димензије И ВРЕДНОСТ ДРВЕТА У КУЛТУРАМА ЦРНОГ БОРА У ШГ СОМБОР - ШУ СУБОТИЦА

ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 11, бр. 1, стр. 155-17 BIBLID: 353-537, (11), 1, p 155-17 Ranković N., Vučković M. 11. wood diensions and value in the austrian pine plantations in Forest Estate Sobor - Forest Unit Subotica. Bulletin of the Faculty of Forestry 1: 155-17. Ненад Ранковић Миливој Вучковић UDK: 3*5:3*.7 Оригинални научни рад DOI: 1.9/GSF11155R димензије И ВРЕДНОСТ ДРВЕТА У КУЛТУРАМА ЦРНОГ БОРА У ШГ СОМБОР - ШУ СУБОТИЦА Извод: У раду су приказани резултати истраживања односa и међусобних утицаја квантитативних (број стабала и димензије) и вредносних показатеља у културама црног бора у ГЈ Суботичке шуме (ШГ Сомбор - ШУ Суботица ). Како су квантитативни елементи једноставнији за мерење, то омогућава да се њихов утицај на вредност дрвета може користити као доста чврст ослонац приликом процене вредности дубећег дрвета. Анализом резултата истраживања, утврђено је да постоји снажна повезаност посматраних елемената, па они могу бити солидна основа за процене вредности дубећег дрвета у вештачким засадима црног бора на датом локалитету. Кључне речи: црни бор, пречник, висина, запремина, вредност дубећег дрвета wood diensions AND VALUE IN THE AUSTRIAN PINE PLANTA- Tions in Forest Estate SOMBOR - Forest Unit SUBOTICA Abstract: The relationship and interaction between quantitative (nuber and diensions of trees) and value indicators in Austrian pine plantations were researched in Forest Manageent Unit Subotičke Šue (Forest Estate Sobor - FA Subotica ). As the easureent of quantitative eleents is ore siple, their effect on wood value can be used as a rather reliable support in the value estiation of standing trees. The analysis of the research results shows that there is a strong inter-relationship of the study eleents, so they can be a good foundation for the estiation of standing tiber value in artificial Austrian pine plantations at the given site. Key words: Austrian pine, diaeter, height, volue, standing tiber value др Ненад Ранковић, редовни професор, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд (nenad.rankovic@sfb.bg.ac.rs) др Миливој Вучковић, редовни професор, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд 155

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић 1. УВОД Познавање основних квантитативних (пречник, висина, запремина) и вредносних параметара неопходно је за примену свих стручних мера и активности при управљању процесом производње у шумарству. Посебно је то потребно у вештачки подигнутим састојинама, где је веома важно избалансирати улагања (трошкове), са једне стране, у односу на приходе, са друге. За такве анализе потребно је располагати одговарајућим сазнањима која треба да се базирају на довољно великом узорку, стручно одређеним методама и поступцима обраде основних података, доследном спровођењу свих активности на обради података, педантним анализама и објективном закључивању (R a n kov ić, 9). У том смислу, ова истраживања треба да буду прилог таквим сазнањима и обезбеде наведене информације, као и да укажу на могућности примене одређених методских поступака (11) у наредним сличим задацима или истраживањима. Територија која се третира у истраживањима везана је за простор којим газдује ШГ Сомбор, у оквиру ШУ Суботица и ГЈ Суботичке шуме. Шумска управа Суботица газдује шумама на површини од 5.11 ha подељених у две газдинске јединице: Потиске шуме (1.15 ha) и Суботичке шуме (.57 ha). Надморска висина ГЈ Суботичке шуме креће се од 95-137. Геолошку подлогу земљишном покривачу газдинске јединице чини еолски нанос различитог механичког састава углавном песковитог материјала (сиво-жути, смеђи, црни, риголовани, црни иловасти и забарени песак, као и песковите ритске црнице). Ово подручје се налази под утицајем степско-панонске модификације умерено континенталне климе. Најчешћи ветар је из правца северо-запада, а затим из правца југо-истока (кошава). Северо-западни ветар је нарочито чест у току лета, док кошава чешће дува у јесен и пролеће. Од врста дрвећа, као пионирске врсте, најбоље резултате показали су багрем (Robinia pseudoacacia) и црни бор (Pinus nigra), па је отуда и значајна површина Суботичке пешчаре под културама багрема и црног и белог бора (Pinus sp.). У ГЈ Суботичке шуме најзаступљенији је црни бор са 3% учешћа по запремини и 19% учешћа према прирасту (9). При томе, површина на којој се простире црни бор износи 99,37 ha. Временски одсечци са којима се оперише у истраживању се односе на старост култура, са једне стране, и дужину истраживачког периода, са друге. Пошто је основни извор података важећа шумско-привредна основа (израђена 9. год.), то је период који се односи на старост култура од 1-9 година. Само истраживање (прикупљање, обрада и анализа података) је обављено током 1. год. (трајање 1 год.). Основни циљ ових истраживања је да се анализирају најважнији квантитативни и вредносни показатељи наведених култура и утврде њихови међусобни односи. Познавање квантитативних елемената омогућава да се преко њиховог односа са вредносним факторима на једноставан начин процени вредност дрвета (дрвне 15

ДИМЕНЗИЈЕ И ВРЕДНОСТ ДРВЕТА У КУЛТУРАМА црног БОРА У ШГ СОМБОР запремине дубећих стабала). Истраживања су предузета са сврхом да се добијена сазнања и методолошке поставке искористе за будуће процене вредности дрвне запремине дубећих стабала у културама црног бора, а за потребе повећања поузаданости при доношењу управљачких одлука. Предмет истраживања су број стабала, пречници, висине и запремина, са једне, и вредност стабала, са друге стране. За потребе овако конципираних истраживања формиране су и следеће основне хипотезе: постоји правилност у расподели броја стабала, висина и запремина по дебљинским степенима; постоји изражен утицај пречника на вредност репрезентативног стабла, односно могуће је формирати релацију М=f= (d ); постоји изражен заједнички утицај пречника и висине репрезентативног стабла на његову вредност, односно може се формирати релација М=f= (d, h); учешће вредности дрвета појединих сортиментних класа има јасно изражену правилност (закономерност) у односу на дебљинске степене.. метод РАдА и ОБРАдА ПОд АТАКА У овим истраживањима, као основна научна метода, коришћена је метода моделовања, а односи се на анализу самих предмета (појава, процеса, и сл.). За потребе анализе узрочно-последичне везе између истраживаних елемената, у оквиру методе моделовања, коришћене су одговарајуће математичке и статистичке методе, као што су дескриптивна статистика и регресиона и корелациона анализа. Формирањем регресионих модела и њиховом анализом, дошло се до сазнања о Димензије представника дебљинских класа (d 1,3,3 и V) Обрачун висина представника дебљинских класа ПРОЦЕЊЕНА ВРЕДНОСТ Обрачун потенцијалне сортиментне структуре ( моделно кројење ) Регресиона анализа Обрачун учешћа Графикон 1. Структура методских поступака за процену вредности дрвета црног бора у ГЈ Суботичке шуме diagra 1. Structure of ethodological procedures for the estiation of Austrian pine wood value in MU Subotičke Šue 157

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић узрочно-последичним односима који су успостављени између посматраних величина. Од посебних научних метода коришћене су: анализа и синтеза, генерализација и специјализација, индукција и дедукција и друге. Поред тога, коришћена је и метода процене и предикције, која представља облик индуктивне методе, припада посебним научним методама, а заснована је на процесу сазнања којим се антиципирају будућа искуства у неком домену (Ke č a, 9). Другим речима, овом методом се, на основу обрађених релевантних података, дају процене за појаве и догађаје, да би се на основу тих сазнања донеле одговарајуће управљачке одлуке (M i le n kov ić,, Ke č a, 1). Она је употребљена за генерисање димензија представника дебљинских степена (репрезентативних стабала), као и за процену њихове вредности (M i le n kov ić, 5). У том поступку (графикон 1) је, у сваком одсеку где је било црног бора, на бази запремине по стаблу, генерисана висина репрезентативног стабла у сваком присутном дебљинском степену, по следећој формули (Ba n kov ić, Pa nt ić, ): V=a d b h c,... (1) која, пошто за дати објекат истраживања параметри имају вредности a=,3, b=1,939573 и c=1,1359, добија следећи изглед: Табела 1. Број стабала, запремина и вредност по деб. степенима (стањe 9. год.) Table 1. Nuber of trees, volue and value per diaeter degrees (in 9) Број стабала d 1.3 h s of trees c 15 Укупно Total Репрезенти Representatives Запремина (V) Volue 3 3 stab 1 3 per tree Вредност (М) Value RSD RSD stab 1 RSD per tree 7,5 1,37. 1 9,35,3 3.,9,7 1,5 9,9.9 3.,9,5 7.753.,57 9, 17,5 13, 7.9 73 13.51,11,15.7.1,9 93,9,5 1,3 5. 9 15.59,37,3 3.1.,97 7,7 7,5 1,7 33.7 1.35,35,5 3.39., 1.,1 3,5,.575 3 1.911,519, 9..797,1.1,1 37,5,7 1.391 1.37,7 1,1 7.1.97,1.19,,5,7 1.3 13 15.75,71 1,15.3.9,9.93, 7,5,55 5. 15 1.5,7,1.1.597, 9.5, 5,5 5,3.359 13 5.9,, 7.359.1,3 1.7, 57,5, 975 11 3.,9 3,353 15.177.5,5 1.,,5, 11 55,1,31 3.37.3,95.13,1 7,5 9,1 3 3,3 5,13 1.3.17,9.,99 7,5, 5 9,59 5,93 15.93,1 7.51,7 77,5 3,13 5 3,33 7,3 15.9,5 3.,1 / 31.517.1 13.51, / 39.73.93,9 / Извор: (9) и калкулације аутора

Димензије и вредност дрвета у КУЛТУРАМА црног БОРА у ШГ СОМБОР Табела. Учешће броја стабала, запремине и вредности по деб. степенима (>5%) Table. Percentages of the nuber of trees, volue and value per diaeter degrees (>5%) d 1.3 Ук. број стабала Запремина (V) Вредност (M) of trees (total) Volue Value c ком % 3 % RSD % 7,5. 9,35 3.,9 1,5.9 7,1.,9 7.753.,57 53, 17,5 7.9 7, 13.51,11.7.1,9,5 5. 15.59,37 3.1.,97 7,5 33.7 1.35,35 3.39., 5, 3,5.575 1.911,519 3, 9..797,1 3, 37,5 1.391.37,7 1,5 7.1.97,1 1,,9 3,1 1,,5 1.3 15.75,71.3.9,9 7,5 5. 1.5,7.1.597, 5,5.359 5.9, 7.359.1,3 57,5 975 3.,9 15.177.5,5,5 11 55,1 3.37.3,95 7,5 3,3 1.3.17,9 7,5 9,59 15.93,1 77,5 5,33 15.9, Извор: оригинал V=,3 d 1,939573 h 1,1359.... (1a) Решавањем функције (1а) по h, добијене су одговарајуће висине репрезентативних стабала. Тако су комплетиране димензије репрезентативних стабала ( реални представници, средња стабла, примерна стабла ) *, које су коришћене при процени вредности репрезентативних стабала и даље за процену вредности дрвета у оквиру дебљинских степена и укупне вредности за све дебљинске степене. Први део процене вредности се заснива на процени сортиментне структуре репрезентативних стабала по методу моделног кројења (Ni kol ić, 19). Тако добијена сортиментна структура је карактера идеалне, јер не узима у обзир грешке дрвета које се уважавају приликом кројења у пракси. Ипак, вредност дрвета која се генерише на бази такве структуре дрвне запремине ** може се сматрати као довољно тачна за стицање увида у вредност дрвног инвентара у дубећем стању. Као резултат моделног кројења добијене су запремине по сортиментним класама репрезентативних стабала у сваком дебљинском степену, за сваки одсек * Сличну процедуру у преношењу ситуације са једног стабла на целу састојину (одељење) дефинише и метода везаног избора представника (Ba n kov ić, Pa nt ić, ). ** Нека истраживања код других врста дрвећа (нпр. буква) показују знатна одступања у резултатима при коришћењу сортиментних таблица (P r k a, K r p a n, 7). 159

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић c c 1 7,5 1 1,5 1 1 1 1 3 5 17,5 7 9 1,5 1 1 15 1 15 15 c c 1 1 1 1 1 1 c c 7,5 3,5 15 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 c 3 c 37,5,5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Графикон. Потенцијална (идеална) структура дрвне запремине стабала просечних димензија из сваке дебљинске класе diagra. Potential (ideal) structure of wood volue of average sized trees in each diaeter class 1

ДИМЕНЗИЈЕ И ВРЕДНОСТ ДРВЕТА У КУЛТУРАМА црног БОРА У ШГ СОМБОР c c 7,5 5,5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 c c,5 57,5 1 1 1 1 1 c 7,5 c 7,5 1 1 1 1 1 3 c Легенда / Legend 77,5 1 1 1 1 1 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 3 3 F L R1 R R3 P Графикон. Потенцијална (идеална) структура дрвне запремине стабала просечних димензија из сваке дебљинске класе (наставак) diagra. Potential (ideal) structure of wood volue of average sized trees in each diaeter class (continued) 11

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић Табела 3. Учешће запремине и вредности сортиментних класа по деб. степенима (у %) Table 3. Percentage of the volue and value of assortent classes per diaeter degrees (%) d1.3 запремина / Volue Вредност / Value c F L Ri Rii Riii P Σ F L Ri Rii Riii P Σ 7,5 1, 1, 1, 1, 1,5 1, 1, 1, 1, 17,5 5,5 5,5 1, 59,3,7 1,,5 7,, 3, 1, 1, 5,9 1,3 1, 7,5 5, 3,7 13,3 1, 1, 31,, 1, 3,5,9 3,5 19,3 7,7 9, 1, 35, 3,5 17,, 3,5 1, 37,5, 35, 13,7, 11, 5,5 1, 3, 3, 11,,1 5,7 1, 1,,5 5, 13,5 15,, 3,9 3, 1,,9 1,9 11,7 5,7 1, 1, 1, 7,5 5,5 1,3 17,, 5, 1,, 11,7 13, 5, 1,5 1, 5,5, 9,9 7, 11,,1 1, 7, 9, 5,, 1, 1, 57,5 75, 7,7 5,,1 3, 1, 3,9,7 3,,9,7 1,,5,1, 7, 3,,5 1,,9 5,1 5,3,1, 1, 7,5,,7 3,,,,9 1, 91,,, 1,3,9, 1, 7,5 91, 3,, 1, 1, 95,,1,3, 1, 77,5,7 3,,7 3,3 1,5 1, 9,9 3,1 1, 1,9,3 1, извор: оригинал Легенда / Legend: F - фурнирски трупци/veneer logs, L - трупци за љуштење/rotary logs, R i - трупци за резање I класе/saw logs I class, R ii - трупци за резање II класе/saw logs II class, R iii - трупци за резање III класе/ Saw logs III class, P - просторно дрво/cordwood ком. ком. 35 9 а б 3 7 5 5 15 3 1 5 1 7,5 17,5 7,5 37,5 7,5 57,5 7,5 77,5 1,5,5 3,5,5 5,5,5 7,5 d1,3 7,5 17,5 7,5 37,5 7,5 57,5 7,5 77,5 1,5,5 3,5,5 5,5,5 7,5 d1,3 Графикон 3. Расподела броја стабала по дебљинским степенима (a. сва стабла, б. репрезентативна стабла) diagra 3. Distribution of the nuber of trees per diaeter degrees (a. all trees, b. representative trees) 1

Димензије и вредност дрвета у КУЛТУРАМА црног БОРА у ШГ СОМБОР (графикон * ). Оне су у наредној фази помножене са одговарајућим ценама (ценовник ЈП Војводинашуме из 1. год.), да би се добила вредност дрвета једног (репрезентативног) стабла, а затим помножене и са бројем стабала у сваком дебљинском степену, да би се добила вредност дрвета по дебљинским степенима ** (табела 1). У даљем поступку, из овако генерисаних података, обрачуната је и потенцијална укупна вредност дубећег инвентара за црни бор на нивоу целе газдинске јединице ***, затим укупна запремина и вредност дрвета у дебљинским степенима са највећим учешћем (табела ), као и учешће дрвне запремине и вредности дрвета по дебљинским степенима (табела 3). Овде треба напоменути да су подаци за црни бор односе на 9 одељења **** (3 одсека, површина 7,3 ha), где је црни бор једина или примешана врста са значајним учешћем у запремини. Од укупно 31.517 стабала, у раду се оперисало са.1 репрезентативних стабала (по једно у сваком дебљинском степену, сваког одсека где је било црног бора). Због великог броја основних (полазних) података, није могуће приказати их у целини у овом раду, већ је приказ података обезбеђен на нивоу дебљинских степена збирно за све третиране одсеке. 3. РЕЗУЛТАТИ И ЊИХОВА АНАЛИЗА Обрадом основних података, према одабраним методама, добијени су одговарајући резултати, који су систематизовани према две целине. Један део се односи на квантитативне елементе, док се други односи на вредносне. * Графички приказ сортиментнe структуре односи се на стабла просечних димензија у оквиру дебљинског степена на нивоу целе газдинске јединице (укупно 15 стабала) и користи се само за визуелни приказ поступка процене сортиментне структуре по методу моделног кројења, док су за обрачун коришћена репрезентативна стабла дебљинских степена из свакоg одсекa (.1 стабла). У овом случају, под стаблом просечних димензија подразумева се стабло које има пречник средине степена и просечну висину, која је добијена као пондерисана аритметичка средина висина репрезентативних стабала (пондер је био број стабала које представља свако репрезентативно стабло). ** Код ове процене се оперише са укупном (бруто) вредношћу дрвета. То значи да нису одбијани трошкови производње (тада би се радило о нето вредности дрвета), као што је то рађено у студији вредновања и финансирања шума у Србији (7), где је коришћен и другачији принцип процене вредности дрвне запремине на пању. *** Сличну процедуру приликом процене вредности шума и шумског земљишта спроводи и Агенција за пословне услуге Олимпија (1). Међутим, у кратком објашњењу поступка процене, нема приказа поступка како се добијена запремина расподељује на сортименте да би се помножила са ценама дрвних сортимената ( дрвна запремина се затим помножи са важећим ценама дрвних сортимената који се могу добити од ове дрвне запремине и тако се добије продајна вредност дрвета ) (подебљали Н.Р. и М.В.). **** Постоји још известан број одељења и одсека са црним бором али се ради или о занемарљивом присуству или је дрвни материјал испод таксационе границе (зато је и обухваћена површина нешто мања од оне на којој се простире црни бор у целој газдинској јединици). 13

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић Када се посматрају основни 3 квантитативни показатељи, може се 5. за ГЈ Суботичке шуме констатовати следеће:. присутно је 31.517 стабала црног бора (различитих ди15. мензија, старости и удела у смеши), од тога се највећи 1. број од свих обухваћених одсека налази у одсеку а 5. (15.53 стабала), а од одељења максимум је у одељењу 19 7,5 17,5 7,5 37,5 7,5 57,5 7,5 77,5 (3.9 стабала); 1,5,5 3,5,5 5,5,5 7,5 просечан број стабала по јеd1,3 диници површине је 17; укупна запремина стабала цр- Графикон. Расподела укупне дрвне запремине по дебљинским степенима ног бора је 13.3,3 3, а diagra. Distribution of total wood volue највећи износ од свих одсека per diaeter degrees констатован је у одсеку 19е (.15,51 3), док од свих одељења највећу запремину има одељење 97 (.377, 3); запремина стабала црног бора, посматрана по јединици површине, за целу газдинску јединицу износи 11,73 3 ha 1, одсек са навећим износом је 1g (591,9 3 ha 1), док је међу одељењима највећи износ у RSD одељењу 5 (357,3 3 ha 1); 1 просечна годишња експоненцијална стопа раста пречника је Id=1,1%, а висина Ih=,91%. Ако се посматра расподела броја стабала по дебљинским степенима, запажа се да је она блиска нормалној, при чему укупан број стабала показује благу леву асиметрију (графикон 3а), односно број стабала из тањих дебљинских степена (код 1,5 c и 17,5 c) 7,5 17,5 7,5 37,5 7,5 57,5 7,5 77,5 је нешто увећан. Таква асиметрија 1,5,5 3,5,5 5,5,5 7,5 код репрезентативних стабала нешто d1,3 мање изражена (графикон 3б). Када Графикон 5. Расподела укупне вредности дрје у питању расподела укупне дрвне вета по дебљинским степенима запремине по дебљинским степенима diagra 5. Distribution of total wood value per (графикон ), запажа се да практично diaeter degrees 1

ДИМЕНЗИЈЕ И ВРЕДНОСТ ДРВЕТА У КУЛТУРАМА црног БОРА У ШГ СОМБОР и нема озбиљнијег одступања од нормалне расподеле. То иде у прилог твр5 дњи да су ове расподеле блиске нормалној (без обзира на извесно одсту пање код броја стабала), што се може 3 прихватити као аргумент за потврду прве хипотезе. Када је вредност дрвета у пи1 тању, као прво, посматрани су макситањ мални износи по одсецима и одеље њима, и то укупно, по стаблу и по 1 ha.. У Укупна процењена вредност дрd [c] вета црног бора у ГЈ Суботичке шуграфикон. Односс пречника ((d ) и вредности ме износи 39.73.93,9 RSD. У оддрвних сортимената (M) M M) носу на одељења, највећа вредност од diagra. Relation ation of diaeter ((d ) and value of 3.33.31,3 RSD, констатована је у wood assortents (M) M M) одељењу 97 (одсеци b, e i f ), a код одсека највећa вреднoст је констатована у одсеку 79b, у износу од 1.519.39, RSD. Посматрано по јединици површине, максимална вредност међу одељењима је 1.7.71,79 RSD ha 1 (одељење ), а међу одсецима је.1.971,7 RSD ha 1 (одсек 55r). У наставку обраде података,,99,71 утврђено је да је расподела укупне М=,7 d h вредности дубећег дрвета по дебљинr=,99 M [RSD 1 ] ским степенима блиска нормалној расподели, са кулминацијом у дебљин1 ском степену 37,5 c (графикон 5). У 1 дебљинским степенима 3,5-7,5 c 1 (табела ) налази се више од 5% укуп не вредности, пошто збирно учешће вредности дубећег дрвета у овим деб љинским степенима у укупној вредности износи 1,%. Ако се посматра однос између 5 пречника ((ddd)) и вредности дрвних сор 3 тимената једног стабла (M), M), запажа се M да је крива која га најбоље описује сте h [] d [c] пеног облика (графикон ): ln M= M,3+3, ln dd,....... () Графикон 7. Утицај ај пречника ((ddd)) и висине (h) ( 1,9) (53,95) на вредност (M) M M) R=,991 R=,99 F(1, 1)=53.9,7, diagra 7. Eff Effect of diaeter and height on the value of the representative tree односно M [[RSD 1 RSD 1 3] 15

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић М=, = 15 d 3,......................... (а) На бази ове релације може се са високом поузданошћу тврдити (сигнификантни сви параметри и коефицијент корелације) да увећање пречника стабла за 1% доводи до повећања његове вредности за око 3,5%. Овако формирана релација омогућава да се, са великим поверењем у крајњи резултат, процени вредност дрвета стабла црног бора ако је познат његов прсни пречник. Ако се посматра експоненцијална стопа раста вредности, запажа се да се за јединично повећање пречника (1 c) M повећава у просеку за oкo 11,3%. Овако добијене информације иду у прилог тврдњи изнетој у другој хипотези (М=f= (d )). Посматрајући заједнички утицај пречника (d ) и висине ( h) на вредност дрвних сортимената једног стабла (M), запажа се да постоји веома јака повезаност ове две варијабле са вредношћу, а исказана је следећом регресионом кривом (графикон 7): ln M=,9+,99 ln d+,71 ln + h,... (3) (,77) (5,7) (,3) R =,99 R =,99 R=,99 F (, 179) =51.,, односно M=, = 7 d d,99 h,71.... (3а) Из овако добијене једначине (3) може се закључити да се при повећању пречника од 1% може, са великом вероватноћом, очекивати повећање вредности стабла у просеку за око,99%, а ако се висина повећа за 1% може се са великом вероватноћом очекивати повећање вредности стабла за око,71%. Ако би се посматрало алтернативно тумачење, могло би се рећи да повећање обе независне Легенда енд / Legend F L R 1 R R 3 P, 1,5 19,9 1,3 11,,3, 9, 1, 13,5 15,1 35, Графикон. Процењено учешће запремине и вредности дрвета црног бора у ГЈ Суботичке шуме по сортиментним класама (у %) diagra. Estiated percentage of Austrian pine wood volue and value in MU Subotičke Šue by assortent classes (in %) 1 Запремина [%] Volue [%] Вредност [%] Value [%]

Димензије и вредност дрвета у КУЛТУРАМА црног БОРА у ШГ СОМБОР променљиве (d и h) за по 1% производи повећање вредности репрезентативног стабла (M) за око 3,75%. При томе се може констатовати и да су сви израчунати елементи регресије статистички сигнификантни на нивоу α=,5. На основу ових чињеница, може се прихватити и да је став, изнесен у трећој хипотези (М=f(d, h)), потврђен. Такође, запажа се да једно репрезентативно стабло, прелазећи током разво ја (у датим локалним условима) од кла се пречника 7,5 c до 77,5 c (по - Табела. Просечне експоненцијалне стопе раста учешћа у за премини (I V ) и вредности (I M ) поједи них сортиментних класа Table. Average exponential rates of growth of the percentage in the volue (I V ) and value (I M ) of the assortent classes Сорт. класа I V I M Деб. кл. прве појаве Assortent Diaeter class % % class (first appearance) F,5 1, 37,5 c L 5, 5,9 3,5 c R I 5,3,1 3,5 c R II,9,,5 c R III,, 17,5 c P,,7 7,5 c Извор: оригинал ве ћа ње пре чника за око 1 пута), своју вредност повећа за око 9 пу та. То се, међутим, не одражава пропорционално на укупну вредност због малог броја ста ба ла тако великих димензија *. Aко се паралелно посматрају учешће запремине и учешће вредности по сортиментним класама (графикон ), запажа се да просторно дрво у укупној запремини учествује са око %, док учешће у укупној вредности износи мање од 1%. Ра - злог томе је што се ова класа јавља у сваком дебљинском степену, али због ни ске цене не доприноси превише укупној вредности. Супротно томе, учешће F-класе у укупној запремини је на нивоу 1%, док по вредности износи близу 3%. Нешто јасни је сагледавање односа пречника, запремине и вредности могуће је на бази утицаја величине пречника на учешће у запремини и вредности, посеб но за сваку сортиментну класу (табела 3) **. На бази тога, об рачуната је про сечна експоненцијална стопа раста учешћа у запремини (I V ) и вре дности (I M ), где се запажа да једино F-класа, почевши од класе пречника у којој се први пут јавља (37,5 c), по ве ћава учешће (,5% запремина и 1,% вредност), док остале пока зују опадање уче шћа (табела ). Таква тенденција највише је из ра же на код просторног дрвета (,% по запремини и,7% по вредности), а одмах уз просторно дрво је тре ћа класа за ре зање. Овo говори у прилог потврде четврте на ве дене хипотезе. * Вредност свих стабала из дебљинског степе на 77,5 c (највеће димензије) учествује у укупној вре дности са,%, а збир вред но сти стабала пречника преко c (стабла из дебљинских сте пена од,5-77,5 c) уче ствује у укупној вредности са 1,% ** Aнализирајући утицај неких природних и економских фактора на дужину процеса производње у шумама црног бора, To a n i ć (197) је, такође, посматрао појаву појединих категорија шумских дрвних сортимената, само што је овом аутору, због сврхе истраживања, време (старост) било фактор у односу на који су одређени моменти прве појаве појединих класа сортимената. При томе, аутор је посматрао поједностављену сор тиментну структуру, са трупцима за резање I до III класе, као јединим класама. 17

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић. ДИСКУСИЈА Квантитативне елементе у основи карактерише скоро правилна расподела по дебљинским степенима и јасно изражен тренд раста просечних пречника и висина. Без обзира на постојање одређених одступања, ипак се она крећу у оквиру дозвољене грешке (мања од 5%). С обзиром на то, они пружају солидну основу за вршење процена вредности дрвета, нарочито што се и код расподеле вредности по дебљинским степенима може уочити слична правилност. Ако се посматра могућност примене добијеног односа између пречника и висине, са једне, и вредности репрезентативног стабла, са друге стране, на основу добијених статистичких показатеља, може се рећи да не би требало да се јави велика грешка (имати увек у виду да се ради о потенцијалној, односно максималној, вредности). Ради тестирања величине грешке извршено је поређење вредности добијених на бази регресија (a) и (3a) и вредности које проистичу директно из поступка моделног кројења. Поступак такве провере рађен је за неколико репрезентативних стабала који су представници оних дебљинских степена чији је збир вредности већи од 5% укупне вредности (3,5-7,5 c). Тако је констатовано да апсолутна разлика износи око 1% или мање. С обзиром на то да регресиона једначина (3a) има два важна фактора, а једначина (a) само један, у резултате добијене према једначини (3a) могло би се имати више поверења. Зато се примена ове регресионе једначине Слика 1. Млада стабла у култури црног бора и трупци за резање црног бора Figure 1. Young trees in artificial forests of Austrian pine and saw logs of Austrian pine 1

Димензије и вредност дрвета у КУЛТУРАМА црног БОРА у ШГ СОМБОР може препоручити за коришћење, нарочито у случајевима када се захтева брза, а довољно тачна, процена вредности. Имајући у виду специфичну структуру полазног материјала, треба истаћи да се наведени изрази могу користити за процену вредности дрвета само у ГЈ Суботичке шуме, јер стање култура црног бора на неком другом подручју може бити потпуно другачије и примена наведених аналитичких релација може да резултира и већим грешкама. Ако би нешто из ових истраживања могло да има универзални карактер, онда се то односи на саму процедуру процене и структуру коришћених поступака, који су неопходни да се она обави на што тачнији начин. 5. ЗАКЉУЧЦИ На бази спроведених истраживања квантитативних и вредносних елемената у ШГ Сомбор, ШУ Суботица - ГЈ Суботичке шуме, на узорку од.1 репрезентативних стабала, може се закључити следеће: укупна запремина посматраних стабала црног бора је 13.3,3 3 ; запремина посматраних стабала црног бора по јединици површине износи 11,73 3 ha 1 ; расподела броја стабала, запремине и укупне вредности по дебљинским степенима је блиска нормалној расподели; раст пречника се карактерише просечном годишњом стопом раста у износу од I d =1,1%, а раст висина са I h =,91%; повећање пречника стабла за 1% доводи до повећања његове вредности за око 3,5%; за јединично повећање пречника (1 c) вредност дрвета се повећава у просеку за oкo 11,3%; повећање пречника за 1% утиче на повећање вредности стабла у просеку за око,99%, а повећање висине за 1% утиче на повећање вредности стабла за,71%; једно репрезентативно стабло, прелазећи током свог развоја, у датим локалним условима, из класе пречника 7,5 c до класе 77,5 c (повећање од 1 пута), своју вредност повећа за око 9 пута, али то се не одражава пропорционално на укупну вредност дрвета због малог броја стабала крупних димензија на целој посматраној површини; просторно дрво у укупној запремини учествује са око %, док учешће у укупној вредности износи мање од 1%; учешће F-класе у укупној запремини је на нивоу 1%, док по вредности износи близу 3%; F-класа, почевши од класе пречника у коме се први пут констатује (37,5 c) па на даље, у просеку повећава учешће (за,3% запремина и 1,7% вредност), док остале класе показују опадање учешћа. 19

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић Наведена сазнања и чињенице могу се користити за процену вредности дрвета за потребе одређивања почетне цене на лицитацијама, одређивања амортизације шума, планирање прихода од дрвета, израчунавање износа одштете за почињене штете, итд. Међутим, ограничење везано за коришћење овако добијених резултата истраживања (важе само за ГЈ Суботичке шуме ), онемогућава њихову ширу примену. Због тога, треба у наредном периоду спровести слична истраживања (по истој методологији) и на другим површинама у Србији где има ових култура и проверити да ли се посматрани елементи (димензије и вредност) понашају на сличан начин као што је то констатовано на овом примеру. Поређењем већег броја тако добијених информација, могла би се генерисати сазнања шире употребљивости. Напомена: приказана истраживања обављена су за потребе пројеката Истраживања клима тских промена и њиховог утицаја на животну средину - праћење утицаја, адаптација и ублажавање, подпројекат Социо-економски развој, ублажавање и адап тација на климатске промене (бр. 37, подпројекат бр. 37/1-III) и Шумски за сади у функцији повећања пошумљености Србије (бр. 311) 17 ЛИТЕРАТУРА Ba n kov ić S., Pa nt ić D. (): Dendroetrija, Beograd, Univerzitet u Beogradu - Šuarski fakultet, Beograd (1-19) K e č a Lj. (9): Ekonoska isplativost proizvodnje drveta u zasadia topole u Ravno Sreu, doktorska disertacija u rukopisu, Univerzitet u Beogradu - Šuarski fakultet, Beograd Ke č a Lj. (1): Procena isplativosti proizvodnje drveta u zasadia topole u Ravno Sreu na bazi interne stope prinosa, Glasnik Šuarskog fakulteta 1, Univerzitet u Beogradu - Šuarski fakultet, Beograd (5-) M i l e n k ov i ć N. (): Procena vrednosti kapitala, http://www.rs.cest.gov.ba/usaid/procjenitelji/trening1/loc/files/procena%vrednosti%kapitala%ii.pdf (посећено: септембар, 1. год.) M i le n kov ić N. (5): Međunarodni standardi procene (IVS), http://www.rs.cest.gov.ba/us- AID/pro cjenitelji/trening/loc/files/medjunarodni%standardi%procene.pdf (посећено: новембар, 1. год.) Ni kol ić S. (19): Sortientna struktura, Šuarstvo -3, UŠITS, Beograd (19-) (9): Posebna osnova za gazdovanje šuaa ŠG Sobor - GJ Subotičke šue, Sobor (1): Procena iovine - Procena vrednosti šua i šuskog zeljišta, Agencija za poslovne usluge Olipija, Užice (http://www.oli pija.rs/index.php?option= co_content& view=category&layout=blog&id=19&iteid=7, posećeno: decebar, 1. god.) P a n t i ć D. (): Izbor optialnog etoda preera u veštački podignuti sastojinaa topole na području Ravnog Srea, doktorska disertacija u rukopisu, Univerzitet u Beogradu - Šuarski fakultet, Beograd Prka M., Krpan P.B.A. (7): Proble određivanja sortientne strukture jednodobnih bukovih sastojina, Šuarski list 5-, Hrvatsko šuarsko društvo, Zagreb (19-35)

Димензије и вредност дрвета у КУЛТУРАМА црног БОРА у ШГ СОМБОР R a n kov ić N. (9): Pošuljavanje u Srbiji u periodu od 191-7. godine sa posebni osvrto na crni i beli bor, Glasnik Šuarskog fakulteta 99, Univerzitet u Beogradu - Šuarski fakultet, Beograd (115-13) (7): Studija vrednovanja i finansiranja šua u Srbiji: podstudija vrednovanja šua, Projekat Razvoj sektora šuarstva u Srbiji (GCP/FRY/3/FIN), FAO - Univerzitet Helsinki, Odsek za šuarsku ekonoiku, Ri - Helsinki - Beograd (11-1) To a n i ć L. (197): Istraživanje uticaja nekih prirodnih i ekonoskih faktora na dužinu proizvodnog procesa u šuaa crnog bora, Aktuelni problei šuarstva, drvne industrije i hortikulture, Univerzitet u Beogradu - Šuarski fakultet, Beograd (31-31) (11): What is y tiber worth, and how do I sell it?, SRS Forest Econoics & Policy, US Forest Service, Washington (http://www.srs.fs.usda.gov/econ/data/prices/wannano. ht, посећено: мај, 11. год.) Nenad Ranković Milivoj Vučković wood diensions and VALUe in THe AUstrian pine PLAntations in Forest Estate Sobor - Forest Unit Subotica Suary The proble of value estiation in Austrian pine plantations was researched in the experiental area selected in FE Sobor - FA Subotica, i.e. ore exactly in MU Subotičke Šue. It should be noted that Austrian pine is present in 9 copartents (3 sections, area 7.3 ha), either as the only species or as the adixed species. Of altogether 31,51 trees, this study deals with,1 representative trees (one per each diaeter degree, in each section with Austrian pines). The goal of this research was to analyse the ost iportant quantitative and value indicators in the above plantations, as well as their inter-relationships. It was undertaken so that the knowledge and the ethodology could be used in future estiations of the value of standing tiber in Austrian pine plantations, and for the achieveent of higher reliability in anageent decision aking. The basic scientific ethod in the research is the odelling ethod. It refers to the analysis of objects (occurrences, processes, etc.), and consists of the ipleentation of atheatical and statistical ethods (regression and correlation analysis, etc.). Additional ethods applied in the research are also the ethods of estiation and prediction. It was deterined that the distribution of standing tiber total value per diaeter degrees was close to noral distribution, with the culination in diaeter degree of 37.5 c. The value concentration ranges in diaeter degrees 3.5-7.5 c, as the percentage of the total value of standing tiber values in these diaeter degrees accounts for 1.%. The highest total value, aounting to RSD 33.3.77,7, is identified in copartent 97 (sections with Austrian pine: b, e and f ), whereas the highest value per section is identified in section 79b, aounting to RSD 1.7.7,51. The axial value of trees, aounting to,. RSD is identified in section 1e, in diaeter degree 77,5 c. Fro the aspect of area unit, the axial value of copartents is,9,9. RSD ha 1 (copartent 7), and the axial value of sections is,79,39.75 RSD ha 1 (section 55r). 171

Ненад Ранковић, Миливој Вучковић Fro the aspect of correlation between diaeter (d) and the value of the representative tree (M), based on the calculated relation, it can be claied with high reliability (all paraeters and correlation coefficients are significant) that the increase in tree diaeter by 1% leads to the increase in its value by about 3.57%. Also, as for the exponential growth rate of M, it can be noted that by the unit increase in diaeter (1 c), M increases by about 11.7%. As for the utual effect of diaeter (d) and height (h) on tiber value of the representative tree (M), it can be concluded that by each diaeter increase by 1%, the increase in tree value by about.95% on average can be expected with high probability, and if height increases by 1%, the increase in value by.% can be expected with high probability. Fro the aspect of the alternative interpretation, it could be claied that the increase in both independent variables (d and h) by 1% each, produces the increase in the value of representative tree (M) by about 3.77%. The research perfored by the above ethod enables, on the one hand, a better quality insight in the value of standing tiber supply and a better anageent of financial resources, and on the other hand, it enables the continuation of this work in future by the sae ethodology, which would ake possible also the coparison of the obtained results. 17