САДРЖАЈ Евидентирање лизинг послова у финансијским извештајима. корисника лизинга 35

Transcript

1 САДРЖАЈ 1. УВОД Предмет и циљ истраживања Метод рада 7 2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Појам и дефиниција лизинга Историјски развој и развој лизинга у свету и код нас Врсте лизинга Оперативни лизинг насупрот финансијски лизинг Финансијски лизинг насупрот оперативни лизинг Уговор о лизингу Предности и недостаци лизинга Економски аспект лизинг послова Евидентирање лизинг послова у финансијским извештајима корисника лизинга Евидентирање лизинг послова у финансијским извештајима давалаца лизинга Трансакције продаје и поновног узимања у лизинг Финансијски лизинг Субјекти у послу финансијског лизинга Права и обавезе учесника у послу финансијског лизинга Законска регулатива финансијског лизинга Значај финансијског лизинга Правни аспект лизинг послова Финансијски лизинг у Србији Тржиште лизинга у Србији Лизинг компаније у Србији Финансијски лизинг у пољопривреди Финансирање набавке пољопривредне механизације из различитих извора Набавка пољопривредне механизације путем оперативног лизинга Набавка пољопривредне механизације на кредит 73

2 3. ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА ПРИЛОГ 84 2

3 Преглед табела: Табела 1: Структура пласмана према примаоцу лизинга 54 Табела 2: Упоредни преглед структуре пласмана 55 Табела 3: Структура пласмана према предмету лизинга 56 Табела 4: Анализа коришћеног пољопривредног земљишта по областима (ха) 66 Табела 5: Анализа регистрованих пољопривредних газдинстава у Републици Србији 67 Табела 6: Новчани ток у случају коришћења лизинга 72 Табела 7: Одлив новчаног капитала при анализи интерне стопе приноса код лизинга 72 Табела 8: План отплате кредита 73 Табела 9: Одлив новчаног капитала приликом коришћења кредита 74 Графикон 1: Промет лизинг компанија у Србији ( године) 50 Графикон 2: Структура оствареног промета лизинг компанија у Србији 51 Графикон 3: Структура пласмана према примаоцу лизинга 53 Графикон 4: Упоредни преглед структуре пласмана 55 Графикон 5: Финансијски и оперативни лизинг 58 Графикон 6: Структура коришћења пољопривредног земљишта према статусу газдинства 67 Графикон 7: Структура двоосовинских трактора по регионима у години 70 3

4 1. УВОД Савремено тржишно пословање се одликује мноштвом иновација, нових форми пословања, нових видова пословне праксе и организације. Последњих година бржи развој технолошког прогреса и растући трошкови финансирања инвестиционих улагања наметнули су потребу изналажења еластичнијих облика набавке добара и финансирања инвестиционих пројеката на домаћем и међународном плану. На тим основама, због значајних економских предности над класичним облицима финансирања инвестиција, развио се савремени лизинг који је настао педесетих година двадесетог века у САД, а затим се брзо проширио у Европу и друге земље света. Лизинг, иако вековима присутан, тек у последњем веку добија на значају и дефинитивно се сматра тржишном иновацијом, поред франшизинга, факторинга (куповање потраживања од стране фактора и без права на тражење одштете у случајевима када купац није у могућности да исплати своје обавезе. Применом факторинг механизма убрзава се проток роба и услуга, што се одражава на повећање производње, па самим тим клијент по испоруци робе долази до новчаних средстава, која може да инвестира у нове производне циклусе), форфетинга (откуп дугорочног потраживања-кредита произвођача-извозника инвестиционе опреме, извођача инвестиционих радова у иностранству, од стране специјализоване финансијске институције за бављење форфетинг пословима). Смисао лизинга одсликава се у Аристотеловој тврдњи: "Истинско богатство није у власништву над имовином, већ у праву да се она користи". Предузеће или предузетник не морају поседовати одређено средство да би остваривали профит. Довољно је располагати правом коришћења тог средства током одређеног временског периода. 4

5 Оперативни лизинг, на нов и савремени начин проширује изворе финансирања токова репродукције, те кориснику лизинга (закупцу) омогућава повећање капацитета производње и добити, без повећања задужености. Дакле, оперативни лизинг, као вид финансирања, омогућује закупцу инвестирање у технолошки развој, без дугорочног ангажовања новчаног капитала. Након истека времена закупа, закупац може вратити опрему закуподавцу, обновити закуп, уз обично, ниже трошкове лизинга, или откупити основно средство по нижој цени од његове тржишне вредности. Лизинг све више добија на значају. Најбољи показатељ тога, јесте све већа присутност специјализованих компанија које се баве искључиво лизинг аранжманима посредујући између произвођача и потенцијалних корисника опреме. Лизинг аранжмани омогућавају правним и физичким лицима једноставнији, бржи и јефтинији начин набавке опреме, нарочито у условима недостатка сопственог капитала, недовољно повољних банкарских кредита, нефункционисања правне државе, као и због постојања пореских олакшица. Корисницима лизинга ти аранжмани обезбеђују финансирање куповине са правом коришћења предмета лизинга до истека уговора, а право својине преноси се на корисника тек по исплати последње рате. Лизинг се може дефинисати као писани уговор између две стране: лизинг компаније (даваоца лизинга) и корисника опреме (примаоца лизинга). У овој трансакцији давалац лизинга набавља опрему од добављача и даје је на коришћење примаоцу лизинга на одређени временски период, док је корисник лизинга заузврат дужан да даваоцу врши периодична плаћања по условима дефинисаним у уговору. Основни принцип лизинг пословања је да давалац лизинга задржава правно власништво над предметом лизинга, док прималац лизинга стиче економско власништво. Лизинг је веома важан извор средњорочног и дугорочног финансирања, јер представља економски ефикасно решење набавке средстава потребних за пословање предузећа. Данас се често уговор о лизингу појављује, не само као облик финансирања у спољно-трговинској размени него и као средство пословне интеграције између произвођача, трговине, финансијских института и потрошача 5

6 ствари. Лизинг пружа могућност предузећима да модернизују своју опрему и самим тим постану ефикаснији и конкурентнији. Нарочито је погодан за мала и средња предузећа, као и нова, тек основана предузећа која често не могу да рачунају на друге могућности финансирања. Управо зато владе многих земаља подржавају лизинг као важан метод подстицања инвестиција. Лизинг индустрија је данас у свету веома развијена. У многим земљама се путем лизинга финасира више од четвртине свих набавки пословне опреме. Само у земљама у развоју се годишње путем лизинга финансира набавка нове опреме и возила у вредности од преко 40 милијарди долара ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Предмет рада је анализа важнијих показатеља пословања компанија које користе финансирање путем лизинга. Овај рад посвећен је теми лизинга као једног од веома важног извора средњорочног и дугорочног финансирања, који је почео да се примењује у нашој земљи од недавно. Циљ сваког привредног субјекта је континуирано пословање које је незамисливо без пословне стратегије. Лизинг и финансијски лизинг представља специфичан облик финансирања. Такав вид финансирања има за циљ да се на једноставан начин обнове основна средства, а при томе и прате светска кретања и дешавања у погледу техничких и технолошких достигнућа и иновација. Циљ истраживања је у томе да се : осветле питања лизинга и финансијског лизинга нарочито после доношења закона о финансијском лизингу у Србији крајем маја године; сагледа наша пракса и могућности развијања лизинга код нас, са нагласком на примени лизинга у агробизнису; применом компаративне анализе садашње вредности и интерне стопе приноса различитих извора финансирања сагледа набавка нове пољопривредне механизације; 6

7 испита утицај извора финансирања на пословни и финансијски ризик; анализира правна регулатива која уређује оперативни лизинг код нас, са освртом на правне регулативе у другим земљама. Тако модерна лизинг пракса располаже са једнообразним формуларима уговора који се унапред објављују у облику општих услова пословања. Основни правци у развоју привреде као и пољопривреде су добра механизација и опрема у форми која је прилагођена потребама. У том циљу треба се определити баш за овакву стратегију у бизнису (агробизнису), а то је лизинг и финансирање из лизинга МЕТОД РАДА Економска анализа примењује две методе: садашњу вредност и интерну стопу приноса. 1 Анализирана је набавка пољопривредне механизације на конкретном примеру на лизинг (оперативни) и набавка путем кредита, где су примењене две методе: 1. Садашња вредност 2. Интерна стопа приноса. Нето садашња вредност је збир нето позитивних ефеката економског тока, актуелизованих на садашњу вредност, предвиђеном каматном стопом. Ради се о интегралном и апсолутном показатељу оцене економске рентабилности. Да би пројекат био прихватљив нето садашња вредност мора бити већа од нуле, што значи да позитивни ефекти пројекта надмашују трошкове улагања. Нето садашња вредност представља разлику између садашње вредности нето прилива и садашње вредности одлива готовине. (1) 1 Van Horne, J., C., Financial Management and policy, 9.Edition, Prentice Hall, International Editions, str

8 V дисконтовани ефекти сведени на садашњу вредност I иницијална вредност инвестиционих улагања Са повећањем (смањењем) нето готовинског тока пројекта повећава (смањује) се нето садашња вредност. Са повећањем (смањењем) периода експлоатације пројекта повећава (смањује) се нето садашња вредност. Са повећањем (смањењем) дисконтне стопе смањује (повећава) се нето садашња вредност. Предности метода нето садашње вредности су што-узима у обзир временску динамику будуцих нето прилива и узима у обзир целокупан животни век пројекта. Недостаци метода нето садашње вредности су немогућност реалног избора дисконтне стопе и изражавање рентабилности у апсолутном износу. Методом садашње вредности упоређује се садашња вредност одлива новчаног капитала путем оперативног лизинга и кредита, где је неопходно да се сви ефекти сведу на садашњу вредност како би били временски међусобно упоредиви, а свођење се врши дисконтном техником у којој је дисконтна стопа трошак капитала предузећа. {NT0 + NT1 + NT2 + NT3... NTi} представља низ новчаних токова, где је NT i примљено у времену т. Садашња вредност овог новчаног тока ће бити: (2) Ово се може представити и као: ili Што представља коначну форму једнакости, којом се израчунава садашња вредност новчаних токова. 8

9 (3) Дисконтна стопа је једнака каматној стопи на кредит након пореза, према следећем обрасцу: 2 (4) где је: r*- дисконтна стопа; r- камата на кредите; r δ стопа пореза на добит предузећа Компоненте дисконтне стопе су: 1. временска вредност новца као цена и стопа приноса сигурног улагања, 2. премија за системски ризик и премија за специфични ризик,очекиване промене нивоа цена и потреба компензирања утицаја Интерна стопа приноса је дисконтна стопа која изједначава позитивне и негативне ефекте сведене на садашњу вредност. Другачије речено, то је она стопа под којом би се могла задужити и пласирати средства која ангажује пројекат, а да резултат буде неутралан у укупном веку пројекта. Овај показатељ се третира као формални критеријум за оцену рентабилности пројекта и представља ону дисконтну стопу која садашњу вредност пројекта своди на нулу. Сврха примене интерне стопе приноса јесте да се пронађе нето садашња вредност у оној дисконтној стопи која нето садашњу вредност изједначава са нулом. Основно начело методе интерне стопе приноса јесте максимизација приноса. Ако пројекат има вишу интерну стопу приноса од трошкова капитала предузећа, то је 2 Jakoвљевић, K., Структура и вредновање капитала, Ekoномски факултет, Суботица, 2000, стр

10 прихватљив пројекат, обзиром да ће му крајњи резултат бити увећање капитала предузећа. То је стопа испод које се не исплати инвестирати у инвестициони пројекат, то је уједно и максимална каматна стопа која се може платити на позајмљена средства (нпр. кредит од банке), а да не уђемо у зону губитка. (5) Интерна стопа приноса при коришћењу лизинга, након пореза, одређује се из следећег новчаног тока: 3 (6) где је: Ко-вредност опреме Тз-трошкови закупа Тi-амортизација; -пореска преданост. За потребе одређивања одлива новчаног капитала при набавци трактора банкарским кредитом потребно је утврдити годишњи износ амортизације. ; (7) Кi-набавна вредност трактора век трајања Тi - годишња амортизација. Да би се покрили укупни трошкови пословања, минимално обрадива површина (q), се добија следећом формулом: 3 Jakoвљевић, K., Структура и вредновање капитала, Ekoномски факултет, Суботица, 2000, стр

11 ; (8) Т -фиксни трошкови; Cq-цене по јединици обрадиве површине; Тwq-варијабилни трошкови по јединици обрадиве површине. Пословни ризик је узрокован: динамиком продајних и набавних цена, структуром производње, утрошцима фактора производње по јединици производа, искоришћеношћу капацитета, величином фиксних трошкова и величином капацитета. 4 4 Родић, J., Пословне финансије, Ekoномика, Београд, 1991, стр

12 2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 2.1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ЛИЗИНГА Сама реч лизинг (leasing) потиче од енглеске речи to lease, што у преводу значи дати под закуп, најам. Иако су се први облици лизинга појавили још у старом Египту 3000 година пре нове ере, прву праву компанију за финансијски лизинг основао је Henri Šofeld године у САД. Компанија је основана са циљем да реализује једну конкретну трансакцију у домену железничког транспорта. Наведеном трансакцијом демонстрирана је економска ефикасност финансијског лизинга па је Šofeld одлучио да настави пословање и оснује америчку лизинг компанију United States Leasing International Inc. ). 5 Развој финансијског лизинга у Европи почео је крајем 50-тих и почетком 60-тих година XX века. Неколико фактора је подстакло брз развој финансијског лизинга у Северној Америци и западној Европи. Технолошки напредак створио је код предузећа потребу да обнове сопствена стална средства, а финансијски лизинг је пружио неопходни механизам прибављања сталних средстава под повољнијим условима него што је то случај при куповини опреме. Лизинг аранжман представља трансакцију у оквиру које предузеће од специјализоване институције узима опрему у закуп на одређени рок, у којем ће се извршити амортизација те опреме. 5 Родић, J., Марковић, И...: Пословне финансије, Савремена администрација, Београд, 1982, стр

13 Карактеристика лизинг аранжмана је да не долази до промене власништва. Дакле, лизинг претпоставља могућност несметаног коришћења инвестиционих добара њиховом власништву. При томе, лизинг испуњава услове тзв. златног правила финансирања у тржишној привреди. Према овом правилу инвестиција треба да буде финансирана током читавог периода њеног коришћења. Из тог разлога код лизинга не постоји потреба за додатним финансирањем. Лизингом се истовремено решавају проблеми и купаца и продаваца. Продавац елиминише проблем кредитирања купца, док се купац лишава опасности да ступи у дужничке односе. Из тог разлога, лизинг као облик финансирања преферирају новооснована предузећа. Финансирањем путем лизинга предузеће смањује своју зависност од конвенционалних извора финансирања (нпр. банкарски кредити). За све време трајања лизинга накнаде су фиксне, а за разлику од кредита, лизинг нуди могућност да се накнада прилагоди финансијским приликама предузећа. Из наведених разлога лизинг заузима све значајније место у савременој тржишној привреди као специфичан облик финансирања предузећа. Лизинг се може дефинисати и као писани уговор између две стране: лизинг компаније (даваоца лизинга) и корисника опреме (примаоца лизинга). У овој трансакцији давалац лизинга набавља опрему од добављача и даје је на коришћење примаоцу лизинга на одређени временски период, док је корисник лизинга заузврат дужан да даваоцу врши периодична плаћања по условима дефинисаним у уговору. Основни принцип лизинг пословања је: Давалац лизинга задржава правно власништво над предметом лизинга, док прималац лизинга стиче економско власништво. Лизинг је веома важан извор средњорочног и дугорочног финансирања, јер представља економски ефикасно решење набавке средстава потребних за пословање предузећа. Лизинг пружа могућност предузећима да модернизују своју опрему и самим тим постану ефикаснији и конкурентнији. Лизинг је нарочито погодан за мала и средња предузећа, као и нова, тек основана предузећа која често не могу да рачунају на друге могућности финансирања. Управо зато владе многих земаља подржавају лизинг као важан метод подстицања инвестиција. 13

14 Лизинг индустрија је данас у свету веома развијена. У многим земљама се путем лизинга финасира више од четвртине свих набавки пословне опреме. Само у земљама у развоју се годишње путем лизинга финансира набавка нове опреме и возила у вредности од преко 40 милијарди долара. Лизинг је правни посао који је у већини европских земаља регулисан законом и представља једноставан, флексибилан и савремен начин финансирања прилагођен жељама и могућностима примаоца лизинга. Лизинг не нуди власништво већ коришћење и управљање предметом лизинга, а у зависности од суштине и облика лизинга који одабере, прималац може користити низ предности. Лизинг финансирањем прималац не улаже сва расположива средства у куповину неког средства већ равномерно и континуирано инвестира у редовно пословање и тиме уједно осигурава отплату месечних лизинг рата. Предузеће се често задужује да би финансирало набавку средства потребног за његово пословање. Лизинг је замена за куповину основних средстава из сопствених или позајмљених извора. Наиме, предузеће закупљује основна средства и плаћајући годишњу закупнину стиче право њиховог коришћења у уговореном временском периоду. Лизинг је уговор по коме закуподавац преноси на закупца право коришћења средства за договорени временски период, у замену за закупнину 6. Закупац купује право коришћења средства, док средство и даље остаје у власништву закуподавца. За коришћење средстава закупац мора периодично плаћати унапред утврђен износ закупнине која се признаје као трошак пре опорезивања 7. Лизинг је економски посао са основним циљем финансирања одређених привредних и других активности, којима се потпомаже привредни развој и поспешује примена других пословних система, попут франшизинга и обезбеђује брзи развој предузетништва, малих и средњих предузећа. 8 Лизинг је економски посао са основним циљем финансирања одређених привредних и других активности, којима се потпомаже привредни развој и поспешује примена других пословних система, попут франшизинга и обезбеђује брзи развој 6 МРС 17, Међународни стандарди финансијског извештавања (ИФРС) 2004, Савез рачуновођа Србије, Београд, Иванишевић, М., Пословне финансије, Економски факултет, Београд, Стевановић, Р., Лизинг као метод финансирања развоја, Стручни чланак, Нова трговина, Београд,

15 предузетништва, малих и средњих предузећа. Лизинг омогућава кориснику повећање капацитета производње и добити без повећања степена задужености. Бројни аутори се баве овим специфичним обликом финансирања пословних инвестиција. Лизинг је уговор о закупу којим се дефинишу права и обавезе давалаца и корисника лизинга, прецизно дефинише предмет лизинга, одређују услови закупа. Лизинг је, без сумње, један од значајних фактора подстицања инвестиција и оживљавања привреде уопште. Лизинг је важан и због потребе фирме за новим инвестицијама и као подстицај за нове технологије. У пољопривреди, 9 лизинг је шанса за обнову пољопривредне механизације, као и за набавку опреме за наводњавање, и за много тога другог везаног за агробизнис. У случају недостатка способности задуживања у циљу куповине средстава, или у колико је предузеће већ искористило способност задуживања, лизинг може представљати начин да предузеће превазиђе обавезујуће ограничење. Лизинг је правни посао 10 у коме једна страна (давалац лизинга) купивши предмет лизинга од дилера (испоручиоца лизинга), даје тај исти предмет лизинга на коришћење трећој страни (корисник/прималац лизинга) на одређени временски рок, а заузврат давалац лизинга остварује право на уговорену накнаду по основу уговора о лизингу. Лизинг одсликава клијентову способност да генерисањем новчаних токова из текућег пословања сервисира плаћања проистекла из лизинг обавеза. Wатсон, D. је дефинисао лизинг као форму краткорочног или дугорочног финансирања, која се односи на закуп (најам) активе у складу са усаглашеним условима дефинисаним уговором о лизингу. Vancila, F. је представио лизинг на следећи начин: Лизинг је метода финансирања набавке покретних и непокретних добара која се на темељу посебно континуираног уговора, дају на коришћење примаоцу лизинга уз одређену накнаду и на уговором одређено време, тако да се та добра могу са тим једним примаоцем лизинга амортизовати у периоду дужем од трајања уговора о лизингу. 9 Пејановић, Р., Тица, Н.: Лизинг у агробизнису, Савремени фармер, Пољопривредни факултет, Јовановић Гавриловић, П., Међународно пословно финансирање, Београд, Економски факултет 2004., стр

16 У Републици Хрватској лизинг је са правног аспекта уређен Законом о лизингу ЗОЛ (НН бр. 135/06, 152/08, 76/09). У складу са чланом 5 ст. 1. ЗОЛ-а посао лизинга је правни посао у којем давалац лизинга на темељу купопродајног уговора са добављачем објекта лизинга стиче право власништва над објектом лизинга и примаоца лизинга на темељу уговора о лизингу одобрава право коришћења тог објекта лизинга на одређено време, а овај за то плаћа одређену накнаду. ЗОЛ уређује која су права и обавезе субјеката лизинга, ко све може обављати послове лизинга као и сва остала питања везана за лизинг. Лизинг се рачуноводствено књижи према Међународном рачуноводственом стандарду 17 Најмови ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ И РАЗВОЈ ЛИЗИНГА У СВЕТУ И КОД НАС Иако може изгледати да је лизинг један од новијих метода финансирања, први случајеви практичне примене одиграли су се у давној прошлости. Пронађени су докази да су 2000 г.п.н.е. Вавилонци применили једну врсту лизинга за чамце и стоку. Један од првих теоријских описа лизинга пронађен је у римским правним списима. У свом савременом облику финансијски лизинг је потекао из САД. Прву компанију за финансијски лизинг основао је Henry Shofeld године у САД. Компанија је основана са циљем да реализује једну конкретну трансакцију у домену железничког транспорта. Наведеном трансакцијом демонстрирана је економска ефикасност финансијског лизинга па је Shofeld одлучио да настави пословање и оснује америчку лизинг компанију United States Leasing Corp. (која се данас зове - United States Leasing International Inc. ). То је највећа лизинг компанија у САД која се бави лизингом разноврсне опреме почев од ситног инвентара па све до турбомлазних авиона. Милијарде долара пролази кроз лизинг трансакције па након извршених процена сматра се да је 16% укупне набавке капиталне опреме у САД финансирано путем лизинга. Тренутно се у САД налази преко 300 лизинг друштава. 16

17 Развој финансијског лизинга у Европи почео је крајем 50-тих и почетком 60-тих година прошлог века. Неколико фактора је подстакло брз развој финансијског лизинга у Северној Америци и Западној Европи. Технолошки напредак створио је код предузећа потребу да обнове сопствена стална средства, а финансијски лизинг је пружио неопходни механизам прибављања сталних средстава под повољним условима него што је то случај при куповини опреме. У исто време, 50-тих година прошлог века дошло је до развоја тржишта финансијских услуга и значајније понуде зајмова уз ниске каматне стопе, што је послужило као начин обуздавања инфлације и цена роба. Наведени фактори, у комбинацији с повољним пореским стопама за послове лизинга, допринели су атрактивности финансијског лизинга за лизинг компаније. Повећање броја лизинг компанија стимулисао је даљи развој сектора финансијског лизинга у целини. У Великој Британији је године основана британска афилијација United States Leasing Corporation, Merkantile, Credit CO 11. Иначе се година означава као година почетка отварања Европе према лизингу. Лизинг друштва из САД отварају своје афилијације или узимају своје деонице у већ постојећим друштвима. У Немачкој прво лизинг друштво основано је године у Дизелдорфу, касније се спојило са неким другим друштвима и преселило седиште у Франкфурт. 12 Овом приликом је настао Deutsche Leasing AG, сада највеће лизинг друштво инвестиционе опреме. Према вредности објеката у првом плану је лизинг производних уређаја, канцеларијских машина и уређаја за електронску обраду података, а по масовности лизинг моторних возила. Број лизинг друштава је у сталном порасту тако да их је данас више од 200, а уз њих делују и многе стране лизинг компаније. У Аустрији је лизинг идеја учврстила корене године оснивањем два лизинг друштва. Касније је основано још пет великих друштава са неограниченим могућностима финансирања. Према неким статистичким подацима у Аустрији се годишњи пораст лизинга креће између 30 и 60%, а са лизингом моторних возила пораст се креће чак 100%. 11 Стакић, Б., Стаматовић, М., Финансијски лизинг и лизинг, Библиотека савремене финансије, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, Ибид 17

18 У Француској је прво лизинг друштво основано године, а оснивачи су банке, осигуравајућа друштва и индустријска предузећа. Најпознатија лизинг друштва су: Lo cafrance, Bail-equipment i Concorde Finance, са седиштем сва три у Паризу. У почетку су предмет лизинга биле покретности, а касније и некретнине у индустрији, трговини и пољопривреди. Прави разлог прихватања лизинга у Француској је свакако финансијске природе. Ту се ради о тешкоћама предузећа која не могу сопственим снагама обезбедити потребну инвестициону активност. У том случају им лизинг нуди да финансирају своје инвестиције са 100% страним капиталом, дакле, да избегну сопствене напоре, који прате сваку кредитну операцију. Посебно су рестрикције кредита подстакле многа предузећа да се определе за лизинг јер им тај начин финансирања омогућује да прибаве потребну опрему уз почетно улагање у износу од само једног месечног ануитета лизинг накнаде док су услови банкарског кредита много неповољнији. Француска је прва земља у Европи у којој су донети законски прописи о лизингу. У Белгији су банке и године основале прва лизинг друштва од којих су највећа Locabel SA, Fidisco SA i Eurolease SA, сва три са седиштем у Бриселу 13. У Италији се лизинг (locazione finanziaria) први пут појавио године, а тек после почиње његова експанзија. Лизинг се најпре развио у домену финансирања покретности, а од друштво La Friulia iz Udina почиње послове са лизингом некретнина, у циљу да унапреди индустрију региона. Од па све до данас донето је неколико прописа у области инвестиција које се реализују кроз форму лизинга и то у индустрији, занатству и трговини, који су искључиво фискалног и финансијског карактера. У Швајцарској је лизинг пракса почела нешто касније и нешто се спорије развијала него у другим земљама Европе, као почетак лизинга означава се година када је на иницијативу великих швајцарских банака основано прво лизинг друштво Industie- Leasing AG у Цириху 14. Нови начин финансирања прво се применио на подручју покретности, док је у подручју некретнина било дуго у сфери експериментисања. Међу значајним разлозима за раст лизинга истиче се добро развијено банкарско 13 Ibid 14 Стакић, Б., Стаматовић, М., Финансијски лизинг и лизинг, Библиотека савремене финансије, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд,

19 финансирање. Швајцарски лизинг прате одређени фискални проблеми везани за чињеницу постојања 26 аутономних кантоналних администрација и још федералне пореске администрације. Под сличним околностима и са готово истим разлозима лизинг је нашао плодно тло и у осталим земљама Западне Европе. Значајни су подаци о развоју лизинга у Холандији, Шпанији, Данској, Финској, Шведској. Полако лизинг прелази границе и Источне Европе. Прва лизинг предузећа за потребе домаће индустријске опреме су основана у Русији, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Бугарској, Румунији и Пољској. Значајан напредак забележен је у Мађарској која одржава стручне контакте са страним лизинг друштвима, а домаћа предузећа се врло активно баве тим послом. Концепт финансијских лизинга је 70-тих година прошлог века усвојен у земљама у развоју Азије, Јужне Америке и Африке, а 80-те је обележило ширење наведеног концепта на светском нивоу. Што се тиче лизинга у нашој земљи, може се констатовати да очекивања теоретичара са почетка седамдесетих година о великим шансама за лизинг послове се нису оствариле. Бројне публикације у то време пишу о предности лизинга над куповином за готово и кредит, износе се подаци о склопљеним уговорима са домаћим и страним партнерима, траже се основе за његову примену у постојећим прописима и др. Крајем године је било потпуно сигурно да је пропао покушај оснивања нашег првог лизинг друштва. Треба поменути да су код нас неповољно деловали на лизинг и неки административни прописи. Тако је Законом о привременој забрани располагања друштвеним средствима за финансирање непривредних и непроизводних инвестиција у години ( Сл. Лист СФРЈ, бр. 76/82 ) било изричито забрањено узимање опреме у лизинг за обављање непроизводних и непривредних делатности. 15 Иако је овај Закон престао да важи он је ипак унео одређену несигурност што се тиче коришћења овог начина финансирања. У новије време лизинг послови се у нашој земљи реализују на следећим пословним подухватима и то увоз опреме на бази лизинга: компјутера, авиона, вагона, 15 Ibid 19

20 грађевинских дизалица, текстилних машина и то углавном у форми финансијског лизинга. У неким случајевима као што је увоз компјутера користи се оперативни лизинг са обавезом даваоца лизинга у погледу одржавања и сервисирања опреме. Што се тиче послова лизинга у агробизнису може се истаћи чињеница да се у последње време интезивно ради на лизинг аранжманима. Може се истаћи пар лизинг кућа које су врло активне у овом бизнису и то: предузеће Премијер АС из Новог Сада; Мас Ферг Агро из Новог Сада; М-С инжењеринг из Бачког Јарка; Агропанонка из Новог Сада; Hypo Leasing из Београда; S-Leasing из Београда; KB Leasing из Новог Сада 16. Наведене лизинг куће се баве лизингом свих врста пољопривредних машина и опреме у форми која је прилагођена потребама пољопривреде. Перспективе за послове лизинга су врло добре у свим земљама света. Ту се могу споменути Јапан, Аустралија, Канада и Кина. То су земље са врло богатом лизинг праксом. Индија, Египат, Јужна Кореја, Нигерија, Сенегал и Заир су земље у којима се ова савремена техника финансирања све више развија. Лизинг компаније појединих земаља оснивају своја удружења, и најбољи пример за то је Leaseurope. То је федерација удружења лизинг компанија из 15 земаља Европе и то: Аустрије, Белгије, Данске, Немачке, Финске, Француске, Ирске, Италије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Шпаније, Шведске, Швајцарске и Велике Британије са седиштем у Бриселу ВРСТЕ ЛИЗИНГА У пословној пракси, постоје различите врсте лизинга и то у зависности од критеријума који се узимају приликом њихове класификације. За сврхе финансијског извештавања лизинг се класификује као: 16 Пејановић, Р., Тица, Н., Лизинг и финансијски лизинг у пољопривреди, стручни чланак, Пољопривредне актуелности, Нови Сад, 2004., стр

21 1. ФИНАНСИЈСКИ - КАПИТАЛНИ 2. ОПЕРАТИВНИ - ПОСЛОВНИ У економској и правној литератури преовладава мишљење да ове две врсте лизинга имају највећи привредни значај, а статистика говори да се највећи број лизинг трансакција у свету обавља путем финансијског лизинга. Лизинг се класификује као финансијски лизинг уколико се са њим суштински преносе сви ризици и користи повезани са власништвом на закупца. Послови оперативног лизинга означавају краткорочне лизинг уговоре које стране имају право да откажу у свако време према условима који су у њима наведени. Трајање овог уговора је увек краће од уобичајног економског века трајања опреме, а накнада коју плаћа прималац лизинга је увек мања од вредности опреме. Давалац лизинга сноси ризик застарелости и губитка опреме, плаћа осигурање, таксе као и трошкове лиценце. Све ово као и трошкове одржавања и сервисирања, давалац лизинга урачунава примаоцу кроз рате лизинг накнаде. Оперативни лизинг се може назвати и уговором преостале књиговодствене вредности, јер давалац лизинга за време трајања уговора може амортизовати само део својих инвестиционих трошкова из накнаде коју плаћа прималац. Оперативни лизинг се може тумачити и као двострани правни посао у ком је давалац лизинга истовремено и испоручилац опреме. Финансијски лизинг је правни однос у коме учествују давалац лизинга који се обавезује да ће набавити опрему од трећег лица (испоручиоца или произвођача опреме) која чини предмет уговора о лизингу. За разлику од оперативног, финансијски лизинг је уговор код ког је укупан износ уговорене накнаде, коју у ратама плаћа прималац, редовно већи од набавне цене предмета уговора, па с тим у вези давалац може амортизовати своје инвестиционе трошкове. Осим тога, код ове врсте прималац лизинга сноси све трошкове и ризике опреме узете у лизинг. 21

22 Оперативни лизинг насупрот финансијски лизинг Оперативни лизинг Облик лизинг послова који има следећа својства: - право својине остаје у рукама даваоца лизинга чак и у случају истека уговора о лизингу, - трајање уговора је значајно краће у односу на економски процењен век трајања предмета лизинга и отказиво у сваком тренутку, - ризик од штете, крађе и слично, сноси давалац лизинга Финансијски лизинг Облик лизинг послова са следећим карактеристикама: - право својине на предмету лизинга је аутоматски трансферовано на корисника лизинга по истеку рока трајања уговора о финансијском лизингу, - трајање уговора је упоредиво и мање-више се поклапа са процењеним економским веком експлоатације предмета лизинга, - трошкове осигурања, пропасти, одржавања и сл., сноси прималац лизинга Закључак: за разлику од оперативног лизинга, који је врло сличан класичној ренти, финансијски лизинг је много комплекснија трансакција. 22

23 Финансијски лизинг против оперативни лизинг Prenosi prava svojine Klauzula o otkupu Period lizinga pokriva najveći deo korisnog veka predmeta lizinga Sadašnja vrednost minimalnih naknada je veća ili približno jednaka fer vrednosti predmeta OPERATIVNI LIZING NE DA FINANSIJSKI LIZING Према статусу лизинга, разликује се: Директан 2. Индиректан 1. ДИРЕКТАН ЛИЗИНГ (неправи) је лизинг код којег је закуподавац истовремено и произвођач опреме. У овом случају опрема се узима у закуп директно од произвођача који истовремено финансира закуп, тј. овде настаје непосредан однос између произвођача или даваоца инвестиционог добра тј. опреме и корисника лизинга. Произвођач и након закљученог уговора о лизингу остаје власник опреме. Овакав облик лизинга више се примењује код опреме мање вредности. 17 Часопис Југословенско банкарство, бр. 7-8, 1999, Београд, стр

24 2. ИНДИРЕКТАН ЛИЗИНГ (прави) који настаје између произвођача и корисника лизинга, али уз посредовање лизинг организације. Код ове врсте лизинга закуподавац је специјализована финансијска институција, лизинг компанија, која купује опрему од произвођача на захтев купца и даје је у закуп под одређеним условима. Дакле, овде лизинг организације финансирају набавку опреме која се ставља на располагање кориснику лизинга за коју он плаћа одређену накнаду тј. закупнину. На основу наведених карактеристика закључује се да је у питању тространи правни посао и закључивање два уговора, где централно место заузима даваоц лизинга. 19 Према дужини периода закупа разликују се:18 1. КРАТКОРОЧНИ лизинг до 3 године 2. СРЕДЊОРОЧНИ са роком од 3 до 7 година 3. ДУГОРОЧНИ лизинг са роком преко 7 година У оквиру наведених основних подела, учињене су поделе на неколико врста лизинга. Према предмету лизинг посла разликује се: ЛИЗИНГ ПОКРЕТНИХ ДОБАРА тј. ОПРЕМЕ који је посебно применљив у развијеним земљама, где је рок закупнине опреме од 6 до 8 година, што представља и реално време њене амортизације. При закључивању оваквог уговора утврђују се два рока: Неопозиви (од 4 до 6 година) Опозиви (резидуални) у коме се уговор може отказати 2. ЛИЗИНГ КОМПЛЕТНИХ ПОСТРОЈЕЊА (уговором су обухваћени и грађевински објекти и опрема). Према врсти уговорних обавеза по истеку уговора о лизингу разликујемо: 18 Часопис Југословенско банкарство, бр. 7-8, 1999, Београд, стр Ibid 20 Ibid 24

25 1. TERM (термински) LEASING када је рок закупа прецизно утврђен и након истека рока опрема се обавезно враћа. 2. REVOLVING (обновљени) LEASING - код кога је изричито уговорено да ће по истеку (основног) базног периода лизинга, лизинг посао бити обновљен. Најчешће се код ове врсте закупа уговара и обавеза закуподавца да ће извршити замену опреме савременијом и модернијом. 3. LEASING WITH OPTION TO PURCHASE (лизинг са опцијом куповине) када је уговорено да ће опрема која је предмет закупа бити купљена од стране закупца у току или на крају периода закупа. Према врсти обавеза у погледу одржавање опреме дате у лизинг постоји подела на: 1. NET LEASING (нето лизинг), 2. BRUT LEASING (бруто лизинг). У случају нето лизинга давалац лизинга не преузима никакве обавезе у смислу поправке, одржавања и сервисирања опреме дате у лизинг. Код бруто лизинга, давалац преузима обавезу да врши сервисирање, снабдевање резервним деловима, ремонт, поправке, текуће одржавање опреме, као и да изврши обуку радника корисника лизинга за руковођење опремом и да осигура опрему за време трајања уговора о лизингу. За све додатне послове корисник лизинга плаћа одређену накнаду која може бити укључена у лизинг или се посебно плаћа. Везано за порекло лизинг добра може се говорити о: 1. увозном лизингу, 2. извозном лизингу. У случају да се давалац лизинга и корисник лизинга налазе у истој земљи тад се ради о домаћем лизингу. Када се давалац лизинга налази у једној земљи, а корисник лизинга у другој земљи, тада се ради о међународном лизингу. 25

26 Према одређености опреме која је предмет лизинга постоји: INDIVIDUAL LEASING (индивидуални лизинг) код кога је предмет уговора тачно одређена опрема. 2. BLANKET LEASING (свеобухватни лизинг) где се оквирним уговором давалац лизинга обавезује да направи опрему коју корисник наручи у оквиру максимално утврђеног износа Према националној припадности учесника у лизинг пословима постоји класификација на: ЛИЗИНГ У ЗЕМЉИ код кога се давалац и корисник лизинга налазе у истој земљи. 2. ЛИЗИНГ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ИЛИ У ИНОСТРАНСТВУ који представљају међународне лизинг аранжмане, који се појављују приликом увоза опреме веће вредности. Постоје и остале врсте лизинга: Sale-and-Lease Back је лизинг некретнина велике вредности. Власник продаје своју некретнину, која има велику вредност, па је накнадно узима у лизинг. Значи, он преноси својину на неког другога, задржавајући право коришћења преко лизинга. Levaraged Leasing- давалац лизинга не финансира из сопствених средстава у целини набавку опреме која се даје у лизинг, него само један њен део ( обично 20%-40%), док се преостали део обезбеђује из кредита. Кредитори немају право регреса према даваоцу лизинга за отплате кредита, већ се обезбеђују правом придржаја опреме или хипотеком. 21 Приручник за професионалне рачуновође, мај 2003, Београд, стр Ibid, стр

27 2.4. УГОВОР О ЛИЗИНГУ Лизинг за своју основу има уговор о лизингу. Без уговора о лизингу, посао лизинга не би био правно ваљан. Уговор о лизингу је правни инструмент и правни регулатор реализације посла. Он обезбеђује правну сигурност извршења посла. Уговор о лизингу се, по правилу, дефинише као писмено изражена сагласност воља двеју страна од којих је једна давалац лизинга, а друга корисник или прималац лизинга. Давалац лизинга се обавезује да ће другој страни, кориснику лизинга дати на коришћење предмет лизинга који сам производи или набавља од неког трећег лица. То лице, као што је познато, може бити произвођач или неко трговинско предузеће. Друга уговорна страна, корисник лизинга, се потписивањем уговора обавезује да ће као прво, преузети предмет лизинга, као друго, плаћати лизинг накнаду, обично у ратама и као треће кад истекне рок на који је уговор закључен предмет вратити, откупити или продужити уговор. Правном терминологијом речено, уговор о лизингу закључују две стране, субјекти уговора а поводом предмета (објекта) уговора, из кога проистичу међусобна права и правне обавезе. Као и сваки други уговор у привреди, уговор о лизингу мора да има одређене елементе. Битни елементи (састојци) уговора о лизингу су: Предмет лизинга је уступање права коришћења одређених ствари, али не и права својине. Највећа заступљеност је код скупе опреме која у технолошком смислу брзо застарева и која изискује висока улагања (рачунари, електронски уређаји, ) тј. ствари које се могу и након замене за савременије, пласирати другим предузећима. Битно је да век трајања опреме односно период 23 Закон о финансијском лизингу Републике Србије 27

28 амортизације мора бити дужи од трајања самог уговора. Најчешће се мисли на технолошко застаревање. 2. Цена је право даваоца, а обавеза примаоца лизинга и представља закупнину или надокнаду. Код уговора о лизингу закупнина је обично равномерна или опадајућа у зависности од природе предмета лизинга. 3. Време закупа тј. период коришћења опреме дате на лизинг је један од битних елемената ове врсте уговора. Ово и не мора представљати битан елемент, јер се закуп може уговорити и на неодређено време. 4. Рокови и начин плаћања цене лизинг аранжмана је један од битних елемената. Уобичајено је да се прва рата или неколико њих одједном уплати у готовом одређено време пре испоруке. Ако је у питању наручивање опреме која тек треба да се произведе, онда се по правилу тражи да се прва рата или неколико њих плати одмах по закључењу уговора, чиме би наруџбина била потврђена. Елементи уговора морају да постоје код сваког уговора о лизингу, без обзира на модалитет. Поред ових, у нашем закону се као обавезни елементи још наводе и износ појединих рата накнаде, њихов број и време плаћања, као и рок на који је уговор закључен. За остале елементе (небитне и споредне) уговора о лизингу важи правило да су они одређени законом, али да их субјекти уговора могу својом вољом регулисати и на неки други начин. То су могућност отказа уговора, начин његовог престанка, опција куповине или продужења уговора, као и место, време и начин испоруке предмета лизинга, питања у вези са његовом монтажом, одржавањем, транспортом, заменом делова, тестирањем, техничко - технолошким усавршавањем и сл. Ту се такође могу навести и елементи који одређују страну која је у обавези да осигура предмет лизинга, ризике од којих треба да буде осигуран, да ли постоји обавеза даваоца лизинга да врши обуку особља које ће руковати предметом, евентуално уступање (цесију) уговора, начине решавања спорова (надлежност домаћег суда или неке друге стране арбитраже), валуту плаћања (валута извозника или средства међународне ликвидности), обезбеђење плаћања (на пример међународним документарним акредитивом или банкарском гаранцијом), језик и коресподенцију и друге елементе о којима се постигне сагласност. 28

29 Први битни састојак уговора о лизингу је предмет уговора. То је ствар која се даје у закуп, а најчешће је то инвестициона опрема, покретна или непокретна добра. Законодавац одређује предмет финансијског лизинга врло широко у смислу да то може бити свака покретна непотрошна ствар, и сви њени припадајући делови. Лизинг накнада (закупнина, цена лизинга) је други битни елемент уговора о лизингу и овом приликом захтева већу пажњу. Она представља рок у коме плаћања доспевају, њихов број, износ појединих рата, евентуална неизвршења обавеза плаћања као и сва остала питања у вези са исплатом накнаде су уређена уговором о лизингу. Висина лизинг накнаде као цене коришћења ствари је детерминисана бројним факторима. У њој су садржани различити појединачни трошкови и ризици које преузима давалац лизинга, а преваљује их на корисника. Због тога се висина накнаде разликује у зависности од лизинг посла, а већина лизинг компанија има разрађену методологију за њено израчунавање. Она садржи: a) Трошкове амортизације, који треба да надокнаде набавну вредност предмета лизинга ако не у потпуности онда у што је могуће већој мери до истека периода закупа. Према нашем закону, лизинг накнада се утврђује првенствено на основу амортизације целине или најбитнијег дела вредности предмета лизинга. Као што је познато, код оперативног (краткорочног) лизинга период закупа је краћи од рока амортизације опреме, укупни износ лизинг накнада је мањи од њене вредности, док давалац лизинга остварује свој економски интерес у виду приноса на ангажована средства поновним давањем предмета у закуп. Насупрот оперативном, код финансијског лизинга збир свих лизинг накнада премашује набавну вредност опреме, јер давалац лизинга једино на тај начин може надокнадити улагања и остварити добит. b) Трошкове финасирања у виду камате на ангажована средства даваоца лизинга, која је једнака просечној каматној стопи на тржишту капитала. Понекад су ти, иначе нематеријални трошкови увећани за износ премије извозног осигурања. c) Премије за ризике и то премију за опозив која обезбеђује даваоца од ризика превременог престанка закупа, ризик немогућности наплате потраживања, 29

30 политички ризик који је присутан код међународних лизинг послова и то на релацији развијене земље - земље у развоју или транзицији, ризик финансирања, валутни ризик, инфлациони ризик, и сл. Укључивање ових премија у лизинг накнаду повећава исту од 2 до 5%. d) Царине и остале дажбине земље у коју се извози опрема путем тзв. cross-border lizinga. e) Трошкове сервисирања и обављања услуга у вези са предметом лизинга уколико их врши давалац лизинга. f) С обзиром да је власник предмета лизинга, давалац плаћа одређене порезе (нпр. порез на имовину) и те издатке преваљује на корисника. g) Лизинг накнада, коначно, треба да садржи у себи и добит даваоца лизинга. Због тога се за лизинг накнаду у литератури може пронаћи и термин лизинг маржа, јер она надокнађује набавну цену предмета, зависне трошкове набавке и испоруке као и остварени профит. Поред елемената за калкулацију цене лизинга, још једно битно питање у вези са овим је и начин сервисирања обавеза на име лизинг накнаде, односно облици њеног уговарања. Накнада за лизинг се плаћа месечно, тромесечно, полугодишње или годишње, а што се модалитета тиче, у пракси је најчешћи случај да је лизинг накнада уговорена на линеарној основи у фиксним износима. Такође, лизинг накнада може бити и опадајућа што значи да корисник у првим месецима плаћа веће износе, а наредне рате су ниже за одређени проценат. Такви случајеви су чести када је реч о лизингу са опцијом куповине предмета лизинга. Насупрот овоме, отплата лизинг накнаде може бити растућег типа тј. у почетном периоду ниже накнаде, а у каснијим месецима више, што је погодно за кориснике лизинга који у почетку не постижу максимално искоришћење капацитета. На крају треба рећи и то да лизинг накнада може бити уговорена у променљивим износима, односно тако прилагођена да прати сезонски ритам делатности корисника и интезитет коришћења опреме. Плаћање лизинг накнаде се по правилу обавља на дан испоруке предмета лизинга или унапред, а спољнотрговинске лизинг послове обично карактерише плаћање обезбеђено неопозивим документарним акредитивом кога, да би био наплатив, прате и одговарајућа документа. 30

31 2.5. ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ЛИЗИНГА Лизинг нуди финансијске и друге погодности које нису присутне коришењем других метода набавке. Предности за примаоца лизинга: Лизинг се најчешће нуди без додатних средстава обезбеђења једна од главних предности лизинга је та што давалац лизинга пружа финансирање без захтева за додатним обезбеђењем (управо из разлога што је он правни власник предмета лизинга). У привредама у транзицији се често тражи и додатно обезбеђење, али је оно у овом случају далеко мање него код традиционалног банкарског кредитирања. Погодност и брзина Управо из разлога што додатно обезбеђење најчешће није потребно, лизинг може бити уговорен далеко једноставније и брже него класични банкарски кредит (у идеалном случају за свега један дан). Флексибилност Лизинг даје могућност да се започне или развије бизнис са минималним почетним улагањем (учешћем). План отплате лизинг рата може бити подешен тако да одговара специфичним потребама корисника лизинга. Преко даваоца лизинга се често могу обезбедити додатне услуге као што су повољније одржавања машина и опреме, што се не може очекивати у случају банкарског кредитирања. Предности за даваоца лизинга: Сигурност 31

32 Власништво над опремом и једноставнија процедура повраћаја дају даваоцу лизинга сигурност која је много већа него што би то била било која залога која се користи код осигурања кредита банака. Релативно једноставна документација узрокује да трансакциони трошкови буду ниски омогућавајући лизинг компанијама да подигну ефикасност на виши ниво. Мања регулација Лизинг компанијама обично није дозвољено да примају депозите, па је њихово пословање далеко мање контролисано него што је то случај код банака. Мањи ниво регулације им пружа могућност да буду много ефикасније. Треба нагласити да лизинг компанији, као даваоцу лизинга, погодности које ужива омогућују да постигне већу ефикасност. Овиме се ствара простор да компанија снизи цене својих услуга, што аутоматски представља корист за примаоца лизинга. На тај начин се практично све предности које има давалац лизинга индиректно преносе на примаоца лизинга. Предност лизинга се огледа и у томе што кориснику нуди могућност да користи опрему без оптерећивања сопственог фонда, а врло је погодан за нове технолошке поступке, који су врло скупи, а резултати који се у почетку постижу су веома неизвесни. Због тога се лизинг може сматрати најсавременијим обликом финансирања трансфера технологије кроз високо компонентну опрему, која је по својој цени недоступна за готов новац, а не продаје се на кредит. Кључни недостатак лизинга је у томе што је то по правилу врло скуп модел финансирања, скупљи од куповине на кредит пре свега што у себи садржи већи број субјеката у ланцу лизинг послова. Према једној процени општи износ лизинг накнаде се креће у распону од 130% до 160% у односу на цену по којој је купљена опрема, тј. која је била када је она дата у лизинг. Као и сви извори средстава лизинг подлеже калкулацији цене коштања лизинга, где се са једне стране узимају у обзир трошкови прибављања средстава на бази лизинга и трошкови њиховог коришћења, а са друге стране приходи које корисник постиже лизинг аранжманом, тако да се на тај начин добија финансијски резултат лизинг посла. Лизинг посао може имати свој 32