LIST GRADA BEOGRADA ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ. Година LXI Број септембар године Цена 265 динара

Transcript

1 ISSN LIST GRADA BEOGRADA Година LXI Број септембар године Цена 265 динара Скупштина Града Београда на седници одржаној 26. септембра године, а на основу члана 35. став 7. Закона о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/15) и члана 31. Статута Града Београда ( Службени лист Града Београда, бр. 39/08, 6/10, 23/13 17/16 одлука УС), донела је ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЛОКА ИЗМЕЂУ УЛИЦА ТОШИН БУНАР, ТРО- ГИРСКЕ, ПЕТРА КОЧИЋА И СКАДАРСКЕ, ГРАДСКА ОПШТИНА ЗЕМУН 1. Општи део 1.1. Правни основ Правни основ за израду плана детаљне регулације блока између улица Тошин бунар, Трогирске, Петра Кочића и Скадарске, градска општина Земун чине следећи документи: Закон о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/14); Одлука о изради плана детаљне регулације блока између улица Тошин бунар, Трогирске, Петра Кочића и Скадарске, Градска општина Земун ( Службени лист Града Београда, брoj 37/16) и Правилник о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања ( Службени гласник РС, број 64/15) Повод и циљ израде плана Предметно подручје није детаљно урбанистички разрађено. Предметни простор се налази у обухвату Генералног урбанистичког плана Београда ( Службени лист Града Београда, број 11/16) и Плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе Град Београд, целине I XIX ( Службени лист Града Београда бр.20/16 и 97/16). Према Плану генералне регулације, предметна територија предвиђена је за зону мешовитих градских центара у зони више спратности зона М4, за коју је обавезна израда плана детаљне регулације. Циљ је да се, кроз сагледавање просторних могућности саме локације, непосредног и ширег окружења, као и постојећих и планираних инфраструктурних веза, нађе оптимално просторно-програмско решење које ће представљати реалан и економски оправдан оквир за изградњу објеката у блоку. Циљеви доношења одлуке о изради предметног плана су: дефинисање јавног интереса; стварање планских могућности за унапређење коришћења постојећих и изградњу нових садржаја; обезбеђивање капацитета техничке инфраструктуре за постојећу и планирану изградњу; очување и побољшање услова животне средине; увођење самоодрживог система, еколошки стабилног Граница подручја плана Предметним планом обухваћен је део подручја Градске општине Земун, блок између улица Тошин бунар, Трогирске, Петра Кочића и Скадарске улице. Границом је обухваћен део Трогирске улице, Скадарскa улицa у целини, као и Улица Петра Кочића од Трогирске улице до Скадарске и даље постојећом стазом до укрштања са Улицом Јернеја Копитара. Предметни простор се налази већим делом у централној зони, у оквиру целине VII Центар Земуна, Горњи Земун, Велико ратно острво и једним мањим делом у оквиру целине IX Центар Новог Београда, Првобитни Нови Београд. Све катастарске парцеле обухваћене планом припадају КО Земун: Целе парцеле: 2123, 2124, 2125, 2128/1, 2129, 2130/1, 2130/2, 2130/3, 2130/4, 2130/5, 2130/6, 2130/7, 2130/8, 2130/9, 2131/1, 2131/2, 2134, 2135, 2136, 2137/1, 2137/2, 2138 и Делови парцела: 2122, 2117, 2118, 2119, 2126, 2128/2, 2132, 2133, 2140, 2141, 2142, 2143, 2144/1, 2144/2, 2370/1 и 2436/1. Површина обухвата плана износи око 1,89 ha. У случају неслагања наведених бројева парцела и граница катастарских парцела, у оквиру граница плана, меродаван је графички прилог 01/Катастарско-топографски план са границом обухвата Условљености из плана вишег реда План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе Град Београд, целине I XIX ( Службени лист Града Београда, бр. 20/16 и 97/16) Предметно подручје се налази у оквиру Централне зоне и припада Целини VII Центар Земуна, Горњи Земун, Велико ратно острво и једним мањим делом целини IX Центар Новог Београда, Првобитни Нови Београд. Граница централне зоне поклапа се са трасом Улице Тошин бунар. Према Плану генералне регулације ( Службени лист Града Београда, бр. 20/16 и 97/16) на предметном простору планиране су површине остале намене и то мешовити градски

2 Број 68 2 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар центри, а од површина јавних намена, мрежа саобраћајница. Према типологији, предметни блок се налази у зони М4 зона мешовитих градских центара у зони више спратности Урбанистичке обавезе Плански основ за израду плана je: План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе Град Београд, целине I XIX ( Службени лист Града Београда, бр. 20/16 и 97/16). Ободне саобраћајнице и непосредно окружење разрађивани су важећим плановима. Однос овог планског документа, према решењима и утицајима из усвојених урбанистичких планова који се граниче са предметном територијом, дефинисан је на следећи начин: План детаљне регулације подручја између комплекса Правно-биротехничке школе Димитрије Давидовић и улица Петра Кочића, Трогирске и Тошин бунар, Градска општина Земун ( Службени. лист Града Београда, број 75/13). Овај план се преклапа са територијом наведеног плана у делу Трогирске улице, између Тошиног бунара и Нове 1 због инфраструктуре, па се усвајањем овог плана наведени План у тој зони ставља ван снаге у делу инфраструктуре. План детаљне регулације дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута, градске општине Земун и Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 99/16). Овим планом обухваћен је део Улице Тошин бунар у делу раскрснице са Трогирском улицом због инфраструктуре, па се усвајањем овог плана, План детаљне регулације дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута у тој зони допуњује у делу инфраструктуре. План детаљне регулације за изградњу магистралног топловода од котларнице Сава Ковачевић до грејног подручја топлане Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 51/08). Овај план се поклапа са наведеним планом у делу раскрснице улица Петра Кочића и Јернеја Копитара, па се усвајањем овог плана, наведени план у тој зони допуњује у делу топлификације Подлоге за израду плана Овај план детаљне регулације ради се на следећим подлогама: Дигитализовани катастарско-топографски план 1:500 Геотехника, д.о.о, Београд, Геодетски план водова 1: Републички геодетски завод, Центар за катастар непокретности, Београд 2. Оцена постојећег стања 2.1. Локација Предметни план се налази на граници између две градске општине: Земун и Нови Београд, и представља јужну тачку уласка у центар Земуна. С обзиром на то да је Улица Тошин бунар, која је контактна саобраћајница на коју се орјентише и наслања предметни план, трговачко-пословна улица ширег градског значаја, западни део блока уз Тошин бунар је директно орјентисан и чини део те целине, док је источни део повученији и нешто мање изложен. Природне погодности терена и положај ове урбанистичке целине у односу на Улицу Тошин бунар, условили су насељавање у виду породичне и вишепородичне стамбене изградње различитог бонитета, као и једног већег производног комплекса, који је данас трансформисан у комерцијалне делатности и коришћен од стране више привредних субјеката различитих типова делатности Постојећи начин коришћења земљишта Увидом у стање парцела и објеката на терену и на основу приложене документације, а сагледавајући и анализирајући контекст и непосредно окружење, може се констатовати следеће: успостављена је основна регулација ободних саобраћајница и објеката и постоји јасна парцелација; терен у обухвату границе је у врло благом нагибу у правцу југоистока, тј. од Улице Тошин бунар ка Улици Петра Кочића са распоном висинских кота између 72,70 и 74,60 мнв; услед нагиба терена од северозапада ка југоистоку, простор се одликује повољном и добром осунчаношћу погодном за становање; парцеле стамбене намене су релативно правилног облика са објектима уз регулациону линију или незнатно повученим од ње; приликом изградње објеката у прозводном комплексу (делатности смештене између улица Тошин бунар и Петра Кочића) није се водило рачуна о парцелацији, па су постојеће катастарске парцеле различите величине и облика, неке су субстандардне, а објекти су изграђени преко више катастарских парцела. На предметном простору постоје три основне намене: становање (породично и вишепородично), комерцијалне делатности и здравство: 1. Објекти породичног становања су релативно доброг бонитета, у већини случајева се ради о градским вилама спратности П+Пк. Изузетак је пар парцела уз Тошин бунар са више објеката мањих димензија партаја, призмене спратности. На подручју обухвата плана, постоје два објекта колективног становања, спратности П+1, један на углу Тошиног бунара и Скадарске улице и један у Скадарској улици. Оба објекта су релативно лошег бонитетног стања. 2. Делатности су већином концентисане на подручју комплекса бивше фабрике Лола флуидоматик. Ради се о различитим комерцијалним и привредним, као и спортским садржајима: шлеп служба, штампарија Graphicroom, криминолошка академија, курирска служба Блиц, АBC Marketing, Edita 2014, Fragment auto, Germanika Office hair and nails, као и Кикбокс клуб Таurunum. 3. На углу улица Васе Пелагића и Скадарске, на парцелама КП 2137/1 и 2138 КО Земун, изграђена је Општа болница Analife са два објекта спратности П+Пк и П+1. Објекти су углавном изграђени као слободностојећи, ређе једнострано или двострано узидани спратности од П до П+1. Квалитет постојећих објеката је врло различит и креће се од објеката изузетно лошег бонитета (партаје) до врло добрих и квалитетних објеката (стамбени фонд изграђен у скорије време, као што је нпр. нови објекат болнице). Постојеће намене простора су дефинисане у графичком прилогу 02/Постојећа намена површина Саобраћајна мрежа Простор посматраног плана ограничен је са западне стране Улицом Тошин бунар, са јужне стране Скадарском, са источне стране Улицом Петра Кочића и са северне стране Трогирском улицом.

3 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број 68 3 У постојећој уличној мрежи града Улица Тошин бунар има функционални ранг градске магистрале, док остале улице у обухвату посматраног плана представљају део секундарне уличне мреже града и служе за приступ конкретним садржајима. У постојећем стању на свим наведеним улицама, где за то постоје просторне могућности, се врши се паркирање возила у уличном профилу, на уличним фронтовима, и то пола на тротоару, пола на коловозу или на тротоару, чиме се деградирају све површине уличног профила. На тај начин пешаци су принуђени да силазе на коловоз чиме ометају динамички саобраћај, смањују брзину саобраћајног тока и директно угрожавају сопствену безбедност. Стационирање возила представља проблем, као и на већини територије градског подручја. За већ изграђене објекте није решен проблем паркирања, те се возила углавном паркирају дуж улица и на тај начин ометају кретање пешака по тротоарима. Предметни простор је добро опслужен аутобуским линијама ЈГПП-а. У пocтojeћeм cтaњy дуж Улице Тошин бунар, саобраћа више аутобуских линиjа jaвног градског саобраћаjа и то: 18: Медаковић 3 Земун (Бачка), 45: Блок 44 Земун (Нови град), 78: Бањица 2 Земун (Нови град) Комунална мрежа Водоводна мрежа и објекти Предметно подручје припада првој висинској зони водоснабдевања из београдског водоводног система. Дуж улица предметног простора, постоји изграђена дистрибутивна водоводна мрежа која непосредно снабдева водом потрошаче. Дуж целе трасе Улице Тошин бунар, налази се траса примарног цевовода промењивог пречника од Ø 700 mm (В1Л700) до Ø 900 mm (В1Л900). Уз локацију предметног плана, осим наведеног цевовода који је у овој зони пречника Ø 800 mm (В1Л800), пролазе и дистрибутивни цевоводи (В1Л150) Ø150 mm и (В1А150) Ø150 mm. У границама предметног плана постоји следећа водоводна мрежа: Ø 80 mm (В1Л80) у Скадарској улици; Ø 80 mm (В1Л80) у Улици Петра Кочића и Ø 150 mm (В1Л150) у Трогирској улици. Постојећи цевоводи Ø 80 mm су недовољног капацитета и у лошем стању. Положај постојеће водоводне мреже приказан је у Катастру Републичког геодетског завода и подлогама ЈКП Београдски водовод и канализација. Канализациона мрежа и објекти Предметно подручје припада Централном канализационом систему где се канализација врши према сепарационом принципу. Главни реципијент за употребљене и атмосферске воде са предметног подручја је КЦС Карађорђев трг, која према тренутном стању потискује употребљене и атмосферске воде директно у Дунав. Планирано је да се употребљене воде, уз помоћ црпне станице, потискују у правцу КЦС Ушће. Атмосферске воде ће се потискивати у Дунав. Дуж улица предметног плана изграђена је следећа канализациона мрежа: У Улици Петра Кочића кишни колектор Ø 800 mm, који услед тренутног недостатка фекалне канализације, функционише као општи колектор. У Улици Тошин бунар која је ван границе овог плана је факални канал Ø 250mm. У осталим улицама није изграђена канализација. Овакво стање указује на недовољан обим изграђеног система канализационе мреже. Положаји постојеће канализационе мреже приказани су у Катастру постојећих инсталација Републичког геодетског завода и подлогама ЈКП Београдски водовод и канализација. Електроенергетска мрежа Унутар постојећег комплекса Лола флуиодматик, налази се ТС 10/0,4 kv (3-947), која се ширењем регулације Тошиног бунара (ПДР дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута, градске општине Земун и Нови Београд) измешта на локацију непсредно уз границу предметног плана. У оквиру предметног подручја налази се више надземних и кабловских водова 1kV и водова јавног осветлења. ТК мрежа Предметни комплекс припада подручју АТЦ Земун. Приступна тк мрежа изведена је као подземна. У оквиру предметног плана дуж Трогирске улице положен је бакарни тк кабл на који су прикључени објекти индивидуалног становања. Сви остали телекомуникациони објекти су ван граница предметног плана. Топловод на мрежа и објекти У оквиру границе Плана на систем даљинског грејања топлане ТО Нови Београд путем постојеће магистралне топловодне мреже пречника Ø508,0/710 mm (ДН500) у Улици Јернеја Копитара и топловодног прикључка Ø76.1/140 mm (ДН65) у Улици Петра Кочића, прикључен је само постојећи објекат у Улици Петра Кочића бр. 34. Температурни и притисни режим топловодне мреже за грејно подручје ТО Нови Београд износи: Грејање: 120/55 С и НП16 бар, повезивање корисника индиректно путем топлотних подстаница. Прекид у грејању је ноћно са перспективом без прекида рада 24 часа дневно. Припрема потрошне топле воде (ПТВ): 65/22 С, НП16 бар, у току грејне сезоне постоји могућност припрема ПТВ са ноћни прекидима. Гасоводна мрежа и објекти На предметном простору не постоји изведена гасоводна мрежа и постројења.

4 Број 68 4 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар Табела бр. 1 Постојећи урбанистички параметри и капацитети намена површина парцела (према наменама) површина под објектима површина помоћних објеката слободне и зелене површине БРГП укупно БРГП становање БРГП делатности однос становање/ делатности број станова број становника број радних места индекс заузетости (Из) максимална густина корисника m m m % m m m % % ком ком ком % ст+зап./ha остала здравствена установа 714,6 309,0 48,0 357,6 50,0 618, , ,0 намена делатности 8118,3 3570,2 287,6 4260,4 52,5 5810, , ,9 породично становање 5363,5 1365,1 519,5 3478,9 64,9 2702,1 2702, ,2 вишепородично становање 786,7 173,7 79,5 533,5 67,8 430,0 430, ,8 Укупно остало 14983,1 5418,0 934,6 8630,5 57,6 9561,0 3132,1 6428, ,1 јавнo саобраћајне површине 3909, , Укупно план 18892,2 5418,0 934, ,6 66,4 9561,0 3132,1 6428, ,0 3. Планирани начин коришћења земљишта 3.1. Oбразложење концепта И поред амбијенталних и архитектонских разлика у квалитету и просторним потенцијалима, Улица Тошин бунар са својим окружењем представља јединствен градски простор који је потребно сагледавати у континуитету. Због тога је један од циљева израде и овог плана да се трансформацијом предметне градске зоне створи јасан и препознатљив идентитет простора. Нова регулација и проширење Тошиног бунара има за последицу нову организацију блокова и потребу редефинисања осталог саобраћаја у окружењу. У циљу организоване и планиране изградње којом се, подизањем опремљености локације и квалитета појединачних објеката, побољшавају услови живота у ширем подручју, неопходно је поштовање три основна принципа: 1. склад са изграђеним структурама, уз поштовање контекста локације; 2. формирање урбанистичког решења у контексту ширег окружења, блока, суседних блокова и шире зоне; 3. поштовање регулације и стечених урбанистичких обавеза у саобраћају и инфраструктури. Потребне и предвиђене транформације простора имају значајне последице на план у погледу дефинисања концепта и захвата у саобраћајној матрици, првенствено у погледу проширења регулација постојећих саобраћајница, нарочито Улице Тошин бунар. Проширењем и реконструкцијом Улице Тошин бунар, предметна зона постаје јако саобраћајно чвориште на уласку у централну зону Земуна чиме се фаворизује изградња комерцијалних садржаја и постепена трансформација становања из породичног у вишепородично становање са делатностима у приземљима. Наведена трансформација на терену није још увек започета, али ширењем Тошиног бунара према предметном блоку, она је неминовна, па је плански потврђена кроз урбанизацију предметних блокова остваривањем могућности економски исплативе реконструкције. Планским решењем створени су услови да се дотрајали грађевински фонд у блоку замени новим уз повећање бруто површине. У свим објектима дуж Улице Тошин бунар планирано је нестамбено приземље и први спрат. На парцелама које су припадале производном комплексу Лола флуидоматик и у којима су тренутно смештене делатности широког спректра, планом је предвиђена замена објеката новим трговачким комплексом. Планом није предвиђено задржавање или рушење постојећих објеката, већ je датa намена површина, капацитети зона и правила градње. За рушење су предвиђени они објекти који улазе у регулацију јавних површина. Паркирање возила планира се у подземним гаражама у оквиру парцеле и паркирањем на слободном делу парцеле или у приземљу објекта у комерцијалној зони. Најближи објекти примaрне заштите у којима становници предметног подручја могу остварити здравствену заштиту су: Централни објекат Дома здравља Земун у Улици Раде Кончара 46, удаљен око 2,7 km од предметног подручја и Здравствена станица Доњи град у Улици авијатичарски трг 7, удаљена око 1,6 km од предметног подручја. У складу са планираним повећањем броја становника, на предметном простору није потребно планирати изградњу нових објеката здравствене заштите. Такође, постојећи капацитети у предшколским и школским установама у суседним блоковима су довољни за прихват дела популације која им гравитира. Планом су одређене зоне, тј. функционалне целине, у оквиру којих је могуће остварити планиране намене, а према правилима грађења и коришћења простора која су дефинисана за сваку зону понаособ. У оквиру сваке зоне, планом су дефинисане карактеристичне, преовлађујуће намене Намена површина Планиране намене простора су дефинисане графичким прилогом 03 /Планирана намена површина. Овако дефинисане намене представљају преовлађујућу, доминантну намену на том простору. Свака намена подразумева и друге компатибилне намене. Планиране намене површина дефинисане су у оквиру различитих начин а коришћења земљишта: Површине јавне намене чине: 1. Јавне зелене површине: сквер; 2. Инфраструктурни коридор; 3. Саобраћајне површине; Површине остале намене чине: 1. Делатности: ЗОНА К комерцијалне делатности, h=12 m. 2. Становање: ЗОНА С1 породично становање, П+1+Пк/Пс, ЗОНА С2 вишепородично становање, П+6+Пс. 3. Интерне саобраћајне површине Површине јавне намене Јавне зелене површине сквер У склопу обухвата плана је предвиђена изградња уређене зелене површине на углу Тошиног бунара и Трогирске улице.

5 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број 68 5 Ради се о јавном урбаном простору, тзв. урбаном џепу који је величином и обликом прилагођен контекстуалним условима. Површина је предвиђена да се уреди као зелена парковска површина, односно пјацета са зеленилом, стазама, клупама за одмор и сл. Инфраструктурни коридор Наведени јавни простор у овом плану предвиђен је као инфрастуктурни коридор којим ће се планирани топловод у Улици Петра Кочића прикључити на постојећи топловод у Улици Јернеја Копитара. Саобраћајне површине су детаљно описане у поглављу Површине остале намене Зона К комерцијалне делатности, max. h=12m На простору некадашње фабрике Лола флуидоматик која се налази између Улице Тошин бунар, Васе Пелагића и Петра Кочића и који чини језгро предметног блока, предвиђена је изградња трговачког центра, односно објекта трговине прехрамбеним производима на мало (хипермаркет Lidl ), максималне висине објекта h=12 m и индекса заузетости Из=60%. Комплекс је 100% пословни и потребно га је реализовати на јединственој грађевинској парцели. Колски приступ парцели се остварује из Улица Тошин бунар и Петра Кочића. Из Улице Петра Кочића, приступ се остварује преко интерних саобраћајних површина (ГП2 и ГП3). Паркирање је предвиђено надземно на парцели и у приземљу објекта, али се дозвољава и изградња подземне гараже. У зони К, објекат се поставља као слободностојећи. Комерцијалне делатности, попут тржног центра, хипермаркета, трговачког центра и сл. и у урбанистичком и обликовном смислу треба да представљају целину. У овој зони није дозвољено становање. Нарочито је важно обратити пажњу на спољно уређење комплекса, блоковско зеленило, продоре кроз комплекс, колске и пешачке приступе, улазе у објекте и сл. Обавезна је јединствена парцела у овој зони, а реализација комплекса је могућа фазно. Зона С1 породично становање, П+1+Пк/Пс Зона породичног становања обухвата јужну страну Трогирске улице на североистоку обухвата Плана, на парцелама где се и у постојећем стању налазе породични стамбени објекти релативно доброг бонитетног стања. Предвиђени максимални урбанистички параметри дефинисани за ову зону су спратност П+1+Пк/Пс и индекс заузетости Из=40%. Објекти се могу поставити као слободностојећи, двојни (два једнострано узидана објекта на засебним парцелама) или као објекти у низу (мин. три објекта у низу). Карактер ове целине треба да буде дефинисан квалитетним породичним становањем, типа градске виле, са уређеним предбаштама и унутрашњим двориштима. Максимални проценат делатности на нивоу парцеле је 10%. Зона С2 вишепородично становање, П+6+Пс Вишепородично становање је предвиђено у делу блока уз Улицу Тошин бунар, односно између Тошиног бунара, Скадарске улице и Васе Пелагића и у делу између улице Васе Пелагића, Скадарске и Улице Петра Кочића. У зони С2, предвиђена је изградња вишепородичних објеката у компактом блоку, спратности П+6+Пс и индекса заузетости Из=60%. Објект и се постављају у низу (двострано узидани), обликовно су репрезентативни и прилагођени амбијенту. Однос становања и делатности је 0 100%: 100 0%, осим код објеката уз Улицу Тошин бунар, где су приземље и први спрат обавезно нестамбени. Паркирање се предвиђа на парцели (у подземним гаражама и на слободној површини парцеле). У оквиру стамбених објеката, у овој зони могу се наћи простори намењени делатностима, под условом да не ремете комфор становања и не угрожавају животну средину. Компатибилни садржаји становању су: трговина, пословање, угоститељство, занатске услуге (уз поштовање услова заштите животне средине, првенствено у односу на буку и загађење ваздуха), предшколске установе капацитета до 30 деце, здравствене установе, сале за рекреацију, гараже и сл., а према стандардима за ту врсту објеката и према условима из овог плана. Интерне саобраћајне површине Између Улице Петра Кочића и зоне комерцијалних делатности (зона К), планиране су две парцеле интерних саобраћајних површина (ГП2 и ГП3) у површинама остале намене. Графички приказ поделе на зоне дат је у прилогу 03/Планирана намена површина. Табела бр. 2 Планирани урбанистички параметри осталог грађ. земљишта по зонама Ознака зоне намена спратност/ висина објеката ЗОНА К Комерцијалне делатности h = 12 m 60 ЗОНА С1 Породично становање П+1+Пк/Пс 40 ЗОНА С2 Вишепородично становање П+6+Пс 60 урбанистички параметри Из (%) посебне условљености јединствена грађевинска парцела уз Улицу Тошин бунар, приземље и први спрат обавезно нестамбени. Напомена: Бруто развијена грађевинска површина (БРГП) парцеле је збир површина свих надземних етажа објекта, мерених у нивоу подова свих делова објекта спољне мере ободних зидова (са облогама, парапетима и оградама). Индекс заузетости парцеле (Из) је однос габарита хоризонталне пројекције изграђеног или планираног објекта и укупне површине грађевинске парцеле, изражен у процентима. У прорачун бруто развијене грађевинске површина (БРГП) парцеле не улазе етаже испод коте приземља намењене паркирању возила у оквиру подземних гаража, смештају неопходне инфраструктуре и смештају станарских остава. Табела бр. 3 Биланс постигнутих површина под грађевинским земљиштем јавне и остале намене Грађевинско земљиште јавне намене Грађевинско земљиште остале намене УКУПНО ПЛАН 0,45 hа 1,44 hа планирано зеленило - сквер 170 m инфраструктурни коридор 647 m саобраћајнице m Укупно: m = 0,45 hа зона К комерцијалне делатности m зона С1 становање m Зона С2 становање m интерне саобраћајне површине 822 m Укупно: m = 1,44 hа m = 1,89 hа 3.3. Правила парцелације Простор плана детаљне регулације подељен је на парцеле у оквиру земљишта јавне и остале намене.

6 Број 68 6 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар Парцеле у оквиру земљишта јавне намене Парцеле у оквиру земљишта јавне намене дефинисане су аналитичко-геодетским елементима за обележавање, а на основу података из топографске подлоге, дати су у графичком прилогу 05/План парцелације површина јавне и остале намене. Табела бр. 4 Грађевинске парцеле у оквиру земљишта јавне намене бро ј грађ. парцеле намена укупна површина (m ) 1 Васе Пелагића 409,6 део: 2131/1 катастарске парцеле КО Земун 2 Скадарска 827,9 делови: 2131/1, 2136, 2137/1, 2137/2, 2139, 2141, 2142, 2143, 2144/1 и 2144/2 3 Петра Кочића 1857,6 делови: 2130/1 и 2370/1 4 Зеленило сквер 170,1 део Инфраструктурни коридор (продужетак Петра 646,8 делови: 2370/1 и 2436/1 Кочића) укупно 3912,0* * У укупну површину грађевинског земљишта јавне намене не улази: део Трогирске улице обухваћен предметним планом, јер је регулација и парцелација предметне улице дефинисана Планом детаљне регулације подручја између комплекса Правно-биротехничке школе Димитрије Давидовић и улица Петра Кочића, Трогирске и Тошин бунар, градска општина Земун ( Службени лист Града Београда, број 75/13). Овим планом део Трогирске улице се ставља ван снаге у делу инфраструктуре део Улице Тошин бунар који је обухваћен предметним планом због инфраструктурног прикључка, а који је дефинисан планом детаљне регулације дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута, градске општине Земун и Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 99/16). У случају неусаглашености пописа катастарских парцела и графичког прилога, меродаван је графички прилог 05/ План парцелације површина јавне и остале намене. Парцеле у оквиру земљишта остале намене За парцеле у оквиру земљишта остале намене важе следећа општа правила: Грађевинска парцела мора да излази на јавни пут и да има прикључак на техничку инфраструктуру. Парцеле које су мање површине од минималне прописане планом, не могу се користити за изградњу, већ се само могу припојити суседним парцелама. Свака катастарска парцела може бити грађевинска, уколико има облик и површину која омогућава изградњу објекта у складу са правилима грађења и техничким прописима и која испуњава минималну површину и ширину фронта парцеле у зони у којој се налази. Табела бр. 5 Правила парцелације за грађевинске парцеле у оквиру земљишта остале намене зона врста објекта минимална површина парцеле* (m ) минимална ширина фронта парцеле* (m) зона K Слободностојећи објекат m зона С1 Слободностојећи објекат 500 Двојни објекат (два једнострано узидана објекта на засебним парцелама) Објекти у низу (мин. три објекта у низу) Објекти у низу зона С2 (двострано узидани) * дозвољена су одступања од 10% m m Дозвољена је промена граница планом дефинисаних грађевинских парцела кроз израду пројекта парцелације или пројекта препарцелације, а према условима из овог плана. Спајањем или дељењем парцела, важећа правила изградње за планирану намену и целину се не могу мењати, а капацитет се одређује према новој површини. Није дозвољено спајање парцела суседних зона. Уколико парцела има излаз на више саобраћајница, минимална ширина фронта парцеле је обавезна према свим саобраћајницама. У случајевима у којима није могуће формирати нову грађевинску парцелу на основу правила парцелације, дефинише се обавеза спајања парцелa. Табела бр. 6 Грађевинске парцеле код којих се дефинише обавеза спајања катастарских парцела зона К интерне саобраћајне површине ознака грађевинске парцеле ГП1 катастарске парцеле К.О.Земун целе: 2130/4, 2130/5, 2130/6, 2130/9 и 2131/2 делови: 2128/2 и 2132 ГП2 целе: 2128/1 и 2129 део: 2128/2 ГП3 целе: 2130/7 и 2130/8 С2 ГП4 делови 2140 и Правила регулације и нивелације Регулациона линија Регулационом линијом простор обухвата плана је разграничен на земљиште за јавну и осталу намену. У оквиру регулационих линија саобраћајница дозвољена је изградња искључиво инфраструктурног система подземних инсталација и садња јавног зеленила. Границу плана, према Улици Тошин бунар и делом према Трогирској улици, формирају регулационе линије ових саобраћајница. Регулационе линије приказане су у графичком прилогу 04/План регулације и нивелације Нивелација Планирана нивелација терена постављена је у односу на постојећу нивелацију уличне мреже. Планиране улице, као и планирани пешачки пролази везују се за контактне, нивелационо дефинисане просторе. Планом је дефинисана нивелација јавних површина из које произилази и нивелација простора за изградњу објеката. Висинске коте на раскрсницама улица су базни елементи за дефинисање нивелације осталих тачака које се добијају интерполовањем. Нивелација свих површина је генерална, кроз израду пројектне документације она ће се прецизније дефинисати у складу са техничким захтевима и решењима. Нивелација површина дата је у графичком прилогу 04/ План регулације и нивелације Грађевинска линија и граница грађења Грађевинска линија одређена је у метрима дужним и утврђује се овим планом у односу на регулациону линију. Грађевински објекат поставља се предњом фасадом на грађевинску линију што је дефинисано правилима грађења за сваку зону. Граница грађења одређена је метрима дужним у односу на границу парцеле или аналитичким тачкама и представља линију до које може бити постављен најистуренији део објекта, односно објекат се може поставити на ту границу или се повући од ње. Грађевинске линије подземних етажа (подрумске просторије или гараже) нису посебно дефинисане, већ су

7 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број 68 7 одређене урбанистичким параметрима изградње. Подземне етаже могу заузети максимално 90% површине парцеле, осим у зони С1 где могу заузети max. 70% површине парцеле. У случају када се поклапају подземна грађевинска линија и граница катастарске парцеле, обавезна је израда елабората Мере техничке заштите околних објеката од обрушавања. Грађевинска линија приземља је дефинисана у зони С2 уз Тошин бунар. Одређена је метрима дужним (3,0 метра) и представља ширину повлачења приземља објекта у односу на регулациону и грађевинску линију које се поклапају. Грађевинске линије и границе грађења приказане су у графичком прилогу 04/План регулације и нивелације Висинска регулација Висинске регулације дефинисане су означеном спратношћу и висином објекта у метрима по зонама. Висина објекта је растојање од нулте коте објекта до коте венца. Кота венца је кота надзитка поткровне етаже, односно пуне ограде повучене етаже. Нулта кота је тачка пресека линије терена и вертикалне осе објекта у равни фасадног платна према приступној саобраћајници. При пројектовању нових објеката мора се водити рачуна о усклађивању висине новог са постојећим суседом који по свом грађевинском квалитету и висини има трајни карактер. Планирана спратност и висина слемена, односно венца је обавезна за нове објекте, односно максимална висина до које се може надзидати постојећи. Није дозвољена фазна изградња по етажама (по вертикали) Правила уређења за саобраћајне површине Улична мрежа Простор посматраног плана ограничен је следећим улицама: Тошиним бунаром, Трогирском, Петра Кочића и Скадарском. Обухват предметног плана се наслања на планирану регулацију Трогирске улице која је дефинисана Планом детаљне регулације подручја између комплекса Правно-биротехничке школе Димитрије Давидовић и улица Петра Кочића, Трогирске и Тошин бунар, градска општина Земун ( Службени лист Града Београда, број 75/13) и планирану регулацију Улице Тошин бунар која је дефинисана планом детаљне регулације дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута, градске општине Земун и Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 99/16). У уличној мрежи града, према Плану генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе Град Београд, целине I XIX ( Службени лист Града Београда, бр. 20/16 и 97/16), Улица Тошин бунар има функционални ранг улице првог реда. Улица Тошин бунар уједно омогућава и комуникацију садржаја унутар обухвата плана са садржајима у ширем простору и интерно повезује обухват са основним садржајима у окружењу примајући значајан део моторног и пешачког саобраћаја. Остале улице које су у обухвату предметног плана су: Скадарска, Петра Кочића, Васе Пелагића и Трогирска, представљају део секундарне уличне мреже града и служе за приступ конкретним садржајима у обухвату посматраног плана. Профил Улице Петра Кочића је 12,0 m, чини га коловоз ширине 6,0 m кога обострано прате тротоари ширине по 3,0 m. На делу трасе, на непарној страни улице од бр. 45 до 51, тротоар је до постојећих граница парцела и има ширину 4,7 m чиме се задржава простор за реконструкцију постојећег дрвореда тако да на том делу ширина профила Улице Петар Кочић износи 13,7 m. Профил улице Скадарска је 8,0 m, чини га коловоз ширине 5,0 m кога обострано прате тротоари ширине по 1,5 m. Улица Васе Пелагића се планира као зона успореног саобраћаја - улица у којој је саобраћајна површина јединствена за све учеснике у саобраћају, при чему пешаци и бициклисти имају предност, а возила се крећу брзином 10 km/h. Да би се обезбедио приступ објектима у залеђу Улице Тошин бунар, кроз израду урбанистичке документације у контактном подручју, неопходно је Улицу Петра Кочића планирати у континуитету до раскрснице са продужетком Улице Александра Дубчека (стари назив творничка), у профилу минималне ширине 12,0 m. Једини колски приступ грађевинским парцелама са Улице Тошин бунар је на парцелу у зони К и то у режиму десно десно (улив излив). Улази и излази у/из парцела и паркиралишта на Улицу Тошин бунар се планирају преко ојачаних тротоара и утопљених ивичњака чиме се омогућује одвијање пешачког и бициклистичког саобраћај у континуитету. Улазе и излазе у/из парцела и паркиралишта на Улицу Тошин бунар градити преко ојачаног тротоара и бициклистичке стазе без оивичавања тј. не смеју бити оивичени тако да траса бициклистичке стазе стазе прелази преко ивичњака. Дуж трасе бициклистичке стазе није дозвољено попречно постављање ивичњака и сличних елемената тако да траса стазе прелази преко ивичњака (ни у раскрсницама, ни на другим прикључцима). Елементи попречног профила нису обавезујући, представљају просторну проверу и у току израде техничке документације, у зависности од урбанистичких потреба и саобраћајних захтева, може се извршити редефинисање тј. прерасподела елемената поречног профила у оквиру регулационе ширине која се планира овим планом, с тим да планиране ширине тротоара, пешачких стаза, зелених површина и бициклистичких стаза не смеју бити мање од ширина датих овим планом Паркирање Захтеви за паркирањем у границама плана решавани су у функцији планираних намена објеката. Приступ планираним гаражама није дозвољен из Улице Тошин бунар, осим на парцелу у зони К. Уколико се планира фазна реализација појединих комплекса (парцела), свака фаза мора представљати јединствену функционалну целину, и за сваку од фаза мора бити решено паркирање. При пројектовању гаража поштовати следеће елементе: ширина праве рампе по возној траци мин. 2,75 m; слободна висина гараже мин. 2,3 m; димензије паркинг места 2,5 x 5 m са минималном ширином пролаза од 5,5 m; подужни нагиб правих рампи, макс. 12% за откривене и 15% за покривене. Паркинг места управна на осу кретања предвидети са димензијама 2,5 x 5,0 m (мин. 2,3 х 4,8 m), са ширином пролаза 6,0 m (мин. 5,4 m), а за подужна са димензијама мин. 5,5 m x 2,0 m. Уколико се у гаражу приступа ауто-лифтом, унутрашње димензије платформе ауто-лифта су мин. димензија 5,5 m x 2,5 m. У лифт се мора улазити и излазити искључиво ходом унапред. За планиране објекте и објекте који се реконструишу, дограђују или надограђују услов за изградњу је обезбеђи-

8 Број 68 8 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар вање потребног броја паркинг места на припадајућој парцели: у подземним или надземним гаражама, у подземним етажама објеката или на отвореним/површинским паркиралиштима на слободној површини парцеле, а према датим нормативима. Нормативи за прорачун потребног броја паркинг места према важећем Плану генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе Град Београд, целине I XIX ( Службени лист Града Београда, бр. 20/16 и 97/16): за становање: за трговину: за пословање: за угоститељство: за тржне центре: за здравствене установе: за болницу: 1,1 ПМ / 1 стану 1 ПМ на 50 m 2 продајног простора 1 ПМ на 60 m 2 НГП 1 ПМ на два стола са по четири столице 1 ПМ на 50 m 2 НГП 1 ПМ на 5 запослених 1 ПМ на пет кревета и за сваку ординацију На парцелама намењеним трговини, школским, пословним, угоститељским и здравственим објектима и великим стамбеним насељима, од укупног броја паркинг места потребно је обезбедити 5 % места за особе са инвалидитетом. Не дозвољава се постављање појединачних гаража за једно или мањи број возила изведених од лима или на други визуелно неприхватљив начин. Није дозвољено постављање привремених објеката као што су киосци, металне гараже и сл. на јавним саобраћајним површинама (тротоари, паркинзи и сл.). Паркирање у оквиру граница плана планира се у гаражама и паркиралиштима на припадајућим грађевинским парцелама (а према датим нормативима и расположивим просторним могућностима). У зони К комерцијалне делатности, дозвољено је паркирање и у приземној етажи објекта Пешачки саобраћај Површине резервисане за кретање пешака планиране су уз све примарне и секундарне саобраћајнице уличне мреже тротоарима, минималне ширине 1,5 m, а Улица Васе Пелагића се планира као зона успореног саобраћаја Јавни градски превоз путника ЈГПП Према планским поставкама и смерницама развоја система ЈГПП-а у оквиру посматраног Плана, тј. у улицама које су унутар обухвата Плана, не планира се увођење линија ЈГПП-а тако да се опслуживање предметног простора и даље задржава у оквиру постојећег стања, и то: 18: Медаковић 3 Земун (Бачка), 45: Блок 44 Земун (Нови град), 78: Бањица 2 Земун (Нови град). Према важећем ГУП-у Београда ( Службени лист Града Београда, број 11/16), планира се траса метроа Булеваром Михајла Пупина и Улицом Александра Дубчека (Творничке) до Лаудоновог шанца где је планирана техничка веза метроа са депоом Лаудонов шанац Техничка инфраструктура Водоводна мрежа и објекти Решење водоснабдевања овог планског документа условљено је локацијом комплекса који припада првој висинској зони водоснабдевања и стањем изграђене, односно планиране водоводне мреже. Снабдевање водом предметне локавије планира се из градске водоводне мреже која је у граници овог плана недовољног капацитета. У оквиру предметног плана планира се: замена постојећег цевовода Ø 80 mm новим минималног пречника Ø 150mm у Скадарској улици; замена постојећег цевовода Ø 80 mm новим минималног пречника Ø 150 mm у Улици Петра Кочића; планира се нови цевовод минималног пречника Ø 150 mm у Улици Васе Пелагића. Најмањи пречник цевовода је Ø 150 mm. Планира се прстенаста водоводна мрежа која ће постојеће цевоводе Ø 150 mm у улицама Трогирској и Тошиним бунаром, који су ван границе овог плана, повезати са планираном водоводном мрежом из овог плана. Трасе цевовода планирају се у јавним површинама у свему према графичком прилогу 10/Синхрон план. На цевоводима водоводне мреже планирају се надземни хидранти Ø 80mm противпожарне заштите. Водоводном мрежом обезбедиће де снабдевање водом и прикључком свих потрошача у граници плана. У току даље разраде урбанистичке и техничке документације, неопходно је обавити сарадњу са службама ЈКП Београдски водовод и канализација. Услови ЈКП Београдски водовод и канализација, Служба развоја водовода, бр. Ф 1922, I 4-1 (884-1 од 15. септембра године Канализациона мрежа и објекти На овој локацији, мрежа канализације се развија по сепарационом систему, што је опредељење и за планирано стање. Постојећи кишни колектор Ø 800 mm у Улици Петра Кочића се задржава у функцији сепарационог система. Након изградње фекалне канализације, планира се превезивање прикључака са кишне на фекалну канализацију. Планира се кишна канлаизација минималног пречника Ø 300 mm дуж улица Скадарске и Васе Пелагића. Непосредни реципијенти за предметну локацију су за атмосферске воде: постојећи кишни колектор Ø 800 mm у Улици Петра Кочића; планирани канал Ø 300 mm у Трогирској улици; планирани канал Ø 700 mm у Улици Тошин бунар. Ови колектори атмосферске воде одводе до кишног колектора 120/150 cm у Улици Џорџа Вашингтона и даље према колектору 240/180 cm у Улици 22. oктобра. Овај колектор се укључује у кишни део двојног колектора АБ 140/220cm + ФБ 110/90cm до КЦС Карађорђев трг. Планира се фекална канализација у улицама Скадарској, Васе Пелагића и Петра Кочића. Непосредни реципијенти за предметну локацију су за фекалне воде: планирани канал мин. Ø 250 mm у Улици Петра Кочића; планирани канал мин. Ø 250 mm у Улици Tрогирска; планирани канал Ø 300 Ø 400 mm у Улици Тошин бунар. До реконструкције Улице Тошин бунар, предметно подручје се може прикључити на постојећи канал Ø 250 mm. У обухвату овог плана, у делу Трогирске улице до раскрснице са Тошиним бунаром, планира се фекални канал Ø 250 mm. У Улици Петра Кочића планирани фекални канал мин. Ø 250 mm наставља улицама до фекалног колектора 60/110 cm у Улици Александра Дубчека и даље до фекалног дела двојног колектора АБ 140/210 cm + ФБ 110/90 cm у Улици Кеј ослобођења и даље до КЦС Карађорђев трг.

9 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број 68 9 Фекални колектори дуж Улице Тошин бунар употребљене воде одводе према постојећем фекалном каналу Ø 400 mm и фекалном делу двојног коектора ФБ 60/110 cm + АБ 60/110 cm у Улици Џона Кенедија и даље према КЦС Карађорђев трг, што је ван границе овог плана. Преузимају се планирана решења трасе фекалне и кишне канализације као стечена обавеза из усвојених планова: ПДР подручја између комплекса Правно-биротехничке школе Димитрије Давидовић и улица Петра Кочића, Трогирске и Тошин бунар, Градска општина Земун ( Службени лист Града Београда, број 75/13). Овим планом се у делу Трогирске улице мења предметни план на начин да се планира фекални канал. ПДР дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута, градске општине Земун и Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 99/16). За сепарациони принцип каналисања, минимални пречник за уличну фекалну канализацију је Ø 250 mm, а за кишну Ø 300 mm. Сви планирани канали у склопу београдског канализационог система планирају се у јавној површини у регулацији саобраћајница, а према синхрон плану. Уколико се планирају подземне гараже са точећим местима и велики паркинзи око објеката, неопходно је предвидети сепараторе масти и уља. У току даље разраде урбанистичке, техничке документације неопходно је обавити сарадњу са службама ЈКП Београдски водовод и канализација. Услови ЈКП Београдски водовод и канализација, број У/997 од 28. септембра године Електроенергетска мрежа Процењена једновременска снага планираних потрошача у коначној реализацији износи за комерцијалне делатности Пј= kv, а за вишепородично становање Пј = kw. За снабдевање електричном енергијом планираних потрошача у оквиру комерцијалних делатности потребно је изградити потребан број трансформаторских станица 10/0,4 kv (или једну TС 10/0,4 kv) тако да се обезбеди једновремена снага од kw. Трансформаторске станице могу да буду капацитета kva са уграђеним трансформаторима снаге 400 kva, односно 630 или kva. Уколико се планира изградња једне ТС 10/0,4 kv, капацитет исте је 2 x kva са уграђеним трансформаторима снаге 400 kva, односно 630 kva или kva. За снабдевање електричном енергијом потрошача у вишепородичном становању, потребно је изградити две трансформаторске станице 10/0,4 kv капацитета kva са уграђеним трансформатором од 630 kva. Планиране ТС 10/0,4 KV могу да се граде у склопу објекта или као слободностојећи зидани, односно монтажни бетонски (MBTS) објекти. Просторије за смештај ТС 10/0,4 КV морају да задовољавају прописе непосредног испоручиоца електричне енергије. Приступ просторијама ТС 10/0,4 КV обезбедити изградњом пута најмање ширине 3,0 m, носивости 5t до најближе јавне саобраћајнице. Планиране ТС 10/0,4 kv прикључиће се на постојећу 10 kv мрежу која се напаја из постојећих ТС 35/10 kv Земун центар, Земун 2 и Нови Београд. Планирани прикључни водови 10 kv типа и пресека 3 x XHE 49-a 1 x 150 mm 210 kv. Каблови 10 kv полажу се испред тротоарског простора и слободних површина, а у рову дубине 0,8 m, ширине 0,5 m. Мрежe 1 kv за вишепородично становање су типа и пресека XP00 AS 3 x mm 2 1 kv и полажу се у ров дубине 0,8 m ширине у зависности од броја каблова 0,4 m до 1,0 m. По завршетку радова трасе каблова 1 и 10 kv видно обележити. Уколико у оквиру предметног плана постоје енергетски водови, исте изместити на безбедну локацију. Услови EПС Дистрибуција, број /16 од 28. фебруара године. ТК мрежа Потребе за ТК услугама на предметном подручју реализоваће се повећањем капацитета ТК мреже. Потребе за новим ТФ прикључцима, односно ТК услугама решиће се са најновијим смерницама за планирање и пројектовање ТК мрежа уз примену нових технологија. За стамбене објекте породичног становања, приступна ТК мрежа реализоваће се коришћењем бакарних каблова. За нове стамбене објекте вишепородичног становања, приступна ТК мрежа се може реализовати FTTB (Fiber to the Building) технологијом, монтажом IP приступних ТК уређаја или GPON технологијом у топологији FTTH (Fiber to the Home) који се са централном концентрацијом повезује коришћењем оптичких каблова. За нове пословне објекте, планира се реализација FTTB (Fiber to the Building) решења полагањем приводног оптичког кабла до предметних објеката и монтажом одговарајуће активне ТК опреме у њима. Са тим у вези, овим планом се предвиђа да, у зони комерцијалних делатности, кроз даљу разраду се одреди микро локација или просторија у објекту за смештај ТК опреме, у зони вишепородичног становања две просторије у објектима или две микро локације за смештај ТК опреме. Одређивање места и микролокација зависи од динамичке реализације објеката. За смештај ТК опреме indoor кабинета ТК уређаја, обезбедити простор површине од 2 4 m 2. За смештај ТК опреме outdor кабинета ТК уређаја, обезбедити простор 2 x 2 m на јавној површини (на тротоару, уз зграду или на зеленој површини). Микролокација за ТК опрему треба да је лако приступачна како за особље, тако и за увод каблова и прилаз службених возила. Планирана приступна ТК мрежа је подземна, а са планираним објектима повезаће се са приводном ТК канализацијом. Дуж улица Трогирске и дела Петра Кочића, планирана је узградња ТК канализације, капацитета две цеви, преко које ће се прикључити објекти приводном ТК канализацијом. Уколико је постојећи ТК кабл угрожен, проширењем саобраћајнице изместити га на безбедну трасу. Услови Tелеком Србија, број / од 22. фебруара године Топловодна мрежа и објекти За предметно подручје преузета су решења топловодне мреже и објеката (стечене урбанистичке обавезе) из: ПДР дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута, градске општине Земун и Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 99/16) ПДР подручја између комплекса Правно-биротехничке школе Димитрије Давидовић и улица Петра Кочића, Трогирске и Тошин бунар, градска општина Земун ( Службени лист Града Београда, број 75/13) ПДР за изградњу магистралног топловода од котларнице Сава Ковачевић до грејног подручја топлане Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 51/08).

10 Број СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар У сагласности са урбанистичким параметрима датим овим Планом, извршена је анализа потребне топлотне енергије за све планиране површине по зонама која је приказана у сл. табеларном прегледу: Табела бр. 7 Топлотни конзум по зонама Зона Топлотни конзум (КW) К 750 С1 165 С укупно 2775 За топлификацију предметних зона у оквиру границе плана планира се: изградња топловода пречника Ø 219,1/315 mm (ДН 200) од постојећег магистралног топловода пречника Ø 508,0/710 mm (ДН500) у Улици Јернеја Копитара дуж Улице Петра Кочића; изградња топловода пречника Ø 139,7/225 (ДН125) у коридору Улице скадарске; изградња топловода пречника Ø 114,3/200 (ДН100) у Улици Васе Пелагића. Топловоде изводити од предизолованих челичних цеви, подземно. Тачан број и диспозиција топлотних подстаница биће дефинисан кроз израду техничке документације за сваку дефинисану грађевинску парцелу. Приликом пројектовања и извођења планираног топловода, поштовати све прописе из Одлуке о снабдевању топлотном енергијом у граду Београду ( Службени лист Града Београда, број 43/2007). Услови ЈKП Београдске електране бр.vii-8739/2 од 20. септембра године Гасoводна мрежа и објекти За предметно подручје преузета су решења гасоводне мреже и објеката (стечене урбанистичке обавезе) из следећих усвојених планова: ПДР дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута, Градске општине Земун и Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 99/16); ПДР подручја између комплекса Правно-биротехничке школе Димитрије Давидовић и улица Петра Кочића, Трогирске и Тошин бунар, градска општина Земун ( Службени лист Града Београда, број 75/13). У наведеним плановима егзистирају планирана дистрибутивна (р=1 4 бар) гасна мрежа (у графичком прилогу су посебно приказане) која има дистрибутивни карактер, тј. преко ње се могу прикључити планирани садржаји предметог простора. У сагласности са урбанистичким параметрима датим планом, извршена је анализа потрошње природног гаса за све планиране површине по зонама која је приказана у следећем табеларном прегледу: Табела бр. 8 Потрошња природног гаса по зонама Зона Потрошња природног гаса (m³/h) К 120 С1 30 С2 300 укупно 450 За гасификацију се планира изградња дистрибутивних полиетиленских гасовода: према стеченим урбанистичким обавезама; наставак дистрибутивне полиетиленске гасне мреже притиска (р=1 4 бар) дуж улица Скадарске и Петра Кочића, која ће се снабдевати природним гасом из мерно-регулационе станице (МРС) Калварија која се налази ван границе плана. У јавним површинама полагати нископритисну полиетиленску гасоводну мрежу притиска р=1 4 bar-а, која ће омогућити прикључење сваког појединачног потрошача. Заштитна зона у оквиру које је забрањена свака градња објеката супраструктуре износи за полиетиленски гасовод притиска, р=1 4 bar-а, по 1 m мерено са обе стране цеви. Код пројектовања и изградње гасоводне мреже и објеката у свему поштовати одредбе из Услова и техничких норматива за пројектовање и изградњу градског гасовода ( Службени лист Града Београда, бр. 14/72, 18/82 и 26/83) и из Правилника о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 бар ( Службени гласник РС, број 86/15). Услови ЈП Србијагас бр /18450 од 6. септембра године 3.7. Слободне и зелене површине У постојећем стању, зелене површине су евидентиране у оквиру окућница и објекта комерцијалне намене, где се могу наћи појединачни примерци дрвећа одличног квалитета. У регулацији Улице Петра Кочића се налази мешовити дрворед на уличним травњацима и представља значајан ресурс зеленила који има јавни карактер. Имајући у виду значај зелених површина у урбаној структури насељених подручја, како са естетског и еколошког аспекта, тако и подизања квалитета животне средине на виши ниво, али исто тако и вредност вегетације која је стара више деценија, потребно је сачувати и унапредити сву квалитетну вегетацију на овом подручју. У обухвату плана, постоји више категорија зелених површина које се разликују према намени и режиму коришћења: Зеленило јавних повшина: сквер; Зеленило осталих површина: зеленило уз објекте комерцијалних делатности; зеленило уз објекте породичног становања дворишта и/или окућнице; зеленило уз објекте вишепородичног становања блоковско зеленило. У склопу обухвата плана, планирана је једна јавна зелена површина, типа сквера и то на углу Улице Тошин бунар и Трогирске улице. Наведену површину уредити партерно како би се омогућила прегледност саобраћајница. Задржава се и реконструише дрворед у Улици Петра Кочића са обе стране саобраћајнице. Реконструкција подразумева изградњу обостраног дрвореда дуж улице. Позиције стабла ускладити са трасама подземне и надземне инфраструктуре. Користити врсте које имају већу моћ апсорбције штетних издувних гасова и ублажавање буке, а немају алергено дејство. Код подизања нових дрвореда, важе следећи услови: садњу усагласити са орјентацијом улице и подземним инсталацијама (уз обавезно поштовање минималних удаљености); избор врста прилагодити станишним условима и висини објеката; према могућностима формирати травне баштице са дрворедима; ширина зеленог појаса између коловоза и тротоара је минимално 1,0 m; у ширим уличним профилима користити више врста дрвећа и грмља примењујући слободан распоред мањих и већих групација и појединачних стабала;

11 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број зеленило не сме представљати сметњу за нормално кретење пешака и хендикепираних лица; најмање растојање између садница прилагодити врсти дрвећа у дрвореду (5 10 m); растојање стабала од објеката не би требало да буде мање од 3 до 7 m у зависности од избора врсте; предвидети садњу школованих садница (висина 3,5 m, стабла чистог од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника мин. 10 cm); поставити штитнике око дебла и заштитити садне јаме; према потреби поставити инсталације за подземно наводњавање и прихрану. Блоковско зеленило или вртно уређење око зграда вишепородичног становања је категорија парковског уређења. У зони становања, посебну пажњу обратити на правилну организацију зеленила у унутрашњости блока, на подземним гаражама и у предбаштама. Зато композиција зеленила треба у максималној мери да погодује побољшању услова у стану, његовој изолацији од различитих сметњи, а такође просторној и визуелној вези стана са околним слободним простором. Просторна градација вегетације зависи од висине градње, експозиције, величине блоковског простора и хигијенских потреба. У већини случајева у блоку не градити огромно дрвеће, јер би се простор загушио и онемогућило проветравање. За намене површина предложене овим планом, удео свих слободних и зелених површина на нивоу парцеле износи: за породично становање (зона С1) минимално 60%, од чега 30% површине грађевинске парцеле су незастрте површине (у директом контакту са тлом); За вишепородично становање (зона С2) минимално 40%, од чега 10% површине грађевинске парцеле су незастрте зелене површине; За комерцијалне делатности (зона К) минимално 40%, од чега 10% површине грађевинске парцеле су незастрте зелене површине (у директном контакту са тлом). Општа правила за озелењавање слободних површина Уређивање слободних површина радити на основу ситуације постојећег стања, израђене биолошке основе и синхрон плана. Могуће је планирање кровних вртова на крововима подземних гаража и објеката, уз напомену да ове зелене површине не улазе у укупан биланс зелених површина. Евидентирати квалитетну постојећу вегетацију у циљу заштите свих зелених или делова зелених површина са квалитетном високом вегетацијом, чак и у случајевима трансформација тих простора у површине са другом наменом и омогућити њено уклапање у планиране садржаје. Дефинисати озелењавање читавог простора на савремен, стилски и функционалан начин у складу са архитектонским карактеристикама подручја. Одабир врста може бити подређен естетској функцији, али је неопхпдно поспешити микроклиматске и друге еколошке функције (хладовина, свежина, увећање влажности ваздуха, итд.). Приликом одабира врста пожељно је користити брзорастуће врсте које имају веће фитонцидно и бактерицидно дејство. Избегавати врсте које су детерминисане као алергене (тополе и сл.), као и инванзивне врсте (багрем, негундовац, кисело дрво и сл.). Одабране саднице морају бити школоване и прсног пречника најмање 15 cm. Уколико се, због изградње уништи постојеће јавно зеленило, оно се мора надокнадити под посебним условима и на начин који одређује јединица локалне самоуправе, тј. град Београд. Засену паркинг места обезбедити садњом дрворедних садница високих лишћара. Није дозвољено уређење паркинг простора на рачун зелених и незастртих површина. Није дозвољено постављање привремених објеката као што су киосци, металне гараже и сл. на јавним зеленим површинама. Утврђује се обавеза израде Главног пројекта озелењавања у складу са условима ЈКП Зеленило за дрворед у Улици Петра Кочића и за јавну зелену површину сквер. Пре приступа израде пројекта, високо вредновану постојећу вегетацију штитити и третирати као саставни део пројекта. За вегетацију директно угрожену новопројектованим решењем, обавеза Инвеститора је да се обрати сталној Градској комисији за сечу стабала преко надлежне градске општине, како би се прибавило решење на основу којег се може реализовати сеча. Стручна комисија врши валоризацију и утврђује накнаду за посечена стабла, сходно одредбама члана 14. Одлуке о уређењу и одржавању паркова, зелених и рекреативних површина ( Службени лист Града Београда, бр. 12/1, 15/1, 11/5, 23/05, 29/07, 02/11 и 44/14). Зеленило јавних површина дато је у графичком прилогу 06/Урбанистичко решење саобраћајних површина Остали услови за уређење простора Инжењерско-геолошке карактеристике локације 2 Предметна локација обухвата ободни део алувијалне равни река Саве и Дунава, уз границу према Земунском лесном одсеку. Апсолутне коте у оквиру овог дела терена у распону су од 72 mnv до 75 mnv. Садашња површина терена је у врло благом паду у правцу југоистока. У периоду завршног формирања рељефа у подножију Бежанијског и Земунуског лесног одсека (данашња траса Улице Тошин бунар), постојала је депресија у којој су се таложили прашинастопесковити алувијално барски седименти. При формирању рељефа поред акумулације алувијалних, односно алувијално-барских седимената, на изглед терена значајан утицај имали су и падински процеси. Извесна количина прашинастог и прашинасто-песковитог материјала (еолских, лесних наслага), спирана је са оближњег лесног одсека и депонована у плитким депресијама забарењима заосталим на овом делу терена након повлачења река у своја корита. На основу резултата досадашњих истраживања утврђено је да у геолошкој грађи истражног простора до дубине око 30m (колико износи дубина истражне бушотине З 14 изведене за потребе градње метро линије М1) учествују седименти квартарне старости представљени генетски различитим комплексима. Подлога квартарним седиментима није поуздано утврђена, али се претпоставља да су то терцијарне глине које се налазе на дубини већој од 140 m од површине терена. На основу седиментолошко-палеонотолошких анализа, посматрано од подине према повлати, могуће је издвојити следеће средине: Језерско-барске наслаге прествљене преталоженим лапоровито-глиновитим седименти са конкрецијама CaCO 3 и прослојцима песка, угља и глина, дебљина преко 100 m, са котом повлате од 34 mnv до 39 mnv. 2 У предузећу за геотехнику и инжењеринг Centar M-Geotehnika, д.o.o. из Београда, урађен је елаборат Инжењерско-геолошке подлоге за израду Плана детаљне регулације блока између улица Тошиног бунара, Трогирске, Петра Кочића и Скадарске, градска општина Земун, који је саставни део документације плана.

12 Број СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар Речно-језерски седименти познати у литератури под називом Макишки слојеви или слојеви са Corbicula fluminalis (В. Ласкарев, 1938, П. Стевановић, 1977). Према расположивим подацима њихова дебљина је око 50 m, а коте повлате су од 45 mnv до 58 mnv. Речно-барски седименти (терестричне наслаге) јављају се између коте 58 и 75 (78) mnv. Дебљина седимената варира 5 20 m. У литолошком саставу преовлађују алеврити различитих варијетета који се смењују са песковима. Средина је углавном прашинастог састава са променљивим учешћем глиновите компоненте. Одликују се ситнохоризонталном и сочивастом ламинацијом. У најмлађим деловима серије јављају се пескови, а местимично и ситнозрни шљункови. У песковима се запажа укрштена (еолска) слојевитост, што указује да је изван бара наношење материјала вршено радом ветра и спирањем. У оквиру пескова често се јављају и тзв. пешчарске летне. То су у ствари карбонатни пешчари, који се јављају у виду танких, издужених сочива (0,1 0,2 m). Карактеристично за овај комплекс је појава слоја погребене земље, глиновитог састава, што указује на егзистирање топле и влажне климе. Хидрогеолошке одлике овог дела терена условљене су морфологијом, геолошким склопом и литолошким саставом, односно од структурног типа порозности. Различит степен заглињености условио је и њихов различит степен водопропустљивости. У оквиру ових седимената развијене су две издани збијеног типа и то: Збијена издан са слободним нивоом воде формирана је у алувијално-барским седиментима, односно при површини терена. Ниво ове издани је на дубини између 1,5 m и 2,5 m и осцилује у зависности од водостаја Дунава и Саве и површинског прихрањивања из залеђа Бежанијске косе. Анализом расположиве документације при максималном водостају Саве и Дунава, на овом делу терена може се очекивати ниво слободне издани на дубини од око 1,5 2,0 m у односу на површину терена. Збијена издан под благим притиском формирана је у алувијално-језерским седиментима Макишким слојевима. Издан је под малим притиском субартерског карактера. Богата је водом и представља водоносни хоризонт из кога се системом рени бунара снабдева београдски водовод. Као што је у претходном поглављу наведено кота појављивања макишких слојева је између 45 mnv и 58 mnv. На основу анализе геолошких, инжењерскогеолошких, хидрогеолошких и геотехничких карактеристика у оквиру простора обухваћеног ПДР-ом, издвојени су инжењерскогеолошки рејони B 1 и B 2. Према подобности оба рејона припадају категорији условно погодних терена за градњу. За оба рејона карактеристичан је неповољан хидрогеолошки режим подземне воде и ограничена носивост темељног тла условљена појавом литолошких средина повећане деформабилности. Инжењерско-геолошки рејон B 1, обухвата северозападни део истражног простора око Улице Тошин бунар. Апсолутне коте површине терена у оквиру овог рејона у распону су од 74,3 mnv до 74,6 mnv. Површина терена благо је нагнута у правцу југоистока. Прекривена је слојем насипа дебљине око 1,0 1,5m. У подини насипа, а на дубини између 1,0 m (1,5 m) и 2,2 m издвојен је барски лес (l b ). Слој водозасићене глиновито-песковите прашине (gpr) заступљен је на дубини од 2,2 m до 4,6 m. На делу од 4,6 m до 10,0 m простире се прашинасти песак (prp). Ниво подземне воде је на дубини око 1,5 1,7 m у односу на садашњу површину терена. Издан је са сапетим нивоом, под извесним субартеским притиском, формирана у контактној зони барског леса (l b ) и подинске глиновитопесковите прашине (gpr). Прихрањивање издани обавља се водом из алувијона Дунава и Саве, а једним делом и подземном водом из залеђа Земунског лесног платоа. Годишње осциловање нивоа подземне воде у оквиру овог инжењерскогеолошког рејона је око ±0,5m. Услови коришћења терена ограничени су релативно високим нивоом подземне воде и појавом деформабилног тла. У односу на хидрогеолошке услове терена, препорука је да се у оквиру овог рејона изводе објекти без подземних етажа, са дубином фундирања до 1,5 m у односу на садашњу површину терена. Изградња подземних етажа захтева предузимање опсежних хидротехничких мера у циљу обарања и трајног снижења нивоа издани. Код дуготрајног снижења нивоа подземне воде постоји могућност појаве суфоузије прашинасто песковитог материјала и тиме нарушавање стабилности суседних објеката. Због повећане деформабилности темељног тла, препорука је да контактни напон на темљеној спојници код плитко фундираних објеката буде σ 150 kn/m 2. Објекте већег специфичног оптерећења (σ 150 kn/m 2 ) фундирати на шиповима. Код разматрања избора и начина фундирања треба уважити чињеницу да су прашинасти пескови издвојени на дубини између 4,6 m и 10,0 m, осетљиви на појаву ликвефакције. Инжењерско-геолошком рејон B 2, припада скоро комплетан простор обухваћен Планом детаљне регулације. Апсолутне коте површине терена у оквиру овог рејона у распону су од 72,7 mnv до 74,0 mnv. Терен је врло благо нагнут у правцу југоистока. Најнижи део је у зони раскрснице улица Петра Кочића и Скадарске. Терен је прекривен слојем насипа (n) променљиве дебљине (од 0,5 m до 1,2 m). Насип је слабо консолидован и као такав предствља неповољну средину за директно фундирање. У подини насипа на дубини између 0,5 m (1,2 m) и 4,2 m (6,9 m) издвојен је слој алувијално-барске глиновито-песковите прашине (gpr). Слој прашинастог песка (prp) простире се на дубини од 4,2 m (6,9 m) до 8,7 m, односно до 9,8m (у зони око Трогирске улице). На дубини између 9,8 m и 10,5 m (део око Трогирске улице), доносно од 9,0 m до 10,4 m (око раскрснице улица Петра Кочића и Скадарске), издвојен је заглињени средњезрни до ситнозрни шљунак (šg). Ова средина нема континуално развиће у оквиру површине обухваћене планом детаљне регулације. На дубини преко 10,5 m залежу глиновити пескови (gp). Издан формирана у прашинастим песковима (prp) је под субаретским притиском. Током истраживања терена констатована је појава подземне воде на дубини од 1,5 m до 1,8 m, да би се, након релативно кратког времена, њен ниво усталио на дубини од 1,1 m до 1,5 m у односу на садашњу површину. Фундирање објеката у оквиру овог рејона изводити на дубини око 1,0 1,5 m у односу на садашњу површину терена. Са повећањем дубине фундирања знатно се уваћава утицај подземенe воде на услове израде ископа и темељења конструкције. Уколико се пројектују објекти са две подземне етаже, поред константног обарања нивоа подземне воде, потребно је предузети мере заштите стабилности темељног ископа и суседних објеката. Дуготрајно снижавање подземне воде може изазвати суфозију и додатна слегања темеља суседних објекта. Поваћана деформабилност темљног тла захтева да контактни напони код плитко фундираних објекта буду s 120 kn/m 2. Објекте већег специфичног оптерећења s 120 kn/m 2 фундирати на шиповима. Прашинасти пескови на дубини између 4,2 и 8,7 m (9,8 m) показују осетљивост на ликвефакцију. Ископи за полагање комуналне инфраструктуре (водовода, канализације ТТ и ел. мреже), дубине преко 2,0 m

13 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број изводити уз употребу хидротехничких мера (одводњавање ископа) и употребу заштитне подграде са разупирењем. Због неповољних геотехничких карактеристика насипа (n) израда саобраћајница у оквиру овог рејона захтева замену тла у слоју дебљине 0,7 m до 1,0 m Заштита градитељског наслеђа Простор обухваћен овим планом, са аспекта заштите културних добара, није утврђен за културно добро, не ужива статус претходне заштите и не садржи појединачне објекте који уживају статус заштите. У границама плана могу се очекивати археолошки налази и остаци. Имајући у виду историјски значај Taurunuma, као и вредности материјала који се налази у археолошким слојевима, а у циљу преузимања мера за заштиту археолошких остатака, инвеститор будуће изградње и радова на инфраструктури је дужан да, пре отпочињања било каквих радова на простору обухавата предметног плана, омогући заштитна археолошка истраживања и стални археолошки надзор током извођења земљаних радова (члана 109. Закона о културним добрима). Инвеститор изградње је дужан да, по члану 110. Закона о културним добрима, обезбеди финансијска средства за археолошка истраживања, заштиту, чување, публиковање и излагање добара откривених археолошким радовима, до предаје добара на чување овлашћеној установи заштите Услови заштите животне средине Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, на основу члана 9. ст. 3. и 4. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину ( Службени гласник РС, бр. 135/04 и 88/10), донео је Решење о неприступању изради стратешке процене утицаја на животну средину Плана детаљне регулације блока између улица Тошин бунар, Трогирске, Петра Кочића и Скадарске, градска општина Земун (IX 03 број /16, дана 21. априла године). Постојеће стање животне средине У границама предметног плана се не налази ни једно мерно место за праћење и контролу квалитета животне средине. С тим у вези, квалитет чинилаца животне средине разматраног простора представљен је као приказ резултата мерења квалитета ваздуха и нивоа комуналне буке на просторима који се налазе у непосредној близини и имају сличне карактеристике. Тако се може претпоставити да су количине основних загађујућих материја такве да концентрације сумпор диоксида и суспендованих честица повремено прелазе дозвољене граничне вредности, док је азот диоксид константно у дозвољеним границама. Уз Улицу Тошин бунар се могу очекивати нешто више концентрације због већег саобраћајног оперећења. У вези са буком, за очекивати је да ће на простору у оквиру граница плана, а нарочото уз Улицу Тошин бунар, бука прелазити дозвољене граничне вредности, док је ниво у унутрашњости блока и уз Трогирску, Скадарску и Улицу Петра Кочића нешто нижи због слабијег интензитета саобраћаја. Мере и услови заштите животне средине Планом предвиђене мере ће допринети унапређењу стања животне средине на посматраном простору: Извођење радова треба да буде у складу са хидрогеолошким и геотехничким карактеристикама предметног простора уз примену адекватних мера заштите стабилности тла. Овавеза инвеститора је да, након уклањања објеката Лока флуидоматик, а пре будуће изградње и уређења простора, изврши: испитивање загађености земљишта; санацију, односно ремедијацију наведеног простора у складу са одредбама Закона о заштити жовотне средине ( Службени гласник РС, бр. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11 Уставни суд и 14/16), а на основу Пројекта санације и ремедијације, на који је прибављена сагласност надлежног министарства, у случају да се испитивањем загађености утврди његова контаминираност; сакупљање, разврставање и рециклажу рециклабилног материјала насталог уклањањем наведених постојећих објеката искључиво преко правног лица које је овлашћено, односно које има дозволу за управљањем отпадом. Капацитет нове изградње утврдити у складу са: капацитетима постојеће комуналне инфраструктуре, односно могућим додатним оптерећењем исте новопланираном изградњом; могућим обезбеђењем простора за паркирање; простор за паркирање обезбедити на припадајућој парцели или подземним етажама објеката; број подземних етажа дефинисати након извршених геотехничких истраживања. У циљу спречавања, односно смањења утицаја планираних садржаја на чиниоце животне средине предвидети: прикључење новопланираних објеката на комуналну инфраструктуру; централизовани начин загревања постојећих и планираних објеката, предност дати еколошки прихватљивим начинима загревања (топлификација, гасификација, соларан енергија и сл.); изградњу саобраћаних и манипулативних површина од водонепропусних материјала отпорних на нафту и нафтне деривате и са ивичњацима којима се спречава одливање воде са истих на околно земљиште приликом њиховог одржавања или за време падавина; контролисано и максимално ефикасно прикупљање зауљених атмосферских вода са свих саобраћајних и манипулативних површина и њихово одвођење у канализациони систем; Планирани трговачки комплекс (зона К) пројектовати и изградити у складу са важећим нормама и стандардима за ту врсту објеката, а нарочито: општим и посебним санитарним мерама и условима прописаним Законом о санитарном надзору ( Службени гласник РС, број 125/04); одредбама Закона о безбедности хране ( Службени гласник РС, број 41/09); контролисано прикупљање запрљаних вода са свих саобраћајнх површина и њихово пречишћавање на сепараторима масти и уља, тако да њихов квалитет задовољава критеријуме прописане Правилником о техничким и санитарним условима за упуштање отпадних вода у градску канализацију ( Службени лист Града Београда, број 5/89); таложнике и сепараторе масти и уља димензионисати на основу сливне површине и меродавних падавина; учесталост чишћења сепаратора и одвожење талога из сепаратора одердити током њихове експлоатације и организовати искључиво преко овлашћеног лица; услове за континуиран рад објекта, у току редовног рада и у случају нестанка електричне енергије уградњом дизел агрегата одговарајуће снаге. Обезбедити одговарајућу просторију и услове за смештај дизел агрегата, а нарочито: дизел агрегат сместити на гумирану подлогу, како се не би преносиле вибрације на објекат;

14 Број СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар резервоар за складиштење лаког лож уља, за потребе рада дизел агрегата, сместити у непропусну танквану чија запремина мора да буде 10 % већа од запремине резервоара; планирати систем за аутоматску детекцију цурења енергената; издувне гасове из дизел агрегата извести ван објекта у слободну струју ваздуха. Планирати примену одговарајућих грађевинских и техничких мера за заштиту буке, и то: мера којима се обезбеђује да бука не прекорачује прописане граничне вредности у складу са Законом о заштити од буке у животној средини ( Службени гласник РС, бр. 36/09 и 88/10) и Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравањеа и штетних ефеката буке у животној средини ( Службени гласник РС, број 75/10), а које износе 60 db (А) за дан и 50 db (А) за ноћ; вентилацине отворе и спољне јединице расхладних уређаја не планирати ка постојећим и планираним стамбеним објектима. мера којима ће се бука у планираним објектима, нарочито њиховим деловима орјентисаним ка Улици Тошин бунар, свести на дозвољени ниво, у складу са Техничким условима за пројектовање и грађење зграда (Акустика у зградарству) СРПС У.Ј6.201:1990 У планираним подземним гаражама, неопходно је предвидети: систем принудне вентилације, при чему се вентилациони одвод мора извести у слободну струју ваздуха ; систем за праћење концентрације угљенмоноксида; систем за контролу ваздуха у гаражи; контролисано прикупљање запрљаних вода, њихов третман у сепаратору масти и уља, пре упуштања у канализациони систем; редовно пражњење и одржавање сепаратора; континуиран рад наведених система у случају нестанка електричне енергије уградњом дизел агрегата одговарајуће снаге и капацитета; смештај резервоара за складиштење лаког лож уља за потребе рада дизел агрегата у непропусну танквану чија величина одговара запремини истекле течности у случају удеса и систем за аутоматску детекцију цурења енергената. На предметном простору није дозвољена: изградња или било каква промена у простору која би могла да наруши или угрози основне услове живљења суседа или сигурност суседних објеката; обављање делатности које угрожавају квалитет животна средине, производе буку или непријатне мирисе, нарушавају основне услове живљења суседа или сигурност суседних објеката. За објекте трафостаница обезбедити да нивои излагања становништва нејонизујућим зрачењима не прелазе референтне граничне нивое излагања електричним, магнетским и електромагнетским пољима у складу са Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима ( Службени гласник РС, број 104/09), и то: вредност јачине електричног поља не прелази 2 kv/m, а вредност густине магнетног флукса (В) не прелази 40 μт. Такође, потребно је обезбедити додатну заштиту земљишта и подземних вода изградњом непропусних танквана за прихват опасних материја из трансформатора, као и додатну звучну заштиту. Није дозвољена уградња трансформатора који садржи поликлороване бифениле (РСВ), а ТС не планирати уз стамбени и пословни простор, већ уз техничке просторије, оставе и сл. Након изградње ТС, извршити следеће: 1. испитивање, односно мерење нивоа електричног поља, густине магнетног флукса и нивоа буке, а пре издавања употребне дозволе за исту/е; 2. периодична испитивања у складу са законом; 3. достављање података и документације о извршеним испитивањима нејонизујућег зрачења и мерењима нивоа буке надлежном органу у року од 15 дана од дана извршеног мерења. Обезбедити посебне просторе и довољан број контејнера за прикупљање, привремено складиштење и одвожење отпада искључиво у оквиру предметне локације, на водонепропусним површинама и на начин којим се спречава њихово расипање. Планирати успостављање ефикасног система мониторинга и контроле процеса рада објекта хипермаркета (зона К) који подразумева редовно одржавање, поступање са отпадом у складу са законом, те испитивање и мерење нивоа буке у околини техничких делова објекта, односно периодична испитивања у складу са законом. Ако при извођењу радова дође до хаварије на грађевинском машинама или транспортним средствима, односно до изливања уља и горива у земљиште, извођач је у обавези да изврши санацију, односно ремедијацију загађене површине. Грађевински и остали отпадни материјал, који настане у току изградње скупити, разврстати и одложити на за то предвиђену локацију, односно обезбедити рециклажу преко правног лица које има дозволу за управљање овом врстом отпада. Уколико се, у току радова на изградњи нових објеката, наиђе на природно добро које је геолошко-палеонтолошког или минеролошко-петрографског порекла, а за које се претпоставља да има својство споменика природе, сходно Закону о заштити природе ( Службени гласник РС, бр. 36/09, 88/10 и 91/10), извођач радова је дужан да, у року од осам дана, о налазу одмах обавести надлежно министарство, привремено обустави радове, односно предузме све мере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица Услови и мере заштите од елементарних и других већих непогода У циљу прилагођавања просторног решења потребама заштите од елементарних непогода, пожара и потреба значајних за одбрану, укупна реализација, односно планирана изградња мора бити извршена уз примену одговарајућих просторних и грађевинско-техничких решења у складу са законском регулативом из те области. Ради заштите од потреса новопланиране објекте и садржаје реализовати у складу са: Правилником о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима ( Службени лист СФРЈ, број 52/9). Правилником о привременим техничким нормативима за изградњу објеката који не спадају у високоградњу у сеизмичким подручјима ( Службени лист СФРЈ, број 39/64). У погледу мера заштите од пожара и експлозија, придржавати се следећих нормативних аката: објекти морају бити изведени у складу са Законом о заштити од пожара ( Службени гласник РС, бр. 111/09, 20/2015) и правилника и стандарда који ближе регулишу изградњу објеката, објекти морају бити изведени у складу са Законом о запаљивим и горивим течностима и запаљивим гасовима ( Службени гласник РС, број 54/15) и правилника и стандарда који ближе регулишу изградњу објеката који су планирани за држање и промет запаљивих и горивих течности и запаљивих гасова. Мере заштите од пожара и експлозија: обезбедити изворишта санбдевања водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђује довљне количине воде за гашење пожара;

15 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број удаљеностима између зона, као и безбедносним појасевима између објеката (сигурносне удаљености између објеката и њихово пожарно одвајање), спречити ширење пожара и експлозије; обезбедити објектима приступне путеве и пролазе за ватрогасна возила; обезбедити могућности евакуације и спасавања људи уколико објекти припадају категорији високих објеката (уколико је висинска разлика од коте приступа за ватрогасна возила објекту до коте последње етаже на којој бораве људи већа од 30m), приликом пројектовања и изградње применити одредбе Правилника о техничким нормативима за заштиту високих обејката од пожара ( Службени гласник РС, број 80/15). У даљем поступку издавања локацијских услова за пројектовање и прикључење, потребно је прибавити Услове са аспекта мера заштите од пожара и експлозија од стране надлежног органа министарства у поступку израде идејног решења за изградњу објекта, на основу којег ће се сагледати конкретни објекти, техничка решења, бебедносна растојања и сл., у складу са Уредбом о локацијским условима ( Службени гласник РС, број 35/15). У даљем поступку, ако се планира грејање објеката на гас, потребно је прибавити Услове са аспекта мера заштите од пожара и експлозија од стране надлежног органа министарства у поступку израде идејног решења за прикључни гасовод и /или МРС, на основу кога ће се сагледати конкретни објекти, техничка решења, безбедносна растојања и сл., у складу са Уредбом о локацијским условима ( Службени гласник РС, број 35/15), Законом о запаљивим и горивим течностима и запаљивим гасовима ( Службени гласник РС, број 54/15) и Законом о заштити од пожара ( Службени гласник РС, бр. 111/09 и 20/15) Услови за евакуацију отпада За одлагање комуналног отпада на предметном простору, тренутно се користе судови контејнери, запремине l, димензија 1,37 х 1,20 х 1,45 m. У надлежности ЈКП Градска чистоћа је одређивање локације судова за кућни отпад у оквиру граница формиране парцеле (или комплекса) за изградњу или у смећари или посебно одређеном простору за те потребе унутар самог објекта. Смећаре се граде као засебне, затворене просторије, без прозора, са електричним осветљењем, једним точећим местом са славином и холендером, Гајгер-сливником и решетком у поду ради лакшег одржавања хигијене тог простора. Уколико се планира постављање судова на некој од подземних етажа, инвеститор је дужан да обезбеди дежурно лице које ће их, у доба доласка возила, износити на слободну површину испред објекта ради пражњења. За неометано обављање услуге изношења смећа, неопходно је обезбедити директан и неометан приступ за комунална возила и раднике ЈКП Градска чистоћа до избетонираних платоа, ниша или боксова, при чему се мора водити рачуна да се ручно гурање контејнера обавља искључиво по равној подлози, без степеника, са успоном до 3 % и износи максимум 15 m од локације до комуналног возила. Уколико то није могуће, неопходно је обезбедити саобраћајни пролаз за комунално возило габ. димензија: 8,60 х 2,50 х 3,50 m, са осовинским притиском од 10 t и полупречником окретања 11,0 m, јер није дозвољено кретање возила уназад. Минимална ширина једносмерне саобраћајнице је 3,5 m, а двосмерне 6,0 m. Нагиб саобраћајнице не сме бити већи од 7 %. Отпаци другачијег састава од кућног смећа, а који не спадају у групу опасног отпада, треба одлагати у специјалне судове који ће бити постављени у складу са нормативима, а празниће се према потребама инвеститора и закљученом уговору са ЈКП Градска чистоћа. Уколико ће постојећи контејнери ометати реализацију планираних радова, неопходно је, у сарадњи са Секретаријатом за саобраћај, одредити друге, трајне локације за њихово измештање у непосредној близини садашњих. Инвеститори су у обавези да од ЈКП Градска чистоћа добију ближе услове за сваки објекат појединачно. Место за постављање судова за смеће се даље приказује на ситуацији у Пројекту уређења слободних површина или Пројекту архитектуре, а инвеститор је дужан да прибави сагласност ЈКП Градска чистоћа на цртано решење у пројекту, као и употребну дозволу за сваки објекат појединачно, како би он био укључен у Оперативни план изношења смећа Услови за кретање особа смањене покретљивости При пројектовању и реализацији свих објеката, применити решења која ће омогућити особама са инвалидитетом и особама смањене покретљивости неометано и континуално кретање и приступ у све садржаје комплекса и објеката у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом ( Службени гласник РС, број 22/15) Мере енергетске ефикасности изградње Унапређење енергетске ефикасности у зградарству подразумева континуиран и широк опсег делатности којима је крајњи циљ смањење потрошње свих врста енергије уз исте или боље услове у објекту. Као последицу смањења потрошње необновљивих извора енергије (фосилна горива) и коришћење обновљивих извора енергије, имамо смањење емисије штетних гасова, што доприноси заштити природне околине, смањењу глобалног загревања и одрживом развоју земље. Закон о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11 и 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/15) уважава значај енергетске ефикасности објеката. Обавеза унапређења енергетске ефикасности објеката дефинисана је у фази пројектовања, извођења, коришћења и одржавања (члан 4). Енергетска ефикасност се постиже коришћењем ефикасних система грејања, вентилације, климатизације, припреме топле воде и расвете, укључујући и коришћење отпадне топлоте и обновљиве изворе енергије колико је то могуће. Битан енергетски параметар су облик и оријентација објекта који одређују његову меру изложености спољашњим климатским утицајима (температура, ветар, влага, осунчаност и сл.). Избором одговарајућег облика, оријентације и положаја објекта, као и одговарајућим избором конструктивних и заштитних материјала, може се постићи енергетска повољност објекта. Обезбедити ефикасно коришћење енергије, узимајући у обзир микроклиматске услове локације, намену, положај и орјентацију планираних и постојећих објеката, као и могућност коришћења обновљивих извора енергије, те при пројектовању и изградњи применити следеће мере енергетске ефикасности: у обликовању избегавати велику разуђеност објекта, јер разуђен објекат има неповољан однос површине фасаде према корисној површини основе, па су губици енергије велики; оптимализовати величину прозора како би се смањили губици енергије, а просторије добиле довољно светлости;

16 Број СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар правилним избором вегетације и другим мерама заштитити делове објекта који су изложени јаком сунчевом зрачењу, као и негативном утицају ветра; груписати просторије сличних функција и сличних унутрашњих температура, нпр. помоћне просторије оријентисати према северу; планирати топлотну изолацију објекта применом термоизолационих материјала, прозора и спољашњих врата, како би се избегли губици топлотне енергије; користити обновљиве изворе енергије нпр. користити сунчеву енергију помоћу стаклене баште, фотонапонских соларних ћелија, соларних колектора и сл. ознака намене намена спратност Табела бр. 9 Планирани урбанистички показатељи на нивоу грађевинске парцеле (напомена: БРГП су дате оријентационо) површина зоне површине под објектима слободне и зелене површине БРГП укупно БРГП становање БРГП делатности број станова број становника број локала број радних места индекс заузетости максимална густина корисника m m m % m m m % kom kom kom % ст+зап./ ha К комерцијалне делатности h = 12m С1 породично становање П+1+Пк/Пс С2 вишепородично становање П+6+Пс интерне саобраћ. / УКУПНО саобраћајнице / јавно зеленило / инфра коридор / УКУПНО УКУПНО ПЛАН Правила грађења Правила за реконструкцију постојећих објеката Постојећи објекти су они објекти који су означени на катастарско-топографском плану. За све постојеће објекте који прелазе преко планиране нове регулације улица или прелазе новопланиране грађевинске линије, важи следеће: На основу овог плана, дозвољено је текуће, инвестиционо одржавање оваквих објеката до њихове замене, уколико не постоји други законски основ за рушење (бесправна градња). Није дозвољена реконструкција, доградња или адаптација поткровља. Није дозвољена промена постојеће површине. За остале објекте који не прелазе преко новопланиране регулационе и грађевинске линије, важе следећа правила: Могу се заменити новим према условима из овог плана. Уколико се постојећи објекти налазе у зони која је Планом одређена за исту намену (нпр. становање), могу се доградити или адаптирати тако да задовоље све урбанистичке параметре дате овим планом (индекс заузетости парцеле, спратност и сл.). За већ постојеће стамбене објекте чија удаљеност од бочне, односно од задње границе парцеле износи мање од 3,0 m, у случају реконструкције објекта не могу се на бочним, односно на дворишним фасадама предвиђати отвори стамбених просторија. Правила за надзиђивање и доградњу постојећих објеката Надзидати и доградити се могу сви постојећи објекти који се налазе на планираној грађевинској линији и унутар границе грађења и који својом укупном бруто површином (постојећа+дозидана+надзидана) задовољавају урбанистичке параметре (индекс заузетости парцеле, спратност и сл.) дате овим планом, а према статичким могућностима постојећег објекта. Висина надзиданог дела зграде не сме прећи планом предвиђену висину. Паркирање за додатну површину обезбедити у оквиру парцеле. Надзиђивање је могуће само уколико статичка провера објекта и геомеханичка испитивања терена то омогућавају. Правила за адаптацију постојећих објеката Адаптације постојећих простора у корисне, стамбене или пословне површине су дозвољене на постојећим објектима који не прелазе преко новопланиране регулационе и грађевинске линије, али само у оквиру својих габарита и у складу са урбанистичким параметрима и условима овог плана. Измена геометрије косог крова је дозвољена у следећим случајевима: када је потребно заменити постојећу кровну конструкцију због дотрајалости конструктивних елемената крова; уколико се тиме врши усаглашавање са крововима суседних објеката. За све објекте којима је дозвољена изградња или адаптација поткровља важи следеће: Поткровље својом површином не сме излазити из хоризонталног габарита објекта. Максимална висина назитка поткровља износи 1,6 m (рачунајући од пода поткровне етаже до прелома кровне косине). Није дозвољена изградња мансардних кровова у виду тзв. капа са препустима. Није дозвољена изградња поткровља у више нивоа (могуће је, у случају када то геометрија крова дозвољава, формирати галеријски простор, али не као независну корисну површину). Решењем косих кровова суседних објеката који се додирују обезбедити да се вода са крова једног објекта не слива на други објекат. Обавеза је да се овим интервенцијама не мењају стилске карактеристике објеката. Није дозвољено појединачно застакљивање балкона, тераса и лођа на стамбеним зградама, као ни друге грађе-

17 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број винске интервенције на фасадама, изузев координираних заједничких акција свих станара уз сагласност надлежних органа. Реконструкција приземља постојећих објеката Реконструкцију и пренамену приземља постојећих објеката могуће је извести у складу са следећим правилима: Улазе у планиране садржаје у приземљу решити на правцима главних пешачких токова и тако да буду у што ближем контакту са пешаком. Улази у стамбени и пословни простор треба да буду независни. Адаптација оваквих простора мора бити изведена на такав начин да ничим не наруши конструктивне, обликовне и стилске карактеристике постојећег објекта. Сви нови елементи видни на фасади морају се бојом, материјалом и формом уклопити у затечени изглед. Активирање приземља која нису у нивоу терена у случајевима када се не може управно прићи са тротоара може се извести и степеништем које се налази унутар објекта. Положај и облик степеништа којим се улази у пословни простор мора бити такав да не угрожава кретање пешака на тротоару и мора се налазити на грађевинској линији приземља постојећег објекта. Степениште поставити унутар објекта. Уколико су интервенције које треба предузети таквог обима да задиру у конструктивни склоп објекта, потребно је извршити комплетну санацију објекта. Правила грађења нових објеката по зонама Комерцијалне делатности зона К Зона комерцијалних делатности је планирана на јединственој грађевинској парцели, у средишту предметног блока. На парцели је предвиђена изградња слободностојећег објекта са колским прилазима из Улице Тошин бунар (директно) и Петра Кочића (преко интерних саобраћајних површина). Из Улице Васе Пелагића није дозвољен колски прилаз на парцелу. Табела бр. 10 Урбанистички показатељи за зону К индекс заузетости (Из) мин. проценат слободних и зелених површина мин. проценат незастртих зелених површина минимални проценат делатности максимална висина венца/ слемена 60 % 40 % 10 % 100 % 10,0/12,0 m Индекс заузетости (Из) је количник површине хоризонталне пројекције надземног габарита објеката на парцели и површине парцеле. Планирани проценат незастртих зелених површина је проценат од површине грађевинске парцеле. Правила грађења објеката Планирана изградња на парцели реализује се унутар зоне грађења дефинисане границом грађења. У зони К, граница грађења је одређена метрима дужним у односу на границу парцеле и аналитичким тачкама приказаним на графичком прилогу 04/План регулације и нивелације. Граница грађења објекта је постављена на растојању од 4 m и 7 m од бочних граница парцеле и 7 m од задње границе парцеле. На свим странама су дозвољени отвори пословних просторија. Није дозвољено прелажење границе грађења ниједним надземним делом објекта. Кота приземља објеката је кота на коју се приступа са коте приступне саобраћајнице Улице Тошин бунар. Кота приземља је максимално 0,2 m виша од највише коте приступне саобраћајнице у Улици Тошин бунар. Кров планираног објеката је плитки кров, нагиба до 15%. Изнад коте венца дозвољена је изградња фасадних елемената у служби обликовања и стварања препознатљивог идентитета простора (надстрешнице, рекламни билборди, препусти и сл.), као и други технолошки неопходни објекти (лифт кућице, антене и сл.). Наведени елементи не улазе у индекс заузетости парцеле. Плато уредити као пешачке и манипулативне колске површине. Посебну пажњу посветити партерном уређењу комплекса, а нарочито уређењу у коридорима општег приступа. Партерно решење реализовати интегрално и уједначено на нивоу парцеле. Објекат градити у складу са прописима и стандардима за планирану намену. У обликовном смислу, објекат треба да буде прилагођен ширем карактеру простора, изведен са квалитетним материјалима, савременим архитектонским решењима и др. Озелењавање комплекса третирати као саставни део функције и ликовности објекта. Паркирање решити на парцели (на отвореном паркинг месту и/или у подземној гаражи). Дозвољава се изградња паркинга у делу или на целој површини приземља објекта. Максимална заузетост подземном гаражом је 90% површине парцеле. Уколико је грађевинска линија подземне гараже изван габарита објекта, горња кота плоче гараже на равном терену мора бити усклађена са котом терена, насута земљом са минимално 120 cm земљишног супстрата. Није дозвољено ограђивање парцеле према регулацији улица Тошин бунар и Петра Кочића. Парцела се може оградити у деловима само према Улици Васе Пелагића и према суседним катастарским парцелама намењеним становању. Ограда је транспарентна, висине до 1,4 m и поставља се на границу парцеле, тако да се стубови и ограда налазе унутар грађевинске парцеле која се ограђује. Парцелу је дозвољено у наведеном делу оградити и живом зеленом оградом на земљишту власника парцеле. Нови објекат мора имати прикључак на водоводну и канализациону мрежу, електричну енергију, телекомуникациону мрежу, топловодну или гасоводну мрежу или други алтернативни извор енергије Породично становање зона С1 Ради се о три парцеле уз Трогирску улицу, на којима су већ изграђени породични стамбени објекти, спратности од П+Пк до П+1+Пк. Парцеле имају дугачке фронтове (од 33 до 43 метра), али су изузетно плитке, са дубином око 15 m. Табела бр. 11 Урбанистички показатељи за зону С1 индекс заузетости (Из) мин. проценат слободних и зелених површина мин. проценат незастртих зелених површина максимални проценат делатности орјентациона спратност максимална висина венца/ слемена 40 % 60 % 30 % 10 % П+1+Пк/Пс 9,0/12,5 m Индекс заузетости (Из) је количник површине хоризонталне пројекције надземног габарита објеката на парцели и површине парцеле. Планирани проценат незастртих зелених површина је проценат од површине грађевинске парцеле. Табела бр. 12 Минимална растојања објекта од бочних граница парцеле растојање објекта од бочних граница парцеле 1,5 m без отвора или са отворима помоћних просторија 2,5 m са отворима стамбених просторија

18 Број СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар Правила грађења објеката Планирана изградња на парцели реализује се унутар зоне грађења дефинисанe обавезујућом грађевинском линијом, границом грађења до које може бити постављен најистуренији део објекта и минималним растојањима од бочних граница парцеле. Није обавезно постављање објекта или делова објекта на границу грађења, већ у простору који је дефинисан границом грађења. У односу на суседне објекте, објекте на грађевинским парцелама постављати као слободностојеће (објекат не додирује ниједну бочну линију грађевинске парцеле), објекте у низу (најмање три објекта у оквиру једног низа) или двојне објекте (објекат додирује једну бочну линију грађевинске парцеле). Када је планирана изградња двојних објеката или објеката у низу, за исту је потребна сагласност власника суседних парцела који се граниче са парцелом на којој се гради објекат. Индекс заузетости угаоних објеката може бити увећан за 15%. У том случају минимални проценат слободних површина на парцели је 54%, од чега је 30% зеленило у директном контакту са тлом (без подземних и/или делова подземних објеката). На парцели је дозвољена изградња помоћних објеката за потребе гаражирања и баштенске оставе. Помоћни објекти улазе у заузетост парцеле и максималне су површине 30 m 2. Према граници парцеле, постављају се према правилима за стамбене објекте, а у односу на главни објекат могу бити физички повезани или на минималном растојању 3,0 m од главног објекта. Помоћни објекти су приземне спратности са максималном висином од 5,0 m мерено од тротоара око објекта до слемена. У оквиру парцеле, дозвољена је изградња надстрешница, сеница, отворених базена, стакленика и зимских башти. Кота приземља објеката стамбеног дела објекта је највише 1,6 m виша од највише коте приступне саобраћајнице. За објекте који у приземљу имају пословање, кота приземља је максимално 0,2 m виша од највише коте приступне саобраћајнице. Последња етажа се може извести као поткровље или повучени спрат. Висина назитка поткровне етаже износи највише 1,6 m рачунајући од пода поткровне етаже до тачке прелома кровне висине. Максимални нагиб кровних равни је 45. Прозорски отвори се могу решавати као кровне баџе или кровни прозори. Решењем косих кровова обезбедити да се вода са крова једног објекта не слива на други објекат. Повучени спрат се повлачи минимално 1,5 m у односу на фасадну раван последњег спрата према јавној површини. Кров изнад повученог спрата пројектовати као раван или плитак коси кров (нагиба до 15 степени). Кров се може извеси и као зелени кров (раван кров, насут и озелењен). Минимална висина парапета отвора помоћних просторија је 1,6 m. Паркирање решити на парцели (на отвореном паркинг месту и/или у гаражи помоћном објекту). Дозвољена је и изградња подземне гараже за потребе паркирања. Максимална заузетост подземном гаражом је 70% површине парцеле. Уколико је грађевинска линија подземне гараже изван габарита објектa, горња кота плоче гараже на равном терену мора бити усклађена са котом терена, насута земљом са минимално 120 cm земљишног супстрата. Грађевинске парцеле се могу ограђивати зиданом оградом, висисне до 0,9 m (рачунајући од коте тротоара) или транспарентном оградом, висине до 1,4 m. Ограда се поставља на регулациону линију, тако да се стубови, ограда, капија и врата налазе и отварају унутар грађевинске парцеле која се ограђује. Нови објекат мора имати прикључак на водоводну и канализациону мрежу, електричну енергију, телекомуникациону мрежу, топловодну и гасоводну мрежу или други алтернативни извор енергије Вишепородично становање зона С2 Уз Улицу Петра Кочића, Васе Пелагића и Скадарску улицу, као и на делу Тошиног бунара, планира се изградња објеката вишепородичног становања у компактном блоку. Табела бр. 13 Урбанистички показатељи за зону С2 индекс заузетости (Из) мин. проценат слободних и зелених површина мин. проценат незастртих зелених површина однос становање/ делатности* орјентациона спратност максимална висина венца 60 % 40 % 10 % % : % П+6+Пс 25,0 m * Изузетак су објекти уз Улицу Тошин бунар код којих је обавезно планирати нестамбене садржаје у приземљу и првом спрату. Индекс заузетости (Из) је количник површине хоризонталне пројекције надземног габарита објеката на парцели и површине парцеле. Планирани проценат незастртих зелених површина је проценат од површине грађевинске парцеле. Правила грађења објеката Планирана изградња на парцели реализује се унутар зоне грађења дефинисаних обавезујућом грађевинском линијом и границом грађења до које може бити постављен најистуренији део објекта. Није обавезно постављање објекта или делова објекта на границу грађења, већ у простору који је дефинисан границом грађења. На свакој грађевинској парцели може да се гради један објекат. Објекат на грађевинској парцели постављати као објекат у непрекинутом низу (објекат додирује обе бочне линије парцеле) или објекат у прекинутом низу (објекат додирује једну бочну линију грађевинске парцеле). На парцели није дозвољена изградња помоћних објеката. Кота приземља објеката стамбеног дела објекта је највише 1,6 m виша од највише коте приступне саобраћајнице. За објекте који у приземљу имају пословање, кота приземља је максимално 0,2 m виша од највише коте приступне саобраћајнице. Повучени спрат се повлачи минимално 1,5 m у односу на фасадну раван последњег спрата према јавној површини. Повучена етажа има висину као и остали спратови у објекту. Кров изнад повученог спрата пројектовати као раван или плитак коси кров (нагиба до 15 ). Кров се може извеси и као зелени кров (раван кров, насут и озелењен). Минимална висина парапета отвора помоћних просторија је 1,6 m. Грађевински елементи (еркери, балкони, надстрешнице и сл.) могу прећи грађевинску линију највише 0,6 m код објеката са предбаштама, уколико је ширина регулације минимално 12 m (Улица Петра Кочића), односно 1,0 m код објеката који се граде на регулационој линији, са ширином регулације већој од 15 m и тротоаром ширим од 3,5 m (Улица Тошин бунар). Еркере поставити на максимум 50% површине уличне фасаде, на минималној висини од 4 m у односу на коту приступног тротоара. Хоризонтална пројекција линије испуста може бити највише под углом од 45 од најближег отвора на суседном објекту. Паркирање решити на парцели (на отвореном паркинг месту и/или у подземној гаражи). Максимална заузетост подземном гаражом је 90 % површине парцеле. Уколико је грађевинска линија подземне гараже изван габарита објектa, горња кота плоче гараже на равном терену мора бити

19 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број усклађена са котом терена, насута земљом са минимално 120 cm земљишног супстрата. Дозвољено је формирање светларника за потребе вентилације и осветљавања помоћних просторија и заједничког степеништа, минималне површине од 6,0 m. Минимална ширина светларника је 2,0 m, а минимална висина отвора у светларнику је 1,80 m. Поштовати положај и димензије светларника постојећег суседног обејкта и пресликати га у пуној ширини. Није дозвољено ограђивање парцела у овој зони. Забатне и калканске зидове третирати као уређени део фасаде, без отвора. У обликовном смислу, нови објекти треба да буду репрезентативни, уклопљени у амбијент и то са квалитетним материјалима, савременим архитектонским решењима и др. Посебну пажњу посветити обликовању угаоних објеката и њиховом уклапању у грађевинске линије суседних објеката у складу са прописаним растојањима. Нови објекат мора имати прикључак на водоводну и канализациону мрежу, електричну енергију, телекомуникациону мрежу, топловодну и гасоводну мрежу или други алтернативни извор енергије Посебна правила за изградњу објеката На парцелама уз Тошин бунар (КП број 2133, 2140 и 2141 КO Земун), због формирања колонада, приземља су повучена 3 m у односу на грађевинску линију објеката. У овим објектима, приземље и први спрат су обавезно нестамбени (комерцијалне делатности). У зони С2, за спајање три и више парцела од којих је једна угаона, индекс заузетости може бити увећан за 15 % (угао Скадарске улице и Васе Пелагића и Скадарске улице и Тошиног бунара) Упоредни приказ урбанистичких параметара Табела бр. 14 Упоредни приказ урбанистичких параметара ПДР-а и ПГР-а* ЗОНА К ЗОНА С1 ЗОНА С2 Намена Индекс заузетости ПДР Комерцијалне делатности 60% h = 12 m ПГР М4 Зона мешовитих градских центара у зони више спратности Максимална спратност/висина 60% П+8+Пк/Пс 1.5 ширина улице ПДР Породично становање 40% П+1+Пк/Пс ПГР М4 Зона мешовитих градских центара у зони више спратности 60% П+8+Пк/Пс 1.5 ширина улице ПДР Вишепородично становање 60% П+6+Пс ПГР М4 Зона мешовитих градских центара у зони више спратности 60% П+8+Пк/Пс 5.5 ширина улице * ПДР План детаљне регулације блока између улица Тошиног бунара, Трогирске, Петра Кочића и Скадарске, Градска општина Земун ПГР План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе Град Београд, целине I XIX ( Службени лист Града Београда, бр. 20/16 и 97/16) Услови за даљу разраду и спровођење плана Овај план детаљне регулације представља плански основ за издавање информације о локацији, локацијских услова, пројекта парцелације и препарцелације и формирање и уређење грађевинских парцела јавне намене и грађевинских парцела остале намене дефинисане овим планом сагласно одредбама Закона о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/1, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/14). План детаљне регулације дела Улице Тошин бунар од Ивићеве улице до ауто-пута, градске општине Земун и Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 99/16), у подручју раскрснице Улице Тошин Бунар са Трогирском улицом, овим се планом допуњује у делу инфраструктуре. План детаљне регулације подручја између комплекса Правно-биротехничке школе Димитрије Давидовић и улица Петра Кочића, Трогирске и Тошин бунар, градска општина Земун ( Службени лист Града Београда, број 75/13), између Тошиног бунара и Нове 1 у делу Трогирске улице, овим се планом ставља се ван снаге у делу инфраструктуре. План детаљне регулације за изградњу магистралног топловода од котларнице Сава Ковачевић до грејног подручја топлане Нови Београд ( Службени лист Града Београда, број 51/08), у подручју раскрснице улица Петра Кочића и Јернеја Копитара, овим се планом допуњује у делу топлификације. Овај план детаљне регулације представља плански основ за формирање грађевинске парцеле остале намене (ГП1) за потребе изградње објекта комерцијалних делатности (зона К) и интерних саобраћајних површина (ГП2 и ГП3), уз обавезу спајања следећих катастарских парцела: ГП1: целе КП број: 2130/4, 2130/5, 2130/6, 2130/9 и 2131/2 КО Земун и делови КП број: 2128/2 и 2132 КО Земун. ГП2: целе КП број: 2128/1 и 2129 КО Земун и део КП број 2128/2 КО Земун ГП3: целе КП број: 2130/7 и 2130/8 КО Земун У зони С2, обавеза спајања суседних катастарских парцела дефинише се, према условима из овог плана, за следеће катастарске парцеле: ГП4: делови КП број: 2140 и 2141 КО Земун. Обавеза разраде пројектом препарцелације дефинише се према условима из овог Плана за следеће катастарске парцеле: ПП: цела КП број 2138 и делови КП број: 2131/1, 2137/1 и 2137/2 КО Земун. Кроз израду техничке документације за јавне саобраћајне површине, дозвољена је промена нивелета и попречног профила, укључујући и распоред, пречнике и додатну мрежу инфраструктуре у оквиру дефинисане регулације саобраћанице. Могућа је парцелација и препарцелација јавних саобраћајних површина у циљу фазног спровођења под условом да се, у било којој фази реализације, не нарушава основна функција саобраћајнице и концепт планског решења. У случајевима кад постојећи објекти предвиђени за рушење улазе у планирани коридор саобраћајнице у зони тротоара, а тренутно не могу да се руше (због правно имовинских или неких других разлога), могућа је фазна реализација саобраћајнице тако да се тек у II фази руши објекат и саобраћајница реализује у пуном профилу према планом предвиђеном решењу. Саобраћајнице је могуће реализовати фазно на начин да се у I фази реализује постављање инфраструктурне мреже у постојећој регулацији улице, без обавезе формирања грађевинске парцеле улице, а у II фази проширење регулације и изградња саобраћајница у пуном профилу. Саставни део елабората Плана су и: ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ ПЛАНА: 1. Катастарско-топографски план са границом обухвата 1: Постојећа намена површина 1: Планирана намена површина 1: План регулације и нивелације 1: План парцелације површина јавне и остале намене 1: Урбанистичко решење саобраћајних површина 1:1.000

20 Број СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА 26. септембар План водоводне и канализационе мреже и објеката 1: План електроенергетске и телекомуникационе мреже и објеката 1: План топловодне и гасоводне мреже и објеката 1: Синхрон-план инсталација 1:1.000 ДОКУМЕНТАЦИЈА ПЛАНА 1. Општи део Одлука о изради ПДР-а блока између улица Тошин бунар, Трогирске, Петра Кочића и Скадарске, Градска општина Земун Решење о неприступању стратешкој процени утицаја на животну средину Плана детаљне регулације блока између улица Тошин бунар, Трогирске, Петра Кочића и Скадарске, градска општина Земун Извештај о раном јавном увиду Извештај о извршеној стручној контроли Нацрта плана Извештај о јавном увиду Образложење Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове 2. Геодетске подлоге КАТАСТАРСКО-ТОПОГРАФСКА ПОДЛОГА СА ГРАНИЦОМ ОБУХВАТА 1:500 КОПИЈА ПЛАНА ВОДОВА СА ГРАНИЦОМ ОБУХВАТА ПЛАНА 1: Извод из плана вишег реда 3.1. Извод из Плана генералне регулације (ПГР) Планирана намена земљишта Саобраћајне површине и примарна саобраћајна мрежа Подела на зоне са истим правилима грађења 3.2. Стечене урбанистичке обавезе 1: Материјал за рани јавни увид 5. Композициони план 1: Геолошко-геотехничка документација 7. Услови комуналних кућа Овај план детаљне регулације ступа на снагу осмог дана од објављивања у Службеном листу Града Београда. Скупштина Града Београда Број /17-С, 26. септембра године Председник Никола Никодијевић, ср. Скупштина Града Београда на седници одржаној 26. септембра године, а на основу члана 35, став 7. Закона о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/14) и члана 31 Статута Града Београда ( Службени лист Града Београда, бр. 39/08, 6/10, 23/13 и 17/16 одлука УС), донела је ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЛОКА ИЗМЕЂУ УЛИЦА: ВОДОВОДСКЕ, БРАНКА ЦВЕТКОВИЋА, РАЈКА РУЖИЋА, ПРОВАЛИЈСКЕ И РЕГУЛАЦИЈЕ ЖАРКОВАЧКОГ ПОТОКА, ОПШТИНА ЧУКАРИЦА ТЕКСТУАЛНИ ДЕО 1.0. Општи део 1.1. Повод и циљ за израду плана Изради плана се приступа на основу Одлуке о изради плана детаљне регулације блока између улица: Водоводске, Бранка Цветковића, Рајка Ружића, Провалијске и регулације Жарковачког потока, општина Чукарица ( Службени лист Града Београда, број 30/15). Циљ израде плана је стварање планског основа за дефинисање јавног интереса и формирање парцела јавне намене за изградњу нових блоковских саобраћајница са везом на постојеће ободне саобраћајнице и опремање комуналном инфраструктуром. Циљ израде плана је и: обезбеђивање планског основа за реализацију намена у складу са планом вишег реда; прикупљање информационе основе са елементима од значаја за израду ПДР-а; анализа и оцена постојећег стања на предметном подручју; дефинисање обухвата плана са предлогом одређивања земљишта јавне намене; сагледавање релевантних планских условљености на предметном подручју и процена развојних могућности са аспекта доступности грађевинског земљишта, неопходности и могућности опремања земљишта комуналном инфраструктуром, дефинисање принципа поделе подручја на просторне целине према урбанистичким показатељима и типичним карактеристикама, за које ће Планом бити дефинисана посебна правила уређења и грађења Обухват плана Границом плана је обухваћен урбанистички блок који формирају Водоводска улица на западу, Бранка Цветковића и Рајка Ружића на северу и северо истоку, односно Провалијска на југоистоку. На југу комплекса се налази Жарковачки поток (поток Париповац), који у овом делу није регулисан. Терен је у паду према југозападу, односно према Жарковачком потоку и Водоводској улици. Овај блок је делимично изграђен, објекти су слободностојећи спратности П (приземље) до П+2+Пк, лоцирани уз околне саобраћајнице, док је унутрашњост блока углавном неизграђена, осим на појединим працелама које су интерним колским приступима из Провалијске, односно Водоводске, повезане на јавне саобраћајнице. Подручје плана обухвата следеће катастарске парцеле КО Чукарица: 1110/1, 1111/5, 1255/1, 1255/2, 1255/3, 1256/1, 1256/3, 1256/5, 1258/1, 1264/2, 1264/3, 1266/3, 1267/1, 1267/2, 1268/1, 1268/2, 1269, 1270/1, 1270/2, 1270/3, 1270/4, 1273/1, 1273/2, 1257/1, 1258/3, 1264/1, 1272, 1271, 1265, 1236/2, 1259/1, 1259/3, 1263, 1266/1, 1266/2, 1236/1, 1259/2, 1260/2, 1236/3, 1262, 1249/2, 1234/2, 1234/1, 1253/3, 1260/1, 1250/4, 1251/2, 1261, 1213/2, 1213/3, 1232, 1213/1 (део), 1231, 1214, 1215, 1216/1, 1216/2, 1240, 1219, 1220, 1218 (део), 1225, 1217, 1221, 1222 (део), 1223 (део), 1224, 1226, 1227, 1228, 1229, 1230, 1233/1, 1233/2, 1235, 1237, 1238, 1239, 1243/1, 1244, 1241, 1242, 1243/2, 1243/3, 1245, 1246/1, 1246/2, 1246/3, 1248, 1249/1, 1249/3, 1249/4, 1249/5, 1250/1, 1250/2, 1250/3, 1250/5, 1250/6, 1250/7, 1251/1, 1252/1, 1252/2, 1253/1, 1253/2, 1254/1, 1254/2, 1256/4, 1260/3, 1283/3, 1285/4, 1304/2, 1328/3, 1332/1, 1332/3, 3406/1 (део), 3418/1(део), 3422/1(део), 3422/2, 3422/3(део), 3422/13(део), 3422/14, 3422/15, 3422/24, 3422/25, 3422/26, 3422/27, 3422/28, 3422/29, 3422/30 (део), 3422/33, 3422/34, 3422/38, 3422/39, 3422/40, 3422/41, 3422/42, 3423/1, 3423/2, 3423/3, 3423/4, 3423/5, 3423/6 и 3423/7 и 3426/1. Предметно подручје је дефинисано регулационим линијама према јавним површинама (околне саобраћајнице и Жарковачки поток) и заузима површину од око 3,8 ha. Напомена: У случају неусаглашености пописа катастарских парцела у текстуалном делу и бројева катастарских

21 26. септембар СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број парцела у графичком прилогу, меродавни су подаци са графичког прилога број Д1: КАТАСТАРСКО-ТОПОГРАФСКИ ПЛАН СА ГРАНИЦОМ ПДР, у Р 1: Правни и плански основ Правни основ за израду плана представљају одредбе: Закона о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14, 145/14), Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину ( Службени гласник РС", број 135/04 и 88/10), Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања ( Службени гласник РС, број 64/15), Одлуке о изради Плана детаљне регулације блока између улица: Водоводске, Бранка Цветковића, Рајка Ружића, Провалијске и регулације Жарковачког потока, општина Чукарица ( Службени лист Града Београда, број 30/15). Плански основ је: План генералне регулације грађевинског подручја јединице локалне самоуправе Град Београд целине XII и XIII, општине Чукарица и Савски венац, ( Службени лист Града Београда, бр. 20/16, 97/16) Услови и смернице из плана вишег реда План генералне регулације грађевинског подручја јединицe локалне самоуправе Град Београд целине XII и XIII ( Службени лист Града Београда, бр. 20/16 и 97/16) Територија ПДР-а је планирана делом за површине остале намене, а делом за површине јавне намене саобраћајне и зелене површине, унутар грађевинског реона. По питању планираног коришћења земљишта, обухват ПДР намењен је за породично становање и јавне зелене и саобраћајне површине, у подручју за које није плански утврђена регулација јавних саобраћајних површина (слика 1) и које је дефинисано као подручје за обавезну израду плана детаљне регулације (слика 2). Породично становање је дефинисано као становање на појединачним парцелама, минималне површине 300 m, спратности П до П+1+Пк/Пс и са највише четири стана у објекту. Поред основне намене дозвољене су и све друге делатности које су компатибилне са становањем и које се природно налазе у становању (продавнице, мањи локали за различиту занатску производњу, предузећа чија делатност није опасна по суседство, услуге, канцеларијско пословање и слично). Поред површина за становање на овом простору су планиране и саобраћајне површине: Водоводска улица која представља део примарне уличне мреже и остале саобраћајнице приступне улице, које треба планирати за двосмерни саобраћај са минималном регулационом ширином од 9,0 m (коловоз 6 m +2x1,5 m обострани тротоар). Приступне улице за једносмерни саобраћај планирати са минималном регулационом ширином од 6,5 m (коловоз 3,5 + 2x1,5 m обострани тротоар). Паркирање возила, корисника објеката, генерално, решавати на припадајућој парцели, у наменској гаражи или отвореном паркинг простору. Планиране зелене површине јавног карактера се могу користити само у сврху за коју су намењене. Изузетно, јавне зелене површине се могу привремено користити за приредбе, културне манифестације, дечије забавне паркове и у сличне сврхе у складу 1.5. Подлоге и пратећа документација За израду овог ПДР-а jе коришћенa следећa документација: Катастарско топографски план локација између Водоводске улице, улица Бранка Цветковића, Рајка Ружића, Провалијске улице и потока Париповац, оверен у РГЗ, број /15, август 2015 Геометрик Београд; Копија плана водова број дет. листа 3/38,1/41, оверено у РГЗ, број /2015, од 21. јула године; Елаборат о геотехничким истраживањима терена за потребе израде ПДР ( Геоалфа ДОО Београд, израда у току), Главни пројекат регулације Жарковачког потока Свеска 2.3. ( Хидропланинг, Београд, године, инвеститор Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда), Детаљни урбанистичи план за регулацију Жарковачког потока ( Службени лист Града Београда, број 2/92), План детаљне регулације I Месне Заједнице у Жаркову Јулино Брдо, ( Службени лист Града Београда, број 34/09) Анализа и оцена постојећег стања 2.1. Постојеће стање грађевинског земљишта Територија плана се налази на простору Старог Жаркова и обухвата урбанистички блок који формирају Водоводска улица на западу, Бранка Цветковића и Рајка Ружића на северу и северо истоку, односно Провалијска на југоистоку. На југу комплекса се налази Жарковачки поток (поток Париповац), који у овом делу није регулисан. Терен је у паду према југозападу, односно према Жарквачком потоку и Водоводској улици. Овај блок је делимично изграђен, објекти су слободностојећи спратности П (приземље) до П+2+Пк, лоцирани уз околне саобраћајнице, док је унутрашњост блока углавном неизграђена, осим на појединим працелама које су интерним колским приступима из Провалијске, односно Водоводске, повезане на ове јавне саобраћајнице. На предметном подручју не постоје изграђени објекти јавних служби, нити други јавни садржаји. Табела 1: Структура и биланс постојећих намена на територији плана Намена Површина (ha) Процентуална заступљеност (%) Земљиште јавне намене Саобраћајне површине и саобраћајнице 0,81 5,45 Јавне зелене површине 0,21 5,22