитулирати стечена знања о кретању тела под дејством силе теже и силама трења. Сила Земљине теже и убрзање силе теже. Слободан пад. Вертикалани хитац. Тежина и бестежинско стање. Силе трења мировања, клизања и котрљања. Силе отпора средине. Урадити задатак 3.7. Два тела почињу истовремено падати са различитих висина и након оба ударају у тло. Тело које је било на већој висини има почетну брзину /, а тело на мањој висини пада без почетне брзине. Колика је почетна разлика висина ових тела? t h h h v0t g t g t, h v 0 t. t, h g, h v 0 t g Урадити задатак 3.4. Камен масе kg пада убрзањем 8.5/. Колика је сила отпора средине? Ученик који зна да тело убрзава разлика силе теже и силе отпора средине решава задатак на табли. g F ot F ot a. g a ( g a).6 N. Урадити задатак 3.3. Аутомобил масе t брзину од 7 k/h достиже после 0 од почетка кретања. Колика је вучна сила аутомобила? Коефицијент трења између гума и подлоге је 0.7. Први ученик одређује убрзање из кинематичке једначине. v a t Ученик који зна да тело убрзава разлика вучне силе и силе трења завршава задатак. F F tr a, F g, F v t g 8867 N 8.87 kn. tr v a t. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Завршити евентуално незавршене задатке. Питања 3., 3. и 3.9.

90 90 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 37 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Кретање тела под дејством силе теже. Силе трења целокупне области провера знања и утврђивање градива текстуална индивидуални потребни папири и прибор за рад СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ...4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу, нпр. километре у метре ФИ зна када мерења понављамо више пута ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ.3... зна какав је однос сила које делују на тело које мирује или се равномерно креће ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Провера и оцена знања ученика из области Кретање тела под дејством силе теже и Силе трења. Т О К Ч А С А Уводни део часа Подела тестова. Упутства за рад. Главни део часа Ученици раде контролни уз евентуалну помоћ и упутства. Пример задатака ) Са обале истовремено скачу у воду отац, мајка син и ћерка чије су масе 90 kg, 65 kg, 40 kg и 30 kg, по реду. Поредај особе по тежини у току пада, од највеће ка најмањој. Одговор: У току пада сви су у бестежинском сатњу, тј. имају тежину нула.

91 9 ) Дечак баца камен одређеном брзином вертикално навише, а девојчица баца камен истом брзином вертикално наниже. Занемарити отпор ваздуха. Брзина којом удара у тло камен кога је бацила девојчица је у односу на брзину којом удара камен кога је бацио дечак: а) већа б) мања в) брзине су једнаке Одговор: Када при падању пролази поред места бацања увис камен има исту врзину коју је имао при бацању, само усмерену наниже, тј. има исту брзину као камен који је бацила девојчица (на почетку). 3) Колика је брзина тела непосредно пре пада на тло након слободног пада са висине h? Одговор: v gh ) Метак је испаљен вертикално увис брзином v /. Колика му је брзина на половини максималне висине коју достиже? Решење: Максимална висина је v0 ghax, h ax v 0 g Брзина на пола висине је hax v0 v0 v0 v0 v v0 g v ) Коефицијент трења зависи од: а) углачаности додирних површина и супстанције од које су тела саграђена б) углачаности додирних површина и реакције подлоге в) углачаности додирних површина и тежине тела 6) Тело масе 400 g клизи по хоризонталној подлози. Колики је коефицијент трења клизања између тела и подлоге ако је сила трења F tr N? Решење: Ftr Ftr N g, g 7) Тело масе 00 g, док клизи по хоризонталној подлози, притиска вертикално надоле сила F 0.3 N. Колика је сила трења ако је коефицијент трења клизања 0.? Решење: N g F, F N ( g F) 0.56 N. tr 8) Сила трења клизања тела на стрмој равни а) расте са повећавањем угла стрме равни б) расте са повећавањем дужине стрме равни в) смањује се са повећавањем угла стрме равни 9) Дечак и девојчица крену по леду истом почетном брзином по паралелним правцима у истом смеру. Колики је однос путева који пређу дечак и девојчица за 40 kg и 30 kg, по реду. а) 4:3 б) 3:4 в) г) t? Масе дечака и девојцице су

92 9 Решење: Ftr Ftr g, Ftr g, a g, a g Ftr. 0) Колики је коефицијент трења између тела и хоризонталне подлоге ако се брзина тела преполови након пређеног пута? Почетна брзина тела је v 0 /. F g a tr g, v v0 a, v 0 v0 v, v0 g, 4 3v 0 3v 0 g, g Завршни део часа Сакупљање одговора. Обавестити ученике да ће од наредног часа учити о равнотежи тела.

93 93 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 38 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Деловање две силе на тело дуж истог правца обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање деловања две сила на тело дуж истог правца, услова под којима тела не ротирају, резултанте сила које делују дуж истог правца, тежишта тела. Уводни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на: - векторске особине сила и значај нападне тачке, - на случајеве равнотеже сила које на сретали у претходним часовима када су се силе поништавале, па се тело кретало равномерно или је мировало (закон инерције), - на случајеве равнотеже сила по неком правцу (тело које се не креће по вертикали јер с поништавају сила теже и реакција подлоге). Главни део часа Дефинисати равнотежу као стање кретања тела које се не мења са временом и статичку и динамичку равнотежу. Рећи ученицима да делују силама на књиге, док леже на столу, као на слици 4.

94 Тражити од ученика да закључе како треба силе да делују да не би довеле до рортације тела, евентуално помоћи. Објаснити понашање тела када на њега делују силе као на сл Дефинисати резултујућу силу, резултанту преко Другог Њутноовог закона. F a R На примерима показати када је резултанта једнака збиру, а када разлици сила. F R F F, FR F F Из примера са слике 4. увести резултатнту као векторски збир свих сила које делују на тело. F F F R Објаснити правило надовезивања вектора за налажење њиховог збира (сл. 4.3). Дефинисати услов равнотеже: тело се налази у равнотежи ако је резултанта свих сила које на њега делују једнака нули ( F R 0 ). Навести неке примере равнотеже који су раније посматрани (сл. 4.4). Дефинисати тежиште тела као нападну тачку силе теже. навести примере (сл.4.5). Завршни део часа Кроз питања прверити усвојеност изложеног градива. Провежбати питања 4. и 4.. Урадити задатак На тело делују силе F и F које имају смер исток-запад, и сила F 3 која има смер запад-исток. Интензитети сила су редом: 5 N, 3N и N. Колика је резултујућа сила и како је усмерена? F R 5 N 3N -N 4 N Домаћи задатак: Питања 4.3, 4.4 и задатак 4..

95 95 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 39 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Полуга. Момент силе обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум, импровизоване полуге СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...3. уме да препозна када је полуга у стању равнотеже ФИ.3... разуме и примењује услове равнотеже полуге ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: моментом силе и јединицама за његово мерење у SI систему, векторским карактером момента силе, општим условима равнотеже тела. Уводни део часа Т О К Ч А С А Продискутовати домаће задатке. Кроз питања и одговоре подсетити ученике - шта су динамичка и статичка равнотежа, - на услове под којима тела не ротирају, - на начин одређивања резултанте сила које делују дуж истог правца, - шта је тежиште тела. Главни део часа Од ученика тражити да импровизацијом направе клацкалицу. На пример, оловка преко оловке и сл. На примеру клацкалице дефинисати ротационо кретање (сл. 4.8).

96 96 На импровизованој клацкалици навести ученике на закључке да су за ротацију тела важни интензитет силе и крак силе (сл. 4.9). Дефинисати момент силе као меру утицаја силе на ротацију и као њихов производ. M F d Извести јединицу за момент силе у SI систему. M Fd N Указати ученицима на векторски карактер момента силе без уласка у детаље. Нагласити да је за наредна излагања довољно различитим знаком означити моменте силе који настоје да тела обрну у супротним смервима (сл. 4.0). Дефинисати резултујући момент силе и показати да је резултујући момент за пример са слике M R F d F d F 3 d 3 F Дефинисати опште услове равнотеже тела. FR 0 и M R 0 Дефинисати услове равнотеже када на тело делују две силе. F F d F d F 4 d 4 Завршни део часа Кроз питања прверити усвојеност изложеног градива. Провежбати питање 4.6. Урадити задатак Вага се налази у равнотежи. На један тас ваге се стави тег масе 50 g. Колики момент силе изводи вагу из равнотеже ако је удаљеност ослонца таса од осе ротације полуге 0 c? M rf rg kg N Домаћи задатак: Питања 4.5 и 4.6.

97 97 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 40 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Врсте равнотеже. Равнотежа полуге и њене промене понављање, утврђивање, провера знања монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, лењир, удубљена посуда СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...3. уме да препозна када је полуга у стању равнотеже ФИ.3... разуме и примењује услове равнотеже полуге ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о динамичкој и статичкој равнотежи, физичкој величини момент силе, општим условима равнотеже тела. Примена наученог на решавање проблема. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Прордискутовати домаће задатке и питање 4.7. Т О К Ч А С А Главни део часа Кроз питања и одговоре - поновити научено, - утврдити стечена знања, - проверити знање ученика о стеченим знањима, посебно из области Равнотежа. Питати ученике да наведу примере динамичке равнотеже.

98 98 Очекивани одговор: Различити примери равномерно праволинијског кретања (аутомобила, пернице по столу...). Питати ученике. Ако се тело креће по хоризонталној подлози равномерно, при чему сила трења клизања износи F 5 N, колика сила још делује на тело и и ком смеру. Очекивани одговор: Истог интензитета у смеру кретања тела. Урадити задатак 4.. Два дечака гурају аутомобил у истом правцу и смеру. Један делује на аутомобил силом од 50 N, а други силом од 30 N. Коликом силом треба на аутомобил да делује трећи дечак, да би заменио деловање претходне двојице? Тражити од ученика да на табли нацртају векторе силе и да их саберу правилом надовезивања. F F R F F 80 N 3.7. Урадити задатак. На тело делују три силе у вертикалном правцу. Сила интензитета 60N је усмерена наниже, а сила интензиотета 40N је усмерена навише. Колики је интензитет треће силе, и како је усмерена, ако је резултанта усмерена вертиаклно наниже и има интензитет 90 N? Ако нема правилног цртежа навести ученике на закључак да: - резултанта мора да има правац свих сила и да јој почетак буде на почетку првог вектора и да - трећа сила мора да се надовезује на збир прве две и да иде до краја резултанте. R 60 N 40 N F3 90 N 60 N 40 N F3 Урадити задатак 4.3. Књига се састоји од корица масе свеска од корица масе F 3 70 N 30 g и 00 листова, сваки масе од по. 5g, a 0 g и 00 листова, сваки масе од по g. Колику масу тегова треба ставити на свеску да би истом силом притискала сто као књига? Један или два ученика одређује на табли масе књиге и свеске k 0.03 kg kg 0.33 kg 0.0 kg kg 0. kg Наредни ученик одређује масу тегова. Q Q Qk Q ( k ) g k 0.kg g Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити разумевање претходних проблема и утврдити знање делове задатака са којима су ученици имали проблеме у решавању. Домаћи задатак: Евентуално завршавање неурађених задатака.

99 99 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 4 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Врсте равнотеже. Полуге. Просте машине обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, лењир, удубљена посуда СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...3. уме да препозна када је полуга у стању равнотеже ФИ.3... разуме и примењује услове равнотеже полуге ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са стабилном, лабилном и индеферентном равнотежом, полугама и врстама полуга, условом равнотеже полуга, простим машинама. Уводни део часа Кроз питања и одговоре подсетити ученике - шта су динамичка и статичка равнотежа, - шта је момент силе, - на општи услов равнотеже тела. Т О К Ч А С А Главни део часа Правећи руком осовину за ротацију лењира показати ученицима када се он налази у стабилној, лабилној и индиферентној равнотежи. Тражити да ученици изведу исти огледа са неким предметом који им је на располагању, оловком, књигом, перницом.

100 Дефинисати три врсте равнотеже. На табли нацртати слику 4. и показати какве силе условљавају различите врсте равнотеже. 00 Питати ученике у каквој се равнотежи налазе математичко клатно и тело окачено о опругу када мирују. Поновити исто са удубљеном посудом (сл. 4.). Дефинисати полугу. Дефинисати активну силу. Дефинисати полуге прве, друге и треће врсте (сл. 4.3). Од ученика тражити да импровизацијом направе клацкалицу. На пример, оловка преко оловке и сл. Указати да је момент силе реакције подкоге нула (крак нула), па је за равнотежу полуге потребно поништавање момената момента тежине и момента активне силе. Q d F d и да равнотежу полуге одржава активна сила d F d Q Нагласити да је за равнотежу полуге неопходно и поништавање сила које на њу делују. Дефинисати просте машине као механизме помоћу којих можемо слабијом силом савладати јачу. Навести примере простих машина (сл. 4.4).

101 0 Посербно истаћи да моторика људског тела ради на принципу полуга различитих врста (сл. 4.5). Навести примере држања тела у руци и подизања и спуштања главе. Завршни део часа Кроз питања прверити усвојеност изложеног градива. Провежбати питања 4.8. Урадити задатак 4.6. Домаћи задатак: Питање 4.9.

102 0 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 4 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Врсте равнотеже. Полуге. Просте машине понављање, утврђивање, провера знања монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, лењир, удубљена посуда СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...3. уме да препозна када је полуга у стању равнотеже ФИ.3... разуме и примењује услове равнотеже полуге ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о динамичкој и статичкој равнотежи, физичкој величини момент силе, врстама равнотеже по стабилности врстама полуга, условима равнотеже полуга, Примена наученог на решавање проблема. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак и питање 4.0. Т О К Ч А С А Главни део часа Кроз питања и одговоре - поновити научено, - утврдити стечена знања,

103 03 - проверити знање ученика о стеченим знањима, посебно из области Равнотежа Урадити задатак. Држећи за кваку, дечак вуче врата силом од 0 N која је нормална на раван врата. Удаљеност кваке од шарке је 75 c. Коликим моментом силе дечак делује на врата? Ученик црта на табли шему и решава задатак M F d, M 0 N N. Урадити задатак 4.7. Колица за превоз терета човек држи у равнотежи силом 50 N када крак терета износи 0 c, а крак силе 80 c. Колика је тежина терета? Коликом силом човек може држати у равнотежи исти терет ако крак силе повећа за 0%? Питати ученике о услову равнотеже полуге. Ученик скромнијег змања примењују први услов равнотеже. F d Qd F Q 400N d d Питати ученике како могу записати однос између кракова силе пре и после повећања d 0% d. d. Ученик са тачним одговором задатак завршава на табли. Qd F d F d F d F d F d F F 45.5 N d.d. Урадити задатак 4.8. На клацкалици седе брат и сестра маса 8 и kg, по реду. Удаљеност братовог тежишта од осовине клацкалице је, а сестриног.8. Коликом силом треба мајка да делује на клацкалицу на удаљености., да би полуга клацкалице била хоризонтална у равнотежи? Од ученика тражити да на табли нацртају шему деловања сила. Један ученик одређује тежине деце. Qb b g и Q g. Један или више ученика одређује на табли момента свих сила, образлажући знаке. M Q d, M Q d, M F d. Qb d b Q d Q b d b Q d F d 0, F 57 N. d b b b Један ученик пише услов равнотеже и одређује тражену силу. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити разумевање претходних проблема и утврдити знање делове задатака са којима су ученици имали проблеме у решавању.

104 04 Домаћи задатак: Евентуално завршавање неурађених задатака. Тражити да се присете притиска о коме су учили у шестом разреду, јер ће им та знања требати на наредном часу.

105 05 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 43 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Сила потиска у течности и гасу. Архимедов закон обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, посуда са водом и телима која по њој пливају, преливни суд са телом окаченим на опругу СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...5. разуме и примењује концепт густине ФИ...6. зна да хидростатички притисак зависи од висине стуба флуида ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су подсећање ученика на научено о густини, притиску, хидростаичком притиску и Паскаловом закону, упознавање ученика са силом потиска, упознавање ученика са Архимедовим законом. Уводни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на градиво научено у шестом разреду: - на дефиницију притиска, - дефиницију густине, - шта су хидростатички и аеростатички (атмосферски) притисак, - Паскалов закон. Главни део часа Сумирајући претходне одговоре: - прецизно дефинисати притисак и поновити јединице за његово мерење у SI систему (сл. 4.), F N p Pa S

106 06 - подсетити ученике чему је једнак хидростатички притисак. p g h Нагласити скаларни карактер притиска и да је притисак на некој дубини течности једнак збиру притиска изнад њене површине и хидростатичког притиска. p p 0 g h Прецизно дефинисати паскалов закон. Питати ученике: Шта се дешава када притисну тело које плива по води, рецимо пластичну лоптицу. Навести на одговор да осете силу навише којом лоптица делује на руку. Ставити на површину воде дашћицу од дрвета, пинг понг лоптицу и сл. и тражити од ученика да осете деловање те силе. Дефинисати силу потиска као силу којом течност потискује навише тела која су у њу потопљена или делимично уроњена. Анализом огледа са слике 4.4 показати да важи Архимедов закон на тело потопљено, или делимично уроњено у течност, вертикално навише делује сила потиска чији је интензитет једнак тежини телом истиснуте течности. а) Qkofice Qtela Fp б) Qkofice Qtela Fp Q0 в) Qkofice Qtela Fp Q0 Qkofice Qtela Fp Q 0 Пре сваког корака питати ученике шта очекују: Очекивани одговори: Да из суда истекне запремина течности једнака запремини тела (слике а и б). Други тачан одговор се тешко може очекивати, па пажљивим сипањем показати да се казаљка врати на почетну вредност. Извести формулу за силу потиска разматрањем сила које истежу опругу сила које делују на тело угоњено у течност (сл. 4.5). Кроз питања подсетити ученике да је маса тела једнака производу густине и убрзања силе теже и чему је једнака тежина тела. 0 0 V Q 0 0 g Извести закључак да је сила потиска бројно једнака тежини телом истиснуте течности Fp Q 0. Уопштити деловање силе потиска са течности на све флуиде.

107 07 Завршни део часа Кроз питања прверити усвојеност изложеног градива. Провежбати питања 4. и 4.. Урадити задатак 4.. Домаћи задатак: Питање 4.3 и задатак 4..

108 08 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 44 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Сила потиска у течности и гасу. Архимедов закон понављање, утврђивање, провера знања монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...5. разуме и примењује концепт густине ФИ...6. зна да хидростатички притисак зависи од висине стуба флуида ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о сили потиска Архимедовом закону. Примена наученог на решавање проблема. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаће задатке. Т О К Ч А С А Главни део часа Кроз питања и одговоре - поновити научено, - утврдити стечена знања, - проверити стечена знања ученика, посебно из области Равнотежа. Питати ученике на које тело са слике 4.6 у уџбенику делује већа сила потиска. Ако не постоји тачан одговор кроз дискусију навести на одговор да је она једнака на сва тела. Питати да ли су сигурни која од наведених тела испливавају, лебде или тону. Навести ан одговор да нема довољно података закључак. Било које може да плива лебди или тоне, у зависности од њихове средње густине. На пример, последње тело са слике може да тоне ако је густина зидова веома велика, па је средња густина зидова и ваздуха у њему већа од густине воде.

109 09 Урадити задатак 4.3. Коликом силом на равно и хоризонтално дно суда површине вода насута у суд до висине. Атмосферски притисак износи p 0. kpa. p p 0 gh, F ( p 0 gh) S, N F c делује Урадити задатак 4.4. Колики је однос сила којима вода, услед хидростатичког притиска, делује на вертикални зид суда на дубинама од 0 и 0 c? Питати ученике да ли хидростаички притисак зависи од атмосферског притиска. Очекивани одговор: НЕ. Питати: да ли сила којом хидростатички притисак делује на зид суда зависи величине површине на коју се посматра њено деловање. Навести на одговор да зависи јер су зидови вертикални, па хидростатички притисак није једнак по целој површини (расте са дубином). Објаснити да се због наведеног у задатку посматра веома мала површина суда. Два или три ученика одређују силе на две дубине и њихов однос. p F p0 gh p gh F ghs gh S h h 0 c 0 c p S gh S F. F ps ghs Урадити задатак 4.5. Одредити притисак на дубини 3 воде износи.03g/c. Aтмосферски притисак је 0300 Pa. p p 0 gh, p 0300 Pa = 0.3 kpa. 0 испод површине мора. Густина морске Урадити задатак. Риба дужине l 0 c вертикално испливава кроз воду. Колика је разлика између притисака који делују на усне и на крај пераја рибе? p p0 gh p p gh g h ) 0 ( l kg p p p p0 g( h l) ( p0 gh ) gl Pa. 3 Нагласити да p 0 утиче на притисак. Питати ученике да ли имају могу одредити ову разлику у процентима. Очекивани одговор: Недостају подаци о атмосферском притиску и некој од дубина. Тражити од ученика да задатак прошире са реалним подацима како би могли одредити и наведени проценат. Пример допуне: p 0 0.3kPa и h 0 c : Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити разумевање претходних проблема и утврдити знање делове задатака са којима су ученици имали проблеме у решавању.

110 0 Домаћи задатак: Одредити у процентима разлику притисака у претходном задатку. kg p p0 gh 0300Pa , 3 p 96Pa P 00% 00%.9%. p 060Pa Нагласити да је за овај проценат притисак на перајама већи него на глави, а да би притисак на перајама био мањи од притиска на глави за P p 00%, што је мало мањи проценат. p

111 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 45 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Пливање и тоњење тела обрада монолошка, дијалошка, демонстрациона фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, прозирна посуда са водом и телима која по њој пливају, која тону, и која лебде. Картезијански гњурац. Кисела вода и сухо грожђе. СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...5. разуме и примењује концепт густине ФИ...6. зна да хидростатички притисак зависи од висине стуба флуида ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су да ученици разумеју разлоге за пливање, тоњење и лебдење тела, да кроз занимљиве демонстрације усвоје научено. Уводни део часа Т О К Ч А С А Продискутовати домаћи задатак. Кроз питања и одговоре подсетити ученике на - на дефиницију притиска - шта су хидростатички и аеростатички (атмосферски) притисак, - Архимедов закон. Главни део часа Кроз питања и одговоре подсетити ученике шта је густина и у којим се јединицама мери. V Дефинисати хомогена и нехомогена тела. Дефинисати сердњу густину.

112 r V Ставити тело да плива на површини течности. Мало га извући и питати ученике шта ће се десити када га пустимо, које силе ће деловати на њега, и који је однос између њих (сл. 4.8а). Очекивани одговори: Тонуће и даље јер је резултујућа сила (разлика сила теже и потиска) усмерена надоле. R g F p 4.8б). Очекивани одговор: У равнотежи јер се потиска. F g p Кроз питање подсетити да је ова Пустити да се тело смири и питати ученике у кавом је стању тело (сл. поништавају сила теже и сила равнотежа стабилна. Помоћу слике 4.9 објаснити тоњење тела и показати да тело тоне ако је 0. g g Vg F p V 0 Помоћу слике слике 4.30 показати да тело испливава ако је 0 (показати на примеру пинпонг лоптице). g Vg V 0 Помоћу слике слике 4.3 показати да тело лебди ако је 0. R g F 0 p Кроз питања и одговоре навести ученике да сами објасне пливање рибе подсетити их да риба има мехур коме може да мења запремину, а ако треба и да се тиме мења средња густина рибе. Демонстрирати картезијански гњурац. Кроз питања и одговоре навести ученике да закључе да се променом стискања боце мења средња густина епрувете, као код рибе, тако да епрувета може да тоне, лебди или испливава. Поакзати како јаје испливава ако се посоли вода на чијем се дну налази. Питати за објашењење, по потреби навести на тачнан закључак. Показати и објаснити понашање сувог грожћа у киселој води. Објаснити аномалију воде и навести њен значај за живи свет. Завршни део часа Кроз питања прверити усвојеност изложеног градива. Провежбати питања 4.4 и 4.7. Домаћи задатак: Питања 4.5 и 4.6.

113 3 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 46 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела Сила потиска у течности и гасу. Архимедов закон понављање, утврђивање, провера знања монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...5. разуме и примењује концепт густине ФИ...6. зна да хидростатички притисак зависи од висине стуба флуида ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о сили потиска Архимедовом закону. Примена наученог на решавање проблема. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаће задатке. Кроз питања и одговоре подсетити ученике - шта је притисак, - шта је хидростатички притисак, - како гласи Архимедов закон. Главни део часа Продискутовати питање 4.6. Т О К Ч А С А Урадити задатак 4.6. Колика сила потиска делује на тело запремине воду? 3 3 V 00 c 0.000, F V g 3 00 c потпуно потопљено у 3 3 p, 000 kg/ / 0.98N F. p Урадити задатак 4.7. На пингпонг лоптицу потпуно потопљену у воду делује сила потиска 400 N. Колика је запремина лоптице?

114 Fp V g V 0.4 N 000 kg/ 9.8/ c 3 Урадити задатак 4.8. Даска дебљине 5 c и дужине плива по површини воде тако да је 60% потопљена у воду. Колика мора да буде ширина даске да би на њу могло сести дете масе 5 kg, а да се не покваси? Питати ученике: Да ли шира или ужа даска на површини воде могу да држе већи терет а да не потону заједно са њим. Очекивани одговор: Шира, јер на њу делује већа сила потиска. Извести ученика да одреди однос густина даске и воде из податка о пливању саме даске. v V g V g, 0.6V g V g 0.6. v, v Питање: Који је услов равнотеже детета на даски. Очекивани оговор: Тежина даске и детета мора бити мања од силе потиска потпуно потопљене даске. Други ученик пише одговарајућу једначину: потребну запремину, и ширину даске. V, v V, 0 v. 6 v V g g V g, а исти или трећи ученик одређује v v V. V l d a a 0.5 5c l d 0 v Питање: Како дете може подићи ниво даске док седи на њој? Ако нема тачног одговора сугерисати повећањем силе потиска. Питање како се она може повећати? Ако нема тачног одговора навести на одговор урањањем у воду нечега што држи дете или руке, ноге и сл. Урадити задатак. Куглица масе куглице. 5 g лебди у води густине kg/. Одредити запремну Кроз питања и одговоре ученике довести до закључка: Пошто куглица лебди њена густина је једнака густини воде. На основу закључка ученик решава задатак на табли kg V 50 kg c 3 Урадити задатак (Титаник проблем). Подсетити ученике на таргедију брода Титаник који је почетком прошлог века потонуо пошто је ударио у санту леда. Решавањем наредног проблема (страна 05 у уџбенику) видећете колико је пута већа запремина леда испод површине воде него изнад ње. Сл У равнотежи је сила потиска једнака сили теже која делује на лед и која износи g Vg. Другим речима, важи V v ( V V) l l V V v l Примећујемо да је запремина леда изнад воде приближно десет пута мања од запремине леда под водом. Због тога морепловци, на основу величине санте леда изнад површине, морају добро да оцене укупну величину санте леда пре него што одустану од њеног заобилажења. l

115 5 Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити разумевање претходних проблема и утврдити знање делове задатака са којима су ученици имали проблеме у решавању. Домаћи задатак: Завршити неурађене задатке. Обавестити ученике о контролној вежби која ће бити одржана наредног часа.

116 6 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 47 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа тела контролни рад из целе области провера знања и утврђивање градива текстуална индивидуални потребни папири и прибор за рад СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ...3. уме да препозна када је полуга у стању равнотеже ФИ.3... разуме и примењује услове равнотеже полуге ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Провера и оцена знања ученика из области Равнотежа. Т О К Ч А С А Уводни део часа Подела тестова. Упутства за рад. Главни део часа Ученици раде контролни уз евентуалну помоћ и упутства. Пример задатака ) Када плива константном брзином кроз воду хоризонтално, риба се налази у: а) статичкој равнотежи б) динамичкој равнотежи в) нестабилној равнотежи г) није у равнотежи ) Ако два дечака гурају силама једнаког ионтензитета и правца, али супротног смера. Сто а) је у увек равнотежи б) не мора бити у равнотежи в) је у стабилној равнотежи г) је у лабилној равнотежи.

117 7 Може да ротира ако момент силе није нула, па не мора бити у равнотежи. 3) На слици су приказана три вектора силе, при чему је F 30 N. Колика је њихова резултујућа сила? Одговор: 40 N. 4) Јединица за момент силе је а) N/ б) kg / в) kg / г) kg/. 5. Дечак делује вертикално на хоризонталну полугу силом F 0N. На којој удаљености од ослонца дечак делује на полугу ако је момент силе којојм дeјује M 0 N Одговор: M 0 N r F 0 N 6) Колики је интензитет силе на слици, ако у равнотежи држи полугу на чијем се крају налази тело масе 30 kg. Т је тежиште тела. Одговор:.5 N gd Q g Qd Fd gd Fd F 5N d 7) Сила потиска зависи а) од масе тела б) густине тела в) дубине тела г) густине течности 3 8) Тело масе 500 g лебди у алкохолу густине 800 kg/. Колика је запремина тела? 0.5 kg 3 3 V c kg ) Коцка плива по води. При томе је уроњена у воду до половине. Колика је густина коцке? V 0 kg V ) Руку уронимо у воду скупљене песнице. После тога раширимо прсте не мењајући положај до кога вода кваси руку. При ширењу преста сила потиска која делује на руку: а) не мења се б) расте в) смањује се Завршни део часа Сакупљање одговора. Обавештење да ће од наредног часа бити проучаване физичке величине механички рад, енергија и снага, чије су дефиниције засноване на појмовима који се користе у свакодневном животу.

118 8 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 48 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Равнотежа ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ЧВРСТОГ ТЕЛА ПРИМЕНОМ АРХИМЕДОВОГ ЗАКОНА Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ...5. разуме и примењује концепт густине ФИ зна када мерења понављамо више пута ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обанваљања и утврђивања знања и стицања умења у области Равнотежа измерити густину чврстог тела применом Архимедовог закона. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практикуму.

119 9 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 49 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Механички рад. Рад силе обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна врсту кретања према облику путање ФИ..4.. уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: појмом механичког рада, формулама за рад у наједноставнијем случају, јединицама за рад. Т О К Ч А С А Уводни део часа Кроз питања и одговоре подсетити ученике на дефиниције силе и пређеног пута. Главни део часа Интуитивно увести појам рада кроз искуство: подизање предмета на неку висину, чишћење стола, покретање неког тела. Кроз дискусију навести ученике на закључак да се већи рад врши ако: делује већa силом, та сила делује на дужем путу. Дефинисати механички рад као меру извршеног рада силе која делује на неком путу.

120 0 Нагласити да је само у најједноставнијем случају, када константна сила делује у правцу и смеру померања тела дуж целог пута (сл. 5.) механички рад, по дефиницији, једнак производу интензитета силе која врши рад и пута на коме делује та сила, односно: A F. Ученик на табли изводи јединицу за рад у SI систему и изразава је преко основних јединица. A, kg kg J N. F N J Навести најчешће коришћене веће и мање јединице за рад (табела ). Ученик на табли пише односе између јединица. Јединица микроџул ( J ) Односи J J J J милиџул ( J ) килоџул ( kj ) мегаџул ( MJ ) J 0.00 J J 000 J kj 000 J J 0.00 kj MJ J J MJ Нацртати на табли сл. 5.. Указати на значај компонената силе и да рад врши само компонента Кроз дискусију ученике навести на закључак да је рад у овом слзучају: A F. p F p. Кроз дискусију навести ученике на закључак да је рад силе која делује нормално на правац кретања једнак нули. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Задатак 5..

121 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 50 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Рад силе теже и силе трења обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна врсту кретања према облику путање ФИ..4.. уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: условима када је рад негативан, радом силе теже, радом силе трења. Уводни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на дефиницију рада и јединицa за његово мерење. Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Нацртати на табли сл. 53а и подсетити ученике да је рад силе која делује нормално на правац кретања једнак нули. Нацртати на табли сл. 53б. Ученик на табли разлаже силу на компоненте. Кроз дискусију ученике навести на закључак да компонента силе смањује ефекат силе која је покренула тело. Нагласити да је рад у овом случају негативан. A F. p

122 Сумирати научено о знаку рада ученик пише закључке не табли. Рад силе је позитиван ако је угао између вектора силе и правца и смера померања тела мањи од 90, односно A 0, ако је Сила тада помаже померање тела. Рад силе је негативан ако је угао између вектора силе и правца и смера померања тела већи од 90, односно A 0, ако је У овом случају се сила супротставља померању тела. Рад силе која делује нормално на правац померања тела једнак је нули, односно A 0, ако је 90. Сила у овом случају не утиче на померање тела. Нагласити да наведене формуле за рад важе само ако се сила, или њена компонента не мењају дуж пута ( F cont или Fp cont ). Напоменути да се рад врши и при деформацији тела, о чему ће учити у сердњој школи. Сл. 5.4 Кроз дискусију навести ученике на закључак да је рад силе теже, силе при спуштању и подизању тела једнак (сл. 5.4): A F g h, односно A F g h Нагласити да при томе могу вршити рад и друге силе (позитиван или негативан). Кроз дискусију навести ученике на закључак да када дизалица подиже терет, сила затезања ужета врши позитиван, а сила Земљине теже негативан рад и обрнуто, када дизалица спушта терет, сила затезања ужета врши негативан, а сила теже позитиван рад (сл. 5.5). Нагласити да у случају динамичке равнотеже (константна брзина подизања) дизалица изврши рад A F g h. Навести да се може показати да рад силе теже зависи само од висинске разлике почетног и крајњег положаја тела не зависи од облика пута (сл. 5.6). Казати да се све силе чији рад не зависи од облика пута, него само од крајњег и почетног положаја тела, називају конзервативне силе. Нагласити да су такве гравитационе силе, еластичне и електричне силе. Кроз дискусију подсетити ученике да сила трења делује на граници два тела која се крећу једно у односу на друго, је њен смер супротан од смера релативног кретања тих тела (сл. 5.8). Кроз дискусију нацести ученике на закључак да је рад силе трења негативан. A Ftr. Нагласити да исто важи за силу отпора средине.

123 3 Ученик на табли показује да је при удаљавању тела од неке тачке за и повратка у њу рад силе трења износи A Ftr. Из овога ученици изводе закључак да рад силе трења не зависи само од почетног и крајњег положаја тела, него и од пута по коме је тело прешло из једног у други положај. Нагласисти да се силе чији рад зависи од облика путање тела називају се неконзервативне (силе трења и силе отпора средине). Завршни део часа Кроз питања прверити усвојеност изложеног градива. Провежбати питања 5. и 5.. Домаћи задатак: Питање 5.3 и задатак 5..

124 4 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 5 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Рад. Рад силе теже и силе трења понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ... уме да препозна врсту кретања према облику путање ФИ..4.. уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о механичком раду раду силе теже и силе трења. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре - поновити научено, - утврдити стечена знања, - проверити стечена знања ученика, посебно о раду.

125 5 Урадити задатак 5.3. Тело дуж пута вуче сила од 00 N. Поред вучне силе, на тело делује и сила трења интензитета 00 N. Колики je рад извршeн над телом на путу дужине? Кроз дискусију навести ученике на закључак да је укупан рад збир два рада. Један или два ученика одеређују појединачне радове и укупан рад. A A F A tr, A F F, A F F F F ) 0. J. tr tr ( tr Урадити задатак 5.4. Скијаш масе 80 kg висинску разлику од 500 пређе дуж пута од 500. Колики је рад над скијашем извршила сила теже, а колики сила трења, ако је коефицијент трења између скија и снега 0.05? Претпоставите да је све време реакција подлоге на скијаша једнака 80% његове тежине. Један ученик одређује реакцију подлоге силу трења и њен рад. F N 0.8Q 0. 8 g, A F 0.8 g 4700 J 47.kJ. Ученик који зна да рад силе теже не зависи од облика путање, него само од висинске разлике почетне и крајње тачке путање, одеређује рад силе теже. A g g h J 39 kj. Урадити задатак. Марко је вертикално подигао корпу са 50 јабука у њој за извршио ако је маса једне јабуке 00 g, а маса корпе k 500 g? Један ученик одређује укупну подигнуту масу. 50 k 5500 g 5.5 kg. Други ученик одређује извршени рад. A gh 5.5 kg 9.8/ J. tr h 70c. Клики је рад Нагласити да ће ускоро сазнати да извршени рад не зависи од облика путање, него само од промене висине. tr tr Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Урадити задатак 5.5.

126 6 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 5 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага ОДРЕЂИВАЊЕ РАДА ПРИ КРЕТАЊУ ТЕЛА ПО РАЗЛИЧИТИМ ПОДЛОГАМА Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ..7.. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обнаваљања и утврђивања знања и стицања умења у области Механички рад Измерити рад који врши константна сила која вуче тело по путу одређене дужине по различитим подлогама. Одредити рад силе трења при наведеним кретањима тела. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практикуму.

127 7 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 53 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Појам механичке енергије тела. Енергија и рад. Кинетичка енергија обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: појмом механичке енергије, везом између рада и енергије, кинетичком енергијом. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на дефиницију рада. Главни део часа Кроз дискусију подсетити ученике на значење појма енергије које су сретали у свакодневном животу сунцa, ветра, реке, нафте као извора енергије, о штедњи енергије и сл. Подсетити на често сретане ставове да нам је за вршење рада потребна енергија, и да губимо више енергију ако вршимо већи рад. Нагласити да ако имамо много енергије, не морамо је трошити на вршење рада, али имамо способност да га вршимо. Дефинисати физичку величину енергију као меру способности тела да врши рад. Нагласити да се енергија тела може мерити његовом способношћу да помера друга тела. Навести примере тела која имају енергију (сл. 5.9).

128 8 Тела која се крећу, сударом могу покренути тела испред себе. Када тело слети са стрме равни, може покренути тело на које налети. Сабијена опруга може да одгурне, а растегнута да привуче тело. Када се отвори надуван балон, може да изгура ваздух из своје унутрашњости. Питати ученике како су тела са слике добила енергију. Очекивани одговори: Да би тело добило брзину, мора га убрзавати нека сила на неком путу (пример а). Да бисмо тело подигли на стрму раван морамо на њега деловати силом усмереном навише дуж неког пута (пример б). Да би опруга била деформисана, на њу мора да делује нека сила на неком путу (пример в). Да надувамо балон, у њега морамо потискивати неком силом ваздух на неком путу. Кроз дискусију навести ученике на закључке: Да би тело добило енергију, над њим мора да врши рад друго тело (спољашња сила). Ако је тело пре вршења рада над њим имало енергију, извршени рад му је повећава. Дефинисати однос рада спољашње силе и промене енергије тела рад спољашње силе над телом једнак промени енергије тела E, тј. разлици енергије тела у крајњем ( E ) и почетном ( E ) положају. Apolj ΔE E E. Дефинисати однос рада који врши тело и промене његове енергије Рад посматраног тела над другим телима смањује му енергију за износ извршеног рада. Рад посматраног тела је једнак разлици енергије тела у почетном ( E ) и крајњем положају ( E ), тј. смањењу његове енергије ΔE, односно: A tela E E ΔE. Нагласити, подсетити ученике: Промена неке физичке величине једнака је разлици крајње и почетне вредности те величине. Ако се величина повећава, промена је позитивна, а ако се смањује, промена је негативна. Питати ученике која је јединица за енергију. Очекивани одговор: Иста као за рад (џул), јер је A E. Написати израз за кинетичку енергију. Навести пример тела које имаја енергију зато што се креће (сл. 5.0). Тражити од ученика да наведу још примера. Ауто који се креће може померити нешто испред себе, нога при шутирању помера лопту, и сл. Навести ученике на закључак да свако тело које се креће има енергију. Дефинисати кинетичку енергију као енергију кретања тела. Кроз дискусију са ученицима извести закључак да је кинетичка енергија већа ако тело има већу масу и већу брзину више ће друго тело покренути масивнија тела и тела веће брзине. E k. v Кроз дискусију са ученицима закључити да је она пропорционална маси и квадрату брзине тела. Подестити ученике да је рад спољашње силе над телом једнак промени његове енергије. Apolj ΔE E E.

129 9 Питати ученике чему је једнак рад спољашње силе над телом ако му мења само кинетичку енергију. Навести на закључак да је једнак промени кинетичке енергије тела. v v A ΔEk Ek Ek. Нагластити да је овом формулом је одређена кинетичка енергија материјалне тачке и тела која не ротирају и да ће кинетичку енергију тела које ротирају (као точак на слици) учити у средњој школи. Завршни део часа Кроз питања прверити усвојеност изложеног градива. Провежбати питања 5.4 и 5.5. Домаћи задатак: Питања 5.6 и 5.0. Урадити задатак: Колика је кинетичка енергија аутомобила масе v 7k/h?. t када се креће брзином 00 kg 0 Решење: E k v 4000 J 40 kj.

130 30 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 54 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Потенцијална енергија тела. Гравитациона потенцијална енергија обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ..6.. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: потенцијалном енергијом, референтним нивоом потенцијалне нергије, гравитационом потенцијалном енергијом тела на површини Земље. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на енергију и кинетичку енергију. Главни део часа Подсетити на речено на прошлом часу да енергију имају и тела на некој висини, деформисана опруга, надувани балон. Кроз дискусију навести ученике да у наведеним примерима тела имају енергију због узајамног деловања са другим телима. Међусобно делују: Земља и тело на њеној површини (сл. 5.а), тело које је истегло опругу и опруга (сл. 5.б) балон са ваздухом у њему. Дефинисати потенцијалне енергије као енергије које потичу од међусобног деловања тела.

131 3 Кроз дискусију навести на закључак да потенцијална енергија зависи од сила међусобног деловања посматраних тела. Питати ученике која је сила узрок потенцијалне енергије подигнутог тела. Очекивани одговор: Сила Земљин теже. Дефинисати гравитациону потенцијалну енергија тела на површини Земље као последицу гравитационог деловања између Земље и тела на њеној површини. Кроз дискусију (различито подигнуте различите масе) навести ученике на закључак да је ова енергија већа ако тело има већу масу и ако се налази на већој висини. Написати формулу за потенцијалну енергију тела на површини Земље. Ep g h. Питати ученике како су повезани рад спољашње силе и енергија. Очекивани одговор: Рад спољашње силе је једнак промени енергије тела ( A ΔE ). Питати ученике како спољашња сила може мењати само потенцијалну енергију тела. Очекивани одговор: Ако мења само висину тела, без промене брзине. Могуће само при подизању тела у динамичкој равнотежи, када је спољашња сила једнаки сили теже. F g. Ученик на табли одређује рад ове силе при подизању тела за висину h h h. A Fh F( h gh gh h ) g( h h ) Навести ученике на закључак да је тај рад једнак промени потенцијалне енергије. A ΔE p E p E p g h g h Нагласити да је рад силе теже у овом случају негативан, па смањује потенцијалну енергију тела, тј. једнак је негативној промени потенцијалне енергије тела A g ΔE E E. p p p Нагласити да врста потенцијане енергије зависи од врсте силе која делује итзмеђу тела: Гравитациона потенцијална енергија постоји између свих тела јер између свих тела делује гравитациона сила. Електростатичка потенцијална енергија постоји између наелектрисаних тела, између којих делују електричне силе (шести разред) трењем о косу наелектрисани чешаљ може да подиже ситне комадиће папира, покреће власи косе и слично. Еластична потенцијална енергија постоји између тела која се међусобно деформишу (деформисана опруга, надуван балон). Истаћи да: потенцијалне енергије зависе од међусобног положаја тела која међусобно делују неким силама. Питати ученике одакле се мери висина оловке у формули Ep g h. Држати при томе оловку изнад стола. Очекивани одговор: од површине стола. Померити оловку тако да је испод под. Очекивани одговор: Од пода. Ставити оловку изнад ивице. Навести ученике на закључак да за вршени рад није важно одакле се рачуна висина, него само промена висине A g h g h g h.

132 3 Дефинисати референтни ниво (хоризонталан) као ниво од кога се мери висина. Нагласити произвољност избора референтног нивоа. Питати колика је потенцијална енергија тела на референтном нивоу. Очекивани одговор: Нула. Нагласити да је најбоље, али не и обавезно, изабрати референтни ниво тако да то буде најнижи ниво на који тело доспева у посматраном случају (сл. 5.4). Завршни део часа Кроз питања и одговоре прверити усвојеност изложеног градива. Провежбати питања 5.6 и 5.8. Домаћи задатак: Питање 5.9 и задатак 5.7.

133 33 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 55 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Енергија. Кинетичка и потенцијална енергија понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о енергији, кинетичкој енергији, потенцијалној енергији. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Т О К Ч А С А Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре - поновити научено, - утврдити стечена знања, - проверити стечена знања ученика, посебно о раду, кинетичкој и потенцијалној енергији.

134 Урадити задатак. Када се попне уз степениште потенцијална енергија девојчице, масе повећа за Решење: 34 E p kj. Од колико се степеника, висине h 5 c, састоји степениште? Ep 589 J E p gnh, n 0. gh 0 kg Урадити задатак. Тело масе Колика је кинетичка енергија тела након трење. 0kg, се kg из мировања покреће сила F 5N по хоризонталној подлози. t 3. Колики рад изврши сила на том путу? Занемарити Ученик који одговори да треба применити Други Њутнов закон одређује убрзање тела. F 5 N a.5. kg У зависности од идеје: а) ученик на табли одређује брзину, кинетичку енергију и рад. F 5N v F F t v at t 3 7.5, E k t 56.5 J kg A E k E k 56.5 J б) ученик на табли одређује пређени пут и рад. at F 5 N at F t t.5, A F F 56.5 J. kg Задати ученицима да код куће ураде задатак на начин на који није урађен на часу. Продискутовати. Урадити задатак 5.6. Тело масе 500 g по хоризонталној подлози вуче сила усмерена косо навише. Интензитет вертикалне компоненте вучне силе је N. Колики рад изврши сила трења на путу од 0 c? Коефицијент трења између тела и подлоге је 0.. Завршни део часа Питати ученике да ли постоји нека равнотежа у задатку. Очекивани одговор: Постоји, у вертикалном правцу. Ученик који одговори пише услов равнотеже и одређује реакцију подлоге и силу трења g Други ученик одређује рад силе трења., A 0. (0.5 kg 9.8 N) J 6. Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Питања 5.0 и 5.. F n N, N g F n Ftr N ( g Fn ). A tr Ftr ( g Fn ) tr J

135 35 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 56 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Енергија. Кинетичка и потенцијална енергија понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о енергији, кинетичкој енергији, потенцијалној енергији. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре - поновити научено, - утврдити стечена знања, Т О К Ч А С А

136 36 - проверити стечена знања ученика, посебно о раду, кинетичкој и потенцијалној енергији. Урадити задатак. Тело слободно пада са висине енергија једнака потенцијалној? Један ученик записује услов задатка на табли. v g( h ). Ученик који зна једначине слободног пада завршава задатак на табли. h 0c. После ког времена му је кинетичка gt, v gt, gt gt ( h ), gt h h, t g Урадити задатак 5.8. Аутобус у коме се вози човек креће се убрзано. Због инерције човек у њему полети уназад. У тренутку када аутобус има брзину 8 k/h, брзина човека у односу на аутобус је /. Одредити кинетичку енергију човека, ако му је маса 75 kg. Питати ученике да ли кинетичка енергија зависи од референтног система. Ученик који правилно одговори да зависи, јер је брзина релативна, одређује кинетичку енергију у односу на аутобус. 75kg v č E k 37.5J. Други ученик одређује релативну брзину човека у односу на пут и кинетичку енергију тела у односу на пут. v v a v č 4, E k v 600J. Урадити задатак. Тело масе kg из мировања уз стрму раван почиње да вуче константна сила F 5 N чији је правац паралелан стрмој равни. У тренутку када тело промени висину за h 40 c брзина му износи v.5/. Колики је рад извршила сила и колики је пут тело прешло до тог тренутка? Занемарити силе трења. Ученик који зна да је рад силе једнак промени његове механичке енергије пише одговарајући израз и одређује промену потенцијалне енергије. A E E p E k, E p gh 7.85 J. Други ученик одређује промену кинетичке енергије. v v E k 0.5 J, Ученик који зна да је извршени рад једнак збиру промена кинетичке и потенцијалне енергиј, одрешуеј рад и пређени пут. A A E E E 0.J,. F Завршни део часа p k Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Питање 5..

137 37 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 57 НАСТАВНА ТЕМА Механички рад и енергија. Снага НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Закон о одржању механичке енергије обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, куглица, Максвелов точак СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљ часа je упознавање ученика са Законом о одржању механичке енергије Т О К Ч А С А Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Кроз питања и одговоре подсетити ученике на: rад, кинетичку и потенцијалну енергију, vезе између рада спољаше силе и промене енергије тела и рада тела и промене његове енергије. A и A E E ΔE. polj ΔE E E tela Главни део часа Нагласити да, као што су видели кроз задатке, тела могу да се крећу различитим брзинама и на различитим висинама. При томе им се могу мењати и кинетичка и потенцијална енергија. Дефинисати механичку енергија тела ( E ) као збир његове кинетичке ( E ) и потенцијалне ( E ), енергије: k p

138 38 E E k E p. Кроз питања и одговоре навести ученике на закључак да постоје и други облици енергије топлотна, енергија физичких поља, нуклеарна, и друге. Дефинисати изоловано тело тело на које не делују силе, или ако је рад тих сила занемарљив. Ученик на табли развија израз за рад спољашњих сила на промене кинетичке и потенцијалне енергије тела и изводи однос енергија када је A 0. A polj polj E E E E E ( E E ), 0 E E E E ). k p k p k p ( k p Други ученик пише на табли два облика закона одржања механичке енергије. Кроз дискусију навести ученике на дефиницију закона збир кинетичке и потенцијалне енергије тела (механичка енергија) остаје сталан ако је тело изоловано. E k E E E, E E E cont p k p k p. Нагласити да тело није изоловано, па закон не важи, ако на њега делују трење и отпор средине. Напоменути да се силе трења и отпора средине називају неконзервативним јер оне не чувају (не конзервирају) механичку енергију. Истаћи да гравитационе, еластичне и електричне силе чувају (конзервирају) механичку енергију, па се називају конзервативним силама. Сл. 5.6 Применити закон одржања механичке енергије на вертикални хитац (сл. 5.6). E v0 Ek Ep, E Ek Ep g H, v g H 0. Нагласити да између тла и највише тачке коју тело достиже кинетичка енергија прелази у потенцијалну, али тако да њихов збир остаје једнак кинетичкој енергији у полазној, и потенцијалној енергији у највишој тачки. Ученик на табли пише веу између почетне брзине вертикалног хица и висине коју тело достиже. v0 H. g Подсетити ученике да су ову везу добили када су учили вертикалан хитац навише. Са ученицима продискутовати промене енргије тела при слободном паду (сл.5.6). Нагласити да код вертикалног хица или слободног пада на тело делује Земља, силом теже и врши рад, па оно није изоловано, али да су Земља и тело на њеној површини, као целина, изоловани. Нагласити да се утицај Земље на кретање тела на њеној површини може бити посматрати на два начина: преко рада силе теже, или преко промене потенцијалне енергије.

139 39 Ако се утицај Земље посматра преко промене потенцијалне енергије тела, не посматра се рад силе теже, и обрнуто, ако се посматра рад силе теже, не узима се у обзир промена потенцијалне енергије тела. Објаснити промене енергије при кретању максвеловог точка (сл. 5.7). Завршни део часа Кроз питања прверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Објаснити промене кинетичке и потенцијалне енергије при осциловању опруге и математичког клатна.

140 40 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 58 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага ПРОВЕРА ЗАКОНА ОДРЖАЊА МЕХАНИЧКЕ ЕНЕРГИЈЕ ПОМОЋУ КОЛИЦА Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ..7.. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обнаваљања и утврђивања знања и стицања умења о Закону о одржању механичке нергије проверити важење закона помоћу колица. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практикуму.

141 4 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 59 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Закон о одржању механичке енергије понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о вези енергије и рада, закону о одржању механичке енергије. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Т О К Ч А С А Уводни део часа Кроз питања и одговоре ученике подсетити на Закон о одржању механичке енергије. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, проверити стечена знања ученика, посебно о раду, кинетичкој и потенцијалној енергији и о Закону о одржању механичке енергије.

142 4 Продискутовати домаћи задатак. Ученик на табли црта математичко клатно и означава положаје са максималним и минималним вредностима кинетичке и потенцијалне енергије (сл. 5.8). Урадити задатак 5.. Хеликоптер који лети на висини од 5 брзином 36 k/h испусти тело масе 5 kg. Колика је брзина тела непосредно пре удара у тло? Занемарити отпор ваздуха. Питати ученике колика је брзина тела одмах по испуштања из хеликотера. Навести на одговор да је нула у односу на хеликоптер, а односу на тло једнака брзини хеликоптерa. Ученик који правило одговори и сугерише примену Закона о одржању механичке енергије решава задатак на табли. v v g h v v, 4.3/. Питати ученике како би требало тело бацити из хеликоптера који мирује на истој висини да пре удара у тло има исту брзину. Очекивани одговор: Брзином v у било ком смеру. Ако одговор буде да брзина мора имати неки смер, подсетити ученике да рад силе теже не зависи од облика пута него само од промене висине тела. Урадити задатак 5.0. Тело масе 0 kg клизи са стрме равни висине. На дну стрме равни брзина тела је 5.5 /. Колики је рад извршила сила трења при спуштању тела? A tr E E Завршни део часа v g h v v g h Ученик који закључи да је рад силе трења, као спољашње силе, једнак је промени механичке енергије тела пише одговарајућу релацију на табли. A tr ΔE E E Други ученик завршава задатак. E g h. v, E, g h, Atr 45J. Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Решити задатак 5. преко рада силе теже. Решење: Сила теже као спољашња сила v v врши рад мењајући му енергију (кинетичку). A Fh gh Ek.

143 43 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 60 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Снага. Коефицијент корисног дејства обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са физичким величинама: снага, коефицијент корисног дејства. Уводни део часа Т О К Ч А С А Продискутовати домаћи задатак други начин решавања задатка. Главни део часа Тражити од ученика да кажу парове мање снаге/веће снаге којих се сећају из свакодневног живота. Очекивани одговори: дете/одрастао човек, мотор/камион, поток/река, и сл. Кроз дискусију навести на закључак да снажнији и мање снажан (човек, ауто, дизалица..) могу извршити исти рад, али га снажнији може извршити брже, тј. за краће време. Закључак искоритити као разлог за дефиницију физичке величине снага као мере брзине вршења рада. A P. t Ученик на табли изводи јединицу за снагу у SI систему и изражава је преко основних јединица. A J J N kg P W, W. t 3 Ученик на табли пише односе већих и мањих јединица за снагу (табела 3).

144 44 Јединица Односи микроват ( W ) W W W W миливат ( W ) киловат ( kw ) мегават ( MW ) W 0.00 W W 000 W kw 000 W W 0.00 kw MW W W MW Ученик на табли изражава рад преко снаге и времена. A Pt. Ученик на табли изражава снагу тела које константном силом делује на друго тело које се креће константном брзином. vt, A F F vt P, P F v. t t t Кроз дискусију навести ученике на закључак да истом снагом мотор вуче аутомобил већом силом када му је брзина мања због тога возачи смањују брзину на узбрдици (потребна већа вучна сила). Навести неке просечне снаге: срца човека који се одмара (. W ), али и хиљаду пута већа када подиже велики терет, снага телевизора (око 00 W ), аутомобила пунто ( 44 kw ), ракета космичких бродова неколико милијарди вати... Кроз питања и одговоре навести ученике на закључак да сваки рад није користан користан је рад који треба извршити да бисмо обавили неки користан процес. Навести ученике на примере корисног и утрошеног рада, нпр.: При подизању је користан рад на савлађивању силе теже само тог тела. Поред њега морамо вршити рад на савлађивању силе отпора средине и тежине корпе у којој се терет налази. При убрзавању тела гурањем константном силом, користан рад се врши на повећању кинетичке енергије тела. Поред њега потребно је савладати и рад силе трења и силе отпора средине које делују на тело. Извести закључак увек морамо извршити рад већи од корисног и искористити га за дефиницију коефицијента (степена) корисног дејства. A A. k k, % 00 % Au Au Ученик на табли изражава ККД преко снаге ( Ak Pk t, Au Pu t ), Нагласити бездимензијалност ККД-а. Pk Pk, % 00 %. P P u Кроз дискусију навести ученике на закључак да је ККД увек мањи од, односно од 00%. Навести примере вредности ККД-а парне машине око 5%, бензинског мотора око 30%, електромотора преко 90%. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Питање 5.3 и Задатак: За које време тело снаге A 5000 J Решење: t 5. P 00 W u P 00 W изврши рад A 5kJ?

145 45 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 6 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Снага. Коефицијент корисног дејства понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о снаги, коефицијенту корисног дејства. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Т О К Ч А С А Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре поновити научено, утврдити стечена знања, проверити стечена знања ученика, посебно о снаги и коефицијенту корисног дејства. Урадити задатак. Дизалица костантном брзином подиже терет масе t на висину h за t 0. Колику је снагу развила дизалица ако се занемаре губици енергије? Ученик који закључи да је извршени рад једнак промени потенцијалне енергије решава задатак на табли. Решење: 000 kg 9.8 A Ep gh P 96 W.96 kw. t t t 0 Урадити задатак. Развијајући снагу од са P 0 kw мотор повећа брзину аутомобила масе 800 kg v 0 на v 5 за t 3. Одредити коефицијент корисног дејства мотора.

146 46 Ученик који закључи да је користан рад једнак промени кинетичке енергије одређује на табли уторшени и користан рад на табли. A k v v - ( v - v ), A Pt u. Други ученик одређује ККД. ( v - v ) A k ( v - v ) %. A Pt Pt u Питати ученике који проценат рада мотора није користан и на шта се троши. Очекивани одговор: око 7% рада се троши на савлађивање силе трења (подлога, преносни механизни у аутомобилу.. ) и отпора ваздуха. Урадити задатак 5.3. У хидроелектрани вода са висине пада на турбину и окреће је. Турбина окреће такозвани генератор који производи струју. На једну од турбина у хидроелектрани Ђердап у минути пада воде са висине од. коефицијент корисног дејства овог дела електране? 30 Снага коју даје генератор износи 90 MW. Колики је Кроз дискусију навести ученике на закључак да је корисна снага снага коју производи генератор и да је уложени рад рад силе теже, који је једнак промени потенцијалне eнергије воде ( A ). u ΔE p Један ученик на табли одређује промену потенцијалне енергије, а други снагу воде. ΔE g h V g h. p A ΔE u p V g h P. u t t t Трећи ученик одређује коефицијент корисног дејства. P P t P k k k Pk t W 60, Pu V g h Pu V g h kg Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Питања 5.4 и 5.5.

147 47 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 6 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага Механички рад и енергија. Снага систематизација, понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ..5.. уме да препозна појаве код којих се електрична енергија троши на механички рад ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ разуме да се укупна механичка енергија тела при слободном паду одржава ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су систематизација, утврђивање и провера знања о механичком раду, енергији, снаги. Примена наученог на решавање теоријских задатака. Провера и оцена усвојених знања. Т О К Ч А С А Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Кроз питања и одговоре

148 48 поновити научено, утврдити стечена знања, проверити стечена знања ученика, посебно о механичком раду, енергији и снази. Урадити задатак 5.9. Скакача у воду одскочна даска одбаци увис почетном брзином /. Вода се налази 3 испод одскочне даске. На којој висини од воде скакач има брзину двоструко већу од почетне? Кроз дискусију навести ученике на закључак да скакач на нивоу има исту брзину по интензитету када се креће навише и наниже. Један или два ученика решавају задатак применом Закона о одржању енергије v v g H v0 4v0 g h, g H g h, 3 0 3v 0 g H, h H.39. g Питати ученике како би задатак решили кинематички. Ученик који да тачан одговор на табли решава задатак на овај начин. 0 v v g, v v g ( H h), итд. g h v 0 v g H v Кроз дискусију нагласити да није потребно посматрати кретање скакача између два проласка кроз положај јер оба пута има исту брзину. Урадити задатак 5.4. Два тела маса M kg и 0.4 kg повезана су неистегљивим канапом преко котурача, као на слици. Масе конца и котурача су занемарљиве, као и све силе трења. Ако су тела на почетку мировала, колике су им брзине када се тело масе M спусти за 0 c? Кроз дискусију навести ученике на закључак колики су односи пређених путева, убрзања и брзина тела које ученик записује на табли., a a, v v. Ученик који закључи које се енергије смањују а које повећавају код оба тела пише Закон одржања енергије на табли. Исти или други ученик уврштава добијене односе и израчунава тражене брзине. M g v. M 4, ( M ) g v, Кроз дискусију идејно решити задатак коришћењем Другог Њутновог закона. Нагласити предности и мане решавања задатака коришћењем Закона одржања енергије и закона динамике: g Mv ( M ) g M 4 M g 4v g Mv v 0.388, v v Закон одржања енергије треба применити увек када нас интересује само почетно и крајње стање система, а не интересује нас начин на који систем прелази из једног стања у друго.

149 49 Законе динамике морамо применити ако нас интересује процес преласка система из једног стања у друго, тј. које су силе деловале, колико је било убрзање, како се мењала брзина и слично. Препоручити да пре решавања задатка ученици увек размислите да ли важи Закон одржања енергије, јер ако важи, његовом применом се већина задатака решава много лакше и брже. Урадити задатак. Приликом подизања терета масе 0 kg за h дечак масе 40 kg подигне тежиште свог тела за h 0 c. Колики је коефицијент корисног дејства процеса ако се занемаре сва трења? Ученик који зна да је користан рад једнак промени потенцијалне енергије одређује је на табли. Ak p E gh. Ученик који закључи да је уложени рад једнак збиру корисног и некорисног и да је некористан рад једнак промени потенцијалне енергије дечаковог тела, на табли завршава задатак. A A A gh gh h h ) g u k n ( A A k u A k A k A n gh h ( h h ) g h h 0 kg 0.7 7%. 0 kg 40 kg 0. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Обавестити ученике о контролном задатаку који ће радити наредни час.

150 50 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 63 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Механички рад и енергија. Снага контролни рад из целе области провера знања и утврђивање градива текстуална индивидуални потребни папири и прибор за рад СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ... уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ уме да препозна јединице за брзину ФИ..5.. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела ФИ... зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ..5.. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази ФИ..5.. уме да препозна појаве код којих се електрична енергија троши на механички рад ФИ уме да препозна појмове рада и снаге ФИ..6.. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ разуме да се укупна механичка енергија тела при слободном паду одржава ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Провера и оцена знања ученика из области механички рад, енергија и снага. Т О К Ч А С А Уводни део часа Подела тестова. Упутства за рад. Главни део часа Ученици раде контролни уз евентуалну помоћ и упутства. Пример задатака ) Поредати по вредности потенцијалне енергије тела која се налазе на истој висини, он најмање до највеће: ) врабац, ) честица прашине, 3) голуб, 4) лист папира.

151 5 Одговор:, 4,, 3 ) Када спуштате торбу радови силе затезања у руци и силе Земљине теже су: а) Рад силе затезања у руци је позитиван б) Рад силе земљине теже је негативан в) Једнаки су радови силе затезања у руци и силе теже г) рад силе затезања у руци негативан а рад силе теже је позитиван 3) Мотор повећа брзину три пута. Колико пута се повећа његова кинетичка енергија? Одговор: 9 пута. 4) Колика сила делује у правцу и смеру померања тела ако на путу 40 изврши рад A kj? Одговор: A 000 J F 50 N. 40 5) Тело масе 0 kg из мировања склизне низ стрму раван са висине h.5. Брзина тела на дну стрме равни износи Решење: v 5./. Колики је рад извршила сила трења? v A E E E gh 34. J. 6) Куглица математичког клатна изведе се из равнотежног положаја тако да је нит хоризонтална и пусти. При кретању куглица достиже највећу брзину v 3 /. Ако се занемаре губици енергије, колика је дужина математичког клатна? Решење: v v gl, l g 7. Заокружите тачно. kg N kg J а) W б) W в) W г) W kg J N kg W 3 8) Мотор аутомобила масе 500 kg развија снагу P 40 kw брзином по узбрдици мењајући висину за дејства. Решење: 9) Метак масе 0 g излеће брзином интензитет? A E k p gh Pk gh Pk, 0.8 8%. t t t P Pt v 400 /. Аутомобил се креће константном h 0 сваких t 3. Одредити коефицијент корисног удара у даску дебљине d 3 c брзином v 500 /. Метак из даске Решење: Рад спољашње силе је једнак промени енергије.. Ако у дасци на метак делује константна сила, колики не њен v v A A E Ek E ( v v ) 450 J k, A Fd, F 5000 N 5 kn. d Напомена: Инсистирати на исправним знацима, да су промена енергије и рад негативни.

152 Завршни део часа Сакупљање одговора. 5 Обавестити ученике да ће од наредног часа бити проучаване топлотне појаве са којима се срећу свакодневно.

153 53 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 64 НАСТАВНА ТЕМА Топлотне појаве НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Топлотно ширење тела. Појам и мерење температуре обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, термометри, комплети за демонстрацију топлотног ширења тела СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..5.. зна да агрегатно стање тела зависи од његове температуре ФИ зна да запремина тела зависи од температуре ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: топлотним ширењем тела, појмом и мерењем температуре. Уводни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на знања о температури из свакодневног живота. Главни део часа Објаснити да је термодинамика део физике који проучава топлотне појаве и њихов однос према осталим облицима енергије. Упозорити ученике да ће учити о једноставним и занимљивим експеримената које могу лако извести, али да то никада не чине без присуства старије особе, због опасности од пожара и опекотина. Објаснити да скоро свим телима запремина расте са загревањем. Питати ученике знају ли супротан случај. Очекивани одговор аномалија воде. Демонстрирати, уз помоћ ученика, да се гасови највише шире (балон), а чврста тела најамње за једнако загревање (огледи са сл. 6. до 6.3). Грубо објаснити рад биметалног прекидача (сл. 6.4). Подсетити ученике да о томе да ли је тело топло, вруће, врело, или хладно судимо субјективно, па је уведена физичка величина температура због објективне оцене степена загрејаности тела.

154 54 Температура је мера степена загрејаности тела. Нагласити да се температура у већем делу света мери у степенима Целзијуса ( C ), а у некима, као у Америци, у степенима Фаренхајта ( F ). Навести да се у науци користи такозвана апсолутна (термодинамичка) температура и да је она основна физичка величина у SI систему јединица келвин (K). Написати на табли везу температура. t T 73 K, t T 73C. C K Ученик на табли показује да је интервал температура (разлика температура) једнак у степенима Целзијуса и у келвинима. T T T t t t t t t 73K - 73K K C C C C C t K K. C Нагласити да се обично пише T t. Напоменути да је најнижа могућа температура нула. 0 K, односно 73. 6C апсолутна Написати на табли неке карактеристичне температуре (табела 4). Критична температура за човеков организам Највиша температура на Земљи (Северна Африка) Најнижа температура на Земљи (Антарктик) Температура на површини Сунца Приближна температура преласка азота у течно стање 4C 58C 88C 5800C 00C Објаснити да су термометри инструменти за мерење температуре, и да се температура мери тако што се мери нека друга физичка величина која од ње зависи. Објаснити рад термометра са течношћу (сл. 6.5). Нагласити да су живини термометри забрањени за широку употребу због отровности живе. Демонстрирати, уз помоћ ученика, мерење температуре различитим термометрима. Указати на евентуалне грешке очитавања са скала и дисплеја. Објаснити како је дефинисана температурска скала у целзијусима температуре мржњења и кључања воде. Напоменути да се за мерење веома ниских и веома високих температура користе термометри који температуру мере тако што се мери зависност неке електричне особине од температуре код посебних материјала (сл. 6.6). Нагласити да термометри показују своју сопствену температуру, односно температуру сензора. Да би показивали температуру средине у којој се налазе, термометре треба држати у тој средини све док не престане да се мења њихово показивање. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Питања 6. и 6..

155 55 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 65 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Топлотне појаве Количина топлоте. Специфични топлотни капацитет обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, калориметар СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..5.. зна да агрегатно стање тела зависи од његове температуре ФИ зна да запремина тела зависи од температуре ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: количином топлоте, специфичним топлотним капацитетом. Т О К Ч А С А Уводни део часа Кроз питања и одговоре подсетити ученике на појам температуре. Продискутовати домаће задатке. Главни део часа Кроз примере ширења тела при загревању показати да она врше рад (потискују тела или ваздух око себе (сл. 6.3) према томе, загревањем се повећава енергија тела. Обрнуто, хлађењем тела расте температура околине јер на њу прелази енергија са тела које се хлади. Објаснити да температура тела може да се мења и вршењем рада прачовек и ватра. Дефинисати количину топлоте као енергију коју тело прими, или отпусти, у топлотним процесима. Нагласити да је јединица количине топлоте у SI систему, као и осталих енергија, џул (Ј). Нагласити разлику између температуре и топлоте топломери не мере количину топлоте, него температуру. Кроз разговор и дискусију навести ученик на закључак да је већа количина топлоте потребна за веће загревање неког тела, једнако загревање тела веће масе од исте супстанције.

156 56 Питати ученике да ли иста количина топлоте треба за загревање два тела исте масе од различитих супстанција. Очекивани одговор: Не. Нагласити да се може показати да је количина топлоте коју тело размени са околином пропорционална маси тела и промени његове температуре ( t T ). Q ct, Q ct. Нагласити да специфични топлотни капацитет (специфична топлота) зависи од супстанције. Дефинисати специфичну топлоту бројно једнака количини топлоте која телу масе температуру за K ( C). Ученик на табли изводи јединице за специфичну топлоту. c Q T. c Q J, T kg K Q J t kgc c, kg повиси Нагласити да специфична топлота код гасова зависи од притиска, док се код течности и гасова ова зависност може често занемарити (у основној школи увек). J Напоменути да је специфична топлота воде релативно велика ( 400 ), па се вода користи за kg K расхладне и грејне системе (хладњаци аутомобила, радијатори и сл.), а метала много мања (бакар J 400 ) па се метали лако загревају, али и лако хладе. kg K Дефинисати топлотну равнотежу и услове за њу. тело се налази у топлотној равнотежи ако сви делови тела имају једнаку температуру која се не мења са временом. тело се налази у топлотној равнотежи ако сви делови тела имају једнаку температуру и ако не размењују топлоту са околином. Дефинисати топлотно изолована тела, као тела која не размењују топлоту са околином. Дефинистати систем тела тела издвојених из околине. Дефинисати унутрашње силе и спољашње силе. Објаснити пример на слици 6.7 Дефинисати топлотно изолован систем не размењује топлоту са околином. Дефинисати топлотне изолаторе кроз које топлота тешко пролази (цигла, ваздух, вакуум) шупље цигле, вакуум стакла. Нагласити да се велика средства улажу у развој нових материјала за изолацију грађевинских објеката. Објаснити размену топлоте у топлотно изолованом систему збир количина топлоте коју приме тела која се загревају једнак збиру количина топлоте коју отпусте тела која се хладе Qpriljeno Q otpušteno једначина топлотног баланса. Демомстрирати и описати калориметар (сл. 6.8) и нагласити да ће помоћу њега на вежбама посматрати размену топлоте између тела.

157 57 Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Питања 6.4 и 6.5

158 58 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 66 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Топлотне појаве Топлотно ширење тела. Појам и мерење температуре. Количина топлоте. Специфични топлотни капацитет понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..5.. зна да агрегатно стање тела зависи од његове температуре ФИ зна да запремина тела зависи од температуре ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о топлотном ширењу тела, температури, количина топлоте, специфичном топлотном капацитету. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре - поновити научено, - утврдити стечена знања, - проверити стечена знања ученика, посебно о топлотним појавама. Урадити задатак 6.. Температуру од 50C изразите у келвинима. У зависности од идеје ученика задатак прво решити на један од два начина, а затим и на други. t 50C T 73 K 73K 3K. C C T t 73 ( 50 73) K.

159 59 Урадити задатак 6.3. Колику количину топлоте треба довести телу од бакра масе 500 g да би му се температура повећала за 40 C? Специфична топлота бакра је J 400. kg K Ученик који зна поступак решава задатак на табли. Q c ΔT J, Q 0.5kg K 8000 J 8 kj. kgk Урадити задатак. Коцкка од алуминијума, страница a 5 c, има температуру T 53 K. Колика је температура коцке (у степенима целзијуса) након што прими количину топлоте Q kj? Специфицна топлота алуминијума је Један ученик на табли одређује масу коцке. 3 V a 0,3375 kg 337,5g. Други ученик одређује тражену температуру. c 900 J/kgK, а густина kg/. Q Q ct cvt, T 6,6 K, T 83 K 6,6 K 89,6 K, cv t ( T 73) C (89,6-73) C 6,6C. Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Питања 6.3 и 6.6.

160 60 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 67 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Топлотне појаве Топлотно ширење тела. Појам и мерење температуре. Количина топлоте. Специфични топлотни капацитет понављање, утврђивање, провера знања дијалошка, текстуална фронтални, индивидуални, групни уџбеник, практикум СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..5.. зна да агрегатно стање тела зависи од његове температуре ФИ зна да запремина тела зависи од температуре ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су утврђивања и провера знања о топлотном ширењу тела, температури, количина топлоте, специфичном топлотном капацитету. Уводни део часа Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре - поновити научено, - утврдити стечена знања, - проверити стечена знања ученика, посебно о топлотним појавама. Урадити задатак 6.. Течни азот се налази на температури 95C. У гасовито стање прелази у соби температуре 5 C. Колико му се при томе промени температура у келвинима? Ученик на табли решава задатак. t t t 5C ( 95C) 0 C, T 0K.

161 v V. v Други ученик завршава задатак. v c v ( t v 6 Урадити задатак 6.5. У чаши калориметра се налази 300 l воде температуре 5 C. У чашу се убаци тело масе 00 g и температуре 90 C. Брзим мешањем воде брзо се успостави топлотна равнотежа, па се може претпоставити да топлоту размењују само вода и посматрано тело. Колика је специфична топлота тела, ако је термометар стављен у воду показао максималну температуру од 35 C? Специфична топлота воде износи 400 J/kgK. Један ученик одређује масу воде у калориметру. t ) c( t t ), V c t t ) c( t t ), v V cv ( t t c ( t t ) v ) 90 J kg K. v v ( v Урадити задатак 6.6. Куглица од лепљивог материјала слободно пада са висине од и залепи се за тло. При томе 40% ослобођене топлоте прелази на куглицу. За колико се повећа температура куглице, ако јој је специфична топлота 400 J/kgK. Ученик који зна да количина топлоте коју прими куглица зависи од њене потенцијалне енергије, одређује је на табли, као и њен део који прелази на куглицу. Q g h, Q 0.4Q 0. 4 g h. Други ученик завршава задатак. 0.4g h 0.4 g h c Δt, Δt 0.0C. c k Завршни део часа Продискутовати евентуалне грешке у изради задатака. Домаћи задатак: Питање 6.7

162 6 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VI I РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 68 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Топлотне појаве ПРОВЕРА ЈЕДНАЧИНЕ ТОПЛОТНОГ БАЛАНСА МЕШАЊЕМ ТОПЛЕ И ХЛАДНЕ ВОДЕ Лаборарторијска вежба практичан рад рад у паровима или групама наведена у детаљном упутству за израду вежбе у практикуму СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..7.. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ..7.. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији ФИ зна да унутрашња енергија зависи од температуре ФИ..7.. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ..7.. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ уме да реализује експеримент по упутству ФИ уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА У циљу обнаваљања и утврђивања знања и стицања умења у области Топлотне појаве проверити једначину топлотног баланса поређењем температура смеше топле и хладне воде измерене и израчунате из једначине топлотног баланса. Т О К Ч А С А Детаљна упутства за извођење вежбе и начин обраде резултата мерења дати су у практикуму.

163 63 Припрема часа ФИЗИКА ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК РАЗРЕД: VII РЕДНИ БРОЈ ЧАСА: 69 НАСТАВНА ТЕМА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА МЕТОДЕ РАДА ОБЛИЦИ РАДА НАСТАВНА СРЕДСТВА Топлотне појаве Честични састав супстанције. Молекули и њихово хаотично кретање. Унутрашња енергија и температура обрада монолошка, дијалошка фронтални, индивидуални уџбеник, практикум, мирис, течности различитих боја СТАНДАРДИ КОЈИ СЕ РЕАЛИЗУЈУ: ФИ..5.. зна да агрегатно стање тела зависи од његове температуре ФИ..4.. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ зна да унутрашња енергија зависи од температуре ФИ зна да запремина тела зависи од температуре ФИ уме да препозна карактеристичне процесе и термине који описују промене агрегатних стања ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Циљеви часа су упознавање ученика са: честичним саставом супстанције, молекулима и њиховим хаотичним кретањем, везом између унутрашње енергије и температуре. Уводни део часа Т О К Ч А С А Кроз питања и одговоре подсетити ученике на научено о топлотним појавама. Продискутовати домаћи задатак. Главни део часа Објаснити да физика проучава и грађу (састав) тела. Споменути да идеја о честичној грађи тела потиче из Старе Грчке и да ће детаљније о саставу тела учити у старијим разредима. Навести да су тела око нас углавном састављена од атома (водоник, кисеоник, хелијум, азот, алуминијум, гвожђе итд), као што су учили на часовима хемије. Нацртати модел атома на табли и објаснити саставне делове (сл. 6.9). Навести да су тела око нас углавном састављена од веома малих честица, које се називају атомима. Подсетити да су хемијски елементи одређени бројем протона. Нагласити да тела могу бити састављена од атома или од молекула.

164 64 Дати пример: графит се састоји само од атома угљеника који не чине молекуле, молекул кисеоника, молекул воде (сл. 6.0). нагласити да молекули могу бити веома велики (органски). Објаснити на примерима велики распон димензија тела и честица и начин њиховог записивања (табела 5). Набројати занимљиве примере: Ако се на балону избуши мала рупица да кроз њу у једној секунди истиснете милион молекула ваздуха, да би изашли сви молекули требало би неколико милијарди година (огроман број молекула, 5 око 0, чија је маса око 0 kg ). Величина просечних молекула (воде) око свакој кофи десетак молекула мастила Кап мастила измешана у Јадранском мору у Подсетити да се атоми састоје од веома малог језгра, у коме се налазе протони и неутрони, и електрона који око њега круже. Маса електрона око.000 пута мања од масе протона, или неутрона, па је највећи део масе атома у његовом језгру скоро сва маса атома у малом језгру. Кад би атом увећали до величине фудбалског игралишта, језгро би било величине око на центру. Нагласити да су, за разлику од малих делова атома, космичке димензије јако велике полупречник Земље је око k, полупречник Земљине путање око Сунца је око 50 милиона километара. Објаснити врсте кретања атома и молекула (сл. 6.): У гасовитом стању хаотично (топлотно кретање) У течном стању такође хаотично, али у групама (гроздовима). У чврстом стању (кристалном) осцилују око неких положаја, од којих се не удаљавају много. Нагласити да су Електричне силе најодговорније за грађу молекула, а гравитационе за изглед васионе. Кроз питања и одговоре навести ученике на закључак да атоми и молекули тела, због кретања, имају кинетичку енергију, а због међусобног деловања потенцијалну енергију. Дефинисати унутрашњу енергију тела која је једнака је збиру кинетичких и потенцијалних енергија свих честица од којих се тело састоји. Нагласити да у унутрашњу енергију Земље не улази кинетичка енергија њеног кретања око Сунца, нити гравитациона потенцијална енергија између Земље и Сунца подизањем или шутањем балона расту му потенцијална или кинетичка енергија у односу на тло, али му не расте унутрашња енергија. Напоменути да је унутрашњу енергију тела тешко израчунати постоје само формуле за веома разређен гас. Нагласити да је за топлотне појаве важна промена унутрашње енергије која се мења загревањем, хлађењем и радом (трењем). Објаснити топлотно ширење.

165 65 Када се повећава температура гаса или течности, расте и брзина хаотичног кретања атома и молекула који померају околину молекули гаса у балону померају његове зидове (сл. 6.), а молекули течности померају ваздух изнад њих (сл. 6.). Загревањем чврстих тела јаче осцилују атоми и молекули (расте амплитуда) па једни друге одгурују, што повећава међупростор између њих расте запремина тела (сл. 6.3). Успоставити везу између температуре и унутрашње енергије тела. Подсетити да загрејано тело може да врши рад капи воде поскакују по врелој рингли, балон пуца на загрејаној рингли, а на хладмној се ништа не дешава. Кроз дискусију навести на закључке: да више загрејана тела (више температуре), имају већу способност да врше рад, тј. да тела више температуре имају већу унутрашњу енергију, пошто је унутрашња енергија везана за кретање атома и молекула (топлотна кретања) температура је мера топлотног кретања атома и молекула тела. Демонстрирати ширење мириса кроз учионицу и спонтано мешање две течности различитих боја. Дефинисати дифузију као спонтано мешање различитих супстанција. Описати спору диифузију раствора бакар сулфата (плавог камена) и воде насуте преко њега (сл. 6.3) измешају се потпуно након две недеље. Објаснити да веома спора дифузија постоји и код чврстих тела ако су олово и злато притиснти међусобно за 5 година се мешају до дубине око. Кроз дискусију навести на закључак да пораст температуре убрзава дифузију. Нагласити значај дифузије за живи свет прелаз кисеоника из плућа у крв, и из крви у ткива. Подсетити шта су хомогена а шта нехомогена тела. Нагласити да дифузија траје све док тело не постане хомогено. Кроз дискусију подсетити ученике на Закон одржања механичке енергије. Навести примере преласка механичке енергије у друге облике енергије. Заустављањем тела услед трења кинетичка прелази у унутрашњу (загревају се тело и подлога). Пуштеном пластелину потенцијална енергија прелази у кинетичку, а затим у унутрашњу. Подсетити ученике да постоје и други облици енергије, поред механичке и унутрашње атомска, нуклеарна, електромагнетна... Дефинисати општи Закон одржања енергије енергија се не може ни из чега створити, нити се може уништити, само може прелазити из једног облика у други. Завршни део часа Кроз питања и одговоре проверити усвојеност изложеног градива. Домаћи задатак: Питања