Часопис / Journal ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ Economics of Agriculture. Основан године / Established 1954

Transcript

1 Часопис / Journal ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ Economics of Agriculture Основан године / Established 1954 Издавачи / Publishers Друштво аграрних економиста Србије и Црне Горе The Society of Agricultural Economists of SCG Савез пољопривредних инжењера и техничара Југославије Association of Agricultural Engineers and Technicians of Yugoslavia Институт за економику пољопривреде Београд Institute of Agricultural Economics, Belgrade Главни и одговорни уредник / Editor in Chief Проф. др Милан Р. МИЛАНОВИЋ Уређивачки одбор / Editorial Board др Богдан БУЛАТОВИЋ др Зорица ВАСИЉЕВИЋ др Бранислав ВЛАХОВИЋ др Владимир ГРБИЋ др Милан Р. МИЛАНОВИЋ др Радован ПЕЈАНОВИЋ др Весна ПОПОВИЋ др Симо СТЕВАНОВИЋ др Жаклина СТОЈАНОВИЋ др Данило ТОМИЋ др Драго ЦВИЈАНОВИЋ др Миладин ШЕВАРЛИЋ Prof. Đojo ARSENOVIĆ, Ph.D., Faculty of Agriculture, East Sarajevo, BiH Prof. Ioan DAVIDOVICI, Ph.D., Institute for Agriculture Economy, Bucharest, Romania Tomaš DOUCHA, Ph. D., Research Institute of Agricultural Economics, Prague, Czech Republic Prof. Margaret LOSEBY, Ph. D., Facolta di Agraria- Dipartimento DECOS, Viterbo, Italy Prof. Mile PESHEVSKI, Ph. D., Faculty for Agricultural Science and Food, Skopje, Macedonia Eugenia SEROVA, Ph. D., Institute for Transition and Economy, Moscow, Russia Prof. Sandor SOMOGY, Ph.D., Faculty for Agricultural Science, Keszthely, Hungary Prof. Jernej TURK, Ph.D., University of Maribor, Faculty of Agriculture, Slovenia Лектор / Lecturer Никола МАРИНОВИЋ Адреса уредништва / Editorial office БЕОГРАД, Волгина 15; тел/факс (+381) 11/ ; iepbgdyu@eunet.yu Belgrade, Volgina 15; tel/faks (+381) 11/ ; iepbgdyu@eunet.yu

2 UDC :63 YU ISSN ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ ECONOMICS OF AGRICULTURE 53. Београд, октобар-децембар, године Belgrade, October-December, 2006

3 ИЗДАВАЧКИ САВЕТ / EDITORIAL COUNCIL мр Душан АНТОНИЋ др Зоран БИНГУЛАЦ др Јелена БИРОВЉЕВ др Бранислав ВЕСЕЛИНОВИЋ др Снежана ЂЕКИЋ др Драгић ЖИВКОВИЋ др Биљана ЗОРНИЋ др Јонел СУБИЋ др Мирослав МАЛЕШЕВИЋ др Петар МАРКОВИЋ др Небојша НОВКОВИЋ др Зоран ЊЕГОВАН др Љубомир ПЕЈОВИЋ др Христивоје ПЕЈЧИЋ др Перо ПЕТРОВИЋ др Михајло РАДИЋ др Вељко РАДОЈЕВИЋ Јеремија СИМИЋ др Данило ТОМИЋ др Радован ТОМИЋ мр Олга ЧУРОВИЋ Агробанка, Београд Факултет за менаџмент, Ваљево Економски факултет, Суботица Друштво аграрних економиста Војводине Економски факултет, Ниш Пољопривредни факултет, Београд Агрономски факултет, Чачак Институт за економику пољопривреде, Београд Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад Редовни професор у пензији, Београд Пољопривредни факултет, Нови Сад Економски институт, Београд Биотехнички институт, Подгорица Пољопривредни факултет, К. Митровица Институт за међународну политику и привреду, Београд Редовни професор у пензији, Београд Међународна менаџерска академија, Нови Сад Редовни професор у пензији, Београд Регионална Привредна комора, Нови Сад Виша пословна школа, Нови Сад Индустријско биље, Нови Сад

4 На основу мишљења Републичког секретаријата за културу СРС број: , од 17. јуна године, часопис је ослобођен пореза на промет. Тираж: 250 примерака Штампа: DIS PUBLIC, Beograd

5 Белешке / Notes

6 UDC :63 YU ISSN ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ САДРЖАЈ Радован Пејановић, Милан Р. Милановић, Драго Цвијановић ТРАНЗИЦИЈА (ПОЉО)ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - домети, ефекти и ограничења Горан Поповић МЕРЕЊЕ МАКРОЕКОНОМСКЕ ЕФИКАСНОСТИ УЛАГАЊА У РУРАЛНИ СЕКТОР МЕТОДОМ КАПИТАЛНИХ ИНВЕСТИЦИЈА Мирјана Цоцовић-Крстић ЈАЧАЊЕ УЛОГЕ ТРЖИШТА И ДАЉИ РАЗВОЈ АКТИВНЕ MАКРОЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ Миладин М. Шеварлић ТРАКТАТ О ДОМАЋИНСТВУ И ГАЗДИНСТВУ Јонел Субић, Весна Поповић, Драго Цвијановић МИКРОМОДЕЛИ ЗА ОЦЕНУ ЕКОЛОШКЕ ОДРЖИВОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ Nicolae Istudor THE ASSOCIATIONS OF AGRICULTURAL PRODUCERS FOR SALE OF AGRICULTURAL PRODUCTS Биљана Вељковић и сарадници ПРОФИТАБИЛНОСТ ПРОИЗВОДЊЕ МАЛИНЕ НА ПОДРУЧЈУ СРБИЈЕ Зоран Рајић и сарадници УПРАВЉАЊЕ РЕСУРСИМА У КОНТЕКСТУ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ Сањин Ивановић УТВРЂИВАЊЕ ПРИНОСНЕ ВРЕДНОСТИ СТАЈЕ ЗА МУЗНЕ КРАВЕ Даница Бошњак, Мирјана Васић ПАСУЉ У СТРУКТУРИ СЕТВЕ ВОЈВОДИНЕ Маја Штрбац, Драго Цвијановић, Бранислав Влаховић ПРОГНОЗА ПОТРОШЊЕ ВОЋА ЗА ГОДИНУ Ружица Мрдаковић-Цветковић и сарадници МЕСТО СРБИЈЕ У ИНТЕГРАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА У ЕВРОПИ Економика пољопривреде Год. 53, бр. 4 ( ) 2006, Београд

7 UDC :63...YU ISSN ECONOMICS OF AGRICULTURE CONTENT Radovan Pejanović, Milan R. Milanović, Drago Cvijanović TRANSITION OF AGRICULTURE IN THE REPUBLIC OF SERBIA - achievements, effects and limitations Goran Popović MACROECONOMIC EFFICIENCY MEASUREMENT OF THE INVESTED FUNDS INTO A RURAL AREA OR SECTOR WITH A METHOD OF A CAPITAL COEFFICIENT Mirjana Cocović-Krstić STRENGTHENING THE ROLE OF THE MARKET AND FURTHER DEVELOPMENT OF ACTIVE MACROECONOMIC POLICY Miladin M. Ševarlić TRACTATE ON HOUSEHOLD AND FARM Jonel Subić, Vesna Popović, Drago Cvijanović METHODES FOR EVALUATION OF ENVIRONMENTAL SUSTAINABILITY ON AGRICULTURAL HOLDINGS Nicolae Istudor THE ASSOCIATIONS OF AGRICULTURAL PRODUCERS FOR SALE OF AGRICULTURAL PRODUCTS Biljana Veljković i saradnici PROFITABILITY IN RASPBERRY PRODUCTION IN SERBIA Zoran Rajić i saradnici RESOURCE MANAGEMENT IN THE CONTEXT OF AGRICULTURE DEVELOPMENT Sanjin Ivanović DETERMINATION OF THE MILK COW BARN YIELD VALUE Danica Bošnjak, Mirjana Vasić THE DRY BEAN IN SOWING STRUCTURE IN THE VOIVODINA PROVINCE Maja Štrbac, Drago Cvijanović, Branislav Vlahović THE CONSUMPTION OF FRUIT FOR THE YEAR Ружица Мрдаковић-Цветковић и сарадници SERBIAN PLACE IN EUROPEAN INTEGRATION Economics of Agriculture, Vol. 53, N o 4 ( ) 2006, Belgrade

8 Транзиција (пољо)привреде Републике Србије... ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ Број 4/2006. УДК: :631(497.11) ТРАНЗИЦИЈА (ПОЉО)ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - домети, ефекти и ограничења - Р. Пејановић 1, М. Милановић 2, Д. Цвијановић 3 Абстракт: Аутори разматрају актуелне проблеме транзиције пољопривреде Републике Србије, њене домете, ефекте и ограничења. Досадашње транзиционе реформе нису дале, по мишљењу аутора, очекиване позитивне ефекте. Узроци су системске природе. То се манифестује на различите начине: развојна нестабилност пољопривреде; неповољна аграрна структура и пад продуктивности; пад конкурентности; неефикасност аграрне политике; демографско пражњење и пропадање села; раст отпора променама. Аутори предлажу мере и акције за превазилажење наведеног стања, како би се транзиција учинила ефикаснијом и подношљивијом. Кључне речи: транзиција, криза, пољопривреда, аграрна политика, отпори променама, ограничења. 1. Увод Транзиција у пољопривреди значи процес преласка са (до)садашњег модела (пољо)привреде на нов тржишни концепт привређивања, по угледу на развијене земље Европске Уније. Транзиција подразумева промене на свим нивоима и у свим областима, тј. промене у реалној (материјалној) сфери и промене у главама. Реч је о промени парадигме и промени начина игре ( или стратегије). 1 Др Радован Пејановић, ред. проф., Пољопривредни факултет, Нови Сад. 2 Др Милан Р. Милановић, ред. проф. Мегатренд универзитет, Београд. 3 Др Драго Цвијановић, научни саветник, Институт за економику пољопривреде, Београд. ЕП 2006 (53) 4 ( ) 937

9 Др Радован Пејановић и сарадници 1. Радна хипотеза У досадашњем периоду транзиционе реформе у (пољо)привреди Републике Србије нису дале очекиване позитивне ефекте. Другим речима, општа оцена петогодишњег учинска транзиције гласи: скроман. Постоји више аргумената за ову тврдњу. Криза у пољопривреди није превладана, док је у многим сегментима продубљена. На макро нивоу није дошло до промене релативно негативног економског положаја пољопривреде. На микро нивоу није дошло до реструктурирања субјеката у агропривреди. Узроци наведених негативних тенденција су многобројни и биће у даљем делу рада презентовани. 2. Материјал и метод рада У извођењу вредносних судова и критичких запажања коришћено је искуство аутора, као ангажованих учесника у процесу транзиције, посебно приватизације. Поред тога, консултовани су домаћи и инострани аутори који се баве овом проблематиком. Метод рада је квалитативно-квантитативни. Коришћени су официјелни статистички подаци. Проблем је разматран вишедимензионално, аналитичко-синтетичким инструментаријумом. Анализирали смо период године, за Републику Србију, као и период 90-тих година прошлог века. Транзицију пољопривреде посматрамо у ширем контексту (привреде и друштва). 3. Резултати истраживања са дискусијом 3.1. Развојна нестабилност пољопривреде Нестабилност у развоју пољопривреде Републике Србије последица је следећих фактора: релативно ниске инвестиције у пољопривреду; неадекватна аграрна политика; климатски фактор. Драстичан пад инвестиција у пољопривреду отпочиње од године и траје до данашњих дана. Тако на пример, капитална улагања у пољопривреду у периоду износила су свега 37% обрачунате амортизације, да би од године била мања од улагања из године. У том времену стопа раста инвестирања у пољопривреду је негативна (-1,6% просечно годишње). Преовлађујући облик улагања у пољопривреду од половине 90-тих година је аграрни буџет. За њега је карактеристичан пад у укупном буџету 938 ЕП 2006 (53) 4 ( )

10 Транзиција (пољо)привреде Републике Србије... све до године, од када почиње његов раст. Учешће средстава намењених финансирању пољопривреде у друштвеном производу пољопривреде такође је перманентно опадало. Графикон 1: Кретање пољопривредне производње Р. Србије ( ) stope rasta/pada Извор: РЗС, Београд, Пад инвестиционе активности резултирао је спољно-трговинским дефицитом аграрних производа (падом извоза) Неповољна аграрна структура и пад продуктивности Неповољна аграрна структура манифестује се на различите начине, што се негативно одражава на продуктивност рада. Тако на пример, учешће пољопривреде у стварању друштвеног производа и анционалног дохотка Републике Србије је изузетно високо ( од 15% до 22% од до ), знатно више од истог учешћа развијених земаља ЕУ ( 1,7%-5%). Реч је код нас о ретроградном процесу у коме се у социоекономској структури повећава учешће примарног сектора у односу на секундарни, посебно терцијални сектор (сектор услуга), не само у структури друштвеног производа, него и у структури радне снаге. Тако је у ЕП 2006 (53) 4 ( ) 939

11 Др Радован Пејановић и сарадници пољопривредним делатностима крајем 2005.године, чак уз благи пораст, било запослено 24% укупно запослених лица у Србији. Поред тога, наше пољопривредно газдинство је једно од најситнијих у Европи, са просечном величином од око три хектара, наспрам просека ЕУ од око 200 ха. У Србији свега 5,5% произвођача, од укупно обрађује преко 10 ха. Процес укрупњавања поседа одвија се веома споро. У структури пољопривредне производње учешће сточарства опада, због пада физичког обима производње, што је, такође, супротно трендовима развијених аграрних земаља. Структура спољне трговине такође је неповољна. Удео извоза примарних производа у ГДП-у релативно је висок. Србија, наиаме, у области пољопривреде извози, углавном, производе са релативно малим садржајем технологије. Слично је и код структуре увоза, где је удео примарне групације још увек висок, док је удео технолошки интензивне групације релативно низак, иако у порасту. Неповољна аграрна структура утицала је и утиче, са различитих аспеката, на пад продуктивности рада у пољопривреди. У савременим условима компаративна предност, као основа продуктивности, уступила је место конкурентнској предности, која се састоји у продуктивнијем коришћењу ресурса Пад конкуретности пољопривреде и аграрних субјеката Конкурентност целокупне наше привреде је на непримерено нисом нивоу. Општи је утисак да је Србија у погледу конкурентности, заправо, европска земља са афричком конкурентношћу. Другим речима, ниво конкурентности Србије не обезбеђује осмишљено међународно позиционирање. У прилог тезе о неконкурентности наше привреде говори и споменути спољно-трговински дефицит, који је доминантна црта наше спољне трговине. О томе говоре и новији подаци, по којима је у прав три месеца године Србија остварила спољно трговински дефицит од око 1,1, милијарди евра, што је за 46,6% више него у истом периоду предходне године. Укупни спољно трговински дефицит достигао је високу цифру од око шест милијарди евра. То говори и о неконкурентности наших аграрних субјеката. Пољопривредно предузеће је у дугорочној (хроничној) кризи: задужено, неликвидно, са вишком радне снаге, са незавршеном приватизацијом, без 940 ЕП 2006 (53) 4 ( )

12 Транзиција (пољо)привреде Републике Србије... уведеног система квалитета, са застарелом технологијом неспособно је за било какву озбиљну конкурентску борбу на међународном тржишту. Индивидуално пољопривредно газдинство, са просечном величином од око три хектара, једно је од најситнијих у Европи и свету. Поред тога, оно је остарело, исцрпљено и неспособно за конкуренцију са модерним и снажним европским и америчким фармама. Наша пољопривредна задруга је ни на небу ни на земљи. Некадашњи концепт тзв. социјалистичке задруге није до краја разграђен, нити је нови концепт пољоприведног задругарства изграђен. Сложени системи (ПИК, АИК, ПТК) су у процесу распадања, док нови облици сложених система (корпорације и холдинзи) тек су у зачетку. Мала и средња предузећа у пољопривреди су у процесу оснивања и развоја. Међутим, неповољан економски положај пољопривреде, неадекватна улога државе, проблем финансирања, правна несигурност, итсл. дестимулативно делују на ове важне субјекте агробизниса Спорост реформе аграрне политике и увођења аграрног законодавства Из наведених констатација намеће се закључак да је спорост транзиције у Србији последица, између осталог, и спорости и неефикасности мера економске политике, у том контексту и мера аграрне политике. Основна обележја аграрне политике на почетку транзиције су: изразита социјална функција пољопривреде, неповољан економски положај пољопривреде (маказе цена и диспаритети цена), скроман аграрни буџет, нерешен проблем финансирања пољопривреде итд. Аграрна политика Србије од године покушава да начини заокрет у стратешким опредељењима: усмерена је на подршку тзв. породичним комерцијалним газдинствима; од политике подстицаја дохотку иде се, на подстицање инвестиција; подршка земљорадничким газдинствима за измену производне структуре. Стратегија развоја пољопривреде коју је августа године усвојила Влада Републике Србије усмерена је, наиме, на конкурентност породичних комерцијалних газдинстава. У самој стратегији као и у пратећим документима нису, међутим, дати критеријуми за дефинисање овог типа газдинства. Осим тога, Стратегија није понудила решења ни политику за газдинства која нису комерцијална, немају шансу или не желе да то постану. Велики број газдинстава у Србији, с обзиром на скромне земљишне потенцијале, ниску акумулативну моћ, остарелост радне снаге и руинираност ресурса којим располаже, неће моћи да се трансформише у комерцијална газдинства, независно од производне структуре за коју се определи. Ова ЕП 2006 (53) 4 ( ) 941

13 Др Радован Пејановић и сарадници газдинства имају своје место у прехрамбеном ланцу, иако нису значајна у вертикалном производном систему, те се и за њих мора предвидети одговарајући социјални програм. Што се тиче аграрног законодавства оно се споро доноси и тешко примењује. Осим наведена два документа, која је усвојила Влада, донет је и Закон о ветерини, који уводи европске норме и стандарде у ову проблематику, као и Закон о пољопривредном земљишту, који уноси неке контраверзе. Приметно је, када су у питању закони из ове области, да они тешко пролазе у Скупштини и то, по нашем мишљењу, из два разлога. Први је однос посланика према Министру пољопривреде, а други отпори променама. Ни једно ни друго није добро за ову, за нас важну, привредну делатност Неизграђеност концепта интегралног руралног развоја и ревитализације села Интегрални рурални развој (ИРР) је интердисциплинарна, мултисекторска стратегија ЕУ, која подразумева примену принципа одрживог економског развоја. Ембрионом руралног развоја ЕУ сматра се Mansholtov план, који је настао давне године. Тиме су успостављени темељи заједничке руралне политике, који ће се дограђивати кроз настанак и реформу заједничке аграрне политике (ЗАП) и друге документе и програме. Средином јула утврђен је финансијски оквир за наредни програмски период С тим у вези формиран је Европски пољопривредни фонд за рурални развој (Europen Agricultiral Fund for Rural Development (EAFRD), који предвиђа улагања за наведени период у износу од милијарде евра. При том се примењује тзв. Лидер приступ локалне развојне стратегије. Суштина концепта ИРР је у схватању да се рурална подручја морају развијати на широј и комплекснијој основи, а не као до сада искључиво на развоју примарне пољопривредне производње. Такав интегрални приступ манифестује се у интеграцији пет кључних сегмената развоја на тим подручјима, а то су: економски, социјални, институционални, демографски и еколошки. С тим у вези настао је концепт мултифункционалне пољопривреде као део сратегије ИРР. Овај концепт је другачији од (до)садашњег концепта монофункционалне пољопривреде ( пољопривреде ради производње ). Тај нови концеп развоја подразумева акције у корист живота на селу, као што су: (1) развој руралних подручја (обезбеђивање запослености и повезивање пољопривреде са осталим делатностима); (2) социјално-економска корист 942 ЕП 2006 (53) 4 ( )

14 Транзиција (пољо)привреде Републике Србије... (очување традиционалних сеоских вредности, културног наслеђа, исл.) (3) обезбеђивање прехрамбене сигурности у руралним подручјима; (4) очување околине (биодиверзитет, заштита од поплава, ерозија, очување природних пејзажа,...). Реч је, дакле, о развоју не само пољопривреде, већ и свега око пољопривреде, односно развоју села и пољопривреде. Наведена стратегија ИРР се интензивно имплементира у ЕУ. Ми смо, на жалост, далеко и од те стратегије и од тог приступа. Седми део у Стратегији ( Рурални развој ) је мртво слово на папиру. Наша реалност је суморна и тужна, јер данас у Србији од села нестаје свако четврто. Процес пражњења (деаграризације) и процес старења села се, такође, настављају, посебно у брдско-планинским подручјима. Број села са веома малим бројем становника се повећава. У преко 60% села у Србији преостало становништво се налази у последњем стадијуму демографске старости. Уз то, село нам је запуштено,остављено и заборављено. Оно, како то неко реће, догорева као свећа. Могућности запошљавања су, на жалост, никакве. Због тога млади беже са села Раст отпора променама Отпори променама су феномен своје врсте на нашим просторима. Они су последица транзиционе рецесије и тзв. транзиционог шока, као и дивље приватизације с једне стране, и националне културе ( социјалног генотипа ), с друге стране. Посебно забрињавају отпори предузетништву, које заједно са иновацијама, немају одговарајуће место, нити неку већу улогу у друштву. Отпори предузетништву код нас су многобројни и своје узроке имају у историји, традицији, култури, идеологији социјализма и религији. Код нас је на делу контенплација (препустити се својој судбини и сиромаштву) уместо активизма (рад, зарада и штедња). То рађа антиекономски дух и укорењен стари систем вредности. Тај и такав дух последица је и разочараности већине грађана у тзв. прву генерацију транзиционих реформи, 4 која је праћена неправдом, корупцијом и 4 Прва генерација реформи је обезбедила макроекономску стабилност, унутрашњу (ценовну) и спољно-економску либерализацију и приватизацију. Друга генерација обухвата изградњу, пре свега, институција за ефикасно функционисање тржишта, правосуђа и државне администрације. Оне земље, као Србија, које су имале и имају проблеме са првом имају проблеме и са спровођењем друге генерације реформи. ЕП 2006 (53) 4 ( ) 943

15 Др Радован Пејановић и сарадници социјалном бедом. До (садашња) транзиција је, наиме, поделила друштво на добитнике и губитнике (драстично социјално раслојавање). Формирала се имовинска олгархија од неких 300 најбогатијих, затим релативно мала скупина средњих слојева, потом доминантна скупина осиромашених, и на крају маргинална група (састављена од прогнаних, избеглица и социјално убогих како то каже социолог Зоран Видојевић). Све је то довело до масовно распростављене зебње условљене егзистенцијалном неизвесношћу, која се доводи у везу са погубним последицамам транзиције. То су, поред наведеног, главни разлози спорости транзиције у главама. 4. Општи закључак и препорука Узроци неуспешности досадашњег тока транзиције (пољо) привреде налазе се, по нашем мишљењу, у две групе фактора: екстерни и интерни. У прву групу спада, пре свега негативан утицај политике ( и политичких дешавања), а у другу групу спадају организационо-управљачки проблеми субјеката, отпори прменама и неуспешност економске и аграрне политике. Мерама економске и аграрне политике државе нужно је убрзати транзиционе реформе и учинити их ефикаснијим. На микро нивоу потребно је реструктурирање субјеката агропривреде и учинити их конкурентнијим. Социјалном политиком, као политиком подсицања и развоја предузетништва у агробизнису, могуће је ублажити негативне ефекте транзиције и учинити је подношљивијом и прихватљивијом. Политиком равномерног регионалног развоја могућа је имплементација концепта интегралног руралног развоја и ревитализације села. 5. Литература 1. Милановић, М.: ''Приближавање Србије/СЦГ Европској унији - новије компарације пољопривреде и аграрне политике'', Тематски зборник са научног скупа «Перспективе агробизниса Србије и европске интеграције», Економика пољопривреде (специјални број), 2/2006, Београд, књига I, стр Пејановић, Р., Тица, Н. и сарадници: ''Неуспешност транзиционих реформи у пољопривреди Републике Србије'', научни скуп 944 ЕП 2006 (53) 4 ( )

16 Транзиција (пољо)привреде Републике Србије... Пољопривреда у транзицији, Економика пољопривреде, специјални број, Београд, 3-4/2004, стр Пејановић, Р., Тица, Н.: ''Проблеми транзиције пољопривреде Републике Србије'', тематски зборник ( Стабилизација и развој како даље?) СЕ СЦГ, Будва, 2005, Економист, Београд, бр. 1/2005, стр Пејановић, Р., Тица, Н.: ''Транзиција и агропривреда'', Пољопривредни факултет, Нови Сад, Пејановић, Р.: ''Транзиција, систем вредности и отпори променама'', Савремена пољопривреда, Пољопривредни факултет, Нови Сад, бр. 5/2006, стр ЕП 2006 (53) 4 ( ) 945

17 Др Радован Пејановић и сарадници UDC: :631(497.11) TRANSITION OF AGRICULTURE IN THE REPUBLIC OF SERBIA - achievements, effects and limitations - Radovan Pejanović 1, Ph.D., Milan R. Milanović 2, Ph.D. Drago Cvijanović 3, Ph.D., 1 Faculty of Agriculture, Novi Sad 2 Megatrend University, Belgrade 3 Institute of Agricultural Economics, Belgrade Summary The authors consider the current issues of the transition of agriculture in the Republic of Serbia, its achievements, effects and limitations. According to their opinion, the transitional reforms, so far, have not had the anticipated positive effects. The causes lie in the system. It is manifested in different ways: the developing instability of agriculture; unfavourable agrarian structure and decrease in productivity; decline of competitiveness; inefficiency of agrarian policy; the decrease in population and deterioration of villages; growing resistance to changes. The authors propose the measures and activities for overcoming the existing status, as to make the transition more efficient and bearable. Key words: transition, crisis, agriculture, agrarian policy, resistance to changes and limitations. Аuthor s Address: Dr Radovan Pejanović Poljoprivredni fakultet Novi Sad Republika Srbija 946 ЕП 2006 (53) 4 ( )

18 Мерење макроекономске ефикасности улагања у рурални сектор ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ Број 4/2006. УДК: :711.3 МЕРЕЊЕ МАКРОЕКОНОМСКЕ ЕФИКАСНОСТИ УЛАГАЊА У РУРАЛНИ СЕКТОР МЕТОДОМ КАПИТАЛНИХ ИНВЕСТИЦИЈА Г. Поповић 1 Абстракт: Анализа макроекономске ефикасности инвестирања је један од основних поступака оцењивања успешности развојне политике на одређеном економском простору. Успешност у креирању и имплементацији развоја не подразумева само довољан износ инвестиција, већ и ефикасност њиховог коришћења. Однос инвестиција и оствареног БДП, или нпр. однос капитала, односно фиксних фондова, према оствареним outputima називамо капиталним коефицијентима. Они изражавају макроекономску ефикасност инвестираних средстава у одређено подручје или сектор. Капитални коефицијенти се могу појавити и као конституенти сложенијих развојних модела. Њихово коришћење је значајно за оцењивање ефикасности донесених одлука, од стране централних, регионалних и локалних институција које проводе политику и мере одрживог и интегралног руралног развоја. Капиталне коефицијенте руралног подручја можемо израчунавати као територијалне и секторске, просечне и маргиналне, обичне и технолошке, те коефицијенте на бруто или нето основици. Њихово кретање у руралном комплексу подразумева одређене специфичности, односно анализу важних субефеката у процесу инвестирања и акумулације фиксних фондова. Ово се посебно односи на промене у кретању цена земље, као резултата дугогодишњих инвестирања у одрживи развој и рурална подручја. Кључне речи: Капитални коефицијенти, инвестиције, ефикасност, рурални развој, одрживи развој, цена земље. 1 Др Горан Поповић, доцент, Економски факултет, Бања Лука. ЕП 2006 (53) 4 ( ) 947

19 Др Горан Поповић 1. Основне методолошке детерминанте руралних агрегата и показатеља Аналогно 1 дефиницијама основних макроекономских агрегата и показатеља, за руралну територију или сектор можемо дефинисати следеће: (1) Бруто домаћи производ 2 или БДП руралног подручја или сектора представља онај део националног БДП који је остварен на руралним територијама или у деловима, односно гранама привреде и другим делатностима укљученим у мултифункционални рурални сектор 3. БДП руралног сектора је апроксимативни статистичко-аналитички агрегат, релевантнији и објективнији за рурална подручја него за ниво гране или сектора. У аналитичком смислу он представља своднобилансни агрегат вредности производње (генерисане руралном политиком и сврстане у гране руралног или претежно руралног карактера) остварене у обрачунском периоду. У том смислу разликујемо економски значај БДП подручја која су у целини рурална 4 до подручја која су значајно, али не доминантно рурална и простора у којима је примена развојне руралне философије маргинална. Слично дефиницији БДП, можемо дефинисати и нето-домаћи производ руралног подручја или сектора, односно мерити макроекономски оутпут руралних подручја или грана привреде на нето-основи. (2) БДП и НДП 5 на per capita основи руралног подручја представљају количник између агрегатних вредности БДП и НДП руралног подручја и броја становника који на њему живе. Обзиром на важност економских и демографских фактора као ослонаца модерне развојне руралне 1 Аналогију са општим капиталним коефицијентом у израчунавању најпростијег облика капиталног коефицијента у пољопривредној производњи примењује Весна Јаблановић у Модел стабилности пољопривредне производње: земље у транзицији Економика пољопривреде, Београд, бр.3-4, 2004, стр Engl. GDP (Ова скраћеница се користи у нашој стручној литератури) 3 О макроекономским агрегатима, односно, руралним inputima и outputima видети више у: Economic terminology, European Commission, Directorate General for Agriculture, Final (Part C), Подручја која су критеријумима или одликама надлежних државних институција одређена као рурална (обично су недовољно развијена, ненасељена, запуштена и удаљена). У њима је (због заостајања конвенционалних економских) присутна предоминација активности које имају рурални карактер и које су видљиво стимулисане од стране централних, регионалних, кантоналних или локалних државних фондова. 5 НДП (engl. NDP) Нето домаћи производ 948 ЕП 2006 (53) 4 ( )

20 Мерење макроекономске ефикасности улагања у рурални сектор политике, per capita вредности представљају важне макроекономске показатеље који показују динамику и достигнути степен економског и социјалног развоја руралних територија. Овај показатељ је незаобилазан у макроекономским моделима и анализама оцењивања руралности и одрживости 1. (3) Привредни раст руралног подручја постоји, када се на њему остварује реални пораст 2 ГДП и НДП, укупно и per capita. Рурални региони остварују привредни развој када се на њима остварују дугорочне стопе привредног раста, праћене планираним структурним променама у привреди, инфраструктури и осталим сегментима, предоминантно руралног простора. Дакле, рурални развој у квалитативном смислу представља комплексну категорију јер, поред повећања БДП (агрегатно и per capita ) подразумева егзистирање и других фактора који генеришу мултифункционалне структурне промене и диверсификацију привредних активности 3. Као такав, он је посебно интересантан показатељ достигнутог економског и социјалног развоја руралних територија, али и показатељ очекиваних ефеката у привредној, социјалној, демографској, еколошкој те осталим сферама и структурама друштва. (4) Инвестиције у руралну територију или сектор представљају средства која су се у одређеном временском периоду уложила у области и делатности које просторно или секторски дефинишемо као руралне или претежно руралне. Међутим, због све већег интереса државних институција за проблеме интегралног руралног развоја, те рапидног раста финансијских интервенција 4 у ову област, инвестиције у рурални регион или сектор можемо 1 Нпр. CSD или Hay индикатори те бројни други показатељи. 2 Под појмом реални, подразумевамо да су стопе раста израчунате без утицаја промена цена, дакле елиминисањем фактора инфлације (обично се примењује метода тзв. дефлатора). О проблемима привредног раста и развоја на просторима бивше СФРЈ прве и веома уверљиве дефиниције је дао Иво Вински у Увод у анализу националног дохотка и богаства, Напријед, Загреб, 1967, стр О савременим аспектима руралног развоја видети више у: Горан Поповић, Европска искуства у примени концепта руралног развоја, Економика пољопривреде, Београд, бр. 1-2, год. или Горан Поповић, Искуства САД у развоју мање развијених територија применом мера руралне политике, Acta economica, Економски факултет, Бања Лука, год. 4 Европска Унија улаже значајна средства у развој руралних подручја. У периоду год. реализовани су развојни приоритети у objective 5b од близу 7 милијарди еура, од којих је већина руралног карактера (Rural Development, European Commission for Agriculture, CAP 2000, Working Document, 1997, p.38); Или, за период ЕП 2006 (53) 4 ( ) 949

21 Др Горан Поповић приказати и као разлику између укупних инвестиција (бруто-инвестиција) у националну привреду, рурални регион или сектор и инвестиција које би се догодиле да се није приступило реализовању политике и програма интегралног руралног развоја. (5) Фиксни фондови (капитал) руралне територије или сектора представљају кумулатив инвестиција у рурални комплекс. Обзиром, да је рурална развојна политика, релативно млада економска делатност, руралне фиксне фондове чини збир почетних фиксних фондова (инвентарисаних по одређеној методологији) и кумулатива инвестиција руралног карактера у посматраном временском периоду. (6) Капитални коефицијенти 1 руралне територије или сектора су показатељи ефикасности инвестиција у рурални регион или сектор. Могуће их је израчунавати на бруто и нето основици, као просечне и маргиналне или обичне и технолошке. Вредност капиталних коефицијената зависи од стопе инвестиција (мерене преко односа руралних инвестиција и укупног БДП или НДП), достигнутог степена развоја, структуре привреде, локације подручја или региона, расположивих природних ресурса, контекстуалних услова, периода активизације инвестиција и резидуалних фактора. Позитивни ефекти руралне политике се остварују онда, када постоји дугорочни тренд раста руралних инвестиција (односно стопа инвестиција) и тенденција смањивања вредности капиталних коефицијената. У глобалу, ови показатељи се могу користити подједнако успешно и у макроекономским анализама руралних територија или сектора, али и планирању и пројектовању руралних показатеља у будућности. Најважније, капитални коефицијенти се као помоћно средство могу користити за израчунавање оптималне стопе инвестиција, стопе демографских инвестиција и апсорпционе моћи привреде на одређеном руралном територију. Ефикасност уложених средстава руралног подручја или сектора зависи, како од наслеђених структурних односа, тако и од квантитета и квалитета средстава која се улажу, односно просечно ангажованих средстава руралног карактера. Дакле, она не зависи само од ефикасности инвестирања и год. Унија планира промене, не само стратегије у смислу уједињења политике, фондова и мониторинга, него и повећања средстава за рурални развој. 1 Руралнe политикe најразвијенијих земаља, посебно ЕУ, подразумевају улогу централних и локалних институција у њиховој имплементацији па тако и неопходност праћења макроекономске ефикасности уложених средстава. Методологија капиталних коефицијената ( K/Y ratio ) се може ефикасно примењивати у анализама макроекономске ефикасности руралних и одрживих инвестиција 950 ЕП 2006 (53) 4 ( )

22 Мерење макроекономске ефикасности улагања у рурални сектор апсорпционе моћи руралног комплекса, већ и од износа уложених средстава која произилазе из мера руралне политике и улагања у макроекономске програме интегралног руралног развоја. То значи да од ефикасности и величине уложених инвестиција зависи ниво економског и социјалног развоја руралног региона или сектора, како према целини националне привреде, тако и у односу на достигнути степен развоја неког другог неруралног подручја, односно сектора. Од ефикасности инвестирања дугорочно зависе економска, социјална, демографска и еколошка стабилност, али и изградња мултифункционалне привреде и диверсификација привредних активности, односно интегралне промене привредне и друштвене структуре на овим подручјима. Основне аналитичке претпоставке анализе капиталних коефицијената подразумевају класификацију подручја и грана према степену руралности 1, како би се могле валидно израчунати вредности БДП, НДП, инвестиција и других агрегата. У том смислу треба одредити степене руралности појединих подручја или грана, али уочити и контекстуална деловања, когзистенцију, међуутицаје и субефекте који могу имати снажно дејство на руралну економију (нпр. улагања у капиталну инфраструктуру, промене у ценама земље које су резултат инвестирања у рурални комплекс итд.) одређеног простора. 2. Мерење економске ефикасности инвестиција за рурално подручје или сектор методом капиталних коефицијената 2 Полазећи од чињенице да су инвестиције најважнији генератор привредног раста националне привреде, капиталне коефицијенте 3 можемо 1 За израчунавање степена руралности територије користе се индикатори према PAIS методи, CSD-ISD, OECD и Hay рурални индикатори, те индикатори према RRA методологији, али и бројни други показатељи и индекси. 2 Уобичајени назив за капитални коефицијент на енглеском говорном подручју је Capital-Output-Ratio (COR) или K/Y ratio. 3 Капитални коефицијент, или његови конституенти су садржани у многим моделима Δ K економског раста, као нпр. у Harrod-Domarovom моделу: Δ K Y s ; где су s = = K K k Y стопа инвестиција, односно штедње; k капитални коефицијент. Исто тако, и у деловима Coob-Douglasove производне функције можемо препознати елементе ЕП 2006 (53) 4 ( ) 951

23 Др Горан Поповић прихватити као референтне показатеље њихове макроекономске ефикасности. Дакле, метода капиталних коефицијената је један од општеприхваћених методолошких поступака за мерење доприноса који инвестиције дају привредном расту, односно мерењу међузависности инвестиција и привредног раста 1. Аналогно овој дефиницији, можемо сматрати да је и рурални раст (односно, пораст реалног БДП руралног подручја или сектора) функција инвестиција у рурални комплекс, односно, r r = f (Ir). Дакле, функционалну везу између уложених инвестиција и привредног раста руралне територије или сектора 2 можемо утврдити преко капиталних коефицијената. Они представљају конвенционални макроекономски показатељ који је директно пропорционалан стопи инвестиција у рурални комплекс, а обрнуто пропорционалан стопи руралног економског раста, односно k r = s r / r r. То значи да се растом инвестиција уз остале непромењене услове повећава и капитални коефицијент, док се повећањем стопе раста БДП руралног комплекса уз константне остале параметре, капитални коефицијент смањује. Иако генерализоване, овакве (али и другачије) тенденције капиталних коефицијената могу детерминисати промене привредне структуре, измене у нивоу техничког прогреса итд. односно могу дати одговор на питанје: да ли је раст генерисан инвестицијама или продуктивношћу 3? Допринос инвестиција руралном развоју није једнак у различитим периодима улагања у руралну привреду. Дакле, променама капиталних коефицијената можемо утврдити не само интезивност улагања у рурално подручје или сектор, него и ефикасност инвестираних средстава. Помоћу капиталних коефицијената руралне територије или сектора можемо утврдити колико је јединица капитала потребно инвестирати, да би се остварила једна јединица бруто домаћег производа или осталих макроекономских outputa. ΔY ΔFf ΔZ капиталних коефицијената: = a + b + c ; где су Y/Y стопа раста Y Ff Z БДП; F f /F f стопа раста фиксних фондова, односно кумулатив инвестиција; Z/Z стопа запослености; a, b коефицијенти; c- остали (резидуални) фактори раста. 1 Мијо Секулић и Драгомир Војнић, Увод у анализу и планирање инвестиција, Економски Институт Загреб, Информатор, Загреб, 1980, стр.140. О капиталним коефицијентима се може видети и у: Драгомир Војнић, Инвестиције и проширена репродукција, Информатор, Загреб, год. 2 Примењујући одговарајуће статистичке поступке, агрегате и показатеље руралног сектора можемо анализирати на макроекономском нивоу. 3 Горан Поповић, Класичне симплифициране методе и поступци анализе промена привредне структуре, ФИНРАР, бр.8, Бања Лука, 2006, стр ЕП 2006 (53) 4 ( )

24 Мерење макроекономске ефикасности улагања у рурални сектор Тако долазимо до нове употребне вредности капиталних коефицијената. Наиме, ово својство обезбеђује екстраполацију руралних агрегата и показатеља у будућем периоду, чинећи руралне капиталне коефицијенте корисним аналитичко-планским инструментаријем, посебно због тога што је у најразвијенијим друштвеним заједницама (са снажном улогом државе у алокацији инвестиционих средстава у одрживи развој и руралну економију) потребно макроекономски анализирати процене будућих и ефекте реализованих улагања 1. Коришћењем метода израчунавања и екстраполације руралних капиталних коефицијената, могу се процењивати економска ефикасност и друштвена рентабилност инвестиционих средстава која ће бити уложена у одређени рурални комплекс. Најједноставнији облик капиталног коефицијента је просечни капитални коефицијент руралног подручја или сектора. Он изражава однос између уложеног капитала (инвестиција) и outputa посматраног подручја, односна сектора. Како кумулатив бруто-инвестиција даје вредност фиксних фондова 2, онда рурални капитални коефицијент можемо приказати и као однос фиксних фондова и оствареног outputa. Такав показатељ се може приказати у следећем облику: K I Ff kr = = = Y Y Y где су: К-капитал, Y-output, I-инвестиције, F f -фиксни фондови Уколико желимо утврдити колико јединица инвестиција треба инвестирати у рурални сектор у одређеном временском периоду да би се output повећао за једну јединицу, тада примењујемо најједноставнији облик истодобног маргиналног капиталног коефицијента руралног подручја, односно сектора: 1 Наравно, макроекономске анализе ефикасности инвестиција се не ограничавају само на државне интервенције, већ и на приватне инвестиције. Међутим, у данашњој фази историјског развоја руралне економије можемо приметити снажан државни интерес најразвијенијих земаља за улагања у руралну економију (нпр. развојни приоритети према Циљним програмима, средства CAP-а, AGENDA 2000, Leader I, Leader II и др. пројекти које форсира ЕУ.) 2 Фиксни фондови су произведено национално богаство реализовано производњом и услугама (производног и непроизводног карактере) у току низа година њиховог трајања и деловања. Основно својство фиксних фондова је способност давања производних и непроизводних услуга. Фиксни фондови су опредмећени у инфраструктуру, објекте, опрему, насаде, основна стада и др. ЕП 2006 (53) 4 ( ) 953

25 Др Горан Поповић K kr = ΔY I = ΔY n Ii k = i= 1 r n ΔYi i= 1 ; odnosno где је: ΔY -прираст руралног outputa (БДП, производња и др.) Уколико, пак желимо да елиминишемо утицај инвестиција почетних и завршних година посматраног периода (инвестиције првих година посматраног периода могу бити неактивиране инвестиције претходног периода, а инвестиције последњих година посматраног периода могу дати ефекте у следећем периоду) користимо маргинални технолошки капитални коефицијент руралног подручја или сектора, који се изводи као следећи израз: n m Ii k = i= 1 rm n ΔYi i= 1+ m где је: m-активизациони период, односно просечан период од почетка изградње до почетка експлоатације инвестиционог програма. Како активиране нове руралне инвестиције представљају повећање вредности фиксних фондова (капитала) руралног подручја или сектора, маргинални технолошки капитални коефицијент утемељен на новим руралним инвестицијама може се формулисати на следећи начин: n ΔFfi k = i= 1 rm n ΔYi i= 1 Нпр. уколико желимо израчунати маргинални технолошки капитални коефицијент неког руралног региона у периоду год. на бази 954 ЕП 2006 (53) 4 ( )

26 Мерење макроекономске ефикасности улагања у рурални сектор инвестиција и домаћег бруто производа, уз услов да просечан период инвестирања износи 2 године, тада ћемо применити следећу формулу 1 : I 1995 krm = GDP2005 GDP1996 Водећи економисти капиталном коефицијенту ( K/Y ratio ) 2 дају значај искључиво уколико се анализира на нивоу националне привреде или шире територијалне целине. То не значи да се употреба гранских капиталних коефицијената искључује, али је њихов значај у односу на глобалне коефицијенте умањен. Други, веома важан аспект капиталних коефицијената је њихова рочност, јер им вредности нису релевантне за озбиљнију аналитичку употребу уколико се израчунавају у кратким временским интервалима. Следећа, веома важна особина ових коефицијената је својство редистрибутивности. Коришћењем компаративних метода капитални коефицијенти могу приказати редистрибуцију капитала и прихода међу одређеним сегментима националне привреде 3. Модификација капиталног коефицијента у инверзном облику даје тзв. производни коефицијент. Он се у најосновнијем облику може приказати у виду следеће формуле: p = 1 / k. Производни коефицијент 4 је показатељ који одговара на питање: колика се производња или њен прираст могу остварити при одређеном нивоу инвестирања? У том смислу разликујемо просечне и маргиналне производне коефицијенте, који се могу израчунавати на бруто При чему обухватамо кумулатив инвестиција, почев од прве године периода до год. (2005. год. редукована за последње 2 године инвестирања у рурални сектор, јер се ефекти на БДП неће осетити у посматраном периоду) који делимо разликом БДП-а последње године периода инвестирања у рурални сектор и БДП-а руралног сектора из год. (остварени inputi из год.) 2 Бројни аутори су директно или посредно истраживали Capital-Output-Ratio, проширујући и продубљујући ову методу мерења макроекономске ефикасности инвестиција. Поред Solowa теоријски и емпиријски допринос истраживањима K/Y ratia дали су Romer, Hartman, Boskin, Gale, Slemrod, Hines, Devereux и многи други. 3 Solow сматра да постоје озбиљни проблеми и контрадикторности у анализи капиталних коефицијената на појединачном, односно гранском принципу. Поред тога, он истиче да K/Y ratio, односно капитални коефицијент, није поуздан показатељ уколико се обрачунава за краће временске периоде, пре свега, због могућих флуктуирања његових вредности. 4 Енгл. Output-Capital-Ratio (OCR) или Y/K ratio. ЕП 2006 (53) 4 ( ) 955

27 Др Горан Поповић или нето основици и исказивати на следећи начин: p = Y / I (као просечни), или p = ΔY / I (као маргинални производни коефицијент). Њихова употреба у односу на примену метода капиталних коефицијената је минорна Специфичности руралних капиталних коефицијената Истраживања капиталних коефицијената на руралним подручјима су специфична, обзиром да се карактеристике руралне економије и мотиви имплементације руралне развојне политике у неким фундаменталним поставкама разликују од класичне капиталистичке философије. То има значајне рефлексије на кретање капиталних коефицијената руралног комплекса. Ипак, без обзира на ове чињенице, капитални коефицијенти у истраживањима руралног развоја (посебно, уколико су допуњена и другим релевантним моментима) могу дати важне аналитичко-планске информације о макроекономским кретањима у руралном сектору и руралној економији уопште. Ово се посебно односи на оцене успешности мера руралне политике и ефикасности уложених средстава у интегрални рурални развој. Инвестиције у рурални сектор и додатно стимулисање економског развоја на руралним подручјима, иманентни су савременим друштвено-економским системима. Због тога је, не само могуће, већ и незаобилазно, мерење макроекономске ефикасности уложених средстава на подручјима која су према критеријумима домицијелних држава детерминисана као апсолутно или претежно рурална. Земља је основни ресурс и један од најзначајнијих фактора привредног развоја руралних подручја 2. Због тога се њене специфичности, посебно у односу на остале ресурсе, морају изоловати и посматрати у ширем друштвеном контексту. Општепознато је, да је дугорочно смањивање капиталних коефицијената на нивоу националне привреде (посебно у индустријском сектору) уз истовремени раст укупних инвестиција указује на позитивне развојне промене и ефикасно трошење уложених инвестиционих средстава. С друге стране, земља као предоминантан ресурс руралне економије се не може третирати као индустријски, финансијски или неки други потенцијал, јер директне и посредне инвестиције у земљишне ресурсе, поред повећања стопа раста, могу дугорочно повећати вредност капиталних коефицијената, што ће се сасвим сигурно рефлектовати и на повећање цена земље. Дакле, дугорочно инвестирање на руралним територијама има за 1 Практичну примену output-capital ratia видети у: Мадисон А. Monitoring the World Economy, OECD, Париз, Поред бројних радова, видети: Julijan L. Simon, The economic of population Growth, Princeton University Press, Princeton, ЕП 2006 (53) 4 ( )

28 Мерење макроекономске ефикасности улагања у рурални сектор последицу погоршавање, односно раст вредности капиталних коефицијената (према класичном поимању), уз побољшање перформанси земље као ресурса и реални пораст цена земљишног фонда. Таква констатација произилази из својства земље да може константно конзумирати високе вредности инвестиционих средстава а да при томе outputi не расту, или се не повећавају као у другим секторима, већ пре свега утичу на раст цена земљишта. Пораст цена зависи, пре свега, од уложеног индустријског или инфраструктурног капитала који на својеврстан начин оплемењују постојеће површине. Ова активност се може реализовати преко улагања у инфраструктуру (нпр. саобраћај, наводњавање, мелиорација и др.) или улагањима у унапређење фармерске производње, прехрамбене или друге индустрије, услуга и сл. Због презентираног, капитални коефицијенти пољопривредних, руралних и специфичних непољопривредних територија могу се валидно посматрати само у склопу комплексних компаративних анализа на нивоу целине националне привреде и њених делова, уз уважавање субефеката које дају инвестициона улагања (један од њих је и цена земље). Други важан фактор кретања капиталних коефицијената за руралне територије и секторе је чињеница да (у правилу) већ постоје значајне разлике руралних и осталих територија, пре свега због разлика у инвестираном индустријском и земљишном капиталу, односно продуката наслеђених околности. Ове диференције су настале због разлика у темпу инвестирања у дугом низу година, што имплицира велике разлике у вредностима кумулатива фиксних фондова, односно расположивог капитала. Када говоримо о инвестицијама у одрживи економски развој, односно о инвестицијама у одржавање постојећег 1 или status quo стања, онда пре свега мислимо на онај део капитала, односно фиксних фондова који нису опредмећени у новоствореном БДП-у или новим производњама. Очување околиша 2 подразумева континуирано повећање директних инвестиција које (у правилу) не доприносе стварању нових outputa што имплицира пораст капиталних коефицијената, посебно у краћим временским периодима. Извори инвестиција за очување околине су у највећој мери државно утемељени и усмеравани мерама државних или регионалних институција. Због евидентне дискрепанце између логике стварања профита с једне стране, и потребе за одржавањем природне равнотеже, с друге стране, 1 Почетно стање којим се не нарушавају затечени параметри. 2 У ширем смислу заштита земље, воде и ваздуха од свих облика деструкције и нарушавања постојеће природне равнотеже, било које врсте. У ужем смислу нпр. загађење ваздуха и воде индустријског порекла, уништавање шумског богаства, непланска и прекомерна експлоатација рибљег фонда, глечерских вода и др. ЕП 2006 (53) 4 ( ) 957

29 Др Горан Поповић развијене друштвене заједнице прописују таксе које служе за ублажавање или потпуно елиминисање последица снажног и неконтролисаног индустријскоурбаног развоја. Прикупљене таксе се уз помоћ државних политика одрживог развоја и подршку националних буџета и фондова преливају у инвестиције сектора одрживог развоја. Оваква активност се (као и код политике интегралног руралног развоја) рефлектује на раст цена земље, посебно на подручјима која су директно третирана мерама политике одрживог развоја, уз тенденције повећавања вредности капиталних коефицијената. Раст капиталних коефицијената у оваквим ситуацијама не одражава неефикасно управљање инвестицијама 1 већ, пре свега, глобално оплемењивање територије, дугорочно најважнијег фактора општег привредног развоја. Досадашња искуства у кретању капиталних коефицијената на руралним, удаљеним и ненасељеним територијама на којима се имплементира политика интегралног руралног развоја и политика очувања околиша и дугорочног одрживог развоја, указују на корелативност кретања капиталних коефицијената и цена земље. Дугорочни трендови капиталних коефицијената и субефекти инвестирања и производње на руралним подручјима су значајни фактори планирања и екстраполације макроекономских агрегата и показатеља руралног комплекса. Методом капиталних коефицијената могуће је анализирати, не само структуру уложених инвестиција (оних које су у функцији интегралног руралног развоја или одрживости постојећег економског развоја), већ и прихода генерисаних уобичајеним пословним активностима, посебно outputa који егзистирају као резултат слободног приступа ретким и природним ресурсима. Јер, либерализам у експлоатацији и нелимитирана расположивост одређених природних ресурса (посебно оних од стратешког значаја) могу деловати на повећање прихода и без пропорционалних инвестиционих улагања, што проузрокује флуктуирање капиталних коефицијената, како пре, тако и после увођења мера руралног и одрживог развоја. На крају, неопходно је истаћи да се савремене руралне развојне стратегије крећу од секторског ка територијалном приступу 2, што отвара нове аналитичко-статистичке хоризонте у теоријским и практичним истраживањима капиталних коефицијената руралних подручја. 1 Постоје и дијаметрално супротне ситуације, као нпр. слободан приступ експлоатацији природних ресурса (нпр. глечерској води, ретким шумама, дефицитарним минералима, металима и сл.) где се и уз мала улагања постижу високи приходи а тиме и ниске вредности капиталних коефицијената. 2 О односу секторског и територијалног видети у: Закић Зорка, Стојановић Жаклина, Регионалне специфичности и одрживи развој руралне Србије Економика пољопривреде, бр.2, Београд, стр ЕП 2006 (53) 4 ( )