Лабораторијске вежбе из електричних машина

Σχετικά έγγραφα
Машина за једносмерну струју са независном побудом

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

УПУТСТВА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ СИНХРОНИХ МАШИНА

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА

Катедра за електронику, Основи електронике

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност,

Вежба 19 Транзистор као прекидач

Теорија електричних кола

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

1.2. Сличност троуглова

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Вежба 14 Kарактеристикa диоде

УПУТСТВА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ЕНЕРГЕТСКИХ ТРАНСФОРМАТОРА И АСИНХРОНИХ МАШИНА

Теорија електричних кола

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

Теорија електричних кола

ЈЕДНОСМЈЕРНИ ПРЕТВАРАЧИ ЧОПЕРИ (DC-DC претварачи)

P = 32W. Колика је укупна снага Џулових губитака у овом колу када је I = I = 2Ig?

САМОПОБУДНИ АСИНХРОНИ ГЕНЕРАТОР SELF-EXCITED ASYNCHRONOUS GENERATOR

Вежба 18 Транзистор као појачавач

Вежба 17 Kарактеристикa транзистора

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) колоквијум новембар 2016.

R 2. I област. 1. Реални напонски генератор електромоторне силе E. и реални напонски генератор непознате електромоторне силе E 2

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

I област. 1. Када је у колу сталне струје приказаном на слици 1 I g1. , укупна снага Џулових губитака је. Решење: a) P Juk

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

Елементи електроенергетских система

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ за други разред

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: PI регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1.

брзина којом наелектрисања пролазе кроз попречни пресек проводника

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ ВЕЖБИ

ЕЛЕКТРИЧНИ ПОГОН И ОПРЕМА У МЕХАТРОНИЦИ

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) јануар 2017

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

. Одредити количник ако је U12 U34

ЕЛЕКТРОТЕХНИКA ПРИРУЧНИК ЗА ВЕЖБЕ НА РАЧУНАРУ ПРВО ИЗДАЊЕ

АНАЛИЗА ВАЛОВИТОСТИ МОМЕНТА СИНХРОНОГ МОТОРА СА СТАЛНИМ МАГНЕТИМА НА РОТОРУ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ПРОГРАМСКОГ РЕШЕЊА ЗА ПРЕДИКЦИЈУ И КОМПЕНЗАЦИЈУ

Одређивање вредности Планкове константе

АСИНХРОНЕ МАШИНЕ МАЛЕ СНАГЕ

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године

ИЗВОРИ КОНСТАНТНЕ СТРУЈЕ У ЕЛЕКТРОНИЦИ SOURCES OF CONSTANT CURRENT IN ELECTRONICS

6.2. Симетрала дужи. Примена

У к у п н о :

ПРИРУЧНИК ЗА УПОТРЕБУ СОФТВЕРСКОГ АЛАТА LtSpice СА ПРИМЕРИМА

Разорна пражњења у далеководима

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

4. ГУБИЦИ СНАГЕ, СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА И ПРОМЕНА НАПОНА

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 и 2

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Софтвер за одређивање степена искоришћења и класе енергетске ефикасности трофазних асинхроних мотора снага до 7,5 kw

ЕЛЕКТРОМАГНЕТНА КОЧНИЦА СА ЈЕДНИМ ОБРТНИМ ДИСКОМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКА ИСПИТИВАЊА ЕЛЕКТРИЧНИХ МОТОРА

Анализа Петријевих мрежа

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Енергетски трансформатори рачунске вежбе

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

Колоквијум траје 150 минута. Дозвољено је поседовање само једне свеске за рад и концепт. Прецртати оно што није за преглед.

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ. која се троши на његово загревање након затварања прекидача.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

ДОЊА И ГОРЊА ГРАНИЦА ОПТЕРЕЋЕЊА ПРАВОУГАОНИХ И КРУЖНИХ ПЛОЧА

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) - септембар 2018

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

Писмени испит из Метода коначних елемената

Семинарски рад: Распоред брзина у лабораторијском каналу за праг

3. 5. ИЗРАЧУНАВАЊЕ РЕАКТАНСИ РАСИПАЊА

ОГЛЕДНИ СЕТ ЗА ДЕМОНСТРАЦИЈУ РАДА

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА ОСНОВИ МЕХАНИКЕ ФЛУИДА

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.

2. ОСНОВЕ КОНСТРУКЦИЈЕ И ПРАЗАН ХОД ТРАНСФОРМАТОРА

У к у п н о :

Упутство за избор домаћих задатака

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

ВИША ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ШКОЛА

Transcript:

Лабораторијске вежбе из електричних машина Први циклус вежби Магнетска левитација Демонстрација ефеката обртног магнетског поља Машина за једносмерну струју са независном побудом (за ову вежбу постоји писано упутство које је неопходно прочитати пре доласка у лабораторију) Конструкција МЈСС са независном побудом Успостављање побудне струје. Одређивање L P и R P Рад у празном ходу и одређивање константе k e Оптерећење МЈСС, одређивање механичке карактеристике и константе k m Други циклус вежби Илустрација принципа рада асинхроних и синхроних машина на моделу Конструкција и рад линеарних мотора Конструкција синхроног генератора са намотаним ротором. Конструкција синхроног мотора са сталним магнетима за рад у роботици Рад трофазног асинхроног мотора у празном ходу, мерење струје и клизања Одређивање механичке карактеристике АМ из огледа оптерећења Напајање АМ из извора променљиве учестаности (IRADK), континуална промена брзине обртања, GUI, валовитост струје

Машина за једносмерну струју са независном побудом Садржај Лабораторијске вежбе из електричних машина... 1 Машина за једносмерну струју са независном побудом... 2 Садржај... 2 Увод... 2 Опрема која се користи у оквиру лабораторијске поставке... 3 Константе... 5 Ток вежбе... 5 Почетно стање... 5 Припрема за први оглед, успостављање побудне струје... 5 Подешавање струјне сонде и прорачун размере... 5 Оглед успостављања побудне струје... 5 Мерење константи k em Φ и k eg Φ... 6 Оглед мерења валовитости емс... 7 Механичка карактеристика и мерење константе k m... 7 Додатак - изглед елемената опреме... 8 Увод У току ове лабораторијске вежбе обављају се експерименти чији је циљ утврђивање параметара и карактеристика машине за једносмерну струју са независном побудом. Приликом прикључења побудног напона на побудни намотај, мери се промена побудне струје. Из промене побудне струје одређује се отпорност и индуктивност побудног намотаја. Током рада у празном ходу мења се арматурни напон што доводи до промене брзине обртања. При томе се бележе вредности арматурног напона, које одговарају индукованој електромоторној сили. Подаци се користе за одређивање коефицијента k em Увећањем механичког оптерећења региструје се пад брзине обртања и конструише механичка карактеристика. Из добијених података се одређује константа k mm Опрема потребна за обављање вежбе се налази у ЛАБ 40 и састоји се од две машине за једносмерну струју спрегнуте заједничком осовином. Машине имају независну побуду и опремљене су амперметрима и волтметрима потребним за мерење струја и напона. Поред тога, мери се и брзина обртања као и моменат. Пре доласка у лабораторију, студенти треба да утврде основна знања о раду МЈСС у устаљеном стању и да прочитају ово упутство.

Опрема која се користи у оквиру лабораторијске поставке На слици 1 приказана је шема повезивања опреме. Побудна струја мотора М може се подешавати променом отпорника R1. Напон арматурног намотаја мотора М се може мењати помоћу аутотрансформатора АТ који мења наизменични напон који се доводи на Грецов исправљач (Грецов исправљач садржи четири полупроводничке диоде, напаја се наизменичним напоном и на излазу даје једносмерни напон). Мотор М је спрегнут са генератором. Промена отпорности R2+R3 у колу арматуре генератора мења моменат генератора. Моменат генератора делује супротно од смера обртања и представља оптерећење мотора. Дакле, променом отпорности R2+R3 се може мењати моменат оптерећења мотора. Статор мотора је начињен на посебан начин. Он може чинити мање угаоне помераје око осе обртања. Ради мерења момента мотора, на статор мотора је причвршћен тас на који је могуће ставити тегове. Када је ова обртна вага у равнотежи, моменат мотора се може израчунати на основу крака силе и масе тегова на тасу. Слика 1: Шема везе

На слици 2 приказан је изглед радног стола на коме се налази опрема. Опрема садржи: Главни прекидач P за довођење напона 220V ЈСС. МЈСС која се користи као мотор (М) и МЈСС која се користи као генератор (G) Амперметар у колу побуде мотора (А1) и амперметар у колу арматуре мотора (А2) Амперметар у колу арматуре генератора (А3) и у колу побуде генератора (А4) Волтметар који мери напон арматуре мотора (V1) Волтметар који мери напон арматуре генератора (V2) Отпорник у колу побуде мотора (R1) Отпорници у колу арматуре генератора (R2, R3) Прекидачи P1 и P2 и колу побуде мотора и колу арматуре генератора Аутотрансформатор ATR са диодним исправљачем и електролитима Осцилоскоп Струјна сонда (LEM) Мерач брзине обртања (tahometar) Сет малих тегова за мерење момента TEGOVI Слика 2: изглед радног стола и распоред опреме

Константе Напон једносмерног напајања који се доводи преко главног прекидача износи 265V. Овај напон служи за напајање побудних намотаја. Проводник са побудном струјом мотора је N = 37 пута провучен кроз отвор струјне сонде. Позната је отпорност арматуре мотора R a = 1,6 При мерењу момента уз помоћ система са тасом и теговима, крак силе износи L = 0.28 [m]. Момент се одређује на основу измерене масе m[kg] према релацији M em = 9.81 [m/s 2 ] L (m[kg] - 0.005) Ток вежбе Почетно стање Главни прекидач 220 V ЈСС је искључен, Прекидачи P1, P2 су искључени Отпорници R1, R2 и R3 су на максималној вредности Напон аутотрансформатора је једнак нули Машине су заустављене Припрема за први оглед, успостављање побудне струје Главни прекидач 220 V ЈСС је искључен Прекидачи P1, P2 су искључени Отпорник R1 је на минималној, нултој вредности да би се код првог укључења побудне струје мотора добила највећа, номинална побудна струја. Отпорници R2 и R3 су на максималној вредности Клизач аутотрансформатора је једнак нули па је напон арматурног кола мотора V1 = 0. Осцилоскоп се подеси (притиском на дугме analog/digital подеси се digital, притинути CH1 и одабрати DC, у области тригера притиснути mode и одабрати single, селектор временске поделе ставити на 200ms/div, напонску поделу на 50mV/div). s/div). Након тога подесити triger level (точкић level A/B) на половину екрана, и подесити положај сигнала нулте струје на половину доњег дела екрана (точкић position1) Подешавање струјне сонде и прорачун размере Подесити струјну сонду на скалу од 60А, где она даје 10mV/A Констатовати да би сонда показивала 50mV/div : 10mV/A = 5A/div у случају да се кроз њу провлачи само један проводник побуде. Констатовати да је проводник побуде 37 пута провучен кроз отвор струјне сонде, па је сада размера 135 ma/div Оглед успостављања побудне струје Затвара се главни прекидач 220 V Затвара се прекидач за побудну струју мотора P1. На осцилоскопу се добије снимак:

Мерена струја (А1) и струја очитана на осцилоскопу износи I P док је побудни напон побудног намотаја једнак напону напајања ЈСС, U P. Дељењем напона и струје добија се од R p = 558. Одређивањем тангенте/почетног нагиба промене струје добија се временска константа T P = 260ms што даје L P = R p * T P = 145H Мерење константи k em Φ и k eg Φ Главни прекидач је затворен и побудна струја генератора узима номиналну вредност Прекидач P1 је затворен, отпорник R1 је на минимуму, тако да побудна струја мотора има номиналну вредност. Прекидач P2 је отворен, тако да је струја арматуре генератора једнака нули. Позната је отпорност арматуре мотора R a = 1,6 Напон на мотору подешавати уз помоћ аутотрансформатора и мерити га на волтметру V1 Напон повећавати у 4 корака, 70, 90, 110 и 130 волти. У доле дату табелу записивати напон на мотору U m (V1), напон на генератору U g (V2), записати и брзину обртања измерену давачем n, као и струју мотора I m (A2). Табела 1 Одређивање константи k em Φ и k eg Φ тачке Um[V] Ug[V] n[ob/min] Ω[rad/s] Im[A] E m =U m -R a *I m k em Φ k eg Φ 1 70 2 90 3 110 4 130 Средња вредност Вредности у остатку табеле одредити рачунски. На основу података из табеле нацртати график који на апсциси има брзину обртања у rad/s а на ординати електромоторну силу мотора. На основу података из табеле нацртати график који на апсциси има брзину обртања у rad/s а на ординати електромоторну силу генератора. Одредити средње вредности константи електромоторне силе за мотор и генератор.

Оглед мерења валовитости емс Стање опреме је исто као у претходном кораку Напон на мотору се путем аутотрансформатора подеси на 130 V Брзина мотора је тада 1000 ob/min а напон генератора 175V Напонска сонда је повезана на канал CH2. Притиском на дугме INPUTS одабрати CH2 а потом подесити размеру на 100V/div и 10 ms/div На осцилоскопу посматрати валовитост ЕМС и уочити амплитуду и учестаност осцилација. Повезати учестаности осцилација са брзином обртања и бројем ламела колектора. Механичка карактеристика и мерење константе k m Стање опреме је исто као у претходном кораку Напон на мотору се путем аутотрансформатора подеси на 130 V Генераторски прекидач је отворен, струја генератора једнака је нули и брзинa обртања је око 1000 о/min. За ову радну тачку, изврши се очитавање струје арматурног намотаја генератора I ag на амперметру А3, I ag = 0, у Табелу 2 се унесе маса тегова које је потребно ставити на тас да би вага била у равнотежи. Изврши се очитавање брзине обртања n у rad/s и унесе у табелу, изврши се очитавање струје мотора I am на амперметру А2 и унесе у табелу. Затвори се генераторски прекидач P2 и подесе отпорници R2 и R3 тако да струја у арматурном колу генератора буде 0.25 А. Сада се изврши очитавање струје арматурног намотаја генератора I ag на амперметру А3. У табелу 2 се унесе маса тегова које је потребно ставити на тас да би вага била у равнотежи, изврши се очитавање брзине обртања n у rad/s и унесе у табелу. Изврши се очитавање струје мотора I am на амперметру А2 и унесе у табелу. Мерење се понови за струје 0.5 А, 0.75А и 1А Систем се заустави тако што се напон са аутотрансформатора сведе на нулу Када систем заустави, отворе се сви прекидачи и опрема врати у почетно стање Извршити потребна израчунавања и попунити табелу 2 Одредити константу момента мотора и упоредити је са константом електромоторне силе Нацртати механичку карактеристику Табела2: Снимање механичке карактеристике Ig[A] m[kg] n[ob/min] M em [Nm] [rad/s] I m [A] k mm 0 0.25 0.5 0.75 1 Средња вредност

Додатак - изглед елемената опреме Сл.1 Мотор динамометар (M) Сл.2 Амперметар (А1) у побудном колу и волтметар (V1) у арматурном колу мотора Сл.3 Амперметар (А2) у арматурном колу мотора

Сл.4 Прекидач (P1) за прикључивање побудног напона на мотор Сл.5 Отпорник (R1) у побудном колу мотора Сл.6 Генератор (G)

Сл.7 Амперметар (А3) и волтметар (V2) у арматурном колу генератора Сл.8 Прекидач (P2) за прикључивање оптерећења на крајеве генератора Сл.9 Отпорник (R2) оптерећење за генератор

Сл.10 Напојни аутотрансформатор (ATR) Сл.11 Струјна сонда (S) Сл.12 Тахометар и тегови