НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r a n t i su lju di ko ji bo ra ve u ne koj ze mlji bez nje nog zna nja i do z vo le. Ka ko ne ko po sta je ne pro pi sni mi grant? Ne p ro p i s ni mi g ra n t i to po sta ju na dva na či na: ili uđu u od re đe nu ze mlju na ne za ko nit na čin, pa ona i ne zna da su tu, ili uđu le gal no sa va že ćim pa so šem, vi zom ili bo ra viš nom do zvo lom, i on da osta nu u njoj du že ne go što im za ko ni to do zvo lja va ju, na da ju ći se da ih ni ko ne će pri me ti ti. И на ра в но да су м и по ло ви ч но по с р бље н и не п ро п и сн и м и г ра н т и од ма х при ву кли па жњу. По што сам по зна вао ау то ра, од мах сам се рас пи тао за што не про пи сни ми гран ти, а не уо би ча је но иле гал ни ми гран ти. Из тог распи ти ва ња ро ди ла се при ча ко ја сле ди. А од го вор за што су иле гал ни мигран ти по ста ли не про пи сни ми гран ти гла сио је ова ко: Ov de je taj iz raz na mer no iz beg nut i za me njen iz ra zom ne pro pi sni jer po sto ji s u š t i n s k a r a z l i k a u p r av nom s m i slu. I a ko s e č e s t o ko r i s t i i le g a l n i, p r e p o r u k a je d a se ile gal no za me ni ire gu lar nim (ir re gu lar). Da kle, ra di se o ne pro pi snom bo rav ku, ilega lan je čin, a ne sta nje, te [se] za sam pre la zak mo že re ći ile ga l a n, ali za bo ra vak ili oso bu je bo lje ko ri sti ti reči n e p r o p i sa n, n e re g u la ra n. Ten den ci ja je da se ter min ilegal ne m i g r a ci je re st r i k t iv n i je ko r i st i, pr ve n st ve no z a slu ča je ve k r i ju m ča re nja m i g r a n a t a i t r a f i k i n g a. S d r u ge s t r a ne, p o s t o ji s u š t i n s k a r a z l i k a i z me đ u i r r e g u l a r m i g r a n t i il le ga l m i g r a n t 1

За н и м љи во, ви ше слој но об ја ш ње ње, ма ло п ра в н и ч ко, ма ло је зи ч ко, ма ло см у ше но Мо же чо век ра з у ме т и спе ц и фи ч не п ра в не и п ра в н и ч ке по т р е б е; кад је ну жда, ну жда је, али се у ме ни не што бу ни ло, ђа во лак то бе ше што ни је дао ми ми ра, па сам ма ло ис тра жио про блем. И от крио не што за ни мљи во. Н а и ме, у с рп ском је зи к у п ри дев не п р о п и са н б е з и к а к в ог п р о бле ма с т о ји уз не што не жи во н е п р о п и с а н н а ч и н, рад, н е п р о п и с н а д о к у м е н т а ц и ја, т р го в и на, бр з и на, рад ња, не п ро п и сно ле че ње, кре т а ње, скре т а ње, п ар к и ра ње Ме ђу тим, тај при дев не мо же ста ја ти уз не што жи во; не мо же те ре ћи не п ро п и сан чо век, не п ро п и сан рад ник, не п ро п и сан с т а нар Та к ва је из гле да п ри р о да п ри де в а не п р о п и са н. Шта ви ше, слич но ва жи и за оста ле при де ве ко ји мо гу по слу жи ти као си но ни ми за не п ро п и са н, нпр. не з а ко н и т, не ре г у ла ран, ире гу ла ран, не пра ви лан, про тив пра ван и сл. Ни уз је дан од ових приде в а не мо же т е у по т р е би т и и ме н и ц у ко ја о з н а ч а в а не ш т о ж и в о ( у з је д а н и з у з е т а к у р а з г о в о р ном је зи к у р е ћ и ће с е н е з а ко н и т м у ж и н е з а ко н и т а ж е н а, ма да то не спа да ни у стан дард ни ни у струч ни прав ни је зик). За нимљи во је та ко ђе да се од ових при де ва (тач ни је, од оно га што је њи ма у осно ви) по пра ви лу не из во де но ве ре чи у срп ском је зи ку; њи хо ва твор бе на гне зда углав ном се сво де на при дев, при лог и ап стракт ну име ни цу на -ост. О в а д в а ог р а н и че њ а (с е ма н т и ч ко и т в о р б е но) по ме н у т и х п ри де в а в е р о ват но су и до ве ла до то га да се код нас то ли ко уо би ча ји и ра ши ри гру па ре чи ко ја је на ста ла око по зајм ље ног при де ва иле га лан иле га лац, иле гал ка, илега л а, и л е га л н о, и л е га л н ос т (ре ђе и л е га л и са т и, и л е га л с т в о, и л е га л и з а ц и ја). То се де си ло одав но, у пе ри о ду из ме ђу два свет ска ра та (мо жда и ра ни је) и од та да овај при дев функ ци о ни ше у срп ском је зи ку без ика квих про бле ма. Чи ње ни ца да су од ње га из ве де не две име ни це ко је озна ча ва ју жи во ве ро ватно је би ла се ман тич ки пре суд на да се упра во овај при дев ве же за чи тав низ име ни ца ко је зна че жи во, нпр. иле гал ни еми грант, ими грант, ази лант, досе ље ник, ми гран т, п ре во зник, п ро да вац, п у т ник, рад ник, усе ље ник, ар хе о лог, бо рац, от к у п љи вач, п ре ла зник, п ро и з во ђач, с т а нар, ди с т ри бу тер, ко лек цио нар, т р го вац, и ле га л на п ро с т и т у т ка и сл. На рав но, при дев и ле га лан са сви м се нор мал но ко ри сти и уз име ни це ко је озна ча ва ју не жи во, нпр. и л е г а л н и бо ра вак, пре ла зак, пре воз, ста рач ки дом, ре фе рен дум, за сад ду ва на, иле гална град ња, п ро да ја, т р го в и н а, а к т и в нос т, ра д и о - с т а н и ц а, де п о н и ја, т р ка, бор ба па са и сл. Украт ко, у срп ском је зи ку уз при де ве не п р о п и са н, не з а ко н и т, не ре г у л а ран, и ре г у л а ра н, не п ра в и л а н, п ро т и в п ра в а н и сл. не иду име ни це ко је зна че не што жи во, али се ови при де ви без про бле ма ко ри сте уз име ни це ко је значе не што не жи во. Уз при дев и л е га л а н без про бле ма се ко ри сте и име ни це ко је зна че жи во и оне ко је зна че не жи во. За пи та ће се не ко а за што би смо уоп ште уо би ча је не иле гал не ми грант е з а ме њи в а л и не у о би ч а је н и м не п р о п и сн и м м и г р а н т и м а? Не, не р а д и 2

се ни о ка квој уну тра шњој по тре би у срп ском је зи ку, ра ди се (опет, опет и опет) о ути ца ју стра них је зи ка. Иле гал не ми гра ци је су ве ли ки про блем 21. ве ка. На рав но да се та ко вели ки про блем озбиљ но из у ча ва и на рав но да струч ња ци ра зних стру ка из чи та вог све та тра же на чи не да се он ре ши. У том ин тер на ци о нал ном из уча ва њу про бле ма, а оно се, бу ду ћи да је ин тер на ци о нал но, углав ном од ви ја на ен гле ском је зи ку, до шло се до то га да се раз лу чу је не што што се на ен глеском је зи ку зо ве illegal migration од оно га што се на ен гле ском зо ве ir re gu larmi g ra t ion. Ук рат ко, не к и п ра в н и с т ру ч њ а ц и сма т ра ју к а ко т е р м и н и ле га л н а ми гра ци ја има ко но та ци ју кри ми на ли за ци је ми гра на та, тј. ка ко он под разу ме ва да су ми гран ти по пра ви лу љу ди ко ји иле гал но ула зе у не ку зе мљу и да се, због свог иле гал ног ста ту са, у њој по пра ви лу ба ве ак тив но сти ма с оне стра не за ко на. Сто га се пред ла же тер мин ире г у лар на ми гра ци ја да би се из бе гла ова ко но та ци ја, али и да би се но вим тер ми ном об у хва ти ла двој на при ро да ире гу лар но сти (и не за ко нит ула зак у не ку зе мљу и не за ко нит бора вак у њој). Не ћу ов де по м и ња т и се ман т и ч ке ра з л и ке из ме ђу ен гле ск и х п ри де ва il le gal и ir re g u lar, као и срп ских при де ва и ле га лан, не п ро п и сан, не за ко ни т, не ре г у л а ра н, и ре г у л а ра н, не п ра в и л а н, пр о т и в п ра в а н и сл. То би би ла ду га при ча с не из ве сним кра јем. Све што тре ба да схва ти мо је сте да се у ен гле ском јези к у ја ви ла по т р е ба з а ра з л и ко в а њем д в а т е р м и на, ш т о је са сви м п ри р од но, а да пред на ма сто ји про блем ка ко да ову раз ли ку пре не се мо у срп ски је зик, јер је и у ње му она очи глед но по треб на. Од свих мо гу ћих кан ди да та за пре вод ен гле ског при де ва ir re gu lar у терми ну i r r e g u l a r m i g r a n t, као пра во ре ше ње на ме ће се при дев н е р е г у л а р а н, јер је ди но он, пре ма реч ни ци ма и кор пу су срп ског је зи ка ко ји сам пре гле дао, о с т в а ру је к а к ву- т а к ву по с р ед н у в е з у с а ж и ви м п р е ко и з р а з а не ре г у л а р н а вој ска. Да кле, ако нам већ тре ба раз ли ка у пре во ду, нај бо ље ре ше ње био би при дев н е р е г у л а р а н н е р е г у л а р н и м и г р а н т, н е р е г у л а р н а м и г р а ц и ја. И не би тре ба ло ши ри ти упо тре бу овог при де ва да ље, ван ових из ра за и њи ма п ри п а д а ју ћ и х с т ру ч н и х кон т е к с т а ; у д ру г и м с л у ч а је ви м а би, з а е н гле ск и придев irregular, и да ље п р вен с т ве но т ре ба ло ко ри с т и т и уо би ча је не п ри де ве не з а ко н и т и не п р о п и са н. Али има ту још не што. Бро шу ра ко ју сам про чи тао очи глед но је, по тону ко јим је пи са на и по то ме што се чи та о цу обра ћа са ти, на ме ње на обич ним љу ди ма, оним не срећ ним обич ним љу ди ма ко ји, по пра ви лу сла бо обра зо ва ни, без па ра и без зна ња стра них је зи ка, у по тра зи за бо љим живо том кре ћу гр лом у ја го де, у не по зна ти бе ли свет. Ако је та ква бро шу ра на ме ње на њи ма, тј. нај ши рој мо гу ћој пу бли ци, он да је у њој бо ље ко ри стити уо би ча је не тер ми не, оне тер ми не ко је су већ мо гли чу ти. Прав но тер мино ло ш к и м фи не с а м а у р а з л и ко в а њу и л е га л н и х и н е ре г у л а р н и х м и г ра н а т а 3

ме с т о је у с т ру ч ној л и т е р а т у ри. У б р о ш у ри на ме њ е ној в р ло ја сној ц и љ ној гру пи (ко ја је све са мо не струч на) не тре ба за ла зи ти у та кве прав но тер мино ло ш ке фи не се. А т о на с опе т во д и до п ри че о фу н к ц и о на л ној ра сло је но с т и је зи ка и о то ме да стал но тре ба во ди ти ра чу на ко ме се, ка ко и за што обра ћа мо. Пр е че с т о т о, и з гле да, з а б о р а в љ а мо. Весна С. Николић ПРЕ ФИК СО ИД Н А НО - Упо р е до с а у б р з а н и м т ех но ло ш к и м р а з в о јем и п р о це с ом гло ба л и з а ц и је у срп ски је зик ула зи све ве ћи број ре чи стра ног по ре кла. При ли ком пре узима ња не ке од те ко ви на мо дер не ци ви ли за ци је по не кад пре у зи ма мо и го то ву реч за њу, а у по је ди ним слу ча је ви ма на до ма ћем те ре ну ства ра мо на зив за да ти по јам. Тај на зив се све че шће са сто ји од по чет не са став ни це, ко ја је углавном стра ног по ре кла, и до ма ће или већ адап ти ра не стра не ре чи у дру гом де л у. О в а к в е т в о р е н и це п р ед с т а в љ а ју св е в е ћ и но р м а т и в н и и п р а в о п и сн и про блем, о че му све до че и са ми ау то ри Пра во п и са срп ско га је зи ка: По се ба н нор ма тив ни про блем су по чет не са став ни це, углав ном стра ног по ре кла, са ста ту сом или фор ман та или пре фик со и да, као нпр.: а у т о, авио, ае ро, мо то, фо то, ра д ио, в и део, сте рео, а у д ио, к и но, ма к ро, м и к ро, мак с и, м и н и, екс тра, су пер, ква зи (и њен пре вод на зо ви), екс тра, еко, екс, ино и сл. Нор ма ти вис т и с у к а сн и л и з а п р о до р ом ов е в р с т е и но в а ц и ја и у м но ж а в а њ ем с л и ч н и х скло по ва, а про це не сте пе на сра сло сти у од ме ра ва њу зна чењ ских и фор малн и х мо ме на т а че с т о с у би в а ле не си г у р не и с у бјек т и в не, је р с у, по п р а ви л у, уи сти ну у пи та њу ни јан се. Оту да ути сак (не без осно ва) да се при бе га ва ло по је ди нач ном, лек сич ком нор ми ра њу.ˮ (Пра во пис 2011: 77). Aутори да ље дода ју да је ма ње по мет ње би ло док је удео те лек си ке био огра ни чен и све ден на је зик по је ди них стру ка, али да је про дор лек си ке овог ти па у је зик сва код нев не ко м у н и к а ц и је и з а зв а о в е л и ке п р а в о п и сне не до у м и це. У по је д и н и м слу ча је ви ма, чак и вр ло обра зо ва ни ко ри сни ци срп ског је зи ка мо ра ју по сегну ти за Пра в о п и сом не би ли про ве ри ли ка ко се од ре ђе на реч пи ше. На и ме, г е не ра л но п ра ви ло гла си да ће с е д ве не са мо с т а л не са с т а в н и це у век п и са т и спо је но, а д а ће с е, у с л у ч а ју зн а чењ ске ау т о ном но с т и д ру г е с а с т а в н и це и не п ро мен љи во с т и п р ве, реч п и са т и као по л у сло же н и ца (да к ле са ц р т и цом). Ме ђу тим, из у зе ци су број ни, па се у Пра во п и су уз сва к и об ра ђе ни п ре фик со и д на во ди ве ли ки број при ме ра, што сва ка ко олак ша ва али не ре ша ва да ти 4

про блем, бу ду ћи да у је зик сва ко днев но ула зе но ве ре чи са стра ним пре пози тив ним ком по нен та ма. Осим то га, до дат ни про блем пред ста вља и чи њени ца да ни су сви пре фик со и ди об ра ђе ни у Пра в о п и с у. Уко ли ко би не ки од ко ри сни ка же лео да про ве ри ка ко се ис прав но пи шу ре чи са по чет ним форман том на но -, од го вор на ово пи та ње не би мо гао да про на ђе у пра во пи сном при руч ни ку, јер се у ње му овај пре фик со ид не по ми ње ни на јед ном ме сту. Због то га би би ло ко ри сно уко ли ко би се у не ко од бу ду ћих из да ња Пра в о пи са уне ла до пу на у ви ду пре ци зи ра ња на чи на пи са ња тво ре ни ца са пре фикс о и дом н а н о -. У Реч н и к у СА Н У з а п р е фи к с о и д н а н о - да ју с е де фи н и ц и је: а. као пр ви де о с л о ж е н и ц а ка з у је ко л и ч и н у, в е л и ч и н у и д р. он о га ш т о з н а ч и д р у г и де о с ло ж е н и це (нп р.: н а но ме л и ја, н а но со м и ја, н а но це фа л и ја и др.). б. у с и с т е м у мер них је ди ни ца озна ча ва ми ли јар ди ти део на ве де не је ди ни це иска за не другим де лом сло же не ре чи (нпр.: на но ме тар). Као што се из при ло же них приме ра ви ди, фор мант на но- у век се п и ше спо је но са д ру г и м де лом са с т а в н и це и он да ка да је тај дру ги део не са мо ста лан (м е л и ја, с о м и ја, ц е фа л и ја), али и у слу ча је ви ма ка да је дру ги део пу но знач на лек се ма (м е т а р). На ва жност пра во пи сног ка но ни зо ва ња сло же ни ца са по чет ном са став ни цом на но - упућу је чи ње ни ца да се број лек се ма са овим пре фик со и дом у срп ском је зи ку у по след њи м де це н и ја ма знат но у ве ћа о. То по т вр ђу је и кор п ус екс це р п и ра н из НИН-а (1996 2000), Ре п у бл и ке (1996 2000) и По л и т и ке (2005 2010). На и ме, део кор п у са екс це р п и ра н из Ре п у бли ке за пе ри од од 1996. до 2000. го ди не не бе ле жи ни је дан при мер са ини ци јал ном са став ни цом на но -, а ма ло је и приме ра про на ђе них у НИН-у за исти вре мен ски пе ри од све га 6 (на но гра м [3], на но с и ла [2], на но т е х но ло г и ја [1] 1 ). С дру ге стра не, у По ли т и ци су се у раздо бљу од 2005. до 2010. го ди не лек се ме са фор ман том на но - ја ви ле 278 п у т а (на но ме тар [56], на но тех но ло ги ја [48], на но цев чи ца [20], на но тех но ло шки [10], н а но м а т е р и ја л [9], н а но се к у н да [8] итд.). Да кле, за чи тав вре мен ски пе ри од од 1996. до 2000. го ди не (узи ма ју ћи у об зир и Ре п у бли к у и НИН) п ре фи к со и д н а н о - ја вља се све га шест пу та, што зна чи да се уче ста лост ја вља ња да тог п р е фи к с о и да по ве ћ а ла з а око 46 п у т а у од но су на д ру г и по сма т ра н и пе ри од (2005 2010). Мо же мо са мо да прет по ста ви мо ко ли ко се тај број лек се ма увећао од 2010. до да нас. Да по с т о ји в е л и к а по т р е ба з а но р м и р а њ ем на ч и на п и с а њ а т в о р е н и ца с а п р е ф и к с о и д о м н а н о -, с в е д о ч е и б р о ј н и п р и м е р и њ и хо в о г н е у ј е д н а ч е н о г п и с а њ а. Н а р а з л и ч и т и м и н т е р не т - по р т а л и м а мо г у с е с р е с т и р а з но в р с н и на ч и н и њи хо вог бе ле же ња: Све то ће да усло ви изу зе тан раз вој елек трон ске ком пју т е р ске оп ре ме, на но т е х но ло г и ја и но в и х ма т е ри ја ла, п а ће фи л мо в и 1 Бр оје в и у у гл а с т и м з а г р а д а м а у п у ћу ју н а б р ој ја в љ а њ а д а т е л е к с е ме с а п р е ф и к с о и д ом на но- у е кс ц е р п и р а н о м ко р п у с у. 5

о Џеј мсу Бонду би ти му зеј ска исто ри ја... (w w w.p o l i t i k a.r s ), По з н а т о је д а ора л н о у н о ш е ње н а н о че с т и ц а з л а т а п о з и т и в н о у т и че н а м н о ге фу н к ц и је ор га ни зма, укљу чу ју ћи ког ни тив не и иму но ло шке (w w w.pu r ple r a i n co sme t ics. com ), Че сти це алу ми ни ју ма на но ве ли чи не ко је се из ба цу ју у ат мос фе ру изази ва ју де ге не ра тив не бо ле сти, из ја вио је не у ро хи рург (w w w.st ro go po v jer lji vo. com), По се б но је з н а ч а ја н е фе ка т ко ји и за з и в а ј у ове н а но -че с т и це на мо зак и на кич ме ну мо жди ну, а ко ји су у по ра с т у на ли с т и де ге не ра т ив ни х бо ле с т и (w w w.s t r o go p o v je r lji vo.c om), Б о р ба п р о т и в м о ж д а н и х т у м о р а је у з п о м оћ м и т ок сан т ро наˮ у на но - кап с у ла ма би ла е фи ка сн и ја... (w w w.bl ic.r s). По ред т о г а, ја в ља ју се и п ри ме ри на но кре ма, кре ма за ли це са на но-зла том, на но мо зак, на но сре бро, на но - и м п лан т и, на но - т е ло, на но -чи п, ал и и на но ро бо т, на но т е х но ло г и ја, на но кап с у ле и сл. На ла зи мо, да кле, при ме ре за три раз личи та на чи на пи са ња: са ста вље но, ра ста вље но и по лу сло же нич ко (тј. са цр тицом). Ка ко би се ова к ве не у јед на че но сти у бу д ућ но сти из бе гле и на чин пи са ња л е к с е м а с а п р е ф и к с о и д ом н а н о - ко н ач но к а но н и з о в а о, в а љ а ло би д а с е у не ком од на ред них из да ња Пра во п и са на ђе и део ко ји ће са др жа ти смер ни це у ве зи са на чи ном пи са ња ова квих спо је ва. Наш је пред лог да ујед на ча ва ње иде у прав цу спо је ног пи са ња, као што су, уо ста лом, на пи са не све по твр де да те у окви ру реч нич ког члан ка од ред ни це н а н о - у Реч ни ку СА НУ. Ан а Ма ц а н о в и ћ Ив а н а Ма р и н ко в и ћ Ма н д и ћ Јо в а н а Јо в а н о в и ћ МО ГУ ЛИ СТА РЕ РЕ ЧИ БИ ТИ МО ДЕР НЕ? Пред мет овог ра да чи не за ста ре ле и ста рок њи жев не ре чи, којe се на ла зе н а пе ри ф е ри ји лек си ч ког си с т е м а с рп ског је зи к а. О в е р е ч и с е по л а ко г у б е и з н а ш е г је з и к а, а в а ж но и х је по х р а њи в а т и, б а ш т и н и т и и б е л е ж и т и к а о зна чај но кул тур но и сто риј ско на сле ђе срп ског на ро да. Упра во је ово је дан од нај ва жни јих за да та ка свих лек си ко гра фа ко ји ра де на Реч ни ку срп ско хрват ског књи жев ног и на род ног је зи ка СА НУ. Шта се под ра зу ме ва под ста рим ре чи ма у срп ском је зи ку? Не ке ре чи у на шем је зи к у сма т р а ју с е с т а ри ма з б ог т о г а ш т о и ме н у ју п р ед ме т е и по ја в е ко ји ви ше не по сто је нпр. Ви з а н т и ја, д и ја к, ол и га р х и ја. У Реч н и к у СА Н У та кве ре чи озна че не су као и с т о р и з м и. Дру гој гру пи при па да ју тзв. з а с т а р е л е р е ч и о н е с у н е к а д а б и л е уо б и ч а је н е у је з и к у, а д а н а с с у з а м е њ е н е 6

си но н и м и м а ко ји с у у а к т и в ној у по т р е би н п р. је з и ко с л о в а ц, ком п л и м е н таш, пи с м е н и ц а. Тре ћу ску пи ну чи не а р х а и з м и ле к с е ме ко је с у т а ко ђ е по т и сн у т е и з у по т р е б е, а л и с е и з с т и л ск и х р а з ло г а ја в љ а ју у к њи же в н и м де ли ма нпр. ђ у м р у ка н а, кир, са м а р џ и ја. Ко нач но, че твр ту гру пу чи не стар е р е ч и ко је п ри па да ју р а н и ји м фа з а ма р а з в о ја с рп ског к њи жев ног је зи к а, те су че сто нео бич не и за ста ре ле по сво јим гла сов ним, мор фо ло шким или т в о р б е н и м о б е ле ж ји м а н п р. в о з д у х, г р а м а т и ч е с к и, пр и ч а с т и је. О в а к в е лек се ме мар ки ра ју се као с т а р ок њи ж е в не. У опи сним реч ни ци ма срп ског је зи ка под и с т о р и з м и м а с е под р а з у ме ва ју ре чи ко је су за ста ре ле у је зи ку за то што се по ја ве и пред ме ти ко је они име ну ју не су сре ћу у са вре ме ном жи во ту. Сто га исто ри зми не ма ју си но ниме у да нас ак тив ном лек сич ком фон ду. Њи ма су се не ка да име но ва ле разл и ч и т е т и т у ле, зв а њ а, з а н и ма њ а и с л., н п р.: бег, вел мо жа, д и ја к, жу пан и д р.; з а т и м ис т о ри ј ске д р ж а в е, о бл а с т и, а д м и н и с т р а т и в не це л и не и њи хо ви ста нов ни ци, нпр.: Ау с т р о у г а р с к а, В и з а н т и ја, Ј у г о с л а в и ја; Илир, Ла т и н, Ос м а н л и ја. Ис т о ри зм и м а с е о б е ле ж а в а ју и р а з л и ч и т и о б л и ц и в л а д а ви не, као нпр.: ол и га р х и ја, с и њо р и ја, т р и ј ум в и ра т. За ни мљи ве су и нов ча не јед и н и це ко је с у не к а да би ле у оп т и ца ју: аспра, т а л и р, ф и л и р, као и рат ничка опре ма, мно ги ма по зна та из еп ске на род не по е зи је: бу здо ван, д и м и с к и ја, џ е фе р да р и сл. Ва жно је има ти у ви ду и то да не мо ра ју сва зна че ња јед не ре чи би ти за ста ре ла. Та ко је нпр. сви ма до бро по знат п а с ус, од но сно к ра ћ и де о т ек с т а, од ло м а к ко ји по ч и њ е но ви м р е дом, у св ом с е к у н д а р ном зн а че њу од р е ђ ен као исто ри зам, јер се њи ме у Ста ром Ри му озна ча ва ла је ди ни ца за ду жи ну ко ја се ме ри ла дво стру ким ко ра ком. Та ко ђе, оп ште је по зна то да је п е да гог д а н а с он ај ко ји с е б а ви пе д а г о г и јом к а о н а у ком, с т ру ч њ а к з а пе д а г о г и ју, од но сно онај ко ји се ба ви вас пи та њем и обра зо ва њем мла дих (нпр. на ставн и к, у ч и т ељ, ва с п и т ач). За н и м љи во је, ме ђу т и м, да се пе да г о г ом код Ст а ри х Гр ка сма трао роб ко ји је во дио де те сво га го спо да ра у шко лу (од но сно педа го ги ју), док је у Ста ром Ри му то био уче ни роб ко ји је под у ча вао, образо вао де те сво га го спо да ра. Д а к ле, ис т о ри зм и и ме н у ју по ја в е и п р ед ме т е ко ји х не м а у с а в р е ме ном ж и в о т у, већ с е ве зу ју з а не ко ис т о ри ј ско ра з до бљ е. Уп ра в о з а т о ове лек с е ме не ма ју си но ни ме у са вре ме ном је зи ку. Ипак, то не зна чи да их из је зи ка тре ба про те ра ти; на про тив, ши ро ка ле пе за зна чењ ских гру па у окви ру истор и з а м а у к а з у је н а н а ш е б о г а т о и с т о р и ј с ко н а с л е ђ е. Ис т о р и з м и с у в е о м а зна чај н и и че сто се у по т ре бља ва ју у исто ри о г раф ск и м де л и ма и у џ бе н и ц и ма, а л и њи хо в а у по т р е ба н и је с т и л ск и ог р а н и че на. То ш т о од р е ђе н и п р ед ме т и и по ја ве ви ше не по сто је не зна чи да не по сто ји по тре ба за њи хо вим име нова њем и да се да нас не по ми њу. 7

По ред исто ри за ма, Реч ник СА НУ као по себ ну ску пи ну из два ја и з а с т а ре л е ре ч и. У пи та њу су ре чи ко је су се упо тре бља ва ле у про шло сти, ма ње и л и ви ше с у по зна т е с а в р е ме н и м г о в ор н и ц и ма, а з а ме њ е не с у си но н и м и ма ко ји су да нас у ак тив ној упо тре би. На при мер, го ди не 2014. про сла вље на је д ве с т о г о д и ш њи ца Ву ко ве Пи с ме н и це срп с ко га је з и ка, ко ју би не к и мо де р н и Вук да нас на сло вио Гра ма ти ком срп ско га је зи ка. На у ка о је зи ку, одн. лин гвис т и ка, у 19. ве ку на зи ва ла се је з и ко с л о в ље м, а ко ле ге л и н гв и с т и је з и ко с л о в ц и м а. Да на шња с л о в а, или струч ни јом тер ми но ло ги јом г ра фе м е, нека да су се на зи ва ла п и с ме н и м а или бу кв а м а. Оту да се књи га из ко је пр ва ци уче сло ва на зи ва бу кв а р ом. Ре ч н и к с рп с ко га је з и ка М а т и це с рп ске по м и њ е не ко л и ко зн а че њ а р е ч и сло во, а ме ђу њи ма је при мар но сло во као пи сме ни знак у азбу ци или абеце ди, ко ји обич но од го ва ра од ре ђе ном гла су, од но сно, сло во као ти по графск и з н а к од р е ђ е ног о б л и к а и в е л и ч и не, ко ји с е у по т р е б љ а в а у ш т а м п а њу ка квог тек ста. Ма ти чин реч ник, за тим, бе ле жи и се кун дар на, за ста ре ла значе њ а лек с е ме сло во у на шем је зи ку, а то су зна че ња реч, го вор, бе се да. У јед ном од сво јих за ста ре лих зна че ња реч сло во по ја вљу је се и у на зи ви ма мног и х с т а ри х с ло в ен ск и х п и с а н и х спо ме н и к а. Д а н а с би с е, р е ц и мо, по е т ск и спис С л о в о љу б в е де спо т а С т е ф а н а Л а з а р е ви ћ а в е р о в а т но н а зв а о Бе с е д ом о љу ба в и, док би фи ло ло шка рас пра ва С л о в о о п и с м е н и м а Ц р но ри сца Хр а б р а, је д а н од н ај с т а р и ји х с по м е н и к а ко ји с в е д о ч е о по ч е ц и м а с ло в е н с ког п р о св е ћ и в а њ а и по к р ш т а в а њ а до би л а и ме Бе с е д а о п и с м е н и м а, т ач н и је Бе се да о с л о в и м а. Прем да се у са вре ме ном срп ском је зи ку лек се ма сло во сма тра за ста ре лом ка да озна ча ва реч, у мно гим сло вен ским је зи ци ма ово је и да ље ње но основ но зна че ње, на сле ђе но још из пра сло вен ске епо хе. Та ко је нпр. у ру ском, бе ло ру ском, укра јин ском, пољ ском и че шком је зи ку. Ве ћ и н и г о в о р н и к а с рп ског је зи к а в е р о в ат но је п р в а а с о ц и ја ц и ја на лексе м у п а деж од ре ђе н и об л и к и мен ск и х ре ч и. Ме ђу т и м, п а де жом се у на шем је зи ку не ка да на зи ва ла и би ло ка ква па да ви на (ки ша, град, снег и сл.). Ста рим ре чи ма при па да ју и а р х а и з м и. По сре ди су та ко ђе ре чи ко је су при па да ле не ком про шлом раз до бљу, али су да нас по ти сну те из ак тив не упо тре бе, тач ни је, за ме ње не су са вре ме ним си но ни мом. За раз ли ку од за старе лих ре чи, по ја ва ар ха и за ма у књи жев но у мет нич ким и кат кад пу бли цис т и ч к и м т е к с т о ви м а п р ед с т а в љ а с т и л ско о б е ле ж је ау т о р а. При с е т и мо с е С т а н ко в и ћ е в е Не ч и с т е к р в и и Соф ки ног оца Ефен ди Ми те или чу ве ног Сте ри ји ног шкр ти це Кир Ја ње. Ова два књи жев на ју на ка, осим на гла ше не љу ба ви п р е ма нов ц у, по в е з у ју и не п р о мен љи в е и ме н и це ефен ди и кир, ко је као ти ту ле сто је уз њи хо ва лич на име на, при па да ју гру пи ар ха и за ма и уместо њих да нас се ко ри сти име ни ца го сп о дин. Сви ма је до бро по знат и ау тентич ни са мар џи ја Пе трак из Ћо пи ће ве Ба ште сље зо ве бо је. Иа ко је ово за ни ма 8

ње да нас рет ко, са мар џи је и да ље по сто је, са мо што су по зна те као се дла ри. Под с е т и мо с е и А н д р и ћ е в е п р и по в е т ке П у т А л и је Ђ е р з е л е з а, у ко јој реч ђ у м р у ка н а и ма не су м њи ву с т и л ск у фу н к ц и ју о б е ле ж а в а њ а ко ло ри т а епо хе. За раз ли ку од Али је Ђер зе ле за, ко ји је мо рао про ћи ђу мру ка ну, да нас се у по врат ку с ка квог пу то ва ња мо ра пре ћи ц а р и н а. Ка да су у пи та њу ста ре ре чи, тре ба на по ме ну ти да се при ли ком њи хо ве лек си ко г р а ф ске о б р а де ја в љ а ју и з в е сн и п р о бле м и. Н а и ме, к ат к а д је т е ш ко од р е д и т и ком т и п у с т а ри х р е ч и п ри п а да не к а од р ед н и ца. С а ис т о ри зм и ма је на пр ви по глед ла ко, јер, ка ко је ре че но, по јам ко ји они име ну ју ви ше не посто ји. Ме ђу тим, по ста вља се пи та ње да ли се и с т о р и з м ом мо же сма т р а т и и по зна та реч, ко ја је ушла у наш је зик пре са мо две-три де це ни је и до не давно је би ла у ши ро кој упо тре би, али да нас пред мет ко ји она озна ча ва ви ше не по с т о ји. Н п р. у р е ђа ји по п у т в ок м е н а, д и с к м е н а и п е ј џ е ра би ли су по пул а р н и 9 0 - и х г о д и н а п р о ш л о г в е к а, а л и с у, з а х в а љу ј у ћ и р а з в о ј у м о д е р н е тех но ло ги је, вр ло бр зо пре ва зи ђе ни. Сто га се лек си ко гра фи пи та ју ко ја је времен ска дис тан ца до вољ на да би се не ка реч ока рак те ри са ла као исто ри зам. В е р о в а т но ћ е т а ко з а де це н и ју-д в е и с в и т а б л е т и, т а ч с к р и н о в и, а ј ф о н и, смарт фо но ви и оста ли про из во ди са вре ме не тех но ло ги је би ти уве ли ко прева зи ђе н и, а не к и д ру г и је зи ко слов ци о њи ма ће го во ри ти као о ста рим ре чи ма. Те шко ће у из ра ди опи сних реч ни ка мо гу за да ва ти и ар ха и зми, па се лекс и ко г р а ф и ч е с т о п и т а ј у ко л и ко је п о т в р д а и з к њи же в н и х д е л а п о т р е б н о ка ко би се не ка реч или пак не ко ње но зна че ње од ре ди ли као ар ха ич ни. Дру гим ре чи ма, по сто ји ди ле ма да ли се не ка ста ра реч мо же про гла си ти а р х а и змом с а мо н а о сно ву ус а м љ е ног п ри ме р а у с а в р е ме ном к њи же в ном опу су не ког пи сца. Наш књи жев ни је зик је про шао кроз раз ли чи те фа зе у свом раз во ју, па с е т а ко не ке с т а р е р е ч и и з Реч н и к а СА Н У в е з у ју з а с рп ско с ло в ен ск у епо х у (нпр. б о г о м р с к и, в а с к р с е н и је) и л и ру ско с ло в е н ск у е по х у (н п р. в о з д у х, наче л н и че с т в о), док се не ке од ре ђу ју као цр кве но сло вен ске (бе з бо ж и је, бо гос л у ж је). Ка ко би се пред у пре ди ле евен ту ал не гре шке у пре ци зном од ре ђив а њу ком т и п у с т а р ог к њи же в ног је з и к а п р и п а д а ј у од р е ђ е н е р е ч и, од 11. т о ма у Реч н и к у СА Н У св е лек с е ме ко је од с л и к а в а ју фа з е у р а з в о ју с рп ског к њи же в ног је зи к а о б је д и њ е не с у к а о с т а р ок њи же в не. М но г е од ови х р е ч и и ма ју к а р а к т е ри с т и ч на ф о не т ск а и т в о р б е на о б е ле ж ја, з а х в а љу ју ћ и ко ји ма их лек си ко гра фи обе ле жа ва ју као ста рок њи жев не. То су нај че шће цр кве носло вен ски су фикс -ије, ру ски одн. ру ско сло вен ски пре фик си во- и со-, придев ски су фикс -ески и сл. Ипак, не зву че све ре чи у чи јем се са ста ву на ла зи не ко од ових твор бе них обе леж ја нео бич но и ни су све иза шле из упо тре бе. Та ко се нпр. у сва ко дневном г о в о ру уо би ч а је но у по т р е бљ а в а гл а г ол в а с п и т а т и, те се ни пре фикс 9

вас- у ње м у не о се ћ а к а о з а о с т а в ш т и на с рп ско сло вен ског к њи жев ног је зи к а. Та ко ђ е, д о б р о с у по з н а т и по з д р а в и ко је п р а в о с л а в н и в е р н и ц и ме ђу с о б но упу ћу ју за Ус крс одн. Вас крс. На род ни об лик Ус крс и ње гов срп ско сло венск и ек ви в а лен т Ва с к рс нор ма тив ни су у са вре ме ном срп ском је зи ку. У позд ра ви ма, ме ђу т и м, н и је се уо би ча јио на род н и из г о вор Хри с т ос ус кр сну, већ са мо с рп ско сло вен ско Хри с т ос вас кр се и ру ско сло вен ско Хри с т ос вос кре се. Х и б ри д н и, о б л и ц и Х р и с т о с в а с к ре се и Хри стос вос кр се н и с у но р ма т и в н и јер пред ста вља ју ме ша ви ну еле ме на та из две ју фа за књи жев ног је зи ка. Уме с т о з а к љу ч к а, по к у ш ај мо д а од г о в о р и мо н а п и т а њ е по с т а в љ е но у на сло ву овог ра да: м о г у л и з а и с т а с т а ре ре ч и б и т и м о де р не? Уко л и ко в а с упи та ју је сте ли би ли ско ро на не ком п у т е ше с т в и ју, не су м њи во ће т е ра зуме т и п и т а ње, иа ко лек се ма п у т е ше с т в и је, са л и н г ви с т и ма п ре по зна тљи ви м ц р к ве но сло вен ск и м су фи к с ом -ије, п ри па да с т а р ом т и п у к њи жев ног је зи к а. У но ви је вре ме са вре ме ни го вор ни ци осве жа ва ју свој је зич ки из раз баш упот ре бом ове и ме н и це у ме с т о об л и ка пут или п у т о ва ње. Под се т и мо се До сите је ве за бе ле шке да Је зик има сво ју це ну од пол зе ко ју узро ку је, ко ја нам је и да љ е, по с ле ви ше од 230 г о д и на, ра зу м љи в а. Ц р к ве но с ло ве н и з а м п ол з а упо тре бља вао се у 18. и 19. ве ку на по ре до са име ни цом ко рис т, али оне ни су би ле ап со л у т н и си но н и м и. Пол за је, на и ме, п ред с та в ља ла д у хов н у до бро би т, а ко рист ма те ри јал ну. Бу ду ћи да су у по след ње вре ме по но во ак ту ел не До сит е је ве п ро све т и т ељ ске и де је, вас кр с ла је у је зи ку и име ни ца п ол за, упра во у оном зна че њу у ко јем с у је До си т еј и њ е г о ви с а в р е ме н и ц и ко ри с т и л и. Н и је са мо мо дер на ова име ни ца, већ и ње не из ве де ни це по пут при де ва п о л е з а н, оп ш т е п о л е з а н, гла го ла п ол з о в а т и и сл. Н а о с н о ву н а в е д е н о г, м о же м о з а к љу ч и т и д а с т а р е р е ч и и п а к м о г у б и т и мо дер не. Њи хо ва упо тре ба у са вре ме ном је зи ку обо га ћу је и осве жа ва сва коднев ни дис курс, чи ме се ова кав лек сич ки слој чу ва од за бо ра ва као зна чај но с рп ско к ул т у р но и с т о ри ј ско на с ле ђе. 10

B ПРЕИСПИТИВАЊА Д у ш ка К л и ко в а ц МУ КЕ С ГЛА ГО ЛОМ Т РЕ БА Т И, И ДА ЉЕ 1. Зна че ња и об ли ци гла го ла т ре ба т и Гла гол тр е б а т и је у срп ском је зи ку спе ци фи чан по то ме што ње го ви об ли ци бар она ко ка ко то нор ма про пи су је за ви се од ње го вог зна че ња. 1 На и ме, кад озна ча ва не чи ју п о т ре бу за не чим / не ким (не ком с т в а ри, би ћем или ап стракт ним пој мом), то за чим се осе ћа по тре ба нај че шће се озна ча ва су бјек том ре че ни це, с ко јим гла гол т ре ба т и, као пре ди кат, кон гру и ра дакле, раз ли ку је ли ца. То не са мо што је до зво ље но не го је и је ди но мо гу ће: 2 (1) Тр е б а ју / Тр е б а ле с у ми не ке књи ге. (2) Тр е б а ју / т р е б а л и с у ми не ки од го во ри. (3) Ко вам т р е б а / је тре бао? (4) Шта вам т р е б а / је т р е б а ло? 3 У дру гом свом зна че њу тре ба ти озна ча ва оба ве зу оства ре ња не ке си туац и је. Та да с е до п у њ а в а гл а г о лом. К а д т ај гл а г ол с а мо и ме н у је т у си т у а ц и ју а оба ве за се не п ри п и су је н и ком по је д и нач но, он с т о ји у и н фи н и т и ву (п р. 5). 1 О с н о в у о в о г п р и л о г а ч и н и ч л а н а к ко ји ј е а у т о р к а о б ј а в и л а 2 011. г о д и н е у ч а с о п и с у На ш је з и к. Тај чла нак је за ову при ли ку скра ћен и са жет, да би био до ступ ни ји чи та о цу з а и н т е р е с о в а н и ј е м з а ј е з и ч к у п р а к с у н е г о з а т е о р и ј у ; с д р у г е с т р а н е, д о п у њ е н ј е н е к и м ко мен та ри ма у тач ки 9 и це лом тач ком 10, у ко јој се ди ску ту је о нај но ви јој нор ми у ве зи с г л а г о л о м т р е б а т и. Ч и т а о ц а к о ј и ж е л и д о д а т н е п о ј е д и н о с т и, о б ј а ш њ е њ а и р а з у м е в а њ е про бле ма у ши рем те о риј ском кон тек сту, упу ћу је мо на чла нак из На ш е г је з и к а. 2 По сто је и д ру ге кон ст ру к ц и је у ко ји ма гла гол тре ба т и озна ча ва по тре бу за не ким пој мом; у јед ној од њих, ко ја је ма ње уо би ча је на, он је та ко ђе ли чан (Шт а/ко га т ре ба те?), а у дру гој је без л и ча н, је р у ре че н и ц и не ма г ра ма т и ч ког су бјек т а, не г о је оно ш т о је по т реб но озна че но ло гич ким су бјек том у пар ти тив ном ге ни ти ву (Тре ба ми ра зних књи га, Тре ба ло му је па жње). 3 У овом при ме ру лич ни об лик се по кла па са без лич ним, јер за ме ни ца шта тра жи да гла гол бу де у 3. л. јд. (нпр. Шта се до го ди ло?). 11

К а д с е т а о ба в е з а не ко ме п ри п и с у је, гл а г ол с т о ји по п р а ви л у у п р е з ен т у, 4 а ис пред гла го ла сто ји ве зник да (пр. 6, 7). 5 (5) Тр е б а мно го (на)учи ти. (6) Мар ко т р е б а још мно го да (на)учи. (7) Да би по ло жио тај ис пит, Мар ко т р е б а мно го да зна. Ос т а т а к на шег и з ла г а њ а би ће по све ћен с а мо у по т р е би гла г о ла т ре ба т и у овом дру гом зна че њу. 6 2. Књи жев но је зич ка нор ма у ве зи с гла го лом т ре ба т и Два зна че ња гла го ла т ре ба т и из два ја још Вук, у 1. из да њу Рјеч ни ка (1818) и илу стру је их при ме ри ма: 1. vonnöthen sein, opus est: Не тре ба ми он и не тре бам ње га и 2. opo r tet (ire): тре ба (ићи). Да кле, у пр вом зна че њу гла гол тре ба ти је ли чан, а у при ме ру ко је илус т ру је д ру г о зн а че њ е б е з л и ч а н. 7 И д у ћ и з а Ву ком, т а к ву у по т р е бу гл а г о л а т ре ба т и п ро п и си ва л и су и ка сн и ји г ра ма т и ча ри и нор ма т и ви с т и Ма ре т и ћ (19 2 4), Јо н к е (19 62 19 63), С т е в а н о в и ћ (19 75 ), Б р а б е ц Х р а с т е Ж и в ко в и ћ ( 2 1954). Јед на од по сле ди ца те нор ме ко ја се, по што је ве за на за је зич ку фор му, нај лак ше и уо ча ва и пам ти је сте да се (бар он да кад је до пу њен дру гим гла го лом) гла гол т ре ба т и мо же упо тре би ти са мо у 3. ли цу јд. сред њег ро да т ре ба, т ре ба л о је, т ре ба л о б и, т ре ба ће и сл. а да су сви ње го ви дру ги о б л и ц и з а б р а њ е н и. 4 Мо же ста ја ти и у ре зул та тив ном пер фек ту оном ко ји озна ча ва си ту а ци ју чи је по следи це ва же у да том тре нут ку. Та квих при ме ра има у прав нич ком је зи ку, а ево јед ног из к у в а р а : За то вре ме во ће т р е б а да је већ при пре мље но. 5 Ст е в а но ви ћ ( 3 1979: 6 03 6 0 4) по м и њ е и кон с т ру к ц и је с и н фи н и т и в ом ко ји ма с е о ба в е з а п р и п и с у је н е ко м л и ц у : О п а с н а м е с т а м у б р з о т р е б а о б и л а з и т и, Тре ба вам се при чу ва ти од уса мље них ку ћа. Оне да нас зву че у ве ли кој ме ри ар ха ич но. 6 Овом при ли ком ће мо за не ма ри ти и то да гла гол т р е б а т и о з н а ч а в а о б а в е з н о с т у д в а до ме на: у до ме ну ствар ног све та што је тзв. де он тич ка мо дал ност, и у до ме ну за кљу чив а њ а т з в. е п и с т е м и ч к а м о д а л н о с т. П р в у и л у с т р у ј у с в и г о р њи п р и м е р и, а д р у г у р е ч е н и ц а као што је Ми ка тре ба да је већ до шао. Је д н о с т а в н о с т и р а д и, г о в о р и ћ е м о с а м о о п р в о ј, ма да се гла гол т р е б а т и слич но по на ша и кад озна ча ва дру гу. 7 К а ко о б ј а ш њ а в а С. М а р к о в и ћ (1950: 316 317 ), б е з л и ч н а у п о т р е б а г л а г о л а т р е б а т и п о т и ч е од б е з л и ч н и х ко н с т р у к ц и ја с и м е н и ц о м тр(иј)еба а то су н е м а / н и је т р е б е, треба је / ни је тре ба ко је на ла зи мо че сто код на ших пи са ца из 19. ве ка; [ ] ви ди се ја сно да се пре ма трéба је opu s e st о бра з о в а ло б е з л и ч но т ре ба ко је је под ути ца јем трéба је ч у в а ло с в о ј у б е з л и ч н о с т. 12

3. Ипак, (и) лич ни об ли ци Је зич ка прак са про ти ви ла се нор ми још у Ву ко во до ба и на ста ви ла је то да чи ни до да нас. Та на сић (1995 1996: 45) на во ди при ме ре из гра ђе за реч ник СА НУ у ко ји ма је он упо тре бљен као ли чан; у пи та њу су при ме ри из пе ри ода од кра ја 19. ве ка до сре ди не про шлог, из штам пе и књи жев но сти. Ево не ких: (8) Кад т р е б а мо да се са ста не мо (Ј. Ве се ли но вић). (9) Тре бао сам од г о в о ри т и ( Д. Ва си ћ). (10) Брат му је... т р е б а о у зо ру да по ра ни и до ђе (М. Цр њан ски). (11) Пор та је тре ба ла гле да ти да бар срп ско га кне за при ве же за се бе (С. Јо вано вић). М. Ст е в а но ви ћ ( 3 1979: 60 4) р е зи м и ра т а да ш њ е с т а њ е у в е зи с у по т р е б ом гла го ла тре ба ти сле де ћим ре чи ма: Али и по ред то га што ту осо би ну [личне об ли ке гла го ла требати] сре ће мо ево и код вр ло зна чај них пи са ца, гра ма тича ри јој се, оштро су прот ста вља ју. И уко ли ко се она че шће сре ће у је зич кој п р а к с и, у т о л и ко јој с е в и ше с по р и к њи же в но је з и ч к и к а р а к т е р, не с а мо у ш кол ск и м у џ бе н и ц и ма г ра ма т и ке не го и у д ру г и м је зи ч к и м п ри ру ч н и ц и ма. Ипак, Сте ва но вић сма тра да за то има раз ло га, јер се у на род ним го во ри ма ш т о к а в с ког д и ја л е к т а ко ји ч и н е н ај у ж у о с но ву к њи же в ног је з и к а г л а г о л т ре ба т и у зна че њу müssen упо тре бља ва без лич но. 4. Шта, за пра во, тре ба да бу де без лич но? Ви ше нор ма ти ви ста је скре та ло па жњу на то да ни је до вољ но да гла гол тре ба ти по об ли ку бу де без ли чан, не го да мо ра би ти без лич на и са ма ре чен и ч на кон с т ру к ц и ја. Та ко г о д и не 1953. у Је зи ч к и м по у к а ма ча с о п и са Наш је з и к Па вле Ивић кри ти ку је сле де ћи при мер: (12) Са да бих ја т р е б а ло на те бе да се на љу тим. О н о б ја ш њ а в а з б о г ч е г а је т а к в а ко н с т р у к ц и ја н е п р и х в а т љ и в а : у њ ој т ре ба ло ни је у скла ду ни са чим : го вор ник је му шка рац, а т ре ба ло је об лик сред њег ро да; об лик бих је у 1. л. јд., а тр е б а л о је де о б е з л и ч ног о б л и к а, ко ји са мим тим прет по ста вља 3. л. јед ни не. П. Ивић кон ста ту је да су та кве на ка рад не, на ка зне кон струк ци је на ста ле ме ха нич ком при ме ном прави ла да се мо ра узе ти без лич ни об лик гла го ла т ре ба т и, због че га мно ги у п и са њу з а ме њу ју об л и к т ре бао ка ко би ина че ре кли са т ре ба ло. П. Ивић за кљу чу је да ни је до вољ но лич ни об лик гла го ла тре ба ти за ме ни ти без личним, већ је по треб но са му кон с т р у к ц и ј у у ч и н и т и б е з л и ч ном, она ко к а ко т о за х т е ва ис п ра в но је зи ч ко осе ћа ње, да к ле: Са да би тре ба ло да се ја на те бе н а љу т и м (исто: 275 276; кур зив из ци та та ау то ров). 13

Зна чи, да би од лич не на чи нио без лич ну кон струк ци ју, го вор ник одн. ау тор тек ста мо ра уло жи ти све стан на пор и гла гол тре ба ти ста ви ти ис пред су бјек та. Д ру г и но р ма т и ви с т и с у, ме ђу т и м, до зв о љ а в а л и б е з л и ча н о б л и к гла г о ла тре ба ти и иза су бјек та, чи ме се на ру ша ва пра ви ло о кон гру ен ци ји пре дик а т а с а с у бјек т ом: Ти тре ба да до ђеш (Сте ва но вић 1975: 348), Ти тре ба да идеш (Осто јић 1997: 15), Сви тре ба да до ђу (Клајн 2003), па чак и ми би треба ло да ра ди мо, ви би тре ба ло да го во ри те (Фе ке те 2008). Ода кле то? 5. Ми ка тре ба да до ђе лич но или без лич но т ре ба? У јед н о м, а л и в е о м а ч е с т о м с л у ч а ј у л и ч н и и б е з л и ч н и о б л и к г л а г о л а т ре ба т и су јед на ки он да ка да је су бје кат за ме ни ца 3. ли ца у јед ни ни, одн. име ни ца у јед ни ни: исти је об лик и у Т ре ба да Ми ка д о ђе (што је без лич на кон с т ру к ц и ја, је р т ре ба не кон гру и ра ни са чим) и Ми ка тре ба да до ђе (што је лич на кон струк ци ја, јер т ре ба кон г ру и ра с Ми ка). Сре т о Та на си ћ п ри ме ћу је да је у при ме ри ма као што је Мар ко тре ба да про чи та књи гу си ту а ција ре гу лар на са мо на из глед, бу ду ћи да је у њи ма гла гол т ре ба т и у по т ре бљен као ли чан, а не без ли чан. То се до ка зу је ти ме што га је не мо гу ће за ме ни ти б е з л и ч н и м гла г о лом в а ља т и и л и не ком б е з л и ч ном р е че н и цом д ру г ог т и па: ре че ни це Мар ко ва ља да про чи та књи гу; Мар ко би би ло по треб но да про чита књи гу; Мар ко је нео п ход но да п ро чи т а књи г у н и су мо г у ће. Он за к љу ч у је да кон струк ци ја као што је Ма р ко т ре ба да о т п у т у је п ри па да кон с т ру к ци ја ма са лич ном упо тре бом овог гла го ла, и њу тре ба вра ти ти ме ђу та кве кон струк ци је (1995 1996: 51). Та на сић сма тра да су лич не кон струк ци је с без лич ним т ре ба на ста ле у прак си, услед ве ли ког при ти ска књи жев но је зич ке нор ме, а да су је нор мати ви сти при хва ти ли нај пре про гла сив ши упо тре бу овог гла го ла у при мери ма као што су Ма р ко т ре ба да ку пи књи гу без лич ном (1995 1996: 50). Да је ве ро ва тан раз лог за на ста нак та квих кон струк ци ја упра во при ти сак норме а не не к и у н у т ра ш њ е је зи ч к и ра з лог, по к а зу је њи хо в о од су с т в о у д ру г и м гла гол ским об ли ци ма: ни ко чак ни онај ко ка же ја / ти / ми / ви / они т ре ба не ће ре ћи ја је т ре ба л о, т и је т ре ба л о, ми је тре ба ло (пе р ф е к ат), ја ћ е т р е б а т и (фу тур пр ви), кад они бу де тре ба ло (фу тур дру ги), ми би т ре ба л о (по т ен ц и ја л) и тд. 8 Ви де ли смо (пр. 8) да се у прак си та кви слу чаје ви не к а д р е ша в а ју т а ко ш т о с а с у бјек т ом кон г ру и р а по моћ н и гл а г ол (к а о ма ње упа дљив), а по сле ње га се ста вља без лич но т ре ба л о (јер би т ре ба о, т ре ба л а, т ре ба л и су ви ше бо ло очи). 8 Овај по след њи при мер мо жда ма ње па ра уши због то га што се лич ни об ли ци по моћ ног гла го ла у по тен ци ја лу гу бе, та ко да се би и ина че че сто упо тре бља ва у свим ли ци ма. 14

Пре по ру ке нор ма ти ви ста да се без лич но тре ба ста ви у лич ну кон струкци ју, као и та кви при ме ри из прак се, го во ре нам сле де ће: обра зо ва ним го ворни ци ма срп ског је зи ка они ма ко ји су би ли ду же под у ча ва ни нор ми негра ма тич ни при ме ри као што су Ја тре ба да идем не па ра ју уши. Чи ни се да је то до бар при мер ка ко се је зич ко осе ћа ње мо же про ме ни ти под ути ца јем к њи жев но је зи ч ке нор ме ма да, на ра в но, не т р е ба з а не ма ри т и н и ч и њ е н и ц у да је об лик т ре ба к ра ћ и и, сто га, го вор н и ц и ма згод н и ји не го об л и ц и т ре ба м, т ре ба ш, т ре ба ј у и сл. Ова кве пре по ру ке нор ма ти ви ста ука зу ју нам још на не што: да су и њи ма л и ч не кон с т ру к ц и је с гла г о лом т ре ба т и (оне у ко ји ма он сто ји иза су бјек та) обич ни је не го без лич не (у ко ји ма он сто ји ис пред су бјек та). 6. Вр ху нац кон фу зи је и је дан на чин на ко ји се она ре ша ва Ко л и ко с у о б и ч н и г о в о р н и ц и з бу њ е н и у п о г л е д у д о з в о љ е н и х о б л и к а гла го ла т ре ба т и, по ка зу ју при ме ри у ко ји ма они чи не гре шке упра во обр нут е од уо би ч а је н и х т а ко ш т о у по т р е б љ а в а ју б е з л и ч а н о б л и к т а мо где би у ме с т а н био л и ч н и; је д а н т а к а в п ри ме р је з а б е ле же н у но р м а т и ви с т и ч кој л и т е р а т у ри још 1955. г о д и не: (13) По з о ри ш т у је т р е б а ло и з в е с т а н б р ој ш т а т и с т а (По л и т и ка, 27. VI 1955). А у сле де ћем при ме ру уме сто без лич ног об ли ка упо тре бља ва се хи бридни ко ји је де лом лич ни, де лом без лич ни: (14) Ово је је дан од оних да на кад би х т р е б а ло д а р а з м и с л и м о по с ле д и ц а м а св о ји х по с т у п а к а (По л и т и к и н З а б а в н и к, Гар филд). Да не би по гре шио, обич ни го вор ник че сто гла гол т р е б а т и н а п р о с т о из бе га ва. Ни је рет ко сре сти обра зо ва ног чо ве ка ко ји не же ле ћи да раз мишља о то ме да ли је гла гол т ре ба т и у по т ре био п ра ви л но и л и не г о во ри По т ре б не с у м и н о в е ц и п е л е у ме с т о Т ре ба ј у м и н о в е ц и п е л е; има и лек то ра ко ји си с т е м а т с к и и з б а ц у ју св е л и ч не о б л и ке гл а г о л а т р е б а т и, би ли они ле г и т и м н и са гле д и ш т а екс п л и ц и т не нор ме и л и не. Да т о н и је н и ка к во но во ста ње, го во ри нам С. Мар ко вић (1950: 311): С јед не стра не, у раз го вор ном је зи ку упо тре ба ових [личних] об ли ка све је че шћа, она узи ма све ви ше ма ха и где тре ба и где не тре ба. [ ] С дру ге стра не, у к њи же в ном је зи к у, д а к ле у п и с а њу, по с т о ји т е н де н ц и ја ис к љу ч и в е у по т р е б е без лич них об ли ка и где мо ра и где не мо ра. Та мо где је то не мо гу ће, тј. где би упо тре ба лич ног об ли ка би ла на свом ме сту, он се про сто на про сто из бег не и гл а г о л т р е б а т и з а ме н и с е д ру г ом р е ч ју, о би ч но и з р а з ом би т и по т р е б а н, д а се не би по гре ши ло. 15

7. Кад кон струк ци ја мо ра би ти лич на У не ким слу ча је ви ма гла гол т р е ба т и мо ра до ћи иза су бјек та, те мо ра би ти у лич ном, кон гру ент ном об ли ку. 7.1. Нај ва жни ји та кав слу чај је су од но сне ре че ни це ко је по чи њу са за мени цом ко ји ко ја у тој ре че ни ци има функ ци ју су бјек та; тај про блем пр ви уо ча ва С. Мар ко вић (1954), а за тим о ње му го во ри Клајн (2003, 2004). У та квом слу ча ју се го вор ник одн. ау тор тек ста за и ста на ла зе на му ци: је зичко осе ћа ње тра жи да т р е б а т и кон гру и ра, а нор ма да не кон гру и ра. За то п ри б е г а в а ју т ри ма р е ше њи ма. Нај че шће тре ба ти ста вља ју у без лич ни об лик упр кос лич ној кон струкци ји (та ко је у пр. 11); ре ђе упо тре бља ва ју лич не об ли ке (пр. 12); мо гу ћи су и хи брид ни, ко ји су нај ре ђи (пр. 13): 9 (15) [ ] п ла н и ра ног на па да, ко ји је т ре ба ло да ли чи на на пад у Мум ба ју 2008. го ди не [ ]. (РТС, 2010) (16 ) [ ] по бу њ е н и к а ко ји с у т р е б а л и да упад ну с мо ра у Па на му. (ЕК: Пол и т и ка, 2010) (17) [ ] а да се од овог чи на огра ђу ју сви ко ји с у т р е ба ло д а бу д у од г о в о р н и. (ЕК: РТС, 2010). Не к и нор ма т и ви с т и (н п р. Пе цо и Пе ш и ка н 1967) п ри х ва та ју п р во ре ше ње, не ки дру го (нпр. Клајн 2003, 2004); тре ће не одо бра ва ни ко од нор ма ти ви ста. Сли чан је слу чај и у упит ним и за ви сно у пит ним ре че ни ца ма чи ји је субје кат за ме ни ца ко: као што у ре че ни ци Ко је до шао? (или Ре ци ми ко је до шао) гла гол до ћи кон гру и ра са су бјек том ко, то мо ра да чи ни и тре ба ти у ре чени ци Ко је тре бао да до ђе? (или Ре ци ми ко је тре бао да до ђе). 10 7.2. По не кад су бје кат мо ра да сто ји на по чет ку ре че ни це за то што то кон текст зах те ва. Та кве слу ча је ве при ме ћу је Клајн (2004), ко ји да је при мер 18, и Та на сић (1995 1996), ко ји да је пр. 19: (18) Ми н и смо т р е б а л и да до ђе мо, али смо ипак до шли. (19) Пе тар ће са да по ћи, а Мар ко т р е б а да са че ка дру го ве. 7.3. С. Мар ко вић (1954) при ме ћу је да гла гол т ре ба т и мо ра би ти ли чан и кад се на ђе у на по ред ној кон струк ци ји с не ким дру гим мо дал ним гла го лом, 9 При ме ре ко ји сле де пре у зе ли смо из Кор пу са са вре ме ног срп ског је зи ка (www.kor pus. matf.bg.ac.rs), ко ји нам је омо гу ћио и да про це ни мо уче ста лост на ве де них кон струк ци ја. 10 На чел но, исто се до га ђа и са за ме ни цом што у функ ци ји су бјек та, са мо што се та да конг ру ен т н и и не кон г ру ен т н и об л и к гла г о ла по к ла па ју (та за ме н и ца т ра ж и да њен п ре д и кат бу де у 3. л. јд. сред њег ро да), та ко да у ре че ни ци Шт а се де с и л о? (па он да и у Шта је тре ба ло да се де с и?) не п р е по зн а је мо по о б л и к у п р е д и к а т а д а је кон г ру ен т а н. З а з а п а ж а њ е о о б л и к у г л а г о л а т р е б а т и у (з а в и с н о) у п и т н и м р е ч е н и ц а м а з а х в а љу је м ко л е г и Б а л ш и С т и п ч е в и ћу. 16

као што је у Да ви чо вом при ме ру Ни је ура ди ла оно што је мо гла, тре ба ла. Ево не ких при ме ра и из на шег кор пу са: (20) [ ] не чи ним ли не што што не бих сме ла и т р е ба ла у ч и н и т и? ( Б. Ћо си ћ). (21) Ово је по ли тич ка од лу ка за ко ју су де пу та ти до би ли за да так и они су и т р е б а л и и мо р а л и да до не су ова кав акт (НИН). 8. Зах те ви за но вом нор мом Пред ло зи, па чак и зах те ви да се уве де но ва нор ма у ве зи с гла го лом треба т и чу ли су се ви ше пу та. С. Мар ко вић (1954) кон ста ту је да је без лич ност гла го ла т ре ба т и већ знат но по ко ле ба на и за кљу чу је: [ ] на ша нор ма тив на г р а м а т и к а мо р а с е по з а ба ви т и п и т а њ ем д а л и с е у по т р е ба л и ч н и х о б л и к а гла го ла т ре ба т и мо же и да ље п р о гла ша в а т и а п с о л у т но не п ра ви л ном (с т р. 249, одн. 252). С. Ко ва че вић (1957 1958: 106) још је екс пли цит ни ји: за приме ре Не тре ба те се жу ри ти / да се жу ри те, Тре бао си ка за ти / да ка жеш, Ње го ва је се стра тре ба ла да се уда, ка к ве све че ш ће ч у је мо, ка же: Про т и в та квих кон струк ци ја не бу ни се наш осје ћај за кон гру ен ци ју, па за што да их он да не оза ко ни мо. С. Та на си ћ (1995 1996: 52) су г е ри ше п ри зна в а ње с т а т у са у с т а н дард ном је зи к у и кон с т ру к ц и ја ма с а л и ч ном у по т р е б ом ов о г а гла г о ла у с л у ча ју к а да он тра жи гла гол ску до пу ну. Осто јић (1997: 18) ис ти че по тре бу за озбиљ ним ко ди фи ка тор ским за хва том у ве зи с гла го лом т ре ба т и. 9. Мо гу ћа нор ма И з на ве де н и х п ри ме ра п р о и з ла зи да је са в р е ме но је зи ч ко о с е ћ а њ е у ве зи с гла го лом тр е б а т и не с и г у р но. Та не с и г у р но с т п р о и с т и че в е ћ и и з т о г а што, као што смо на по чет ку овог ра да из не ли, ње гов об лик за ви си од ње говог зна че ња. Да је оста вље но је зи ку да се спон та но раз ви ја, лич ни об ли ци би си гур но пре о вла да ли као што и је су, ма да ма хом код ма ње обра зо ва них г о в о р н и к а. Ту т е ж њу под у п и ру и д ру г и л и н г ви с т и ч к и р а з ло зи: а н а ло г и ја пре ма дру гим мо дал ним гла го ли ма, пре све га пре ма гла го лу м о ра т и; случа је ви у ко ји ма т ре ба т и, иа ко до пу њен дру гим гла го лом, мо ра ста ја ти иза су бјек та, тј. мо ра би ти ли чан; по тре ба да се са чу ва по да так о ли цу кад је т ре ба т и до п у њ ен и н фи н и т и в ом (че м у на г и њу и је к а в ц и). Из при ме ра та ко ђе про из ла зи да у по гле ду то га шта је пра вил но а шта не п р а ви л но у в е зи с гл а г о лом т ре ба т и вла да збр ка. Ја сно је, та ко ђе, да је за то од го вор на не до вољ но про ми шље на, али упо р но на ме та на нор ма, ко ја је т о л и ко и н си с т и р а л а на б е з л и ч н и м о б л и ц и ма гла г о ла т ре ба т и да су они по ста ли јед но од ме ри ла за не чи ју пи сме ност: ни ко ко ио ле др жи до свог и н т е лек т у а л ног у гле да, од н. и м и џа обра зо ва ног чо ве ка не ће се би до зво л и т и 17

да ка же ја тре бам да до ђем, не г о о б а в е з но ја т р е б а (иа ко не ка же ја иде или ја м о ра не г о ја идем и ја м о ра м); та ко ђе, не ће му за па ра ти ухо ни љу д и ко ји је тре ба ло да до ђу, па чак, ви де ли смо, ни љу ди ко ји с у т ре ба ло да до ђу. Та ко нам се оцр та ва, па ра док сал но, не ву ков ска, не го сла ве но серб ска си туаци ја: ре че ни це са тре ба ти обра зу ју се по ра зно ли ким пра ви ли ма, а го ворн и к по к а з у је св о ју ш ко ло в а но с т т а ко ш т о не ће по ш т о в а т и з д р а в о је зи ч ко осе ћа ње ни ти пра ви ла гра ма тич ког си сте ма. Је ди ни на чин да се та ква си ту а ци ја раз ре ши је сте да се упо тре ба овог глаго ла нор ми ра та ко да бу де јед но став на и у скла ду с пра ви ли ма кон гру ен ци је, по це ну да иде и про тив уста ље них оби ча ја. Та нор ма би до зво ља ва ла и л и ч не и б е з л и ч не о б л и ке гл а г о л а т р е ба т и, уз са мо јед но огра ни че ње: да с е б е з л и ч н и о б л и к м о р а у п о т р е б и т и и с п р ед с у бје к т а, т ј. д а и з а с у бје к т а мо р а с т а ја т и л и ч но т р е б а т и. Да кле, пра вил но би би ло и Т р е б а д а Ми к а до ђе и Ми ка т ре ба да до ђе; и Т ре ба да м и до ђе мо и Ми т ре ба мо да до ђе мо; и Тре ба ло је да ја до ђем и Ја сам тре ба ла да до ђем; али са мо љу ди ко ји су т ре ба л и да д о ђ у, Ко је тре бао да до ђе? и н и к а ко Ја тре ба да до ђем, Они је тре ба ло да до ђу, Они су тре ба ло да до ђу. 10. Нај но ви ја нор ма Нор ма т ив на гра ма т и ка срп ског је з и ка Пре дра га Пи пе ра и Ива на Клај на сле ди до са да шњу нор ма ти ви стич ку прак су и на ла же да гла гол тр е б а т и бу де без ли чан кад је до пу њен дру гим гла го лом (тач ка 340, стр. 165). 11 За слу чај кад се су бје кат на ла зи ис пред тог гла го ла про пи су је сле де ће: А ко је с у бје к т ис п р ед де он т и ч ког т р е б а т и, а ни је у тре ћем ли цу јед ни не, гл а г о л т р е б а т и мо же и да ље би ти без ли чан ако је у са да шњем вре ме ну: (39) Ти тре ба да го во риш о то ме, а не ја. (40) Де ца тре ба та ко ђе не што да до би ју. Ако је т р е б а т и у п р о ш лом в р е ме н у и л и по т е н ц и ја л у, п р е по ру ч у је с е д а с е уме сто ње га упо тре би и м а т и или м о р а т и: (41) Ти си имао о то ме да го во риш, а не ја. (42) Де ца би м о р а л а та ко ђе не што да до би ју. На овај на ч и н нор м и ра се јед на не г ра ма т и ч на кон с т ру к ц и ја иза су бјек та сто ји без лич но тре ба (пр. 39, 40 из Гра ма ти ке) и пре зент се тре ти ра друга чи је од оста лих гла гол ских об ли ка ; ни јед но ни дру го не до при но си очув а њу је зи ч ког си с т е ма. 12 А у ве зи са пре по ру ком да се лич ни об лик гла го ла 11 Клајн је слич но пред ла гао и ра ни је (2003, 2004), а Пи пер (2005) до зво ља ва лич не об ли ке кад је гла гол т ре ба т и у пе р фек т у и по т ен ц и ја л у, а и у п ре зен т у ка д је до п у њен и н фи н и т и вом. 12 То је н ај о ч и глед н и је к а д з а м и с л и мо д а би смо т р е б а л и с т р а н ц у д а о б ја сн и мо з а ш т о и з а су бјек та у 1. и 2. ли цу тре ба да сто ји 3. ли це гла го ла т р е б а т и и са мо тог гла го ла! 18

т ре ба т и из бег не у пер фек ту и по тен ци ја лу та ко што ће се из бе ћи сам тај гла гол (пр. 41, 42) ја вља се озби љан про блем: мо ра ти и и ма ти ни су си но ни ми гла го лу тре ба ти. Мо ра ти озна ча ва ја чу оба ве зност, а у пр. 42 је она ублаже на по тен ци ја лом и та ко при бли же на оној за ко ју је за ду жен гла гол треба т и; већ у пер фек ту би се очи то ва ла раз ли ка ме ђу њи ма: Де ца су мо ра ла т а ко ђе не ш то да до би ју не мо ра да бу де исто што и Де ца с у т ре ба ла т а ко ђе не ш т о да до би ју, јер са мо ра т и ве ро ват но зна чи да су до би ла, а са т ре ба т и в е р о в ат но да н и с у. 13 С дру ге стра не, и м а т и озна ча ва оба ве зу ко ја је спо ља на ме т н у т а: у п ри ме ру Ми ка је тре бао све то ра ни је да ис при ча, би ло би му лак ше гла гол тре ба ти не мо же да се за ме ни са има ти. Да кле, у си ту а ција ма кад му гла гол т ре ба т и бу де с е ма н т и ч к и по т р е ба н и к а д не бу де мо г а о да га ста ви ис пред су бјек та, го вор ник одн. ау тор тек ста не ће зна ти у ко ји об лик да га ста ви и ето про сто ра за да ља лу та ња. Та ко ђе, на чел но го во ре ћи, нор ма ти ви стич ки по сту пак ко јим се жр тву је лек се ма да би се са чу вао њен по же љан об лик у нај ма њу ру ку ни је уо би ча јен. До дат на је ком пли ка ци ја што да та пра ви ла има ју и из у зе так ма да је до бро што се он по ми ње, јер се ти ме ван нор ме ста вља ју не ке кон струк ци је ко је су, ви де ли смо, не гра ма тич не: Из у зет но, у од но сним ре че ни ца ма кат кад се мо ра до зво ли ти и лич на упот р е б а де он т и ч ког т р е б а т и, по што се без лич ни гла гол не би мо гао сло жи ти са с у бје к т ом: (43) До шли су сви они ко ји су тре ба ли да до ђу. Не би би ло до бро: До шли су сви они ко ји је тре ба ло да до ђу. Би ло би ја сни је да је ово кат кад пре ци зи ра но, тј. да је ре че но да је то сва ки пут кад је ко ји су бје кат у од но сној ре че ни ци што је и нај че шћи случај у тим ре че ни ца ма. Да з а к љу ч и мо. Нај но ви ја нор ма т и в на ре ше њ а у ве зи с гла г о лом т ре ба т и има ју си стем ске из у зет ке, у јед ном сег мен ту се про ти ве гра ма тич ким прави ли ма, а у дру гом ну де ре ше ње ко је се не мо же при ме ни ти. С дру ге стране, ја сно је да би до пу шта ње лич них об ли ка гла го ла т ре ба т и би ло и з а з ов, па и жр тва и за нор ма ти ви сте и за не ке (ма да мо жда не и мно ге) го вор ни ке с рп ског је зи ка. Ме ђу т и м, т ре ба ло би п ро це н и т и ве л и ч и н у т е ж р т ве у од но су на вре ме и енер г и ју лек то ра, на став н и ка, бу д у ћ и х ђа ка и са да ш њи х и бу д у ћ и х г о вор н и ка с рп ског је зи ка ко ји п ре т ен д у ју на п и сме нос т а ко ји т ре н у т но мо ра ју да се бак ћу са ком пли ко ва ним пра ви ли ма у ве зи са зна че њи ма гла го ла 13 На то ука зу је мо гућ ност да се те две ре че ни це на ста ве на раз ли чит на чин: Де ц а с у м о ра л а не ш т о да до б и ј у, п а с м о и м ра з де л и л и с л а т к и ше, на с у п р о т Де ц а с у т ре ба л а т а ко ђе н е ш т о д а д о б и ј у, а л и н и с м о и м а л и д о в о љ н о с л а т к и ш а. Слич но то ме, ако се на пи та ње Где је Ми к а? од г о в о р и с а Мо р а о је д а о т п у т у је, ја сно је да је Ми ка от пу то вао; ако се од го во ри са Тр е б а о је д а о т п у т у је, зна чи да је би ло пла ни ра но да от пу ту је, али да го вор ник ни је си гу ран да се то и де си ло. 19

т р е б а т и, њ е г о ви м до п у н а м а, ме с т у у р е че н и ц и, њ е г о в ој кон г ру е н ц и ји и в р е ме н и ма у ко ји ма с е у по т р е бљ а в а ; т о ог р ом но в р е ме и ене р г и ја мо гл и би се усме ри ти у ко ри сни је свр хе. Л и т е р а т у р а : Бр а б е ц Х р а с т е Ж и в ко ви ћ 2 1954: Ivan Bra bec, Ma te Hra ste, Sre ten Živ ko vić, Gra mat i k a h r v a t s k o s r p s k o ga je z i k a, Za greb (2. iz da nje). Вук 1818: Вук Сте фа но вић Ка ра џић, Рјеч ник срп ско га је зи ка, Беч (фо то тип ско изда ње: Бе о град: Про све та, 1969). Ивић 1953: П[авле] И[вић], т. 3 Је зич ких по у ка, Наш је зик, IV, н. с., 5 6, 275 276. Јо н ке 19 62 19 63: Lj u d e v it Jo n ke, Si n t a k t ič ke p o g r e š ke u ve z i s g l a go lo m t r e b a t i, Je z i k, X: 5, 1962 1963, 156 158. Клајн 2003: Иван Клајн, Реч ник је зич ких не до у ми ца, Бе о град: Срп ска школ ска књига. Клајн 2004: Иван Клајн, О скло пу ре че ни це, [у књизи] П. Ивић, И. Клајн, М. Пеши кан, Б. Бр бо ри ћ, Срп ски је зич ки при руч ник, Бе о г рад: Бе о г рад ска к њи га, 139 164. К л и ко ва ц 2011: Д у ш к а К л и ко ва ц, О гла г о л у т ре ба т и: т е о ри ја, у по т ре ба и нор ма, Наш је зик, XLII: 3 4, 2011, 3 24. Ко ва че вић 1957 1958: Slo bo dan Ko va če vić, Gla gol tre ba ti, Je z i k, VI: 4, 105 106. Ма ре тић 1924: To mi slav Ma re tić, Hr vat ski ili srp ski je zič ni sa vjet nik, Za greb: JA ZU. М а р ко ви ћ 1950: С в. М а р ко ви ћ, О у по т р е би л и ч н и х и б е з л и ч н и х о б л и к а гл а г о л а т р е б а т и, Наш је зик, I, н. с., 7 8, 311 317. Мар ко вић 1954: Св. Мар ко вић, Да ли је упо тре ба лич них об ли ка гла го ла т р е б а ти не п р а ви л н а?, Књи жев ност и је зик у шко ли, I: 4, 245 252. О с т о ји ћ 19 9 7: Б р а н и с л а в О с т о ји ћ, Још о кон с т ру к ц и ја м а с г л а г о лом т р е б а т и, Срп ски је зик, 3/1 2, 15 18. Пе цо Пе ш и к а н 1967: A si m Pe c o, M i t a r Pe ši k a n, In for m a t or o sa v re me n o m k nji ž e v n o m je z i k u s a r e č n i k o m, Be o grad: Mla do po ko le nje. Пи пер 2005: Пре драг Пи пер, Мо дал ност, [у књизи] Си н т а к с а с а в р е м е н о г а с рп с ко г је з и к а (п р о с т а р е ч е н и ц а) (ред. М. Ивић), Бе о град: Ин сти тут за срп ски је зик СА НУ / Бе о град ска књи га / Ма ти ца срп ска, 636 649. П и пе р К л ајн 2 2014: Пре драг Пи пер, Иван Клајн, Нор ма т ив на гра ма т и ка срп ског је з и ка, Но ви С а д: М а т и ц а с рп ск а, 2014. (д ру г о, и з ме њ е но и до п у њ е но и з д а њ е). Ст е в а но ви ћ 1975: М и х а и ло Ст е в а но ви ћ, Са в ре м е н и с рп с ко х р в а т с к и је з и к, I Ув од, Ф о н е т и ка, Мо р ф о л о г и ја, Бе о град: На уч на књи га, 1975. С т е в а н о в и ћ 3 19 79: М и х а и л о С т е в а н о в и ћ, С а в р е м е н и с р п с ко х р в а т с к и је з и к, I I Си н т а к с а, Бе о град: На уч на књи га (3. из да ње). Та н а с и ћ 19 95 19 9 6: С р е т о Та н а с и ћ, О у п о т р е б и г л а г о л а т р е б а т и, На ш је з и к, ХХХ: 1 5, 44 52. Фе ке те 2008: Егон Фе ке те, Ка ко би тре ба ло са тре ба ти, [у књизи] Је з и ч ке д о у ми це књ. пр ва, Бе о град: Бе о град ска књи га. 20

Па вле Ћо сић КА КО НА СТА ЈУ ЈЕ ЗИЧ КИ МИ ТО ВИ Је зич ки ми то ви се ис пре да ју као бај ке, ле ген де, па чак и као не ке све те и не по ре ци ве му дро сти. Оне има ју и ту те жи ну. Кад јед ном у њих по ве рује мо, а то се до га ђа још кад смо де ца, те шко ће нас ико ка сни је раз у ве ри ти да ни су исти ни те и да су нас це лог жи во та учи ли по гре шно. Не та ко дав но се гру па мла дих лин гви ста са Ин сти ту та за срп ски је зик из бо ри ла да у окви ру ак ци је Не гуј мо срп ски је зик ста ви на пла ка те да ЦЕ ЛО ВРЕ МЕ и ЗАД ЊИ ПУТ ни су не пра вил ни об ли ци. Ово је иза зва ло без ма ли шок у јавно с т и, по г о т о в о к а д с е по ја ви ло и у ш т а м п и. Д ру ш т в е не м р е же с у по че ле да де ле овај текст у не ве ри ци, је зич ке гру пе и фо ру ми су уза вре ли. Је дан од ко мен та ра оних ко ји ни ка ко не мо гу да по ве ру ју у ово био је: Не мо гу ће је и не ува жа вам ни ка кву ар гу мен та ци ју кад су ме и у шко ли и код ку ће учи ли да је то по гре шно. Упра во у то ме и је сте нај ве ћи про блем с овим за блу да ма што се уче у шко ли и то че сто и од про фе со ра срп ског ко ји ма је то стру ка, а и они су то на у чи ли у шко ли или код ку ће кад су би ли ма ли, не го ни је имао ко да их де ма н т у је к а д с у до ш л и до фа к ул т е т а. Н а и ме, у н и в е р зи т е т ск и п р о ф е с о ри ове про бле ме сма тра ју не ва жним и углав ном их за о би ла зе. А ка ко на ста ју ове ле ген де? Углав ном као и све дру ге, кроз на род на преда ња, а пре но се се до ско чи ца ма и уз ре чи ца ма. У оба на ве де на при ме ра, на в о де с е до ско ч и це к а о ар г у мен т а ц и ја. За зад њи пут се го во ри да не мо же та ко да се ка же јер не по сто ји пред њи пут, а за це ло вре ме да не мо же јер вре ме ни је не ки пред мет па да бу де це ло. Ево још не ко ли ко слич них до скоч и ца ко је до во де до је зи ч к и х м и то ва и за бл у да: Др ва се сла жу, а љу ди су сагла сни; Зе че ви се де ру, а љу ди ви чу; Ка ко мо же ужа сно до бро кад је ужас лош?; Не мо же пу но хва ла јер не ма пра зно хва ла... Има их још мно го, али до ста за сад. У свим на ве де ним при ме ри ма раз лог на стан ка ових за блу да је у не позна ва њу чи ње ни це да ско ро све ре чи има ју ви ше зна че ња. Да кле, за не ма ру је се по сто ја ње по ли се ми је и ли ви ше знач но сти. Углед ни лин гви сти Ло ри Ба у ер и Пи тер Тра џил у сво јој књи зи Је з ич к и м и т о в и (1998) у пр вом по гла вљу ове с а д в ећ к ул т не к њи г е на в о де у п р а в о ов ај п р о блем з а не ма ри в а њ е по л и с е ми је, под на сло вом Зна че ње ре чи мо же би т и са мо јед но. Ето још јед ног ми та у ви ду до ско чи це. Це ло зна чи исто што и ч и т а в о, па ако мо же ч и т а в о вр е ме, за што не би мо гло и це ло? Осим то га, за оне ко ји ма то ни је до вољ но, пи та ње: За што мо же да се ка же цео дан, це ле но ћи, цео ме сец и це л у го ди н у а не мо же це ло време? Убе ђи ва ње од стра не углед них лин гви ста да за д њи у зна че њу по с лед њи 21

н и је по г ре ш но, да се ра д и о уо би ча је ном п ре но ше њу зна че ња, т ра ју већ ско ро чи тав век, али то ни шта не по ма же јер је на род но пре да ње увек ја че од свих ар г у ме на т а. Да, д р в а се с ла ж у, али сла жу се и љу ди ако су са гла сни. Гла гол с ла га т и се та ко ђе има ви ше зна че ња, а ово за љу де је чак и че шће у упо тре би и ско ро да је не ве ро ват но да је и ова ле ген да за жи ве ла. На рав но да мо же мо да се сла же мо по г о т о в о к а д смо с ло ж н и. Зеч ја ко жа се де ре, да, али де ру се и љу ди кад се на љу те или кад је то по треб но због бу ке. И овај гла гол има мно го зна че ња и пи та ње је за што му је ле ген дом ус кра ће на баш ова упо треба. Ваљ да се не ком учи ни ло да је не при ме ре но да се љу ди де ру. На рав но да мо же пу но хва ла и чак је вр ло по жељ но. Пу но ов де чак и не ма при дев ску не го при ло шку упо тре бу та ко да ово по ре ђе ње с п ра з н и м по т п у но м а ш и по ен ту и го то во је не схва тљи во да љу ди с ди пло мом то не при ме ћу ју. Испа да да не раз ли ку ју вр сте ре чи. Уз гред, пу но зна чи исто што и мно го, та ко да ни мно го х ва ла ни је по гре шно, као што не ки твр де. Уж а сно леп по г о да к! За што не? Ко ло кви јал ни го вор и жар гон, али и стан дард ни је зик, че сто се слу же не га тив ним зна че њи ма да би по ја ча ли по зи тив на. Исто као је з и в о ле пе оч и, или у жар го ну из ра зи с т ра в а, мрак и лу д и ло з а не ш т о м но г о до бро. Али до бро, ово не мо ра би ти при хва ће но јер жар гон ни је део стандард ног је зи ка. Са мо скре ће мо па жњу ка ко до ове по ја ве до ла зи. За крај, мо ра мо се из ви ни ти сви ма они ма ко је је овај текст из нер ви рао, ако су уоп ште сти гли до кра ја. У ре ду, не мо ра те да ве ру је те да сте под ле гли је зич ким ми то ви ма, знам да их је те шко из ба ци ти из гла ве и по ве ро ва ти да су вас сви ти ја ки ау то ри те ти као што су учи те љи, на став ни ци, про фе со ри и ро ди те љи це лог жи во та на о па ко учи ли, али вас мо ли мо да не по на вља те њи хо ву гре шку и да и ви сво ју де цу учи те по гре шно. 22

ПРЕДЛОЗИ Де ја н Ми л о ра д о в О ТРАН СКРИП ЦИ ЈИ ЈЕД НОГ ФРАН ЦУ СКОГ И М Е Н А У Ма ти ци срп ској је 10. мар та 2014. го ди не одр жа на про мо ци ја дво је зичне мо но г р а фи је Ф ра н ц у с ка а м ба с а д а у Ср б и ји, на ко јој је го во рио Ње го ва е к с е л е н ц и ј а а м б а с а д о р Ре п у б л и к е Ф р а н ц у с к е Ф р а н с о а К с а в и ј е Д е н и о (François-X a v i e r D e n i a u). 1 Н а по з и в н и ц и з а по ме н у т у п р о мо ц и ју, ко ју с а м до био да пре гле дам, пи са ло је Ф ра н соа Гз а в и је Де н и о. Мо рам при зна ти да ми је Гз а в и је зву ча ло чуд но и не при род но те сам у Пра в о п и с у с рп с ко га је з и ка п р о в е рио к а ко с е т р а н ск ри бу је ф р а н ц у ско Х. 2 (Срп ски ме ди ји су у то вре ме ма хом да ва ли об лик име на с ини ци јал ним Гз-.) Ф ра н ц у ск и су гла сн и к Х у фи нал ној по зи ци ји из го ва ра се као кс (нпр. Асте рикс /Aste rix/, Бракс /Brax/, Оркс /Orx/, Фе ликс /Félix/ итд.), док се у не ким име ни ма не из го ва ра ( Б е р т ри / Be r t r i x /, Де з е / D e s a i x /, О с е р /Au xe r r e /, 3 Р у б е / Ro u ba i x / и тд.). Да к ле не по м и ње се н и јед на д ру га по зи ц и ја оси м фи на л не (по сто ји, до д у ше, п ри мер ко ји с е д о д а т н о н е о б ја ш њ а в а и ко ји с е п о м и њ е у о к в и р у т р а н с к р и п ц и је к рај њи х су гла сн и ка и л и су гла сн и ч ке ск у п и не Сент Ег зи пе ри /Sent-Exu pery/ где се, ви ди мо, фран цу ско Х пре но си као гз). 4 Од с у с т в о п ри ме р а с и н и ц и ја л н и м Х у ф р а н ц у ск и м п ри ме ри м а н а в е ло ме је на по ми сао да име Xa v i e r за пра во и ни је фран цу ско. Име је у ства ри ба ск и ј ско ( је зи ч к и и з о л ат в а н и н до е в р оп ске по р о д и це је зи к а) и по т и че и з 1 За ни мљи во је да му се отац звао Кса ви је Де нио. Од сеп тем бра 2014. ам ба са дор Францу ске у Бе о гра ду је сте го спо ђа Кри стин Мо ро (Chri sti ne Mo ro). 2 Пр а в о п и с с р п с ко г а је з и к а, и з м е њ е н о и д о п у њ е н о 2. и з д а њ е, М а т и ц а с р п с к а, Но в и С а д 2011. Ау тор тран скрип ци је име на из фран цу ског је зи ка Ду шан ка То ча нац. 3 Oвде је уну тра шња по зи ци ја. 4 По треб но је ис та ћи да се на овом ме сту Aix-en-Pro ven ce т ра н ск ри бу је као Егз ан Про ванс, док се под пра ви лом за тран скрип ци ју су гла сни ка Х фран цу ско Аix т р а н с к р и бу је к а о Екс. Да кле на јед ном ме сту -гз, на дру гом -кс. Да ли је у пи та њу гре шка или не до след ност не знам. 23

X V I в е к а. 5 Ово се име из во ди од име на ка то лич ког све ца Фран си ска Ха вије ра, ко ји је ро ђен у утвр ђе ном гра ду Ха ви је ру (Кра ље ви на На ва ра, да нас је то део Шпа ни је), по ко ме је овај ве ли ки све тац ка сни је до био пре зи ме. 6 Из вор но име ово га Ба ска је сте Fran ci sco de Jas so y Az pi li cu e ta, а на зив града Xa b i e r (т о по н и м н а б а ск и ј ском и з в о р но гл а си E t x e b e r r i a или E t x a b e r r i но в а к у ћ а, 7 ка сни је је на зив ро ма ни зо ван па та ко да нас у шпан ском гла си Ja v i e r /Ха ви јер/ а у са вре ме ном ба скиј ском Xa bi e r). Ба скиј ски из го вор гласи [ʃaβiˈer]. Ово је име ве о ма рас про стра ње но у ро ман ским је зи ци ма: има г а у ш п а н с ком, по р т у г а л с ком, ф р а н ц у с ком, к а т а лон с ком, г а л и ц и ј с ком, с по себ ним из го во ром у сва ком од ових је зи ка. Нас ов де, на рав но, за ни ма из го вор у фран цу ском је зи ку и ње го во пре ноше њ е у с рп ск и. Ф р а н ц у ск и је зи к (з а р а з л и к у од о с т а л и х р о ма н ск и х је зи к а, где се ово име из го ва ра осим у шпан ском с ини ци јал ним ме ким с или пак з, ве ро ват но под ути ца јем из вор ног је зи ка) ба скиј ско име Xa vi er пре носи као [ɡza vje]. 8 М и у с р п с ко м је з и к у н е м о же м о п р и х в а т и т и ф р а н ц у с к и и з г о в ор и бу к в а л но п р е не т и и ме у о б л и к у Гза ви је и з ви ше ра з ло г а. И н и ц и јал на ску пи на гз- не при род на је у срп ском је зи ку и не ма ни јед не ре чи ко ја њ о ме по ч и њ е. При х в а тљи в о је и п ри р од но је д и но Кса в и је 9 за то што у српском је зи ку већ по сто је ре чи с по чет ним кс-: ксан т и п а, ксе но ман, ксе но фо б, кс и ло гра ф, кси ло фон, име на Ксе н и ја и Ксе ркс итд. 10 П и с а њ е с т ра н и х и ме на у срп ском је зи ку не на сла ња се увек на из вор но пи смо и из го вор, од то га се че сто од сту па ка ко би се реч што лак ше укло пи ла у наш си стем и ра ци онал но при ла го ди ла већ уста ље ној упо тре би у ли те ра ту ри и јав ној ре чи. 11 5 И з в о р: В и к и п е д и ја (од р ед н и ц а X a v i e r /g i v e n n a m e / на ен гле ском и F r a n c i s X a v i e r на ен гле ском и Ф р а н с и с ко Х а в и је р на срп ском). 6 Сма тра се да је Фран си ско Ха ви јер по сле Све тог Пе тра по кр стио нај ви ше љу ди. 7 Бу ду ћи да ба скиј ски је зик ни је имао ујед на чен пра во пис до ше зде се тих го ди на прошлог ве га, овај то по ним (ка сни је и пре зи ме) сре ће се у мно гим об ли ци ма. 8 У фран цу ском је зи ку по сто ји ве о ма ма ло ре чи с по чет ним Х. Овај се су гла сник ис пред с а м о г л а с н и к а а чи та као гз, у свим оста лим по зи ци ја ма (XE, XI, XY) као кс (Paul Ro bert, Le Pe tit Ro bert, Dic ti on na i re de la lan gue française, Pa ris 1984). 9 Мно ги се ро ма ни сти не ће сло жи ти с овим, по го то во не они ко ји се ба ве фран цу ском фо не ти ком и тран скрип ци јом. 10 Грч ко Ξ Х у срп ском пре но си се као кс (Алек сан дар, По лукс итд.), а у ме ђу са мо глас н и ч ком по л о ж а ј у у п р е ф и к с у к а о гз: е г з а н т е м, е г з а рх, е г з о н и м итд., па та ко и у ре чи ма из ла т и н ског: е г зак т ан, е г зе м п лар, е г з и би ц и ја и тд. У ова к а в од нос мо же мо с т а ви т и и фра н ц у ск а и м е н а Кс а в и је Е г з и п е р и. У ову ску пи ну ре чи иде и на зив аме рич ке ком па ни је Ксе рокс (Xe r o x ; не З е р о кс, п о е н г л е с ко а м е р и ч ко м и з г о в о р у), ко ја с е б а в и п р о и з в од њ о м ш т а м п а ч а, ма ш и на за фо т о ко п и ра ње и тд. При па д н и ц и с т а ри је г е не ра ц и је још се ж и во се ћ а ју не к а да ш ње ш и р о ке у п о т р е б е г л а г о л а кс е р о к с и р а т и ф о т о ко п и р а т и. 11 Го д и не 2014. у и з да њу Me d i t e r r a n P u bl is h i ng и Hel le n ic So ci et y for Et h ics у Но в ом С а д у иза шла је књи га Пр и ме ње н а е т и ка, ко ју с у у р е д и л и Д у ш к а Ф ра не т а и Ев а н г е ло с Пр о т о папа да кис. У овој књи зи је дан од ау то ра је сте и про фе сор пра ва на Уни вер зи те ту у Ли лу Кса ви је Ла бе (Xa vi er Labbée). Ње го во име тран скри бо ва но је упра во Кс а в и је. 24

G ОСВЕТЉАВАЊЕ Б о ја н а Ми л о са в ље в и ћ ОНИ НИ КА ДА НИ СУ КОД КУ ЋЕ О ХИ ПЕР БО ЛИ У РАЗ ГО ВОР НОМ ЈЕ ЗИ КУ Јед но од чо ве ко вих схва та ња све та око се бе је сте и схва та ње да све што је ва жно, то мо ра би ти и ве ли ко. Оту да се и у го во ру сва ко днев не ко му ник а ц и је оно ш т о је з н а ч ај но, би т но, по с е б но и н а гл а ш а в а, ис т и че, по не к а д т о л и ко да се и п ре т е ру је п ре у ве л и ча ва њем. На п ри ме р, за не ко г а ко је м но г о умо ран сли ко ви то се ка же да је м р т а в ум о ра н, з а у г од но п р о в е де но в р е ме на не кој за ба ви ка же се бо гов ск и п ро вод, за вре ме ко је се тро ши уза луд ка же се (чи т а ва) веч нос т, ка да се же л и ис ка за т и ве л и ка за х ва л нос т не ко ме, ка же се хва ла до не ба и тд. Ме ђу т и м, не п р е т е ру је с е у г о в о ру с а мо п р е у в е л и ча ва њем, ма к си м и зи ра њем не г о и у ма њи ва њем, м и н и м и зи ра њем, т е се за не ко га ко је вр ло млад мо же ре ћи да је је два п у но ле т ан, за сла би ји оброк мо же се ре ћи да су са мо дв а з а л о га ја, за кра ће вре ме, ко је сва ка ко ни је са мо је дан ми нут или са мо је дан се кунд, ка же се м и н у т и се к у н д(а) нпр. Вра ћам се за м и н у т или Са мо се кунд, мо лим Вас итд. У сви м ови м сл у ча је ви ма, за бе ле же н и м у ра з л и ч и т и м т и по ви ма д иск у р са р а з г о в о р ног је зи к а, ма хом не ф о р ма л ног с т и л а, ви д но и л и не, ле ж и фи г у р а г о в о р а ко ја с е на зи в а х и пе р б о л а. 1 Њ о ме г о в о р н и к с т а њ е с т в а ри п р е т е р а но уве ли ча ва или ума њу је, чак до екс тре ма, же ле ћи та ко да их по себ но ис так не и на гла си. О х и пе р б о л и и о в е ћ и н и је зи ч к и х фи г у ра у л и т е ра т у ри с е г о в о ри још од Ари сто те ла и Квин ти ли ја на. Оне су, од по чет ка ин те ре со ва ња за фи гу рат и в но из ра жа ва ње у је зи к у па до да на с, сме ш т а не у обла с т ре т о ри ке, т е о ри је 1 О с н о в у н а ш е г ко р п у с а ч и н е н е ф о р м а л н и, с п о н т а н и р а з г о в о р и ко је с м о з а б е л е же л и у с в а ко д н е в н и м с и т у а ц и ја м а, н а т е л е в и з и ји, к а о и н а и н т е р н е т с к и м ф о р у м и м а. 25

к њи жев но с т и и с т и л и с т и ке. У р е т о ри ч к и м ис т ра ж и в а њи ма на с т о ја ле с у с е де фи н и с а т и и р а з в р с т а т и у к ла си фи к а ц и је р а з л и ч и т и х па р а ме т а р а. 2 У теори ји к њи жев но с т и ис т и ца ле су се по е т ске и с т и л ске фу н к ц и је фи г у ра г о во ра и фи г у ра т и в ног је зи ка уоп ш те ра з л и к у ју ћ и п ри том ст и л ск и обо јен, мар к и ран и стил ски не у тра лан го вор. Од с р е д и не 20. ве к а п ри с т у п у ис т ра ж и в а њу фи г у ра г о во ра је д ру г а ч и ји, све ст ра н и ји, ш и ри. О њи ма се го во ри не са мо у ок ви ру к њи жев но у ме т н и ч ког тек с та не го у ок ви ру тек с та уоп ш те. О т к ри ва ју се њи хо ви је зи ч к и ме ха н и зм и и на ч и н и фу н к ц и о н и с а њ а. По сма т ра ју с е к а о ф ор ма, к а о је зи ч к а с т ру к т у ра чи ја функ ци ја у је зи ку ни је са мо естет ска и по ет ска (Ко ва че вић 2000: 11 12). Али, ни су све фи гу ре го во ра за до би ја ле исту па жњу на уч ног ин те ре сова њ а. При мат су до би ја ле фи г у ре ко је по ч и ва ју на п р о ме н и зна че њ а (т р о п и), а пр ва ме ђу њи ма је би ла, а ре кло би се и оста ла, ме та фо ра. 3 Та ко се да нас под фи гу ра тив но шћу је зи ка че сто под ра зу ме ва са мо ме та фо ра и фи гу ра тивно с т с е н ај че ш ће в е з у је з а с т и ло г е но с т. То ме је, к а ко п и ше М. Ко в а че ви ћ, прет хо ди ло кон стант но су жа ва ње ре то ри ке нај пре са пе то дел не на тродел ну, па са тро дел не на јед но дел ну 4 што је до ве ло до ње ног по ду да ра ња са јед ном фи гу ром ме та фо ром (Ко ва че вић 2000: 14). Из тог раз ло га је хи пер бо ла, као и мно ге дру ге фи гу ре го во ра, из о ста ла из не к и х озби љ н и ји х ис т ра ж и ва ња. Њој се ви ше на у ч не па ж ње по к ла ња т ек са раз во јем ана ли зе дис кур са, од но сно кон вер за циј ске ана ли зе, и ин тер дисци пли нар них на у ка као што су пси хо лин гви сти ка, ког ни тив на лин гви стика и др. По ка зу је се да хи пер бо ла ни је са мо обе леж је пи са ног је зи ка и да се не ја вља п ре вас ход но у л и те ра л н и м тек сто ви ма (у љу бав ној по е зи ји, у са га ма, у бај ка ма, у тра ге ди ја ма и др.) и у ар гу мен та тив ним тек сто ви ма (у по ли тичким го во ри ма, у суд ским го во ри ма и др.), као и да ни је пре те жно обе леж је је зи ка мо ћи, ка ко је од ан ти ке сма тра но. Мно го је ви ше не го што се прет по 2 St a r i r e t o r i č a r i i p o e t i č a r i n i s u s e sl a g a l i n i o ko b r o ja f i g u r a, n i t i o ko s hv a t a nja p o je d i n i h fi gu ra, ni ti oko gru pa u ko je bi se mo gle sku pi ti srod ne fi gu re. Ipak, od ve li kog bro ja fi gu ra ko je su se ne kad raz li ko va le, na zi vi oko tri de se tak i da nas se če sto upo tre blja va ju (Со лар 1988: 66). 3 Та ко је и И. Гриц кат сма тра ла да су лин гви стич ке па жње нај вред ни је оне фи гу ре у ко ји ма се по ја вљу ју тран сфор ма ци је зна че ња уну тар са мих лек сич ких је ди ни ца (или њихо вих ни зо ва : слу чај код але го ри је, алу зи је и иро ни је), без слу же ња дру гим је зич ким средстви ма, нпр. реч туп по чи ње да зна чи не и н т е л и ге н т а н, или вој ска вој н и к или кров к у ћ а бе з су фи к са ц и је и л и п ре фи к са ц и је, бе з спе ц и ја л ног и н т о н и ра њ а, а че с т о и бе з у т и ца ја ш и рег кон тек ста. Код тих фи гу ра пред мет стил ске опе ра ци је је зна че ње ре чи, а не не ки мо ме нат ре че нич не упо тре бе те ре чи (Гриц кат 1967: 221). 4 Пе т о д е л н а р е т о р и к а ј е п од р а з у м е в а л а : а) i n ve n t i o, ч и ј и ј е п р е д м е т б и л о о к у п љ а њ е м а т е р и ја л а, н а л а же њ е а р г у м е н а т а, и з б о р т е х н и ке у б е ђ и в а њ а, б ) d i s p o si t io, ч и ји је п р ед м е т ра ш ч ла њи в а њ е г о в о ра на њ е г о ве гла в не де ло ве и у т в р ђи в а њ е њи хо в ог ра с по р е да, в) elo cu t io, ко ји се ба ви из ра зом и сти лом, г) ac tio, ко ји се ба ви пи та њи ма др жа ња го во ра, и д) me mo ria, ч и ји је п ред ме т па м ће ње, за па м ћ и ва ње г о во ра. Тро дел на об у х ва т а i n ven t i, d is po si t io и elo cu t io, а јед но дел на elo ku tio (Пе тро вић 1975: 14, пре ма Ко ва че вић 2000: 9). 26

с т а в љ а ра с п р о с т ра њ е на и у г о в о ру св а ко д нев не ко м у н и к а ц и је 5, а осим убеђи в ач ке и ма и д ру г е ко м у н и к а т и в не фу н к ц и је, н п р. екс п р е си в н у фу н к ц и ју. Бр ој ис т р а ж и в а њ а по св е ће н и х х и пе р б о л и з а ви д а н је и п ри ме ћу је с е д а с е на у ч на ре ви та л и за ц и ја х и пе р бо ле као фи г у ре од ви ја из ви ше л и н г ви с т и ч к и х п р а в а ца. Та ко с е у ис т ра ж и в а њи ма л и н г ви с т и ч ког к а ра к т е ра х и пе р б о ла по сма т ра к а о је зи ч к а с т ру к т у р а и у т в р ђу ју с е лек си ч ко -г р а м а т и ч ке ф о р ме у ко ји м а се ос т ва ру је, а л и п р вен с т ве но у г о во ру сва ко д нев не ко м у н и ка ц и је. По сма т ра с е и у ко н т е к с т у п р а г м а т и ч к и х, ко г н и т и в н и х и п с и хо л о ш к и х е л е м е н а т а ко му ни ка ци је. Има ју се у ви ду кон текст, адре сат, пре су по зи ци ја и др.; зат и м, Грај с о в а кон в е р з а ц и ј ск а на че ла, на р о ч и т о на че ло к в а н т и т е т а и на че ло ква ли те та. Та ко ђе се имају у ви ду при ро да кон тра ста на ко јем по чи ва хи перб о л а, п р о це с р а з у ме в а њ а и п р е по зна в а њ а у ко м у н и к а ц и ји, р а з л и ч и т и с т е п е н и п р е т е р и в а њ а ; п о т о м р а з л о з и у п о т р е б е х и п е р б о л е у г о в о р у, р е а к ц и је с а г о в о р н и к а н а х и п е р б о л и ч а н г о в о р и д р. ( Ка но Мо ра 2003 2004; 2006; Ро бертс, Кре уз 1994; Хри сто ду ли ду 2011; Кла риџ 2011). У ср би сти ци до са да шња ис тра жи ва ња у до ме ну се ман ти ке пре у ве ли чав а њ а, н а г л а ш а в а њ а, и с т и ц а њ а и с л. н и с у б и л а п р ед м е т но од р е ђ е н а с а мо фе но ме ном х и пер бо ле не го и д ру г и м је зи ч к и м фе но ме н и ма на сви м је зи ч к и м н и во и ма, и т о о би ч но у ок ви ри ма с е ма н т и ч к и х к а т е г о ри ја к в а н т и фи к а ц и је, ква ли фи ка ци је, гра ду ел но сти (су пер ла тив но сти), оче ки ва но сти (екс пек тивно сти), екс пре сив но сти и др. Та ко смо, осла ња ју ћи се на ре ле вант ну ли те рат у ру, до ма ћу и с т ра н у, о х и пе р б о л и, о екс п р е си в но с т и у је зи к у и о је зи ч к и м с р ед с т ви ма п р е у ве л и ча в а њ а, ис т и ца њ а, на гла ша в а њ а и сл., у јед ном на шем ра ни јем ис тра жи ва њу из дво ји ли нај ва жни је се ман тич ко -праг ма тич ке одли ке хи пер бо ле, а то су: 1) и з ра з и т а е в а л у а т и в н о с т, 2) кон т ра с т и з м е ђ у опи са ног и ствар ног ста ња ства ри, 3) и с ка з и в а ње не и с т и не ко ја н и је л а ж (ф а к т и в н о с т), 4) о т в о ре н о, н е с к р и в е н о п ре т е р и в а ње и 5) о с т в а р и в а ње у са рад њи с адре са том (ин тер ак тив ност) (Ми ло са вље вић 2015). Н а и м е, х и п е р б о л а с е од л и к у је с у бје к т и в н о ш ћ у је р с е њ о м е и з р а ж а в а го вор н и ков емо т и в н и с тав п ре ма с т вар но с т и, и то у ви д у оце не по па ра ме т ру ко л и ч и не, т ач н и је, у ви д у оце не п р е ко ме р но с т и. У п ри ме ру Ово је нај бо љи филм ика да [снимљен]! 6 ис ка зу је се оце на п ре ви ше од оче к и ва ног ис по ље на 5 О в е л и кој у че с т а ло с т и х и пе р б о ле у г о в о ру и о по т р е би да с е на у ч но оп и ше по т в р ђу ју и р е з у л т а т и јед н о г и с т р а ж и в а њ а. Н а ко р п у с у а м е р и ч ке с а в р е м е н е к њи же в н о с т и п о к а з а л о с е д а с е од н е ко л и ко и с п и т и в а н и х ф и г у р а г о в о р а (м е т а ф о р а, и р о н и ја, с и м и л е, р е т о р и ч ко п и т а њ е и д р.), н а д р у г о м м е с т у п о у ч е с т а л о с т и н а ш л а х и п е р б о л а, од м а х н а к о н м е т а ф о р е (Кре уз и др. 1996: 91, пре ма Ка но Мо ра 2006: 26 27). 6 Бу д у ћ и д а п р и м е р и ко је н а в о д и м о п о т и ч у и з р а з г о в о р н о г је з и к а, је з и к а н е ф о р м а л н о г с т и л а, в р л о ч е с т о с т и л с к и и г р а м а т и ч к и од с т у п а ј у од н о р м е к њи же в н о г је з и к а, т е с м о и х ов де ко ри го ва ли. На ше ис прав ке, до пу не и сл. ста вља ли смо у угла сте за гра де. 27

као до па да ње ко је на емо ци о нал ној ска ли иде до нај ви ше тач ке до тач ке од у ше вље ња. И у п ри ме ру Ово [ивица окр ње ног ру ко на сло на фоте ље] је го ре о д н а ј г о ре г с е ч и в а! ис ка зу је се оце на пре ви ше од оче ки ва ног, с тим што с е и с по љ а в а к а о не д о п а д а њ е ко је н а е мо ц и о н а л ној с к а л и и де д о н ај н и же тач ке до тач ке за пре па шће ња. Х и п е р б о л а по ч и в а н а ко н т р а с т у и з м е ђ у о п и с а н о г и с т в а р н о г с т а њ а с т в а р и. Што је кон траст, кон фликт ја чи и што је ма ње ве ро ват но и ма ње ис т и н и т о и ло г и ч но оно ш т о је ис к а з ом р е че но, т о је х и пе р б о ла уоч љи ви ја. Од но сно, што је кон траст сла би ји и што је ве ро ват ни је и исти ни ти је и ло гични је оно што је ис ка зом ре че но, то је хи пер бо ла сла би је ви дљи ва и не на метљи ва. Ис каз Ми ли он љу ди ме је ју тр ос зва ло за оглас не сум њи во је хи пер бол и ч но у по т р е бљ ен бу д у ћ и да је не ве р о в ат но да м и л и он љу д и по з о ве не ко г а у то ку јед ног да на, а ка мо ли за јед но ју тро. Ис каз Де се т о ро љу ди ме је зва ло за оглас, з а ви сно од кон т е к с т а, мо же би т и х и пе р б о л а, а л и и не мо р а з а т о ш т о у од р е ђ е н о м т р е н у т к у м о же од г о в а р а т и с т в а р н ој с и т у а ц и ји. Н а и с т и на чин мо же се по сма тра ти и ис каз Ве љ ко и ја с е г о д и н а м а п о з н а је м о, где т ем по ра л н и и н с т ру мен т а л го д и н а м а мо же зна ч и т и з а и с т а д у ж и н и з г о д и на нпр. де сет и ви ше, али мо же би ти и са мо хи пер бо лич на фор ма за озна ча ва ње пе ри о да од две-три го ди не. И а ко с е х и пе р б о лом и с ка з у је н е и с т и н а, о н а н и је л а ж. Х и пе р б о л и ч н и и с к а з, д а к л е, н и је п р о т и в ч и њ е н и ч н и. Н и ко од у че с н и к а у ко м у н и к а ц и ји х и пе р б о л и ч н и ис к а з не ће т у ма ч и т и к а о на ме р но ис к а з а н у не и с т и н у. Х и пе р б о лом с е т а ко ђ е о т в о р е н о, н е с к р и в е н о п р е т е р у је у оп и с у с т а њ а ства ри. Го то во у свим слу ча је ви ма ен ко ди ра се и де ко ди ра на же ље ни начин, јер го вор ник има са го вор ни ка ко ји са ра ђу је са њим, та ко да у ва жне с е ма н т и ч ко -п р а г ма т и ч ке од л и ке х и пе р б о ле спа да и и н т е р а к т и в н о с т ко ја с е т е ме љи на з а јед н и ч ком де ло в а њу г о в о р н и к а и с а г о в о р н и к а у р а з ви ја њу дис кур са. Са рад нич ки од нос под ра зу ме ва да је са го вор ник де ко ди рао хипе р б о л и ч нос т ис к а з а, ш т о на од ре ђе н и на ч и н и си г на л и зи ра ве р ба л но и л и не вер бал но, и да ју је при хва тио. То се у про це су ко му ни ка ци је од ви ја си мулт а но, а к а ко ис т ра ж и ва њ а по к а зу ју, ис по љ а ва се к а о смех, ре а г о ва ње д ру г ом х и пе р б о лом, д ру г ом фи г у р ом г о в о р а, до п у њ а в а њ ем и тд. Ме ђу т и м, успе ш ном и ден т и фи ко в а њу х и пе р б о ле у г о в о ру до п ри но си и р е л а т и в н о ус т а љ е н а, ко н в е н ц и о н а л и з о в а н а л е к с и ч ко - г р а м а т и ч к а ф о р м а хи пер бо лич них ис ка за, па се као фор му ла ич ки из ра зи у ти пи зи ра ним ко мун и ка т и в н и м си т у а ц и ја ма ко ри с т е за из ра жа ва ње се ма н т и ке п ре у ве л и ча ва ња и ума њи ва ња. Због ка ра к т е ри с т и ч не лек си ч ко -г ра ма т и ч ке фор ме, м но г и х и пе р бо л и ч н и ис ка зи се и ван кон тек ста мо гу раз у ме ти као фи гу ра тив ни. Та ко се нпр. хипе р бо л и ч к и ис ка з У гра ду је па као! мо же ра з у ме т и као т и п и чан за у ка зи ва ње 28

на лет ње вру ћи не, на гу жве у са о бра ћа ју и др. Ис ка зом Не ма те о риј ске шан се ис к а з у је с е нај ви ш и с т е пен у в е р е но с т и, у б е ђе но с т и г о в о р н и к а у не ш т о, на п ри ме р Не ма те о риј ске шан се да Зве зда по бе ди Пар ти зан итд. Ва жно је зна ти да је хи пер бо ла у осно ви кре а тив ни чин (Ме кар ти, Картер 2004: 150) па су је зич ке фор ме и лек сич ко-гра ма тич ка сред ства у слу жби х и пе р б о ле не ис ц рп на. Ме ђу т и м, нај у оч љи ви ји ф ор ма л н и екс по нен т и х и пе р б о ле је с у лек си ч к и и н т ен зи фи к а т о ри ко ји ма с е зна чењ ск а ком по нен т а ко ја у к а з у је на не ко и з ра зи то обе леж је мак си ма л и зу је, од но сно ми ни ма л и зу је. Пре ма ка те го ри ја л ној при пад но сти, мо гу би ти при ло зи и при де ви, нпр. н и к а д а, увек, п о т п у н о, ап с о л у т н о, са свим, бе с к р а ј н о, г р а н д и о з н о, н е и з м е р н о, с а в р ш е н о, и д е а л н о, бо жан с тве но, али и име ни це, за ме ни це и гла го ли, код ко јих је зна че ње кванти фи ка ци је (ин тен зи фи ка ци је и гра ду ел но сти) угра ђе но у њи хо ву се мантич ку струк ту ру, нпр. ужас, ка т а с т р о фа, п а ка о, м а ра т он, н и ко, сви, обож а в а т и, д и в и т и се, уб и ја т и се од не че га, уми ра ти од не че га / за не ким или н е ч и м, п о л у де т и од н е ко га и л и н е че га, о т ка ч и т и, м р з е т и, бом ба р д о в а т и итд. Ево и при ме ра ко ји то илу стру ју. У ис ка зу Обо жа ва м Бред[а] Пи та! Обо жа ва ла са м ра ни је и Том[а] Кру за! го вор ник свој од нос по што ва ња пре ма од ре ђе ној осо би пред ста вља као обож а в а њ е. У п ри ме ру За што не про баш сам сунг [телефон]?! Ја сам про сто за љу бље на у сам сунг [телефон]! Ни кад га не бих ме ња ла! п ри в р же но с т од ре ђе ној вр с т и а па ра та се п ред с та в ља као с та ње за љу бље но с т и у тај а па рат. Те ш ко еко ном ско - со ц и ја л но ста ње на ро да у ис ка зу Док на род уми ре од гла ди, ови, по гле дај, шта ра де! х и пе р б о л и ч но с е п ри к а з у је к а о с т а њ е у м и р а њ а. За тим, оно што се по вре ме но, с вре ме на на вре ме до га ђа пре до ча ва се друг и ма к а о с т а л но, не п р е к и д но, о че м у св е до ч и п ри лог н и ка да у ис к а з у Они ни ка да ни су код ку ће! Час су у ви кен ди ци, на се лу, час код ћер ке, час, не знам ни ја где. У ис ка зу Она је бес крај но п а ме т но де те, а и т а лен т о ва на је! сте пен ис по ља ва ња ин те лек ту ал не мо ћи при де вом бес кра јан хи пер бо лично се пред ста вља та ко као да се не мо же са гле да ти, из ме ри ти. Дру ги пак при мер Гле дај к у да иде ш, с ло ми ће ш в ра т! и л у с т ру је си т у а ц и ју у ко јој се са г о вор н и к у мо г у ћ а по вре да, оз ле да услед не па ж ње п ре до ча ва к а о т ра г и ча н крај, про паст пу тем фра зе о ло ги зма с л о м и т и в ра т. По сма тра ни у кон тек сту, али и ван ње га, мо же се за па зи ти да су сви ови ис ка зи ка ра к т е ри с т и ч н и за од ре ђе не г о вор не ч и но ве за у бе ђи ва ње, у ве рава ње са го вор ни ка у свој став или у са др жај оно га о че му се го во ри, као и за ис ка зи ва ње (не)за до вољ ства по во дом не че га. Пре по зна ју се и као да ва ње комп л и ме н а т а и по х в а л а с а г о в о р н и к у, а л и и к а о у по з о р а в а њ е с а г о в о р н и к а н а не ш т о. Да к ле, хи пер бо лич ни ис ка зи су на се ман тич ко-праг ма тич ком пла н у тип ски па су са мим тим и фор мал на обе леж ја од ре ђе них го вор них чи но ва. Оту да се 29

на пла ну син так се че сто ја вља ју у спе ци јал ним син так сич ким кон струк ција ма, од ко јих су не ке иди о ма ти зо ва не и лек си ка ли зо ва не. Та кве су, на приме р, с ле де ће кон с т ру к ц и је: 1) си н т а г мат ске кон с т ру к ц и је у ко ји ма с е ис по љ а в а т зв. с у пе р ла т и в но с т в л а с т и т ог зна че њ а и ме н и це 7 (Ово је кон ц е р т го д и не; На но, по га ча ти је врх в р хо в а; То је же на мог жи во та), 2) ус т а љ е на и ф р а з е о ло г и зи р а на по р е ђе њ а ( Б е ж и од по с л а као од ку ге!; Је де мно го ма ло, као пти чи ца), 3) с у пе р л а т и в не р е че н и ч не кон с т ру к ц и је (Ап с о л у т н о је н а ј бо ља с т в а р ко ја м и се и ка да до го д и л а; Ли му нов сок је нај бо ља ствар за ваш ор га ни зам; Ово ми је нај срећ ни ји дан у жи во ту; Нај го ри срп ски по сао ве ка: Тај најл о ш и ји тзв. по сао ве ка скло пи ла је власт уо чи из бо ра), 4) пред ло шко -па де жна кон струк ци ја до + ген. име ни це са зна че њем гранич ног ен ти те та (пла фон, не бо, врх, дно и др.) Пу т и но ва по п у ла р ност ст и г ла до пла фо на, Хва ла ти до не ба, Сто мак јој је до бра де а из гле да фан та стично, По ки сли до го ле ко же, Ск ла ди ште нео с тва ре ни х иде ја мо же до бес кра ја да ума ра гла ву сва ком умет ни ку, Во ле ти до смр ти и др. 5) кон струк ци је са бро је ви ма, обич но пет, де се т, ше сна ес т, сто, хи ља ду, ми ли он, то на итд. Као акро ба та се из ви јам и оба вљам по пет рад њи истов ре м е н о; Два са та пу ту јем с Но вог Бе о гра да до Бран ко вог мо ста. 6) кон с т ру к ц и је са за ме н и ца ма све и ни шта, ни ко и сви: Све је п о ск у п е ло! За х и ља д у д и н а ра у п р о да в н и ц и н и ш т а не м о ж е ш к у п и т и, На ул и ц и да н а с, не дај бо же, ни ко не ће да ти по мог не! и др. 7 ) мно жин ски об ли ци име ни ца са вре мен ским зна че њем: в е ко в и м а, год и н а м а, м е се ц и м а, да н и м а, н о ћ и м а, са т и м а: Да н и м а м и д о са ђ у је, Са т и м а с м о се с м р з а в а л и че ка ј у ћ и а у т о бус. Као ш то п ри ме ри по ка зу ју, м но ге х и пе р бо ле се ост ва ру ју п ре ко ме та фо ре, ус т а љ е ног по р е ђе њ а и ф ра з е о ло г и з а ма. Ве з а и з ме ђу х и пе р б о ле и ме т а ф о р е је т а ко т е сна да с е мо же г о в о ри т и о х и пе р б о л и ч н и м ме т а ф о р а ма, од но сно о ме т а ф о ри ч к и м х и пе р б о л а ма (н п р. Уб и ће м е м а ј ка а ко з а ка с н и м). Та ко ђе су м но г а фра з е о ло ш к а по р е ђе њ а и м но г и фра з е о ло ш к и спо је ви и н хе р ен т но хи пер бо лич ни (нпр. ве дри т и и обла чи т и, би т и ма њи од ма ко вог зр на, би т и лак као пе ро, би ти те жак као цр на зе мља), та ко да је по сма тра ње хи пербо ле те шко одво ји во од иди о ма уоп ште. Но, као што смо ре кли, ово су са мо не ке од је зич ких фор ми ко ји ма се го вор у сва ко днев ној ко му ни ка ци ји мо же хи пер бо ли зо ва ти. Оп се жни јим ис тра жива њи ма би се сва ка ко де т а љ н и је, ис ц рп н и је и п ре ц и зн и је мо гле п ред с т а ви т и фор ма л не, об л и ч ке ка ра к т е ри с т и ке х и пе р бо ле. Зна чај но је и па к на по ме н у т и 7 Тер мин ко ји је упо тре би ла И. Гриц кат (1967). 30

и то да се хи пер бо ла по ја вљу је у раз ли чи тим ти по ви ма дис кур са раз го ворног је зи к а екс п р е си ви зи р а ју ћ и т а ко с а м г о в о р. Зб ог у че с т а ло с т и и р а с п р о с т р а њ е но с т и у ко м у н и к а ц и ји, с е ма н т и к а п р е т е ри в а њ а (п р е у в е л и ча в а њ а и у ма њи ва ња) х и пе р бо л и ч н и х из ра за, ка ко он и х ус т а ље н и х т а ко и он и х ма ње уста ље них, у не ким слу ча је ви ма се, на пр ви по глед, и не осе ћа. Та не у па дљивост хи пер бо ле у го во ру омо гу ћа ва јој да кат кад по слу жи као вр ло де лот в о р но ма н и п у л а т и в но је зи ч ко с р ед с т в о. Л и т е р а т у р а : Гриц кат 1967: И. Гриц кат, Стил ске фи гу ре у све тлу је зич ких ана ли за, На ш је з и к, XVI/4, 217 235. Гри ц кат 1986: И. Гри ц кат, Екс п ре си в не си н т а г ме са г е н и т и ви ма у с рп ско хр ват ском је зи к у, Ј у ж н о с л о в е н с к и ф и л о л о г, 42, 71 94. Ка но Мо ра 2003 2004: L. Ca no Mo ra, At the Risk of Exag ge ra ting: How do Li ste ners Re act to Hyper bo le?, An glo ger ma ni ca on li ne 2003 2004, 13 25. http://an glo ger ma ni ca. uv.es :8080/Jo u r nal /Vi e wer.aspx?year=2003-04an did=ca no.pdfпреуз ето 22. 08. 2015. Ка но Мо ра 2006: L. Ca no Mo ra, How to Ma ke a Mo un tain Out of a Mo le hill: A Co r pus- - b a s e d P r a g m a t i c a n d C o n v e r s a t i o n a l A n a l y s i s S t u d y o f H y p e r b o le i n In t e r a c t i o n, Va len cia: Uni ver sity of Va len cia Press. Кар стон Ви ринг 2015: R. Car ston, C. We a ring, Hy p e r b o l ic l a n g u a ge a nd it s r e l a t io n to me tap hor and irony, Jo ur nal of Prag ma tics, 79, 79 92. Кла риџ 2011: C. Cla rid ge. Hyper bo le in En glish: A Cor pus-ba sed Study of Exag ge ra ti on, C a m b r id ge Un i ve r sit y P r e s s. Ко в а че ви ћ 20 0 0 3 : М. Кoвачевић, Ст и л и с т и ка и г ра м а т и ка с т и л с к и х ф и г у ра, Краг у је в а ц Б е о г р а д: К а н т а к у зи н- D i n ex. Ми ло са вље вић 2015: Б. Ми ло са вље вић, Хи пер бо ла у го во ру сва ко днев не ко муни ка ци је (се ман тич ко -праг ма тич ки при ступ), На уч ни са ста нак сла ви ста у Вуко ве да не 45 (у штам пи) Ме кар ти Кар тер 2004: M. McCarthy, R. Car ter, The re s mil li ons of them: hyper bo le in everyday con ver sa tion, Jo u r nal of Prag ma tics, 36, 149 184. Но ри к 20 04: N. R. Nor r ick, Hy per bo le, ex t re me ca se for mu la t ion, Jo u r nal of Prag ma t ics, 36, 1727 1739. Ро бертс Кре уз 1994: R. M. Ro berts, R. J. Kre uz, Why do Pe o ple Use Fi gu ra ti ve Lang u a ge?, Ps y c h o lo g i c a l S c i e n c e, Vol. 5, No. 3, 159 163. Со лар 1988 12 : M. So lar, Te o r i ja k n ji ž e v n o s t i, Za greb: Škol ska knji ga. Х ри с т о д у л и д у 2011: M. C h r i s t o d o u l i d ou. Hy p e r b o le i n E ve r yd ay C o n ve r s a t io n, Proce e dings of the 19 th In te r n a t i o n al S y m p o si u m on T h e o re t i c al a n d Ap plie d Lin g u i st ic s, 143 152. 31

С л о бо да н Но в ок м е т БУ БЕ, МУ ВЕ И МУ ШИ ЦЕ У ГЛА ВИ? Ж и в о т и њ е п р ед с т а в љ а ју не р а з д в о ји ви де о чо в е ко в ог ж и в о т а. По зн а т о је да су на зи ви за жи во ти ње из ра зи то ви ше знач ни и да њи ма, пре све га зах в а љу ју ћ и в е ков ној и н т е г ри с а но с т и ж и в о т и њ а у људ ск у к у л т у ру, мо же мо и ме но в а т и р а з л и ч и т е пој мо в е и з чо в е ко в е бл и же и да љ е око л и не. Ве з е ко је чо в ек уо ча в а и з ме ђу и з гле да, фу н к ц и је, а л и и св ог спе ц и фи ч ног до ж и в љ а ја жи во ти ња и раз ли чи тих пред ме та, по ја ва и осо би на усло ви ле су да најо п ш т и је к а т е г о р и је ко је д о б и ја ј у н а з и в е и з ж и в о т и њ с ко г с в е т а бу д у о н е ко је се ти чу чо ве ко ве ма те ри јал не кул ту ре и ње го вих ка рак тер них и физи ч к и х о с о би на. Та ко ж и во т и њ ск и м на зи ви ма и ме н у је мо ра з л и ч и т е а лат ке (нпр. ја ра ц но г а ри з а т е с т е ри с а њ е д р в а ; јеж ва љак са зуп ци ма по мо ћу ко г а с е ск и да ју по к лоп ц и с а с а ћ а), св а ко д нев не п р ед ме т е (н п р. змај деч ја играч ка од па пи ра; жа ба тро у гла ста ме тал на на пра ва за бло ки ра ње паркинг ме ста на тро то а ру), али и љу де од ре ђе них осо би на (лав хра бар, не у страшив чо век, ју нак; пас сви реп, су ров чо век; ни тков, ху ља). Је дан ве ли ки део при ме ра ко ји про на ла зи мо у реч ни ци ма срп ско га је зик а по т в р ђу је н а м д а с е н а з и в и м а ж и в о т и њ а мо г у и ме но в а т и и р а з л и ч и т е по ја в е и з п ри р о де, по г о т о в о оне ко је чо в ек р а н и је н и је мо г а о д ру г а ч и је да об ја сни не го по ве зу ју ћи их са дру гим пој мо ви ма ко ји су му бли ски и по знати, као што су жи во ти ње (са зве жђа, ат мос фер ске по ја ве и сл.), али и раз лич и т и с ег мен т и ма т е ри ја л не к ул т у р е (но в а ц, ме р е, х р а на и п и ће) и пој мо ви ко ји су у ве зи са људ ским те лом и раз ми шља њем. Та ко се из два ја кор пус при ме ра из жи во тињ ског све та ко јим се мо гу име но ва ти раз ли чи ти еле менти чо ве ко вог мен та л ног про сто ра, мо ти ви са них жи во тињ ским по на ша њем или ко лек тив ним до жи вља јем срп ског на ро да пре ма тој жи во ти њи. Од ап ст ракт них, не ма т е ри ја л н и х пој мо в а на ко је у с е к у н да р ној р е а л и з а ц и ји у п у ћу ју з о о ло шки на зи ви, из два ја се гру па зна че ња ко ја ре фе ри ше на ми сли, ве сти и иде је обе ле же них не га тив ном ко но та ци јом. То су, пре све га: бу ба (7. неосно ва на или на стра на ми сао, РСА НУ); бу б и ц а (3. в. бу ба 7, РСА НУ); бу ва (ла жна вест или дез ин фор ма ци ја, РСЖ); му ва (3. фиг. ми сао, иде ја ко ја одуд а р а од уо би ч а је н и х с х в а т а њ а, Р СА Н У ); м у ш и ц а (4. фи г. не о сно в а н а и л и на стра на ми сао, иде ја, прох тев, РСА НУ); црв (2. фи г. не у глед на не п ри јат на ми сао, те шко осе ћа ње ко је на гри за, му чи ко га, РМС). При мар ни сце на рио ко ји омо гу ћа ва кон цеп ту а ли за ци ју ми сли као инс е к а т а под ра зу ме в а не ко л и ко оп ш т и ји х ме т а фо ра. Пр в а је, п р е ма т е о ри ја ма о пој мов ној ме т а ф о ри 1, пој мов н а п р ед с т а в а гл а в е к а о з а т в о р е не по с у де с а 1 У ко г н и т и в н ој л и н г в и с т и ц и п ој м ов н а м е т а ф о р а с е д е ф и н и ш е к а о м е х а н и з а м р а з у м е ва ња јед ног пој мов ног до ме на по мо ћу дру гог пој мов ног до ме на (Леј коф, Џон сон 1980: 5). 32

мо зг ом у ви д у ма т е ри је ко ја г а ис п у њ а ва, од но сно кон цеп т у а л и за ц и ја м и сл и као П РЕД М Е ТА (ен т и т е та) ко ји се на ла зи у гла ви и л и у мен та л ном п ро с то ру ко ји гл а в а си м б о л и з у је ( Кли ко вац 2004: 85). 2 Д ру г и је пој мов на кон к р е т и з а ц и ја а п с т р а к т н и х п ој м о в а, к а о ш т о је м и с а о, д о м е н о м Б И Ћ А, од н о с н о ИН СЕ КА ТА, и ко ја је омо гу ће на се мом ВЕ ЛИ ЧИ НЕ ми сао је, као и ин сект, до вољ но ма ла да мо же да уђе и ста не у гла ву ко ја се пој мов но пред ставља као по су да или скла ди ште. Овај сце на рио се упот пу њу је ко лек тив ном екс пре сијом усме р е ном п р е м а и н с е к т и м а. Пр е ко ко ле к т и в не е кс п р е си је у ло г и ч к у ве зу с е до в о де на с т ра не, не о сно в а не, не п ри јат не м и с л и с а и н с ек т и ма п р е ма ко ји ма, т р а д и ц и о на л но, по с т о је не г а т и в а н од но с и з а з о р. Б у в е и м у ш и ц е су по зна те као из вор бо ле сти, а че сто мо гу да сме та ју чо ве ку, да га уз не ми рав а ју, с т в а р а ју не п ри ја т но с т и не л а г о д у. Та ко ђ е, ов а к в а кон цеп т у а л и з а ц и ја о с т в а р у је с е и п р е ко п ој м о в н е м е т а ф о р е М И САО Ј Е П У Т Н И К, п а с т о г а бе ле жи мо при ме ре као што су: Дру ге су бу би це те би ушле у гла ву (Ра дић Д. 6, 163, РСА НУ); Ко зна ка ква му је бу ба ушла у гла ву и шта сну је (Пе тр. П. 3, 24, РСА НУ); Не ка кву мом ку до ђе ва кат да се же ни, а му ха у мо зак, да ни је био ка дар изабра ти за се бе же ну (НПр. Врч. 1, 50, РСА НУ); Ре на та је би ла увјек јед на ко при ја зна, усрд на, без му ши ца (Бег. М. 7, 227, Р СА Н У ). Због осо бе но с т и ц р ва да се кре ће, ро ва ри кроз зе мљу, раз ви ла се ло гич ка ве за цр ва са ми сли ма ко је на гри за ју и ко је, слич но цр ву, ро ва ре кроз гла ву: У нај ду бљој ду би ни ипак је ко ји пут за вр тио и гри зао црв сум ње (Ђал., РМС) И фра зе о ло шки кор пус срп ског је зи ка го во ри у при лог ова квом до жи вљају ин се ка та: из би ти (ис те ра ти) ко ме му ши це из гла ве, из ле чи ти од му ши ца п ри мо ра т и ко га да се по на ша нор ма л но, бе з п ре те ра ни х п рох те ва, хи ро ва ( РСА Н У ); и з би т и (ис т е ра т и) м у ш и це и з гла в е, и з ле ч и т и с е од м у ш и ца Пој мов ни до ме ни ко је тре ба бли же да раз у ме мо или опи ше мо спа да ју у ред ти пич но чул но не са зна тљи вих пој мо ва ко ји има ју ве зе са чо ве ко вим ин те лек ту ал ним, ду хов ним и емо тивним све том, као што су нпр. жи вот, емо ци је, те о ри је, иде је, дру штве на ор га ни за ци ја, мор а л н о с т, к о м у н и к а ц и ј а и д р. Уо б и ч а ј е н и п о ј м о в и п о м о ћ у к о ј и х с е д о ж и в љ а в а ј у ц и љ н и до ме ни те ме ље се на људ ском фи зич ком и кул ту ро ло шком ис ку ству у ко је спа да ју: људ ско т е л о, п у т о в а њ е, г р а ђ е в и н е, х р а н а, б и љ к е, ж и в о т и њ е, п р и р од н е с и л е, н о в а ц и е ко н о м и ј а, све тлост и та ма, здра вље и бо лест, али и на пој мо ви ма ко ји има ју ве зе са ори јен та ци јом у про сто ру: го ре/до ле, на пред/на зад итд. (Леј коф, Џон сон 1980: 117 118). 2 Го в о р е ћ и о ко н ц е п т у а л н и м п р ед с т а в а м а п ој м а м и с а о у с р п с ко м је з и к у, Д. К л и ко в а ц ка же да се ми сао као МА ТЕ РИ ЈА мо же кон кре ти зо ва ти као НА СР ТЉИ ВИ ИН СЕКТ. Међу тим, тај за кљу чак про из и ла зи из гла гол ске и при дев ске ком по нен те у уо би ча је ним кол о к а ц и ј а м а и л и ко н с т р у к ц и ј а м а : м и с л и с е р о је, н а с р т љ и в е м и с л и, о д б р а н и т и с е о д н е ке м и с л и (Кли ко вац 2004: 92). 33

по че ти се но р мал но по на ша ти, без хи ро ва (РСА Н У ); пу ни ти не ко ме главу м у ши ца ма по бу њи ва т и, на го ва ра т и не ко га (РСА НУ); п у ст и т и не ко ме м у ву уса ди ти, ули ти не ко ме не ку ми сао, иде ју, план о не че му (РСА НУ). Та ко ђе, ови при ме ри го во ре нам да се ми сао кон цеп ту а ли зу је као СИ ЋУ ШАН ИН СЕКТ и због спо соб но сти ин сек та да се ушу ња, уву че не где (конкрет но у главу пој мов но с х в а ћ е н у к а о з а т в о р е н и, ог р а ђ е н и п р о с т о р) и т у про у зро ку је не ку ште ту сво јим не га тив ним деј ством, с об зи ром на то да се сма тра ју не чи стим би ћи ма. А. Гу ра је му ве ока рак те ри сао као не чи сте ин сект е. Њи хо ву ђа вол ск у п ри р о д у од ра жа в а пољ ско ве р о в а ње да су м у ве ђа во ље пче ле, а ве за му ва и ко ма ра ца с га ма ди је и у то ме што ши ре сво ја шко дљи ва деј ства, од но со пре но се на чо ве ка свој отров (Гу ра 2005: 326). По твр ду да овак ва ме т а фо ри за ц и ја и н се ка т а н и је уса м ље на по ја ва у с рп ском је зи к у А. Гу ра п ру жа у спе ц и ја л ном ч ла н к у по све ће ном му в и у де лу Си м бо ли ка ж и во т и ња у с л о в е н с кој н а р од н ој т ра д и ц и ји: Му в љ а си м б о л и к а људ ске д у ше с т в а р а ч и т а в спек т а р чо в е ко ви х пси хо ло ш к и х к а р а к т е ри с т и к а, ко је на л а з е и з р а з а у је зи к у, п р е св е г а у р а зно в р сној ф р а з е о ло г и ји ш и р о ко з а с т у п љ е ној у сви м с ло в ен ск и м је зи ц и м а. Је д а н од н ај р а ш и р е н и ји х ф р а з е о ло ш к и х мо де л а т ог ти па му ве у гла ви под врг нут је ис црп ној ана ли зи у члан ку О. А. Тер новске. Лек си к а и ф р а з е о ло г и ја в е з а на з а м у в е п р е но си р а з л и ч и т а у н у т р а ш њ а ста ња и рас по ло же ња, емо тив не ква ли те те, чо ве ко ве ду хов не и ум не спо собно сти (Гу ра 2005: 329). Та ко је ау тор ка на шла да му ва у сло вен ск им је зи ци ма мо же да пред ста вља: гнев, сва дљи вост, бес, ло ше рас по ло же ње (нпр. рус. к а к а я м у х а ебя у к у с и л а? / ко ја те је му ва угри зла?); т у г у, не м и р и л и л у дос т, не у рав но т е же нос т (нпр. чеш. mit mušky v hlavě / има ти му ве у гла ви би ти ту жних ми сли, ту жан, осе ћа ти не спо кој ство, не мир или има ти лу де, бле са ве иде је); ка п р и ц и о з н о с т, ћу дљи в о с т (нпр. сло вен. ime ti svo je mu he / јо г у н и т и с е; m u h a / хир, прох тев). л у дос т, не у рав но т е же нос т (нпр. чеш. mit mušky v hla vĕ / и ма т и м у ш и це у гла ви има ти лу де, бле са ве иде је); п и ја н о с т а ње (нпр. рус. од му хой / би ти под га сом); глу пост, нео се тљи вост (нпр. буг. му хи му брънчат в гла ва та / му ве му зу је у гла ви) (Гу ра 2005: 329 330). На ла жну вест, дез ин фор ма ци ју од но си се бу ва. Пр е ко и з р а з а ме т н у т и, пу сти ти (не ко ме) бу ву у уво (к а з а т и не ко ме не ш т о ш т о ће г а у з не м и ри т и, РСА Н У) мо гли смо до би ти и се к у н дар но зна че ње лек се ме бу ва (РСЖ) ко је се од но си на ла жну вест (ко ја та ко ђе мо же да уз не ми ри). Бу ва мо же да се увлачи у ко су и ко жу, сме та, свр би и иза зи ва че ша ње, а те осо би не до во де се у ло гич ку ве зу са дез ин фор ма ци јом ко ја исто та ко мо же да се увла чи у кон 34

це п т у а л н и п р о с т о р гл а в е, где сме т а, од но сно и з а зи в а н и з не п р ед ви ђ е н и х р е а к ц и ја. Код Ср ба ра ш и р е но је ве р о в а њ е да с е у не к и м и н с ек т и ма (к а о што је бу ва) мо гу на ла зи ти ду ше по кој ни ка ов де је реч о ве ро ва њу да се на тај на чин од стра њу ју ду ше по кој ни ка ко је мо гу на не ти зло (СМР 1998: 70). Ра з л и ч и т е се ма н т и ч ке ре а л и за ц и је зо о ло ш к и х лек се ма из г ру пе и н се ка та ко је смо на в е л и, к а о и п ри ме ри фра з е о ло ш к и х је д и н и ца, не с а мо у с рп ском већ и у раз ли чи тим сло вен ским је зи ци ма, го во ре нам да се ми сли и иде је, у гл а в ном оне не по же љ не, не о би ч не и к а п ри ц и о зне мо г у п р ед с т а ви т и к а о му ве, му ши це, бу ве, бу би це или цр ви. То нам омо гу ћа ва ју раз ли чи ти пој мовни ме ха ни зми пре ма ко ји ма се гла ва до жи вља ва као по су да, а ми сли као п ред ме т и и л и би ћа ко ји мо г у ис п у ња ва т и т у по су д у, а л и и по се бан, у глав ном не га ти ван до жи вљај ин се ка та ко ји се ви де као но си о ци раз ли чи тих не пожељ них ко но та ци ја и по чо ве ка шко дљи вих свој ста ва. Л и т е р а т у р а : Андрић 2005: Дра го слав Ан дрић, Дв о с м е р н и р е ч н и к с р п с ко г ж а р г о н а, Б е о г р а д: Z e p t e r B o ok wo r k. Гу ра 2005: Алек сан да Гу ра, Сим бо ли ка жи во ти ња у сло вен ској на род ној тра диц и ји, Бе о град: Бри мо Ло гос Алек сан дри ја. Кли ко вац 2004: Ду шка Кли ко вац, Ме та фо ре у ми шље њу и је зи ку, Бе о град: Би блиоте ка XX век. Леј коф Џон сон 1980: Ge or ge La koff, Mark Johnson, Me tap hors We Li ve By, C h i c a go: Uni ver sity of Chi ca go Press. Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног и на род ног је зи ка, I X V I I I, Б е о г р а д: И н с т и тут за срп ски је зик и књи жев ност, 1959 Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка, (I I II Ма ти ца срп ска Ма ти ца хр ватска, IV VI Ма ти ца срп ска), Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, 1967 1976. СМР 1998: Шпи ро Ку ли шић, Пе тар Ж. Пе тро вић, Ни ко ла Пан те лић, Срп ски ми толо шки реч ник, дру го изд., Ет но граф ски ин сти тут СА НУ, Бе о град: Ин тер принт. 35

МАЛИ САВЕТИ Ка ко се из го ва ра цик-цак? С јед ним ак цен том или се ак цен ту ју обе ре чи? У Реч ни ку Ма ти це срп ске на ве де но је да се пи ше цик цак, као да има је дан ак це нат. Не ка ко ми је не ло гич но то пи са ње. У пр ви мах, без кон тек ста, ве ро ват но не бих ни зна ла о че му се ра ди. Из гру пе Наш је зик са ин тер не та v Цик цак је јед на реч с крат ким си ла зним ак цен том на а. Не мач ког је поре кла (zic kzack = ви ју гав) и код нас се обич но упо тре бља ва као при дев ( и з ло м љ ен, ош т ри х з а в о ја ): цик цак бод, ц и к ц а к л и н и ја или као при лог ( у о б л и к у и з ло м љ е не л и н и је ): Лоп т и ца се к ре т а л а цик цак по пу ту. Че сто се код нас ова и слич не ре чи схва та ју дво дел но или као оно ма то пе је (као, нпр., це це му ва, дум дум ме так) па се то од ра жа ва и у пи са њу (це-це, дум-дум). Међу т и м, п ра во п ис на ла же, а т а ко с т о ји и у реч н и ц и ма, спо је но п и са ње. Да к ле, цик цак, це це (до мо ро дач ка афри ч ка реч), дум дум (по име ну гра да Дум Дум у И н д и ји, да на с п ред г ра ђе Ка л к у т е, у ко ме се нај п ре из ра ђи ва о ова ка в ме т а к). v Да ли је тач но да се бро је ви је дан и два у тек сту увек пи шу ре чи ма? Реч је о тек сто ви ма из ма те ма ти ке. Ив а н а Ја г л и ч и ћ, Бе о г рад У на уч ним тек сто ви ма тре ба ко ри сти ти је зик на у ке. То зна чи да у ма тема т и ц и б р о је в е т р е ба п и с а т и б р о је ви ма, а у д ру г и м, не с т ру ч н и м т ек с т о ви ма пра во пис пре по ру чу је (не на ла же, не го пре по ру чу је) да се бро је ви до де сет пи шу ре чи ма. Сва ка ко не тре ба ре че ни цу по чи ња ти број ком. 36