ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1

Σχετικά έγγραφα
КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

14 Број март 2012.

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

24 Број децембар 2012.

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ

М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ

оп љ ње I полу од т 11. у т полуп е к оп е к у е око т оу л т е a = у л =. 12. т оу лу ABC д то је = =, полуп е к оп о к у R=. у т т е то т оу л.

СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре

116 Број јул 2010.

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град

CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н

ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ

За што во лим Е=mc 2?

Дин ко Да ви дов, дописни члан

Пи смо пр во [Меланији] *

164 (4/2017) Уредништво

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ

ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом

КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће

Transcript:

Пре глед ни чла нак 502/504:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15147 Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k i @ p f.u n s.a c.r s Др Бо јан Н. Ту бић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Tu bic @ p f.u n s.a c.r s Др Ми ла на М. Пи са рић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду M. Pi sa r ic @ p f.u n s.a c.r s ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1 Са ж е та к: У окви ру Eвропске уни је, као ре ги о нал не ме ђу на род не ор ган и з а ц и је, з а ш т и т а ж и в о т не с ре д и не је п ре п о з н а т а ка о је да н од з н а ч а ј н и х ц и ље в а. Из в о р и п ра в а ЕУ о з а ш т и т и ж и в о т не с ре д и не д о н о се се у о б л и к у д и ре к т и в а, ко је с у д р ж а в е ч л а н и ц е д у ж не да н а од го в а ра ј у ћ и н а ч и н п ре не - с у у св о ја на ц и о на л на за ко но дав с т в а и п р и ме не, е фе к т ив но и п ра в о в ре ме но, усва ја њем и спр о во ђе њем од го ва ра ју ћих ме ра. У слу ча ју не по сту па ња др - ж а в а ч л а н и ц а у с к л а д у са н а в е де н и м д у ж н о с т и м а, од и з у з е т не в а ж н о с т и је уло га Европ ске ко ми си је и Су да прав де Европ ске уни је. У ра ду су при каз а н и, н ас ум и чн о и з аб р ан и, п р им ер и д ел ов а њ а н а в е д е н и х о р г а н а Ев р оп с ке уни је у ско ри је вре ме, ка ко би се ука за ло на озбиљ ност са ко јом се пра ти при ме на пра ва ЕУ о за шти ти жи вот не сре ди не у др жа ва ма чла ни ца ма. К љу ч не р е ч и: з а ш т и т а ж ив о тн е с ред ин е, Ев р опс ка у н ија, Ев р опс ка ко ми си ја, Суд прав де Европ ске уни је. 1 О в ај р а д је р е з у л т а т и с т р а ж и в а њ а н а п р о је к т у Би о с е н с и н г т е х н о л о г и је и г л о б а л н и си стем за кон ти ну и ра на ис тра жи ва ња и ин те гри са но упра вља ње еко си сте ми ма (бр. про - јек т а 430 02). Ср ед с т в а з а р е а л и з а ц и ју ов ог п р о јек т а о б е з б е д и ло је М и н и с т а р с т в о п р о св е т е, н а у ке и т е х н о л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је. 735

Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Бо јан Н. Ту бић, Др Ми ла на М. Пи са рић, Повреде... (стр. 735 752) 736 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА За да так и оба ве за Евр оп ске ко ми си је је да у јав ном ин те ре су бу де за - шти ти ник прав ног си сте ма Евр оп ске уни је. Члан 258. Уго во ра о функ ци о - н и с а њу Ев р оп ске у н и је ( УФЕУ ) 2 да је Ко м и си ји ов л а ш ће њ е да п р е д у зме одр е ђе не п р а в не р а д њ е п р о т и в д р ж а в е ч л а н и це ко ја не по ш т у је св о је о ба в е з е пре ма пра ву ЕУ. Тзв. по сту пак по во дом по вре де про пи са (in frin ge ment proc e d u re) по ч и њ е у п у ћ и в а њ ем з а х т е в а з а п од н о ш е ње и н ф ор м а ц и ја тзв. писмо о ф о р м а л ном о ба в е ш т е њу (let ter of for mal no ti ce), др жа ви чла ни ци, на ко ј у м о р а д р ж а в а од г о в о р и т и у од р е ђ е н о м р о к у, ко ји о б и ч н о и з н о с и д в а ме с е ца. Уко л и ко Ко м и си ја не бу де з а до в ољ на под не т и м ф о р ма л н и м о ба в е - ш т е њ ем и з а к љу ч и да д р ж а в а ч л а н и ца не ис п у њ а в а п р о п и с а не о б е в е з е, по - сто ји мо гућ ност да јој упу ти фор мал ни зах тев за уса гла ша ва њем са пра вом ЕУ (re a so ned opi nion), ко јим тра жи од др жа ве чла ни це да оба ве сти Ко ми сију о ме ра ма ко је је у од ре ђе ном ро ку ду жна да пре ду зме (ко ји рок обич но износи два ме се ца). Ако др жа ва чла ни ца у од ре ђе ном року не обезбеди уса - гла ше ност да пра вом ЕУ, Ко ми си ја мо же да од лу чи да про тив ње по кре не по с т у па к п р ед С у дом п р а в де Ев р оп ске у н и је по в о дом по в р е де п р о п и с а ЕУ. Дра жа ва чла ни ца је ду жна да по сту пи у скла ду са оба ве за ма утвр ђе ним у од лу ци Су да прав де ЕУ, у су прот ном, у скла ду са чла ном 260. УФЕУ, Ко миси ја мо же по к р е н у т и по но в о по с т у п а к по в о дом по в р е де п р о п и с а ЕУ п р ед Су дом, у ком слу ча ју Суд мо же од лу ком др жа ву чла ни цу оба ве за ти на плаћа ње нов ча не ка зне, чи ји из нос за ви си од те жи не и тра ја ња по вре де и ве личи не др жа ве чла ни це (а са сто ји се из два еле мен та: од ре ђе не су ме, у за висно сти од то га ко ли ко је вре ме на про те кло од пр ве од лу ке Су да, и днев них пе на ла за сва ки дан од дру ге од лу ке Су да, па док се по вре да не от кло ни). 3 У погле ду про пи са ко ји се од но се на за шти ту жи вот не сре ди не, Евр опск а ко м и си ја је у по с лед њи х не ко л и ко г о д и н а у не м а лом б р о ју с л у ч а је в а, по сту па ју ћи у скла ду са наведеним овлашће њи ма, по кре ну ла по сту пак про - тив др жа ва чла ни ца пред Су дом прав де ЕУ. У по след њих де сет го ди на број по с т у па к а ко је је Ев р оп ск а ко м и си ја по к р е н у л а з б ог по в р е де п р о п и с а ЕУ о зашти ти жи вотне средине против држава чланица је у благом паду: 479 то - ком 2007. го ди не, 481 то ком 2008. го ди не, 451 то ком 2009. го ди не, 445 то ком 2010. го ди не, 339 то ком 2011. го ди не, 296 то ком 2012. го ди не, 353 то ком 2013. го ди не, 334 то ком 2014. го ди не, 286 то ком 2015. го ди не, 284 то ком 2016. годи не 4. То ком 2016. г од ине највише пос т упа к а по к р е н у т о је п р о т и в Ш па н и је, 2 Con so li da ted ver sion of the Tre aty on the Fun cti o ning of the Eu ro pean Union (Off icial Journal C 326, 26/10/2012), ht t p://eu r-lex.eu ro pa.eu / le gal- c on t e nt / E N/ T X T /? u r i = celex%3a12012e%2f T X T, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 3 Више о томе, вид. Б. Тубић, Улога Суда Европске уније у области заштите животне сре дине, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 2/2015, 713-726. 4 Sta ti stics on en vi ron men tal in fringements Open DG ENV Infringements, http: //ec.euro - p a.e u /e n v i r o n m e nt / le g a l / l a w/s t a t i s t ic s. ht m (ок то бар 2017. го ди не).

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Грч ке, Ф р а н ц у ске, По љ ске, Не м ач ке и Ит а л и је 5, док је у по гле ду обла сти з аш т ит е ж ив о тне с р е д и не по с т у п а к по к р е н у т по в о дом по в р е де п р о п и с а о во ди у 25 % слу ча је ва, о упра вља њу от па дом у 21 % слу ча је ва, о ва зду ху у 17% слу ча је ва, о за шти ти при ро де у 17 % слу ча је ва и о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну у 9 % слу ча је ва 6. 2. ЗА ШТИ ТА ВО ДЕ 7 1) Европ ска ко ми си ја је 2016. го ди не пред Су дом прав де ЕУ про тив Немач ке по к р е н у ла по с т у па к зб ог т о г а ш т о д р ж а в а н и је п р ед у зе ла сна ж н и је ме ре за су зби ја ње за г а ђе ња во де у з р о ко ва ног н и т ра т и ма 8. Ни тра ти су од суштин ског зна ча ја за раст би ља ка и ко ри сте се као ђу бри ва, ме ђу тим, ви шак н и в оа у з р о к ује оз би љно з аг ађењ е в оде, с а пос лед ицама по зд рав љ е људ и, еко но ми ју и око ли ну. По да ци ко је је Не мач ка до ста ви ла 2012. го ди не и не ко - л и ко и з ве ш т а ја не мач к и х в ла с т и по к а зу ју по г ор ша ње заг ађењ а н ит рат ом у под з ем н и м и по в р ш и н ск и м в одама, у к ључ ујућ и и Б а лт и чко мор е. Уп рко с овим трен до ви ма, Не мач ка ни је пред у зе ла до вољ но до дат них ме ра за ефи касно решавање за гађења нитратима нити реви ди ра ла сво је ре ле вант но за ко но - да в с т во у ск лад у са Д ирект ивом о н ит рат и ма 9. Ова Ди рек ти ва има за циљ за шти ту ква ли те та во де ши ром Евро пе, кроз спре ча ва ње да ни три ти из по - љо п ри вред н и х из во ра за г а ђу ју зе м љи ш т е и по вр ш и н ске во де и п ро мо ви са ње ко риш ћењ а добри х по љо п ри вред н и х п ра к си. Д и рек т и ва за хт е ва од д ржа ва чла ни ца да над гле да ју во де и иден ти фи ку ју оне по го ђе не за га ђе њем, као и да ус по ста вља ју од го ва ра ју ће ак ци о не п ро г ра ме са ци љем сп ре ча вања и смањења та к вог за га ђе ња. Ди рек ти ва чи ни са став ни део Ди рек ти ве о во да ма 10 и је дан је 5 Sta ti stics on environmental infringements Infrin ge ments per Mem ber Sta te, http://ec. e u r o p a.e u /e n v i r o n m e nt / le g a l / l a w/s t a t i s t ic s. ht m (ок то бар 2017. го ди не). 6 St a t i s t ic s o n e n v i r o n m e n t a l i n f r i n ge m e nt s I n f r i n ge m e nt s by e n v i r o n m e n t a l s e c t o r, http: //e c.e u r o p a.e u /e n v i r o n m e nt / le g a l / l a w/s t a t i s t ic s. ht m (ок то бар 2017. го ди не). 7 Више о томе, вид. Б. Тубић, Оквирна директива Европске уније о водама и њена примена у пракси Суда ЕУ, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 3/2015, 1263-1264. 8 Com mis sion re fers Ger many to the Co urt of Ju sti ce of the EU over wa ter pol lu tion ca u sed by ni tra tes Ger many in Co urt over wa ter pol lu tion and ni tra tes, ht t p: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e - le a s e _ I P -16-1453_ e n. ht m (сеп тем бар 2017. го ди не). 9 Co un cil Di rec ti ve 91/676/EEC of 12 De cem ber 1991 con cer ning the pro tec tion of wa ters a g a i n s t p ol lu t io n c a u s e d by n i t r a t e s f r o m a g r i c u l t u r a l s o u r c e s (O f f i c i a l Jo u r n a l L 375), http://eurlex.eu ro pa.eu /le gal-con tent/en/txt /HTML/?uri=CE LEX:31991L0676&from=en, (с е пт е мб а р 2 017. г о д и н е). 10 Di rec ti ve 2000/60/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 23 Oc to ber 2000 esta blis hing a fra me work for Com mu nity ac tion in the fi eld of wa ter po licy (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 327), ht t p://e u r-lex.e ur op a.e u / leg a l- c o n t e nt / E N/ T X T / H T M L /? u r i= C E L E X: 32000L0060&from=EN, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 737

Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Бо јан Н. Ту бић, Др Ми ла на М. Пи са рић, Повреде... (стр. 735 752) од кључ них ин стру ме на та у за шти ти во да од по љо при вред них при ти са ка. Вишак ни воа ни т рата може оштетити свежу воду и морско окружење подстицањем ра ста ал ги ко ји гу ше раст дру гих биљ них вр ста. Овај про цес, по знат као еу т р о фик ац и ја, под ра з у ме в а оз би љ но по г ор ша њ е к в ал ит ет а в оде и г убит а к би о д и в е р зи т е т а. При с у с т в о н и т р а т а у в о д а м а з а п и ће и з н а д 50 м г/л мо же има ти зна ча јан ути цај на здра вље љу ди, на ро чи то труд ни ца и бе ба. Пре чишћа ва ње ви шка ни тра та из во де за пи ће је, та ко ђе, ве о ма скуп про цес, ко ји углав ном по др жа ва ју до ма ћин ства и јав не вла сти. 2) Европ ска комисија је 2015. године по кре ну ла по сту пак про тив Францу ске и Ве ли ке Бри та ни је због не по што ва ња про пи са ЕУ о трет ма ну ко мунал них от пад них во да. Нео бра ђе на ур ба на от пад на во да мо же угро зи ти з д р а в љ е г р а ђ а н а и ж и в о тн у с р ед ин у, п а Д ир е кт ив а о т р е тм ан у у рб ан и х о т п а д н и х в о д а 11 з а х т е в а од д р ж а в а ч л а н и ц а д а о б е зб ед е д а а г л ом ер ац ије (гра до ви, се ла и дру га на се ља) пра вил но при ку пља ју и тре ти ра ју сво је ур - ба не о т па д не во де. Не п ре ч и ш ће на о т па д на во да мо же бит и заг ађена ш т е тн и м ба к т е ри ја м а и ви ру си м а, ш т о п р ед с т а в љ а ри зи к по ја в но зд р а в љ е. Та ко ђ е, са др жи ма те ри је, као што су азот и фос фор, ко ји мо гу оште ти ти све же во де и мо р ско ок ру же њ е, под с т и ч у ћ и п р е ко ме р н и р а с т а л г и ко ји з а г у ш у је д ру г е ж и в е о р г а н и зме (п р о це с по знат к а о е у т р о фи к а ц и ја). Пр о п и си ЕУ о т р е т ма - н у ко м у н а л н е о тп а дн е в од е д ат ир ај у и з 19 91. г о д и н е, а л и је п р ед в и д е л о д у г о роч не ро ко ве за и м п ле мен т а ц и ју, па су д р жа ве ч ла н и це т ре ба ле до к ра ја 20 0 0. г од ине да о си г у ра ју од г о в а ра ју ћ и т р е т ма н з а о т па дне в оде и з в ел ик и х агло ме ра ци ја, а до кра ја 2005. го ди не за ис пу шта ње из сред њих агло ме ра - ци ја и ис пу шта ња у слат ко вод не во де и есту а ри је из ма лих агло ме ра ци ја. У Фран цу ској су 17 агло ме ра ци ја озна че не да не ма ју трет ман от пад них во да пре ма ЕУ стан дар ди ма. Фран цу ска је пр ви пут упо зо ре на у овом конкрет ном слу ча ју 2009. го ди не, али до са да ни је пред у зе ла ко ра ке да оба ве зе из п роп иса ЕУ ис по ш т у је 12. У Ве л и кој Бри та н и ји у че т ири а гломерац ије т ре т- ма н је не а де к ва т а н, јед на а гло ме ра ц и ја, уоп ш т е не ма по с т ро је ње за т ре т ма н ко му нал них во да, а у де сет дру гих агло ме ра ци ја, где се от пад не во де ис пушта ју у осе тљи ве обла сти, као што су све же во де и есту а ри, по сто је ћи трет ман не ис пу ња ва стро жи је стан дар де ко ји су по треб ни за та кве обла сти 13. 3) Суд прав де ЕУ је 2004. го ди не у сво јој пре су ди (C-119/02 од 24. ју на 2004. године 14 ) утвр дио да је Грч ка пре кр ши ла оба ве зе из про пи са ЕУ због 11 C o u n c i l D i r e c t i ve 91/ 271/ E E C of 21 M ay 19 91 c o n c e r n i n g u r b a n w a s t e -w a t e r t r e a t m e nt (Official Journal of the Eu ro pean Union L 135), http: //eur-lex.eu ro pa.eu /legal -content /EN/TXT / HTML/?uri=CE LEX:31991L0271&from=EN, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 12 C o m m i s sio n t a ke s F R A N C E t o C o u r t ove r p o o r w a s t e w a t e r t r e a t m e nt, http://eu ro pa.eu / r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -15-4 873_ e n. ht m (сеп тем бар 2017. го ди не). 13 Com mis sion re fers the Uni ted King dom to Co urt over po or wa ste wa ter col lec tion and t r e a t m e nt, ht t p: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -15-4 672 _ e n. ht m (сеп тем бар 2017. го ди не). 14 Court of Ju sti ce of the EU, Jud gment of the Co urt (Fo urth Cham ber) 24 Ju ne 2004, Ca se C -119/0 2 C o m m i s sio n of t h e Eu r o p e a n C o m mu n i t i e s v Hel le n ic Re p u bl ic, ht t p: //c u r i a.e u r o p a.e u / 738

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 не по с т о ја њ а од г о в а р а ју ћег т р е т ма на о т па д н и х в о да ко је с е ис п у ш т а ју у з а - лив Елеф си на (са мо 28% от пад них во да се пре из ли ва ња у за лив тре ти ра на од г о в арајућ и нач и н). К ако Грчк а н ије п р едузе ла н и к а к ве ме р е з а о т к ла њ а њ е т а к ве по вре де, Европ ск а ко м и си ја је 2015. г о д и не по к ре н у ла по но во по с т у па к пред Су дом прав де ЕУ и пред ла жи ла Су ду да Грч кој из рек не нов ча ну ка зну од 15. 943.620 еу ра (из ра чу на ту на осно ву днев них из но са за сва ки дан од ка да Грч ка ни је по сту пи ла по пр вој пре су ди Су да), као и днев ни пе нал од 34.974 еу ра за сва ки дан од до но ше ња дру ге пре су де до по сту па ња др жа ве у сми слу от кла ња ња по вре де. Осим то га, Грч ка је 2010. го ди не би ла упо зоре на на не ад ке ват ни трет ман ур ба них во да у под руч ју ко је је на се ље но са 2.0 0 0 до 15. 0 0 0 с т а нов н и к а, и к а ко, у ме ђу в р е ме н у, д р ж а в а н и је п р ед у з е л а од го ва ра ју ће ме ре, Коми си ја је и овај пред мет упу ти ла Су ду 15. 4) Ком си ја је 2015. го ди не пред ло жи ла из ри ца ње нов ча не ка зне Ру мун и ји зб ог не п р е но ше њ а п р оп иса ЕУ о су мпо ру у на ц и о на л но з а ко но да в с т во. Д и р ект ив а о с ад рж ају с у мпор а у морск и м г оривима 16 и з мен ила је Д и р ек т и- ву 1999/32 ко ја се од но си на сма ње ње са др жа ја сум по ра у од ре ђе ним теч ним г о ри ви м а, у т в р ђу ју ју ћ и ма к си ма л но до зв о љ е н и с а д р ж ај с у м по р а у г о ри ву ко је с е ко ри с т и у Ун и ји, ш т о је по с т а ло не о п ход но р а д и уск л а ђи в а њ а з а ко - но да в с т в а ЕУ с а ме ђу на р од н и м с т а н да р д и ма до г о в о р е н и м у Ме ђу на р од ној помо р ској о р г а н и з а ц и ји ( У Н а г е н ц и ји). Д и р е к т и в а о с у м по ру и м а з а ц и љ сма њ е њ е е ф ек ат а з а г а ђе њ а в а зд у х а од с у м по р -д и ок си да и че с т и ца. С у м по р д и ок с и д је з а г а ђ и в ач ко ји у гл а в ном е м и т у ју б р о д о в и. По р ед у г р о ж а в а њ а људ ског зд р а в љ а, г а с ш т е т и око л и н и и до п ри но си к и с е лој к и ш и, и по с т о ји с т в а р на опа сно с т да ем и си је и з т р а н спо р т а п р е ма ше ком би но в а не ем и си је и з сви х д ру г и х коп не н и х и з в о р а. З а г а ђе њ е в а зд у х а од п ри к а че н и х б р о до в а пред ставља вели ки про блем за мно ге гра до ве са лу ка ма у њиховим напорима да ис пу не гра нич не вред но сти Уни је за ква ли тет ва зду ха. Ка ко Рум унија није п ренела п равила ЕУ о сад ржају су мпора у помор ск им го ри ви ма у сво је национа лно законодавст во 17 месеци након к рај њег ро ка за т ран спо зи ци ју, Ко ми си ја т раж и од Суда ЕУ да изрекне новчан у казн у днев н у ка зну у из но су од 38.042,6 еу ра, ко ја би се ис пла ћи ва ла од да на до но ше ња пресуде Су да до да на ка да Ру му ни ја у пот пу но сти ис по шту је оба ве зе из Ди рек ти ве 17. ju r i s /d o c u m e nt /d o c u m e nt.js f? t ex t = & d o c id = 4930 9& p a ge I n d ex = 0 & d o c l a ng =E N& m o d e =l s t & d i r = &oc c=first&part=1&cid=512440 (сеп тем бар 2017. го ди не). 15 Com mis sion pro po ses fi nes and re fers Gre e ce back to the Co urt of Ju sti ce of the EU over per si stent po or wa ste wa ter tre at ment, http://europa.eu /rapid /press -release _IP -15-6009_en.htm (септем бар 2017. го ди не). 16 Di rec ti ve 2012/33/EU of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 21 No vem ber 2012 a m e n d i n g C o u n c i l D i r e c t i ve 19 9 9/ 32 / E C a s r e g a r d s t h e s u l p hu r c o n t e nt of m a r i n e f u el s (O f f i c i a l Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 327/1), http://eur-lex.eu ro pa.eu /le gal-con tent/en/txt /HTML/?uri= CE LEX:32012L0033&from=EN, (сеп тем бар 2017. го ди не). 17 Com mis sion pro po ses a fi ne and re fers Ro ma nia to the Co urt of Ju sti ce of the EU over fa i lu re to tran spo se EU ru les on sulp hur, ht t p://europa.eu /rapid /press-re le a se_ I P -15-60 08_en.ht m (сеп тем бар 2 017. г о д и н е). 739

Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Бо јан Н. Ту бић, Др Ми ла на М. Пи са рић, Повреде... (стр. 735 752) 740 3. ЗА Ш Т И ТА ВА ЗД У Х А Нај ве ћи про бле ми у ве зи са за га ђе њем ва зду ха у Европ ској уни ји одно с е на п р е ви с о ке в р ед но с т и п р а ш и не, а з о т -д и ок си да и с у м по р -д и ок си да у в а зд у х у. 1) Европ ска ко ми си ја упу ти ла 2015. го ди не Пољ ску на Суд прав де ЕУ з б ог у по р но ви с о к и х н и в оа че с т и ца п р а ш и не у в а зд у х у, ко је п р ед с т а в љ а ју в е л и к и ризи к по ја вно з д р ав љ е. М але чес т ице PM10 п р аш ине (т ј. чес т ице преч ни ка ма њег од 10 ми кро на) су при сут не у еми си ја ма из ин ду стри је, сао б р а ћ а ја, д о м а ћ е г г р е ја њ а и по љ о п р и в р е де. Та к в е чес т ице мог у и з аз в ат и а с т м у, к а р д и о в а ск у л а р не п р о бле ме, к а р ц и ном п л у ћ а и п р е у р а њ е не см р т не с л у ча је в е ко ји п р е в а зи ла з е бр ој г од иш њи х см р т н и х с л у ча је в а с а о бра ћ ај н и х не с р е ћ а. У По љ ској с у д не в не г р а н и ч не в р ед но с т и з а чес т ице в аз д уш ног зра ка (PM10) упор но пре ко ра че не у 35 од 46 зо на ква ли те та ва зду ха нај ма ње у по след њих пет го ди на, укљу чу ју ћи 2014. го ди ну. По ред то га, у де вет зо на с у г о д и ш њ е г р а н и ч не в р ед но с т и п р е ко р а че не. З а г а ђе но с т PM10 у Пољ ској је у г л а в н ом п р оуз р оков ан а е м ис ијом н и с ко г с т а к л а (е м и с и ја и з и з в о р а ви си не ис под 40м) од гре ја ња до ма ћин ста ва. Ко ми си ја је оце ни ла не до вољ - н и м з а ко но да вне и а дм ин ис т р ат и вне мер е које с у до с ада п р едуз ет е да би с е ог р а н и ч и ло ов а к в о с т а л но не по ш т о в а њ е п р о п и с а 18. Н а и ме, Д и р ек т и в а о к в ал и т е т у а м би јен т а л ног в а з д у х а и ч и с т и јем в а з д у х у з а Ев р о п у 19 з а х т е в а од др жа ва чла ни ца да огра ни че из ла га ње гра ђа на овим че сти ца ма и по став љ а г р а н и ч не в р ед но с т и з а и зложено с т која о бух в ат а г од иш њу в р едно с т кон цен т р а ц и је (4 0 μ g /m 3 ) и днев ну вред ност кон цен тра ци је (50 μg/m 3 ) ко ја се не сме пре ла зи ти ви ше од 35 пу та у ка лен дар ској го ди ни. У слу ча ју преко р а че њ а т а к ви х г р а н и ч н и х в р ед но с т и, д р ж а в е ч л а н и це мо р а ју усв о ји т и и сп р о ве с т и п ла но ве за к ва л и т е т е т ва зд у ха ко ји по с т а в ља ју од г о ва ра ју ће ме ре ка ко би се пе ри од пре ко ра че ња мо гао за др жа ти на кра ћем ни воу мо гу ће. 2) Упркос оба ве за ма др жа ва чла ни ца да оси гу ра ју за довољава јући квал и т е т ва зд у ха за сво је г ра ђане, к вал ит е т вазд уха је на м ног и м мес т има ос т а о про блем већ не ко ли ко го ди на. Тре нут но је про тив 16 др жа ва чла ни ца по - к р е н у т по с т у па к з б ог по в е ћ а ног н и в оа че с т и ца п р а ш и не у в а зд у х у 20 (упу- 18 Com mis sion re fers Po land to the Co urt of Ju sti ce of the EU over po or air qu a lity, http:// e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -15-62 25_ e n. ht m (сеп тем бар 2017. го ди не). 19 Di rec ti ve 2008/50/EC of the Eu ro pean Pa r li a ment and of the Co un cil of 21 May 2008 on am bi ent air qu a lity and cle a ner air for Eu ro pe (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 152/1), ht t p://e u r-lex.e u r o p a.e u /leg a l-c ont e nt /E N/T X T /H T M L /?u r i= C ELE X:320 08L 0 050&f r om= e n, (септем бар 2017. го ди не). 20 Б е л г и ја, Бу г а р ск а, Че ш к а, Не мачк а, Грчк а, Ш па н и ја, Ф ра н ц у ск а, Ма ђа р ск а, Ит а л и ја, Ле т о н и ја, По р т у г а л и ја, По љ с к а, Р у м у н и ја, Ш в ед с к а, С л о в ач к а и С л о в е н и ја (в и д. St a t i s t ic s on en vi ron men tal infringements Infringements by en vi ron men tal sec tor, http: //ec.eu ro pa.eu / e n v i r o n m e nt / le g a l / l a w/s t a t i s t ic s. ht m (ок то бар 2017. го ди не).

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 ћ и в а њ ем з а х т е в а з а под но ше њ е и н ф о р ма ц и ја), а п р о т и в Бу г а р ске и Б е л г и је је по кре нут по сту пак пред Су дом ЕУ 21. У Бу гар ској, упр кос број ним предуз е т и м ме р а м а и од р е ђ е н и м см ањ ењим а е м исија PM10 р ег ис т р о в ан и х н а ве ћи ни та ча ка мо ни то рин га од 2011. го ди не, по да ци по ка зу ју стал ну не у са - гла ше ност са го ди шњим и/ или днев ним гра нич ним вред но сти ма за PM10 у сви х 6 з о на з е м љ е. Ре з ул т а т и Б е л г и је о к в а л и т е т у в а зд у х а с у з а б е ле ж и л и одре ђе на по бољ ша ња у по след њих не ко ли ко го ди на, јер само 3 зо не и агло - м е р а ц ије ( Б р ис е л, л ук а Ге нт а и л ук а Роес е л а р е) п о к а з у ј у ко н т и н у и р а н и не у спех у ис п у њ а в а њу ц и љ е в а. И а ко с у у Б е л г и ји усв о је не ме р е з а св е з о не за за шти ту ва зду ха, оне ни су до са да до вољ не да се ре ши про блем, а по што је рок за ускла ђе ност са на ло зи ма Ком си је упу ћен др жа ви чла ни ци одав но ис те као, Ко ми си ја је упу ти ла 2015. го ди не слу чај Су ду ЕУ. 4. У П РА ВЉА ЊЕ ОТ П А ДОМ 1) Европска ко ми си ја је 2015. го ди не по к ре н у ла п ро т ив Шпа ни је по ст у пак због к р ше ња п ро п и са о у п ра в ља њу о т па дом. Уп р кос ра н и ји м у по зо ре њи ма Ко м и си је, број не де по н и је и да ље по сл у ју у су п ро т но с т и са п ро п и си ма ЕУ. Д и рек т и ва о де по н и јама 22 успос т ав ља с т а ндар де за де по н и је ка ко би се сп ре - чили штет ни ефек ти по здравље људи, воду, земљу и ваздух. Директива про - пи су је стан дар де за за шти ту људ ског здра вља и жи вот не сре ди не од не га тивних ефе ка та узро ко ва них са ку пља њем, тран спор том, склади штењем, трет - ма ном и од ла га њем от па да, са ци љем да се спре че или сма ње не га тив ни ефекти од ла га ња от па да то ком чи та вог жи вот ног ци клу са депонија. Према Директ и ви, опе ра ц и је на де по н и ја ма ко је су би ле у фу н к ц и ји 20 01. г о д и не т ре ба ло би да пре ста ну до 16. ју ла 2009. го ди не, уко ли ко се не ис по шту ју стан дар ди ЕУ ко ји су осмишље ни ка ко би оси гу ра ли да де по ни је функ ци о ни шу без бедно. Ко ми си ја је 2008. го ди не упу ти ла Шпа ни ји фор мал ни зах тев за уса гла шава њем са п ра вом ЕУ, по во дом ког је Ш па н и ја оба ве с т и ла Ко м и си ју о ме ра ма ко је п ла н и ра да п ре д у зме и п ред ви де ла за т ва ра ња не усаглашен и х деопн и је до 2011. г о д и не, ш т о н и је у ч и ње но, због че г а је 2014. г о д и не Ко м и си ја по но во у п у т и ла фор ма л н и з а х т ев з а уса гла ша ва њем са п ра вом ЕУ. Међут и м, к ако то ком 2015. год ине у Ш па н и ји 61 не у са гла ше н и х де по н ија још у век н и су биле за тво ре не, те је Ко ми си ја по кре ну ла по сту пак пред Су дом прав де ЕУ 23. 21 Com mis sion re fers Bel gi um and Bul ga ria to Co urt and gi ves Swe den a fi nal war ning over p o or a i r qu a l it y, ht t p://eu ro pa.eu /r a pid /pre s s -re le a se _ I P -15-5197_ e n.ht m (с еп т ем ба р 2017. г о д и не). 22 Co un cil Di rec ti ve 1999/31/EC of 26 April 1999 on the land fill of wa ste (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 182), h t t p: //e u r- l e x. e u r o p a. e u / l e g a l - c o n t e n t / E N / T X T / H T M L /? u r i = CE LEX:31999L0031&from=EN, (сеп тем бар 2017. го ди не). 23 Com mis sion re fers Spain to Co urt over il le gal land fills, ht t p: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le - a s e _ I P -15-535 4 _ e n. ht m (сеп тем бар 2017. го ди не). 741

Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Бо јан Н. Ту бић, Др Ми ла на М. Пи са рић, Повреде... (стр. 735 752) 2) Д и р ек т и в а о о т па д н и м в о зи л и ма и з 20 0 0. г о д и не 24 има за циљ да се в о зи л а у к ло не и р е ц и к л и р а ју на еко ло ш к и нај п ри х в а тљи ви ји на ч и н, з а б р а - њу ју ћи упо тре бу од ре ђе них опа сних ма те ри ја у во зи лима која су се стављала у про мет на кон 1. ју ла 2003. го ди не (ре ви ди ра на ле ги сла ти ва про ду жи ла је ва же ње из у зет ка од ове за бра не, а ко ји се од но си на упо тре бу оло ва у од ре ђе ним ком по нен та ма во зи ла). Ди рек ти ва је део на по ра да се Евро па пре тво ри у кру жну еко но ми ју у ко јој се от пад си сте матски опо ра вља, по но - во ко ри сти или ре ци кли ра, па има за циљ сма ње ње ко ли чи не от па да ко ји по ти че од от пад них во зи ла, ка ко би се огра ни чи ла упо тре ба опа сних ма тери ја (по с е б но оло в а, ж и в е, к а д м и ју ма и хек с а в а лен т ног х р о ма) у п р о и з в одњи, и по ве ћа ла ко ли чи на ре ци кли ра них ма те ри ја ла ко ји се ко ри сти у про - и з в одњи в оз ил а. К а о т ак в а, Д ир е кт ив а је п ос т ав ил а а мб иц иоз н и ц и љ з а опо р а в а к и р е ц и к л и р а њ е: нај к а сн и је до 1. ја н у а р а 2015. г о д и не, з а св а в о зила ко ја се на ла зе ван упо тре бе, по нов на упо тре ба и опо ра вак тре ба да бу ду н ај м а њ е 95% п р ос е чне т еж ине по в оз ил у и г о д и н и. Д и р е к т и в а по с т а в љ а ја сне к в а н т и фи ко в а не ц и љ е в е з а по нов н у у по т р е бу, р е ц и к л а ж у и опо р а в а к в озила и њи хови х компонент и, а т акође подс т иче п р ои зв ођаче да п р ои зв оде но ва во зи ла на на чин да се обез бе ди њи хо ва ре ци кли бил ност. Др жа ве члан и це с у мо р а ле усв о ји т и з а ко не не о п ход не п р о п и с е з а уск л а ђи в а њ е с а ов ом Ди рек ти вом до 22. ав гу ста 2013. го ди не. Ев р оп ск а ко м и си ја je п р о т и в Р у м у н и је и Пољ ске по к р е н у л а по с т у па к пред Су дом прав де ЕУ због не у спе ха да пре не су у до ма ће пра во ре ви ди ра не п р о п и с е ЕУ о ис к љу че њу до т р а ја л и х в о зи л а и з у по т р е б е. Ко м и си ја је 20 0 9. г о д и не и де нт и фи ко в а л а н и з не до с т а т а к а у по љ ском з а ко но д а в с т ву у ов ој обла сти и по кре ну ла по сту пак про тив Пољ ске. Мно га пи та ња су на кнад но ре ше на, али је 2012. го ди не уследило образло же но ми шље ње ка ко би се по крил и п р о бле м и ко ји с у и да љ е би л и и з у з е т н и. Пољ ск а је п р ед у з е л а кон к р е т не ко ра ка ра ди укла ња ња ве ћи не не до ста та ка на ко је је указала Комисија, указу ју ћи на то да ће се то ре ша ва ти но вим за ко но дав ством 2013. го ди не, али се ни је по ја вио ни ка кав до дат ни аманд ман за ко на. С об зи ром на то да пробле ми и да ље по сто је у пољ ском за ко но дав ству, ко је на при мер, не са др жи оба ве зу при ку пља ња де ло ва ко ји се ко ри сте (тј. де ло ва ко ји се не мо гу по - но в о ко ри с т и т и и з б ог т о г а с е мо р а ју р е ц и к л и р а т и), а, т а ко ђе, д ис к ри м и н и- р а в о зи л а ко ја н и с у р е г и с т р о в а на у Пољ ској, Ко м и си ја је п р ед ме т у п у т и л а С у д у 25. Н а кон ш т о је т ај р ок з а п р е но ше њ е Д и р ек т и в е п р о т е к а о, Р у м у н и ја 24 D i r e c t i ve 2 0 0 0 /53/ E C of t h e E ur op e a n Pa r l i a m e n t a n d of t h e C o u n c i l of 18 S e p t e m b e r 2000 on end-of li fe ve hic les (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 269), http://eur-lex.eu ro pa. e u / L exur is e r v/ L e xu r i S e r v.d o? u r i= C ON SL E G:2 0 0 0 L 0 053:2 0 050 701:E N:PDF, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 25 Co m m i s s i o n t a k e s Po l a n d t o C ou r t ove r f ai l i n g s i n e n d - of- l ife veh i cl e s l eg isl at i o n, http: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -14-114 8 _ e n. ht m (сеп тем бар 2017. го ди не). 742

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 је 27. сеп тем бра 2013. го ди не при ми ла пи смо фор мал ног оба ве ште ња од Ком си је, а по том и обра зло же но ми шље ње 11. ју ла 2014. го ди не. Упр кос нап ор и м а Р у м у н и је, в и ш е од г од ин у и п о н ако н и ст ек а р ок а, Д ир е к т ив а и даље није била тран спо но ва на у до ма ће за ко но дав ство, па је Ко ми си ја предмет упу ти ла Су ду прав де ЕУ 26. 3) От пад од елек трич них и елек трон ских уре ђа ја (те ле ви зо ра, ком пјуте ра, мо бил них те ле фо на и сл.) је дан је од от па да са нај ве ћом сто пом ра ста (9 ми ли о на у 2005. го ди не, са пред ви ђе ним ра стом пре ко 12 ми ли о на то на на г о д и ш њ ем н и в оу до 2020. г о д и не), а п р ед с т а в љ а ком п лек сн у ме ша ви н у мате ри ја ла и ком по нен ти, ко ја мо же иза зва ти ве ли ке еко лошке и здравстве - не п р о бле ме, а ко њ ом не у п р а в љ а п р а ви л но. О си м т о г а, п р о и з в од њ а с а в р е - ме н и х е лек т р он ск и х у р е ђа ја з а х т е в а ко ри ш ће њ е о ск уд н и х и ск у п и х и з в о р а (нпр. око 10% укуп ног зла та ши ром све та се ко ри сти за њи хо ву про из вод њу), па њи хо во р е ц и к л и ра њ е и ма оч и глед не п р ед но с т и 27. За ре ша ва ње ових пробле ма ре ле вант на су два про пи са: Ди рек ти ва о от па ду од елек трич них и елект рон ск и х у ре ђа ја 28 и Д и рек т и ва о ог ра н и че њу у по т ре бе од ре ђе н и х опа сн и х ма те ри ја у про из вод њи елек трич не и елек трон ске опре ме и уре ђа ја 29. Пра ви ла ЕУ, ко ја су тре ба ла би ти усво је на у на ци о нал ном за ко ну до 14. фе бру а ра 2014. го ди не, има ју за циљ да се спре че или сма ње не га тив ни ути цаји на жи вот ну сре ди ну из овог бр зо ра сту ћег то ка от па да. Ова пра ви ла предста в ља ју из ме н у Д и рек т и ва и у к љу ч у ју н из но ви х и л и би т но мо д и фи ко ва н и х одред би. Из ме не Д и рек т и ве п ред ви ђа ју ам би ц и о зан но ви ц и љ за п рик уп љање 45% продате елек тро нич ке опре ме, ко ји тре ба ти ис пу нити 2016. године, одно - сно 65% про да те опре ме или 85% ство ре ног ота пад до 2019. го ди не 30. Нова п равила олакшавају рег ист рац ију и извеш тава ње за д р жа ве ч ла н и це, с бо љи м сред стви ма за ефи ка сни је борбу против илегал ног из во за от па да. Та ко ђе, уво - д и се ја сна ве за са за ко но дав ст вом ЕУ о д и зај н и ра њу п ро из во да, у к љу ч у ју ћ и и Д и р ек т и ву о еко ло ш ком д и з ај н у, под с т и ч у ћ и п р о и з в о ђа че да по б ољ ша ју ди зајн елек трич не и елек трон ске опре ме, што олак ша ва ре ци кла жу. К а ко н и с у о б е зб ед иле п р еношењ е нав е ден и х д ир ект ив а у п р оп ис ан и м р о ко ви ма, Ев р оп ск а ко м и си ја је 2015. г о д и не по к р е н у л а п р ед С у дом п р а в де 26 C o m m i s sio n r e fe r s Ro m a n i a t o C o u r t ove r f a i lu r e t o t r a n s p o s e le g i sl a t io n o n e n d - of-l i fe ve h ic le s, ht t p: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -15-5055_ e n. ht m (сеп тем бар 2017. го ди не). 27 Вид. ht t p://e c.eu ro pa.eu /e n v i ron me nt /wa st e/we e e/i n dex _e n.ht m (с еп т ембар 2017. г од ине). 28 D i r e c t i ve 2 012 /19/ E U of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 4 July 2012 on wa s t e ele c t r i c a l a nd ele ct r on ic e q uipme nt ( W EE E) (O ff ic ia l Jo u r n a l of t he Eu r o p e a n Un io n L 197), ht t p://eu r-lex.eu ropa.eu / legal- cont e nt /e n /A LL /? u r i = CELEX:32012L0 019, (септ ембар 2017. г од и не). 29 D i r e c t i ve 2 011/65/ E U of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 8 Ju ne 2011 on the re stric tion of the use of cer tain ha zar do us sub stan ces in elec tri cal and elec tro nic equ ip ment (Offi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 174), ht t p: //e u r-le x.e ur op a.e u / leg a l - c o nt e nt / E N/ T X T /? u r i = CE LEX:02011L0065-20160715 (сеп тем бар 2017. го ди не). 30 Вид. члан 7 Ди рек ти ве. 743

Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Бо јан Н. Ту бић, Др Ми ла на М. Пи са рић, Повреде... (стр. 735 752) ЕУ по сту пак про тив Пољ ске, Сло ве ни је и Не мач ке, јер ни јед на од др жа ва ч ла н и ца н и је усво ји ла н и јед н у од ови х но ви х и л и би т но мо д и фи ко ва н и х одред би. Ко м и си ја је у п у т и ла п ред лог да Суд ови м д р жа ва ма из рек не нов ча не к а зне (п р ед ложе н и су д нев н и и з но си з а св а к и да н од доношењ а одл уке С уда до да на п р е но ше њ а од р е да ба Д и р ек т и в е у на ц и о на л но з а ко но да в с т в о, и т о: за Пољ ку 71.610 еу ра, за Сло ве ни ју 8 408.4 еу ра 31, за Не мач ку 210.078 еу ра 32 ). 4) Европ ска ко ми си ја је по кре ну ла 2015. го ди не по сту пак про тив Сло ве - н и је због не у са гла ша ва ња п ро п и са о о т па д у са за х т е ви ма п ра ва ЕУ. Де по н и је ко је по сл у ју у су п р о т но с т и са з аконода вс т вом ЕУ о о тпад у мог у у г р озит и људ ско здра вље и жи вот ну сре ди ну. Пред мет се од но си на не за ко ни ту де по - ни ју у Ло врен цу на Драв скем по љу, где се од 2006. го ди не скла ди шти ви ше од 40000 то на ви со ко за па љи вих от пад них гу ма. На овим ло ка ци ја ма су се поја ви ли ве ли к и по жа ри 2007. и 2008. го ди не. По ред ри зи ка од по жа ра, ло ка ци ја је на ро чи то ло ша за де по ни ју, због не по сред не бли зи не ви со ко на пон ске електрич не мре же и чи ње ни це да под руч је са др жи је дан од нај ве ћих из во ра слатке во де у зе м љи. Ко м и си ја је пок рен ула пос т упа к у т врђивања повреде п рот и в Сло ве ни је ок то бру 2012, а мар та 2013. го ди не је упу ћен фор мал ни зах тев за уса гла шав њем са пра вом ЕУ. Сло ве ни ја се сло жи ла да се ре ши про блем, предо ча ва њем вре мен ског окви ра, и очи сти от пад не гу ме, али се са тим ве о ма спо ро на пре ду је, оту да је Ко ми си ја од лу чи ла да пред мет из не се пред Суд. 33 5) О к ви р н а д ир е кт ив а о о тп ад у 34 пре ста вља пра ви основ за трет ман от па да у ЕУ, ко ји уво ди прин ци пе упра вља ња от па дом (као што је прин цип за га ђи вач пла ћа ) и по ставља обавезују ћу хијерархију за управљање отпадом. О на о ба ве зу је д р ж а ве ч ла н и це да п р е д у зм у ме р е к ако би с е о б е зб ед ило да се упра вља ње от па дом вр ши без угро жа ва ња људ ског здра вља и без нару ша в а њ а ж и во т не с р е д и не. О т па д т р е ба да с е т р е т и ра б е з с т в арањ а ризик а з а в о д у, в а з д у х, тло, би љ ке и л и ж ив от ињ е, б е з у знем ир ав ањ а буком и л и не при јат ним ми ри си ма и без штет ног ути ца ја на окру же ња или ме ста од по себ ног и н т е ре са. Д и рек т и ва о де по н и ја ма 35 п ро п и су је усло ве за без бед нос т ра да де по ни ја, с ци љем да се за шти ти људ ско здра вље и жи вот на сре ди неа 31 C o mm i ss io n t a ke s Po l a n d a n d Slo ve n i a t o C o u r t fo r e -w a s t e f a i l i n g s, http://eu ro pa.eu / r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -15-4 875_ e n. ht m, (сеп тем бар 2017. го ди не). 32 Com mis sion re fers Ger many to Co urt for e -wa ste fa i lings and pro po ses fines, http://europa. e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -15-505 4 _ e n. ht m, (сеп тем бар 2017. го ди не). 33 Com mis sion re fers Slo ve nia to Co urt for fa i lu re to clean up highly flam ma ble wa ste tyres, ht t p: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -15-4 671_ e n. ht m, (сеп тем бар 2017. го ди не). 34 Di rec ti ve 2008/98/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 19 No vem ber 20 0 8 o n wa s t e a n d r e p e a l i ng c e r t a i n D i r e c t i ve s ( Tex t w it h E E A r e le va nc e), (O ff ic i a l Jou rn a l of t h e Eu ro pean Union L 312/3), ht t p: //e u r-le x.e u r o p a.e u / le g a l - c o n t e nt / E N/ T X T / H T M L /? u r i= C EL E X : 32008L0098&from=EN, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 35 Co un cil Di rec ti ve 1999/31/EC of 26 April 1999 on the land fill of wa ste, (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 182), h t t p: //e u r- l e x. e ur o p a. e u / l e g a l - c o n t e n t / E N / T X T /? u r i = c e l e x % 3A31999L0031, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 744

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 од негативних ефеката узрокованих сакупљањем, транспор том, складиште - њем, трет ма ном и од ла га њем от па да. Европ ска ко ми си ја је 2015. го ди не по кре ну ла по сту пак против Словеније пред Су дом због не ус кра ћи ва ња пра ва на рад ин ду стриј ским ин ста ла ци јама ко је по слу ју без до зво ла. Та кве до зво ле тре ба из да ти са мо ако је ис пу њен од ре ђен број кри те ри ју ма ве за них за за шти ту жи вот не сре ди не. На и ме, пре - ма Д и рек т и ви о и н т е г ри са ном сп ре ча ва њу и кон т ро л и за г а ђе ња 36 све ин дус т ри ј ске и пољ о п рив р едне а кт и внос т и са ви с о к и м по т ен ц и ја лом з а г а ђе њ а мо ра ју би т и л и цен ц и ра не, од но сно за ра д и оба в ља ње ови х а к т и в но с т и нео - п ход но је да д р жа ва и да од г о ва ра ју ће до зво ле. До зво ле се мо г у из да т и са мо а ко су ис п у ње н и од ре ђе н и усло ви, а ем и си је за г а ђу ју ћ и х ма т е ри ја се од р жава ју на м и н и м у м у, т а ко да са ме ком па н и је сно су од г о вор нос т за сп ре ча ва ње и сма ње ње за га ђе ња ко је мо гу иза зва ти. До зво ла оси гурава коришћење најпри клад ни јих ме ра за спре ча ва ње за га ђе ња и да се от пад ре ци кли ра или од ла же на на на чин да се жи вот на сре ди на за га ђу је што је ма ње мо гу ће. Суд је 2010. го ди не утвр дио да Сло ве ни ја не ис пу ња ва сво ју оба ве зу да оси гу ра да све ин ста ла ци је де лу ју у скла ду с пра ви ли ма ЕУ о спре ча ва њу и конт р ол и з аг ађ ењ а, међут и м, в ел ик а ф аб рик а цеме н т а и д аљ е р ад и б е з по т ре б не до зво ле и по т ен ц и ја л но у г ро жа ва зд ра в ље г ра ђана. Ком исија услед то га тра жи из ри ца ње нов ча не ка зне у из но су од 1.604.603 еу ра, као и днев ну ка зну у из но су од 9,009 евра од до но ше ња пре су де 37. 5. ПРА ВО НА ПРИ СТУП ИН ФОР МА ЦИ ЈА МА ОД ЗНА ЧА ЈА ЗА ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ И ПРА ВО НА ПРИ СТУП ПРАВ ДИ У ВЕ ЗИ СА ЗА ШТИ ТОМ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ 1) Европ ска ко м и си ја је п ро т и в Есто н и је по к ре н у ла по ст у пак због не до - ста та ка у ње ном за ко но дав ству у поглед у п рист упа инфор маци ја ма о ж ивотној с ре д и н и. Пре ма п ро п и си ма ЕУ, д р жа ве ч ла н и це мо ра ју оси г у ра т и да г ра ђа н и има ју не сме тан при ступ ин фор ма ци ја ма о жи вот ној сре ди ни, а ко је су у по се - ду јав не вла сти. Пре ма про пи си ма ЕУ, а у скла ду са Ар ху ском кон вен ци јом 38, 36 D i r e c t i ve 2 0 0 8/1/ E C of t h e Eu r o p e a n Par li a ment and of the Co un cil of 15 Ja nu ary 2008 c o n c e r n i n g i n t e g r a t e d p ol lu t io n p r e ve n t io n a n d c o n t r ol, (O f f i c i a l Jo u r n a l of t h e Eu r o p e a n Un io n L24/8), ht t p://e u r-lex.e u r o p a.e u / L e xur ise r v/ L exur ise r v.d o? u ri= OJ :L:20 0 8:024:0 0 0 8:0 029:e n :PDF, (сеп тем бар 2017. го ди не). 37 Com mis sion ta kes Slo ve nia back to Co urt for fa i lu re to is sue in du strial per mit for a ma jor ce ment fac tory and asks for fi nes, ht t p: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -15-4 49 2 _ e n. ht m, (септем бар 2017. го ди не). 38 Un i t e d Na t i o n s E c o n o m ic C o mm i ssio n fo r Eur o p e ( U N E C E), C o n ve n t io n o n a c c e s s t o i nfor m a t ion, pu bl ic pa r t i ci pa t ion i n decision-m ak i ng a nd a cce ss t o just ice i n e nv i ronme nt al m att e r s, 25 Ju ne 1998, ht t p: // w w w.u n e c e.o r g /f i le a d m i n / DA M /e n v/ p p /d o c u m e nt s /c e p 43e.p d f, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 745

Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Бо јан Н. Ту бић, Др Ми ла на М. Пи са рић, Повреде... (стр. 735 752) г ра ђа н и и ма ју п ра в о на п рис т у п и нф орма ц и ја ма о ж и в о т ној с р е д и н и у ко јој жи ве, а др жав ни ор га ни ко ји има ју те ин фор ма ци је има ју оба ве зу да их да ју на ра с по ла г а њ е, по ла зе ћ и од т о г а да ће ш и р е ње т а к ви х и нформац ија под ић и свест о пи та њи ма жи вот не сре ди не и под сти ца ти де лотворно учешће јавно - сти у до но ше њу од лу ка у обла сти жи вот не сре ди не, што ће на кра ју до ве сти до зд ра ви јег ок ру же ња. Ин фор ма ци је о жи вот ној сре ди ни у к љу ч у ју, на п ри мер, в а з д у х, в о д у, тло, коп не не, п ри о б а л не и мо р ске о бл а с т и и би о д и в е р зи т е т, к а о и по л и т и к у, з а ко но д а вс т в о, п л анов е, п р ог р аме, спор аз уме о ж ив о тној с р е д и н и и а к т и в но с т и ко је мо г у у т и ца т и на ж и в о т н у с р е д и н у, к а о и п р о це - не т р о ш ко в а и д ру г е е ко ном ске а н а л и з е и п р е т по с т а в ке ко је с е ко ри с т е у ок в и р у м е р а ко је с е од н о с е н а ж ив о тн у с р ед ин у, а н ал из а с т ањ а љу дс ко г здра вља и си гур но сти, укљу чу ју ћи и кон та ми на ци ју лан ца ис хра не. Н а кон п р о це не з а ко но да в с т в а Е с т о н и је у ов ој о бл а с т и, Ко м и си ја је з а - к љу ч и ла да п р оп иси сад рже недос т атке и у п р ко с не ко л и ко у по зо р е њ а (2013. г о д и не), н и јед н а ме р а н и је п р ед у з е т а д а би с е з а ко но д а в с т в о по б о љ ш а ло. Н а и ме, уо чен је ч и т а в н и з не до с т а т а к а у и м п ле мен т а ц и ји Е с т о н и је. Пр е ма про пи си ма ЕУ, а што не по сто ји у естон ском за ко ну, на при мер, по сто ји оба вез а да с е омо г у ћ и од г о в а ра јућ а д в ос т епено с т одл уч ив ањ а у с л учају одбијањ а п ри с т у п а и н ф о р м а ц и ја м а, а у ком с е д ру г о с т е пе ном по с т у п к у п р о це њу је ја в н и и н т е р е с з а ч и њ е њ е и н ф о р ма ц и је ја в но до с т у п ном на с у п р о т и н т е р е с у ко ји слу жи као раз лог за од би ја ње зах те ва 39. 2) Ев р опск а ко м и си ја је к ра јем 2013. г од ине пок р ен ула п р от и в Немачке п о с т уп а к п р ед С у д о м п р а в д е Е У з б о г од р е ђ е н и х п р о п у с т а у о б е з б е ђ е њу пра ва на при ступ прав ди у ве зи са жи вот ном сре ди ном. Пре ма про пи си ма ЕУ, гра ђа ни има ју пра во да зна ју о ути ца ју ин ду стриј ског за га ђе ња по тенци јал ним ути ца ји ма про је ка та на жи вот ну сре ди ну, као и пра во да оспо ре одлуке о таквим про јек ти ма. Ди рек ти ва о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре - ди ну 40, на при мер, зах те ва од др жа ва чла ни ца да до зво ле јав но сти при ступ жал бе ном по ступ ку, и њи ма се мо ра до пу сти ти да оспо ре за ко ни тост од лука о пи та њи ма за ко ја је по треб но омо гу ћи ти уче шће јав но сти. У но вем бру 2012. го ди не, Не мач ка је из ме ни ла свој За кон о прав ном реша ва њу њу у обла с т и за ш т и те ж иво тне с ре д и не (Um wel t rechtsbe helf sge setz) у скла ду са ста вом Европ ског су да прав де о пи та њу прав ног ин те ре са, тј. ко ја то л и ц у мо г у по к ре н у т и по ст у пак п ред су дом у и ме за ш т и те ж и вот не сре д и не 41. 39 Eu r o p e a n C o mm i ssio n t ake s E s t o n i a t o C ou r t ove r Ac c e s s t o e n v i r o n m e n t a l I n fo r m a t io n, ht t p: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -14-158 _ e n. ht m, (сеп тем бар 2017. го ди не). 40 Di rec ti ve 2011/92/EU of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 13 De cem ber 2011 on the as ses sment of the ef fects of cer tain pu blic and pri va te pro jects on the en vi ron ment Text w it h E E A r e le v a n c e (O f f i c i a l Jo u r n a l of t h e Eu r o p e a n Un io n L 26), http://eur-lex.eu ro pa.eu /le galc o n t e nt / E N/ T X T /? u r i = C E L E X :32 011L 0 0 9 2, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 41 Co urt of Ju sti ce of the EU, Jud gment of the Co urt (Fo urth Cham ber), 12 May 2011, C -115/0 9, B u n d f ü r Um welt u n d Na t u r s chu t z D e u t s ch l a n d, L a n d e s ve r b a n d No r d r h e i n -We s t f a le n 746

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Иа ко но во за ко но дав ст во ја сно ре ша ва не ке од п ре т ход н и х п и та ња, Ко м и си ја је за бри н у та због од ре ђе них не до ста та ка ко ји и да ље по стоје. Према измењеном про пи су, по ступ ци ко ји су за по че ти на кон 25. ју на 2005. го ди не и ко ји су за врше н и п ре 12. ма ја 2011. го д и не н и су об у х ва ће н и ре ви д и ра н и м за ко ном, као н и пос т у пц и који су пок рен ут и п ре рока за и мп ле мен т а ц и ју Д и рек т и ве од 25. јуна 2005. године. Ко ми си ја, сто га, сма т ра да би та ко п ро пи са ни из у зе ци мо гли зна чај но од ла га т и п ри ме н у п равила о п рист уп у п рав д и. Не до ста так се од но си, на при мер, и на ар гу мен те ко ји се мо гу на ве сти ка да слу чај бу де из нет пред суд. Пре ма не мач ком за ко ну, ако је под но си лац пред став ке већ по кре нуо реша ва ње од ре ђе ног п и та ња то ком у п рав ног по ст у п ка, суд мо же ра з ма т ра т и те ар гу мен те и мо ра иг но ри са ти све но ве ар гу мен те ко ји су ка сни је на ста ли. Не - мач ки су до ви, та ко ђе, зах те ва ју од под но си о ца зах те ва да до ка жу да би ре зулт ат п р о це не у т и ца ја на ж иво тн у с ред ин у био д ру г а ч и ји бе з п р о це д у ра л не г р е ш ке з а ко ју т в р де да по с т о ји, е ф ек т и в но п р е ба ц у ју ћ и т е р е т до к а зи в а њ а н а ја вно с т, ш т о је у с у п р о т но с т и с п ри н ц и п и м а Д и р ект ив е. О б р аз ложено ми шље ње по сла то је у апри лу 2013. го ди не, али по што је по стиг нут ма ли на пре дак, Ко ми си ја је од лу чи ла да из ве де Не мач ку пред Суд 42. 6. П РО Ц Е Н А У Т И Ц А ЈА ОД РЕ ЂЕ Н И Х П РО Ј Е К А ТА НА ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ 1) Ев р оп ск а ко м и си ја је по к р е н у л а по с т у па к п р о т и в Бу г а р ске 2013. г о - ди не пред Су дом ЕУ због то га што ни је за шти ти ла је дин стве на ста ни шта и в а ж н е в р с т е. П р едм е т с е однос и н а р ег ију К а л и а к р а, м и г р а т о р н у ру т у и ме с т о од мо р а з а ви с о ко у г р о же не в р с т е, где је одо б р е на и з г р а д њ а в е л и ког б р о ја в е т р о е лек т р а на б е з а де к в ат н и х п р о це на њи хо ви х у т ицаја на ж ив о тн у с ре д и н у. На и ме, п ре ма Д и рек т и ви о п т и ца ма 43 и Д и рек т и ви о с т а н и ш т и ма 44, св а к и п р о је к ат ко ји мо же и ма т и зна ча ја н не г а т и в а н е ф е к ат на ло к а ц и је ко је су део Натура 2000 мре же за шти ће них под руч ја, тре ба прет ход но про це нит и п р е н е г о ш т о с е од о б р и њ е г о в а р е а л и з а ц и ја. П а р ал е лно, Д ир е кт ив а о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну има за циљ да се оси гу ра да сва ки ev v B e z i r k s r e g ier u n g A r ns b e r g, h t t p: //e u r-le x.e ur op a.e u / le g a l - c o n t e n t / E N/A L L /? u r i = C E L E X : 62 0 0 9 C J 0115, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 42 Eu ro pean Com mis sion ta kes Ger many to Co urt over Ac cess to Ju sti ce, http://eu ro pa.eu / r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -13-9 67_ e n. ht m (сеп тем бар 2017. го ди не). 43 Di rec ti ve 2009/147/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 30 No vem ber 2009 on the con ser va tion of wild birds (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 20/7), http://eur-lex. e u r o p a.e u / le g a l - c o n t e nt / E N/ T X T /? u r i = C E L E X% 3A 32 0 0 9L 0147, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 44 Co un cil Di rec ti ve 92/43/EEC of 21 May 1992 on the con ser va tion of na tu ral ha bi tats and of wild fa u na and flo ra (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 206), http://eur-lex.eu ro pa.eu / le g a l - c o n t e nt / E N/ T X T /? u r i = C E L E X :319 9 2 L 0 0 43, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 747

Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Бо јан Н. Ту бић, Др Ми ла на М. Пи са рић, Повреде... (стр. 735 752) про је кат ко ји има зна ча јан ути цај на жи вот ну сре ди ну бу де аде кват но проце њен п ре не го ш то бу де одо брен. Уп р кос то ме, Бу гар ска је одо бри ла ве ли к и број еко ном ск и х ак тив но сти у тој обла сти без од го ва ра ју ће п ро це не у ти ца ја на ж ивотн у средин у. Х иљаде т у рбина на ветар и око 500 д ру г и х п ро је ка та одо - бре но је без аде кват них процена њиховог деловања на јединственим стаништима и вр ста ма Ка ли а кре ста ни ште за ви ше хи ља да вр ста пти ца и сле пих мише ва ко је ле ти над зе мљом сва ке го ди не на пу ту ка Афри ци и из ње (нпр. 100% све т ске по п у ла ци је нај у г ро же ни ји х вр ста г у ске на све т у ц р ве но п р се г у ске проводи зи му на малом броју локација у бли зи ни и око Ка ли а кре). У одо брав њау ових про је ка та није узет се у обзир кумулативни ефекат пројеката, што је такође зах тев у Ди рек ти ва ма о пти ца ма, Ди рек ти ви о ста ни шти ма и Ди рек ти ви о п ро це ни у ти ца ја на ж и вот н у сре ди н у. Обра зло же но ми ш ље ње о овом пи та њу по сла то је у јун у 2012. го ди не. Иа ко је Бу гар ска п ред у зе ла значајне законодавне и ад ми ни ст ра тив не ко ра ке ка ко би ог ра ни чи ла ште т у и сп ре чи ла да љи ра з вој до га ђа ја ко ји би мо гли ути ца ти на под руч је, на рет ка и је дин стве на при о рит е т на с т а н и ш т а и в р с т е, п р о јек т и с у с е по че л и р е а л и з о а в т и, на ко ји на ч и н Бу гар ска ни је ис пу ни ла кључ ни зах тев из на ве де них про пи са ЕУ 45. 2) Европ ска ко ми си ја је 2014. го ди не по кре ну ла про тив Шпаније поступа к з б ог и з г р а д њ е же ле зн и ч ке в е з е и з ме ђу С е ви љ е и А л ме ри је, з а ко ју н и је сп р о в е де на од г о в а р а ју ћ а п р о це на у т и ца ја на ж и в о т н у с р е д и н у. Н а и ме, б р з а же ле знич ка ли ни ја у из град њи, има озби љан ути цај на област Campiñas de S ev il la, подру чје од в ел иког зн ач аја з а п т и це, ко је је з а ш т и ће но ш п а н ском з а ко но да в с т в ом и з а ко но да в с т в ом ЕУ. Д и р ек т и в а о п р о це н и у т и ца ја на ж и- в о т н у с р ед ин у 46 сту пи ла је на сна гу 1985. го ди не и при ме њу је се на ши ро ки спек т а р ја сно де фи н и с а н и х ја вн и х и п рив атн и х п р ојек ат а. Њ ег ов о сновн и прин цип је да се ути ца ји на жи вот ну сре ди ну про це не пре до но ше ња од лука о одо бра ва њу од ре ђе них про је ка та. Та ко ђе, за овај слу чај ре ле вант на је Д и р ек т и в а о п т и ца ма 47, ко ја о ба в е з у је д р ж а в е ч л а н и це да и з б ег н у п р о па да - њ а с т а н и ш т а и у з не м и р а в а њ а п т и ца (о бл а с т Campiñas de Se vil la је ме ђу народ но кла си фи ко ва на као ва жна област пти ца и за шти ће на је Ди рек ти вом о п т и ца ма и ш па н ск и м з а конода вс т вом); и Д и рек т и в а о с т а н и ш т и ма 48, ко јом 45 Com mis sion ta kes Bul ga ria to Co urt for fa i ling to pro tect en dan ge red spe ci es, http://eur o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ I P -13-9 6 6 _ e n. ht m, (сеп тем бар 2017. го ди не). 46 Co un cil Di rec ti ve 85/337/EEC of 27 Ju ne 1985 on the as ses sment of the ef fects of cer tain p u bl ic a n d p r i v a t e p r o je c t s o n t h e e n v i r o n m e nt (O f f i c i a l Jo u r n a l of t h e Eur op e a n Un io n L 175), http://eur-lex.eu ro pa.eu /le gal-con tent/en/txt /HTML/?uri=CE LEX:31985L0337&from=EN, (с е п т е м б а р 2 017. г о д и н е). 47 Di rec ti ve 2009/147/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 30 No vem ber 2009 on the con ser va tion of wild birds (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 175), http://eur-lex.eu ro pa. eu / le gal- con tent / EN/ T XT / H T M L/?u r i= CE LEX:320 09L0147&f rom=en, (сеп тем бар 2017. го ди не). 48 Co un cil Di rec ti ve 92/43/EEC of 21 May 1992 on the con ser va tion of na tu ral ha bi tats and of wild fa u na and flo ra (Of fi cial Jo ur nal of the Eu ro pean Union L 206), http://eur-lex.eu ro pa.eu / le g a l - c o n t e nt / E N/ T X T / H T M L /? u r i= C EL E X:319 9 2L 0 0 43&f r o m =E N, (с е пт е мб а р 2 017. г од ин е). 748