НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ. Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата мр Ане Милановић Пешић

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Географски факултет НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата мр Ане Милановић Пешић Одлуком бр. 191 од 19. марта 2015. године, именовани смо за чланове Комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације кандидата мр Ане Милановић Пешић под насловом ГЕОГРАФСКИ АСПЕКТИ ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ШУМАДИЈИ После прегледа достављене Дисертације и других пратећих материјала и разговора са Кандидатом, Комисија је сачинила следећи Р Е Ф Е Р А Т 1. УВОД 1.1. Хронологија одобравања и израде дисертације Кандидат је магистарски рад под називом Лепеница потамолошка студија одбранио 5. априла 2006. године на Географском факултету Универзитета у Београду и стекао академски назив магистар географије. Докторску дисертацију под насловом Географски аспекти природних непогода у Шумадији пријавио је 2009. године на матичном факултету. Наставно-научно веће Географског факултета Универзитета у Београду, на седници одржаној 24. децембра 2009. године, одобрило је израду докторске дисертације мр Ане Милановић под насловом: Географски аспекти природних непогода у Шумадији. Веће научних области грађевинско-урбанистичких наука, на седници одржаној 24. фебруара 2010. године, дало је сагласност на оцену подобности кандидата и предлога теме докторске дисертације. За ментора докторске дисертације током њене израде именована је др Љиљана Гавриловић, редовни професор, Универзитет у Београду, Географски факултет. Због немогућности да у предвиђеном року до 24. фебруара 2015. године одбрани докторску дисертацију, кандидат мр Ана Милановић Пешић обратила се Наставно- научном већу Географског факултета са образложеном молбом да јој се одобри продужење рока за израду и одбрану докторске дисертације. Наставно-научно веће је на седници од 12. фебруара 2015. године прихватило и одобрило продужење рока за одбрану дисертације у трајању од шест месеци,

прецизније до 12. августа 2015. године. По предаји укоричене дисертације, Наставно-научно веће Географског факултета Универзитета у Београду, на седници одржаној 19. марта 2015. године, именовало је Комисију за преглед и оцену докторске дисертације у саставу: др Љиљана Гавриловић, редовни професор, Универзитет у Београду, Географски факултет, др Славољуб Драгићевић, ванредни професор, Универзитет у Београду, Географски факултет, и др Милан Радовановић, виши научни сарадник, Географски институт "Јован Цвијић" САНУ. 1.2. Научна област дисертације Докторска дисертација припада научној области Географије и ужој научној области Физичке географије, за коју је матичан Географски факултет Универзитета у Београду, и из које је кандидат стекао академско звање магистра наука. Ментор докторске дисертације је др Љиљана Гавриловић, редовни професор Географског факултета, која је докторирала и била бирана у наставна звања за област хидрологије, односно физичке географије. 1.3. Биографски подаци о кандидату Мр Ана Милановић Пешић рођена је 28. јуна 1976. године у Смедеревској Паланци. Основну школу и гимназију завршила је у Смедеревској Паланци. Географски факултет Универзитета у Београду, смер Географија, уписала је школске 1995/96. године, а дипломирала 2000. године, са просечном оценом 9,63. Године 2000. уписала је последипломске студије на смеру Физичка географија на Географском факултету Универзитета у Београду. Све испите предвиђене планом и програмом положила је са просечном оценом 10 (десет). Магистарску тезу Лепеница потамолошка студија, под менторством проф. др Љиљане Гавриловић, одбранила је на Географском факултету је 5. априла 2006. године и стекла академско звање магистра географије.. У периоду од 2001 до 2003. године као стипендиста Министарства науке, технологије и развоја била је ангажована на пројектима у Географском институту Јован Цвијић САНУ у Београду. Од фебруара 2003. године запослена је у истом Институту као истраживач приправник, а од маја 2006. године је у звању истраживача сарадника. У досадашњем научно-истраживачком раду објавила је два поглавља у међународним монографијама из области хидрологије, а самостално или као коаутор 38 научних и стручних радова (од којих пет на SCI листи). Аутор је научне монографије и коаутор три приручника из географије за основну школу. Учествовала је на већем броју домаћих и међународних конференција. Учешће на пројектима Географског института Јован Цвијић САНУ: 1. Географија Србије (Министарство просвете и науке Републике Србије, бр. 47007) (2011-2015) 2. Како се заштитити од природних непогода (каталошки број 586), Акредитовани програм стручног усавршавања запослених у образовању (Завод за унапређивање образовања и васпитања) (2014-)

3. Лексикон Националног парка Ђердап (носиоци пројекта: Географски институт Јован Цвијић САНУ, Службени гласник, ЈП НП Ђердап, Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије) (2011-2013) 4. Природни феномени Србије - кањони и клисуре (Програм подстицања, промоције и популаризације науке, Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије) (2010) 5. Инструментално прикупљање просторних података (каталошки број 647), Акредитовани програм стручног усавршавања запослених у образовању (Завод за унапређивање образовања и васпитања) (2009-2014) 6. Елементарне непогоде и настава географије (каталошки број 644), Акредитовани програм стручног усавршавања запослених у образовању (Завод за унапређивање образовања и васпитања) (2008-2014) 7. Модалитети валоризације геопотенцијала неразвијених подручја Србије (Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, бр. 146011) (2005-2010) 8. Стратегија развоја општине Љиг (финансирала општина Љиг) (2006-2007) 9. Дунавско-моравски коридор као главна осовина регионалног развоја и интеграције Србије са окружењем у оквиру југоисточне Европе (Министарство науке и животне средине Републике Србије, бр. 1620) (2003-2005) 10. Просторни план простора посебне намене парка природе Голија (ЦЕП) (2005-2006) Учешће у образовном процесу: - Од 2008 до 2010. годинe била је ангажована као асистент на смеру Туризам (предмет Приморски туризам) на Географском факултету Универзитета у Београду. - Предавач у оквиру три програма стручног усавршавања запослених у образовању акредитованих од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања: Елементарне непогоде и настава географије (2008-2014), Инструментално прикупљање просторних података (2009-2014) и Како се заштитити од природних непогода (од 2014.године). - Одржала предавање по позиву у Истраживачкој станици Петница у оквиру Зимског семинара хидрохемије Вода у природи (08-14.04.2014), Тема: Површинске воде. - Одржала предавање по позиву у оквиру Фестивала науке, образовања и уметности у Јагодини (06.06.2014), Тема: Поплаве у Србији. - У оквиру реализације пројекта Природни феномени Србије одржала са колегама научно-популарно предавање на тему Кањони и клисуре Србије у Коларчевој задужбини (2.12.2010) и у више школа. - У циљу едукације и упознавања са тренутним стањем вода у Србији одржала током 2007 и 2008 г. више предавање на тему Дунав у Србији- квалитет воде, загађење и заштита :

1. У Учитељском дому у Новом Саду поводом Дана Дунава у оквиру лиценцираног семинара едукације наставника и професора у основној школи (27.6.2007); 2. У Музеју Јован Цвијић у оквиру редовних окупљања чланова Српског географског друштва (13.10.2007); 3. На манифестацији Цвијићеви дани у Костолцу у организацији Српског географског друштва (26-28.10.2007); 4. На Факултету за екологију Универзитета Сингидунум (2.11.2007). Стручна усавршавања и студијски боравци: - 2010. године учесник радионице Академске вештине у организацији Министарства за науку и технолошки развој; - 2005. године учесник радионице International workshop RHS application freshwater assessment: developing tools for classifying and evaluating rivers and lakes for conservation and management у организацији Environment Agency, England and Wales, Scottish Natural Heritage и Института за заштиту природе у Новом Саду; - 2002. године учесник међународне летње школе Physics and Predictability of Rainfall and Floods у Сент Ојену (Италија) боравак је финансирао Универзитет у Ђенови. Чланство у професионалним удружењимa: Члан Српског географског друштва International Association of Hydrological Science Члан програмске комисије за геонауке Истраживачке станице Петница Учешће на националним и међународним научним скуповима: - 2009. 6 th European Congress on Regional Geoscientific Cartography and Information Systems Earth and Man, 9-12 June, Munich, Germany. - 2007. Fourth International Conference Global Changes and Problems Theory and Practice, 20-22 April, Sofia, Bulgaria. - 2007. Научни скуп поводом 60. година Географског института Јован Цвијић САНУ: Географија и њена будућност, 24-25.септембар, Београд. - 2006. 5 th European Congress on Regional Geoscientific Cartography and Information Systems Earth and Water, 13-16 June, Barcelona, Spain. - 2006. Први конгрес српских географа, 19 22 октобар, Сокобања. - 2005. VIII International Conference Contemporary Trends in Tourism Industry, 26-27 May, Ohrid, Macedonia. - 2005. Научни скуп 100 година туризма на Тари, 24-26. мај,тара. - 2004. Prvi kongres geografa Bosne i Hercegovine, 22-24. septembar, Sarajevo, Bosna i Hercegovina - 2003. International conference - Development and Potentials of Ecotourism on Balkan Peninsula, 31.January-2.February, Pirot, Serbia. - 2002. International Scientific Conference in Memory of Prof. Dimitar Jaranov, 7-10 September, Varna, Bulgaria.

2. ОПИС ДИСЕРТАЦИЈЕ 2.1. Садржај дисертације Докторска дисертација мр Ане Милановић Пешић, под насловом Географски аспекти природних непогода у Шумадији, написана је на 365 страна, урађених у складу са упутством које даје Веће научних области грађевинско-урбанистичких наука. На почетку дисертације дате су информације о ментору и члановима комисије. Дисертација садржи 14 почетних страна (наслов, резиме и кључне речи на српском и енглеском језику, захвалница и садржај), 337 страна основног текста, 5 страна са списком табела и слика, 22 стране литературе, као и једну страну биографије аутора. Основни текст је употпуњен са 48 табеларних приказа и 57 слика (од чега 18 у виду картографских прилога) функционално уклопљених у текст. Структура и садржај текста одражавају уређен и конзистентан истраживачки концепт и омогућавају прегледан увид у целину рада. Текст дисертације заједно са илустрацијама чини јединствену целину. Слике су јасно приказане, илустративне су и успешно интегрисане у текст. Уз слике и табеле дате су неопходне информације (наслов и извор илустрације). Попис литературе обухвата укупно 266 извора домаће и стране научне и стручне литературе, од чега 41 извор чине националне и међународне стратегије, просторни планови, каталози, закони, уредбе, извештаји и годишњаци државних институција. Коришћено је 19 листова топографских и тематских карата различитог размера. Анкетни лист о природним непогодама, изјава о ауторству, изјава о истоветности штампане и електронске верзије докторског рада и изјава о коришћењу дате су на крају рада. Докторска дисертација је структурисана у 10 каузално условљених, компатибилних и у конзистентну функционалну целину повезаних поглавља: 1. Увод (стр. 1 28) 2. Преглед досадашњих истраживања (стр. 29 36) 3. Предмет, циљеви, задаци и значај географских истраживања природних непогода на територији Шумадије (стр. 37 43) 4. Теоријско-методолошки концепт истраживања (стр. 44 50) 5. Географски положај Шумадије (стр. 51 59) 6. Физичкогеографска својства Шумадије (стр. 60 179) 7. Природне непогоде у Шумадији (стр. 180 303) 8. Геопросторна дистрибуција природних непогода у Шумадији и израда ГИС-а (стр. 304 317) 9. Значај едукације у циљу заштите од природних непогода (стр. 318 328) 10. Закључак (стр. 329 337) Истовремено поглављa карактеришу бројни поднаслови хијерархијски нижег ранга. Структура дисертације је јасна и прецизна у формалном и садржајном смислу.

2.2. Кратак приказ појединачних поглавља 1. Увод (стр. 1 28) У првом, уводном, поглављу дисертације указано је на актуелност проблематике и изнете су основне информације о природним непогодама и њиховим проучавањима у Србији. У посебном потпоглављу, за потребе дефинисања теоријског контекста, детаљније је одређено значење следећих основних појмова: природни услови, природне непогоде, хазард, ризик и рањивост. Анализирана су различита тумачења и дефиниције ових појмова. У наставку потпоглавља представљен је циклус управљања природним непогодама и дата су детаљнија објашњењa о повезаности природне непогоде, хазарда и рањивости. Затим су изложене различите класификације природних непогода и указано на последице природних непогода у свету и у Србији. На крају потпоглавља представљене су неке од најзначајнијих међународних институција које проучавају природне непогоде и указано је на међународне стратегије, које имају за циљ смањење последица од природних непогода. 2. Преглед досадашњих истраживања (стр. 29 36) У другом поглављу дисертације кандидат је дао приказ досадашњих истраживања територије Шумадије са географског аспекта. Може се закључити да је овај простор прилично истраживан са физичкогеографског аспекта. Међутим, природне непогоде у Шумадији су слабо истражене, о чему сведочи мали број радова, који се односе само на поједине делове ове области. 3. Предмет, циљеви, задаци и значај географских истраживања природних непогода на територији Шумадије (стр. 37 43) Кандидат у овом поглављу дисертације приказује проблем и предмет истраживања, дефинише циљеве и задатке истраживања, наводећи научну оправданост тезе, очекиване резултате и могућност њихове практичне примене. Основни предмет истраживања представља детерминисање, анализа и процена могућих утицаја физичкогеографских фактора на појаву природних непогода у Шумадији, као и утврђивање степена антропогеног утицаја. Посебан део истраживања усмерен је на процену вероватноће појављивања одређених природних непогода и на њихову просторну дистрибуцију у Шумадији. Основни циљ истраживања у оквиру ове дисертације је постављање научно релевантних, теоријско исправних и применљивих основа вредновања физичкогеографских фактора (геолошких, геоморфолошких, климатских, хидролошких, педолошких и биогеографских) и антропогеног утицаја у функцији анализе природних непогода на територији Шумадије. Значајан циљ истраживања је и утврђивање потенцијалних ризичних зона за појаву одређених природних непогода. Задаци истраживања проистичу из унапред утврђеног предмета проучавања, постављених циљева и научно проверених чињеница из статистичких извора, литературе, сетова карата (топографских, педолошких, геолошких и др.) и увида у стање на терену. Пре свега, односе се на изналажење најрелевантнијих узрочно-последичних веза и односа физичкогеографских

фактора природне средине и природних непогода у Шумадији, као и утврђивање степена антропогеног утицаја на њихов настанак. Значајан задатак истраживања био је и израда ГИС-а на основу расположивих података из формираних база, приказ просторне дистрибуције природних непогода, као и утврђивање, са географског аспекта, потенцијалне опасности од природних непогода у циљу раног упозоравања и дефинисања смерница за ублажавање њихових последица. Научна оправданост докторске тезе заснована је на настојању да се допринесе унапређењу географских истраживања природних непогода кроз нова објашњења и систематизацију. Њен научни значај и допринос огледа се у комплексној анализи веза и каузалних односа различитих елемената географске средине који делују један на други, а све у циљу утврђивања и формулисања законитости самог процеса природних непогода. Такође допринос је и у указивању да географија својим аспектом проучавања може помоћи у проналажењу критеријума за идентификовање природних непогода у свакој географској области и процени степена њихове штетности, али и у пројекцијама будућих екстремних дешавања. Интересне групе којима ово истраживање може бити од користи су стручне институције за израду процене ризика од природних непогода, локалне самоуправе, угрожено становништво, научне институције и истраживачи, као и шира јавност. 4. Теоријско-методолошки концепт истраживања (стр. 44 50) Докторска дисертација је израђена у форми научне студије (са основним и примењеним истраживањима) уз примену одговарајућих основних, опште научних и посебних метода погодних за постављање полазних хипотеза, доказивање ставова и проверавање и доношење научних закључака. Коришћени су методи анализе и синтезе, метод корелације и компаративни метод. За квантификацију истраживања употребљено је више стандардних и специфичних статистичких метода и тестова. Од посебних научних метода у раду су коришћени метод анкете, картографски метод и географски информациони систем (ГИС). 5. Географски положај Шумадије (стр. 51 59) У овом поглављу кандидат дефинише истраживани простор у територијалном, математичко-географском, физичкогеографском, регионалногеографском, административном и саобраћајном смислу и илуструје га инструктивним картографским приказима. Истраживана територија има веома повољан географски положај у односу на главне комуникације у Србији. 6. Физичкогеографска својства Шумадије (стр. 60 179) Кандидат је у овом поглављу кроз шест потпоглавља извршио комплексну анализу физичкогеографких фактора у функцији настанка природних непогода. Утврђене су најрелевантније узрочно-последичне везе и односи фактора природне средине и природних непогода. Геолошки састав Шумадије анализиран је коришћењем стандардних извора. Констатовано је да се ова територија одликује разноврсном и сложеном геолошком грађом, како у стратиграфском, тако и у литолошком саставу.

Најзаступљеније су формације неогених седимената, које карактеришу ерозивни процеси и бројне појаве клизишта. Осим неогених, и квартарне наслаге имају велико распорострањене у долинама већих река. На основу резултата досадашњих геотектонских истраживања, приказана је тектонска рејонизација и палеогеографски развој Шумадије. Посебна пажња усмерена је на анализу неотектонских покрета у појединим деловима, с обзиром на њихову значајну улогу у настанку земљотреса. Анализа утицај рељефа на настанак природних непогода обухватала је испитивање морфометријских карактеристика и издвајање главних морфолошких целина. Констатовано је да је Шумадији најзаступљенији низијски терен, јер око 68,4% територије има надморску висину испод 300 m н.в. Анализа углова нагиба у Шумадији показује да су најраспрострањенији терени са нагибом од 0 5 (58,7% од укупне површине). У потпоглављу Клима кандидат је, на основу метеоролошких података са 11 метеоролошких и 58 падавинских станица за период 1961-2010. година, анализирао температуру ваздуха, количину и расподелу падавина, степен облачности, инсолацију, релативну влажност ваздуха, ваздушни притисак, брзину и правац ветрова. На основу извршених анализа и добијених параметара аутор указује да је у Шумадији заступљен континентални плувиометријски режим. Статистичким анализама утврђени су трендови средње месечних и средње годишњих температура и падавина. Констатовано је постојање урбаног острва топлоте у Београду. Одређени су модели за процену падавина на основу односа између надморске висине падавинске станице, рељефа и количине падавина. Примењени модели су омогућили израду изохијетне карте и одређивање средње годишње количине падавина у Шумадији. У последњем делу потпоглавља издвојени су типови климата на испитиваној територији. Посебна пажња у анализи хидролошких својстава Шумадије, посвећена је речној мрежи и водном режиму, чијом променом се стварају природни услови за настанак хидролошких непогода. Кандидат је применом савремених софтвера одредио морфохидрографске податке већих река на територији Шумадије. Закључено је да највећу површину има слив Велике Мораве (4 378,3 km 2 ), што је приближно око половине укупне површине Шумадије. Испитивани простор одликује се разгранатом речном мрежом (692 m/km 2 ), при чему су заступљенији периодични у односу на сталне токове. У потпоглављу су анализирани физичкогеографски фактори, који су имали утицаја на развој речне мреже. Водни режим анализиран је на основу података са 17 хидролошких станица у периоду 1961-2010. година. Карактеристике режима приказане су и коментарисане у виду табеларних и графичких прилога. Статистичким анализама израчунати су трендови средње месечних и средње годишњих протицаја. На основу унутаргодишње расподеле протицаја закључено је да шумадијске реке имају плувио-нивални режим умерено-континенталне варијанте, а Дунав и Сава комбиновани речни режим. Указано је да неравномерна расподела падавина, морфолошки склоп и геолошка подлога утичу на велика колебања протицаја река у унутрашњим деловима територије, што их у периодима високих вода чини опасним због појава бујица и поплава. У последњем потпоглављу кандидат је нагласио да су просторна издиференцираност педогенских фактора (литолошког састава, рељефа, климе, хидролошких одлика) и антропогена активност у дужем периоду, условили сложен и разноврстан педолошки покривач Шумадије. Према класама земљишта, најзаступљенија су аутоморфна земљишта (А) смоница и гајњача.

У делу о вегетацији изнети су подаци о коришћеним пољопривредним површинама и шумским површинама по општинама у Шумадији. 7. Природне непогоде у Шумадији (стр. 180 303) Седмо поглавље има тежишни значај за дисертацију. Структуирано је кроз пет потпоглавља и више наслова нижег хијерархијског ранга. У овом поглављу кандидат је детаљно приказао све најзначајније природне непогоде на територији Шумадије. У првом потпоглављу, кандидат разматра два аспекта у настанку природних непогода - промене физичкогеографских фактора и антропогени утицај. Овим истраживањем утвђено је да на територији Шумадије у одређеној мери постоји антропогени утицај на промену услова у природној средини и генезу појединих природних непогода. Указано је и на присуство ерозивних процеса различитог интензитета на овом простору, и анализирани су физичкогеографски фактори који су условили њен настанак. Констатовано је да на територији Шумадије ерозијом (свих категорија) захваћено око 74,5% од укупне површине и истакнут њен утицај на генезу појединих природних непогода. Друго потпоглавље односи се на геофизичке непогоде и концепцијски је подељено на две целине - земљотресе и клизишта. У првом делу анализирани су узроци настанка земљотреса, дат је преглед најразорнијих земљотреса у Шумадији у инструменталном периоду и анализиран је сеизмички хазард. Као основне узроке настанка земљотреса аутор је означио геодинамичке процесе, односно неотектонске покрете блокова, а као трусне зоне у Шумадији издвојене су Рудничка, Јухорска, Венчачка и Великоморавска зона. Детаљно је анализиран сеизмички хазард и констатовано да је по степену потенцијалне сеизмичности, највише угрожено подручје Великоморавске котлине. Карактеристике сеизмичког хазарда за повратне периоде од 95, 475 и 975 година приказане су и коментарисане у виду картографских прилога. У другој целини овог потпоглавља обрађена су клизишта у Шумадији. Анализирани су физичкогеографски фактори и детерминисани основни узроци настанка клизишта, извршена је подела клизишта, дат је географски приказ најзначајнијих клизних појасева, преглед већих активираних клизишта и издвојени су методи за прогнозирање клизишта. Констатовано је да је системска појава клизишта на овој територији последица геолошког састава терена, рељефа, климатских својстава, ендогених сила, педолошког састава, вегетације и антропогеног утицаја Кандидат је на основу физичкогеографских фактора (геолошких својстава, стабилности терена, хипсометријских података) и тродимензионалног модела Шумадије извршио анализу угрожености од клизишта (Landslide Susceptibility Аnalysis). Закључено је да је клизни процес најизраженији у неогеним седиментима (где се налази око 89,1% од укупне површине угрожене клизиштима) и да су клизишта најзаступљенија у висинском појасу 200-300 m н.в. У трећем потпоглављу Хидролошке непогоде кандидат је изложио узроке настанка поплава, картографски приказала индикативне плавне површине већих река, дала преглед највећих поплава на овој територији и статистички утврдила вероватноће појава великих вода у Шумадији. Као допринос, аутор утврђује степен утицаја појединих физичкогеографских фактора на настанак поплава и њихове узрочно-последичне везе. За процену

вероватноће појаве великих вода на највећим рекама у Шумадији извршена је статистичка анализа података за 24 хидролошке станице, на којима су регистроване максималне вредности водостаја и протицаја у периоду 1961-2014. година. Резултати ових анализа су приказани табеларно по сливовима, са подацима о максималном забележеном протицају или водостају на хидролошкој станици, датуму регистровања, вероватноћи велике воде и повратном периоду. На крају потпоглавља, кандидат је дао статистичку процену максималних великих вода на 24 хидролошких профила за повратне периоде 20, 50, 100, 200, 500 и 1000 година. Резултати значајно могу користити у планирању водопривредних активности и заштити од поплава. Кандидат је у четвртом потпоглављу приказао најзначајније климатске и метеоролошке непогоде у Шумадији: екстремне температуре ваздуха, сушу, шумске пожаре и олујно-градоносне непогоде. Извршене су статистичке анализе применом различитих тестова и метода. Резултати анализа приказани су и коментарисани у виду табеларних прилога. На основу добијених резултата, аутор је закључио да су на овој територији екстремно високе температуре ваздуха израженије у односу на екстремно ниске, као и да је ова територија мање угрожена од суше и шумских пожара у односу на друге делове Србије. Такође, констатовано је да су снажни удари ветра најчешћи у кошавском подручју Подунавља у зимском периоду године, док су током летњег периода олујни ветрови везани за настанак природних непогода. У петом потпоглављу посебно је третирано са географског аспекта детерминисање последица од природних непогода у Шумадији. Кроз наслове нижег хијерархијског нивоа детаљно су приказане: физиономске, демографске, економске, социјалне, здравствене и психолошке. Према резултатима истраживања, аутор закључује да су са аспекта потенцијалних последица најзначајније природне непогоде у Шумадији поплаве и земљотреси. 8. Геопросторна дистрибуција природних непогода у Шумадији и израда ГИС-а (стр. 304 317) У осмом поглављу кроз два потпоглавља, кандидат је пројектовао географски информациони систем (ГИС) за природне непогоде у Шумадији и анализирала угроженост ове територије од природних непогода. Током креирања ГИС-а коришћена је најновија технологија. То је омогућило повезивање различитог садржаја из базе података са конкретним просторним географским појмовима. У базу података унете су локације сеизмолошких центара, хидролошких, метеоролошких и падавинских станица у Шумадији. У пројектовану базу података затим су унете локације и детаљни подаци о земљотресима јачине преко 5 MCS чији су епицентри били на територији Шумадије; подаци о највећим регистрованим поплавама; подаци о средњим, апсолутно максималним, апсолутно минималним температурама, праговима за температуре много изнад или много испод номале, подаци о Де Мартоновом индексу суше, подаци о броју дана са мразом, грмљавином и појавом града и подаци о средњим месечним и средњим годишњим количинама падавина. У следећој фази унети су подаци на нивоу општина о демографским последицама (број погинулих и повређених) и материјалној штети (срушени и оштећени објекти, оштећени путеви и деградирано пољопривредно земљиште) за период 1986-2013. година. Израдом ГИС-а за природне непогоде у Шумадији стиче се увид о квантитативним карактеристикама природних непогода у Шумадији и

њиховој геопросторној дистрибуцији. Излазни резултати би могли да буду прилагођени облику згодном за различите кориснике, што би их учинило директно примењивим. У другом потпоглављу, као синтеза целокупног истраживања, кандидат је са географског аспекта утврдио степен угрожености Шумадије од природних непогода у циљу раног упозоравања и ублажавања њихових последица. Закључак је да је највећи ризик од природних непогода у источном и југоисточном делу Шумадије. 9. Значај едукације у циљу заштите од природних непогода (стр. 318 328) У деветом поглављу, кандидат истиче да је један од значајних сегмената у ублажавању последица од природних непогода адекватна едукација. Како би потврдила изнето мишљење, извршила је истраживање анкетирањем ученика из 20 основних и средњих школа са територије Шумадије. Резултати истраживања приказани су и коментарисани у виду графичких прилога и показују да скоро трећина ученика сматра да највеће штете на територији Шумадије изазивају поплаве, док на локалном нивоу, половина или скоро половина испитаника сматра да поплаве изазивају највеће последице у њиховим општинама. На основу спроведеног истраживања, кандидат закључује да постоји заинтересованост ученика за додатну едукацију и информисање о природним непогодама, што би се могло реализовати кроз часове географије и ваншколске додатне активности. Кандидатов допринос током ово истраживања је концепт анкете, који може послужити у будућим анкетирањима о природним непогодама различитих група испитаника. Резултати овог истраживања могу послужити надлежним институцијама у креирању додатних школских активности. 10. Закључак (стр. 329 337) У закључном поглављу дисертације, на систематичан и концизан начин излажу се најзначајнија сазнања која су већ презентована у аналитичкој целини научног рада. Систематизују се резултати истраживања и изводе се закључци и препоруке у циљу ублажавања последица од природних непогода. Након прикупљене грађе и спроведених анализа потврђена је и хипотеза да поједини физичкогеографски фактори у великој мери утичу на генезу природних непогода. Констатовано је да је од значаја и антропогени утицај на измене физичкогеографских услова природне средине, као и на појаву одређених природних непогода. 3. ОЦЕНА ДИСЕРТАЦИЈЕ 3.1. Савременост и оргиналност Докторска дисертација кандидата мр Ане Милановић Пешић обрађује, анализира и интегрише савремена теоријска сазнања и сопствене резултате у изабраној области, научно је заснована и представља заокружену истраживачку целину. Тематика је актуелна и значајна за развој методологије истраживања природних непогода. Рад представља оргинално истраживање које може допринети унапређењу струке у теоријском и практичном смислу.

Са становишта методолошког, научног и стручног приступа истраживању, дисертација испуњава све услове савремених физичкогеографских студија. Остварена конзистентна и оргинална научна структура дисертације чини је оргиналним научно-истраживачким делом у свим сегментима, а посебно у анализи физичкогеографских фактора у функцији настанка природних непогода и утврђивању степена угрожености територије од природних непогода. Оригиналност ове докторске дисертације је ауторово сагледавање утицаја појединих физичкогеографских фактора и њихових дугорочних промена, као и антропогеног утицаја у контексту географског изучавања природних непогода. Рад ће имати значајну примену у унапређењу теоријских и практичних проучавања природних непогода. У анализи су коришћени изабрани методи, мере и технике које су на постојећој емпиријско-статистичкој грађи најочигледније приказале географско вредновање елемената и фактора природне средине, као сложених геопросторних импулса у функцији генезе природних непогода. Оваква географска истраживања нису до сада била нарочито развијена код нас. Њихов значај и актуелност у складу су са успоном научних области које проучавају природне непогоде и активне партиципације јавности у овој проблематици. 3.2. Осврт на референтну и коришћену литературу Докторска дисертација је написана на основу обимног библиографског материјала (266 извора стране и домаће литературе). Коришћене су монографије, научне и стручне публикације, радови из научних и стручних часописа, радови са научних скупова, стратегије, уредбе, закони, као и обимна статистичка грађа. При избору литературе и извора кандидат је показао висок степен научне и стручне зрелости и самосталности у научно-истраживачком раду. Аутор је консултовао одговарајућу литературу на страним језицима, а дао је и приказ досадашњих истраживања природних непогода на проучаваном простору у географској литератури српских научника, међу којима истиче следеће радове: Р. Лазаревић (1957), Ж. Степановић (1970, 1971, 1974), Љ. Гавриловић (1980, 1981, 1988), Р. Ршумовић (1982), Т. Ракићевић (1988), ), Г. Анђелковић (2003, 2009), М. В. Милошевић, Ј. Ћалић и М. Миливојевић (2006), М. В. Милошевић (2010), С. Драгићевић и сарадници (2012). Осим побројаних, постоје и други радови који третирају различите сегменте физичкогеографских истраживања појединих делова Шумадије. На основу истраживања домаће литературе, закључено је да се научностручн радови односе само на одређене сегменте ове проблематике. Извесни резултати, најчешће у виду појединачних радова, приметни су сепаративно, али без дубљих свеоубухватних проучавања и систематизације природних непогода на целокупној територији Шумадије. Наведени попис извора и литературе показује да је кандидат стекао добар увид у предметну материју. Посебно истичемо да је кандидат значајан део емпиријске анализе темељио на резултатима аналитичке обраде података, пре свега обраде података у педесетогодишњем периоду, што показује самосталност и зрелост аутора у научној обради хидролошких и метеоролошких података. Коришћени су Хидролошки годишњаци и Климатолошки годишњаци Републичког хидрометеоролошког завода Србије за период 1961 2010. година.

Као основа у истраживању послужиле су топографске карте размера 1:300 000 и 1:500 000 (укупно пет листова), издање Војногеографског института у Београду; Основна геолошка карта Србије 1:500 000, издање Савезног геолошког завода; Педолошка карта Србије 1:600 000, издање Института за пољопривредна истраживања; Карта ерозије 1:500 000, издање Института за шумарство и дрвну индустрију; Карта индикативних плавних зона 1:1 500 000, издање Института за водопривреду Јарослав Черни ; Карта значајних поплавних подручја Србије 1:1 500 000, издање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Републичке дирекције за воде; Карте сеизмичког хазарда - макросеизмичког интензитета на површини локалног тла за повратне периоде 95, 475 и 975 година 1:2 500 000, издање Републичког сеизмолошког завода Србије; Карта терена према инжењерскогеолошкој повољности 1:2 000 000, издање Републичког фонда за геолошка истраживања и Геозавода - ХИГ, на чијим основама су урађене тематске карте (физичкогеографска, геолошка, хипсометријска, педолошка и друге). Преведене у дигитални облик, послужиле су за одређивање морфометријских карактеристика ове територије. 3.3. Опис и адекватност примењених научних метода Aнализом резултата презентованих истраживања може се закључити да предметна дисертација представља резултат обимног научно-истраживачког рада заснованог на признатим методама. Добијене резултате и закључке изведене у оквиру дисертације из тог разлога треба прихватити као валидне. У контексту наведеног можемо издвојити екгзактност добијених резултата, који након обавезне научне критике представљају валидан материјал за будућа истраживања и решавања проблема. С обзиром на сложеност и обим предмета истраживања, кандидат је интегрисањем више метода, односно интегралним приступом, пружио доказе и оправданост обрађивања оваквих значајних проблема на принципима мултидисциплинарног приступа. Методи истраживања одабрани су сходно постављеним циљевима и структури рада. Методи анализе и синтезе су нашли примену у раду у смислу поступака којима се обезбеђује сазнање о јединству делова и целине. Метод анализе подразумевао је поступак истраживања физичкогеографских својстава територије, као и антропогеног утицаја на измене у природној средини. Научна синтеза је допринела откривању и доказивању реалних функционалних односа међу елементима истраживања, али и њиховом каузалном повезивању. Она је омогућила да се истраживање сагледа у целини, спајањем и прожимањем, анализом издвојених елемената. Метод корелације подразумевао је упоредно извођење закључака о узајамним односима диференцираних физичкогеографских и антропогених фактора и интензитета насталих промена. То је допринело дефинисању потенцијалних утицаја различитих фактора на генезу природних непогода у Шумадији. Компаративни метод послужио је за поређење добијених резултата о броју и врстама природних непогода на подручју Шумадије у целини, као и за утврђивање степена угрожености од природних непогода појединих делова територије. За квантификацију истраживања употребљено је више статистичких метода и тестова. Осим стандардних и често коришћених статистичких метода,

као што су аритметичка средина, интерполација, стандардна девијација, коефицијент варијабилности, коефицијент асиметрије, коефицијент корелације, у раду је коришћено и више специфичних статистичких тестова и метода. Модели за процену падавина урађени су преко коефицијента кишности и надморске висине. Утврђивање трендова средњих годишњих вредности поједних параметара (протицаја, водостаја, температура и падавина) вршено је непараметарским Ман-Кендаловим тестом (који није осетљив на пикове) и Сеновим методом. За процену вероватноће појаве великих вода на највећим рекама у Шумадији извршена је статистичка анализа података за 24 хидролошке станице у периоду 1961-2014. година. Статистичка анализа обухватала је: анализу случајности серија максималних годишњих водостаја и протицаја коришћењем теста узастопних разлика (тест Нејмана) и теста серијалне корелације првог реда (тест Андерсона); утврђивање хомогености временске серије коришћењем Студентовог t-теста, Фишеровог F-тест и инверзног теста Вилкоксона; прорачун емпиријске расподеле и параметара функције расподеле вероватноће; прорачун максималних водостаја и протицаја за теоријске функције расподеле вероватноће: Нормалну, Лог-Нормалну, Гумбелову, Пирсон III и Лог-Пирсон III расподелу; тестирање сагласности емпиријске и теоријске функције расподеле употребом χ 2 теста, Колмогоров-Смирнов теста и теста Крамера-Мизеса. На основу резултата ових тестова извршен је коначан избор меродавне теоријске функције расподеле, а након тога израчунати су одговарајући интервали поверења. У анализи екстремних температура коришћен је метод прагова. Могућности за појаву суше анализиране су на основу Грачаниновог месечног и Ланговог годишњег кишног фактора, као и Де Мартоновог индекса суше. За процену угрожености територије Шумадије од природних непогода израчунати су категорије рањивости простора применом више параметара и индекса. Метод анкете употребљен је током теренског истраживања, како би се прикупили подаци од локалних служби и становништва о природним непогодама. Конципирани анкетни лист могао би да послужи као модел за будућа слична истраживања. Картографски метод је коришћен у свим фазама истраживања и презентације добијених резултата. Овим методом извршено је апстраховање елемената и свођење на групе које имају сличне квалитативне, квантитативне, просторне и временске одлике. Коришћењем основа многобројних топографских, општегеографских и тематских карата урађено је 18 тематских карата Шумадије. За конверзију одабраних аналогних података карте у векторски облик коришћен је програм MicroStation, као CAD, са помоћним програмима I/RAS B за рад са црно-белим растерима и I/RAS C за рад са колор растерима. На тај начин су на ефикасан начин одређени морфометријски подаци који су коришћени у раду. Предност примењене методе у односу на класичне методе за утврђивање морфометријских података је знатно већа прецизност. Рачунарске технике и ГИС технологије су допринеле бржој, прегледнијој и квалитетнијој обради података. Формирани ГИС је омогућио истовремени приступ геопросторним подацима различитих формата и њихов јединствен приказ ради ефикаснијег прикупљања, обрађивања, анализирања и презентовања података.

3.4. Применљивост остварених резултата Резултати истраживања спроведених у докторској дисертацији имаће веома широку будућу примену као база за нова научна истраживања у проучавању природних непогода, што им даје фундаментални значај. Креирани ГИС природних непогода у Шумадији омогућава научну процену ризика од истих у односу на просторну и временску променљивост бројних географских параметара. Апликативни значај резултата је у ширењу научних информација и едукацији о природним непогодама, подизању свести о опасностима које носе природне непогоде и детерминисању адекватних мера које би допринеле правилној валоризацији и планирању коришћења простора, као и минимизирању њиховог утицаја на наше животе. Апликативност резултата и методологије могу преузети научници и стручњаци који се баве овом проблематиком, односно сви који су укључени у процесе планирања простора, мониторинга природних непогода и стварања адекватне законске регулативе у овој области. 3.5. Оцена достигнутих способности кандидата за самостални научни рад Научни и практични доприноси у области која је истраживана, студиозни приступ проблему, аналитичка обрада постојеће литературе, спроведене анализе и изведени закључци, несумљиво сведоче о способности кандидата за самостални научно-истраживачки рад. Будући да је кандидат објавио научну монографију, два поглавља у међународним монографијама, 38 научних и стручних радова из области хидрологије и климатологије, те да је његово досадашње научно усавршавање и рад у складу са темом дисертације, Комисија сматра да се након одбране рада мр Ана Милановић Пешић може самостално бавити научним радом из ове комплексне и актуелне научне области. 4. ОСТВАРЕНИ НАУЧНИ ДОПРИНОС 4.1. Приказ остварених научних доприноса Резултати до којих је кандидат дошао у својој докторској дисертацији имају значајан научни допринос у области физичке географије и проучавању природних непогода. Као најважнији може се издвојити следеће: Дат је допринос изучавању једног од најактуелнијих проблема данашњице узроци природних непогода и редукција њихових последица; Унапређена су знања о природним непогодама на територији Шумадије; Створена је адекватна теоријско-методолошка основа за анализу географских аспеката природних непогода; Дат је допринос методологији истраживања израдом модела за процену угрожености од природних непогода; Израђено је више нових тематских каратa; Израђен је комплексни ГИС природних непогода у Шумадији; Предложене су одређене мере у циљу смањења последица природних непогода.

4.2. Критичка анализа резултата истраживања Проучавање природних непогода последњих година представља актуелну тему у светској научној и популарној литератури, а један од разлога је и учесталост њиховог појављивања. Зато је научно истраживање природних непогода са различитих аспеката од изузетне важности у циљу смањења њиховог штетног деловања. Управо из тих разлога јавља се потреба за утврђивањем процеса и механизама деловања природних непогода, као и одређивањем ризика за њихово појављивање. Израда студија које се односе на процене ризика од природних непогода представља и један од сегмената у процесу интеграције Србије у Европску унију. Кандидат је на примеру Шумадије анализирао комплексан скуп физичкогеографских фактора и антропогеног утицаја на настанак природних непогода, анализирао њихове последице и проценио угроженост ове области од природних непогода. На тај начин кандидат је дао значајан допринос изучавању природних непогода са географског аспекта, чији је резултат израђена студија о природним непогодама за територију Шумадије. У докторској дисертацији по први пут су свеобухватно истражени узроци настанка природних непогода и њихове последице на територији Шумадије и урађена процена угрожености ове територије од природних непогода. Добијени су резултати који су унапредили знања о природним непогодама у Шумадији. Извршена је детаљна анализа и утврђен степен утицаја појединих физичкогеографских фактора на настанак природних непогода. Такође, истраживан је и степен антропогеног утицаја на њихову генезу. Формирана је теоријска база која ће послужити за даља истраживања овог простора. С обзиром на актуелност тематике, применом статистичких метода добијени су по први пут резултати који се односе на природне непогода забележене 2014. године. Они могу послужити за будуће прогнозе природних непогода и планирање мера заштите од истих. У дисертацији су приложене нове тематске карте: изохијетна карта, изотермна карта и по први пут урађене карте угрожености територије Шумадије од природних непогода. Ове карте су оптималне за коришћење и усклађенa са потребама исказаним у дисертацији. Пројектовани ГИС ће допринети будућим истраживањима природних непогода на овој територији. Формирана је база података о морфометријским карактеристикама Шумадије и регистрованим већим природним непогодама у инструменталном периоду. Захваљујући ГИС-у омогућен је нов начин интерпретације просторних података, али и разоткривање скривених веза, односа и трендова у посматраном геосистему (Шумадији). Дате податке је могуће приказивати и анализирати на различитим нивоима и у различитим временским пресецима. Омогућено је брзо и квалитетно спајање података из различитих извора чиме се добијају потпуно нове информације. Комплексни ГИС о природним непогодама у Шумадији омогућиће и олакшаће будућа географска истраживања ове проблематике. Изнета искуства и закључци у овој дисертацији могу да послуже као пример за израду процене угрожености од природних непогода и у другим областима, као и да укажу на основне индикаторе, односно одређене физичкогеографске факторе које треба анализирати приликом израде оваквих студија. Захваљујући овој дисертацији дат је допринос бољем разумевању узрока и последица природних непогода. Резултати овог истраживања пружиће

основе за адекватно управљање природним непогодама у циљу смањења њихових последица. Истовремено, отворена су и нова питања за анализу која се односе на адекватне мере заштите, којима би се смањио утицај природних непогода на становништво како у Шумадији, тако и у целој Србији. 4.3. Верификација научних доприноса Категорија М22: 1. Gavrilović, Lj., Milanović Pešić, A., Urošev, M.: A Hydrological Analysis of the Greatest Floods in Serbia in the 1960-2010 Period. - Carpathian Journal of Earth and Environmental Sciences, vol. 7, no. 4, рр. 107-116, 2012 (IF=1,495) (ISSN 1842 4090) Категорија М51: 1. Milanović, A., Urošev, M., Milijašević, D.: Floods in Serbia in the 1999 2009 Period- Hydrological Analysis and Flood Protection Measures, Bulletin of the Serbian Geographical Society, vol. 90, no. 1, рр. 93-121, 2010 (ISSN 0350 3593). 2. Милановић, А., Штрбац Д.: Примена ГИС-а у хидролошким истраживањима - пример реке Лепенице. Зборник радова Географског института Јован Цвијић, САНУ, књ. 57, стр. 475-482, 2007 (ISSN 0350 7599). 0350 7599 Категорија М33: 1. Milanović, A., Milijašević D.: Recent floods as a factor of environment degradation in Serbia. Proceedings of the Fourth International Conference Global Changes and Problems Theory and Practice, 20-22 April 2007, Sofia, Bulgaria, Faculty of Geology and Geography, Sofia University St. Kliment Ohridski, pp. 87-92, 2008 (ISBN 978-954-2695-3) Категорија М34: 1. Kovačević-Majkić, J., Miljanović, D., Panić, M., Milanović Pešić, A.: Problems of incorporation of Natural Disaster Contents in Geography Teaching and Possible Solutions. Abstract book of the International Conference NATURAL DISASTER- Lessons from the past, prevention and prediction, 5 May 2012, Novi Sad, Serbia, Department of Geography, Tourism and Hotel Management, Faculty of Science, University of Novi Sad, p.19, (ISBN: 978-86-7031-276-0) 5. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ Докторска дисертација кандидата мр Aне Милановић Пешић под насловом Географски аспекти природних непогода у Шумадији представља веома актуелан научни допринос из области географије. Резултати и примењена методологија могу дати значајан допринос у проучавању природних

непогода. Анализом резултата презентованих истраживања може се закључити да предметна дисертација представља резултат зрелог и посвећеног истраживачког рада, заснованог на признатим научним методама. Добијене резултате и закључке из тог разлога треба прихватити као потпуно валидне. Докторска дисертација кандидата мр Ане Милановић Пешић показује њено познавање и владање изабраним подручјем истраживања и одговарајућом литературом. Научне методе истраживања су адекватно изабране и спроведене тако да су омогућиле проверу истраживачких хипотеза, остваривање циљева истраживања и добијање релевантних резултата. Поглавља у дисертацији су укомпонована на тај начин да чине логичну и повезану целину. Структура истраживања је прегледно одвојена по поглављима и потпоглављима. Референтна литература је савремена и мултидисциплинарна и добро покрива област истраживања. На основу целокупне анализе докторске дисертације, добијених резултата и закључака, Комисија констатује да је кандидат мр Ана Милановић Пешић са успехом истражила значајан и актуелан проблем. Проблематика природних непогода заступљена је у теоријским и практичним истраживањима у свету и све више је присутна код нас, што овом истраживању даје снажан атрибут актуелности. Докторска дисертација је урађена у складу са прихваћеном темом и пријавом на коју је Универзитет у Београду дао сагласност. Научни задатак је у потпуности испуњен и усклађен са дефинисаним циљевима истраживања. Комисија оцењује да докторска дисертација представља значајан допринос за методологију и праксу изучавања природних непогода. На основу објављених радова и досадашњег научног усавршавања и рада, Комисија сматра да је кандидат оспособљен за самосталан научноистраживачки рад. Комисија са задовољством предлаже Наставно-научном већу Географског факултета да се докторска дисертација под називом Географски аспекти природних непогода у Шумадији кандидата мр Ане Милановић Пешић прихвати, изложи на увид јавности и упути на коначно усвајање Већу научних области грађевинско-урбанистичких наука Универзитета у Београду. У Београду 30. март 2015. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ Др Љиљана Гавриловић, ред. проф. Универзитет у Београду, Географски факултет Др Славољуб Драгићевић, ванр. проф. Универзитет у Београду, Географски факултет Др Милан Радовановић, виши научни сарадник Географски институт Јован Цвијић САНУ