СВОЈСТВА И ВАРИЈАБИЛНОСТ ДИСТРИЧНОГ КАМБИСОЛА У ПОСАВСКОМ ШУМСКО ПРИВРЕДНОМ ПОДРУЧЈУ

ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2011, бр. 104, стр. 71-80 BIBLID: 0353-4537, (2011), 104, p 71-80 Kapović M., Knežević M., Blagojević V. 2011. Characteristics and variability of dystric brown soils in Posavsko forest economic district. Bulletin of the Faculty of Forestry 104: 71-80. Маријана Каповић Милан Кнежевић Велибор Благојевић UDK: 630*114.441.3 (497.6 Bosanska Posavina) Оригинални научни рад DOI: 10.2298/GSF1104071K СВОЈСТВА И ВАРИЈАБИЛНОСТ ДИСТРИЧНОГ КАМБИСОЛА У ПОСАВСКОМ ШУМСКО ПРИВРЕДНОМ ПОДРУЧЈУ Извод: У раду су статистички анализиране основне хемијске карактеристи ке, дубина и садржај глине дистричног камбисола Посавског шумско-привредног подручја. Циљ рада је дефинисање утицаја педогенетичких фактора (прије свега геолошке подлоге) на карактеристике дистричног камбисола, при мјеном статистичке анализе. За анализу су коришћени подаци из Тумача педо лошких и типолошких карата Посавског шумско-привредног подручја. Ана лизирано је укупно 35 педолошких профила. Статистички су анализирани А и (B) хоризонти засебно, а затим су међусобно упоређивани у погледу сродности и разлика. Варирање особина је веће у А хоризонту. Одређене су мјере варијабилитета, анализа варијансе, линеарна и вишеструка регресија, корелација и кластер анализа. На основу хемијских карактеристика, дубине, садржаја глине, а на бази резултата дефинисана су три основна подтипа и то: типични (30 профила), хумусни (1 профил) и илимеризовани (4 профила). На бази резултата, закључено је да карактер матичног супстрата значајно утиче на анализиране особине дистричног камбисола. Варирање дубине и садржаја хумуса и глине је израженије у односу на варирање осталих особина ана лизираних профила. Кључне ријечи: Посавско шумско-привредно подручје, дистрични камбисол, варијабилност, зависност CHARACTERISTICS AND VARIABILITY OF DYSTRIC BROWN SOILS IN POSAVSKO FOREST ECONOMIC DISTRICT Abstract: The paper presents a statistical analysis of the basic chemical characteristics of dystric cambisol, its depth and clay content in Posavsko forest economic мр Маријана Каповић, виши асистент, Универзитет у Бањој Луци - Шумарски факултет, Бања Лука (е-mail: kapovicmarijana@yahoo.com) др Милан Кнежевић, ред. проф., Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд др Велибор Благојевић, дипл. инж., ЈПШ ШУМЕ РС а.д. Соколац, ИРПЦ, Бања Лука 71

Маријана Каповић, Милан Кнежевић, Велибор Благојевић district. The aim was to define the influence of pedogenetic factors (primarily parent rock) on the characteristics of dystric cambisols, using statistical analysis. The analysis was based on the data from the Interpreter of Soil and Typological Maps of Posavsko forest economic district. 35 soil profiles were analyzed. A and (B) horizons were analyzed separately, then compared with each other in terms of similarities and differences. Variability is greater in the A horizon. The values of variability, analysis of variance, linear and multiple regression, correlation and cluster analysis were determined. Three main subtypes were defined based on the results of chemical characteristics, depth, and clay content, namely: leached (4 profiles), humus (1 profile) and typical (30 profiles). The results show that the properties of this soil type are significantly influenced by the character of parent material. Key words: Posavsko F.E.D., dystric cambisol, chemical characteristics, variability, dependence 1. УВОД Према Катастру шума и шумских земљишта Републике Српске, дистрични камбисол је веома распрострањен тип земљишта у брдско-планинском подручjу, на теренима чија је геолошка грађа сачињена од силикатних стијена. Дистрично смеђе земљиште у класификацији земљишта Југославије (Š k o r i ć еt аl., 1985) спада у раздио аутоморфних, класу камбичних земљишта, док у еволуционо-генетичком систему спада у терестрична земљишта у хумоферисијалморфни низ, у којем су хумусне материје веома покретне заједно са алуминијумом (Avd a lov ić, 1975). Настаје развојем из хумусно-акумулативних земљишта и има камбични (B) хоризонт који је уједно дијагностички хоризонт класе камбичних земљишта. Подтипови дистричног камбисола издвајају се на основу процеса који се у њему одвијају, па тако имамо: типични, хумусни, илимеризовани, псеудоглејни и оподзољени. Варијетети се издвајају према матичном супстрату, док се форме издвајају на основу дубине солума. Продуктивност шумских земљишта зависи од физичко-хемијских особина односно њихове варијабилности. Варијабилност особина једног типа зем љишта зависи од констелације педогенетичких фактора и услова у којима се зем љиште развија. Истраживања K o š a n i n и K n e ž e v i ć (2006, 2007) показују да је продуктивност дистричног камбисола у функцији дубине и садржаја скелета на скоро свим суп стратима. Основни циљ рада је утврђивање степена варијабилности хемијских осо бина, дубине и садржаја глине анализираних профила дистричног камбисола у зави сности од супстрата на коме се налазе. 2. МЕТОД РАДА Посавско шумско-привредно подручје се налази у Босанској Посавини и при пада подручју Унутрашњих Динарида западног дијела БиХ (St ef a n ov i ć et al., 72

СВОЈСТВА И ВАРИЈАБИЛНОСТ ДИСТРИЧНОГ КАМБИСОЛА У ПОСАВСКОМ 1983). Карактеришу га повољни природни услови за развој високопродуктивних шума. С обзиром да се наслања на Панонски базен, доминантан је утицај панонске климе, умјерено континенталног типа (M i losavljev ić, 1974). Геолошки је веома хетерогено. У нижим појасевима доминирају шуме китњака и обичног граба, а у вишим шуме букве те шуме букве и јеле. Дистрични камбисол је доминантан тип земљишта на силикатним супстратима. Анализирано је укупно 35 профила. Проучавање варијабилности и међузависности основних хемијских особина, дубине и садржаја глине дистричног камбисола на различитим супстратима, извршено је примјеном статистичких анализа помоћу програма Statistica - version 8, и то: анализа коефицијента варијације, варијансе (са вјероватноћом 95%), коефицијената асиметрије и спљоштености, ли неарна и вишеструка регресија, корелација и кластер анализа. Анализирана је: а) значајност варирања особина (дубина, ph у H 2 0, ph у KCl, садржај хумуса и азота, Т, S, Т S, V, садржај P 2 О 5 и К 2 О, садржај глине) унутар типа земљишта, посебно за А и посебно за (B) хоризонт, између варијетета дистричног камбисола посебно за А и посебно за (B) хоризонт; б) линеарна регресиона анализа према једначини y=a+b x за оба хоризонта, вишеструка регресиона анализа према једначини y=a+b x 1 +c x 2 +d x 3. Избор појединих обиљежја за анализу постојања статистички значајне везе, примјеном линеарне и вишеструке регресије извршен је на бази претходно урађене корелационе матрице. Својства која су показала већу међусоб ну зависност примјеном корелационе анализе, тестирана су и регресио ном анализом; в) груписање профила на ниже систематске категорије (подтип, варијетет и форма) и потврђивање са Класификацијом земљишта Југославије (Š k o - rić et al., 1985). 3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА У Посавском шпп-у заступљена су три подтипа дистричног камбисола и то типични (30 профила), хумусни (1 профил) и илимеризовани (4 профила). Образовани су слиједећим супстратима: гнајс-амфиболит (анализиран је 1 педолошки профил), гранит (4 профила), филитоиди (4 профила), филитоиди-аргилошист (2 профила), кредни флиш (1 профил), еоценски флиш (13 профила), дијабази-спилити (5 профила), вулканогено-седиментна формација (2 профила), слабовезани пјешчари (3 профила). Коефицијент варијације је углавном већи у А него у (B) хоризонту, осим код активне киселости (K va =0,58%, K v(b) =6,21%), садржаја физиолошки активног фосфора (K va =64,02%, K v(b) =66,74%), и калија (K va =61,41%, K v(b) =66,00%). Највише варира садржај хумуса (K va =77,56%, K v(b) =65,15%), а најмање активна (K va =0,58%, K v(b) =6,21%) и супституциона киселост (K va =13,86%, K v(b) =5,22%) у оба хоризонта. 73

Маријана Каповић, Милан Кнежевић, Велибор Благојевић Табела 1. Коефицијент асиметрије α 3 за хоризонт А Table 1. Coefficient of asymmetry α 3 in A horizon Величина асиметрије Size of assimetry Особине / Properties Асиметрија / Assimetry Лијева / left Десна / right + Нема асиметрије 0,00<α 3 0,10 Дубина Мала асиметрија 0,10<α 3 0,25 Средња асиметрија 0,25<α 3 0,50 Глина P 2 O 5, K 2 O, H 2 O Јака асиметрија α 3 >0,50 ph у KCl, Хумус, N, S, T, T S, V Tабела 2. Коефицијент спљоштености α 4 за хоризонт А Table 2. Coefficient of kurtosis α 4 in A horizon Особине / Properties Распоред издужен α 4 >3 Распоред развучен α 4 <3 Дубина, ph у KCl, хумус, T T S ph у H 2 O, N, S, V, K 2 O, P 2 O 5, глина Табела 3. Коефицијент асиметрије α 3 за хоризонт (B) Table 3. Coefficient of asymmetry α 3 in (B) horizon Величина асиметрије Size of assimetry Особине / Properties Асиметрија / Assimetry Лијева / left Десна / right + Нема асиметрије 0,00<α 3 0,10 ph у H 2 O Мала асиметрија 0,10<α 3 0,25 Дубина Средња асиметрија 0,25<α 3 0,50 T, T S Јака асиметрија α 3 >0,50 глина ph у KCl, хумус, N, S, V, K 2 O, P 2 O 5 Анализом хемијских особина варијетета дистричног камбисола добијени су слиједећи резултати: профили на дијабазима-спилитима, вулканогено-седиментној формацији те еоценском флишу су јако кисели, док су на осталим супстратима углавном врло јако кисели. Киселост им расте са дубином. Просјечна вриједност активне киселости је 4,73, а супституционе 3,70; највећи садржај хумуса имају профили на дијабазима-спилитима, вулканогено-седиментној формацији и еоценском флишу. А хоризонт је углавном јако хумозан (просјечно 9,85%), а (B) хоризонт слабо и врло слабо хумозан (просјечно 1,55%); садржај азота је већи у А (просјечно 0,36%) него у (B) хоризонту који је сиромашан азотом на свим супстратима (просјечно 0,06%); 74

СВОЈСТВА И ВАРИЈАБИЛНОСТ ДИСТРИЧНОГ КАМБИСОЛА У ПОСАВСКОМ профили су углавном слабо снабдјевени фосфором (А хоризонт просјечно 9,90 mg на 100 g земље, (B) 4,30 mg на 100 g земље), а нешто већи садржај имају профили на филитоидима, гнајс-амфиболиту, те кредном флишу; А хоризонт је углавном добро снабдјевен калијумом (у просеку 24,38 mg на 100 g земље), а (B) хоризонт слабо (просјечно 9,00 mg на 100 g земље). Највећи садржај калијума има дистрични камбисол на вулканогено-седиментној формацији, еоценском флишу и дијабазима-спилитима. Табела 4. Коефицијент спљоштености α 4 за хоризонт (B) Table 4. Coefficient of kurtosis α 4 in (B) horizon Особине / Properties Распоред издужен α 4 >3 Распоред развучен α 4 <3 Хумус, P 2 O 5, K 2 O, глина Дубина, ph у H 2 O, ph у KCl, N, S, T, T S, V Табела 5. Коефицијенти линеарне зависности између својстава за А хоризонт (α=0,05) Table 5. Coefficients of linear dependence between characteristics in A horizon (α=0,05) Обиљежје Characteristic Утицај дубине на садржај хумуса O на V Једначина Regression еquаtion F R R 2 зависности Coefficient of Гран. коеф. dependence Y=15,81157 0,89534 X 3,8327 0,322578 0,104057 4,17 * Y= 134,355+34,801 X 101,8324 0,869052 0,755252 4,17 Табела 6. Коефицијенти вишеструке зависности између својстава за А хоризонт (α=0,05) Table 6. Coefficients of multiple dependence between characteristics in A horizon (α=0,05) Обиљежје / Characteristic F tab F R R 2 Утицај дубине, ph у H 2 O и глине на садржај хумуса 3,31 0,227455 0,14676 0,02154 O, хумуса и глине на T 3,31 * 32,57238 0,87130 0,75916 O, хумуса и глине на V 3,31 * 59,43777 0,92298 0,85190 Табела 7. Коефицијенти линеарне зависности између својстава за (B) хоризонт (α=0,05) Table 7. Coefficients of linear dependence between characteristics in (B) horizon (α=0,05) Обиљежје Characteristic Једначина Regression еquаtion F R R 2 зависности Coefficient of Гран. коеф. dependence Утицај дубине на садржај хумуса * Y=2,572903 0,025710 X 4,4739 0,345523 0,119386 4,17 O на V Y= 98,4559+24,6514 X 22,4504 0,636297 0,404874 4,17 * 75

Маријана Каповић, Милан Кнежевић, Велибор Благојевић Табела 8. Коефицијенти вишеструке зависности између својстава за (B) хоризонт (α=0,05) Table 8. Coefficient of mуltifуnction dependence between characteristic in (B) horizon (α=0,05) Обиљежје / енг F tab F R R 2 Утицај дубине, ph у H 2 O и глине на садржај хумуса 3,31 1,931042 0,39680 0,15745 O, хумуса и глине на T 3,31 * 4,145287 0,53507 0,28630 O, хумуса и глине на V 3,31 * 8,166695 0,66441 0,44144 Корелационом анализом утврђена је највећа зависност између активне киселости А хоризонта и степена засићености базним катјонима (B) хоризонта. Најјачу корелациону зависност у А хоризонту имају хумус и азот, а у камбичном хоризонту тотални капацитет адсорпције и хидролитичка киселост. Висок степен корелације имају и дубина и садржај хумуса те активна киселост и степен засићености земљишта базама. Кластер анализом (груписање анализираних профила према сродности) добијени су следећи резултати: профили са редним бројевима: 1 се налази на гнајсу; од 2-5 се налазе на гра ниту, 6-11 на филитоидима-аргилошист, 12 - кредни флиш, 13-25 на еоцен ском флишу, 26-30 на дијабазима, спилитима, 31-32 на вулканогено-седи ментној формацији и 33-35 на слабовезаном пјешчару; 0,8 Посавско ШПП 0,7 0,6 Дистанца 0,5 0,4 Графикон 1. Груписање по сродности профила дистричног камбисола Посавског ШПП-а Figure 1. Dystric cambisol profile grouping by similarity in Posavsko District 76 0,3 0,2 0,1 0,0 22 30 20 29 26 16 21 15 33 35 6 25 24 27 17 14 4 18 32 13 9 3 34 12 2 28 31 23 19 10 7 5 8 11 1 Профили

СВОЈСТВА И ВАРИЈАБИЛНОСТ ДИСТРИЧНОГ КАМБИСОЛА У ПОСАВСКОМ профили су подјељени у двије групе (графикон 1); профили су разврстани у укупно 23 кластера, од којих се 11 јавља самостално (профили 22, 29, 33, 14, 4, 18, 34, 28, 31, 5 и 8), док су остали профили у паровима; најсроднији профили су број 10 и 7, који се налазе на филитоидима (хемијске карактеристике, дубина и садржај глине су им слични); типични и илимеризовани подтип су разврстани у више различитих кластера, док је хумусни подтип (профил 28) издвојен усљед значајно већег садржаја хумуса (23,52%) и азота (0,57%), те већим садржајем фосфора у А хо ризонту (29,88); супстрат је разврстан у више различитих кластера; профили су се донекле груписали према дубини. ДИСКУСИЈА Анализиране особине углавном показују већу варијабилност у А него у (B) хоризонту. Анализом варијансе утврђено је да се у А хоризонту, значајно не разликују само активна и супституциона киселост, садржај хумуса и хидролитичка киселост. Остале испитиване особине веома варирају у зависности од супстрата. Већина особина (В) хоризонта показује мање варирање. Моћност (B) хоризонта се нај више разликује између профила отвореним на дијабаз-спилитима (25 cm) и сла - бовезаним пјешчарима (57 cm). Садржај азота веома варира и најмање га има на гра ниту, слабовезаним пјешчарима и филитоидима. Битна карактеристика силикатних супстрата јесте изражена хетерогеност у литолошком, минералошком и стр а т и г р а ф ском поглед у (Ć i r i ć еt аl., 1975) што се одражава и на обиљежја зем љишта на њима. Истраживања Miloša (1979) указују на постојање снажне зависности ка рактеристика дистричног камбисола од особина супстрата на којем је развијен. Значај супстрата се огледа посебно у трофичности и реакцији земљишта. Сиромашт - во хранљивима је једна од карактеристика дистричног камбисола на свим суп стратима (M r v ić, 2010). Према коефицијенту асиметрије, обиљежја А хоризонта углавном имају већу вриједност од њихове аритметичке средине, односно ниже вриједности су груписане око вриједности аритметичке средине док су високе вриједности појединачне. Моћност А хоризонта не показује асиметрију, односно приближно је једнака вриједности аритметичке средине (6,60 cm). Обиљежја имају развучен распоред што указује на изражену хетерогеност обиљежја. Карактеристике (B) хоризонта по казују јаку десну асиметрију и развучен распоред. Садржај хумуса, фосфора, калија и глине мање варирају између профила у односу на остала обиљежја. Упоређивањем особина А и (В) хоризонта утврђено је да се већина обиљежја статистички значајно разликује. Хумусно-акумулативни хоризонт, има значајно 77

Маријана Каповић, Милан Кнежевић, Велибор Благојевић већи са држај хумуса, азота, већи адсорптивни комплекс и садржај хранљива, док (B) хо ризонт има значајно већу дубину и садржај глине. Примјеном линеарне регресије, утврђена је статистички значајна веза између активне киселости и степену засићености базним катјонима у А хоризонту у свим анализираним профилима, без обзира на којем се супстрату налазе. Коефицијент ли неарне регресије камбичног хоризонта показује највећи утицај активне киселости на степен засићености базним катјонима. Вишеструка регресиона анализа у А хоризонту показује значајан утицај ph у H 2 О, хумуса и глине на тотални капацитет адсорпције за катјоне (вриједност коефицијента вишеструке регресије R 2 =75,92%). Текстура земљишта, садржај глине и хумуса, утичу на ово својство земљишта. О, хумуса и глине на степен засићености базним катјонима је велики у оба хоризонта. Снижавањем ph вриједности у земљишту, долази до повећања концентрације водониковог јона у зем - љишном раствору. Обзиром на чињеницу да адсорбовани катјони стоје у дина мичкој равнотежи са катјонима у раствору, промјеном концентрације долази до наруша вања те равнотеже и дио водоникових H + јона, увијек прелази у адсорбовано ста ње, истискујући из адсорптивног комплекса еквивалентну количину катјона. Због тога је у овом случају за А хоризонт R 2 =85,19%, а за (В) хоризонт R 2 =44,14%. Ути цај са др жаја хумуса на степен засићености базним катјонима је у овом случају нај ве ћи, што је и логично због активне површине молекула хумусних киселина, и њи хо вог вели ког ка пацитета адсорпције катјона. Нешто мање је изражен утицај ак тивне киселости. Кластер анализом су профили груписани у двије групе и више подгрупа. Про фил бр. 28 (хумусни подтип) се налази у другој групи али се издваја од осталих усљед значајно већег садржаја хумуса (23,52%) и азота (0,57%), те већим садржајем фосфора у А хоризонту (29,88 mg на 100 g земље). Типични и илимеризовани подтип су разврстани у више кластера. Супстрат се такође јавља у свим кластерима, те очигледно није имао пресудан утицај на груписање анализираних профила. Дубина је једно од обиљежја које је утицало на формирање група које се све међусобно разликују по просјечној вриједности дубине профила. ЗАКЉУЧЦИ Посавско подручје се налази под утицајем умјерено-континенталне климе (M i losavljev ić, 1977), у којој се карактер матич ног суп страта осјећа у генези и особинама земљишта не само примарних еволуцио них ста дија, него и када се ради о завршним члановима еволуционо-генетског низа (A ntić et al., 1982). Примје на коефицијента корелације и варијансе је показала разлике између обиљежја анализираних профила на различитим супстратима. Изворно сиромаштво пјешчара и гранита резултирало је нешто нижом ph вриједности земљишта, мањим садржајем хумуса, азота, фосфора, калија, глине, мањим адсорптивним комплексом. 78

СВОЈСТВА И ВАРИЈАБИЛНОСТ ДИСТРИЧНОГ КАМБИСОЛА У ПОСАВСКОМ Зе мљишта на дијабазима и спилитима те вулканогено-седиментној формацији карак теришу се слабијом киселошћу, већим садржајем хумуса и азота, те већим адсор п тивним комплексом. Садржај хранљива и адсорптивни комплекс показују најмању варијабилност у анализираним профилима, али разлике постоје између хоризоната у истом профилу. Већи адсорптивни комплекс (сума база, степен засићености базама и тотални капацитет адсорпције) хумусно-акумулативног хоризонта у односу на камбични је посљедица биоакумулације односно већег садржаја хумуса. Хумусне кисе ли не, поред минерала глине, имају апсолутно највећи капацитет адсорпције (400 еквивалената милимола H на 100 g, па тако највише доприносе пове ћању тоталног капацитета адсорпције у земљишту (Ći r ić, 1991). Највеће варирање има садр жај хумуса и азота. Варирање дубине и садржаја глине дистричног камбисола је изра женије у односу на варијабилност хемијских карактеристика. Евидентиране разли ке су на стале као резултат утицаја поред супстрата и осталих педогенетичких фа к тора и услова. ЛИТЕРАТУРА A n t i ć M., J o v i ć N., Av d a l o v i ć V. (1982): Evoluciono-genetske serije zemljišta Srbije, Zemljište i biljka, Unija bioloških naučnih društava Jugoslavije, Beograd Avd a lov ić V. (1975): Geneza i osobine kiselih smeđih zemljišta SR Srbije, Glasnik Šumarskog fakulteta, serija E, doktorske disertacije 8, Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd Ći r ić M., Bu rlica Č., Vu korep I., Beus V. (1975): Uticaj stanišnih faktora na produktivnost bukovih šuma u BiH, ANUBiH, Posebna izdanja Knjiga XXIII, Simpozijum o problemima istraživanja šumskih zemljišta, Sarajevo Ći r ić M. (1991): Pedologija, III izdanje, Svjetlost, Sarajevo (2009): Katastar šuma i šumskog zemljišta, JPŠ Šume Republike Srpske, Sokolac Ko š a n i n O., K nežev ić M. (2006): Edafski uslovi nekih hrastovih zajednica na silikatnim supstratima Srbije, Šumarstvo 1-2, UŠITS, Beograd (47-57) Ko š a n i n O., K n e ž e v i ć M. (2007): Šumska zemljišta u G.J. Čezava N.P. Đerdap, Šumarstvo 1-2, UŠITS, Beograd (25-38) M i lo š B. (1979): Značaj svojstava distričnog kambisola za proizvodnost bukve u Bosni, magistarski rad u rukopisu, Šumarski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo M i l o s avlj e v i ć R. (1974): Klima Bosne i Hercegovine, doktorska disertacija u rukopisu, Pri rodno-mate matički fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo Mrvić V., Antonović G. M., Nikoloski M., Kravljanac-Kostić L., Čakmak D., Salj n i k ov E., Pe r ov i ć V. (2010): Pedosekvence na spilitima, Acta biologica Jugoslavica - serija A, Zemljište i biljka 3, vol. 59, Jugoslovensko društvo za proučavanje zemljišta, Beograd (195-206) Stefanović V., Beus V., Burlica Č., Dizdarević H., Vukorep I. (1983): ekološko-vegetacijska rejonizacija Bosne i Hercegovine, Posebna izdanja br. 17; Šumarski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 79

Маријана Каповић, Милан Кнежевић, Велибор Благојевић Š k o r i ć A., Fi l i p ov s k i G., Ć i r i ć M. (1985): Klasifikacija zemljišta Jugoslavije, Posebno izdanje, knjiga LXXVIII. Odjeljenje prirodnih i matematičkih nauka, knjiga 13. Akademija nauka i umjetnosti BiH, Sarajevo Topalović M., Travar J. (1980): Tumač pedoloških i tipoloških karata Posavskog šumsko-privrednog područja, Banja Luka Marijana Kapović Milan Knežević Velibor Blagojević CHARACTERISTICS AND VARIABILITY OF DYSTRIC BROWN SOILS IN POSAVS KO FOREST ECONOMIC DISTRICT Summary Posavsko forest economic district is located in Bosanska Posavina, which encloses several mountains in the continental Dinarid area. The dominant climate type is temperate - continental climate. This is a geologically very heterogeneous area. Oak, mountain beech, beech and fir forests are dominant. Dystric brown soil is a widespread type of forest soil. The data on 35 soil profiles were analyzed using Statistic Software 8 to define their differences and similarities. The results show that the variability is greater in the A horizon. The lowest variability in the analyzed profiles was determined in the contents of nutrients and the adsorptive complex, but there were differences between the horizons within the same profile. A higher adsorptive complex in A horizon compared to (B) is a result of bioaccumulation and a higher content of humus. Humus acids have an absolutely maximum capacity of adsorption, so their contribution to the increase of total capacity of adsorption in the soil is the highest. Variations in depth and clay content are greater than variations in chemical characteristics. The results show that the soil type properties are influenced by the character of parent material. In addition to parent material, the differences also result from the impact of other pedogenetic factors 80