КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ

ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења ро ма на Ко д Хи п е р бо ре ја ц а Ше т ње п о Ри м у: Ц рњ а нск и и Стен дал и Пу т о в а ње п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те. Тај ути сак н и је п р о ис т е к а о и з с â ме ко л и ч и не т ек с т а, з а х в а љу ју ћ и ко јој ови е с е ји ч и не п р е т е ж н и де о к њиг е, а н и з б ог њи хо в ог це н т р а л ног по ло жа ја у са др жа ју: на и ме, док се у оста лим есе ји ма из збир ке Лом п а р п о с в е ћу је п о је д и н ач н и м д е л и м а Ц р њ а н с ког, 2 због че га се они те мат ски до ди ру ју и на до ве зу ју, али не и пре кла па ју, у издво је ним есе ји ма се вра ћа истом де лу, Хи п е р б о р е ј ц им а; ти ме је с у г е ри с а но да у п р а в о њи хо в ој и н т е р п р е т а ц и ји п ри па да зна чај но ме сто у ми си ји ре се ман ти за ци је и пре вред но ва ња опу са Цр њанског у скла ду са ко јом су Ап о л о н о в и п у т о ка з и и осми шље ни. За до п ри но с ов е к њи г е н а у ц и и е с еји с т иц и М и ло Лом п а р је до био На гра ду Ла за Ко стић. До зби р ке у ко јој су, услов но ре че но, об је д и ње н и, де ло ви ови х есеја су се појављивали у к њижевној пери одици: текст под на сло вом Ше т ње п о Рим у: Цр њан ски и Стен дал об ја вљен је 1996. го ди не, у Ле т о п и с у Ма т и ц е с рп с ке; Пу т о в а ње п о Ит а л и ји: Ц р њ а н ск и 1 Ми ло Лом пар, Апо ло но ви пу то ка зи, Слу жбе ни лист СЦГ, Бе о град 2004. 2 У е с е ј у Н а ц и о н а л и з а м и д у х а п с у р д а Ло м п а р т у м а ч и д р а м у Ко н а к, у т е к с т у Ис т о р и ја и п о с т м о д е р н а Д р у г у к њи г у С е о б а, док је већ и са мим насло вом есе ја Ро м а н о Ло н д о н у : н еко л ико к иш н и х к а п и? и с т а к н у т о ко ј е с е де ло у њему интерпретира. Завршни есеј у књизи, Аполонови путокази, своје в р с н и је з ак ључ а к, по е н т а з би р ке, ко јом с е Ц р њ а н с к и д е ф и н и ш е к а о мо д е р н и к л а с и к с р п с ке к њи же в н о с т и. 627

и Ге те штам па но је 2002. го ди не у На ш е м с т в а ра њу, под на словом Ко д Хи п е р бо ре ја ц а: Цр њан ски и Ге те, док је го ди ну да на к а сн и је, т а ко ђ е у Ле т о п и с у Ма т и ц е с рп с ке, под на сло вом Код Хи п е р бо ре ја ц а. Пи је XII, 3 об ја вљен текст ко ји је у за вр шној верзи ји е с е ја Ше т ње п о Ри м у: Цр њан ски и Стен дал умет нут као ње гов дру ги оде љак. 4 Не за хвално је, ме ђу тим, ове прилоге читати као развојне обли ке есе ја из Апо ло но вих пу то ка за: иа ко су ко нач не вер зи је до неле зна чај н у ко л и ч и н у но вог т ек с т а ко ји м ау т ор до п у њ а в а са зна њ а и п р ец изи р а жељ ен а з н ачењ а, о с т але и нт е рв е нц ије би с е могле св е с т и н а до т е ри в а њ е п а р а г р а ф а и си с т е м а н а с ло в љ ав ањ а, ш т о в и ш е г о в о р и о Ло м п а р о в и м р а зм иш љ ањим а о е с еј у к а о ж а нр у не го о са мим Хи п е р бо ре ј ц им а. И з перспект иве нашег п р оучав ањ а и нф орма т и в н и су и он и де ло ви е с е ја з а ко је у ко нач н и м в е р зи ја ма ни је би ло ме ста. Оно што се из овог ре до сле да об ја вљи ва ња дâ на слу ти ти јес т е в р е мен ск и пе ри од т о ком ко јег с е ау т о р по св е ћ и в а о т у ма че њу Хи п е р бо ре ја ца, као и ве ро ват на хро но ло ги ја на ста ја ња есеја. Узмемо ли у об зир вр сту уви да ко ји нам сва ки од њих пру жа, мо же мо з а к љу ч и т и да с е Лом па р о в о п р о у ча в а њ е Хи п е р бо ре ја ц а к р е т а ло од к ул т у р но и с т о ри ј ск и х и м п л и к а ц и ја њи хо в ог т ек с т а, п р е т е ж но и з ло жен и х у е с е ју Ше т њ е п о Ри м у: Цр њан ски и Стен дал, ка осо би на ма на ра тив не све сти, ко јој је по све ћен есеј Пут ов ање п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те. Про ни чу ћи у Лом па ро ве за кључ ке о осо би на ма Хи п е р бо ре - ја ц а, и на чин ње го вог ми шље ња и из ла га ња по ста је нам ја сни ји: к а о ш т о п ри по в е д ач р о м а н а по к у ш а в а д а п р о ч и т а е гзис т е нц ију ју на ка из тек сто ва ко је је овај пи сао у Скан ди на ви ји и уо чи Дру гог светског рата у Риму, тако Ломпар трага за егзистенцијом припове да ча Хи п е р бо ре ја ц а ко ја је на раз ли чи те на чи не у њи хов текст упи са на; Лом па ро ви есе ји су, као и Хи пер бо реј ци, спле то ви екс плиц и т не и и м п л и ц и т не и н т е р т ек с т у а л но с т и, ре ч и т и на сема нт и чк и м рав ни ма ко је се са ства ра ла штва Цр њан ског ши ре на дру ге обла сти срп ске кул ту ре; пра те ћи мо рал ту ма че ног де ла, и Лом пар ви шестру ко по сре ду је зна че ња до ко јих му је, као ту ма чу, нај ви ше ста ло. 3 Ви ди: Ми ло Лом пар, Ше тње п о Рим у: Цр њан ски и Стен дал, Ле т о п и с Ма ти це срп ске, год. 172, књ. 458, св. 5, но вем бар 1996, 681 724; Код Хи пер бо - р е ја ц а: Цр њан ски и Ге те, На ш е с т в а р а њ е, год. 49, бр. 1 4/2002, 33 40; Код Хи п е р бо ре ја ц а. П и је X I I: у з с т о де с е т у г о д и ш њи ц у р о ђе њ а М и ло ша Ц рњ а нског, Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, год. 179, књ. 472, св. 4, ок то бар 2003, 648 655. 4 С т уд и ја Џо н а Ко р н в о л а, Хи т л е р о в п а п а, об ја вље на је 1999. го ди не, док се њен пре вод на срп ски, ко ји Лом пар у овом тек сту че сто ци ти ра, по ја вио 2000. г о д и н е, д ак л е в иш е г од ин а н ако н п рв об и тн е, к р а ћ е в е р з и је е с е ја Ше т њ е п о Р и м у : Цр њан ски и Стен дал. 628

У на сто ја њу да му ми сао бу де што бо ље уте ме ље на, есе ји ста оставља ути сак интелек ту ал не на прег ну то сти, ди сци пли не и са мо сав л а да в а њ а. Ком по н у ју ћ и е с е је к а о, ус лов но р е че но, д и ја ло г е, к а о сме н у п ит а њ а и од г о в о ра и л и т е з а и а н т и т е з а, Лом па р у т ек с т у успеш но од ра жа ва д и на м и к у соп с т ве ног м и ш ље ња: ч и т а лач ка свес т ко ја је у њи ма очи то ва на по кре тљи ва је и жи ва, у раз во ју. Осим што сâм жа н р есе ја та ко чи ни уз бу д љи ви јим, Лом пар из о шт ра ва пер цеп ци ју мно гих ра з ли ко ва ња ка ко у тек сту Цр њан ског, та ко и у соп стве ном т ек с т у. О т у да ови е с е ји, с једне с т ране, п ри к азују херменеут ичара ко ји дело са задо вољством од гоне та, прони че у његову тајну, на грани ци ло г и ке и ег зе ге зе, а с д ру ге д у бо ко за ла зе у ин тер ди ск у р зив н у з о н у, у ко јој м но г о т о г а ле б д и и л и ви б ри р а ; си м б о л и ч к и р е ж и м и књи жев ног де ла и ње го ве ин тер пре та ци је се пре пли ћу, а на тренут ке и сли ва ју. За то се ови есе ји мо гу чи та ти као за пи сник са у з бу д љи в ог, по в р е ме но и д р а ма т и ч ног с у с р е т а д в е ју св е с т и, св е сти Лом па ра и Цр њан ског, у чу де сном све ту Хи п е р бо ре ја ц а. 2. Списак лите ра ту ре ко ју Лом пар ци ти ра ука зу је на еклек тичност ње го вог при сту па: он се по зи ва на кла сич не сту ди је из историје и ис т о ри је к њи жев но с т и (поп у т Ис т о ри је Ви зан т и је Ге ор г и ја О с т р о г о р ског и л и Аго н и је р о м а нт из м а Ма ри ја Пра ца), као и на р е ф е р ен т на (ме т а)фи ло з о ф ск а де л а, р е л и г и о зна, ег зи с т ен ц и ја л и с т и ч к а и (по с т) с т ру к т у р а л и с т и ч к а (од Б е р ђа је в а и Кје р ке г о р а до Р и ке ра, Ф у коа и, п р е све г а, Де ле з а и Га т а ри ја). Не т р е ба сме тн ут и с ума ни то да је текст ње го вих есе ја пре пла вљен и им пли цит ним алу зи ја ма, од ко јих смо ми би ли спо соб ни да пре по зна мо нај ве роват ни је тек не ко ли ко. И толи ко је, међу тим, било довољно да увиди мо да Лом пар, док ми сли и пи ше, упра вља књи жев ним те о риј а м а, п одв рг ав а ј ућ и и х и н т е р ес им а с о пс т в е н о г и с т р а ж и в а њ а, усва ја ју ћи са мо оно што у ње го вој кон цеп ци ји чи та ња Хи п е р бо - ре ја ц а функ ци о ни ше. При мет но је да је у ста њу да ап сор бу је и м и с а о која м у је т уђ а, н еп р ијат е љс к а, п р еус м ер ав ај ућ и њ ен у енер ги ју у соп стве ну ко рист, на тра гу нај ве ћих европ ских пост моде р н и х м и с л и л а ца. 5 Скло ни смо, сто га, за кључ ку да се Лом па ров а и н т е р п р е т а ц и ја не од ви ја п о м о ћу л и т е р а т у р е, в ећ у од н о с у на њу; он ис т о в р е ме но ч и т а /т у м а ч и и Хи п е р б о р е ј ц е и оно што је о њи ма или о те ма ма ко је су у њи ма до так ну те на пи са но. 5 Fran soa Ki se, French The ory: Fu ko, De ri da, De lez & Co i pre o bra žaj in telek tu al nog ži vo ta u SAD, prev. Olja Pe tro nić, Kar pos, Lo zni ca 2015, 62. 629

При том су питања која поставља ту ма че ном тек сту са мо наи з глед јед но с т а вна: Да л и је п рипове дачк и пос т упа к п р ои звољ а н? Да ли је на ра тор за бо ра ван? Да ли је пре те рао, по гре шио? Ко је Цр њан ски? Она, на и ме, ни су ни но ва ни слу чај на: по ста вља ју ћи их самоме се би то ком чи та ња, Лом пар им пли цит но су о ча ва Цр њанског са при мед ба ма ко је су му у кри ти ци већ по сред но или не по средно спо ч и т а в а не. О на с у, да к ле, д у б о ко п р о в о к а т и в на и си г у ра н с у знак да су тек сто ви ко ји се око њих ор га ни зу ју по ле мич ке при ро де. По ле ми ка се у овим есе ји ма исто вре ме но во ди на ви ше фронто ва : од ме ста ко је Хи п е р б о р е ј ц и м а при па да у окви ри ма опу са Ц рња н ског, п реко положаја Ц рња н ског у ка но н у с рп ске и европ ске к њи жев но с т и 20. ве ка, до т е ма ко је се не по с ред но т и ч у и де о ло г и је савреме не српске културе (нпр. мањинског дискурса, опозиционог пи са ња, аут сај дер ства, суб вер зи је, евро пеј ства, ма сов ног злочи на). Лом па ров текст, за то, ре зо ни ра и у књи жев но сти и ван ње. Не к а од по с т а в љ е н и х п и т а њ а, ме ђу т и м, не т ра же не пос р едне од го во ре: њи ма Лом пар де мон стри ра да је, то ком чи та ња, већ и сâмо уо ча ва ње про бле ма од ве ли ког зна ча ја, од но сно да је (књи жевном) т ек с т у понек а д в аж н и је пос т ави т и п рав а п ит ањ а нег о на њи х да ва ти ис црп не од го во ре. С дру ге стра не, при мет но је да Лом пар ра до по ен т и ра по је д и не е тапе свог п роучавања у п раво речен ицама у упит ном об ли ку, ка ко би на тај на чин пре дао ба кљу, ства ра ју ћи при ли ку да (на ше) раз ми шља ње о Хи п е р бо ре ј ц и м а кре не у но вом, још увек не ис пи та ном и не по зна том прав цу. На тим ме сти ма Ломпа ро ви есе ји се о т в а ра ј у: циљ им ни је да да ју по след њу реч, већ да по к р е н у и н т е лек т у а л не п р о це с е, да с е п р е л и ју у к ул т у ру, где з а по че т о п р е в р ед но в а њ е оп у с а Ц р њ а н ског је д и но и мо же да бу де до в р ше но. 630 3. Од л и т ерат уре посвећене и нт е рп ре т а ц и ји Ц р ња н ског, Лом пар се екс пли цит но по зи ва на есе је Ни ко ле Ми ло ше ви ћа, Пе тра Џа џић а, Љу би ше Је р е м и ћ а и Д р а г а н а С т о ја но ви ћ а ; 6 нај р а д и је ц и т и р а оне де ло ве њи хо вих ре че ни ца са ко ји ма мо же да се сло жи, на по средан на чин им ода ју ћи при зна ње за до при нос про у ча ва њу Цр њанског, по сред но се од ре ђу ју ћи пре ма њи ма као пре ма сво јим претход ни ци ма. 6 Лом пар се осла ња и на ре зул та те по ре ђе ња опи са си ци ли јан ског ка мено ло ма код Цр њан ског и Ту ки ди да ко је је Ксе ни ја Ма риц ки Га ђан ски из ло жила у ра ду Τύχη ὑπερβόρεος или Цр њан ски на Си ци ли ји (З б о рн и к Мат иц е с р п с ке з а к њ и ж е в н о с т и је з и к, XLII, св. 1 3, 1994, 285 301). Ви ди: Лом пар, Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, у: Ап о л о н о в и п у т о к а з и, 158.

Међутим, Ломпарова интер претација Хиперборејаца је ра дикал но дру га чи ја, ин вен тив на она из гра ђу је но ви хо ри зонт разу ме в а њ а Ц р њ а н ског. Ча к и к а да усваја с т ановиш т а п ре т ходн и к а, Лом па р о ва м и са о се оса мо ста љу је и са та квом си ли ном раз ви ја да на кра ју сла бо подсе ћа на ве ро ват но по ла зи ште. Та кав је, на при мер, од нос из ме ђу М и ло ше ви ће ве ви зи је Хи п е р бо ре ја ц а к а о з р е ле, г ор ке, ж и во т ном м у д р ош ћу н ат оп љ е не к њи г е 7 и Лом п а р о в е х и по т е з е д а с е ис т и р о ма н мо же ч и т а т и к а о пор т р е т у ме т н и к а у с т а р о с т и 8, или фусно та у ко јој се, ци ти ра ју ћи Џа џи ће ву про це ну да се у Хип е рборе ј- ци ма На по ле он сх ва та као си мбол ра та, си мбол е ро тског и мп улса и си м б ол о с т в а р е не в е л и ч ине 9, Лом пар на њу на до ве зу је ми шљу да је фран цу ски им пе ра тор као сим бол о с т в арен е во ље за моћ с а мо з н а к о с т в ар ив ањ а к ар ик ат у р а лне (а н и м а л но - и н ф а н т и л не) в е л и ч и не у св е т у, ч и ме у с т в а ри о спо р а в а њ е н у и м п л и к а ц и ју На по ле он ни је оби чан сим бол ра та, већ ве сник о бе з л и че ња ко је њ е г о ви р а т о ви до но с е. Ва ља при ме ти ти да су из есе ја Ше т ње п о Ри м у: Ц р њ а н ск и и Стен дал из о ста вље не фу сно те ко је су у вер зи ји пр во бит но об јавље ној у Лет оп ис у Мат и ц е с р п с ке 19 9 6. г о д и н е н о с и л е р ед н е бро је ве 18 и 19; у њи ма се Лом пар по ле мич ки об ру шио на не га тивне кри тич ке су до ве Но ви це Пет ко ви ћа из не те на ра чун Хи п е р бо - р ејац а ( у п р ик аз у М а г и ја б о р е а л н е с в е т л о с т и, о б јав љ ен о м у са ра јев ском Одјеку, 1965) и мисаоности Црњанског (у Лирици Ми - лоша Ц рњанског, 1994). Лом пар је у спо ме ну тим фу сно та ма ука зао на про пу сте и очи глед не гре шке ко је је Но ви ца Пет ко вић, као млад к ри т и ча р, на п р а вио ч и т а ју ћ и Хи п е р бо ре ј ц е (од тврд ње да у њи ма нема н иједне п ри че ко ју не ко д ру г о л и це са мо с т а л но п ри по ве да 10 и не ра зу ме ва ња за уло гу по на вља ња, ко ја сто га од ба цу је као плитка и до сад на, до оне упе ча тљи ве при мед бе да је Цр њан ски као мисл и ла ц не у по т ре бљи в). Лом пар се, ме ђу т и м, на т о ме не за у с т а в љ а: он тра жи раз ло ге Пет ко ви ће вих гре ша ка и про на ла зи их у сâмом ње го вом при сту пу књи жев но сти. По зи ва ју ћи се на Сар тро ву распра ву Шта је књи жев ност?, он об ја шња ва да до та квих промашаја до води разматрање наратив не тех ни ке незави сно од осо би на на ра 7 Ни ко ла Ми ло ше вић, Ме та фи зич ки вид ства ра ла штва Ми ло ша Цр њанског, у К њи ж е в н о с т и м е т а ф и з и к а, Слу жбе ни лист СЦГ, Бе о град 2003, 44. 8 Лом пар, Пу то ва ње по Ита ли ји: Цр њан ски и Ге те, у: Апо ло но ви пу то - к а з и, 243. 9 Лом пар, Ше т ње п о Ри му: Цр њан ски и Стен дал, у: Ап о ло но в и п утоказ и, 168, фу сно та 47. 10 Ми ло Лом пар, Шет ње по Ри му : Цр њан ски и Стен дал, Ле то пис Ма - т и ц е с р п с ке, 690. 631

т и в не све с т и, од но сно п ре ви ђа ње да т ех н и ка ро ма на у век у п у ћу је н а ме т а физи к у р о м а но п и сц а ; о спо рио је, д а к ле, т е о ри ју ч и т а њ а ко ју је Пе тко ви ћ з а с т у па о, њ е г ову концепц ију к њижевног см ис ла. Ко ри г о в а њ ем с оп с т ве ног т ек с т а и и з о с т а в љ а њ ем ови х у би т ач н и х фу сно та, Лом пар је по ка зао да ни по ко ју це ну не же ли да ре ме ти те жи ште есе ја, ко је је на Цр њан ском, а не на кри тич кој ми сли Нови це Пе т ко ви ћ а. 11 И па к, т р а г о ви ч и т а њ а Пе т ко ви ће ви х т ек с т о в а с у, на по с р ед не на ч и не, не с у м њи в о п ри с у т н и у Лом па р о ви м р а з м и ш љ а њи ма о Ц р њ а н ском. Лом пар је на не ш то д ру га ч ији нач и н пост уп ио у форм ул исању ста ва пре ма Је ре ми ће вој иде ји о ап со лут ној ау то но ми ји Хип е рбо - рејац а к а о г ара нц ији њихове р омане ск но с т и: у т ек с т у об ја в ље ном у Ле т о п и с у к а т е г о ри ч к и ју је од ба ц ио, 12 док је у ко нач ној вер зи ји ф о р м у л а ц и ју знат но у бл а ж ио: о сно в а но је по м и с л и т и к а ко п рис ус т в о бр ојн и х мес т а која т р аже спољ а ш њ е о б ја ш њ е њ е н и ш т а не сме т а фи к ц и о на л ном к а р а к т е ру ов ог де л а, 13 ка же. Из то га, ме ђутим, не про ис хо ди ни да је ау тор про ме нио ми шље ње, ни ти да је у по ле м и ц и у з ма к н уо, већ да је ис к у сн и ји хе р ме не у т и чар: свес т а н је да ње го во чи та ње има дру га чи је кон вен ци је и књи жев но те о ријске пре ми се за хва љу ју ћи већ и са мој про ме ни кул тур ног кон текста и усло ва ре цеп ци је. У ње го вом од но су пре ма ли те ра ту ри по свеће ној Ц р ња н ском, дак ле, мог у се уоч и т и зна ц и пе р спек т и ви за ц и је: к а ко см ис а о де ла не по с т о ји не з а ви сно од њ е г о ве и н т е рп р ет ац ије, то у го во ру о књи жев но сти не по сто ји пра во сна жна исти на, већ п р е и сп и т и в а њ е, ев а л у а ц и ја, р едефин и с а њ е. О т у да с у Лом па р о ви е с еји су бве р зи в н и у од но су на к њи жев но к ри т и ч к у т рад иц ију, а л и је не нег ира ју, већ, па ра док с а л но, у ч в р ш ћу ју. За х в а љу ју ћ и т а к вом при сту пу, Лом пар је мо гао да уо чи и да иза ци нич них су до ва Мар ка Ри сти ћа сто ји пом но чи та ње и ду бо ко раз у ме ва ње Цр њан ског. 14 11 Не мо же мо да се от ме мо ути ску да у та квом Лом па ро вом по ступ ку, о с и м м о г у ћ н о с т и д а је п р о м е н и о м и ш љ е њ е, и м а јо ш п о т е н ц и ја л н и х з н а ч е њ а : и з ко н ач н е в е р з и је С н а В у к а Ис а ко в и ч а, о б ја в љ е н ој у Ли р с к и м е п и ф а н и ја м а Мил ош а Ц рњ а н с ко г, Но ви ц а Пе т ко ви ћ н и је у к ло н ио фу сно т у у ко јој је и зд в ојио и м е Н и ко л е М и л о ш е в и ћ а к а о јед н о г од о н и х т у м а ч а ко ји с у п о г р е ш н о ч и т а л и Днев ник о Чар но је ви ћу, за ју на ка не др же ћи Пе тра Ра ји ћа већ упра во Чар но је вића. Ви ди: Но ви ца Пет ко вић, Сан Ву ка Иса ко ви ча, у: Ли р с ке еп и фа н и је Ми ло ш а Ц р њ а н с ко г, СКЗ, Бе о град 1996, 123. 12 Ми ло Лом пар, Шет ње по Ри му : Цр њан ски и Стен дал, Ле то пис Ма - т и ц е с р п с ке, 705. 13 Лом пар, Ше т њ е п о Р и м у : Цр њан ски и Стен дал, у: Ап о л о н о в и п у т о - к а з и, 155, фу сно та 36. 14 По с т о ји, д а к л е, н е ш т о в и ш е од т р у н ке и с т и н е, и н е ш т о м и м о б р вн а зло бе у под се ћа њу да је Цр њан ски свет око се бе гле дао оком му ве: не људ ским, фа це ти ра ним оком мо рао је свет ви де ти уве ли ча но, де фор ми са но и раз ло мљено (К р и т и ч к и р а д о в и Ма р к а Р и с т и ћ а). Пре ма: Ше т њ е п о Р и м у : Ц р њ а н с к и и Стен дал, 169. 632

Оно што би дру ги, ма ње опре зан ту мач ве ли ком пи сцу преба ц ио ка о сла бос т, ка о ш т о је ве ро ват нос т ау т о цен зу ре Ц рња нског, због по ду да ра ња ду го жу ђе ног по врат ка у отаџ би ну са об ја вљив а њ ем р о ма на, 15 у Лом па р о в ој и н т е р п р е т а ц и ји с е не п р е ћу т к у је, већ по ста је јед на од бит них пре ми са. Као што је Де лез мо гао да ка же да пи та ње о Пру сто вом лу ди лу не ма ни ка квог сми сла и да је, уме сто то га, реч (...) са мо о при су ству лу ди ла у Пру сто вом де л у, 16 т ако и Лом пар од би ја да к ва л и фи к у је ау т о цен зуру Ц рњ а н ског, је р јед ино ш т о г а к а о п ро у ча ва о ца к њи жев но с т и зан има јес т е њ е на мо г у ћ а п р ерушена у пот р еба, ра спо дела и фу н к ц и ја у т ек с т у р о ма на. 17 Кре ћу ћ и се у ок ви ри ма Џа џ и ће вог оп и са овог де ла Ц р ња нског као ро ма на јед ног жи во та (...) ег зи стен ци је ко ја се оства ру је пи сањем 18, Лом пар је до шао до жан ров ске од ред ни це Хи п е р бо ре ја ц а као ро ма на јед не све сти. 19 На тај на чин, он је на пра вио од лу чују ћи за о крет у њи хо вој ин тер пре та ци ји: им пли ци ра ју ћи да Хип е р - бо ре јце не т р еба ч ит ат и к а о т олс т ојевске оп и с е до г а ђа ја в ећ к а о џој с ов ске одр аз е т и х до г ађ аја у једној св ес т и, он је т ум ачењ е о с ло б од ио п р ејаке з ависнос т и од аут обиог р а ф ске о сно в е ко ја је п риг у ши ва ла по е тич к и ра ди ка ли зам ро ма на, и п ре ба цио га на по ље н ар ат и в н е с в ес т и, н а које м је п ос т ал о м ог ућ е р а зм ат р ат и у д е о Хи п е р бо ре ја ц а у ево лу ци ји ро ма неск ног об ли ка. Ва жно је, та ко ђе, уо чи ти да Лом пар на тај на чин ни је с пи тањем жан ра рас кр стио, на про тив: он са мо ме се би не пре ста је да га т оком ч и т а њ а не п р е с т а но, на ра з л и ч и т е на ч и не, по с т ав љ а. Напе т и з а г о не т а н, нај в е р о в ат н и је и п р о мен љи в, од но с и з ме ђу ж а н р а и на ра тив не све сти би тан је про блем у оба Лом па ро ва есе ја и, у зависно с т и од у гл а по см а т р а њ а, п р о т и в р еч но с е р а з р е ш а в а: док у 15 Ун у т р а ш њи м п р е п р е к а м а ко је Хи п е р б о р е ј ц и с а м и п о с е б и п о с т а в љ а ј у м о ж е м о п р и к љу ч и т и с п о љ аш њ е о к о лн о с т и п иш ч ев е с ит уац иј е: х ип от ек а р а д и к а л н о г д е с н и ч а р а, и з р а з и т о г н ац и он ал ис т е, и с т а к н у т о г а н т и ко м у н и с т е, б и л а је од в е л и ке в а ж н о с т и у м о г у ћ е м п р и г у ш и в а њу и с т и н с к и х р а с п о л о же њ а Ц рњ а нс ког, је р је мог л а подс т иц а т и њ ег ов е с т р ахов е од п р еп р ек а пос т ав љ ен и х за по вра так у комунистичку одаџби ну. То је могло усло ви ти на ста нак ау то ценз у р е, ус л ед с н а ж н е ау т о б и о г р а ф с ке п од л о г е н а ко јој с а м т е кс т р о м а н а н а с т а је. Пре ма: Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 123. 16 Жил Де лез, Пруст и зна ци, п р е в. И в а н М и л е н ко в и ћ, П л а т о, Б е о г р а д 1998, 145. 17 И док се у ве ли кој ме ри чу вао да ис ка же би ло ка кав став о ко му ни зму или срп ској на ци о нал ној суд би ни у исто риј ској ствар но сти Дру гог свет ског ра та, чак и у Е м б а х а д а м а, до тле је Цр њан ски у Хи п е р б о р е ј ц и м а и с к а з а о и з р а з ит о н ег ат ив а н с т а в п р е м а п а п и з м у. П р е м а : Ше т њ е п о Р и м у : Ц рњ а нс к и и Стен дал, 123. 18 Пе тар Џа џић, Про сто ри сре ће у де лу Ми ло ша Цр њан ског, Но лит, Београд 1976, 119. 19 Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 139. 633

е с е ју Ше тње п о Ри м у: Цр њан ски и Стен дал сто ји да на ра тив на свес т од л у ч у је о п ре о бл и ко ва њи ма из вор н и ка, од но сно да до т о г а не до лази под п рит иском жанра, 20 у тек сту Пу то ва ње по Ит а ли ји: Ц р ња н ск и и Ге т е за к љу ч у је се да ју на ко ва пси хо ло г и ја ок ви ри мот ив ац ије њ ег ови х пос т уп ак а п р едс т а в љ а ју с а мо ко л а т е р а л н и ис ход на р а т и в не кон фи г у р а ц и је Хи п е р бо ре ја ц а. 21 Пер спек ти ви зу ју ћи де ла и ју на ке Цр њан ског, Лом пар је избе гао зам ку да их об ја шња ва јед не дру ги ма кроз слич но сти или по и сто ве ћи вања, што је довело до тога да у тумачењу Хип е рборе - ја ц а п р е о в ла да с у ма т ра и с т и ч ко о св е тљ е њ е, в ећ на с т о ји да уо ч и и ука же на разлике међу њима које су, исто вре ме но, и симп то ми проме не у ду ху и по е ти ци умет ни ка ко ји их је ство рио. Хип е рборе јц и с у, до њ е г о ви х е с е ја, у у з о р н и м с т у д и ја ма би л и ко мен т а ри с а н и у уто пиј ском ре ги стру, као свет ду хов ни и иде ал ни, уте ха у косм и ч кој по ве за но с т и све т а, и си м бол нечег звезданог и небеског 22, као про стор сре ће, по но во на ђе ни рај, свет пу но ће и сја ја, б о р е а л не а р к а д и је. 23 Лом па р, ме ђу т и м, о т р же ч и т а њ е од на и в но сти: за вр шни мо ме нат романа, прела зак нео бе сце њи во сти људског ж ивота у Х ипе рбореју, у којој чове ка и не ма, он об ја ш ња ва као г ро т еск н и п ре о к ре т и ка ри ка т у ру бо г а као нат ч ул не а пс т ра кц ије, не ко га ко је по јам, а не би ће 24. Осветљ а в а ју ћ и ни шта Ц р њ а н ског, с у о че њ е с а см р ћу б е з ме т а фи зи ч ког з а ле ђа, он је п р ви т у мач ко ји 20 Они ни су усво је ни услед при ти ска жан ра, већ су зна ци он то ло шког и с к у с т в а ко је је п р и р о ђ е н о п р и п о в е д ач кој с в е с т и ко ја и о б л и к у је п е р с п е к т и в у у ко јој ће се упра во ти по ступ ци (са жи ма ње и ин вер зи ја) у Хи п е р б о р е ј ц и м а и оства ри ти. Пре ма: Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 136. 21 П у т ов ањ е п о И т а л и ј и : Цр њан ски и Ге те, 204 205. Осим што се с т р о г о р у ко в о д и с а в е т и м а ко је је 19 9 6. д а о Но в и ц и Пе т ко в и ћу, п а о н а р а т и в н ој т е х н и ц и н е г о в о р и п р е т ход н о и л и н е з а в и с н о од н а р а т и в н е с в е с т и, п р и м е т н о је д а Ло м п а р о в а р а з м и ш љ а њ а у ов о м с е г м е н т у и н т е р п р е т а ц и је ко р е с п о н д и р а ј у, п а и с а р а ђу ј у с а Пе т ко в и ћ е в и м: Те ш ко је р е ћ и ко л и ко је т о [ у д в аја њ е ј ун ак а прим. В. Т.] жан ров ски усло вље но а ко ли ки је удео осо би те по е ти ке Ми ло ша Цр њан ског (за ко ји уна пред мо же мо ре ћи да је у крај њој ли ни ји био пре су дан), а л и је нес у мњив о д а је у к ључ ив ањ е в а н књиже вног ж а нр а (д не вн ик а и мемоар а) у к њижев н и ж а н р ( р о ма н) по г о до в а ло у к р ш т а њу, по ло ви ч ној з а ме н и и уд в ајању. П р е м а : Но в и ц а Пе т ко в и ћ, П а р а л е л н и с в е т о в и, у : Ли р с ке е п и ф а н и је Ми л о ш а Ц р њ а н с ко г, 97. 22 Н. М и ло ше ви ћ, Ме т а фи зи ч к и ви д с т в а р а л а ш т в а М и ло ш а Ц р њ а н ског, у: К њи ж е в н о с т и м е т а ф и з и к а, 43. 23 П. Џа џић, Про сто ри сре ће у де лу Ми ло ша Цр њан ског, 37, 23, 117. 24 Је р, т а бо жа н ска, х и пе р бо реј ска лепот а п ри ро де по ка зу је да см р т и не ма, као што не ма ни чо ве ка: та ле по та тра је увек, об на вља се из се бе, јер је у њој по на вља ње до шло уме сто жи во та, као веч но по нов но до ла же ње на ме сто живо та. Не ма смр ти, јер не ма ко да умре, бу ду ћи да чу де сна ле по та зе мље Хи перб о р е ја ц а, к а о л е п о т а н а ш е г с в е т а, о с т а је л е п о т а н е љу д с ко г (...) б о ж а н с к а с л и к а смр ти, кад је оп шта... То ни је ин ци дент, ни је ка приц, већ про ми шље но ко рач а њ е к а ко с м и ч кој, б о ж а н с кој л е п о т и ж и в о т а б е з ч о в е к а. П р е м а : Шет ње по Р и м у : Цр њан ски и Стен дал, 176 177. 634

је ука зао на ње гов би тан од нос пре ма гно стич ком ис ку ству и јанс е н и с т и ч кој кон цеп ц и ји б о г а. 25 По ре дећи семантичке имплика ције Хи пер бо ре је са ис куством ни шта ви ла Ву ка Иса ко ви ча (за ко јег гу би так на де ипак није знач ио и г убит а к а пс ол у т а), Ломпар објаш њ а в а по е т и ч к и ра з вој Ц р њ а нског од Се о ба ка Хи п е р бо ре ј ц и м а р а с т ом н и х ил ис т и чк и х с ад р ж а ја 26, с м а њи в а њ е м, а о н д а и у к и д а њ е м х у м а н и с т и ч ко г па т о с а у људ ској с уд би н и 27 : у по зним де ли ма Цр њан ског чо век ре гре си ра на ле стви ци би ћа и по ста је за мен љив у ани мал ном реги стру, што је праћено општом ин фантилизацијом света. Карикат у р а л н у оп т и к у к р о з ко ју п р и пов ед ач Хип е р б о р е ја ц а по с м а т р а свет Лом пар об ја шња ва као ис ход ху ма ни стич ког са др жа ја истор и је 28, а у ко нт е кс т у у м е тн ико в о г о п ус а к а о и н т е л е к т у а л н и т е ме љ 29 Д р у ге к њи ге Се о ба и Ро м а н а о Лон д о н у. 4. О н о ш т о у Ло м п а р о в о м п р и с т у п у р о м а н е с к н ој с т р у кт ур и ов а к в е с ло же но с т и н ај ви ше и з не н ађује, а чем у н ајв ер ов а тн ије и т ре ба да за х ва л и мо на ре во л у ц и о нар но с т и у ви да до ко ји х је дове о, је с т е бл и зи н а и з ко је он т у с т ру кт у ру з а глед а, пок уш ав ајућ и д а у т в р д и св а к и о б л и к у ме т н и ч ке о ри г и на л но с т и и ау т ен т и ч но с т и ко ји је Цр њан ски унео у срп ску књи жев ност. Због то га је од пресуд не ва жно сти би ло да па жњу по све ти п ра в и м ме сти ма, они ма ко ја има ју кон сти ту тив ну уло гу у сми са о ном хо ри зон ту ро ма на. У с р е д и ш т у о ба е с е ја с е, с т о г а, на л а зи п и т а њ е и н т е р т ек с т у ал них ве за ро ма на Цр њан ског са де ли ма европ ске књи жев но сти, 25 Ц р њ а н с к и, н а и м е, н а г л а ш а в а к а ко је в о л е о к а т к а д, у м и с л и м а, д а с е се ти са мо јан се ни ста... за то што су, та ко дав но, ис по ве да ли не мо гућ ност споз н а ј е Б о г а... П р ип о в е д а ч е в а н е г а ц и ј а о в о з е м а љ с ко г ч и н и д а о н о в оз ем а љс к е ч и но в е који с е о с т в арују у и ме т ог н епос т оје ћ е г и з а г р о б а н а з о в е н и х и л и з мом и пол тро не ри јом. Свет у ко јем он по сто ји, ко ји он гле да и опи су је, пре ци зно је име но ван као ни хи ли стич ки свет: не са мо да тај свет гра ди свој лик на ово земаљ ском ни шта, в ећ т о ч и н и св е сно и п р о м и ш љ е но, у по т р е бљ а в а јућ и т о ни шта у ов о з е м а љ с к и м п ос л о в и м а. Н и је т о, д а к л е, с а м о н и х и л и з а м ко ји н а с т а је ус л ед ве ре у ни шта, в е ћ је т о н и х и л и з а м о п е р а ц и о н а л и з а ц и је и о с в е т љ а в а њ а т о г ништа. Отуд је то дво стру ко ни хи ли стич ки свет, јер и као раш ча ран, он оста је ве ран при ви ду оно га што га је за ча ра ло. Цр њан ски од би ја да при хва ти тај свет, он га се га ди, упра во за то што ви ди са ко ли ком од суд но шћу тај свет по сто ји: о н г а, т а ко ђ е, р а з л и к у је од п е с и м и з м а ја н с е н и с т и ч ко г б о г а ко је м с е п р и к л а њ а, ш т о з н а ч и д а Ц р њ а н с к и н е п о и с т о в е ћу је с а з н а њ е о е п о х а л н о м н и х и л и з м у с в е т а с а п ес им ис т и чк и м с аз н ањ е м к а о т ак в и м, в е ћ и х одл у чн о р а зл ик ује. П р ем а : Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 150 151. 26 Исто, 144. 27 Исто, 164. 28 Исто, 162. 29 Исто, 123. 635

са Стен да ло вим Ше тњама п о Рим у (1829) и Гет еови м Пут овање м по Ита ли ји (1816). Лом пар је оба есе ја за сно вао на упо ред ном чита њу одгова ра ју ћих од ло ма ка Хи пер бо ре ја ца и спо ме ну тих пу топи са; чак је и у на сло ви ма есе ја ту ма че ни ро ман за ме н ио њихови м на с ло ви ма. С т ен да л и Ге т е с у по с р ед н и ц и ис к у с т в а б о р а в к а Ц р њ а н ског у Ит а л и ји: од р е ђу ју ћ и с е п р ема појав ама, дог ађајима и с т ав овима ко ји су у њи хо вим п у то пи си ма из ло же ни, он ар ти к у ли ше сопствени текст; због то га је, пре ма Лом па ру, сва ка ре че ни ца Хи п е р бо ре ја - ца (...) п ри к рив ањ е неке с т арије р е че н ице. 30 Ц рњ а нск и корис т и т у ђ е г л а с о в е д а д а ј у в р е м е н с к у д у б и н у е г з и с т е н ц ији ј ун ак а у Р и м у и с е ћ а њима п рипов е да ча и з Лон до на 31, па су па л и м п с е с т на тех ни ка и лави ринт ска по средованост смисла Хиперборејаца по каза те љи он то ло шког искуства оне свести која располаже и манип у л и ше п р ед ло ш ц и ма, од но сно зна к е т о с а Ц р њ а н ског: 32 као што у ро ма ну Цр њан ског рас пра ва о Иб зе ну и Стринд бер гу има свој од јек у суд би ни Тор сте на Ро сли на, а она о Ми ке лан ђеловој љубав и п р е м а Ви к т о р и ји Ко л он у ж и в от у г о с по ђ и ц е Де л а К л о е т а, 33 т а ко су сп и си Ст ен да ла и Ге т е а ори јен т и ри у Лом па р ов ој пот рази з а и ден т и т е т ом ју на к а /п ри по в е да ча Хи п е р бо ре ја ц а. О н с е, на ра в но, дот иче и о с т ал и х и нт е рт екс т уа лн и х вез а са Казановом, М икеланђелом, Мак ијавел ијем, А ндерсеном и д руг има али су ре ла ци је са Стен да лом и Ге те ом при ви ле го ва не: оне на од л у ч у ју ћ и на ч и н у че с т ву ју у о б л иков ању цел ине р омана, и н ис у (са мо) пи та ње на чи на при по ве да ња већ и на ра то ро вог (само)разуме в а њ а. У Лом па ро вој ана ли зи је од пре суд ног зна ча ја да та кав из бор ни је био слу ча јан, већ иде о ло шки и ег зи стен ци јал но условљен: приби ра ју ћ и т ра го ве ви ше ве ков ног иск у с т ва хуман изма 34, Ц рњанск и је у Стен да лу и Ге теу ви део узор не европ ске ау то ре ко ји оја ча ва ју п ро све ти тељ ско за ле ђе ин сти т у ци о на л ног хри ш ћан ства са ко јим се он у Хи пер бо реј ци ма, сло бод но мо же мо ре ћ и, об ра ч у на ва. Би ра ју ћ и и х по с л и ч но с т и, Ст ен да ла зб ог а налогне биог ра фске сит уац ије, 35 30 Исто, 121. 31 П у т о в а њ е п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те, 182. 32 Етос се у овом тек сту ко ри сти у зна че њу ко је му је дао Фу ко у есе ју Шт а је п р о с в е т и т е љ с т в о? : т о је п о с т у п а к с а м о - и з г р а ђ и в а њ а и од г о в о р н о с т и у ег зи стенци ји, који је у корелацији са модерно шћу. Ви ди: Пу то ва ње по Ита - л и ји: Цр њан ски и Ге те, 179 180. 33 Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 141. 34 Исто, 121. 35 Док су име на дру гих пи са ца пр вен стве но део оно га о че му се при по ве да, би ло као асоцијација на неки догађај, анег доту, за пис ко ји је у ве за ма са ег зи стенц и ја л н о м с и т у а ц и јо м ј у н а к а, и л и п р и п о в е д ач ко м с и т у а ц и јо м н а р а т о р а, д о т л е С т е н д а ло в о и ме, к а о и ме ко је п рип ад а и т ак в ом р а з в е ја в а њу и ме н а, п р ед с т а в љ а 636

а Ге теа због окол но сти на стан ка де ла, 36 Ц р ња нск и се самоод ређује кроз дистанцира ње од њих: при по ве дач ка исто вет ност која је европске кла си ке у Хи пер бо реј це увела крије семан тич ки пре суд ну неи с т о в е т н о с т. 37 П а л и м п с е с т н а н а р а т и в н а т е х н и к а и о п о н а ш а њ е С т е н д а ло в ог/ Ге т е о в ог т ек с т а код Ц рњ а нског с у, д а к ле, но си о ц и иде о ло шких и ег зи стен ци јал них раз ли ка за ко ји ма Лом пар и траг а: ц и љ њ е г о в ог на по р ед ног ч и т а њ а н и је п р о на л а з а к а на ло г и ја и по дударности изме ђу Стен да ла /Ге теа и Цр њан ског, већ оних слично с т и ко је с у с а мо п ри ви д не и о спо р а в а њ а ко ја с у екс п л и ц и т на ; алу ди ра ју ћи на Де ле за, он кон ста ту је да ме ха ни зам раз ли ке и пона вља ња у п ра вља са мо о д ре ђе њи ма Ц р њан ског у Хи пер борејцима. 38 Лом пар при том у ви ду има раз ли ко ва ње ко је се не мо же све сти на про тив реч ност, већ ко је уво ди про ме ну у дух оно га ко ји по нав љ а и п р о м и ш љ а по на в љ а ју ћ и, п ри че м у с е п р е не т и с е ма н т и ч к и н и з ови п р ерушав ају, 39 п р ои зв о дећ и ви рт уе л но с т: Не ма д ру г и х сличности до раз об ли че них, не ма дру гог иден тите та до расредиште ног, не ма дру ге свр хе осим оне ко ја не до ста је. 40 З а т о је и а н а л и з а п ри с у с т в а С т енд ало в ог/ Гет еов ог т екс т а у Хи п е р бо ре ј ц и м а мо ра ла да бу де крај ње ми ну ци о зна, да раз мо три с е м а н т и ч к и у ч и н а к св а ког де т а љ а. Пр а т е ћ и по с т у п а к и зг р а дњ е сми сла код Цр њан ског, Ломпар па жљиво по ре ди кре та ња син таксич ких ни зо ва из ар хи тек стова у ново на сталом уметничком саставу, односно н ач и не у п л и т а њ а ц и т а т а у н и з о в е ко ји и м по с р ед но ин тер пре ти ра ју или пер вер ти ра ју зна че ња. Он, при том, раз ли кује и л ус т рат и вна осврт ања од пе рспект ивис т и ч к и х п ре о бл и ко ва ња, алу зи је од пре при ча ва ња, прикри вено иронизовање од експлицитн и х не г а ц и ја. Пр оучав ајућ и р ед р еч и и параг ра фа у, к а ко с е ч и н и, ч ис т о н ав ед ен о м т е к с т у, у п о з о р а в а ј у ћ и н а п о ја в у у м е т н у т и х ре че ни ца, ту мач по ка зу је да ни јед на од тих на из глед бе зна чај них и л и с л у ч ај н и х п р о ме н а н и је п р а зн а : о т к ри в а ју ћ и р а д моде рне је ди но име ко је је ви ше стру ко па ра лел но са ју на ком овог ро ма на: и Стен дал је стра нац, и он је ди пло ма та, и Стен дал је пи сац, и он ше та по Ри му опи су ју ћи шта чу је и ви ди. Пре ма: Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 120. 36 Д а ј е с а м о р аз ум ев ањ е о н а ј е гз ис т е н ц иј а л н и м о д ус у к о ј е м с е м о ж е од мер ит и Гет еов а у ло г а н а г о в е ш т а в а в е ћ с по љ а ш њ а с л и ч но с т: к а о ш т о је Ге т е, на осно ву днев ни ка и ра се че них ста рих пи са ма ко ја је слао го спо ђи Фон Штајн у 1787. г о д и н и, н а п и с а о П у т о в а њ е п о Ит а л и ји ч и т а в е т р и д е ц е н и је д о ц н и је, у го ди на ма 1816. и 1817, та ко је Цр њан ски на осно ву бе ле жа ка, ре пор та жа у нов ин а м а и и н т и м н и х з а п и с а (...) н ас т а л и х и з м еђу 1937. и 19 41. г о д и н е ко н ач н о уо б л и ч и о Хи п е р б о р е ј ц е у ча су ка да је мо гао да ка же: од та да је про шло два десет и пет го ди на. Пре ма: П у т о в а њ е п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те, 183. 37 Исто, 188. 38 Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 133. 39 Жил Де лез, Раз ли ка и по на вља ње, прев. Иван Ми лен ко вић, Фе дон, Београд 2009, 179. 40 Исто, 479. 637

св ес т и Ц рњ а н ског у н у т а р с т а ри х сп и с а (С т ен д а ло в ог/ Ге т е о в ог), са чи јим ин стан ца ма она не мо же да се сро ди, Лом пар ука зу је да су т е п р о ме не носиоц и ск ривеног, вишес т ру ко по с р е до в а ног см и с ла, п ри че м у у п р а в о т а њ е г о в а по с р е до в а но с т и ма од л у ч у ју ћу уло г у. Зб ог т о г а је и ден т и т е т Ц р њ а н ског з а М и л а Лом па р а од л у ч у ју ће п и т а њ е з а см и с а о п ри по в е да њ а у Хи п е р бо ре ј ц и м а и не по сре дан ц и љ њ е г о в е и н т е р п р е т а ц и је. Ме ђу т и м, к а ко би ће у Хи п е р бо ре ј ц и м а н и је у в ек ис т о в е т но са заме н и цом ја, 41 то је и чи та ње мо ра ло да по ђе од раз гра ни ча ва ња на р а т и в ног и пе р с о на л ног и ден т ит е т а, 42 односно од р а зл иков ањ а на ра то ра и ју на ка као две ју, услов но ре че но, не за ви сних про стор но - -вре мен ских вер зи ја Цр њан ског: ју на ка у Ри му, уо чи Другог светског ра та, и на ра то ра у Лон до ну, ви ше од две де це ни је ка сни је. Ра слоја ва ње наративне свести је, дакле, скопчано са пролазношћу: раз мак из ме ђу ју на ка и при по ве да ча је, ка ко је Лом па ро ва а на л и з а по к а з а л а, п р о мен љи в, а по р т р е т Ц р њ а н ског д и на м и ча н, з а м и с л и в у в р е мен ском н и з у. 43 И а ко сп и си на с т а ја л и у пе ри о д у из ме ђу 1937. и 1941, као и они у Скан ди на ви ји, ин хе рент но об лику ју при по ве да ње, чи ње ни ца је да сâм ро ман на ста је из пер спект ив е позне св ес т и, оне којој је познат ис ход сви х ис п ри по в е да н и х до г ађаја, ш т о је у т екс т у р омана понек а д и експ л иц и тно п рису тно; п ре ма Лом па ро ви м ре ч и ма, т у тачк у по зне све с т и т ре ба по и ма т и ка о п лод са мо о бл и ко ва ња д у ха п рипо ве с т и, 44 због че га Хи п ер бо - ре ј ц и је су бл и ск и ау т о би о г ра ф ском ис к у с т ву, а л и не и ис т о ве т н и са њим. 45 Оту да име Цр њан ског у овим есе ји ма озна ча ва чак три 41 Оно што се на ла зи иза те за ме ни це у при по ве да њу је сте, за раз ли ку од ње [свести прим. В. Т.] ко ја увек се бе огла ша ва, са мо по вре ме но при сут но. Пре ма: П у т о в а њ е п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те, 182. 42 Пе р с о н а л н и и д е н т и т е т је и с т а к н у т, н а л а з и с е пред ч и т а о ц е м Хи п е р - б о р е ја ц а, јед но став но је ту, док је на ра тив ни иден ти тет по ти снут у би ће прип о в е д а њ а, у н е ко л и ко с к р и в е н о н и м а ч и ј у р е ч ј у н а к Хи п е р б о р е ја ц а узи ма да би је учи нио сво јом. Пер со нал ни иден ти тет би, отуд, оли ча вао при су ство, а на рат и в н и од с у с т в о и д е н т и т е т а Ц р њ а н с ко г. (...) Н а р а т и в н и и д е н т и т е т б и о л и ч а в а о п р и с у с т в о о н о г а ш т о је п о т и с н у т о, ш т о к а о п о т и с н у т о и п а к п р ис ус т в ује, к а о што би пер со нал ни иден ти тет од јед ном оли ча вао од су ство оно га што из би ја кроз при по ве да ње. Пре ма: Пу то ва ње по Ита ли ји: Цр њан ски и Ге те, 181 182. 43 М и м и к ри ј ск и и ден т и т е т Ц р њ а н ског омо г у ћ а в а да он и бу д у пор трет, што зна чи да се оспо ља ва јед на дис тан ца у при по ве да њу ко ја их одва ја од ау тоби о г ра фи је. Рем бра н т о ви ау т о пор т р е т и, с а св ом т е ш ко ћом ау т о пор т р е т и с т е да се бе пре ци зно ви ди у огле да лу, по себ но из про фи ла, те шко ћом та ко срод ном ау т о би о г ра фу ко ји с е б е не мо же п р е ц и зно да ви д и у в р е ме н у, би в а ју с т а в љ е н и у низ, што зна чи по ста вље ни у вре ме, да кле у при по ве да ње, и, отуд, на ста је ро ман... Оно што по ве зу је пор трет као при по ве да ње и умет ни ка као дру штве ног аут сајде ра је сте старе ње. Пре ма: Пу товање по Италији: Цр њан ски и Ге те, 243 244. 44 Исто, 183. 45 Исто, 238. Лом па ра не за ни ма ју са мо ау тор ске на ме ре Цр њан ског у по сту па њу с ар хи тек стом већ и оно што је он же лео да пре ћу ти, при кри је или 638

р а з л и ч и т е, а ис т о в е т не уло г е: к њи жев н и к а М и ло ша Ц р њ а н ског, п ри по в е да ча Хип е р бо ре ја ц а и ју на к а к њи г е Код Хи п е рборејац а. 46 Лом п а р а н ај ви ше и н т е р е с ује он ај Ц рњ а нск и ко ји, 1965. г о д и не, до вр ша ва рад на ро ма ну: док се до ју на ка Хи п е р бо ре ја ц а до п и р е од г о в о р ом на п и т а њ е ко де л а, до при по ве да ча Хи п е р бо ре ја ц а одг о в о р ом н а п ит а њ е ко го в о р и и ко чи та, до тле се до Цр њан ског с т иже т ек к ада с е у п и т а мо ко ег зи с т ен ц и ја л но - е т и ч к и ис п у њ а в а на лог при че Хи п е р бо ре ја ц а? 47 Из то га про ис хо ди да, у овом конт ек с т у, Ломпар ов Ц р њ а н ск и н и је св о д и в на ау т ор ск и би о г р а ф ск и су бјект, већ да под ра зу ме ва (чи сту) свест угра ђе ну у текст. За ни мљи во је да се у том по гле ду ова два есе ја до пу ња ва ју, дел ују ћ и к а о д в е ф аз е ис т ог ист р а ж ив ачког п р о це с а: оно ш т о у е с е ју Ше т ње п о Ри м у: Ц р њ а н ск и и С т ен да л з а по ч и њ е кон с т а та ци јом да су Хи п е р бо реј ци рома н једне ч ит а лач ке све с т и, у т ек с т у Пут овање п о Ит алији: Ц рња нск и и Ге т е окончава се п рец изн и м од р е ђе њ ем егзис т ен ц и ја л ног и он т о ло ш ког с т а в а т е св е с т и, т ог ја ко је се афи р ми ше ра з ли ко вањем и ње го вог п ротивречног етоса који, скри вен, од лу чу је о на ра ци ји. Ње гов уну тра шњи рас кол је об јаш њи в у п р а в о р а с ло ја в а њ ем п ри по в е дач ке св е с т и: с јед не с т р а не је ју нак из вре ме на у ко јем је још увек по сто јао ап со лут, а с дру ге п ри поведач који је спо знао да по сто ја ње не че га из на д ж ивота рад и че га вре д и ж ивет и 48 н и је ви ше од са мо об ма не. Из то га п роизилази чу дан, п о ме ре н се ман тич ки ефе кат да Цр њан ски сум ња у оно што на в од но не г и р а и да од би ја н и х и л и з а м ко ји оч и т у је 49, од но сно да је са мо ме се би остао тај на, јер, као за ча ран 50, не опа жа про тивреч ност соп стве них тврд њи. Етос Цр њан ског је мо жда и нај бит ни ји чвор Лом па ро ве инт е р п р ет ат и вн е м р е ж е; од ње га се ту мач сло бод но кре ће ка ко по ти сне не све сна ди мен зи ја ре че ни це. Ње го ва скло ност да сим бо лич ки по ред а к т е к с т а р а з м о т р и с а п с и хо а н а л и т и ч ко г с т а н о в и ш т а т е о р и ј с к и је о с л о њ е н а на Делезов и Лаканов модел субјек тивности, односно на посредно проблемат и з о в а њ е ж а н р а ау т о би о г р а фи је к а о св е сне н а ме р е ау т о по р т р е т и с а њ а : п ри с т у п с а моме с еби је пос р е до в а н зн а ц и м а к у л т у р е, т а ко д а ч и т а в е о б л а с т и с опс т в еног б и ћ а о с т а ј у н е д о с т у п н е, д е ф о р м и с а н е и л и н е п о з н а т е. И з т о г а б и п р о и з и л а з и л о д а хе р м е н е у т и ч а р б о љ е п о з н а је ау т о р а од њ е г а с а м о г. То Ло м п а р д е м о н с т р и р а у есе ју П ут о в ањ е п о Ит а л и ји: Ц р њ а н с к и и Ге т е, н а п р и м е ру Ф р ој д о в е п р и ч е о чо ве ку-ву ку, чи је мо мен те је уо чио у код Цр њан ског у оп се сив ном ва ри ра њу п ра п ри з о ра си ло в а не мај ке - с л у ш к и њ е к р оз с уд би не Кје р ке г о ра, Ст ри н д б е р г а и М и ке л а н ђ е л а, с л у т е ћ и у т о м е њ е г о в у з а т а је н у б и о г р а ф с к у п од л о г у. О в а п р и ч а је је дан од бит ни јих нар тив них чво ро ва у Хи п е р бо ре ј ц и м а, је р ве зу је п риповедне н и т и ко је с е т и ч у ау т с ај де р с т в а, хо мо с ек с у а л но с т и, т е ле сно с т и, а н и ма л и з а ц и је чо ве ка и ин фан ти ли за ци је све та, као и од но са пре ма смр ти. 46 Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 119. 47 П у т о в а њ е п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те, 181 182. 48 Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 172. 49 Исто, 170. 50 Исто, 168. 639

пре ма пита њи ма на ра тив ног по ступ ка или са мо ра зу ме ва ња ју нака, та ко и пре ма пи та њу ње го ве мо дер но сти. 640 5. Лом па р уо ча в а да Ц р њ а н ск и св ој и де о ло ш ко -ис т о ри ј ск и р е са н т и ма н у век по с ре д у је си мб ол и чк и м и л и к улт у рноис т ори јск и м м ре жа ма, 51 од но сно п ри ка зи ва њем по ја ва у ис т о риј ској пе рспект и ви: б е же ћ и од с оп с т в е не ис т ори чно с т и, 52 од но сно од ње не исти не ко ја је н и х и л и с т и ч к а, 53 м и с а о Ц р њ а н ског с е ба ви п р о ш ло ш ћу и, ка ко д у бље у њу по н и ре, по ста је к ри т и ч к и све ра зор н и ја; сâм ње гов по глед с а д р ж и ме х а н и з а м н и х и л и с т и ч ке г р о т е ске и к а ри к а т у р а ли зо вања који свему ума њује или по ри че ху ма ни стич ки по тенц и ја л. С е ма н т и ч к и ис ход т ак ви х пе рспек т и ви з а ц и ја је с т е х ла д на, ни ма ло уте шна свест да је по вра так у про шлост не мо гућ, као што је н е мог ућ е по но в о з а д о би т и и з г у б љ е но в р е м е н и к р о з о с у д у, ни ти кроз ан га жман. 54 Ц р њ а н ск и је у с у ко бу с а св е тскои с т о ри ј ск и м и р е л и г и о зн и м ап со лутима, са ко му ни змом, фа ши змом и па пи змом, као са об ли ци ма апсол утиза ције зла. Он нап ушта све тск и хо ри зонт за рад иза бра ног до ж и вља ја све та 55, у јед ном од мо д у са ау т сај дер ске ег зи стен ци је. 56 51 Цр њан ски се у Хи п е р б о р е ј ц и м а опре де лио за по сред ну и исто риј ски о б л и к о в а н у н е г а ц и ј у п а п и з м а, н а п у ш т а ј у ћ и а к т у е л н о с т с в о ј е т ем е у к ор и с т к њи же в н и х п о с т у п а к а с у б в е р з и је ко ји, б и л о д а с у п а р о д и ј с к и и л и о с ц и л и р а ј у и з ме ђу и р о н и је и г р о т е ске, у в ек де м и с т и фи к у ју и де с т ру и ра ју па п и з а м у ск ла д у са он то ло шким ис ку ством Хип е р бореја ц а. Пре ма: Ше т ње п о Ри м у: Ц р њ а н ск и и Стен дал, 131. 52 Ло м п а р ко р и с т и п о ја м и с т о р и ч н о с т у сми слу ко ји су му да ли Дил тај и Х ај д е г е р: ч о в е к п о с т о ји у хо р и з о н т у т р а д и ц и је ко ја ус л о в љ а в а њ е г о в у с а м о с п о з н а ј у. Ви д и: М и х а л П а в е л М а р ков с к и, Хе р м е н е у т и к а, у : А н а Бу ж и њ с к а, Ми хал Па вел Мар ков ски, Књи жев не те о рије XX ве ка, прев. Ива на Ђо кић Са ундер сон, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2009, 187 211. 53 Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 167. 54 И з г у би в ш и кон к р е т но с т свог в р е ме на, ш т о м у ис т о ри ј ско -по л и т и ч к и мо же корис т и т и, фи г у ра П и ја X I I у Хи пер бо реј ци ма не мо же ра ч у на т и на поврата к тог вре ме на ако би не ко хтео да је одво ји од по ко ља ко ји јој за у век при па да ју: кари к а т у ра, сек су а л но озна че н и л и це ме р, ма ск а са ц р т а ма к лов на, П и је X I I ос т а је во шта на фи гу ра по ко ља. Пре ма: Шет ње по Ри му: Цр њан ски и Стен дал, 132. 55 П у т о в а њ е п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те, 231. 56 Ако у тек сту ал ном ис ку ству Х ип е р б о р е ј а ц а п р е п о з н а ј е м о п р о д о р т у ђ е г т е к с т а ко ји н о с и н е в и д љи в е о з н а ке ау т о р с ке р е д а к ц и је, к а о и п о в л а ч е њ е ау т о р ске е г з ис т е н ц и је, п р е ко ов е не вид љив о с т и, н а м а р г и н у п ри по в е д а њ а, ш т о о м о г у ћ а в а п о с т о ја њ е т е к с т а - н а - м а р г и н и, а ко у ј у н а ко в о м и с к у с т в у с а г л е д а м о мар ги нал но би ће у мо ду си ма аут сај де ра и ре зиг на ци је, ако у он то ло шком ис куству Хипербо рејаца препознамо пак биће - на маргини као незаустављиво помера ње би ћа ка гра ни ци, у јед ном ис тра жи ва њу и дис пер зи ји би ћа ко је при па да у б р з а н ој ф р а г м е н т а р и з а ц и ји, о н д а п р и с у с т в о м а р г и н е п о в е з у је т р и р а з л и ч и т а н и в о а п р и п о в е д а њ а Ц р њ а н с ко г. П р е м а : П у т о в а њ е п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те, 241.

О с л а њ а ју ћ и с е на с т у д и ју Х а н с а М а је р а, 57 Лом пар не ту ма чи аутсај де р с т во ка о и н т и ма н удес Ц р ња н ског, већ у ш и ро ком конт екс т у, као је дан од глав них про бле ма европ ске кул ту ре у по след ња два ве ка ње не исто ри је, и као до каз из ја ло вље но сти гра ђан ског просве ти тељ ства оли че ног у Стен да лу и Ге теу. 58 Лом пар до ла зи до, на из глед, па ра док сал ног за кључ ка да у интен ц иона лнос т и ау т сај де р ст ва Ц р њан ског, у сво је вољ ном одбијању с а в р е ме но с т и и њ е н и х д ру ш т в е н и х но р м и, не ма по бу не: ви до ви мо дер ног ин ди ви ду а ли зма ко ји су Цр њан ском би ли на рас по лаг ању, кор ач ањ е с а мо с т а л н и м п у т е м н а н а ч и н с а зн а в а њ а св е т а, као што то чи ни Фа уст, или на на чин по ри ца ња све та, ка ко чи ни Дон Ки хот, или на на чин осва ја ња све та, као што чи ни Дон Жу ан, или на на чин одва ја ња од све та, ка ко чи ни Ро бин зон, по ста ли су од ви ше с а в р е ме н и, з б ог че г а не од г о в а р а ју по к р е т у по в л а че њ а у н ут а р св е т а који је т е ме љ њ е г о в ог e t h o sa. 59 О т у да о снов н и ег зистен ци јал ни им пулс Цр њан ског не са др жи пре тен зи је да се са временост огра ни чи ни ти да јој се су прот ста ви, већ се, пре ма ње го вим реч има, м имои ла зи са с т в ар но ш ћу пре би ло к а к вог од би ја њ а и л и п ри х ва т а ња оно г а ш т о је са вре ме но ; 60 он је ск ри ва ње и с т ра т е г и ја ми ми кри је ко ја је, на пла ну на ра тив не тех ни ке, усло ви ла да леко с е ж а н п р од о р д р уг и х т е к с т ов а у (...) к аз и в а њ е, 61 а на пла ну и ден т и т е т а нар а т и в не св е с т и до в е л а до и ма г и на р ног н и ш т а ви л а, ол и че ног у л а к у на ма у ко ји ма п р е би в а не ви д љи ви л и к ч и т а о ца ко ји п ри по в е да Хи п е р бо ре ј ц е. 62 У т о ме с е к ри је још је да н па ра докс ау т сај де р с т в а Ц р њ а нског: оно ни је пу ко пре би ва ње на мар ги ни, већ плод ре зиг на ци је и лу цидно с т и ко ја је, о брн ут о п р опорц и она лна знача ју по је д и н ца, зна к да пе сник не п р ис в аја иск ус т в о д уховног с а мома рг инал из ов ањ а. Зах в а љу ју ћ и т а к в ом и н т е лек т у а л ном с т а ву, Ц р њ а н ск и је мо де р а н 57 У на ра тив ној мре жи Хи пер бо ре ја ца пре по зна ју се број ни мо ду си аутс ајд е рс т в а : оп аж ањ е в л ас т ит ог ау тс ај д е рс ког с у бје кт и в и т е т а ; ус а м љ е н о с т ко ја с е и з у з и м а и з з а јед н и ц е; с к л о н о с т к а м о т и в и с а н о од а б р а н ој г р у п и м и с л и л а ц а, п и с а ц а и у м е т н и к а ; н а п у ш т а њ е о с е ћ а њ а д у ж н о с т и у о б л и к у к а т е г о р и ч ко г и м п е р ат ив а, ј е р а у тс а ј д е р о в ч и н н е м о ж е б и т и м а к с и м а о п ш т е г з акон од а вс т в а ; осо бен из бор то по са ме лан хо ли је и ми зан тро пи је. Пре ма : Пу то ва ње по Ита - л и ји: Цр њан ски и Ге те, 230. 58 З а н и м љи в о је д а, з а р а з л и к у од М а је р а ко ји, у с а р к а с т и ч но -и р о н и ј ском ус в а ја њу в е ћ и н с ке т ач ке г л е д и ш т а, ау т с ај д е р е н а з и в а ч у д о в и ш т и м а, Ло м п а р ч у до ви ш т ем на зи в а је д и но На по лео на, ш т о би мо гло да и м п л и ц и ра да с е њ е г о в а с п о з н ај н а п о з и ц и ја н а л а з и из ван о п и с и в а н о г с в е т а. 59 П у т о в а њ е п о Ит а л и ји: Цр њан ски и Ге те, 245. 60 Исто, 180. 61 Исто, 240. Лом пар је ука зао и да исто риј ска име на ко ја се у Хи п е р б о - р е ј ц и м а н а г о м и л а в а ј у н и с у и з а б р а н а н а с у м и ч н о, в е ћ у з а в и с н о с т и од њи хо в о г д о п р и н о с а ау т с ај д е р с ко м и д е н т и т е т у. 62 Исто, 239. 641