СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е

UDC 796.011.1-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1550101D ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е ВИ Ш ЊА ЂОР ЂИ Ћ v i s nja @ u n s. a c. r s ТА ТЈА Н А Т У БИ Ћ t u bic @ u n s. a c. r s Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фа кул тет спор та и фи зич ког вас пи та ња Лов ћен ска 16, Но ви Сад, Ср би ја СА Ж Е ТА К : По л а з е ћ и од з н ач а ја у з ор а з а м л аде, к а о и од мед и јс ке е кс п о н и р а н о с т и с п о р т и с т а, с п р о в е д е н о је и с т р а ж и в а њ е с а ц и љ е м д а с е ис п и т а ју з а с т у п љ е но с т и к а р а к т е ри с т и ке спо р т ск и х у з о р а, т е по с т о ја њ е род ног обра сца у из бо ру спорт ских узо ра код уче ни ка основ не шко ле. Узорак ис пи та ника сачињавало је 468 ученика и ученица, узраста 11 15 годин а. З а ис п и т и в а њ е у з о р а ко ри ш ћен је мо д и фи ко в а н и у п и т н и к Е д ри јен зи и К р о св ајт [A d r i a n s e e a nd Cr o s s wh i t e 20 0 8]. До би је н и р е з у л т а т и по к а з у ју да в ећ ина исп ит ан ик а (80,8%) и ма у зо р е. Уз о ри нај че ш ће до ла з е и з до ме на с п о р т а (36,0 %), з а т и м и з п ор од иц е (30,4%). По л и с п и т а н и к а з н а ч ај н о је по в е з а н с а и з б о р ом у з о р а: спо р тск и у з ори с у з ас т уп љ е н ији код у чен ик а (49, 2%) не г о код у че н и ц а (22, 5%). Ме ђу спо р т ск и м у з ор им а д о м и н ир ају по зн а т и спо р т и с т и (88,1%), од ко ји х в е ћ и н у ч и не м у ш к а р ц и, к а о и с т р а не спорт ске зве зде. С об зи ром на зна чај адо ле сцен ци је за фо р ми ра ње пре фе - р ен ц и ја з а фи зи ч к у а к т и в но с т, в а ж но је ис ко ри с т и т и св е н а ч и не по д р ш ке м л а д и м а у ф о р м и р а њу з д р а в ог ж и в о т ног с т и л а, п ри че м у зн а ч ај н у у ло г у мо гу има ти и спорт ски узо ри. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: а до ле сценц ија, зд р а в ж ив о тн и с т и л, р одне р а зл ике, спорт, узо ри Уз непо с ред но у че ње на соп с т ве ном ис к у с т ву, со ц и ја л но мо де ло ва ње пред ста вља је дан од ба зич них мо да ли те та уче ња. Уче ње по мо де лу одви ја с е на ме р но и л и не на ме р но, а мо де л и мо г у по т и ца т и и з не по с р ед ног ок ру же њ а (н п р. р о д и т е љи, браћ а и с ес т р е, т р е не р) и л и и з си м б о л и ч ког ок ру же њ а, по п у т е лек т р он ск и х ме д и ја [ Ba n du r a 20 01]. Уз о р ом с е сма т ра

102 не ко ко га по је ди нац во ли да опо на ша, да бу де по пут ње га; то је осо ба ко ја се опа жа као узор на и ква ли тет на [A dri an see and Crosswhi te 2008]. Уз о ри с т и м у л и ш у по је д и н це да с е и ден т и фи к у ју и по д ра ж а в а ју в р ед но - с т и и по н а ш ањ а, н уде з н ач ајн у помоћ и о ри је н т а ц и ју, по с е б но де ц и и адо ле сцен ти ма [Bi skup and Pfi ster 1999]. У по ре ђе њу са пре фе рен ци ја ма узо ра мла дих адо ле сце на та и адо - ле сцен т к и њ а у п р е - т е ле ви зи ј ском до бу, до ш ло је до п р о ме на у п ра в ц у зна чај ног о т к ло на од р о д ит ељ а, пор од ице и д руг и х о с оба и з непос р едног окру же ња као из во ра узо ра [French and Pe na 1991]. У пр ви план до шли су л и ко ви с а Т В ек ра на, од но сно, спор т и с т и, поп зв е зде, гл у м ц и. Ма с ов н и ме д и ји мо г у поп ун ит и ја з и змеђу пот р еб е а до ле сце на т а з а не з а ви сно ш ћу од ро д и т е ља (и д ру г и х зна чај н и х осо ба из не по с ред ног ок ру же ња), с јед не стра не, и по тре бе за по др шком и усме ра ва њем, с дру ге стра не. У ис тражи ва њу Би скуп и Пфи стер [Bi skup and Pfi ster 1999] по ка за ло се да осо бе и з не по с р ед ног с о ц и ја л ног ок ружењ а а долесцен ат а и м ају м а рг ин а лн у уло гу кад је реч о узо ри ма. По сма т ра но у ра з в ој ном кон т ек с т у, у з о ри с е ме њ а ју т о ком в р е ме на. Пр во су то чла но ви по ро ди це, при че му је до по ла ска у шко лу ути цај род и т е љ а нај в е ћ и [ Pay ne et al., 2002]. Са по ла ском у шко лу, узо ри по ста ју вр шња ци и на став ни ци, ликови из литературе и масовних медија (спортисти, по пу лар ни му зи ча ри, глумци итд.). Ро ди те љи, при ја те љи и на став ниц и мо г у би т и опа ж а н и к а о у зори и т оком а долесценц ије и одраслог доба, по себ но код же на [Payne et al., 20 0 2]. Ти не ј џе р и ко ји и м а ју у з о р е (б е з о б зи р а о к а к в ом т и п у у з о р а с е р а д и) и м а ју ви ше ш кол ске оце не, ви ше са мо по што ва ње и ја чи ет нич ки иден ти тет [Yan cey et al., 2002]. Кад је реч о узо ри ма мла дих осо ба, на осно ву прет ход них ис тра жива ња мо г у ће је кон с та то ват и да је п роценат у че н и ка и у че н и ца ко ји не ма ју уз о ре у по ра ст у. У за ви сно сти од ис т ра ж и ва ња, за ст у п ље ност м ла ди х ко ји немају у зор е к р еће с е од једне чет в рт ине до ви ше од по ло ви не [A d r i e n se e and Crosswhi te 2008; Bi skup and Pfi ster 1999; Brom nick and Swal low 1999; Ст е па но ви ћ и сар., 2009]. Мла ди су скло ни ји узо ри ма истог по ла, а ово је по себ но из ра же но код осо ба му шког по ла [Duck 1990; Ve scio et al., 2005; Yan cey et al., 20 02]. Шт о с е т и че к а т е г о ри је у з о ра, де ча ц и че ш ће би ра ју ја в не л и ч но с т и, а де вој ч ице особе и з не пос редног ок ружењ а [ Ewe n s a nd Las huk 1989; Payne et al., 2002; Yan cey et al., 2002; Ve scio et al., 2005]. Тако ђе, де ча ци че шће би ра ју спор ти сте за сво је уз о ре, а де вој чи це по пулар не му зи ча ре и глум це [Bi skup and Pfi ster 1999; Brom nick and Swal low 1999; Duck 1990; French and Pe na 1991; Сте па но вић и сар., 2009; Yan cey et al., 2002]. Јед но нови је ис т р а ж и в а њ е по к а з у је д а и з б о р од р еђ ене к ат ег орије у з о ра мо же би т и зна чај но по в е з а н с а зд ра в с т в е н и м по на ша њ ем м ла д и х [Yan cey et al., 2011]. Нај по зит и вн ији обрасц и зд равс т веног понашања бил и су по ве за ни са из бо ром на став ни ка као узо ра и, у ма њој ме ри, из бо ром ч ла на пород ице и л и спорт ис т е ка о у зора. Зд ра вс т вено ризи чна понашања би ла с у з а с т у п љ е н и ја код м лад и х који с у з а у з о р е и ма л и в р ш њ а ке и л и естрад не лич но сти [Yan cey et al., 2011].

103 У ери мас -ме ди ја спор ти сти су ви ше не го ика да ра ни је пре по зна - т љ и в и и д ос т у пн и ш ир око м а уд ит ор иј ум у. Ра зв ој с п ец иј ал из ов ан и х спор т ск и х п р о г ра ма, спор т ск и х ча со п и са и к а на ла, доп ринел и су вел икој з а с т у п љ е но с т и спор т и с т а у ме д и ји ма. Спор т и с т и с е не по ја в љу ју с а мо у спо р т ск и м с а д р ж а ји м а, в е ћ р е к л а м и р а ју м но г е п р ои зв оде, од чокол аде д о ау т омоби л а, с а т о в а и о си г у р а в а ју ћ и х д ру ш т а в а [ Bis k u p a n d P f is t e r 1999]. У ис т ра ж и в а њу Јенси ja и с а ра д н и к а [ Ya n cey et al., 2002], око 18% исп ита н и ка а долесцен тског у зрас та се оп редел ило за спорт ис те као у зоре, а ви ше ис п и т а н и к а од л у ч и ло с е с а мо з а р о д и т е љ е к а о у з о р е. Код на ш и х с ред њо ш ко ла ца, ме ђу мо де л и ма из ја в ног ж и во т а, спорт ис т и су на д руг ом ме сту, са 34,1% из бо ра, од мах по сле естрад них лич но сти [Степановић и сар., 20 0 9]. В ећ ин а и ст р аж ив ањ а с уг ер ише д а с у деч ац и з н а тно в ише ок ре ну ти спорт ским узо ри ма од де вој чи ца [Bi sk up and Pf i ster 1999; Brom nick and Swal low 1999; Duck 1990; French and Pe na 1991; Сте па но вић и сар., 2009; Yan cey et al., 20 02]. Ма њ а з а с т у п љ е но с т спор т ск и х у з о ра код де в ој ч и ца мо же с е о б јасн ит и мед и јском невид љи в о ш ћу спор т ис т к и њ а [ Be r n st ei n 2002; Ko i vu la 1999], као и чи ње ни цом да спорт ски до мен за мно ге де војч и це н ије реле ва н та н: по с то ји за ча ра н и к ру г из ме ђу ма лог и н т е ре со ва ња ко је де в ој ч и це и же не по к а з у ју з а спор т и не до с т ат к а у з о ра [ Bi sk up a nd Pf i st e r 1999: 213]. Исп ит ив ање с оц ија лн и х у т ицаја на спор тск у а кт и вно с т у а до ле сцен ц и ји, по к а з а ло је да по с т о ја њ е спор т ск и х у з о ра п р ед с т а в љ а зна ча јан п ре д и к тор ба вље ња спор том код м ла д и х особа оба пола [Keresz tes et al., 20 08]. Не ко л и ко с т у д и ја с л у ча ја по к а з а ло је да је ко ри ш ће њ е у з о ра е ф ек т ив а н нач и н да више дев ојч ица бу де у к љу че но у спор т и фи зи ч к у а к т и в но с т [ Ve scio et al., 2005]. И ма ју ћ и у ви д у р е з ул т а т е п р е т ход н и х ис т ра ж и в а њ а, сп р о в е де но је ист р а ж и в а њ е с а ц иљ ем да с е исп ит ају з ас т уп љ ено с т и к ар а кт ерис т ике спорт ских узо ра, као и по сто ја ње род ног обра сца у из бо ру спорт ских узо - ра уче ни ка и уче ни ца основ не шко ле. М Е ТОД Ис п и т а н и ц и. Узо рак ис пи та ни ка са чи ња ва ли су уче ни ци 5 8. раз - р ед а и з т ри г р а дске о сновне ш коле у Нов ом С ад у, од аб р ане с л уч ајн и м и зб ор ом. Пр о с еч н а с т а р о с т ис п и т а н и к а би л а је 11 15 г од ин а, а у к уп а н у зо рак са ч и ња ва ло је 468 ис п и та н и ка. Основ на обе леж ја у зор ка п ри ка за на су у Та бе ли 1. Као што се ви ди из Та бе ле 1, узо рак је до бро ба лан си ран у по глед у пол не и у з ра сне с т ру к т у ре. Нај ве ћ и п р о ценат исп ит ан ик а бави се ор г ан изовано спорт ом у слободно време (39,4%), физи чком а кт и внош ћу се ба ви 28,3% ис пи та ни ка, а ско ро тре ћи на ис пи та ни ка није физички активна у с лоб одно в р е ме (32, 3%). Ме ђу де в ој ч и ца ма 27,8% с е ор г а н и з о в а но бави спор том, на сп рам 49,8% де ча ка. Исто вре ме но, де вој ч и це се ви ше ба ве ре к ре а т и в ном фи зи ч ком а к т и в но ш ћу (38,7% п ре ма 19,0%), док је п ро це нат ис п и т а н и к а ко ји с е не ба в е спор т ом /фи зи ч ком а к т и внош ћу п рибл и ж но исти код де вој чи ца (33,5%) и де ча ка (31,2%).

104 Та бе ла 1. Пол на и уз ра сна струк ту ра узор ка Ра з р е д Пе т и Ше с т и Сед ми Осми Ук у п н о Де в ој ч и ц е 71 (31,4%) 49 (21,7%) 55 (24,3%) 51 (22,6%) 226 (100,0%) Де ч а ц и 69 (28,5%) 58 (24,0%) 66 (27,3%) 49 (20,2%) 242 (100,0%) УКУП НО 140 (29,8%) 107 (22,9%) 121 (25,9%) 100 (21,4%) 468 (100,0%) Мер ни ин стру мент. За испитива ње узора коришћен је модификовани упит ник Едри јен зи и Кро свајт [A dri an see and Crosswhi te 2008]. Пи лот ис т ра ж и в а њ е на ма њ ем у з ор к у ис п и т а н и к а сп р о в е де но је ра д и с т а н да р - д и з а ц и је и н с т ру мен т а. Уп и т н и к с е с а с т о ја о и з т ри де ла. Пр ви де о у п и т - н и к а с е односио на и ден т и фи ко в а њ е у з о р а (н п р. Да л и пос т оји о с оба о ко јој раз ми шљаш као о свом узо ру?), дру ги део се од но сио на опис узо ра (Ког је по ла? Ко ли ко има го ди на?...), а тре ћи део се од но сио на лич не кара к т е ри с т и ке ис п и т а н и ка ( Кол ико и ма ш г од ина? Да л и се бави ш спорт ом или фи зич ком ак тив но шћу у слободно вре ме?, и сл.). По пу ња ва ње упит - н и ка сп ро ве де но је у ш кол ск и м у ч и о н и ца ма, у з са ра д њу са на с та в н и ц и ма физи чког ва сп и т а ња у ш ко л и. Ис т ра ж и ва ње је ре а л изовано у з сагласнос т шко ла и ро ди те ља. Не за ви сн у варијабл у у ист раж ивању п ред с та в љао је пол ис п и та н и ка, а за ви сне ва ри ја бле су се од но си ле на по сто ја ње узо ра, број узо ра, ка тег о ри ју и к а ра к т е ри с т и ке у з о ра ( у з ра с т, пол), к а о и к а т е г о ри ју и к а ра к т е - ри сти ке спорт ског узо ра. О бр ад а п о д а т а к а. До би је н и по д а ц и с у о б р а ђ е н и п р именом SPSS с о ф т в е р ског па ке т а (в е р зи ја 15.0). И з ра ч у на т и с у о снов н и де ск ри п т и в н и с т а т и с т и ц и, п р о пор ц и је, а ра з л и ке у п р о пор ц и ја ма с у т е с т и ра не по мо ћу х и-к вад рат т ес та. К вал итат и вна а нал иза п ри ме ње на је та мо где су по да ц и то зах те ва ли (нпр. код ана ли зе обе леж ја спорт ских узо ра). РЕ ЗУЛ ТА Т И Вел ик а већ ина исп ит ан ик а у на шем ист раж ивању и ма у зоре (80,8%), д о к с е п р е о с т а л и х 19, 2 % и з ј а с н и л о д а н е м а у з о р е ( Та б е л а 2). И з м е ђ у д е в ој ч и ц а и д е ч а к а н и с у кон с т а т о в а н е з н а ч ај н е р а з л и ке у т ом п о г л е д у (χ 2 (1, 468) = 1,643, p= 0, 20). Ме ђу ис п и т а н и ц и ма ко ји и мају у зор е, најв ећ и про це нат (78,3%) има јед ног узо ра, два узо ра има 12,4% ис пи та ни ка, а т ри и ви ше у зо ра 9,3% исп ит ан ик а. Девојч ице и дечац и не ра зл ик ују с е зна чај но ка да је реч о бро ју узо ра (χ2 = 6,02(3) p=0,11). У да љој ана ли зи к а р а к т е ри с т и к а у з о р а, код ис п и т а н и к а ко ји с у н а в е л и в е ћ и б р ој у з о р а, ана ли зи ран је пр ви на ве де ни узор.

105 Та бе ла 2. Пол ис пи та ни ка и по сто ја ње узо ра Уз о р и Има Не м а Ук у п н о Де в ој ч и ц е 188 (83,2%) 38 (16,8%) 226 (100,0%) Де ч а ц и 190 (78,5%) 52 (21,5%) 242 (100,0%) Ук у п н о 378 (80,8%) 90 (19,2%) 468 (100,0%) χ 2 = 1,643 (1, 468), p=0,20 Пол и уз раст узо ра. Ве ћи на узо ра ко је су на ве ли ис пи та ни ци је мушког по ла 55,7%, а у 44,3% слу ча је ва жен ског по ла (Та бе ла 3). Де вој чи це у з н а ч ајн о в ећ е м п р оц е нт у н ег о д еч ац и б ир ај у у з ор е с у п р о тн о г п ол а (23,4% п р е м а 13, 2%). По см а т р а но н а н и в оу це лог у з о р к а, и с п и т а н и ц и би ра ју з а у з о ре у гла в ном м ла де о с о бе, је р се нај ве ћ и п р оценат оп р едел ио з а у з о р е с т а р е 20 25 г о д и на (23,3%). Ви ше од т ри че т в р т и не ис п и т а н и к а (76,5%) има уз о ре ко ји су мла ђи од 40 го ди на. Пол ис пи та ни ка не ути че на из бор мла ђих, од но сно, ста ри јих узорa (χ2=4,388 (6, 468), p=0,62). Та бе ла 3. Пол ис пи та ни ка и узо ра Узо ри истог по ла Уз о р и с у п р о т н о г п о л а Ук у п н о Де в ој ч и ц е 144 (76,6%) 44 (23,4%) 188 (100,0%) Де ч а ц и 165 (86,8%) 25 (13,2%) 190 (100,0%) Ук у п н о 309 (81,8%) 69 (18,2%) 378 (100,0%) χ 2 = 5,98 (1), p=0,01 Ка т е го р и је уз о ра. Уз о ри ис п и т а н и к а по т и ч у и з ра з л и ч и т и х до ме на (т а б е л а 4), а н ајз ас т уп љ ен ија к ат ег ор ија у з ор а јес у с л а вн и с п о рт и с т и (31,5%), па за тим, чла но ви по ро ди це (30,4%). Ако се об је ди не срод не кат е г о рије у з о р а, може с е конс т ат ов ат и д а деч ац и и де в ој ч ице н ај че ш ће и ма ју у з о р е и з до ме на спор т а (36,0%), з а т и м по р о д и це (30,4%), по п у ла р - не му зи ке/глу ме (15,8%) и из кру га при ја те ља (11,1%). Та бе ла 4. З а с т у п ље н о с т р а з л и ч и т и х ка т е г о р и ја у з о р а К а т е г о р и ја f % Ч л а н п о р о д и ц е 115 30,4 Н а с т а в н и к 2 0,5 П р и ја т е љ 42 11,1 Члан исте спорт ске еки пе 4 1,1 Тр е н е р 12 3,2 С л а в н и с п о р т и с т а 119 31,5 Поп му зи чар 36 9,5 Глу мац 24 6,4

106 Јав на лич ност 2 0,5 По л и т и ч а р 4 1,1 На уч ник 2 0,5 Д р у г и 16 4,2 УКУП НО 378 100,0 Пол ис пи та ни ка зна чај но је по ве зан са из бо ром узо ра (та бе ла 5). Де - в ојч ице с у, у по р е ђ е њу с де ч а ц и м а, у в е ћој ме ри ок р е н у т е у з о ри м а и з кру га по ро ди це (36,5%), по том из све та му зи ке и глу ме (22,2%) и спор та (22,2%). С д ру ге ст ра не, де ча ц и уз о ре нај че ш ће п ро налазе у спорт у (49,2%), на дру гом ме сту су узо ри из по ро ди це (24,3%), а на тре ћем ме сту су узо ри из све та по пу лар не му зи ке/глу ме (9,5%). Та бе ла 5. Пол ис пи та ни ка и ка те го ри је узо ра К а т е г о р и је у з о р а Пор о д и ц а П р и ја т е љи Спорт Поп му зика и глу ма Де в ој ч и ц е 69 25 42 42 (36,5%) (13,2%) (22,2%) (22,2%) Де ч а ц и 46 17 93 18 (24,3%) (9,0%) (49,2%) (9,5%) Ук у п н о 115 (30,4%) χ 2 = 35,61 (4, 468), p=0,00 42 (11,1%) 135 (35,7%) 60 (15,9%) О с т а л о 11 (5,8%) 15 (7,9%) 26 (6,9%) У к у п н о 189 (100,0%) 189 (100,0%) 378 (100,0%) Уну тар ка те го ри је спорт ских узо ра, да ле ко нај за ступљенији су слав - ни спор ти сти, док су тре не ри и спор ти сти из спорт ске еки пе чи ји је испи та ник члан, знат но ма ње при сут ни као узо ри. Од укуп но 135 ис пи тани ка ко ји су на ве ли уз о ре из спор та, 119 (88,1%) на ве ло је не ког по зна тог спор ти сту/спор тист ки њу, 12 (8,9%) угле да се на тре не ра, а че тво ро (3%) на ко ле г у и з ис т е спор т ске ек и пе. Де в ој ч и це у зна чај но в е ћем п р о цен т у не го де ча ци има ју тзв. ре ал не мо де ле као спорт ске уз о ре, тј. за уз о ре бира ју сво је тре не ре или чла но ве истог спорт ског ти ма (26,2% де вој чи ца пре ма 5,4% де ча ка ко ји су ода бра ли спорт ске уз о ре). Узо ри из спор та су, по пра ви лу, мла де осо бе, та ко да ме ђу по зна тим спор ти сти ма ско ро 60% чи не спор ти сти од 20 25 го ди на, а још 23% имају 26 34 г о д и не. У к а т е г о ри ји спор т ск и х у з о ра и ме но в а но је у к у п но 43 по зна т и х спор т и с т а, од че г а че т и ри же не (9,3%) и 39 м у ш к а ра ца (9 0,7%). Спор т ис т к и њ е -у з о ри с у т ри т е н и с е р ке (А на И в а но ви ћ, Је ле на Ја н ко ви ћ и Моника Селеш) и јед на од бој ка ши ца (Фе де ри ка Пелегрини). Међу спор - т и с т и ма ко ји с у на в е де н и к а о ж и в о т н и у з о ри ис п и т а н и к а, 15 с у до ма ћ и спор т и с т и и л и спор т и с т и с рп ског по р е к ла (н п р. фуд ба ле р Б о ја н К р к и ћ и л и т е н и с е р к а Мо н и к а Се леш), а 28 су с т ра н ц и. Са мо че т во р о спор т и с т а н ије више а кт и в но. А п с о л у т но н ај по п у л а р н и ји спо р т ск и у з о р је Но в а к Ђо ко вић (23 ис пи та ни ка или 6,1%), сле ди Ана Ива но вић са 11 из бо ра, па

107 Кри с т и ја но Рона лдо с а о с а м. Шт о с е т иче полне п рипа днос т и спор тск и х у з о р а, 45, 2% дев ојч иц а с е оп р едел ило з а с по р т и с т к и њ е, д ок с е 5 4, 8% опре де ли ло за спор ти сте. Огром на ве ћи на де ча ка (84 или 95,5%) опреде - л и ла с е з а спор т и с т е. Нај ви ше с ла в н и х спор т и с т а и спорт ис тк ињ а који су и ден т и фи ко ва н и као у зори долази из фудбала (17), кошарке (11), т ен иса (4), ва тер по ла (3) и од бој ке (2). Д И СК У СИ ЈА Ис тра живањем спорт ских узора, од но сно, род ног обра сца у се лекц и ји спор т ск и х у зо ра, би л и су обух ваћен и у чен иц и и у чен ице из г ра дск и х о снов н и х ш ко ла у Но в ом С а д у. Ве ћ и на ис п и т а н и к а, у з ра с т а 11 до 15 г о - д и на, ба ви с е спор т ом и фи зи ч ком а к т и в но ш ћу у с ло б од но в р е ме (68%). На осно ву ових обе леж ја узор ка, мо гло се оче ки ва ти да ће спорт ски узо ри би т и зна чај но з а с т у п љ е н и ме ђу у з о ри ма, т ј. да ће о с о б е и з до ме на спор - т а би т и и ден т и фи ко в а не к а о у з ор не и в р ед не опо на ша њ а [A d r i a n se e a nd Cros swh i t e 20 08]. А на л и з а ра з л и к а у по гле д у ба в љ е њ а спор т ом по к а з а ла је д а и з ме ђу де в ој ч и ц а и де ч а к а по с т о је зн а ч ај не р а зл ике. У ск л ад у с а т ра д и ц и о на л н и м ма ск у л и н и м о бра сцем, зна чај но в е ћ и п р о це нат де ча к а не г о дев ојч ица ор г а н и з о в а но с е ба ви спор т ом (49,8% п р е ма 27,8%), док се де вој ч и це ви ше ба ве р е к р е а т и в ном фи зи ч ком а к т и в но ш ћу у од но су на де ча ке (38,7% пре ма 19%). Ве ћ и н а де ч а к а и де в ој ч иц а о бух в а ће н и х ис т р а ж и в а њ е м н а в е л а је ј ед н у о с обу и л и в иш е њ и х, о којим а р а зм иш љ а к а о с в оји м у з ор им а (80,8%). Ви с ок п р о це нат ис п и т а н и к а ко ји и ма ју у з о р е, с а гла с а н је р е з улта ти ма Бром ник и Сво ло уа [Brom nick and Swal low 1999], али од сту па од р е з ул т а т а до би је н и х у д ру г и м ис т ра ж и в а њи ма. Наи ме, у ист раж ив ању Џ. Едри јен зи и Џ. Кро свајт око 64% де вој чи ца има ло је уз о ре [A dri an see and Crosswhi te 2008], Би скуп и Пфи стер на во де да 56% ис пи та ни ка има уз о ре [Bi skup and Pfi ster 1999], исти про це нат мла дих има уз о ре и у ис траж и в а њу Јен си и са ра д н и к а [ Ya n cey et al., 2002], док су Ивана Сте па но вић и сарaдници [2009] на узорку средњошко ла ца кон ста то ва ли да око по ло - ви не ис пи та ни ка има уз оре /идоле. Већи на ис пи та ни ка у на шем ис траж и в а њу на в е ла је је да н у з ор, ма да је би ло ис п и т а н и к а ко ји с у на в е л и и ви ше од три осо бе ко је сма тра ју сво јим узо ри ма. Нису констатоване раз - ли ке из ме ђу по ло ва у по гле ду бро ја иден ти фи ко ва них узо ра. У на шем узор ку ве ћи на узо ра (36%) по ти че из спорт ског до ме на, а ради се о славним спортистима, чланови ма исте спорт ске еки пе и тре не - ри ма, док су на дру гом ме сту узо ри из по ро ди це (30,4%). У прет ход ним ис т р а ж и в а њи ма на с л и чн и м у з о рц има, спо р т ск и у з о ри би л и с у знат но ма ње з а с т у п љ е н и [A d r i e n se e a nd Crosswh i t e 20 08; Bisk up a nd Pf ist e r 1999; Yan cey et al., 2002]. Ве ли ки зна чај ко ји спорт ски узо ри има ју за мла де у на шем ис т ра ж и в а њу, мо же с е в е р о в ат но до в е с т и у в е з у с а зна ча јем ко ји спорт има за тзв. ма ле на ци је. Еванс и Ке ли [E vans and Kel ley 2002] утврди ли су да је по нос због спорт ских успе ха мно го ва жни ји у ма лим не го у м но го људ н и м зе м ља ма, а у т и цај на на ц и о на л н у п ри вр же ност је д во ст ру ко

108 ве ћ и. У ве ћ и н и зе ма љ а спор т је по с т а о зна ча ја н по л и т и ч к и ре су р с; спор т да је мог ућнос т и за глоба лно п ризнање, п ро мо ц и ју на ц и о на л не вред но с т и и по ве зи ва ње с дру гим на ци ја ма [Nic hol son et al., 2011]. Ак ту ел ни ме ђу народ н и ус пе си с рп ск и х т е н и се ра и ме д и ј ска па ж ња ко ја п ра т и све вр ху н ске спортске домете до ма ћих спор ти ста, не сумњи во чини спортисте проминен т н и м у з о ри ма з а м ла де. У ис т ра ж и в а њу И. Ст е па но ви ћ и с а ра д н и к а, ка да је реч о узо ри ма из јав ног жи во та, сред њо школ ци из Ср би је опре - де љи ва ли су се нај ви ше за лич но сти из естрад ног и спорт ског ми љеа, а ме ђу пе т нај по п у ла р н и ји х до ма ћ и х и с т ра н и х у з о ра, на ш ло с е ча к т р о је срп ских спор ти ста [Степановић и сар., 2009]. Н а ше и ст р аж ив ањ е пот в р д ило је д а је по лн а п р ип а дно с т м л ад и х зна чај но по в е з а на с а п р е фе р ен ц и јом у з о ра. Уз о ри а до ле сце на т а по т и ч у нај ви ше из до ме на спор та (49,2%), за тим из по ро ди це (24,3%) и из по пула р не м у зи ке/гл у ме (9, 5%). Де в ој ч и ца ма с у в а ж н и ји т зв. р е а л н и мо де л и, тј. узо ри са ко ји ма су у не по сред ном кон так ту пре свега чла но ви по ро - ди це (36,5%). По том сле де јав не лич но сти из све та му зи ке и глу ме са 22, 2% и з б о ра, а ис т и п р о це нат де вој ч и ца оп р е де л ио с е з а спор т ске у з о р е. Бр ој не п р е т ход не с т у д и је т акође су у к аз але на пос т ојањ е р одног о брасца код и зб ор а у з ор а у а д ол ес ц е нц ији, п р и ч ем у д ев ојч иц е п ок аз уј у в ећу усме ре нос т ка по ро д и ц и и ес т ра д н и м л и ч но с т и ма, а дечац и ка спор тск и м зве зда ма [Bi skup and Pfi ster 1999; Brom nick and Swal low 1999; Duck 1990; French and Pe na 1991; Сте па но вић и сар., 2009; Yan cey et al., 2002]. Ме ђутим, спе ци фич ност на шег су бу зор ка де вој чи ца огле да се у ве ћој за сту пље - но сти спорт ских узо ра не го што је то био слу чај у прет ход ним ис тра жи вањи ма. Би скуп и Пфи стер [Bi skup and Pfi ster 1999], тe Јен си и са рад ни ци [Yan cey et al., 20 02] на в о де да је с а мо јед на де в ој ч и ца ода бра ла спор т ск у фи гу ру као свог узора (6%, односно, 0,3% испитаница); у студији Џ. Едријен зи и Џ. Кро свајт [A dri an see and Crosswhi te 2008] ра ди се о 8% де војч и ц а. Д а к л е, и а ко п о п у л а р н о с т с п о р т с к и х у з о р а код д е в ој ч и ц а з а о с т а је з а по п у ла р но ш ћу ко ју и ма ју код де ча к а, ч и њ е н и ца да с е ви ше од пе т и не на ш и х ис п и т а н и ца у гле да на сла вне спор т и с т е, т ре не ре и л и ч ла но ве ис т е спор т ске ек и пе по т в р ђу је в а ж но с т спор т а у с о ц и ја л из ац ији девојч ица. За де в ој ч и це је к а р а к т е ри с т и ч но, с л и ч но к а о код и з б ор а у з ор а г енер а лно, да у зна чај но в е ћој ме ри не г о де ча ц и спор т ске у з о р е на ла з е у св ом не по - сред ном окру же њу, тј. ме ђу тре не ри ма и чла но ви ма исте еки пе. С дру ге стра не, по сма тра но на це лом узор ку, ме ђу спорт ским узо - ри м а и з р а зи т о до м и н и р ају с л а вн и спо р т и с т и (88,1%), док с у спо р т ск и т р е не ри у з о ри з а 8,9% ис п и т а н и к а, а св е г а 3% ис п и т а н и к а у гле да с е на сво је д ру го ве из спор т ске ек ипе. Иако се већ ина соц ија лног у чења дешава п у т ем д и рек т ног мо де ло в ањ а, где модел и пот ич у и з неч ијег непос редног ок ру же њ а, у е ри са в р е ме н и х ком ун ик ац ија, једа н моде л п ут ем мас овн и х мед ија мо же п ренет и нове нач ине ра зм иш љ ањ а и понашањ а м ил ионском ау д и т о ри ју м у [ B а nd u r а 20 01]. И а ко ме д и ји н у де о би љ е по т ен ц и ја л н и х у з о ра и з домена спорт а, спор тске зв езде н ису у в ек позит и вн и у з ори; он и мо г у п р о мо ви с а т и и не г а т и в на у в е р е њ а и по на ша њ а [ Pay ne et al. 2002]. И па к, но ви ја ис т ра ж и ва ња су г е ри ш у да м ла д и н и су па си вн и ре ц и п и јен т и

109 ме дијских са др жа ја, већ да има ју кри тич ки от клон и сопствену перспекти ву [Stru dler 2006]. Чи ње ни ца да су де вој чи це и де ча ци у на шем ис тра жи ва њу, као спорт - ске узоре, навели 43 познатих спортиста, од че га са мо че ти ри же не, про - бле ма т и з у је п и т а њ е ме д и ј ске ви д љи в о с т и спор т ис т к и њ а [A d r i e n se e a nd Crosswhi te 2008; Bern stein 2002; Ko i vu la 1999]. О жен ском спор ту се изв е ш т а в а не с а мо ма њ е, не г о и д ру г а ч и је, у од но с у на м у ш к а р це. У к в а- л и т а т и в ном см и с л у, с т и че с е у т и с а к да је по с т и г н у ће же на ма њ е в а ж но и ма њ е з а н и м љи в о [ Koiv u lа 1999]. Ме д и ј ск а с л и к а спор т ис т к и њ а не до - п ри но си на п ра ви на ч и н п р о мо ц и ји фи зи ч ке а к т и в но с т и и спор т а о с о ба жен ског по ла, је р с у же не че с т о ме д и ј ск и не ви д љи в е, п ри к а з а не с т е р е о - тип но и ин фе ри ор но у од но су на му шкар це спор ти сте. На осно ву со ција л но -когн ит и вне т еорије [ Bа ndu r а 20 01] и п рем иса опсе рвац ионог у чења, мо же с е п р е т по с т а ви т и д а и з л а г а њ е ов а к ви м мо де л и м а спо р т ис т к и њ а ути че на укуп на уве ре ња по сма тра ча о уче шћу же на у спор ту и дру штву уоп ш т е. Не до с т а т а к п р о м и нен т н и х и к в а л и т е т н и х женск и х спо р тск и х у з о ра, мо же би т и по в е з а н с а ма л и м и н т е р е с о в а њ ем де в ој ч и ца и м ла д и х же на за ба вље ње спор том [Bi skup and Pfi ster 1999]. Чи ње ни ца да су три од че т и ри и ме новане спорт ис тк иње т ен исе р ке, по ка зу је да је т е н ис т ре н у т но ме диј ски ве о ма екс по ни ран жен ски спорт, а ова квим ре зул та ти ма до дат - но су до при не ли и ус пе си срп ских те ни сер ки на ме ђу на род ној сце ни. Пр ем ис а с л и ч но с т и и з ме ђу по сма т ра ча и у з о ра, где в ећ а с л и чно с т ви ше до при но си са мо е фи ка сно сти по сма тра ча и мо ти ви ше на пред у зима њ е мо де ло в а ног по на ша њ а [ Ba n du r a 1986], у зна чајној мери пот в рђена је у на шем ис т ра ж и в а њу. Већ ина исп ит а н и к а би ра спор т ског у зо ра ис т ог по ла (80,6% де в ој ч и ца и 9 0,3% де ча к а) и с л и ч н и х г о д и на ж и в о т а. Ме ђутим, ако се по сма тра ју са мо слав ни спор ти сти као узо ри, еви дент на су од сту па ња ; ви ше од по ло ви не де вој чи ца опре де ли ло се за спор ти сту мушкар ца (54,8% на спрам 95,5% де ча ка ко ји су на ве ли му шке спорт ске уз о ре), а ме ђу спорт ским зве зда ма до ми ни ра ју стран ци (65,1%), што суг е ри ше да у на шој с р е д и н и не до с т а ју у па д љи ви жен ск и спор т ск и у з о ри, као и до ма ће спорт ске зве зде. Добијен и р езулт ат и ист раж ив ањ а пот в рђују значај мас овн и х мед ија и ме диј ски екс по ни ра них спор ти ста у сва ко дне ви ци мла дих. Иа ко слав - н и спор т и с т и не модел ују у век поже љно по на ша ње, по с т о ја ње спор т ск и х узора може представљати значајан предиктор бављења спортом код девојч и ца и де ча к а, в а ж н и ји од спор тске а кт и внос т и р од ит ељ а, браће/с ес т ара и л и п ри ја т е љ а [ Ke r e s z t e s et al., 2008]. С об зи ром да адо ле сцен ци ја предс та в ља ж и во т но до ба ка да се у ч вр ш ћу ју бу д у ће п ре фе рен ц и је за фи зи ч к у а к т и в нос т/не а к т и в нос т, ва ж но је ис ко ри с т и т и све мог уће нач ине под рш ке м ла д и ма у фор м и ра њу зд равог ж иво тног с т и ла, п ри че м у зна чај н у уло г у мо гу има ти и спорт ски узо ри.

110 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Сте па но вић, И.; Д. Па вло вић -Ба бић, З. Кр ња ић (2009). Ис пи тивање узора и идола средњ о ш ко л а ц а у С р би ји, З б о р н и к Ин с т и т у т а з а п е д а г о ш к а и с т р а ж и в а њ а, XLI, 2: 401 417. Adri an see, J. A. and Ј. Ј. Crosswhi te (2008). Da vid or Mia? The in flu en ce of gen der on adole scent girls cho i ce of sport ro le mo dels, Wo m e n s S t ud ie s Inte rn at ion al For u m, XXXI, 5: 383 389. Ban du ra, A. (1986). So cial fo un da ti ons of tho ught and ac tion: A so cial cog ni ti ve the ory. En gle - wo od Cliffs, NJ: Pren ti ce Hall. Ba n d u r a, A. (20 01). So cia l C og n it ive T heor y of m a s s c ommun ic at io n. Me dia Psycho logy, III, 3: 265 299. Bern stein, A. (2002). Is it ti me for a vic tory lap? Chan ges in the me dia co ve ra ge of wo men in sport, In ter na ti o nal Re vi ew for the So ci o logy of Sport, XXXVII, 3 4: 415 428. Bi skup, C. and G. Pfi ster (1999). I wo uld li ke to be li ke her/him: Are at hle tes ro le-mo dels for boys and girls? Eu ro pean Physi cal Edu ca tion Re vi ew, V, 3: 199 218. Brom nick, R. D. and B. L. Swal low (1999). I li ke be ing who I am: a study of young pe o ple s ide als, E d u c a t i o n a l S t u d i e s, XXV, 2: 117 128. Duck, J. M. (1990). Chil dren s ide als: The ro le of real-li fe ver sus me dia fi gu res, Au s t r a li a n Jo ur nal of Psycho logy, XLII, 1: 19 29. Evans, M. D. R. and J. Kel ley (2002). Na ti o nal pri de in the de ve lo ped world: Sur vey da ta from 24 na ti ons, In t e r n a t i o n a l Jo u r n a l o f P u b li c O p i n i o n Re s e a r c h, XIV, 3: 303 338. French, J. and S. Pe na (1991). Chil dren s he ro play of the 20th cen tury: Chan ges re sul ting from t e le v i si o n s i n f lu e n c e, Child Study Jo ur nal, XXI, 2: 79 95. Hyman, Mic hael R.; Si er ra, Je remy J. (2009). Sport ce le brity Ido la try: A pro blem? B u s i n e s s Q u e s t. Re tri e ved 15 th of Ju ne, 2012. http://www.west ga.edu/~bqu est/2009/ ido la try09.pdf Ke res ztes, N.; N. Ke res ztes, B. F. Pi ko, Z. F. Plu har, R. M. Pa ge. (2008). So cial in flu en ces in sports ac ti vity among ado le scents, The Jo ur nal of the Royal So ci ety for the Pro mo tion of He alth, CXXVI II, 1: 21 25. Ko i v u l a, N. (19 9 9). G e n d e r s t e r e ot y pi ng i n t e le v i s e d m e d i a s p o r t c o ve r a ge, Sex Ro les, XLI, 7 8: 589 604. Nic hol son, M.; R. Hoye, B. Ho u li han /Eds./. (2011). Pa r t i ci pa t ion in sp or t: In te r n a t i o n al p o lic y per spec ti ves. New York: Ro u tled ge. Payne, W.; M. Reynolds, S. Brown, A. Fle ming (2002). Sports Ro le Mo dels and The ir Im pact o n Pa r t i c i p a t i o n i n Ph y s i c a l Ac t i v i t y: A Li t e r a t u r e Re v i e w. Vic to ria BC: Uni ver sity of Ba l l a r a t. Stru dler, K. (2006). Me dia sports stars and ado le scents: a sta ti sti cal analysis of me di a ted sports he ro es ba sed on self-con cept con gru ity, The Sport Jo ur nal, IX, 3. Ve scio, J.; K. Wil de, J. J. Crosswhi te (2005). Pro fi ling sport ro le mo dels to en han ce ini ti a ti ves for ado le scent girls in physi cal edu ca tion and sport, E u r o p e a n Ph y s i c a l E d u c a t i o n Re v i e w, XI, 2: 153 170. Yan cey, A.K.; J. M. Si e gel, K. L. McDa niel (2002). Ro le mo dels, et hnic iden tity, and he althr i s k b e h a v i o r s i n u r b a n a d o le s c e nt s, Ar c h i v e s o f Pa e d i a t r i c s a n d Ad o le s c e n t Me d i c i n e, 156: 55 61. Yan cey, An tro net te K.; Grant, Da vid et al. (2011). Ro le mo del ling, risk, and re si li en ce in Cal i fo r n i a a d o le s c e nt s, Jo ur nal of Ado le scent He alth, XLVI II, 1: 36 43.

111 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SPORTS RO LE MO DELS IN ELE MEN TARY SCHOOL STU DENTS by V IŠ NJA Đ OR ĐIĆ v i s nja @ u n s. a c. r s TA TJA NA T U BIĆ t u bic @ u n s.a c.r s Uni ver sity of No vi Sad, Fa culty of Sport and Physi cal Edu ca tion Lov ćen ska 16, No vi Sad, Serbia SUM MARY: Due to the im por tan ce of ro le mo dels in youth and me dia co ve ra ge of at hle tes, the aim of this re se arch was to analyze the sig ni fi can ce and cha rac te ri stics of sports ro le mo dels and the exi sten ce of gen der pat terns in ele men tary school stu dents. Re se arch sam ple con si sted of 468 stu dents aged 11 15. Sports ro le mo dels we re analyzed using a mo di fied qu e sti on na i re of Adri an see & Crosswhi te [2008]. Re se arch re sults i n d ic at e d t h at mo s t r es p ond e nt s (80.8%) h a d r ole mod el s. Role mod el s b e long t o d i ffer e nt do ma ins with the hig hest pro por tion of fa mo us at hle tes (31.5%) and fa mily mem bers (30.4%). Ge n de r of t he re spon de nt s wa s sig n i f i ca ntly cor re la t e d w it h se le c t ion of t he ro le mo del, with sports ro le mo dels be ing se lec ted mo re of ten by ma les (49.2%) than by fe ma les (22.5%). Wit hin the ca te gory of sports ro le mo dels, fa mo us at hle tes we re highly pre domi nant (88.1%), and most of them we re ma les and fo re ign sports stars. Sin ce ado le scen ce i s a p e r io d whe n f u t u r e p r e fe r e n c e s fo r phy si c a l a c t i v i t i e s a r e d e ve lo p e d, it i s i m p o r t a nt to ex plo it all pos si ble ways of sup po r ting the youth to de ve lop a he althy li fe style, whe re sports ro le mo dels can ha ve a sig ni fi cant in flu en ce. KEYWORDS: ro le mo dels, ado le scen ce, sports, gen der dif fe ren ces