Predstavqamo Vam LOVCI SRBIJE Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar
МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ЛОВЦИ СРБИЈЕ Аутор Александар Ћеранић Београд, 2006.
ЛОВЦИ СРБИЈЕ Издавач Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар Београд, Нушићева 6 (011) 3244 511 iic@ds.org.yu www.izdavackicentar.ds.org.yu Главни и одговорни уредник: Заменик главног уредника: Уредник едиције: Аутор: Слободан Гавриловић Драган Белић Ненад Стефановић Александар Ћеранић Редакција: Сања Јовичић Тања Милисављевић мр Душан Обрадовић Технички уредник: Лектор: Штампа: Тираж: Владимир Сивцевич Волођа Зорица Грујичић Evro Giunti, Београд 5.000 ISBN ISBN 86-7856-046-0 978-86-7856-046-0
Сажетак Лов је древна људска делатност. Захваљујући лову, човек је у раним периодима развоја људског друштва успео да опстане. Вештина лова обликовала је човека, док је човек обликовао етику лова. Са развојем вештине лова развијала се и етика у историји човечанства. Данас је лов специфична привредна грана ловни туризам, који доноси драгоцен приход организацијама које се баве заштитом, узгојем и коришћењем етичких норми лова. Све појединости у вези са ловом регулисане су Законом о ловству из 1993. Лов и ловство подразумевају неговање љубави према дивљачи и природи кроз послове заштите дивљачи и станишта. Ловац лови само онда када је то дозвољено, никад не прогони, злоставља или намерно узнемирава дивљач нити дозвољава другима да то чине. Дакле, он лови у оквиру планског, рационалног коришћења дивљачи, као делимично обновљивог природног богатства. Лов је и ловачко дружење, неговање ловне етике и чување ловачких обичаја и традиције. 3
Ловац Ловац може бити сваки пунолетни грађанин (држављанин) Републике Србије, који положи ловачки испит и испуњава одређене услове. Основни услови за чланство су психо-физичко здравље и да није осуђиван или под истрагом. Ловац који нема положен ловачки испит, учлањењем у ловачко удружење стиче статус приправника. Малолетни грађани Републике Србије могу се учланити у ловачки подмладак. Лов дивљачи Лов дивљачи обухвата осматрање, тражење, дочекивање, вабљење, праћење, хватање живе дивљачи, одстрел и сакупљање одстрељене дивљачи. Дивљач се лови ловачким оружјем: ситна дивљач, по правилу, сачмарицама, а крупну дивљач кугларама. Лов ловачким оружјем може бити појединачан или групни. Живу дивљач ловимо мрежама или одговарајућим хватаљкама. У ограђеним ловиштима површине до 1.000 ha дозвољен је лов дивљачи луком и стрелом. Одстрел дивљачи Одстрел дивљачи обухвата одстрел јединки, у складу са планом, у циљу одржавања бројности, полне, старосне и трофејне структуре популације одређене врсте дивљачи. Санитарни одстрел је одстрел видно болесних или повређених јединки и може се вршити током целе ловне године. 4
Крупна и ситна дивљач Крупна дивљач обухвата следеће врсте: јелен европски, јелен лопатар, белорепи јелен, срна, муфлон, дивокоза, дивља свиња, медвед, рис, тетреб велики и тетреб ружевац. Ситна дивљач обухвата сву осталу дивљач од којих су најзначније врсте: зец, фазан, пољска јаребица и лисица. Лов ситне дивљачи Ситну дивљач ловимо на неколико начина: 1) Пригоном ловци се поставе у ред уз просеку у шуми или на пољу, већ према терену на којем се лови, а погоничи са супротне стране дижу и терају дивљач на ловце. 2) Погоном ловци и погоничи или само ловци поставе се у ред, најчешће у облику потковице, и крећу се ловним тереном пуцајући на дивљач која се испред њих диже. 3) Кружни лов ловци и погоничи поређају се у велики круг и крећу се ка центру круга. Ловци пуцају на дивљач која се испред њих диже, све док се круг не смањи до одређене величине, а затим се на знак организатора лова ловци зауставе, а погоничи крећу даље. Након знака дозвољено је пуцање само на дивљач која се пробије ван круга. Лов крупне дивљачи Крупну дивљач ловимо прикрадањем, из запрежних кола, чекањем на високим чекама и вабљењем за време парења. 5
При прикрадању морамо водити рачуна о томе да сва крупна дивљач има добро чуло слуха и мириса, па зато наше кретање мора бити врло тихо и у супротном смеру од струјања ваздуха. Кретање запрежним возилом има велику предност над прикрадањем јер се крупна дивљач мање плаши, лакше јој се може приближити, осмотрити и оценити, а за време лова се може обићи већи терен. Чекањем на високим чекама везани смо за одређену локацију, ливаду, просеку и слично, где дивљач излази, али нас она зато теже примећује. На чеку се треба попети пре него што дивљач почне да се креће и излази на пашу. Вабљењем за време парења опонашамо звук женке или другог мужјака, и на тај начин доводимо мужјака пред пушку, а ова врста лова представља врхунац ловачког доживљаја. Коришћење уловљене дивљачи Уловљена дивљач, у зависности од врсте, користи се као квалитетно месо, а делови као трофеј или за друге сврхе (кожа, тетиве и слично). Месо дивљачи се не користи од грабљивица (вук, лисица, дивља мачка). Кодекс ловаца Кодекс ловаца је збир правила која уређују питања која се јављају као универзална правила понашања ловаца. Кодекс ловаца је збир етичких, моралних, обичајних и друштвених понашања ловаца у друштву и природној средини, лову и односу према дивљачи и међусобним односима ловаца. Кодексом 6
се конституише Суд части као посебан орган за заштиту вредности ловства. Ловна етика Ловна етика утврђује принципе односа ловца и друштвене заједнице, ловца и природе, ловца и дивљачи, однос ловац-лов и ловачко оружје, међусобне односе ловаца, ловачка обележја и друга питања етичке, обичајне и моралне природе ловаца (основно домаће васпитање). Однос ловац дивљач Ловац лови само онда када је то дозвољено, са исправама и потребним дозволама, водећи увек рачуна да при томе не уништи или угрози опстанак било које врсте дивљачи у природи. Ловац никад не прогони, злоставља или намерно узнемирава дивљач, нити дозвољава другима да то чине. Ловац не лови дивљач коју не распознаје и на коју је лов забрањен. Ловац пуца на ситну, длакаву дивљач само када је она у покрету; на пернату дивљач пуца када је у лету, и то не у јату, ваћ само у јасно издвојену јединку; на крупну дивљач пуца када је она на ногама и у мировању. Ситну и пернату дивљач одстрелио је ловац који је ту дивљач последњи погодио, а трофеј крупне дивљачи припада ловцу који је дивљач први ранио. Приликом рањавања дивљачи основно правило је да се лов прекида, док се не пронађе рањена дивљач, односно да се њој, на ловачки начин, прекрате муке. У случајевима групног лова, код рањавања дивљачи, ловац поступа према упутствима организатора лова. 7
Трофеји Трофеј (грчки τρoπαιον обртиште) првобитно је представљао знак победе, који се састојао од ратног плена (заставе, оружје, опрема), а који је био вешан о дрвеће и мотке на месту где је непријатељ кренуо да бежи. Касније је ова реч употребљена за одређене делове дивљачи (рогови, роговље, лобања, зуби и крзно) као трофеј дивљачи или ловачки трофеј. Настанак и порекло трофеја потиче из ловачке културе палеолита, при чему се веровало да поједини делови уловљених животиња имају заштитну, магијску моћ. Остаци овог веровања протежу се кроз стари и средњи век, када су племена носила у рату обележја свога рода, као рудименте тотемистичке припадности, у клану, у облику кипова или симбола. Трофеј је у праисторији био култни предмет, заступљен нарочито преко култа лобање. Вишенаменски предмет, служио је уједно као поштовани објекат за репродукцију врсте, као магијско средство у лову, као маска и амајлија. Трофеј служи као маска у ритуалима умножавања фауне и за репродукцију сопственог рода и плодности уопште, а трофејом се истицала припадност животињском претку тотему. У средњем веку, трофеји се јављају као симболи хералдички знаци у миру, а у рату на заставама и грбовима. У модерно време, трофеји представљају посебну врсту симбола, али служе и као дијагностички материјал. Односно, они су огледало ловишта и деловања човека на природу. Врхунски трофеји су, по правилу, разултат како природних услова станишта (ловишта) тако и газдинских (антропогених) мера кроз заштиту, селекцију и слично. 8
Ради лакшег упоређивања трофеја једне врсте, они се оцењују по јединственим формулама (формуле CIC-а). Трофеји дивљачи (од врста које насељавају ловишта Србије), а које меримо и оцењујемо су: Лобање јазавац, лисица, ракунолики пас, шакал, дивља мачка, рис, вук и медвед; роговље јелен европски, јелен лопатар, белорепи јелен и срндаћ; рогови дивокоза (дивојарац) и муфлон; зуби вепар; крзна дивља мачка, рис, вук и медвед; Трофеј дивљачи има своју праву вредност само у случају да је правилно обрађен, и то тако да се може на прописан начини измерити и оценити по интернационалним формулама CIC-а. Своју коначну оцену сваки трофеј добија излагањем на међународним изложбама или националним изложбама под покровитељством CIC-а, односно уписом оцене и димензија у каталог. Најјачи трофеји дивљачи прваци Србије (Serbian records CIC points) Врста дивљачи (Species) Јазавац Лисица Ракунолики пас Дивља мачка Рис Врста Трофеја лобања лобања лобања лобања лобања Презиме и име ловца Ловиште Ромео Шерман Вршачка Кула Љубиша Тошин Радојево Михајло Хаxи-Павловић Н. П. Ђердап Кижевски Желимир Нови Бечеј Н. П. Ђердап Н.П. Ђердап Држава Година Србија 1992. Србија 1988. Србија 1996. Србија 1989. Србија 2001. CIC поена Место 24,10 БГ-02 26,39 НС-92 19,89 НС-96 19,20 НИ-90 27,15 БГ-02 9
Вук Врста дивљачи (Species) Медвед Дивља свиња (м) Европска срна (м) (срндаћ) Јелен-европски Јелен-лопатар Алпска дивокоза (ж) Дивојарац (м) Муфлон Врста Трофеја лобања лобања кљове роговље роговље роговље рогови рогови рогови Презиме и име ловца Ловиште Младен Кривовић Грза Николић Александар Шара Шабанои А. Проклетије Стојановић Радан Крушчић (Кула) Стефановић Драгослав Казук, Б. Моноштор Радислав Чобанин Добановачки забран Дивјак Вукашин Проклетије Пуђа Душан Тара Броз Јосип Карађорђево Држава Година Србија 2002. Србија 1977. Србија 1969. Србија 1986. Србија 1946. Србија 1998. Србија 1967. Србија 1961. Србија 1979. CIC поена Место 43,36 БГ-03 60,70 БЦ-78 142,30 Т-70 207,25 НС-86 248,55 ДÜ-54 196,07 БГ-03 111,15 НС-96 119,73 Ф-64 242,15 ЗГ-81 Ловни туризам Ловни туризам представља најосетљивији део ловне привреде и специфичан сегмент туристичког промета. Ловно-туристичка понуда је усмерена према једном делу туриста према ловцима, а ограничена је бројем и асортиманом дивљачи. За разматрање и оцењивање туристичке понуде најзначајније су две специфичности: дивљач као основни мотив за ловни туризам је делимично обновљив ресурс; у структури туристичке понуде високо је заступљена дивљач. Удео ловног туризма у укупном туристичком промету у Србији није велик, али је значајан из више разлога: 10
одвија се углавном ван туристички атрактивних подручја и ван главне туристичке сезоне; приходи остварени од туризма представљају значајан, односно пресудан приход организацијама које се баве заштитом, узгојом и коришћењем дивљачи; ловно-туристичком понудом се употпуњује и обогаћује асортиман опште туристичке понуде Србије. Ловно-туристичка понуда је, поред претходних специфичности, ограничена и због следећих фактора: просторна компонента: величина и географски положај и пропусна моћ ловишта; временска компонента (сезонски карактер лова); техничко-технолошка компонента, зависност од техничке опремељености и нивоа образовања запослених радника; законска компонента, односно усклађеност са одредбама одређених закона и прописа, међународних конвенција и слично. Ловни туризам је временски повезан са ловном годином, период од 1. априла текуће године до 31. марта наредне године. У оквиру ловне године, ловно-туристичка понуда је условно подељена на четири сезоне: пролећни лов (април, мај, јун); летњи лов (јул, август, септембар); јесењи лов (октобар, новембар, децембар); зимски лов (јануар, фебруар, март). Услугама у ловном туризму сматра се посредовање у ловном туризму, организација лова и извршење 11
лова, изнајмљивање објеката за превоз и смештај ловаца туриста, обрада одстрељене ситне дивљачи, чување одстрељене ситне дивљачи до отпреме и отпрема (испорука), припрема претходно оцењених трофеја крупне дивљачи, изнајмљивање ловачког оружја, обезбеђење ловачке муниције, као и друге услуге ловцима-туристима за време лова. Објекти за смештај ловаца-туриста у ловиштима категорисани су на ловачки дворац, ловачку кућу и ловачку колибу. Закон о лову Зачеци правног уређивања лова на нашим просторима почињу још у доба владавине Рима, да би били уобличавани у време владавине цара Душана, Аустро-Угарске и кнеза Милоша у Србији, који 1832. године издаје заповед којом уређује питање ловостаја и забрањује лов појединих врста дивљачи. Први Закон о лову донет је 1898. године, у Краљевини Србији, а био је заснован на тзв. регалном систему, по којем право лова припада држави. Надзор над извршавањем одредаба Закона о ловству, прописа и других аката донетих на основу тог закона врши Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, преко ловне инспекције. У обављању послова инспекције ловни инспектор је овлашћен и дужан да врши контролу: 1) прописаних услова које корисник ловишта мора испуњавати за газдовање ловиштем; 2) спровођења ловних основа, годишњег плана газдовања и привременог годишњег плана газдовања ловиштем; 12
3) пословних књига и остале документације када је то потребно ради увида у коришћење средстава, примену прописа и мера које се односе на дивљач и ловишта; 4) ловљења дивљачи, дозвола за ловљење дивљачи, пропратница и трофејних листова за уловљену дивљач; 5) објеката у ловишту и радова који се изводе у ловишту; 6) издвајања, обрачуна, евидентирања и коришћења средстава за унапређивање гајења и заштите дивљачи; 7) контролу мера забрана (забрањена је жетва и кошење пољопривредним машинама које немају уграђене уређаје за истеривање, односно плашење дивљачи, паљење корова, стрњика, трстика, траве и другог растиња у ловиштима, облагање отворених канала, акумулација, језера и обала водотока пластичним и другим материјалима на начин који би угрожавао дивљач и тровање дивљачи. Ловачки савез Србије донео је, на основу овлашћења из Закона о ловству, Закона о друштвеним организацијама и удружењима грађана, следећа акта: 1. Статут Ловачког савеза Србије; 2. Образац ловне карте члана Ловачког савеза Србије; 3. Правилник о полагању ловачких испита; 4. Правилник о оцењивању ловачких трофеја; 5. Правилник о програму и начину полагања испита за оцењиваче трофеја дивљачи; 6. Правилник о материјално-финансијском пословању ЛСС; 13
14 7. Правилник о коришћењу ловишта којима газдује ЛСС преко ловачких удружења; 8. Правилник о условима и начину организовања и извођењу лова и обуке ловачких паса за ловце туристе у ловиштима којима газдује Ловачки савез Србије преко ловачких удружења; 9. Тржишне цене уловљене дивљачи и њених делова (сваке ловне године). Ловство Ловство у Србији се суочава са већим бројем потешкоћа: превелика централизација (према Закону о ловству велики број послова је у надлежности министра и ресорног министарства), неадекватна ловна политика (не постоји од краја 60-их година) и недостатак основних докумената ловне политике на нивоу државе, неусклађеност економске и социјалне компоненте (са садашњим приходима од ловства нема организације добре службе ловства), неадекватан Закон о ловству и пратећа регулатива (подложна различитим тумачењима), процес установљења и доделе ловишта без одговарајућих критеријума, компликован ловни туризам (визе, преношење оружја и муниције, ветеринарска уверења и слично), мала просечна ловачка образованост ловаца, слаба обученост и мали број професионалних радника у ловству. И поред тога сачувана је традиција дела предузећа Јелен у оквиру Ј. П. Војводинашуме, са европски познатим ловиштима Козара, Апатински рит и Камариште. Позитивних помака има и у оквиру Шумског газдинства Сремска Митровица и ШГ Тимочке шуме из Бољевца.
Такође је одржана и кровна организација ловаца Ловачки савез Србије (као део традиције ловства Србије од 1896. године), који издаје ловне карте (дозволе за лов ситне дивљачи), а урађен је и програм развоја ловства (Ловачки савез Србије, Ловачки савез Војводине, Ј. П. Србијашуме и Ј. П. Војводинашуме). Ловне врсте Неопходно је дефинисати статус одређених врста дивљих животиња: које су предмет лова ловне врсте (дивљач), а које то нису. У ловне врсте, поред оних за које се установи да им је бројност таква да могу да се лове, спадају и врсте које су раније биле предмет лова, а чија је бројност тренутно мала (уколико се повећа до одређене границе, могу опет да се лове). Конкретан пример оваквих врста су медвед, рис и велики тетреб. Ловиште Као основни принцип у установљењу ловишта сматра се еколошки принцип, док су остали принципи секундарни. Неоспорно је да ће антропогени утицај деловати да се одаберу понекад и решења која са еколошког становишта нису добра. Како је основно опредељење еколошко, онда је дефиниција ловишта следећа: Комплекс земљишта (станиште) који задовољава све еколошке услове неопходне за трајно очување настањености одређене ловне врсте (или више ловних врста). Минимум неопходних еколошких услова зависи од ловне врсте, и у оквиру непосредно насељене 15
области ловне врсте, практично се своди на територијални (просторни) минимум. Како се у пракси мора водити рачуна и о административној подели територије приликом издвајања ловишта, мора се тражити компромис који би наглашавао коришћење природних граница. С обзиром на измењене услове, на токове урбанизације, површине које су обухваћене ловиштем морају се посматрати са свог квалитативног становишта, у ловној пракси дефинисаног као ловно-продуктивна површина. Важно је прецизирати остале факторе: облик ловишта, границе ловишта и сл. Приликом установљења ловишта треба обухватити терене приближно истих вредности станишта са одређеним бројношћу ловних врста које обезбеђује самосталност ловног газдовања. Минимална ловна површина неопходна за установљење отворених ловишта се дефинише у зависности од ловних врста обухваћених претпостављеним границама ловишта и квалитета станишта (заступљене ловно-продуктивне површине), тако да имамо следеће случајеве: 1. отворена ловишта у којима су главне ловне врсте срна, зец, фазан и јаребица: 2.000 hа до 200 метара надморске висине, 3.000 hа од 200 800 m н.в, 5.000 hа преко 800 m н.в, 2. отворена ловишта у којима су главне ловне врсте јелен-европски и дивља свиња 5.000 hа без обзира на надморску висину, 3. отворена ловишта у којима је главна ловна врста медвед 10.000 hа, 16
4. отворена ловишта у којима је главна ловна врста дивокоза 2.000 hа, Максимална ловна површина за установљење отворених ловишта се дефинише у зависности од ловних врста обухваћених претпостављеним границама ловишта и могућности спровођења адекватних мера газдовања, а износи 20.000 hа. Ловишта, поред отворених, могу бити и ограђена. Ограђена ловишта се формирају искључиво за одређене врсте дивљачи. Ловна подручја (области) У просторној композицији Србије (површина 88.361 кm²) јасно се издваја неколико карактеристичних, предеоних целина које чине макро-структуру рељефа. Основне географске целине су: равница Панонске низије на северу, ниска површ Шумадије у средишњем делу и планинске зоне у западним, јужним и источним деловима Србије. Код представљања структуре рељефа Србије значајно је указати и на основне висинске односе. Према подацима, на низију до 200 метара надморске висине отпада 36,8%, на висију од 200 до 500 m.н.в. 24,7%, од 500 до 1.000 m н.в. 27,3%, а изнад 1.000 m н.в. 11,2% од укупне територије државе. За приказивање дистрибуције биодиверзитета у Србији преузета је стандардна географска рејонизација (Марковић, 1970: Географске области СФРЈ Универзитет у Београду, Завод за уџбенике и наставна средства Србије, Београд). 17
Области Србије су: 1. Панонска Србија; 2. Перипанонска Србија; 3. Планинско-котлинска Србија. Региони Панонске Србије: Бачка, Банат, Срем. Региони Перипанонске Србије: западна Србија (Посавска Србија и Подрињска Србија) и централна Србија (Шумадија са Београдском микрорегијом, Западно Поморавље, Велико Поморавље са Стигом и Браничевом). Региони Планинско-котлинске Србије: источна Србија (Карпатска Србија, Балканска Србија), јужна Србија (Јужно Поморавље, Власина и Крајиште, Топлица и Јабланица) и југозападна Србија (Стари Влах и Рашка, Копаоник и Ибар, Косово, Метохија). Наведена подручја региона одговарају ловним областима (целинама). Ловне области су неопходне због планирања мониторинга и организације одговарајуће службе ловства. Послове планирања, одређивања одстрелних квота и слично, у ловном подручју обавља ловни саветник. Ловно подручје обухвата простор од 60.000 до 300.000 hа. Ловни саветник је лице са најмање седмим степеном стручне спреме, положеним стручним испитом из области ловства и лиценцом за обављање делатности. Стручне послове на површини отворених ловишта од 2.000 до 60.000 hа обављају управници ловишта, који су везани за одређену површину, без обзира на број установљених ловишта. Досадашња пракса је показала да је организација стручне службе везана директно за ловачке организације доста лоша и да је треба заменити директном везом са ловиштима. 18
Свако ко испуњава законом предвиђене услове може да газдује ловиштем (ловиштима) и ловним врстама, са оноликим простором ловишта (једно или више ловишта) и са оноликим бројем ловних врста за колико може да пружи држави гаранцију у имовини или у новцу. Гаранција служи искључиво као залог да ће се газдовати домаћински. Сваки прекршај се кажњава. Социолошка компонента ловства Лов на годишњем нивоу, у просеку, ловца држављана Србије, са ловном картом ловишта, треба да кошта у висини просечне месечне зараде. Конкретно, сада (2006. година) просек примања у Србији је око 20.000,00 динара, односно око 250 евра. Ова сума на годишњем нивоу обухвата све трошкове ловца, чланарину, ловну карту, накнаду за одстрел, куповину муниције, дела опреме и слично. Традиција Ловци су традиционално организовани у савезна ловачка удружења (од краја XIX века), потом у тзв. више савезе, територијално на нивоу АП Војводине у Ловачки савез Војводине, односно на Косову и Метохији у Ловачки савез Косова и Метохије. Кровна организација је Ловачки савез Србије. Ловишта На територији Републике Србије установљена су 323 ловишта. Од тога на подручју средишње Србије 19
има 199 ловишта, у Војводини 91, а на Косову и Метохији 33. Укупна површина установљених ловишта износи 8.828.588,29 хектара. Учешће неловних површина износи 2.328.558,29 односно, приближно 26,4%, док ловне површине износе 6.500.000,00 hа или 73,6%. Просечна површина установљених ловишта је 27.333,092 hа. Ловиште са најмањом површином је Трешња (општина Сопот, град Београд) 117,00 hа, док је највеће Бегеј (општина Зрењанин) површине 124.038,00 hа. ПРЕГЛЕД УСТАНОВЉЕНИХ ЛОВИШТА Р.бр. Број ловишта Површина ловишта % Подаци по административним јединицама Просечна површина ловишта 1. 323 8.828.588,29 100,00 Република Србија 27.333,09 1.1. 199 5.583.629,69 63,24 Средишња Србија 28.056,38 1.2. 91 2.152.635,60 24,38 А. П. Војводина 23.655,36 1.3. 33 1.092.263,00 12,37 А. П. Косово и Метохија 33.098,88 Р.бр. Број ловишта Површина ловишта % Корисник ловишта Просечна површина ловишта 1. 229 7.906.922,44 89,56 Ловачки савез Србије (ловачка удружења) 34.528,04 2. 53 544.339,03 6,16 Ј. П. Србијашуме 10.270,55 3. 14 188.988,00 2,14 Ј. П. Војводинашуме 13.499,14 4. 16 19.499,00 0,22 Рибњаци 1.218,69 5. 5 146.757,22 1,66 Ј. П. Национални паркови *** 29.351,44 6. 3 10.896,60 0,12 Војска Југославије 3.632,20 7. 3 15.278,00 0,13 Остали корисници 5.092,67 Свега 323 8.828.588,29 100,00 27.333,09 20
Ј. П. Национални парк Фрушка гора; Ј. П. Национални парк Ђердап; Ј. П. Национални парк Копаоник; Ј. П. Национални парк Тара и Ј. П. Национални парк Шар-планина. Ловачки савез Србије Ловачки савез Србије (ЛСС), основан 26. октобра 1896. године, нестраначко је удружење ловаца Републике Србије. Основне делатности ЛСС су заштита, гајење и одрживо коришћење дивљачи као делимично обновљивог природног ресурса, очување станишта, развој и унапређење ловства, перманентно образовање и информисање ловаца. ЛСС окупља скоро 100.000 ловаца удружених у преко 200 ловачких удружења. Организационе целине ЛСС су Ловачки савез Војводине и Ловачки савез Косова и Метохије, чланови ЛСС су Ј. П. Србијашуме, Ј. П. Војводинашуме и Ј.П. Национални паркови (Фрушка гора, Тара, Копаоник, Ђердап и Шара). ОРГАНИЗАЦИЈА Р.бр. Број ловишта Површина ловишта % 1. 229 7.906.922,44 100,00 Подаци за Ловачки савез Србије Ловачки савез Србије (ловачка удружења) Просечна површина ловишта 34.528,04 1.1. 144 4.938.206,44 62,45 ЛСС Средишња Србија 34.293,10 1.2. 57 1.986.076,00 25,12 1.3. 28 982.640,00 12,43 ЛСС Ловачки савез Војводине ЛСС Ловачки савез Косова и Метохије 36.110,47 35.094,28 21
Р.бр. Број ловачких удружења Број лов. удруж. са 2 ловишта Број лов. удруж. без ловишта 1. 231 3 5 Организација Ловачког савеза Србије Ловачки савез Србије (ловачка удружења) Број ловних карата (2002. година) 98.000 1.1. 148 1 5 ЛСС Средишња Србија 72.700 1.2. 55 2 - ЛСС Ловачки савез Војводине 24.800 1.3. 28 - - ЛСС Ловачки савез Косова и Метохије * 500 * Од 28 ловачких удружења активних је шест: Лепосавић, Зубин поток, Звечан, Косовска Митровица, Грачаница и Штрпце. Чланство у међународним асоцијацијама: ЛСС је члан (од 2003. године) CIC-а и FACE-а. CIC (Међународни савет за очување дивљачи и природе) седиште у Бечу. Скраћеница FACE је акроним настао из француског имена организације Federation des Associatons de Chasseurs de l UE (Савез ловачких асоцијација Европске уније) седиште у Бриселу. Биодиверзитет Србије Биодиверзитет Србије, која захвата делове Балканског полуострва и Панонске низије, један од највећих у Европи, а посебно се истиче богатство фауне птица и сисара. Закон о ловству Републике Србије јасно дефинише функцију заштите дивљачи као природног 22
богатства, а под дивљачи се сматрају сви дивљи сисари и птице који се као добро од општег интереса штите и користе на начин утврђен наведеним законом. Сисари Укупно богатство фауне сисара у Србији чине 94 врсте. То је чак 67% од укупно познате европске фауне сисара. Посебно су богати редови глодара (Rodentia) са 32 врсте, слепих мишева (Chiroptera) са 25 врста и звери (Carnivora) са 19 врста. За Војводину је карактеристично 9 врста сисара, за средишњу Србију 12, а за Косово и Метохију 4 врсте. Процена бројности и одстрел ловних врста сисара Р.бр. Српски назив Латински назив Статус Бројност Одстрел* 1 Јелен европски /Cervus elaphus L./ ЛЗ 5.000 1.000 2 Јелен лопатар /Cervus dama L./ ЛЗ 3.000 600 3 Јелен белорепи 4 Срна 5 Муфлон 6 Дивикоза /Odocoileus virginianus Zimm./ /Capreolus capreolus L./ /Ovis musimon Schreber/ /Rupicapra rupicapra L./ ЛЗ 100 10 ЛЗ 120.000 10.000 ЛЗ 1.000 200 ЛЗ 600 30 7 Дивља свиња /Sus scrofa L./ ЛЗ 30.000 15.000 8 Зец /Lepus europaeus Pall./ ЛЗ 600.000 90.000 9 Јазавац /Meles meles L./ ЛЗ 8.000 1.000 10 Рис /Lynx lynx L./ ТЗ 100-23
Р.бр. Српски назив Латински назив Статус Бројност Одстрел* 11 Дивља мачка /Felis silvestris Schreb./ ЛЗ 6.000 300 12 Куна белица /Martes foina L./ ЛЗ 15.000 3.000 13 Куна златица /Martes martes L./ ЛЗ 5.000-14 Ондатра /Ondatra zibethica L./ ЛЗ 8.000 2.000 15 Нутрија /Myocastor coypus Mol./ ВРЗ н.п. н.п. 16 Медвед /Ursus arctos L./ ЛЗ 100-17 Вук /Canis lupus L./ ВРЗ 800 200 18 Шакал /Canis aureus L. / ВРЗ 2.000 600 19 Ракунолики пас /Nyctereutes procyonoides Gray./ ВРЗ 800 40 20 Лисица /Vulpes vulpes L./ ВРЗ 60.000 20.000 21 Твор /Mustela putorius L./ ВРЗ н.п. н.п. 22 Видра /Lutra lutra L./ ТЗ 2.000-23 Ласица /Mustela nivalis L./ ТЗ 2.000-24 Веверица /Sciurus vulgaris L./ ТЗ н.п. н.п. 25 Сиви пух /Glis glis L./ ТЗ н.п. н.п. Легенда: (ТЗ) трајна забрана лова; (ЛЗ) ловостајем заштићена врста; (ВРЗ) ван режима заштите; ( ) процена бројности; * могући одстрел Подаци су дати без података за Косово и Метохију. Птице Укупно богатство фауне птица Србије: до сада је забележено око 360 врста. Број врста које у Србији 24
проводе репродуктивни период је 260 (72%). Пошто чак 274 врсте птица које настањују ловишта Србије спадају у природне реткости, ловци имају велику одговорност да поштују законске одредбе и чувају угрожене и ретке врсте. Посебна пажња се мора усмерити на распознавање трајно заштићених ловних врста и поштовање прописаних ловних сезона. Ловачке организације морају исправно проводити акције редукције предатора дивљачи и при томе никако не смеју угрожавати трајно заштићене врсте. Процена бројности и одстрел ловних врста птица Р.бр. Српски назив Латински назив Статус Бројност Одстрел* 1 Фазан /Phasianus spp./ ЛЗ 500.000 150.000 2 Пољска јаребица /Perdix perdix L. / ЛЗ 300.000 15.000 3 Јаребица камењарка /Alectoris graeca Meisner/ ЛЗ 5.000 250 4 Лештарка /Bonasa bonasia L./ ЛЗ 2.000-5 Велики тетреб (глухан) /Tetrao urogallus L./ ТЗЛ 30-6 Мали тетреб (ружевац) /Lyrurus tetrix L./ ТЗЛ 10-7 Бисерка морка /Numida meleagris L./ ВРЗ н.п. н.п. 8 Дивља гуска /Anser albifrons лисаста Sc./ ЛЗ 20.000 3.000 9 Дивља гуска глоговњача /Anser fabalis Lat./ ЛЗ 6.000 1.000 10 Дивља пловка риђоглава /Aythia ferina L./ ЛЗ 100.000 15.000 11 Дивља патка глувара /Anas platyrhynchos L./ ЛЗ 400.000 60.000 12 Дивља патка звиждара /Anas penelope L./ ЛЗ 2.000 200 13 Дивља патка кркавац /Anas crecca L. / ЛЗ 20.000 5.000 25
Р.бр. Српски назив Латински назив Статус Бројност Одстрел* 14 Дивља патка крџ /Anas ljuerljuedula L./ ЛЗ 2.000 200 15 Лиска црна /Fulica atra L./ ЛЗ 300.000 50.000 16 Сива чапља /Ardea cinerea L./ ЛЗ н.п. н.п. 17 Ритска шљука бекасина /Gallinago gallinago L./ ЛЗ н.п. н.п. 18 Шумска шљука /Scolopax rusticola L. / ЛЗ 10.000 2.000 19 Дивљи голуб гривњаш /Columba palumbus L. / ЛЗ 500.000 80.000 20 Препелица /Coturnix coturnix L. / ЛЗ 600.000 80.000 21 Грлица /Streptopelia turtur L. / ЛЗ 300.000 15.000 22 Гугутка кумрија /Streptopelia decaocto E.Friv./ ЛЗ н.п. н.п. 23 Јастреб мишар /Buteo buteo L./ ТЗЛ н.п. н.п. 24 Јастреб кокошар /Accipiter gentilis L./ ЛЗ н.п. н.п. 25 Гачац /Corvus frugilegus L./ ЛЗ н.п. н.п. 26 Сојка креја /Garrulus glandarius L./ ЛЗ 600.000 6.000 27 Сива врана / Corvus cornix L./ ВРЗ 900.000 30.000 28 Сврака / Pica pica L. / ВРЗ 1.200.000 45.000 Легенда: (ТЗЛ) трајна забрана лова; (ЛЗ) ловостајем заштићена врста; (ВРЗ) ван режима заштите; ( ) процена бројности; * могући одстрел Подаци су дати без података за Косово и Метохију. 26
Уместо закључка (Анн.ЦЦ/2004-67.ЕН) Парламентарна скупштина Савета Европе и FACE (Привремено издање: Лов и европска еколошка равнотежа, Препорука 1689, 2004) Парламентарна Скупштина примећује да се лов широко упражњава у свим европским земљама у складу са дугом ловачком традицијом. Међутим, појединачна ловачка традиција у Европи јако се разликује од земље до земље, крећући се од лова као извора хране до лова као спорта и социјалног догађаја. Временом смо имали промену у понашању и навикама ловаца, према већем поштовању природе, дивљачи и станишта, што је такође допринело очувању руралног начина живота, нарочито тамо где су заинтересовани пољопривреда и шумарство. Констатовано је да је у Европи 120.000 послова, са пуним радним временом, створено у ловству. Ловство може послужити регулисању екосистема, али му може исто тако нанети штету, уколико се лоше управља. Из тог разлога, Скупштина сматра да је, са еколошке тачке гледишта, важно контролисати утицај лова на природна богатства, у сагласности са принципима одрживог развоја и придржавајући се законских инструмената Савета Европе - значајно је поменути Конвенцију о очувању европске дивљачи и природних станишта (Convention on the conservation 27
of European worldlife and natural habitats), Бернску конвенцију (Bern Convention). Међутим, Скупштина жали што међу државама чланицама Савета Европе Јерменија, Босна и Херцеговина, Грузија, Русија, Сан Марино, Србија и Црна Гора још увек нису потписале Бернску конвенцију. Земље централне и источне Европе су у посебној ситуацији, тако да су њихови потенцијали дивљачи много већи него у већини западних земаља, због тога што је лов у доба комунизма био релативно ограничен - рестриктиван. Неке врсте које су већ изумрле или изумиру у остатку Европе, још увек су у великој бројности у земљама централне и источне Европе, као што је случај, на пример, са извесним крупним зверима: медвед (ursus arctos), вук (canis lupus) и рис (lynx lynx). У овом контексту, Скупштина је забринута због промена учињених последњих година у земљама централне и источне Европе, а које се односе на либерализацију лова. Упркос томе, она верује да, ако се управља професионално и научно, ловни туризам као резултат ове либерализације може бити доказ и фактор развоја руралних и планинских подручја. Тако може значајно допринети сеоском туризму, екотуризму, стварању нових послова и очувању локалне традиције. Сходно претходно реченом, Скупштина препоручује Одбору министара: 1. Да састави Европску повељу о лову, која ће као водич у постављању општих принципа и ваљаних навика у ловству, а нарочито у организацији ловног туризма на континенту. 2. Да постави мешовиту све-европску мрежу састављену од ловаца и орнитолога (стручњака за 28
птице), са задатком праћења насељавања птица селица дуж главних миграторних праваца. 3. Да хармонизује, у европским размерама, систем обуке ловаца, који треба да буде заснован на заједничком програмском језгру, подржаном специфичном обуком, курсевима, резултатима који би били применљиви за добијање Европске ловачке дозволе. 4. Да позове државе чланице да предузму мере у погледу: потписивања и усвајање, уколико то већ нису учинили, Конвенције о очувању европске дивљачи и природних станишта (Бернске конвенције), да обезбеде да њене одредбе буду премештене у домаће законодавство и усклађиване у погледу заштите врста наведених у листи, у додатку II конвенције; примењивања, на јединствен начин, Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (Вашингтонска конвенција CITES); охрабривања дијалога између организација ловаца и еколога, противника лова и организација пријатеља животиња, исто као и између ловаца и пољопривредника, побољшавајући сарадњу у очувању еколошке равнотеже; интеграције ловног туризма у програме економског и еколошког развоја сеоских и планинских подручја; охрабривања примене новог прописа ЕУ о руралном развоју (EU Rural Development Regulation for protecting worldlife). 29
30
Abstract Hunting is an ancient human activity. Owing to hunting, man managed to survive the early period of civilization. The skill of hunting formed man, while man designed the ethics of hunting. Ethics of mankind developed along with the development of man s hunting skills. Today hunting is an economic sector hunting tourism ensures abundant income to organizations which deal with breeding and protection of wild life while respecting hunting ethics. The Law on Hunting adopted in 1993 regulates this area. By protecting game and natural habitat, hunting associations express affection and care for wild animals and nature. A hunter hunts only during the open season, never abuses or intentionally disturbs animals and dissuades others from doing so. Therefore his hunting is a planned, rational use of wild animals which are partially exhaustible natural resources. Hunting also means cherishing hunting ethics and preservation of hunters customs and traditions. Превела: Светлана Томић 31
CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд CIP Каталогизација у публикацији Народна 639.1(497.11) библиотека Србије, Београд 000.0(000) ЋЕРАНИЋ, Александар 000.0(000) Ловци Србије / Александар Ћеранић. Београд : Демократска странка, КУЗМАНОВИЋ, Истраживачко-издавачки Душан центар, 2006 (Београд Београдска : Evro Giunti). тврђава 31 Наслеђе стр. : за будућност / Душан Кузмановић илустр. Београд ; 15 : Демократска cm. (Мала библиотека странка, Истраживачко-издавачки центар, 2006 Србија (Београд 21 нови : Evro почетак. Giunti). Представљамо 20 стр. ; 20 cm (Мала библиотека Србије Вам) 21 нови почетак) Тираж 10.000 5.000 Abstract. ISBN 00-0000-000-0 86-7856-046-0 а) ISBN Предузетништво 978-86-7856-046-0 Приручници б) Запошљавање Приручници COBISS.SR-ID а) Ловство Србија 0000000000 COBISS.SR-ID 136555020
Posetite na{ sajt: www.izdavackicentar.ds.org.yu