А КУДРАТОВ Т ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ Тошкент2002 1
КИРИШ Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов узининг Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари номли асарида: Мамлакатни жадал ривожлантириш борасидаги дастурий вазифаларни амалга оширишда фанни ва илмий инфраструктурани ривожлантириш гоят мухим ахамиятга эга Давлат фаолиятининг муваффакияти хозир куп жихатдан фантехника тараккиёти ютуклари чукур илм талаб киладиган технологиялар канчалик кенг жорий этилаётгани кадрларнинг касб тайёргарлиги даражаси билан белгиланади деб укдириб утганлар Республикамизда чукур иктисодий узгариш булаётган бир даврда кадрлар тайёрлашнинг миллий дастури кучга кириши юкоридаги фикрни амалга оширишнинг дастлабки боскичи булиб хизмат килади Куп боскичли таълим тизимига биноан коллежларда тайёрланадиган талабалар учун укув режасига Мехнат мухофазаси фанининг киритилиши булгуси мутахассисларнинг билимини чукурлаштиришига ёрдам бериши сузсиздир Дарслик мехнат мухофазасининг ишлаб чикариш жараёнидаги умумий масалаларни мехнат гигиенаси ва саноат санитарияси электр хавфсизлиги ускуналарнинг хавфсизлик техникаси ва хозирги замон талаблари хамда меъёрий материалларини хисобга олган холда ёзилган Ёниш утга чидамлик ёнувчанлик ва ёнгинни учириш масалалари хам ёритилган Жумхуриятимиз мехнат мухофазаси конун чикариш ишининг ва бу ишга мос ижтимоийиктисодий техник гигиеник хамда ташкилий тадбирлар мажмуасидан иборат булиб бу тадбирлар мехнаткашларнинг хавфсиз ишлашини соглиги ва ишлаш кобилиятини саклашни таъминлайди Мехнат конунчилиги барча ишчи ва хизматчиларнинг мехнат муносабатларини бошкариб турувчи хукукий меъёрлари мажмуасидир Мехнат гигиенаси ва саноат санитарияси ишчиларни касбий касалликларга зарарланиш ва захарланишга олиб келиши мумкин булган зарарли таъсирларни камайтириш ёки бутунлай йук килишга каратилган ташкилий тадбирлар ва техника воситалардир Ускуна ва дастгохларнинг хавфсизлик техникаси ишчиларни жарохатланишдан авария ёнгин ва портлаш хавфидан асраб колиш ва буларни камайтиришга каратилган ташкилий тадбирлар ва техник воситалар мажмуасидир Ёнгин хавфсизлиги корхонада ёнгин чиккан такдирда хам унинг хавфли таъсирини камайтириш ва моддий бойликларни асраб колиш тадбирларидир Мехнат мухофазаси фани олдида турган вазифаларни муваффаккиятли хал этиш учун техника иктисодиёт мехнат гигиенаси физиологияси ва психологияси мехнатни илмий ташкил этиш саноат эстетикаси ва бошка сохалардаги мутахассисларнинг биргаликда хамда келишган холда ишлашлари талаб этилган Мехнатни илмий ташкил этиш ишлаб чикаришга мунтазам равишда жорий этиладиган фан ютукларига хамда илгор тажрибага асосланади моддий бойликлардан кенг ва самарали тарзда фойдаланишни таъминлайди инсон соглигини саклашга ёрдам беради ва мехнатни хаётий эхтиёжга айлантиради 2
А Н Н О Т А Ц И Я Касбхунар коллежларида мутахассислар тайёрлаш учун укитилаётган «Мехнат мухофазаси» фани табиатни мухофаза килиш ва мехнат мухофазаси булимларини уз ичига олади Дарсликда табиатни мухофаза килиш атмосфера хавосини ва сувларини ифлосланишдан саклаш усимлик хайвонот оламини мухофаза килиш масалалари ёритилган Ундан тикувчилик ва пойабзал корхоналарида мехнатни мухофаза килишнинг умумий ва махсус масалалари хукукий ва ташкилий масалалар мехнат гигиенаси ва саноат санитарияси хавфсизлик техникаси ёнгинга карши кураш ва ёнгин пайтида ишчиларни хавфсиз жойга эвакуация килиш тадбирлари урин олган Дарслик касбхунар коллежларида енгил саноатнинг барча ихтисосликлари буйича укиётган талабалар учун мулжалланган ундан корхоналарнинг техник ходимлари хам фойдаланишлари мумкин М У Н Д А Р И Ж А Ки риш 1 БОБ ТАБИАТНИ МУХОФАЗА КИЛИШ 11 Табиатни мухофаза килиш тугрисидаги карор ва конунлар 12 Биосфера атмосфера литосфера ва гидросфера 13 Усимликлар дунёси 14 Хайвонот дунёси II БОБ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ 21 Мехнат мухофазаси хакида асосий тушунчалар 22 Мехнат мухофазасини назорат килувчи ташкилотлар 23 Аёллар ва усмирлар мехнатини мухофаза килиш 24 Жарохат ва касбий касалликлар 25 Йурикномалар утказиш III БОБ ЕНГИЛ САНОАТИДА МЕХНАТ ГИГИЕНАСИ ВА ИШЛАБ ЧИКАРИШ САНИТАРИЯСИ 31 Ишлаб чикариш мухитининг микроиклим шароитлари 32 Хаводаги чангни улчаш усуллари 33 Енгил саноатдаги машиналардан ажралиб чикадиган чангларни камайтириш чоратадбирлари 34 Енгил саноат корхоналари худудларининг санитария ободончилиги ва санитариямаиший бинолари IV БОБ ЕНГИЛ САНОАТ КОРХОНАЛАРИДА ЭЛЕКТР ТОКИДАН ХИМОЯЛАНИШ 41 Электр токининг инсон организмига таъсири 42 Статик электрдан сакланиш 43 Электр курилмаларини ишлатишда риоя килинадиган хавфсизлик йуллари 44 Электр токидан шикастланганларга биринчи ёрдам курсатиш V БОБ ЕНГИЛ САНОАТ КОРХОНАЛАРИДА ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИНГ ХАВФСИЗЛИГИ 51 Саноат корхоналаридаги хавфсизликнинг техник асослари 52 Рангли сигналлар ва хавфсизлик белгилари 53 Ортиштушириш ишларида хавфсизлик тадбирлари 3
54 Ускуналарни жойлаштириш VI БОБ ЁНГИН ХАВФСИЗЛИГИ 61 Ёнгинга карши кураш ишларини ташкил килиш 62 Ёнгинга карши кураш чоралари 63 Дастлабки ва автоматик уt учириш воситалари 64 Ёнгин хакида хабар бериш 65 Саноат корхоналарининг ёнгинга карши сув таъминоти Адабиётлар 1БОБ табиатни мухофаза Килиш 11 Табиатни мухофаза килиш тугрисидаги карор ва конунлар 12 Биосфера атмосфера литосфера ва гидросфера 13 симликлар дунёси 14 айвонот дунёси Узлаштириш саволлари 11 Ôàíòåõíèêà òàðàккè òèíèíã æàäàë ðèâîæëàíèøè ñàíîàò èøëàá èкàðèøèíèíã уñèøè âà áèíçè уðàá òóðãàí òàáèàòãà àíòðîïîãåí òàúñèðëàðíèíã êó àéèøè óíèíã уçуçèíè áîøкàðèø кîáèëèÿòèãà ñàëáèé òàúñèð êуðñàòàäè Øóíèíã ó óí àòðîô ìóхèòíè ìóхîôàçà кèëèø äåìàê хîçèðãè âà êåëàæàê àâëîäëàð ñîіëèгèíè ìóхîôàçàëàø ìóхèì ìàñàëàëàðäàí áèðèäèð Àòðîôìóèòíè ìóîôàçàëàø äàâëàò âà æàìîàò îðàòàäáèðëàðè òèçèìèäàí èáîðàò áëèá èíñîí ÿøàøè ó óí ÿðîëè áëãàí òàáèèé ìóèòíè ñàëàá îëèøíè òàúìèíëàéäè Áó òèçèì èøëàá èàðèø èëìèé ñîëîìëàøòèðèø ýñòåòèê âà òàðáèÿâèé ìàñàäëàðäà àìàëãà îøèðèëàäè Àòðîôìóèòíè ìóîôàçàëàø áéè à îðàòàäáèðëàð òàáèàòíèíã ðèâîæëàíèø îíóíëàðèíè áèëèøãà âà óóð èëìèé ëëàøãà àñîñëàíàäè îçèðãè âàòäà àòðîôìóèòíè ìóîôàçàëàø ó áèëàí ðàöèîíàë ìóíîñàáàòäà áëèø áèðîí áèð àëîèäà ìàìëàêàòíèíã ìèëëèé åãàðàëàðè áèëàí åêëàíìàé áàëêè õàëàðî äàðàæàäà îëèá áîðèëìîäà Õàëàðî ìèòàëàð âà æàìèÿòëàð òóçèëìîäà ýêîëîãèê òàäèîòëàð ôàîë îëèá áîðèëìîäà Êïãèíà ìàìëàêàòëàð àòðîôìóèòíèíã îëàòè òðèñèäà ìóíòàçàì ðàâèøäà ìàúëóìîòëàð áèëàí àëìàøèíèá òóðèøàäè çáåêèñòîíäà àòðîôìóèòíè ìóîôàçàëàø áéè à ìèòà òóçèëãàí áëèá ó àâî âà ñóâ àâçàëàðèíè ñîëîìëàøòèðèøíèíã èñòèáîë ðåæàëàðèíè âà áîø ñõåìàëàðèíè èøëá èèø øààð âà ðåãèîíëàðíèíã ýêîëîãèê êàðòàëàðèíè òóçèø áèëàí øóóëëàíàäè 4
Àòðîôìóèòíè èìîÿëàøíèíã ìóàíäèñòåõíèê âîñèòàëàðèíè òàêîìèëëàøòèðèø óçëóêñèç èèòñèç âà êàì èèòëè òåõíîëîãèê öèêëëàð âà èøëàá èàðèøëàðíè ÿðàòèøãà àðàòèëãàí óææàòëàð àáóë èëèíãàí Îñè äà èññèëèê ýëåêòð ñòàíöèÿëàðè àâòîìîáèëü òðàíñïîðòè îðà âà ðàíãëè ìåòàëëóðãèÿ óðèëèø ìàòåðèàëëàðè ïàõòà òîçàëàø âà ïèëëàíè àéòà èøëàø êîðõîíàëàðè àòìîñôåðàíè èôëîñëàíòèðóâ è àñîñèé ìàíáàëàð èñîáëàíàäè ñàíîàòè êîðõîíàëàðèäà èøëàá èàðèø æàðà íèäà òåõíîëîãèê ìàøèíàóñêóíàëàðäàí àòðîôìóèòãà êàòòà ìèäîðäà çàðàðëè èèíäèëàð àæðàëèá èàäè Àòìîñôåðàãà òåõíîëîãèê ìàøèíàóñêóíàëàðäàí èà òãàí àíãëàíãàí àâîäà ìàúëóì ìèäîðäà 18 äàí 120 ìã/ì 3 ãà à çàðàðëè ìîääàëàð áëàäè âà øàìîë óíè àòðîôãà òàðàòàäè àíãëè ìàññàëàð ýëåêòð óçàòèø ëèíèÿëàðèãà òèðàäè äàðàõòëàðíè íîáóä èëàäè ÿèíèäàãè óéëàðíè îàð ñóâëàðíè èôëîñëàíòèðàäè Ìàçêóð êîðõîíàëàðäà àòðîôìóèòíè ìóîôàçàëàø ìóàììîñèíè àë èëèøíèíã ýíã èñòèáîëëè éëëàðèäàí áèðè ìààëëèé âåíòèëÿöèîí ñðèø ðíàòèø àòìîñôåðàãà âà îàð ñóâëàðãà òóøàäèãàí çàðàðëè èèíäèëàðíè èñòèñíî ýòèøãà âà ïàñàéòèðèøãà èìêîí áåðàäèãàí þîðè ñàìàðàëè àíã òóòèø óðèëìàëàðèíè âà òåõíîëîãèê æàðà íëàðíè æîðèé ýòèø øóíèíãäåê èøëàá èàðèø èèíäèëàðèäàí ìàêñèìàë ôîéäàëàíèøäèð Êåëàæàêäà àòðîôìóèòíè ìóîôàçàëàø ìóàììîñèíè ýíã àââàëî òóòàø òåõíîëîãèê öèêëëè èèòñèç (ÿúíè èèíäèëàðíè ýêîëîãèçàöèÿëàø) èøëàá èàðèøëàðíè ÿðàòèø éëè áèëàí àë èëèíàäè Áóíèíã ó óí àéðèì îëëàðäà áóòóí òåõíîëîãèê æàðà ííè êè óíèíã àéðèì áîñè ëàðèíè òóáäàí çãàðòèðèø ãàçëàðäàí çàðàðëè ìîääàëàðíè àæðàòèá îëèø âà óòèëëàøòèðèø óñóëëàðèíè èøëàá èèø ñóâ àéòàðèø ñèñòåìàëàðèíè ëëàø èèòñèç èøëàá èàðèøíèíã êåëàæàãè áó óäóäèéñàíîàò êîìïëåêñëàðè áëèá óëàðäà áèð êîðõîíàëàðíèíã èèíäèñè èêêèí èñè ó óí õîì àø áëèá õèçìàò èëàäè àúçè ñîàëàð ó óí ýêîëîãèçàöèÿëàøíèíã ìóàéÿí ìîäåëëàðè èøëàá èèëãàí ñàíîàòèíè ýêîëîãèçàöèÿëàø áéè à èøëàíìàëàð é ëåêèí óëàðäà èèòñèç èøëàá èàðèøíèíã àéðèì ýëåìåíòëàðè ëëàíèëìîäà Ôàíòåõíèêà âîñèòàëàðè àòðîôìóèòíè çàðàðëè èèíäèëàð áèëàí èôëîñëàíèøèíè èñòèñíî ýòèøãà òëè èìêîí áåðìà òãàí îçèðãè âàòäà àòðîôìóèòíèíã êèøèëàð àéâîíëàð âà ñèìëèê äóí ñè ó óí õàâôñèçëèãèíè êàôîëàòëîâ è ñòàíäàðòëàðíè èøëàá èèø ìóèì ààìèÿòãà ýãà Ñòàíäàðòëàð èøëàá èèøäà Ñòàíäàðòëàð õàëàðî òàøêèëîòè óíèíã ìèòàëàðè âà áàúçè ìàìëàêàòëàðíèíã ñòàíäàðòëàø èäîðàëàðè ìóèì ðîëü éíàéäè Ñîëèíè ñàëàø õàëàðî òàøêèëîòè îøèäà èôëîñëàíèø äàðàæàñèíè íàçîðàò èëèø ó óí õàëàðî õèçìàò ÿðàòèëäè Íàçîðàò ñòàíöèÿëàðèíèíã òàðìîè ðåñïóáëèêà ìè ñè àòðîôìóèòíèíã èôëîñíèøè ýêîíîìèêà âà óðáàíèçàöèÿ äàðàæàñè áèëàí áåëãèëàíàäè çáåêèñòîíäà àòìîñôåðà àâîñèíèíã ñóâ àâçàëàðè âà òóïðîíèíã îëàòè àòðîôìóèò èôëîñëàíèø äàðàæàñèíè êóçàòèø âà íàçîðàò èëèø óìóìäàâëàò õèçìàòè Äàâëàò ñàíèòàðèÿ íàçîðàòè õèçìàòè àç òîçàëàø âà àíã òóòèø 5
óðèëìàëàðè èøèíè íàçîðàò èëèø áéè à àâëàò èíñïåêöèÿñè ðåãèîíàë èíñïåêöèÿëàð èäîðàëàð êîðõîíàëàð êîðõîíàëàðäàãè ñàíèòàðèÿ ëàáîðàòîðèÿëàðè âà áîøà õèçìàòëàð òîìîíèäàí íàçîðàò èëèíàäè Òàøè ìóèòíè íàçîðàò èëèø âà êóçàòèø Äàâëàò õèçìàòèãà çáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñè ãèäðîìåòåîðîëîãèÿ âà òàáèèé ìóèòíè íàçîðàò èëèø Äàâëàò èòè áîø èëèê èëàäè 1981 éèëäà ìàçêóð ìèò îøèäà Àòìîñôåðà àâîñèíè èôëîñëàíèøäàí ìóîôàçà èëèø áéè à Äàâëàò èíñïåêöèÿñè ÿðàòèëäè Òàáèèé ìóèòíè ðãàíèø âà èôëîñëàíèøèíè íàçîðàò èëèø áéè à ìàðêàçëàð áîð Ðåñïóáëèêàíèíã êïãèíà øààðëàðèäà ñóâ àâçàëàðèíèíã èôëîñëàíèøèíè àâòîìàòëàøòèðèëãàí ëàð ðäàìèäà íàçîðàò èëèíàäè ÕÕI èíñîíèÿò îëäèäà òà ìóèì âà óëêàí ìóàììîëàð ïàéäî áëäè åðäà à òíèíã áëèøè óëàðíè àë èëèøãà áîëè Áó ìóàììîëàð òàáèèé ìóèòíèíã çãàðèøè áèîñôåðàíèíã èôëîñëàíèøè õîì àø ýíåðãåòèêà âà îçèîâàò êðèçèñëàðè áèëàí áîëè íèíã ÿøàøè ó óí òàáèèé ìóèòãà ìîñëàøàäèãàí àéâîíëàðäàí ôàðëè ëàðî èíñîí çèíèíã ÿøàøè ó óí òàáèàòãà ôàîë àðàëàøèá ìóèòíè çãàðòèðàäè âà ó áèëàí ìóíîñàáàòäà áëèø ó óí ÿíãè øàêëëàðíè ÿðàòàäè Èòèñîäèé âà ýêîëîãèê ìàíôààòëàðíè áèðáèðèäàí ôàðëàø ëîçèì Êèøèëèê æàìèÿòèíèíã èòèñîäèé ìàíôààòëàðè áó òàáèèé ðåñóðñëàðäàí ôîéäàëàíèø èñîáèãà çèíèíã ìîääèé ýòè æëàðèíè îíäèðèø ýêîëîãèê ìàíôààòëàð êèøèëèê æàìèÿòè ôàîëèÿòèíèíã òàáèàò ó óí çàðàðëè ìàñàëàí àòìîñôåðà âà ñóâíèíã èôëîñëàíèøè àòìîñôåðàäà êàðáîíàò àíãèäðèäíèíã êïàéèøè íàòèæàñèäà åðäà ïàðíèê ýôôåêòèíèíã ðèâîæëàíèøè êàáè îèáàòëàðíè áàðòàðàô ýòèø ó óí èíñîííèíã îíãëè çàðóðèÿòèäèð Èòèñîäèé ìàíôààòëàð æàìèÿò ðèâîæëàíèøèíèíã èæòèìîèé îíóíëàðèíè àêñ ýòòèðñà ýêîëîãèê ìàíôààòëàð òàáèàò ðèâîæëàíèøèíèíã áèîëîãèê îíóíëàðèãà àñîñëàíãàí Óëàðíèíã ìàñàäè êèøèëèê æàìèÿòè áèëàí óíè ðàá òóðãàí òàáèàò ðòàñèäà ìîääàëàð âà ýíåðãèÿ àëìàøèíóâèíèíã óçëóêñèç æàðà íè ðé áåðèøè ìóìêèí áëãàí ÿøàø ìóèòèíè ÿðàòàäè Èòèñîäèé âà ýêîëîãèê ìàíôààòëàð àðàìààðøèëèêëàð êóðàøèäà îáúåêòèâ ìàâæóä áëàäè Óëàðíèíã áèðëèãè øóíäàí èáîðàòêè óëàð æàìèÿòíèíã à òèé ôàðîâîíëèãèíè òàúìèíëàøãà àðàòèëãàí ëåêèí ìàçìóíè ìàñàäè âà óëàðãà ýðèøèøè æèàòäàí àðàìààðøèäèð Ìàñàëàí êèøèëèê æàìèÿòèíèíã ÿøàøè ó óí ðìîíëàðíè áàðáîä èëèá âà àòìîñôåðàãà êàðáîíàò àíãèäðèä èàðèá íèëèíè èø êåðàê ëåêèí áóòóí åðäàãè òàáèàòíè íîáóä èëìàñëèê ó óí áóíäàé èëèø ÿðàìàéäè Àãàð åðäà îäàìëàðíèíã ñîíè áèð íå à ìèëëèîí ìèäîðèäà îëñà ýäè óëàðíèíã ÿøàøè ó óí òàáèàòãà êðñàòãàí çàðàðè êàì òàúñèð èëãàí áëàðäè Áèðî áèçíèíã ïëàíåòàìèçäà ýðàìèçíèíã ó èí è ìèíã éèëëèãèãà àîëèíèíã ñèøè äåìîãðàôèê 6
ïîðòëàø äàðàæàñèãà êåëäè: ýðàìèçäàí àââàëãè 15 10 3 700 éèëäà 3 10 6 êèøè áëãàí áëñà 1700 600 10 6 1976 éèëäà 4 10 9 2000 éèëà 65 10 9 êèøè Áóíäàé îëàò êèøèëèê æàìèÿòèíèíã ÿøàø øàðîèòèíè âà òàáèàòíè çãàðòèðèøãà êåñêèí òóðòêè áëäè Êèøèëèê æàìèÿòè èøëàá èàðèø ôàîëèÿòèíè óëêàí ìè ñëàðè êó ëè ñàíîàò âà èøëî õæàëèê ïîòåíöèàëèíè ÿðàòèøãà áàð à òóðäàãè òðàíñïîðòíè êåíã ðèâîæëàíòèðèøãà êàòòà åð ìàéäîíëàðèíè èððèãàöèÿëàøãà ñóíúèé èëèì ÿðàòèøãà îëèá êåëäè øó áèëàí áèð âàòíèíã çèäà àòðîôìóèòíèíã îëàòè êåñêèí ìîíëàøäè Àòìîñôåðà ñóâ àâçàëàðè âà òóïðîíèíã àòòè ñóþ âà ãàçñèìîí èèíäèëàð áèëàí èôëîñëàíèøè îçèðäàíî õàâôëè ë àìëàðãà åòèá îëäè òàáèèé ðåñóðñëàð ôîéäàëè àçèëìàëàð ó óê ñóâ âà áîøàëàð êàìàéìîäà Êèøèëèê æàìèÿòèíèíã ðèâîæëàíèøè âà óíèíã ôàíòåõíèêà òàðàè òè àòðîôìóèòãà ìèñëè êðèëìàãàí äàðàæàäà çààðëè ìîääàëàð èàðàäèãàí ÿíãè ìàøèíàëàð âà ÿíãè òåõíîëîãèê æàðà íëàð ÿðàòèøãà îëèá êåëäè Àîëèñè 25 ìëíêèøè áëãàí çàìîíàâèé øààðíèíã ìàññà âà ýíåðãèÿ àëìàøèíóâèíè êðèá èàìèç Øààðíèíã ñóòêàëèê óìóìèé èèíäèñè 4000 òîííàíè éèëèãà 732 10 6 òàøêèë ýòàäè Àîëèñè 3 âà 11 10 6 êèøè áëãàí øààðëàð àì áîð Øààðëàðíèíã êïàéèøè âà äîèìèé ñèá áîðóâ è øààð àîëèñè èíñîíèÿò âà òàáèò ðòàñèäàãè àðàìààðøèëèêíèíã óóðëàøèøèãà îëèá êåëàäè Áó õàâôñèðàøëàð õîì àø (îõèðãè 25 éèë äà îäàìëàð áóòóí èíñîíèÿò òàðèõè äàâîìèäà èøëàòãàí ìèäîðäàãè õîì àø à ãàí) ýíåðãåòèê ðåñóðñëàð (íåôòü âà ãàç òóãàø àðàôàñèäà äóí íèíã éèðèê äàð ëàðèäà óðèëãàí ýëåêòð ñòàíöèÿëàð ýëåêòð ýíåðãèÿãà áëãàí ýòè æíè îíäèðà îëìàéäè) îçèîâàò ìàñóëîòëàðè (îõèðãè 100 éèë è èäà åð àîëèñè 26 ìàðòà èøëî õæàëèê èøëàá èàðèøè àòèãè 22 ìàðòà îøäè; åð øàðèäà 500 10 6 êèøè øó æóìëàäàí 200 10 6 áîëà î ëèêäà êóí êå èðàäè) òàíèñëèãè áèëàí àñîñëàíãàí Åðäà îäàì óêìðîíëèê èëãàí äàâðäàí áåðè êèøèëàðíèíã íàôàñ îëèøè ó óí çàðóð áëãàí êèñëîðîä àæðàòèá èàðàäèãàí åðíèíã êàñè èñîáëàíãàí ðìîííèíã 2/3 èñìè íîáóä èëèíäè 200 òóðäàãè àéâîíëàð âà ïàððàíäàëàð èðèá òàøëàíäè èøëî õæàëèãè ó óí ÿðîëè áëãàí 20 % åð ìàéäîíè ýðîçèÿãà äó îð áëäè Ñàíîàòè ðèâîæëàíãàí ìàìëàêàòëàðäà ìèíåðàë âà ýíåðãåòèê ðåñóðñëàð ó óê ñóâ âà àâîäà êèñëîðîä òàíèñëèãè ñåçèëìîäà Ñàíîàò âà òðàíñïîðòíèíã ýíåðãåòèêàíèíã ðèâîæëàíèøè èøëî õæàëèãèíè ñàíîàò àñîñèãà òêàçèø âà èìëàøòèðèø àòðîôìóèòíè ÿíãè èëãàðè íîìàúëóì ìîääàëàð áèëàí èôëîñëàíèøãà îëèá êåëàäè Áóëàðíèíã àììàñè èíñîííèíã óíèíã ÿøàø ìóèòè áèëàí âóæóäãà êåëãàí ýêîëîãèê àëîàñèíè áóçèëèø õàâôèíè òóäèðàäè 7
óóíè ñàëàø åãàðàëàðè è êè âà òàøè ãà áëèíàäè óóèé èìîÿëàøíèíã è êè åãàðàëàðè òàáèèé äóí äàí äóí ãà òãàí òàáèàò ýëåìåíòëàðèãà: ôîéäàëè àçèëìàëàð ñóâ àâçàëàðèäàí îëèíãàí ñóâ àçèëãàí òóïðî îòèëãàí àéâîíëàð óøëàð âà áîøàëàð Øó îáúåêòëàð ó óí èíñîííèíã òàáèàò áèëàí àëîàñè óçèëàäè óëàðíè òîâàðìîääèé áîéëèêëàðãà òêàçàäè óóèé èìîÿíèíã òàøè åãàðàëàðè îäàìëàð ÿøàéäèãàí åð òàáèàòè øó æóìëàäàí çèäà ðíèíã òàúñèðèíè ñåçàäèãàí âà îäàìíèíã ÿøàø ìóèòè îëàòèãà òàúñèð êðñàòàäèãàí (ìàñàëàí åðíèíã é éëäîøëàðèíè ó èðèø ïàéòèäàãè îäèñàëàð) åð àòðîôèäàãè áøëèíè òàøêèë ýòàäè óóèé èìîÿëàøíèíã òàáèèé îáúåêòëàðè ìèëëèé õàëàðî ðåãèîíàë âà ãëîáàëãà áëèíàäè Òàáèàòíè ñàëàø îíóí èëèãèãà àñîñàí càëàøíèíã òàáèèé îáúåêòëàðèãà åð óíèíã áîéëèêëàðè ñóâ ðìîí àéâîíîò äóí ñè àòìîñôåðà àâîñè êèðàäè Áóëàðíèíã àììàñè èíñîí ÿøàøè ó óí òàáèèé ìóèò áëãàí áèîñôåðàíè òàøêèë ýòàäè çáåêèñòîíäà àòðîôìóèòíè èìîÿ èëèøíèíã óóèé àñîñëàðè òàáèàòíè ñàëàø óóèé ðìàëàðèäàí ÿúíè îíóíëàðäàí âà îíóí ìîèÿòèãà ýãà áëãàí àêòëàðäàí èáîðàò Àòðîôìóèòíè ñàëàø âà òàáèèé ðåñóðñëàðäàí ðàöèîíàë ôîéäàëàíèø îíóí èëèãè êåéèíãè 20 éèëäà æàäàë ðèâîæëàíäè Êåíã êëàìëè ìóíîñàáàòëàðíè òàðòèáãà ñîëóâ è îíóíëàð àáóë èëèíäè: åð îíóí èëèãè àñîñëàðè ñîëèíè ñàëàø òðèñèäàãè îíóí èëèê àñîñëàðè ñóâ îíóí èëèãè àñîñëàðè åð îñòè áîéëèêëàðè òðèñèäàãè îíóí èëèê àñîñëàðè ðìîí îíóí èëèãè àñîñëàðè àéâîíîò äóí ñèíè ñàëàø âà óíäàí ôîéäàëàíèø òðèñèäàãè îíóí àòìîñôåðà àâîñèíè ñàëàø òðèñèäàãè îíóí âà áîøàëàð îíóíëàð îðàëè êîðõîíàëàðãà òàáèàòíè ñàëàø îíóí èëèãèãà ðèîÿ èëèø òàáèèé ðåñóðñëàðäàí ñàìàðàëè ôîéäàëàíèø âà àéòà èøëàá èàðèø àòðîôìóèòíè èôëîñëàíèøäàí ñàëàø ýíåðãèÿ òåæîâ è êàì èèò èàðàäèãàí âà èèòñèç òåõíîëîãèÿëàðíè æîðèé ýòèø øóíèíãäåê òàáèèé õîì àø íè êîìïëåêñ àéòà èøëàø àòðîôìóèò îëàòèíè íàçîðàò èëàäèãàí àâòîìàòëàøòèðèëãàí ñèñòåìàëàð âà ëàð èøëàá èèø þêëàòèëãàí Àòðîôìóèò îëàòè ÿíãè òåõíîëîãèÿëàð âà ìàøèíàëàð ÿðàòóâ èëàðäàí ýêîëîãèÿ ìàñàëàëàðèãà ýúòèáîðíè òàëàá èëàäè àð àíäàé òåõíèê å èì òåõíèê âà èòèñîäèé øàðòëàðíèãèíà ýìàñ áàëêè ýêîëîãèê àñïåêòëàðíè àì èñîáãà îëãàí îëäà àáóë èëèíàäè Ëîéèàâèé å èìëàð àëáàòòà ýêîëîãèê ýêñïåðòèçàäàí òêàçèëèøè êåðàê ÿíãè ÿðàòèëà òãàí òåõíîëîãèê æàðà íëàð ìàøèíàóñêóíàëàð âà 8
ìàòåðèàëëàð óëàðíè æîðèé ýòèøäà õàë õæàëèê ñàìàðàñè áèëàí áèð àòîðäà þîðè ýêîëîãèê õàâôñèçëèê äàðàæàñèíè òàúìèíëàøè êåðàê Àòðîôìóèòíèíã óóèé ðëàðè òóðëàðèäàí áèðè îíóí êó èãà ýãà áëãàí òåõíèê ðëàð âà ñòàíäàðòëàðäèð (ìàñàëàí îëè ïóíêòëàðèäà àâî ñèôàòèíè íàçîðàò èëèø îèäàëàðè àíîàò êîðõîíàñèíèíã ýêîëîãèê ïàñïîðòè) Ñîëèíè ñàëàø âàçèðëèãè òîìîíèäàí àîëè ïóíêòëàðèäà àòìîñôåðà àâîñèíè èôëîñëàíòèðóâ è ìîääàëàð é ëàäèãàí êîíöåíòðàöèÿñèíèíã ñàíèòàðèÿ ëàðè òàñäèëàíãàí àîëè ïóíêòëàðèäàãè àòìîñôåðà àâîñèíè èôëîñëàíòèðóâ è ìîääàëàðíè àíèëàø óñóëëàðè èøëàá èèëãàí òóðàð æîé óéëàðè óðèëèøëàðèäà éë éèëàäèãàí øîâèí äàðàæàñè èéìàòëàðè òóðàð æîé óðèëèøëàðè óäóäèäà èíôðàòîâóø âà ïàñò àñòîòàëè øîâèííèíã éë éèëàäèãàí äàðàæàñè áåëãèëàíãàí Ãèäðîìåòåîðîëîãèÿ âà òàáèèé ìóèòíè íàçîðàò èëèø áéè à äàâëàò ìèòè óéèäàãèëàðíè èøëàá èàí: àâîíè ìóîôàçàëàø îðàòàäáèðëàðèíè êåëèøèø ýêñïåðòèçàäàí òêàçèø âà ëîéèàâèé å èìëàð áéè à àòìîñôåðàãà èôëîñëàíòèðóâ è ìîääàëàð èàðèøãà ðóõñàòíîìàëàð áåðèø òðèñèäàãè éðèíîìà; êîðõîíàëàðíèíã àòìîñôåðà èèíäèëàðèäàãè çàðàðëè ìîääàëàð êîíöåíòðàöèÿñèíè èñîáëàø Íîóëàé ìåòåîðîëîãèê øàðîèòëàðäà èèíäèëàðíè òàðòèáãà ñîëèø àòìîñôåðàíèíã èôëîñëàíèøèíè èñîáëàøíèíã óíèôèêàöèÿëàøãàí äàñòóðè (ýêîëîã1992éöíèèïðîåêò) Ðåñïóáëèêàäà òàáèàòíè ìóîôàçàëàø òàáèèé ðåñóðñëàðäàí ðàöèîíàë ôîéäàëàíèø âà àéòà èøëàá èàðèø áéè à áóòóí ìàñúóëèÿò Äàâëàò òàáèàòíè ìóîôàçàëàø ìèòàñèãà þêëàòèëàäè çáåêèñòîí òàáèàòíè ìóîôàçàëàø ìèòàñè îøèäà àòðîôíè ìóîôàçà èëèø ìóàììîëàðèíè óóð òàëèë èëèø âà óëàðíè àë ýòèø áéè à òàâñèÿëàð èøëàá èèø ó óí îëèìëàð æàìîàò âà äàâëàò àðáîáëàðèäàí èáîðàò æàìîàò èëèê êåíãàøè òàøêèë ýòèëãàí Äàâëàò ìèòàñèíèíã àñîñèé âàçèôàëàðè óéèäàãèëàðäàí èáîðàò: 1 Àòðîôìóèòíèíã îëàòè âà ôîéäàëàíèø óñòèäàí äàâëàò íàçîðàòè øó æóìëàäàí òàáèàòíè ìóîôàçàëàø ëàðèíè áóçóâ è ñàíîàò îáúåêòëàðèíè óðèø âà èøëàòèøíè ìàí ýòèø óóè áåðèëãàí 2 Âàçèðëèêëàð âà èäîðàëàð ôàîëèÿòèíè ìóâîôèëàøòèðèø òàáèàòäàí ôîéäàëàíèø ñîàñèäà ÿãîíà èëìèéòåõíèê ñè ñàò èøëàá èèø âà òêàçèø 3 Ýêîëîãèê ëàð îèäàëàð âà ñòàíäàðòëàðíè òàñäèëàø 9
4 ßíãè òåõíèêà âà òåõíîëîãèÿ øóíèíãäåê êîðõîíàëàð óðèø ëîéèàëàðè âà ðåêîíñòðóêöèÿñè áéè à äàâëàò ýêîëîãèê ýêñïåðòèçàñèíè òêàçèø 5 Ìîääàëàðíè àòìîñôåðàãà èàðèøãà èèíäèëàðíè éîòèøãà ñóâäàí ôîéäàëàíèøãà àòìîñôåðà àâîñèíè èøëàòèøãà åðëàðíè àæðàòèøãà àîëèíè ýêîëîãèÿ áéè à òàðáèÿëàøãà ðóõñàòíîìàëàð áåðèø 6 Òàáèàòíè ìóîôàçàëàø áéè à õàëàðî àìêîðëèêíè ðåæàëàøòèðèø âà àìàëãà îøèðèø Òàáèàòíè ìóîôàçàëàø îíóíèíè áóçãàíëèê ó óí æàâîáãàðëèê îíóíè áóçèø îèáàòëàðè âà òàáèèé ìóèòãà çàðàð åòêàçèøäàí èáîðàò áëèá àéáäîðëàðãà íèñáàòàí ìàæáóðèé îðàëàð êðèëàäè Òàáèàòíè ìóîôàçà èëèø îíóíèíè áóçãàíëèê ó óí óéèäàãè îðàëàðíè ëëàø êçäà òóòèëãàí: ìîääèé àéáäîðëàðãà íèñáàòàí æàðèìà ñîëèø Òàáèàòíè ìóîôàçà èëèø îíóíè áóçãàí øàõñëàðãà òàðàëàäè ìàúìóðèé îãîëàíòèðèø æàðèìà åòêàçèëãàí çè ííè áàðòàðàô ýòèø ìàúëóì áèð òóðäàãè ôàîëèÿò áèëàí øóóëëàíèøäàí ìàðóì ýòèø æèíîèé æàâîáãàðëèê çáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñèíèíã Æèíîÿò êîäåêñè áèëàí òàðòèáãà ñîëèíàäè 12 èîñôåðà ð ( ) Á ( 10 2530 ) () (35 ) Áèîñôåðàíèíã çàìîíàâèé ñòðóêòóðàñè òóðëè ìóðàêêàáëèêäàãè êïãèíà ñèñòåìàëàðíèíã óçî äàâîì ýòãàí ýâîëþöèÿñèíèíã ìàñóëè áëèá ìóâîçàíàò èîñôåðà òðèñèäàãè òàúëèìîòíèíã àñîñ èñè áóþê òàáèàòøóíîñ îëèì Â È Âåðíàäñêèéäèð (18631945) Óíèíã òàúëèìîòèãà ìóâîôè çàìîíàâèé áèîñôåðà áóòóí îðãàíèê äóí íèíã âà æîíñèç òàáèàòíèíã óçî äàâîì ýòãàí ýâîëþöèÿñèíèíã íàòèæàñèäèð Óíèíã ýâîëþöèÿñèäà èíñîí àì àòíàøàäè Àãàð ç ðèâîæëàíèøèíèíã äàñòëàáêè áîñè èäà óíèíã òàáèàòãà òàúñèðè êàì áëñà æàìèÿò èøëàá èàðèø êó ëàðè ðèâîæëàíãàí ñàðè óíèíã òàúñèðè êó àéèá îçèðãè êóíäà 10
çèíèíã êëàìè áéè à ãåîëîãèê æàðà íëàð òàúñèðèãà ÿèíëàøìîäà ÂÈÂåðíàäñêèéíèíã òàúêèäëàøè à Åð áèîñôåðàñè íîîñôåðà èäðîê ñôåðàñè áëìîäà «Íîîñôåðà» äåãàíäà ÂÈÂåðíàäñêèé îäàìíèíã òàáèàòãà òàúñèðè íàòèæàñèäà çãàðãàí Åðíèíã ìîääèé îáèèíè òóøóíãàí Óíèíã àéä ýòèøè à óìóìàí èíñîíèÿò áàóââàò ãåîëîãèê êó áëìîäà Ó óíèíã ôèêðè âà ìåíàòè îëäèäà ýðêèí ôèêðëîâ è èíñîíèÿò ìàíôààòëàðèäà áèîñôåðàíè àéòà óðèø ìàñàëàñè òîáîðà èéèíëàøìîäà Íîîñôåðà áèçíèíã ïëàíåòàìèçäà ÿíãè ãåîëîãèê îäèñà áëèá óíäà èíñîí òàáèèé áóþê ãåîëîãèê áàëêè êîñìèê æàðà íëàðíèíã àñîñèé àðàêàòëàíòèðóâ èñè ðîëèäà áëìîäà Áèð õèë òîïîãðàôèê ìèêðîèëèì ãèäðîãåîëîãèê âà áèîòèê øàðîèòëè áèîñôåðàíèíã ó àñòêàñè áèîãåîöåíîç äåá àòàëàäè Áèîãåîöåíîç òèðèê êîìïîíåíòëàðèíèíã áèðãàëèêäà à ò êå èðèøè æàðà íèäà áèîëîãèê áèðëèê áèîöåíîç îñèë áëàäè Áèîöåíîç øíè óäóääàí òóïðîè ñóâèíèíã èìâèé òàðêèáè øóíèíãäåê áèð àòîð ôèçèê êðñàòêè ëàðè (äåíãèç ñàòèäàí áàëàíäëèãè ó ø ðàäèàöèÿñèíèíã äàðàæàñè âà ê) áèëàí ôàðëàíàäèãàí ìàúëóì áèð óäóääà ÿøîâ è áàð à òóðäàãè òèðèê îðãàíèçìëàð ïîïóëÿöèÿñè áèîöåíîç äåá àòàëàäè Áèîöåíîç òðèñèäàãè ôàíãà ÂÍÑóêà åâ êàòòà èññà øäè Áèîöåíîç òàðêèáèãà ó óéèäàãè êîìïîíåíòëàðíè øäè: 1) ñèìëèê êîìïîíåíòè (ôèòîöåíîç); 2) àéâîíîò êîìïîíåíòè (çîîöåíîç) 3) ìèêðîîðãàíèçìëàð; 4) òóïðî âà òóïðîñèçîò ñóâëàð 5) áèîãåîöåíîçíèíã áîøà êîìïîíåíòëàðè áèëàí çàðî òàúñèð èëèá () () îñèë èëàäè Èíñîíèÿòíèíã ìóèì âàçèôàñè áèîãåîöåíîç ðàöèîíàë ðèâîæëàíèøèíèíã øàðîèòèíè èøëàá èèø àìàëãà îøèðèø ôîéäàëàíèø âà ñàëàø Ýêîëîãèÿ òèðèê îðãàíèçìëàðíèíã ÿøàø øàðîèòëàðèíè óëàðíèíã çàðî àëîàëàðèíè âà ÿøàø ìóèòèíè ðãàíàäèãàí ôàí Àòðîôìóèò èíñîíãà òàúñèð èëóâ è òàáèèé âà ìàõñóñ îìèëëàðíèíã èíòåãðàë îñèëàñèäèð êè áîøà à èëèá àéòãàíäà «ñîô» òàáèàò âà èíñîí ÿðàòãàí ìóèò 11
àéäàëãàí äàëàëàð ñóíúèé áîëàð âà èñòèðîàò áîëàðè ñóâ èàðèëãàí ëëàð óðèòèëãàí áîòîëèêëàð àëîèäà èññèëèê ðåæèìëè ìèêðîèëèìëè ñóâ òàúìèíîòëè òóðëè îðãàíèê âà íîîðãàíèê ìîääàëàð àëìàøèíóâè êàòòà áëãàí éèðèê øààðëàð Ïëàíåòàìèç óìóìèé æîíëè ìîääàëàðèíèíã 99 % ñèìëèêëàð òàøêèë èëàäè Ãàð è óðóëèêíèíã 40 % äàí êàìèíè òàøêèë èëñà àì ñèìëèê ìàññàñèíèíã ýíã êàòòà èñìè ïëàíåòàìèç ðìîíëàðèäà òïëàíãàí Éèë ìîáàéíèäà èøëàéäèãàí òèðèê ìîääàëàðíèíã ýíã óëêàí ôàáðèêàñè äîèìî ÿìÿøèë ðìîíëàð àéíèñà íàì òðîïèêëàð (ìàñàëàí Áðàçèëèÿäà 1 ãåêòàðäàãè èìëèê ìàññàñè 17 ìèíã òîííàãà åòàäè) Õàëàðî êîìèññèÿíèíã ìàúëóìîòëàðèãà êðà æàîííèíã éèëëèê èøëî õæàëèê ìàñóëîòè 6 ìëðä íè òàøêèë ýòàäè ðìîí èììàòáàî ìàñóëîò î ìàíáàè øóíèíãäåê áîøà æóäà ìóèì ìàòåðèàëëàð âà ìàñóëîòëàð àéâîíëàð à ò êå èðèøè ó óí ìóèò áëèá õèçìàò èëàäè Ó äàð ëàðíèíã ãèäðîëîãèê ðåæèìèíè ñàëàá òóðàäè òóïðîíèíã ñóâ âà øàìîë ýðîçèÿñèãà äó îð áëèøèíè îëäèíè îëàäè àòìîñôåðàäàãè êèñëîðîä áàëàíñèíè òàðòèáãà ñîëèøäà ôàîë àãåíò (àñîñàí àçîò âà êèñëîðîääàí òàøêèë òîïãàí áëèá ð àòðîôèíè ðàá òóðóâ è îáèäàí èáîðàò) áëèá õèçìàò èëàäè ðìîí óëêàí ñàíèòàðèÿãèãèåíèê âà øèôîáàõø ààìèÿòãà ýãà Ó àâîíèíã èé èîíëàøèøèãà âà çàðàðëè ìèêðîîðãàíèçìëàðíè ëäèðèøãà îäèð áëãàí ó óâ è ìîääàëàð ôèòîíöèäëàðíèíã àæðàëèøèãà óëàé øàðîèò ÿðàòàäè ðìîííèíã ýñòåòèê ààìèÿòè àì êàòòà ðìîí åðëàðíèíã ðåêóëüòèâàöèÿñèäà àì êàòòà ðîëü éíàéäè Òåïàëèêëàðãà àéëàíãàí êïëàá åð ó àñòêàëàðè (ìàñàëàí î è óñóëäà êìèð àçèá îëèíãàíäàí êåéèí) ÿíãèäàí òèêëàíèøè ðåêóëüòèâàöèÿëàíèøè ìóìêèí Øó ìàñàääà òåïàëèêëàð òåêèñëàíèá óëàðãà äàðàõòëàð òàçèëàäè Òàøè ìóèòãà âà èíñîííèíã ÿøàø øàðîèòèíè ÿõøèëàøãà èæîáèé òàúñèð êðñàòèá ðìîííèíã çè èìîÿ èëèøãà ìóòîæ Ìàñàëàí ðìîíëàðíè êåñèø îèáàòèäà ïëàíåòàìèçíèíã ÿøèë àòëàìè óçëóêñèç èñàðìîäà ðìîíëàð ñòèðèëãàíãà íèñáàòàí êïðî êåñèëìîäà Áó ñåëëàð âà äîâóëëàð ñóâ òîøèíëàðè àâî èôëîñëàíèøëàðè éëèäà îâëàðíèíã êàìàéèøèãà îëèá êåëìîäà ñèìëèêëàð àâîíèíã èôëîñëàíèøëàðèãà æóäà ñåçãèð àéíèñà îëòèíãóãóðò èêêè îêñèäè (äèîêñèä) âîäîðîä ôòîðèä âà âîäîðîä õëîðèä êàáèëàðãà óëàð òàáèèé ýêîñèñòåìàäà òóðóí çãàðèøëàð ïàéäî èëàäè Äàì îëóâ èëàð âà ñàé ëàð îèìè êïàéãàí ñàðè ðìîí óäóäëàðèãà êïðî øèêàñò åòêàçèë (ïàéîíëàø ãóëõàíëàð èø øîâèí âà õê) 12
ðìîí õæàëèêëàðèäà ñèìëèêëàðíè èìîÿëàø ó óí ðìîííèíã ñàíèòàðèÿ îëàòèíè íàçîðàò èëèø õèçìàòè ìàâæóä: àãðîòåõíèê èøëàð øóíèíãäåê ðìîí ðåñóðñëàðèíè òèêëàø íèíëàðíèíã îëäèíè îëèø âà áîøàëàð ðåêðåàöèîí òàðòèáãà ñîëèíàäè (ÿúíè òàáèèé êîìïëåêñëàðäà äàì îëóâ èëàð âà ñàé ëàðíèíã ñîíè ëàíàäè) àð áèð ðìîíäà ñèìëèêëàð áèëàí áèðãà òóðëè àéâîíëàð àì ÿøàäè óëàð áèðáèðëàðè âà îäàì áèëàí óçâèé áîëè Áèîëîãèê ñèñòåìàëàðíè èôëîñëàíèøäàí èìîÿëàø áéè à îðàòàäáèðëàðíè èøëàá èèø ó óí èôëîñëàíèøëàðíè «ïàñïîðòëàøòèðèø» ÿúíè ó êè áó àòðîôìóèò îáúåêòèäàãè (àâîäà ñóâäà òóïðîäà) âà èèíäèäà (õóñóñàí àâòîìîáèëäà) çààðëàíãàíëèê êîíöåíòðàöèÿñèíè àíèëàø çàðóð Ñíãðà èôëîñëàíèøëàðíè èíâåíòàðèçàöèÿëàø ÿúíè çàðàðëàíãàí îáúåêòíèíã óìóìèé àæìèäà çààðëè ìîääàëàð ìèäîðèíè âà áóòóí èôëîñëàíòèðóâ èëàðíèíã (ìàñàëàí àâòîìîáèëëàðíèíã) ñóììàð èèíäèñèíè àíèëàø çàðóð Èôëîñëàíòèðóâ èëàðíèíã àòðîôìóèòãà øó æóìëàäàí îðãàíèçìãà òàúñèðèíè ñóíúèé ÿðàòèëãàí ìèòòè ýêîëîãèê ñèñòåìàëàð ìèñîëèäà ðãàíèø ìóìêèí Çàìîíàâèé òàäèîò óñóëëàðèäà àíèëàíàäèãàí àòðîôìóèòäàãè çàðàðëè ìîääàëàð ìèäîðè îïòèìàëëèãèíèíã àñîñèé ìåçîíè óëàðíèíã éë éèëàäèãàí åãàðàâèé êîíöåíòðàöèÿñèãà ðèîÿ èëèøäèð Áó åãàðàâèé êîíöåíòðàöèÿ èíñîí ñîëèèãà âà èøëàø îáèëèÿòèãà ñàëáèé òàúñèð èëìàéäè àìäà óíèíã ãèãèåíèê à òèíè ìîíëàøòèðìàéäè Îäàìíèíã õæàëèê ôàîëèÿòè (àíòðîïîãåí èôëîñëàíèø) íàòèæàñèäà àòðîôìóèò èôëîñëàíàäè áóíèíã îèáàòèäà ó êè áó ñèìëèêëàð ó óí àéâîíëàð âà îäàìëàð ó óí óëàé áëãàí òàáèèé øàðîèòëàðãà êïðî çãàðèøëàð êèðèòèëàäè áó áèëàí íãëàá áëìàéäèãàí çàðàð åòêàçèëàäè Áóíèíã ñàáàáëàðèäàí áèðè àýðîçîëëàð (ìóàëëà àòòè çàððà àëàð áèëàí àâî àðàëàøìàñè) âà ãàçëè èèíäèëàð (àâî áèëàí áèðãà çààðëè ãàçñèìîí ìîääàëàð àðàëàøìàñè) Àñîñèé èôëîñëàíòèðóâ èëàð ñàíîàò êîðõîíàëàðè âà èññèëèê ýëåêòðîëàðíèíã ëàðè îçîíëàðè âà ïå ëàðè øóíèíãäåê àâòîìîáèëü äâèãàòåëëàðèäèð Ñàíîàò âà èøëî õæàëèãèíèíã êïãèíà ìîääàëàðè ìîääàëàðíèíã áèîëîãèê àéëàíèøèäà óòèëëàøòèðèëìàéäè Áèîñôåðàíèíã áàð à êîìïîíåíòëàðè ýíã àââàëî àòìîñôåðà àâîñè èôëîñëàíàäè Àòìîñôåðàãà òóøàäèãàí çàðàðëè ìîääàëàðíèíã ó äàí áèðèíè óãëåðîä îêñèäè òàøêèë ýòàäè ó àñîñàí àâòîìîáèëëàðíèíã èøëàíãàí ãàçëàðèäàí ýíåðãåòèê óðèëìàëàðäàí âà ñàíîàò êîðõîíàëàðèäàí èàäè àð éèëè àòìîñôåðàãà 250 ìëí òîííàãà ÿèí óãëåðîä îêñèäè èàðèëàäè 13
Àâòîìîáèëü äâèãàòåëëàð àòìîñôåðàãà îðàêóÿ âà êàíöåðîãåí ìîääàëàð óãëåðîä îêñèäè àçîò îêñèäè àëüäåãèäëàð óãëåâîäîðîäëàð âà êèñëîòàëàð èàðàäè ÀØäà áèòòà àâòîìîáèëü áèð éèëäà àòìîñôåðàãà óéèäàãè ìèäîðäà èôëîñëàíòèðóâ è ìîääàëàð èàðàäè: 800 êã óãëåðîä îêñèäè 115 êã óãëåâîäîðîä 38 êã àçîò îêñèäè Àéíèñà éèðèê øààðëàðäà óãëåðîä îêñèäèíèíã òïëàíèøè ìîí îèáàòëàðãà îëèá êåëàäè ãàð è óìóìàí îëãàíäà óíèíã áèîñôåðàäà òïëàíèøè êóçàòèëìàÿïòè óíêè ñèìëèêëàð âà òóïðî ìèêðîîðãàíèçìëàðè óíèíã êïðî èñìèíè þòàäè Øààðëàð àâîñèíèíã îëòèíãóãóðòëè áèðèêìàëàð îðàêóÿ âà àíãäàí èôëîñëàíèøè íàòèæàñèäà áèíîëàðíèíã óâîè âà áè áóçèëàäè ñèìëèêëàðíèíã à òè òàáèèé øàðîèòäàãè 300400 éèë ðíèãà áî âà èñòèðîàò áîëàðèäà 100150 éèëãà à øààðíèíã ê à âà è áîíëàðèäà 6080 éèëãà à èñàðàäè Øààð àòìîñôåðàñèãà òóøàäèãàí óãëåâîäîðîäëàð óãëåðîä îêñèäè âà áîøà ìîääàëàð ó ø íóðëàðè òàúñèðèäà íóðëàíèá ôîòîõèìèê ðåàêöèÿëàðíèíã ïàéäî áëèøèãà ñàáàá áëàäè áó àòìîñôåðàíèíã åðãà ÿèí àòëàìèäà (àâîíèíã àðàêàòëàíèøè ó óí øàðîèòëàð éëèãèäà) õàâôëè èôëîñëàíòèðóâ è ìîääàëàðíèíã ëàíñà èäëè çààðëè àâî (ñìîã) òïëàíèøèãà îëèá êåëàäè Áóíäà Ëîíäîíäà ïàéäî áëàäèãàí îðà ñìîãäàí (êìèð âà íåôòü íãàíäà îñèë áëàäèãàíäàí) ôàðëè ëàðî î ðàíãëè ñìîã (ËîñÀíæåëåñäà êïðî òàðàëãàí) îñèë áëàäè ó àñîñàí àâòîìîáèëëàðíèíã èøëàíãàí ãàçëàðèäàí òàøêèë òîïãàí Àâòîìîáèëëàðíèíã èøëàíãàí ãàçëàðè àòðîôìóèòíè èôëîñëàíòèðóâ èëàðè ñèôàòèäà óéèäàãè çèãà õîñ õóñóñèÿòëàðè áèëàí àæðàëèá òóðàäè: àâòîìîáèëëàð ñîíè êïàéèøè ìóíîñàáàòè áèëàí þîðè ñèø ñóðúàòè èøëàíãàí ãàçëàðíèíã îäàì íàôàñ îëèøè äàðàæàñèäà áëèøè àðàêàò àíëèãè âà óëàð òàðêèáèíèíã êåñêèí çãàðèøè Àâòîìîáèëëàð ñîíèíèíã òåç âà äîèìèé ñèøè óëàð èàðàäèãàí çààðëè ãàçëàðíèíã òõòîâñèç ñèøèãà îëèá êåëàäè Ìàñàëàí Àíãëèÿäà àâòîìîáèëëàðíèíã èøëàíãàí ãàçëàðè êåëòèðàäèãàí çàðàð éèëèãà 35 ìëí ñòåðëèíãíè òàøêèë ýòàäè Àòðîôìóèòíè èñà âàò è èäà ìàñàëàí í éèë è èäà îçèðãè îëàòãà íèñáàòàí àí à ÿõøèëàø ó óí êåòàäèãàí õàðàæàòëàðíè ðåæàëàøòèðèø èéèí Àòðîôìóèòíèíã àñîñèé èôëîñëàíòèðóâ èëàðè ñàíîàò ðèâîæëàíãàí ìàìëàêàòëàðäèð (90%) Áàð à ìàìëàêàòëàð ÿëïè ìèëëèé ìàñóëîòèíèíã àòèãè 12 ôîèçèíè òàøêèë ýòóâ è õàðàæàòëàð ìàìëàêàòäà èòèñîäèé èéèí èëèêëàðíè òóäèðèøè ìóìêèí Áèðî áóíäàé èéèí èëèêëàð âàòèí àëèê õàðàêòåðãà ýãà áëèá àòðîôìóèòãà 14
çàðàðëè òàúñèðíè êàìàéòèðèø áèëàí áîëè õàðàæàòëàð êåéèí àëèê èøëàá è àðèø ñàìàðàäîðëèãèíè îøèðèøãà èìêîí áåðàäè 2 ( ) (1979 10 02 03 0 ) 2000 12 камайиб бораётгани ва «озон тешик»ларининг пайдо булганликлари аникланган 1987 йил (Антарктидада Америка ер йулдоши «Нимбук 7» дан олинган маълумотга кура озон тешиги жанубий материкнинг 2/3 кисмини эгалланган Бунинг асосий сабабчиси куплаб хлор фтор углеводларининг ишлатилишидир (хар хил аэрозоллар айникса хлор оксидлари) Булар озон катламини емирадилар узлари эса жуда хам секин парчаланадилар (50 дан 200 йилгача) Хозирги кунда дунёда 130 минг тонна озон катламларини емирувчи моддалар ишлаб чикарилмокда 1989 йилда Монреалда кабул килинган хужжатга мувофик 1999 йилда фреонларни ишлаб чикариш дунё буйича 50 фоизга камайтирилди Бу эса озон катламини саклаб колиш имконини беради Кислотали ёмгирлар Хозирги даврда техногенсульфиднинг хавога куплаб чикарилиши биосферада моддаларнинг айланма харакатига катта таъсир курсатмокда ЮНЕСКО экспертларининг маълумотига кура бир йилда хавога чикарилган сульфидлар микдорини 251 млн тоннага тенг шундан ер куррасининг шимолий зонасига 174 тоннаси жанубига 77 млн тоннаси тугри келган Бу кислота ёмгирларининг таъсири туфайли АКШдаги кулларда 80 фоиз хаёт йуколган Канада Швеция Норвегия давлатларида сув хавзалари шу ёмгирлар туфайли зарарланган Кислотали ёмгирларнинг таъсири натижасида хар йили 31 млн гектарга якин ерлардаги урмонлар куриб кетмокда АВ Яблоков томонидан 1989 йилда утказилган кузатишларда кислотали ёмгирлар таъсирида урмонлар каттик шикастланиши билан бирга чучук сувларнинг органик дунёсига хам кучли таъсир курсатади Бунга Тожикистоннинг Турсунзода шахридаги алюминий заводи ва Чирчикдаги капролактам заводлари мисол булаолади Табиатдаги биологик айланишга инсон фаолияти катта таъсир курсатади Бу айланиш моддаларнииг циркуляция килиши туфайли вужудга келади бинобарин тупрок усимлик хайвонлар ва микроорганизмлар уртасида содир булади Ер ости бойликларини очик казиб 15
олиш ерларни куритиш ва сугориш бинобарин тупрок унумдорлигининг пасайишига ва емирилишига олиб келади БМТнинг маълумотига кура хар йили дунёда тупрок эрозияси ва дефоляция натижасида 7 млн гектар хайдаладиган ер кишлок хужалиги оборотидан чикиб колмокда (масалан Хиндистон Покистон Мексика Орол буйи) Шурланган ерларда хосилдорлик кескин камайиб кетган (масалан пахта ва бугдойда 5060 маккажухори 4050 фоизга) Атрофмухитнинг бузилиши туфайли Орол буйида катта чуллар юзага келмокда Ер юзидаги урмонлар табиатдаги экосистеманинг меъёрий холатда сакланишида катта роль уйнайди Курукликдаги усимликлар инсон фаолияти туфайли хавога чикарилган хар хил захарли моддаларни ютиб хавони ифлосланишдан химоя килади Урмонларнинг камайиши атмосферадаги кислород ва углерод балансининг бузилишига олиб келади 1 гектар ердаги урмон бир йилда 20 млн м 3 тоза хаво беради Шунга карамай инсонлар урмонларни кесишни тухтовсиз давом эттирмокдалар Хозирги даврда ер юзидаги урмонлар 42 млн км 2 ни ташкил этади Улар хар йили 2 фоиздан камайиб бормокда Шунинг учун кейинги вактда гарбий Европадаги мамлакатларда сунъий урмонларни купайтиришга алохида эътибор бермокдалар Масалан кейинги 10 йил мобайнида суньий урмонлар Испанияда 624 минг гектарга Югославияда 322 минг Финландияда 161 минг Польшада 108 минг Болгарияда 61 минг гектарга етди Атмосфера Атмосфера табиий холда ундан ортик газларнинг аралашмасидан ташкил топган Уларнинг энг мухимлари куйидагилар (курук хавонинг таркиби): азот 7810% кислород 2093% аргон 093% карбонат ангидриди 003% хамда енгил гелий неон ксеон криптон водород азон аммиак йод ва бошкалардан (001%) иборат Атмосферадаги азот (781%) асосан микроорганизмлар фаолияти туфайли тупланган Бир киши суткада нафас олиш оркали 10 минг литрга якин азотни хаво билан олади лекин бу газдан фойдаланмайди Атмосферада азот кислород аралашмаси ролини уйнаб оксидланиш суръатини ва бинобарин биологик жараёнларни тартибга солиб туради Атмосферадаги газлар ичида планетамизнинг органик хаёти учун энг зарур кислороддир Кислород рангсиз газ булиб узи ёнмайди балки ёнишга ёрдам беради Кислороднинг етишмаслиги киши организми хамма аъзоларининг меъёрда ишлашига шикаст етказади Атмосферада кислороднинг микдори 15x10 15 тонна булиб шундан ер шари буйича хар йили 1x10 10 тонна ёкилгига сарфланмокда Бир автомобиль 115 минг км юрганда бир кишининг бир йил оладиган кислородини ёкилги билан бирга ёкиб йук килади Агар ер шаридаги яшил усимликлар хар йили 550 млрд тонна кислородни чикариб бермаганда атмосферадаги кислород микдори 200 йил мобайнида тугаган булур эди 16
Атмосферадаги карбонат ангидриди рангсиз лекин хидли булиб инсон ундан бевосита фойдаланмайди У усимликлар учун зарур газ булиб фотосинтез учун мухим хом ашёдир У саноатлашган районларда ортиб бормокда агар уни микдори атмосферада 007%дан ошиб кетса одам ва организмлар холатини ёмонлаштиради Лекин 1 гектар кенг баргли урмон хар йили 2240 кг карбонат ангидридни ютиб туради ва натижада уни микдорини мувозатлаштириб туради Маълумотларга кура дунё буйича йилига хар хил ёкилгилар ёкиш оркали атмосферага 56 млрд тонна ер шари ахолиси эса 111 млрд тонна карбонат ангидриди чикармокда Ер шари буйича БМТнинг маълумотига кура карбонат ангидриднинг микдори сунгги 100 йил ичида 10%га ошган Атмосферада CO 2 микдорини ортиб бориши ва уни ифлосланишини олдини олиш бир неча давлатларнинг яъни бутун давлатлар иштирокидаги халкаро муаммодир Атмосферада газсимон моддалардан ташкари катталиги кимёвий таркиби ва физик хоссаларига кура фарк киладиган майда заррачалар аэрозоллар (тутун чанг тузон ва бошкалар) мавжуд Атмосферанинг табиий ифлосланишида космик чанглар вулконларнинг отилишидан вужудга келган моддалар усимлик ва хайвонларнинг колдиклари; урмон ва даштлардаги ёнгинлар; денгиз сувларининг мавжланиши билан хавога чиккан туз заррачалари; аэропланктонлар мухим рол уйнайди Коинотдан хар йили 10000000 т чанг атмосферага тушади Бир кучли вулкон отилганда атроф мухитга 76 млн м 3 чанг чикади Узбекистон республикасида 5 йил мобайнида атмосферага чикарилган зарарли моддалар 1жадвалда келтирилган Атмосфера таркибидаги табиий чанглар ер юзасида содир буладиган жараёнлар учун катта ахамиятга эга Чунки чанглар сув буглари учун конденсация ядроси хисобланиб ёнгинларни вужудга келтиради куёшнинг тугри радиациясини ютиб ер юзидаги организмни ортикча нурланишидан саклайди Шундан куриниб турибдики атмосферадаги табиий чанглар маълум даражада булса атмосфера таркибининг зарурий элементи хисобланиб ундаги ходиса ва жараёнларнинг боришини тартибга солиб туради Лекин айрим холларда вулконларнинг отилиши кучли чанг тузонларининг кутарилиши туфайли хаво меъёрдан ортик ифлосланиб фалокатларга сабаб булиши мумкин Атмосфера ресурсларига хаво ёруглик сув буглари шамол куёш радиацияси минерал ва органик чанглар ва бошкалар киради Атмосфера хавосининг харакати натижасида шамол вужудга келади ва турли тезликда харакат килиб жуда катта кучга эгадир Шамол энергиясидан кенг фойдаланишга утилиши ёнилги казилма бойликларни тежашга катта имконият тугдиради Чунончи шамол 17
энергиясини потенциал имконияти 13 10 12 квт соатни ташкил этади шундан 1020% амалда фойдаланилиши мумкин Хозирги кунда Нидерландияда куввати 155000 квт келадиган шамол энергияси курилмалари ишлаб чикарилмокда Шамол энергетик ресурсларини ифодаловчи курсатгич шамол тезлиги кубнинг уртача кийматига пропорционал булган шамол окимининг солиштирма куввати хисобланади Республи канинг текис худудларининг аксарият кисмида у 50 Вт/м 2 дан 150 Вт/м 2 атрофида булади 5 ( ) 1 1995 1996 1997 1998 1999 1 160 153 133 118 127 2 10 96 87 77 62 3 483 437 422 426 282 4 78 71 81 83 82 5 1066 1054 1059 1036 1000 6 916 1112 1118 1010 1126 7 91 77 68 74 73 8 75 67 63 65 56 9 39 43 54 53 29 10 707 725 678 550 494 11 05 04 03 03 01 12 26 29 30 37 34 13 60 34 102 131 13 14 71 146 92 80 31 15 32 23 65 37 33 16 1290 850 759 654 27 17 57 67 65 67 43 18 21 20 19 14 05 19 16 16 14 14 10 18
20 : 5109 4921 4814 4434 1470 Тадкикотлар Узбекистон шароитида умуман олганда шамол энергетикасидан кенг микёсида фойдаланишнинг самарадорлиги баланд булмаслигини курсатади Аммо айрим туманларнинг кам энергия талаб этадиган объектларида шамол энергиясидан фойдаланиш яхши самара берди Жумладан яйлов чорвачилигида сугориш ишларини ташкил этишда шамол энергияси кул келади Оролбуйи ва Каракалпогистон шимолий худудларида турли шамол энергетика курилмаларидан фойдаланиш мумкин бу курилмалар шамолнинг баркарор тезликда эсиши натижасида йил буйи самарали ишлаши мумкин 20 12 10 14 6 10 12 : 2000 3000 810 4800 / 2 6500 / 2 ; 8 95 35 165 15 10 13 19
: 175 540 845 370 / 2 6 / 2 8 / 2 14 20 / 2 24 28 / 2 : ; ; ; 20
+70 0 ( ) 21
80250 () 180500 ( ) 2000 CO 2 (40%) (20%) 26% 1 22
23
; 15% 30% 510 2 0 2 5 2 2 24
3 ( ) 100 6 49 16 ( ) 10 525 510% 100% 30% 510% 10% 0510 0 1520% 5% 30% 25
Атмосфера хавоси ифлосланишининг киши 25 ( ) () 152 () 5 26
1 3 100 1 3 100 () : 1 3 075; 44 : 27
1 ; : 100 20 250 75 2 10000 2000 5 3 1000 45 35 120 4050 2025 ( ) 220 90 4 : 30 5 ( 28
90 ) 6 aap : 1978 7 ( ) 80 60 25 80100 2 2 1 32 100 2 () 25 2 89 2 187 2 95 2 86 2 75 2 6 2 ( ) Ëèòîñôåðà ðíèíã þçà àòëàìè áëá àëèíëèãè 3040 êì Áó àòëàìíèíã þîðè èñìè áèîñôåðà òàðêèáèãà êèðàäèãàí òóïðîäèð äà òèðèê îðãàíèçìëàðíèíã à ò ôàîëèÿòè áèëàí áîëè êï ñîíëè ôèçèê ê âà áèîëîãèê æàðà íëàð êå àäè Ëèòîñôåðàäà ñàíîàòíèíã èøëàøè ó óí àñîñèé õîì àø ìàíáàëàðè êìèð íåôòü ãàç òóðëè ðóäà âà íîðóäà ôîéäàëè àçèëìàëàð òïëàíãàí Êåéèíãè þç éèëëèêäà ñàíîàòíèíã ðèâîæëàíèøè íàòèæàñèäà ïëàíåòàíèíã ìèíåðàë ðåñóðñëàðèäàí æàäàë ôîéäàëàíèëìîäà ìèíåðàë õîì àø íè èñòåúìîë èëèø 100 ìëðäòîííàäàí îðòè Øóíäàé óñóëäà ìèíåðàë õîì àø äàí ôîéäàëàíèø êàòòà ìèäîðäàãè èèíäèëàð âà óëàðíè àéòà èøëàøíèíã òóðëè áîñè ëàðèäàãè èèíäèëàð êîí èëèê êîðõîíàëàðèäà òàøèø âàòèäà âà àéòà èøëàø êîðõîíàëàðèäà èèíäèëàð ìèäîðè îëëàðäà îëèíãàí ìàñóëîòäàí êï áëàäè 2æàäâàëäà 2000 éèëà èøëàá èàðèø èèíäèëàðè âà óëàðíèíã àæìëàðè êåëòèðèëãàí Òîäàãè èøëàíìàëàð ìåòàëëóðãèÿ âà çàâîäëàðè èññèëèê ýëåêòð ñòàíöèÿëàðèíè èøëàòèø æàðà íèäà êàòòà ìèäîðäà àòòè èèíäèëàð ìàñàëàí ôîñôîãèïñ îãàðêà øëàê êóë âà ëàð îñèë áëàäè Áó èèíäèëàð êàòòà ìàéäîíëàðäà óþëèá òàäè âà áèð àòîð îëëàðäà òóïðîà ñóâ ìàíáàëàðèãà âà àòìîñôåðàãà àëîêàòëè òàúñèð èëàäè 29
àòòè èèíäèëàðãà ìåòàëë âà î èèíäèëàðè ïëàñòìàññà âà áîøà ìàòåðèàëëàð ñàíîàò êîðõîíàëàðèíèíã àíã âà ãàç òîçàëàãè ñèñòåìàëàðèäàãè ìèíåðàë âà îðãàíèê àíãëàð; òóðëè îðãàíèê âà ìèíåðàë ìîääàëàðäàí òàøêèë òîïãàí ñàíîàò àõëàòëàðè (ðåçèíà îîç ìàòî óì âà õê) Ñóþ èèíäèëàðãà îèíäè ñóâëàðãà èøëîâ áåðãàíäàí êåéèí óëàðíèíã èèíäèëàðè ãàçëàðíè òîçàëàø ñèñòåìàëàðèäàãè ìèíåðàë âà îðãàíèê àíã Àòðîôìóèòãà òóøàäèãàí àòòè èèíäèëàð ó òà òîèôàãà áëèíàäè: ñàíîàò èøëî õæàëèê âà øààð õæàëèãèíèíã ìàèøèé èèíäèëàðè Ñàíîàò èèíäèëàðèíèíã àñîñèé èñìè êîí âà êîí (óþìëàð øëàêëàð âà ê); îðà âà ðàíãëè ìåòàëëóðãèÿ (øëàêëàð øëàìëàð àíã âà ê) ìåòàëëíè èøëàø êîðõîíàëàðè (èðèíäè áðàêêà èàí áóþìëàð âà ê); ðìîí âà î ãà èøëîâ áåðèø ñàíîàòè ( î òàé ðëàø èèíäèëàðè î èïèè ìàéäà áëàê àëàðè âà ê) èññèëèê ýëåêòð ñòàíöèÿëàðè ýíåðãèÿ õæàëèãèíèíã (êóë øëàêëàð è ê) âà òóðäîø ñàíîàò òàðìîëàðè (ôîñôîãèïñ îãàðêà øëàêëàð øëàìëàð øèøà ñèíèëàðè öåìåíò àíãè) îðãàíèê èøëàá èàðèøëàð (ðåçèíà ïëàñòìàññà âà ê) îçèîâàò (ñóÿê æóí âà ê) åíãèë òèìà èëèê âà ïàõòà ñàíîàòè (ìèíåðàë âà îðãàíèê àíã øëàì ïàõòàíè òîçàëàãàíäàí êåéèí îðãàíèê âà ìèíåðàë èôëîñ àðàëàøìàëàð âà áîøàëàð) Èøëàá èàðèø èèíäèëàðèíèíã ñòðóêòóðàñè âà àæìè ìëíò 2æàäâàë Êëàññèê èøëî Êîììóíàë èèíäèëàð òîèôàñè ýíåðãèÿ èøëàá èàðèø Ñàíîàò õæàëèãè ìàèøèé ñåêòîð Æàìè Àòìîñôåðàíèíã àñîñèé 17326 47 1460 873 19706 ãàçñèìîí èôëîñëàí 43980 226 3780 2773 50759 òèðãè ëàðè Àòìîñôåðàãà àòòè 133 91 14 3 241 èèíäèëàðíè èàðèø 284 382 42 13 721 àòòè èèíäèëàð 4000 1000 5000 12000 3000 15000 Óãëåðîäëàð 42 14 9 4 69 140 57 27 20 244 4500 30 4530 Îðãàíèê èèíäèëàð 13000 50 13050 9400 180 9580 Àõëàò èèíäèëàð 24000 320 24320 30
17501 4152 15383 2090 39126 Æ À Ì È 44404 12665 40849 6176 104094 Ýñëàòìà èçè óñòèäà 1970 éèë ìàúëóìîòëàðè èçè òàãèäà 2000 éèë ìàúëóìîòëàð êåëòèðèëãàí Êåéèíãè í éèëëèêäà èøëî õæàëèãèíè êåñêèí èíòåíñèôèêàöèÿëàø íàòèæàñèäà àòðîôìóèòãà èàðèëàäèãàí äåîí èëèê âà îðâà èëèê èèíäèëàðè êåñêèí îøäè èøëî õæàëèê èèíäèëàðè áèëàí áèð àòîðäà êï ìèäîðäà ïëàñòìàññà òàðà èøäàí èàí ìàøèíà âà ýòè ò èñìëàðíèíã ýñêè ðåçèíàñè èøëàòèëìàãàí èòëàð âà ê îçèðãè âàòäà øààð õæàëèãèíèíã ìàèøèé èèíäèëàðèíè óòèëëàøòèðèø ìóàììîñè òîáîðà æèääèé òóñ îëìîäà àð éèëè áèð íàôà øààð àîëèñèãà ñèíãàí øèøà ìåòàëë áóþìëàð îîç ïëàñòìàññà âà îâàò îëäèëàðèäàí èáîðàò 300 êã àõëàò èàäè Èøëàá èàðèøíèíã êïãèíà àòòè èèíäèëàðè ñèìëèêëàðãà àéâîíëàðãà âà îäàìãà êàòòà çàðàð êåëòèðàäè Ìàñàëàí ôîñôîãèïñ óþìëàðè (ôîñôîðëè èòëàð îëèíãàíäàí êåéèíãè àòòè èèíäèëàð) ñèçîò ñóâëàðíè èôëîñëàíòèðèøè âà çààðëàøè ìóìêèí Èøëàá èàðèøíèíã áàúçè èèíäèëàðè òàðêèáèäà õðîì àëàé ìèøüÿê âà áîøà çààðëè ìîääàëàðíèíã áèðèêìàëàðè áîð óëàð òóïðîäàí ñèìëèêëàð âà àéâîíëàð îðàëè îäàì îðãàíèçìèãà òóøàäè Êàíöåðîãåí õîññàëàðãà ýãà áëãàí àñáåñò àíãèíèíã àæðàëèøè æóäà õàâôëè Øóíèíã ó óí ñàíîàò õîì àø íè òåæàìëè ñàðôëàø âà èèíäèëàðíè óìóìàí êàìàéòèðèø îñèë áëãàí èèíäèëàðíè ôîéäàëè ìàñóëîòëàðãà àéòà èøëàø îðàëàðè êðèëìîäà çáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñèäà òàáèèé ìóèò ë àìëàðèíè íàçîðàò èëàäèãàí õèçìàò (ìîíèòîðíèíã) òàøêèë ýòèëãàí Áó õèçìàò òóïðîäàãè òóðëè ìîääàëàð èòëàð ïåñòèöèäëàð çààðëè ìîääàëàð ìèäîðèíè àíèëàéäè óëàðíèíã êîíöåíòðàöèÿñè þîðèëèãèíè àíèëàãàíäà êåðàêëè îðàëàð êðàäè Àíòðîïîãåí ìîíèòîðíèíã èíñîííèíã õæàëèê ôàîëèÿòè áèëàí âóæóäãà êåëãàí òàáèèé ìóèòäàãè çãàðèøëàðíè êóçàòèø âà íàçîðàò èëèø òèçèìèäèð Áó òèçèì òàáèèé ìóèòíèíã îëàòè òðèñèäà àð òîìîíëàìà àõáîðîò ìàíáàè ñèôàòèäà çàðóð áëèá íîóëàé ìóèòëàðíè àíèëàéäè ìóèòíèíã çàðàðëè çãàðèøëàðèíè îëäèíè îëàäè âà êåëàæàêäàãè óíèíã îëàòè àèäà èëìèé òàõìèíëàð âà óíäàí ôîéäàëàíèø óñóëëàðèíè èøëàá èàäè Åðäàãè ñóâ çàèðàñè Îêåàí âà äåíãèçëàð åð øàðè þçàñèíèíã 70 % äàí îðòèèíè îïëàéäè Êëëàð âà äàð ëàð óðóëèêíèíã àðéèá 3% íè ýãàëëàéäè óðóëèêíèíã 16 ìëí êâ êìíè ìóçëèêëàð îïëàéäè Áîòîëàð âà áîòîëàíãàí åðëàð 6 ìëí êâ êì íè ýãàëëàéäè Áóëàðíèíã àììàñè áèçíèíã ïëàíåòàìèçäà ñóâ çàèðàëàðè åêñèçäåê òàñàââóð îñèë èëàäè Áèðî ó óê ñóâ áóòóí ñóâ ðåñóðñëàðèíèíã 2 % íè òàøêèë ýòàäè âà óíèíã êï èñìè Ãðåíëàíäèÿ âà Àíòàðêòèäàíèíã ìóçëèêëàðèäà òïëàíãàí Áó ñóâëàðãà èíñîííèíã ëè àëè åòìàãàí Òóðëè ìàñàäëàð ó óí èøëàòèøãà ÿðîëè áëãàí ñóâ ð þçèäàãè óìóìèé ñóâíèíã (25 ìëí êóáêì) 45 ìèíã êóáêì íè ÿúíè áóòóí ãèäðîñôåðà àæìèíèíã àðèéá 030 % íè òàøêèë ýòàäè Áèçíèíã àñðèìèçäà ñóâ ñàíîàò õîì àøñè áëèá æóäà èììàòáàîäèð Ìàñàëàí 1 ò ÿí îëèø ó óí 300 êóáìåòð 1 ò ìèñ 500 êóáì 1 ò ðåçèíà âà 1 ò ñèíòåòèê êàó óê 3500 êóá ìåòðäàí 1 íèêåëãà 4000 êóá ì ñóâ êåðàê áëàäè 31
Áàéêàë êëèäà 23600 êóá êì ñóâ áîð áó åð þçèäàãè àììà ó óê ñóâ çàèðàñèíèíã 1/10 íè òàøêèë ýòàäè Ñóâ àâçàëàðè èôëîñëàíèøèíèíã èêêèòà ìàíáàè ìàúëóì: ìèíåðàë âà îðãàíèê øó æóìëàäàí áàêòåðèàë Ñóâ ðäà îðãàíèçìëàðíèíã ÿøàøèíè âà óëàð à ò ôàîëèÿòè æàðà íèíèíã ðèâîæëàíèøèíè òàúìèíëàéäè Òèðèê îðãàíèçìëàð ñóâñèç ÿøàé îëìàéäè Ñóâ àéâîíëàð âà ñèìëèêëàð êàòàêëàðè âà òèìàñè òàðêèáèãà êèðàäè Êàòòà øäàãè êèøè òàíàñèíèíã 6080 % ñóâäàí òàøêèë òîïãàí Áîäðèíãäà ñàëàòäà 95% ïîìèäîðäà ñàáçèäà 90 % ñóâ áîð Òèðèê îðãàíèçìíèíã ôèçèîëîãèê ýòè æèíè ôààò âà áîøà å íàðñà îíäèðìàéäè Òèðèê îðãàíèçì 1920 % ñóâèíè éîòñà àëîê áëàäè Ñóâñèç ð òóïðîñèç âà àòìîñôåðàñèç òîø øàðãà àéëàíãàí áëàðäè Åðäàãè èëèì âà îáàâî êï æèàòäàí ñóâ áøëèëàðèãà áîëè Ñóâ èëèì âà îáàâîíèíã èëäèðàãè Ñàíîàò âà ìàèøèé ýòè æëàðãà êàòòà ìèäîðäà ñóâ ñàðôëàíàäèñàíîàòäà óíèíã àñîñèé èñìè ýíåðãèÿ èøëàá èàðèø âà ñîâèòèø ó óí èøëàòèëàäè àéòà èøëàø ñàíîàòèäà ñóâíèíã êï èñìè òóðëè òåõíîëîãèê æàðà íëàðãà ñàðôëàíàäè: ýðèòèø àðàëàøòèðèø òîçàëàø Ñóâ òàúìèíîòè èíñîí à òè âà ÿíàäà òàðàèé ýòèøèäà ìóèì ìóàììîëàðäàí áèðè áëèá îëìîäà Ìóòàõàññèñëàðíèíã ôèêðè à ïëíåòàìèçäà ñóâ òàíèñëèãè ÿèíëàøìîäà áóíäà àñîñèé ñóâ ìàíáàëàðè äàð âà ñèçîò ñóâëàð äåÿðëè òóãàéäè Ðèâîæëàíà òãàí ìàìëàêàòëàðäà àîëèíèíã àðèéá 90 % óâóð îðàëè óçàòèëàäèãàí ñóâ áèëàí òàúìèíëàíìàãàí âà ìîí ñèôàòëè ñóâäàí ôîéäàëàíèøãà ìàæáóð ßõøè ñèôàòëè ó óê ñóâ ýêñïîðò èëèíìîäà Ìàñàëàí àîëèñè 4 ìëí êèøè áëãàí Ãîíêîíã ìàõñóñ óâóð îðàëè Õèòîéäàí è èìëèê ñóâ îëàäè Ñóðóíêàëè ñóâ òàíèñëèãè Òîêèî ôîæåàëàðèäàí áèðèäèð Áóòóí áèð ìàìëàêàò Æàçîèð åòäàí êåëòèðèëãàí ñóâ èñîáèãà ÿøàìîäà àðáèé Ñèáèðíèíã åð îñòè îêåàíèäà îð ìóç âà äîèìèé ìóçëèê ëêàñèäà óëêàí èññè ñóâ òåêèí àéíî ñóâ çàèðàëàðè î èëäè óëàðäàí Òîáîëüñê Òþìåíü Èðáèò âà áîøà øààðëàðíè èññèëèê áèëàí òàúìèíëàøäà ôîéäàëàíèø ìëæàëëàíìîäà Ãðîçíèé øàðè ÿèíèäà èñèòèø ó óí ÿðîëè áëãàí 110135 0 òåìïåðàòóðàëè åð îñòè ñóâëàðè ìàâæóä È èø ó óí 1 ëèòðèäà 1 ã òóç áëãàí ñóâ ÿðîëè èñîáëàíàäè Ñóîðèø ó óí àì òàõìèíàí øóíäàé ñóâ êåðàê Êïãèíà àéâîíëàð øððî ñóâëàðíè è èøàäè (1 ëèòðèäà 67 ã ãà à òóç áëãàí) Ñóâäà éîäíèíã éëèãè îäàìäà áîíèíã ðèâîæëàíèøèãà ôòîðíèíã êïëèãè êè êàìëèãè òèøëàðíèíã èøäàí èèøèãà îëèá êåëàäè Ñóâ àâçàëàðèíèíã èôëîñëàíèø ìàíáàëàðè Äåíãèç âà îêåàíëàð ñóâëàðè íåôòü ìàñóëîòëàðè àéíèñà íåôòü òàøèéäèãàí êåìàëàð àëîêàòãà ó ðàãàíäà ÿäðî óðîëèíè ñèíàø âàòèäà îñèë áëàäèãàí ðàäèîàêòèâ ïàð àëàíèø ìàñóëîòëàðè áèëàí èôëîñëàíàäè Ñóâ àâçàëàðè ì ñàíîàòèíèíã îâà ñóâëàðè áèëàí êó ëè èôëîñëàíàäè Ñóâíè ýðèìàéäèãàí ìîääàëàð âà òîëàëàð áèëàí èôëîñëàíòèðóâ è öåëëþëîçàîîç ñàíîàòèíèíã îàâà ñóâëàðè æóäà õàâôëè Ý èèíäèëàðè ñóâíè èñèòàäè áó ç íàâáàòèäà ñóâíè ãóëëàøãà âà èäèíèíã çãàðèøèãà îëèá êåëàäè î ëàðíè îèçèø àì ñóâ àâçàëàðèíè èôëîñëàíòèðàäè 32
Êïãèíà îëëàðäà êîììóíàë ìàíáàëàðäàí (êàíàëèçàöèÿ àììîì êèðõîíàëàð êàñàëõîíàëàð âà áîøàëàð) èàí ñóâëàð àì ñóâíè èôëîñëàíòèðàäè Àòîì ñàíîàòèíèíã ðàäèîàêòèâ èèíäèëàðè ñóâ àâçàëàðè âà îäàìëàð à òè ó óí êó ëè õàâô òóäèðàäè Ñóâ àâçàëàðèíè èôëîñëàíèøäàí ìóîôàçàëàø áéè à îðàòàäáèðëàð 1 êóáì òîçàëàíìàãàí îàâà ñóâ 4060 êóá ì òîçà òàáèèé ñóâíè èôëîñëàíòèðàäè «Òîçàëàíãàí» îàâà ñóâ èøëàòèø ó óí ÿðîëè áëèøè ó óí óíè 714 ìàðòà àðàëàøòèðèø êåðàê Îàâà ñóâëàðíè òîçàëàøíèíã óéèäàãè óñóëëàðè áîð: ìåõàíèê õèìèê ôèçèêõèìèê òåðìèê áèîëîãèê âà êîìáèíàöèÿëàíãàí 13 380 325 38 6 ( ) 300 6000 1500 ( ) 35 47% 27% 2600 24 33
4060 : 140 824 904 635 510 82 910 33% 1336 3 1516 3 20 1 3 200 200 6000 3 56 160 1 550650 : 14 5 18 3 200 53 5% 14 186 210 : 34
; ; ; ; 198185 778 385 577 103 560 14 1 % 150120 50% ( ) ( ) ( ) 35
180 40% 70100 ( ) 600 120 150 36
1972 1 292 341 36 1983 22 31 5 5 : : ; 9 ; ( ); ; 37
; ( ) ; ; ( ) ; ( ) Узлаштириш саволлари: 1 Узбекистонда атмосферани ифлослантирувчи асосий манбалар нималардан иборат? 2 Экологизациялаш (чикиндисиз технологиялар) нимани кузда тутади? 3 Урбанизация жараёни нима? 4 Демографик портлаш тушунчаси нимани англатади? 5 Биосфера тушунчасини изохлаб беринг 6 Узбекистонда атрофмухитни мухофаза килиш буйича кандай конунлар мавжуд? 7 Узбекистон табиатни мухофаза килиш Давлат кумитасининг асосий вазифалари нималардан иборат? 8 Узбекистон «ЭКОСАН» жамгармасининг асосий фаолияти нимага каратилган? 9 Табиатни мухофаза килиш коидаларини бузганлик учун кандай жавобгарлик турлари кулланади? 10 Экологик тарбия деганда Сиз нимани тушунасиз? 11 Биосфера чегараларини айтиб беринг 12 Биосфера хакидаги таълимнинг асосчиси ким? 13 Экология фани нимани урганади? 14 Табиий ифлосланиш нима? 15 Антропоген ифлосланиш нима? 16 Атмосфера кандай газлардан ташкил топган? 17 Атмосфера хавосини экотизимдаги ва инсон хаётидаги ахамияти нимадан иборат? 18 Атмосфера хавосига экологик омилларни таъсирлари нималардан иборат? 19 Атмосфера хавоси таркибидаги СО2 газини мувозанати деганда нимани тушинасиз? 20 Азон катламини сийраклашиши ва унда тешиклар пайдо булиши сабаблари нимадан иборат 21 Литосфера тушунчасини изохлаб беринг 22 Гидросфера тушунчасини изохлаб беринг 23 Сувнинг ифлосланиш манбалари нималардан иборат? 24 Узбекистонда хайвонларни мухофаза килиш буйича амалга оширилаётган чоратадбирлар 25 Биосферада усимлик дунёсининг роли нимадан иборат? 26 Усимлик дунёсини мухофаза килиш 38
27 Урмонлар сайёрамиз упкаси 28 Табиатда энергия алмашувида хайвонларнинг роли кандай? 29 Тупрок таркибини яхшилашда хайвонларнинг ахамияти 30 Узбекистоннинг хайвонот дунёси хакида нима айтаоласиз? 31 Узбекистонда хайвонларни мухофаза килиш кандай йулга куйилган? II 21 Мехнат мухофазаси хакида асосий тушунчалар 22 Мехнат мухофазасини назорат килувчи ташкилотлар 23 Аёллар ва усмирлар мехнатини мухофаза килиш 24 Жарохат ва касбий касалликлар 25 Йурикномалар утказиш Узлаштириш саволлари 21 4 : 1 Мехнат конунчилиги асослари Хукукий меъёрлар мажмуаси булиб ишчи ва хизматчиларнинг мехнат муносабатларини бошкариб туради 2 Ишлаб чикариш санитарияси ишлаб чикаришдаги зарарли омиллар таъсирини олдини оладиган чоратадбирлар ва техника воситалар мажмуасидир 3 Техника хавфсизлиги ишчиларни хавфли ишлаб чикариш омиллари таъсиридан асраб колиш ва захарланувига олиб келувчи тадбирларни камайтиришга каратилган чоратадбирлар ва техника воситаларидир 4 Ёнгин хавфсизлиги корхонада ёнгин пайдо булиш хавфини олдини олиш инсоннинг моддий бойликларни мухофаза килишдан иборат Ишлаб чикаришдаги хавфли омил ишлаб чикаришда ишловчиларга муайян шароитларда таъсир этганда шикастланишга ёки согликнинг кескин ёмонлашувига таъсир этадиган омил Бунга мисол килиб харакатланаётган машина трактор юк кутариш воситалари билан кутариладиган юк машина ва механизмларнинг мухофазаланмаган айланувчан ва кайтмаилгарилама харакат килувчи кисмлари (карданли занжирли тишли тасмали узатма) нинг харакати хавфли омиллар каторига киради Ишлаб чикаришдаги зарарли омил ишчиларга иш вактида таъсир этиб касалланишга ёки иш кобилиятининг пасайишига олиб келадиган омил Зарарли омилларга нефт махсулотлари (бензин дизел ёкилгиси буглари пестицидлар минерал угитлар чанг шовкин титраш иш жойида намликнинг ортиши ёки кучли ёритилганлиги иклим шароитлари ва бошкалар киради Электр хавфсизлиги кишиларни электр токи электр ёйи электрмагнит майдонининг зарарли хамда хавфли таъсиридан мухофаза килишни таъминлайдиган ташкилий ва техник чоратадбирлар системаси Шикастланиш ишлаб чикаришдаги зарарли ёки хавфли таъсирлар натижасида инсон органлари ёки тери коплами физиологик бир бутунлигининг бузилиши 39
Мехнат шароити мехнат жараёнида инсоннинг саломатлиги ва иш кобилиятига таъсир этадиган омиллар мажмуи Шахсий химояланиш воситалари бир ходимни мухофаза килиш учун хизмат киладиган воситалар Шахсий химояланиш воситаларига иш кийими пойафзал газникоблар респираторлар никоблар шлемлар химоя кузойнаклари кулокчинлар ва бошкалар киради Ишлаб чикаришдаги бахтсиз ходиса иш вактида юз берадиган ходиса Касб касаллиги киши организмига иш шароитларининг зарарли таъсири натижасида келиб чиккан (сурункали чангли бронхитлар титраш касаллиги хар хил кимёвий газлар билан захарланиш) касалликдир Иш жараёнида хаво таркибидаги зарарли моддаларнинг йул куйса буладиган концентрацияси ишчи хар куни 8 соатдан (ёки бошка иш куни умуман хафтасига 40 соатдан ортик булмаган) ишлаганда нафака ёшига етгунча касаллик ёхуд соглигида узгаришлар келтириб чикармайдиган микдор Хавфсизликни тахлил килишда системали тахлил маълум самара бериши аникланган Бунда «одаммашина» системаси диккатга сазовордир «Одаммашина» системаси шундай тушуниладики улар машина одамоператор йигиндисидан ташкил топган булади кайсики у мехнат фаолиятини иш жойида амалга оширади Бу системада машина деб техник воситалар йигиндисига айтилади булардан одам уз иш фаолияти ва мехнат жараёнида фойдаланади Операторнинг жарохатланишини касб касаллигини бартараф этиш ва иш самарасини ошириш учун системанинг хавфсиз ишлашини юкори даражада таъминлаш керак Лекин ишлаш вактида чанг тебраниш шовкин ва бошкалар натижасида вужудга келадиган ходисалар системанинг бузилишига олиб келади Шунингдек операторнинг иш шароитига хаво намлиги харорат (жамоадаги рухий холат мехнат интизоми ва бошкалар) таъсир килади Ишчиларни жарохатланишдан саклаш максадида «одаммашина» системаси хар хил курсаткичларга караб оптималлаштирилади яъни эргономик талаблар ва курсаткичлар эргономик хусусиятлар таъсир этади Шахснинг эргономик хусусиятлари антропометрик физиологик психофизиологик ва гигиеник хусусиятлар билан белгиланади «Одаммашина» системасининг фаолияти самарадорлик курсаткичларига боглик Антропометрик параметрлар эргономик талабларни аниклайди ва шахсни буюмга муносабатининг антропомтерик хусусиятларини аниклайди Психофизиологик хусусиятлар курол мехнат махсулоти ва мухитни биргаликда сезги аъзо (эшитиш куриш хис этиш ва бошкалар) ларининг функционал ишлашга мутаносиблигидир Гигиеник хусусиятлар «одаммашина» системасини хаёт ва фаолият гигиеник шароитларини ва ишчининг иш кобилиятини етиштирилган махсулотнинг мухит билан богликлигини аниклайди Рухий хусусиятлар инсоннинг рухий (фикрлаш тажрибанинг мустахкамлик даражаси ва бошкалар) фаолияти махсулот етиштиришда мухитга мосланишини таъминлашга йуналтирилган Мехнат мухофазаси фани мутахассисликка тегишли асосий назарий билимларни беради Аник муаммолар транспорт воситалари технологик жараёнлар иш турлари бино ва иншоотлар учун хавфсизликни таъминланлаш хар бир фаннинг мутахассислик курсларида берилади Мехнат мухофазаси борасида илмий тадкикот ишларини мехнатни мухофазаси килиш институтлари ва Олий укув юртларининг «Мехнат мухофазаси» кафедралари куплаб тиббиёт илмийтадкикот ташкилотларида олиб борилади Одатда барча стандарт ва техник талабларга Хавфсизлик техникаси талаблари киритилади Мехнат мухофазасининг ривожланишида улуг бобокалонларимиз АбуАли ибн Сино Беруний Бобур ва рус олимларидан Ломоносов МВ замондошларимиздан Золотницкий НД Соловьев НВ Кельберт ДА Гинтилло ВЛ Гримитлин МИ Набиев МН Участкин ПВ Искандаров ТИ Бульда БВ Гойипов Х Э ва бошкаларининг хиссалари каттадир 1992 йил 8 декабрида Узбекистон Республикаси Конституциясининг кабул килиниши мамалакатимиз хаётида улкан сиёсий вокеа булди Хеч бир давлат узининг Асосий конунида давлат ва жамият курилишининг тамойилларини фукароларини хукук ва эркинликларини жамият таракаётининг иктисодий асослари ва стратегик йуналишларини мустахкамламасдан туриб демократик хукукий суверен давлат була олмайди Бизнинг Узбекистон Республикаси Конституцияси демократик халкаро микёсида эътироф этилган меъёр ва талабларга жавоб беради дейиш учун тула асосларимиз бор 40