УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ. Сенату Универзитета у Београду. Београд, фебруар године

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Сенату Универзитета у Београду Београд, фебруар године

2 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Образац 2. Број захтева: / Датум: 04. фебруар године СЕНАТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ - ПОСРЕДСТВОМ ВЕЋА НАУЧНИХ ОБЛАСТИ БИОТЕХНИЧКИХ НАУКА ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ РЕДОВНОГ ПРОФЕСОРА (члан 65. Закона о високом образовању) I ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ ПРЕДЛОЖЕНОМ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ РЕДОВНОГ ПРОФЕСОРА 1. Име, средње име и презиме кандидата: РАДЕ (Илија) ЦВЈЕТИЋАНИН 2. Ужа научна, односно уметничка област за коју се наставник бира: Екологија шума, заштита и унапређивање животне средине 3. Радни однос са пуним или непуним радним временом: пуно радно време 4. До овог избора кандидат је био у звању: ванредног професора у које је први пут изабран: године за ужу научну област: Екологија шума II - ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТОКУ ПОСТУПКА ИЗБОРА У ЗВАЊЕ 1. Датум истека изборног периода за који је кандидат изабран у звање: Датум и место објављивања конкурса: год. Послови НСЗ. 3. Звање за које је расписан конкурс: Наставник (сва звања) III ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ ЗА ПРИПРЕМУ РЕФЕРАТА И О РЕФЕРАТУ 1. Назив органа и датум именовања Комисије: Изборно веће Универзитета у Београду Шумарског факултета, године

3 2. Састав Комисије за припрему реферата: Име и презиме Звање Ужа научна област Организација у којој је запослен 1) др Милан Кнежевић,ред.проф. Екологија шума, заштита и Шумарски фак.-бгд. унапређивање животне средине 2) др Милун Крстић, ред.проф. Гајење шума Шумарски фак.-бгд. 3) др Владимир Стевановић,ред.проф. Екологија, биогеографија и заштита животне средине Биолошки фак.-бгд. 3. Број кандидата пријављених на конкурс: 1 (један) 4. Да ли је било издвојених мишљења чланова комисије: НЕ 5. Датум стављања реферата на увид јавности: године 6. Начин (место) објављивања реферата: Библиотека и сајт Факултета 7. Приговори: Није било приговора IV ДАТУМ УТВРЂИВАЊА ПРЕДЛОГА ОД СТРАНЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА: 28. јануар године Потврђујем да је поступак утврђивања предлога за избор кандидата др Радета Цвјетићанина у звање редовног професора вођен у свему у складу са одредбама Закона, Статута Универзитета, Статута факултета и Правилника о начини и поступку стицања звања и заснивање радног односа наставника Универзитета у Београду. Д Е К А Н ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА Проф. др Ратко Ристић Прилози: 1. Предлог Одлуке Изборног већа Факултета за избор у звање редовног професора; 2. Реферат Комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 3. Сажетак реферата Комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 4. Доказ о непостојању правоснажне пресуде о околностима из чл. 62.ст. 4. Закона 5. Други прилози релевантни за одлучивање (Мишљење Већа Одсека за Шумарство). Напомена: сви прилози, осим под бр. 4. достављају се и у електронској форми.

4

5

6 Универзитет у Београду Шумарски факултет, Кнеза Вишеслава 1, Београд ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ -ИЗБОРНОМ ВЕЋУ- Предмет: Реферат о кандидату за избор једног наставника (сва звања) за ужу научну област Екологија шума, заштита и унапређивање животне средине I-О КОНКУРСУ Одлуком Изборног већа Шумарског факултета бр /1 од године, а на основу члана 157. Статута Шумарског факултета, образована је Комисија за писање реферата по расписаном конкурсу за избор једног наставника (сва звања) за ужу научну област Екологија шума, заштита и унапређивање животне средине у саставу: 1. др Милан Кнежевић, редовни професор, Универзитета у Београду - Шумарског факултета; 2. др Милун Крстић, редовни професор, Универзитета у Београду - Шумарског факултета; 3. др Владимир Стевановић, редовни професор, Универзитета у Београду Биолошког факултета Допис референта за радне односе (бр /2-2015) са конкурсним материјалом који садржи пријаву кандидата и прилоге достављен је Комисији године. На основу добијеног конкурсног материјала Комисија констатује следеће: А) на основу одлуке Декана Шумарског факултета, Универзитета у Београду расписан је конкурс за избор једног наставника (сва звања) који је објављен у листу Послови бр. 647 дана године на 33 страни. Б) на конкурс у предвиђеном року од 8 дана пријавио се 1 (један) кандидат и то др Раде Цвјетићанин, ванредни професор, Универзитета у Београду-Шумарског факултета (пријава број 10386/1 од године); В) кандидат је доставио комплетну конкурсну документацију у складу са условима конкурса и текстом конкурса. Комисија констатује да пријављени кандидат др Раде Цвјетићанин испуњава све услове конкурса и то: VIII степен стручне спреме-научни степен доктора биотехничких наука из области шумарства, способност за наставни рад, објављене научне односно стручне радове, завршен Шумарски факултет одсек Шумарство. После прегледа конкурсне документације, Комисија подноси следећи И З В Е Ш Т А Ј 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Др Раде Цвјетићанин рођен је године у Висућу, општина Кореница, Република Хрватска. Основну школу је завршио у Удбини 1973., а гимназију у Карловцу

7 1977. године. На Шумарски факултет, Институт за Шумарство уписао се школске 1977/78. године, а дипломирао године. Основне студије је завршио средњом оценом 8,39 и одбранио дипломски рад оценом 10. Прво запослење било је у Р.О. Национални Парк Плитвичка језера Плитвице, где је радио од до године. За асистента приправника на предмету Дендрологија са фитоценологијом изабран је године, а радни однос на Шумарском факултету засновао је године. Последипломске студије из научне области Дендрологија са фитоценологијом, уписао је школске 1984/85. године и завршио их просечном оценом 9,75. Магистарски рад под насловом: Китњак на серпентинитима Гоча - распрострањење и екологија одбранио је године на Универзитету у Београду, Шумарском факултету. Био је на научном усавршавању године у тадашњој Чехословачкој на Шумарским факултетима у Брну и у Зволену. За асистента на предметима Дендрологија и Шумарска фитоценологија изабран је године. Докторску дисертацију под насловом Таксономија и ценоекологија балканског китњака (Quercus dalechampii Ten.) на серпентинитима централне и западне Србије одбранио је године. У звање доцента изабран је године, а у звање ванредног професора за ужу научну област Екологија шума на предметима Дендрологија и Шумарска фитоценологија изабран је године, а реизабран године. Предмете Дендрологија и Шумарска фитоценологија држи на два студијска програма: Шумарствo и Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. На Шумарском факултету Универзитета у Београду у школској 2014/15. години на свим нивоима студија (основним, мастер и докторским) држи десет предмета од којих су четири обавезна и шест изборних. На Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци био је ангажован 9 година као хонорарни професор у периоду од школске 2005/06. године до 2013/14. године где је држао наставу и испите из два обавезна предмета на основним студијама: Дендрологија и Фитоценологија и основи типологије. Од школске 2012/13. на Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци осим два обавезна предмета (Дендрологија и Фитоценологија) предавао је на мастер студијама још три предмета и то: Шумска вегетација, Урбана дендрофлора и Синдинамика шумских фитоценоза. На Пољопривредном факултету Универзитету у Београду био је ангажован у школској 2011/12. на Одсеку за хортикултуру на основним студијама на изборном предмету Декоративна дендрологија. Објавио је, поред докторске дисертације и магистарске тезе, 90 научних и 8 стручних радова и публикација. Објавио је један уџбеник под називом Дендрологија, три различита издања практикума под називом Практикум из Дендрологије, први 2008., други и трећи године (CD издање). Поред практикума објавио је и Приручник за одређивање најзначајнијих аутохтоних врста храстова (Quercus L.) године, који користе студенти Шумарског факултета и запослени у шумарској опративи. До сада је био члан у 15 комисија за одбрану докторских дисертација, од којих је у 4 био ментор (2 у Републици Србији и 2 у Републици Српској-БиХ), 13 комисија за одбрану магистарских радова, од којих је у 4 био ментор, 35 комисије за одбрану мастер радова, од којих је у 12 био ментор и у 282 комисије за одбрану дипломских и завршиних радова, од којих је у 113 био ментор. Учествовао је као истраживач у 18 пројеката, од којих је 17 било у Републици Србији, а 1 је био у Републици Српској (БиХ). 2

8 На Шумарском факултету у Београду био је шеф Катедре екологије шума у периоду од до године, руководилац мастер студија из области Шумарство од до године, а сада је (од године) председник Већа Одсека за шумарство. Изван Шумарског факултета у Београду члан је: Одбора за флору и вегетацију Српске Академије Наука, Удружења шумарских инжењера и техничара Србије и Друштва за заштиту природног наслеђа Arbor Magna из Бања Луке. Био је у редакционом одбору часописа Гласник шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци у периоду од до године. 2. МАГИСТАРСКА ТЕЗА И ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА 2.1 Магистарска теза Цвјетићанин Р. (1988): "Китњак на серпентинитима Гоча - распрострањење и екологија". Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд, стр Докторска дисертација Цвјетићанин, Р. (1999): Таксономија и ценоекологија балканског храста китњака (Quercus dalechampii Ten.) на серпентинитима централне и западне Србије. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд, стр НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ И ОЦЕНА ПЕДАГОШКОГ РАДА У оквиру досадашње педагошке каријере, од заснивања радног односа на Шумарском факултету у периоду од године до године, у звању асистента-приправника изводио је вежбе на предмету Дендрологија са фитоценологијом, а од до године на два предмета, Дендрологија и Шумарска фитоценологија. После избора у звање доцента од године држао је предавања из предмета Дендрологија и вежбе из два предмета (Дендрологија и Шумарска фитоценологија). Од године до године држао је предавања на 2 обавезна предмета Дендрологија и Шумарска фитоценологија. У звање ванредног професора изабран је године. Од школске 2006/07. до 2008/09. држао је наставу на два обавезна предмета на основним студијама (Дендрологија и Шумарска фитоценологија) и једног на мастер студијама (Еколошка класификација шума и шумских станишта). Од школске 2008/09 до 2013/14 држао је наставу на четири предмета, на два обавезна (Дендрологија и Шумарска фитоценологија), на једном изборном на основним студијама (Шумско-привредна географија) и једном обавезном на мастер студијама (Еколошка класификација шума и шумских станишта). Реизабран је у звање ванредног професора године. На Шумарском факултету Универзитета у Београду у школској 2015/16. години, на свим нивоима студија (основним, мастер и докторским) држи 10 предмета од којих су 4 обавезна и 6 изборних (табела 1). Поред кабинетске наставе др Раде Цвјетићанин је на Шумарском факултету Универзитета у Београду изводио теренску наставу из обавезних предмета Дендрологија и Шумарска фитоценологија. 3

9 Табела 1-Преглед наставних дисциплина на којима др Раде Цвјетићанин држи наставу школске 2015/16 године Ниво студија Наставни предмет Стаус Дендрологија обавезни Основне студије Шумарска фитоценологија обавезни Ендемичне и угрожене дрвенасте врсте Србије изборни Дендрологија обавезни Мастер студије Шумска вегетација Србије изборни Еколошка класификација шума и шумских станишта изборни Технике научно-истраживачког рада обавезни Докторске студије Дендрологија изборни Фитоценологија изборни Флористички диверзитет Србије изборни По основу вредновања педагошког рада наставника и сарадника, у последњих шест година, на Шумарском факултету у Београду на наставној дисциплини Дендрологија је имао просечну оцену 4,45 а на наставној дисциплини Шумарска фитоценологија има просечну оцену 4,44 (табела 2). Табела 2 Резултати студентског вредновања педагошког рада др Радета Цвјетићанина Школска година Студијски програми Дендро- логија Шумарска фито- ценологија Легенда: 2009/ / / / / /15 Просечна Ш Е.И Ш Е.И Ш Е.И Ш Е.И Ш Е.И Ш Е.И оцена 4,65 3,90 4,66 4,79 4,36 4,79 4,60 4,47 4,53 3,93 4,32 4,44 4,45 4,90 4,00 4,44 3,97 4,66 4,40 4,49 4,11 4,63 4,61 4,50 4,56 4,44 Ш-студијски програм Шумарство Е.И-студјски програм Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса Био је ангажован за извођење наставе на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду у школској 2011/12. години на Одсеку за Хорикултуру на основним студијама на изборном предмету Декоративна дендрологија. На Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци изводио је наставу 9 школских година од 2004/05 закључно са 2013/14. годином. Држао је наставу, испите и теренску наставу на 2 обавезна предмета на основним студијама (Дендрологија и Фитоценологија и основи типологије) и 3 изборна предмета на мастер студијама (Шумска вегетација, Урбана дендрофлора и Синдинамика шумских фитоценоза). 4

10 4. УЏБЕНИЦИ, ПОМОЋНИ УЏБЕНИЦИ И СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА Др Раде Цвјетићанин је објавио 1 уџбеник, 3 практикума и 1 приручник. Уџбеник под називом Дендрологија објављен је године као CD издање. Први практикум под називом Практикум из Дендрологије објављен је године, други под истим називом али са измењеним текстом изашао је из штампе године, а трећи под истим називом, али измењеним садржајем године као CD издање. Из категорије стручне литературе објавио је године Приручник за одређивање најзначајнијих аутохтоних врста храстова (Quercus L.) у издању Универзитета у Београду, Шумарског факултета. Табела 4-Уџбеничка литература Класификација уџбеничке литературе 1. Практикум 2. Практикум 3. Практикум 4. Уџбеник Наслов уџбеничке литературе Цвјетићанин, Р.: Практикум из Дендрологије. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр ISBN , CIP 630*174 (075,8) (076) Стр. 243 Цвјетићанин, Р., Перовић, М.: Практикум из Дендрологије. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. ISBN , CIP 630*174 (075,8) (076). Стр Цвјетићанин, Р., Перовић, М.: Практикум из Дендрологије. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр Рецензија је усвојена на Шумарском факултету-одлука бр /1 од године. ISBN CIP 630*174(075.8)(076) ( ) Цвјетићанин, Р., Брујић, Ј., Перовић, М. и Ступар, В.: Дендрологија-уџбеник. Рецензија је усвојена на Шумарском факултету-одлука бр /1 од године. ISBN , CIP 630*174(075.8)( ) Година издања ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ НАУЧНО-НАСТАВНОГ ПОДМЛАДКА Др Раде Цвјетићанин је био члан у 15 комисија за одбрану докторских дисертација, од којих је у 4 био ментор (2 у Републици Србији и 2 у Републици Српској-БиХ), био је члан у 13 комисија за одбрану магистарских радова, од којих је у 4 био ментор, био је члан у 35 комисија за одбрану мастер радова, од којих је у 12 био ментор. Осим тога био је члан комисије за 282 одбрањена дипломска и завршна рада, од којих је у 113 био ментор. а) Менторство у докторским дисертацијама 1. Микић Тодор (2008): Анализа морфолошких параметара листа дивље трешње (Prunus avium L.) у Босни и Херцеговини. Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет. Бања Лука 5

11 2. Брујић Југослав (2013): Шумска вегетација Чемернице. Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет. Бања Лука 3. Перовић Марко (2014): Таксономија и утицаји станишта на карактеристике планинског јавора (Acer heldreichii Orph.) у Србији. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 4. Новаковић-Вуковић Маријана (2015): Флористичке карактеристике шума црног и белог бора на серпентиниту и перидотитима у западној и централној Србији. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд б) Чланство у комисијама за одбрану докторских дисертација 5. Милетић Зоран (2004): Развој земљишта на одлагалиштима РЕИК Колубара под утицајем шумских култура. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 6. Говедар Зоран (2005): Начини природног обнављања мјешовитих шума јеле и смрче на подручју западног дијела Републике Српске. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 7. Милошевић Рајко (2006): Дефинисање типова букових и буково-јелових шума на Великом Јастрепцу. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 8. Белановић Снежана (2006): Еколошки квалитет земљишта брдско-планинског подручја источне Србије. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 9. Кошанин Оливера (2011): Оподзољено кисело смеђе земљиште у Србији-услови образовања, својства, производни потенцијал и распрострањеност. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 10. Каповић Маријана (2013): Шумска земљишта планине Јавор у Републици Српској. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 11. Бабић Виолета (2014): Утицај еколошких фактора и састојинских карактеристика на природну обнову шума храста китњака (Quercus petraea agg. Ehrendorfer) на Фрушкој Гори. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 12. Костић Олга (2014): Екофизиолошке карактеристике неких дрвенастих врста биљака и њихов потенцијал за ревитализацију депоније пепела термоелектрана. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 13. Жупански Даница (2015): Развој методологије за одређивање зона заштите од површинског наноса на експерималним деоницама слива реке Дрине. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 14. Шљукић Биљана (2015): Типови шума Копаоника као еколошки основ реалног планирања газдовања-одрживог управљања шумским екосистемима. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 15. Еремија Саша (2015): Генеза, особине и еколошко-производни потенцијал земљишта у шумама букве, јеле и смрче на планини Лисина код Мркоњић Града. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 6

12 в) Менторство у магистарским радовима 1. Перовић Марко (2007): Таксономске, еколошке и анатомске карактеристике планинског јавора (Acer heldreichii Oprh.) у централној Србији. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 2. Новаковић Маријана (2008): Шумска вегетација Црног врха код Прибоја. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 3. Петрић Ивана (2010): Морфологија и биоекологија клена (Acer campestre L.) на подручју Ђердапа. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 4. Вукелић Мићо (2014): Еколошко-вегетацијске класификација шума храста лужњака на подручју Апатина. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд г) Чланство у комисијама за одбрану магистарских радова 5. Пејић Благоје (2006): Најповољнији начин обнављања смрче (Picea abies Karst) у субалипјском појасу Копаоника. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 6. Вукин Марина (2006): Утицај станишних карактеристика на варијабилност квантитативних својстава линија полусродника црног бора (Pinus nigra Arnold) у семенској плантажи на Јеловој Гори. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 7. Чокеша Владо (2007): Истраживање зрелих изданачких шума храста китњака у циљу њиховог превођења у виши узгојни облик на подручју Цера. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 8. Еремија Саша (2007): Педоеколошке карактеристике газдинске јединице Дубичка Гора на Мањачи. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 9. Лучић Александар (2007): Примена маркера као основ за издвајање региона провенијенција црног бора (Pinus nigra Arnold) у Србији. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 10. Костић Олга (2008): Утицај монокултура смрче и дуглазије на педогенезу и својства земљишта на Маљену. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 11. Даничић Вања (2008): Међуклонски варијабилитет у семенској плантажи бијелог бора на локалитету Станови код Добоја. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 12. Каповић Маријана (2009): Дистрична смеђа земљишта-својства, класификација и њихов шумско-еколошки значај у Републици Српској. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 13. Кнегињић Игор (2010): Еколошко-производне и структурне карактеристике мјешовитих шума букве и јеле на Козари. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 7

13 д) Менторство у комисијама за одбрану мастер радова 1. Ступар Владимир (2010): Еколошко-флористичке карактеристике шума храста лужњака на крашким теренима код Босанског Петровца. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 2. Шурлан Младен (2011): Еколошка класификација шума питомог кестена привредне јединице Пастирево код Костајнице. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 3. Гуњевић Бранислава (2012): Флористичке карактеристике шума црног бора и храста китњака на перидотитима на подручју П.Ј. Мала Усора у Републици Српској. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 4. Милашиновић Младен (2012): Флористичке карактеристике шумске вегетације на кречњацима планине Козаре. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 5. Миљковић Ведрана (2013): Еколошко-вегетацијска класификација шума Космаја. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 6. Грабеж Далибор (2014): Еколошко-вегетацијеске карактеристике букових шума привредне јединице Козара-Врбашка у Републици Српској. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 7. Цвијетић Горана (2014): Вегетацијске и едафске карактеристике у шумама бијелог бора на подручју П.Ј. Романија-Гласинац. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 8. Гвоздић Ђуро (2014): Шуска вегетација и земљишта Бешњаје код Крагујевца. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 9. Николић Радослава (2015): Шумска вегетација и земљишта Бојчинске шуме. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 10. Плавшић Јелена (2015): Сукцесија вегетације на пожаришту на територији Г.Ј. Гокчаница. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 11. Миловић Славко (2015): Еколошке и флористичке карактеристике заједнице букве са божиковином (Ilici-Fagetum montanum Gaj ) на Јеловој Гори. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 12. Милићевић Драгана (2015): Фитоценозе и земљишта на подручју Г.Ј. Губеревачке шуме. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд ђ) Чланство у комисијама за одбрану мастер радова 13. Керен Срђан (2010): Примјена хемисферичних фотографија при дефинисању режима свјетлости и њеног утицаја на подмлађивање у мјешовитој шуми јеле и смрче на Днолучкој планини у БиХ. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 14. Кутић Александра (2010): Еколошко-вегетацијска класификација шума ревира Гозна код Челинца. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 15. Чортан Дијана (2011): Могућност примене ГИС технологије у гајењу шума на примеру одељења 41 у Г. Ј. Апатински рит. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 8

14 16. Вукојевић Велимир (2012): Стање и уапређење пошумљавања у Ј.П. Ада Циганлија. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 17. Кецман Марица (2012): Стање вештачки подигнутих састојина јавора и кедра у З.П.Д. Бањичка шума и дефинисање узгојних мера применом узгојне аналитике. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 18. Миљковић Чедо (2013): Еколошка класификација необраслих површина на планини Столови и предлог за њихово пошумљавање. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 19. Митић Ненад (2013): Предлог узгојно-мелиоративних мера у деградираним шумама букве на подручју Малог Јастрепца. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 20. Игић Душан (2013): Инвазивне биљне врсте у шумским заједницама Ковиљског рита. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 21. Газдић Милан (2013): Дефинисање састојинског стања и мелиоративно-узгојних потреба у семенској састојини смрче у Г.Ј. Маочница. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 22. Топић Звјездана (2013): Варијабилност морфо-физиолошких својстава сјемена брекиње (Sorbus torminalis /L./Crantz.) као показатељ генетичког потенцијала врсте. Универзитет у Бања Луци, Шумарски факултет. Бања Лука 23. Милутиновић Јелена (2014): Еколошко-вегетацијске карактеристике Г.Ј. Трешња на Авали. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 24. Ждињак Александар (2014): Категоризација израде тематских карата за потребе гајења шума применом GIS-технологије на примеру одељења 2 и 3 у ГЈ Чењин- Обрешке ширине на подручју Купинова. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 25. Трифуновић Наташа (2014): Педолошке карактеристике одлагалишта површинског копа Ћириковац и процеса природне обнове вегетације. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 26. Петровић Владимир (2014): Састојинско стање и узгојне потребе у вештачки подигнутој састојини црног бора у Г.Ј. Троглав на подручју Столова. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 27. Тарјан-Тоболка Албина (2014): Визуелизација узгојних потреба и мера на примеру одељења 35. ГЈ Тополик на подручју ШГ Нови Сад. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 28. Томашевић-Вељовић Јасмина (2014): Утицај потенцијала локалне топлоте на распрострањење шума на Радану и Великом Јастрепцу. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 29. Ратковић Антонио (2015): Еколошки типови шума храста лужњака на подручју ревира Штрбац Газдинске јединице Колут-Козара. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 30. Кањевац Бранко (2015): Могућност оптимализације мера неге шума применом узгојне аналитике путем визуелизације и симулације. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 9

15 31. Јолџић Борислав (2015): Еколошки услови и стање шума у Г.Ј. Бабин зуб-орлов камен-голаш у оквиру парка природе Стара Планина. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 32. Станисављевић Ђорђе (2015): Изданачка способност букве у Г.Ј. Јелова Гора на подручју Ш.Г. Ужице. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 33. Петровић Милан (2015): Карактеристике земљишта на пожаришту у Г.Ј. Гокчаница Ш.У. Ушће. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 34. Рудинац Иван (2015): Типови обешумљених и деградираних станишта на серпентинитима Гоча. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 35. Газдић Јелица (2015): Едафско-вегетацијске карактеристике букових шума у Националном парку Ловћен. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд 6. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ а) Научни радови Др Раде Цвјетићанин је самостално или са другим ауторима објавио и саопштио 100 научних и стручних радова на домаћим и међународним скуповима и међународним и домаћим часописима. Табела 5. Врста, класификација,број научних радова и број поена по коефициенту М БРСТА НАУЧНОГ РЕЗУЛТАТА ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА ( г.) ПОСЛЕ ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА ДО РЕИЗБОРА ЗА ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА ( г.) ПОСЛЕ РЕИЗБОРА ЗА ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА ( г.) УКУПНО 4+6 ( г.) УКУПНО 5+7 ( г.) 2+8 ( г.) УКУПНО 3+9 ( г.) Коефициент M (Поени) Број Поени Број Поени Број Поени Број Поени Број Поени М14 (4,0) 1 4,0 1 4,0 1 4,0 М23 (3,0) 6 18,0 6 18,0 6 18,0 М33 (1,0) 7 7,0 2 2,0 5 5,0 7 7, ,0 М34 (0,5) 1 0,5 2 1,0 5 2,5 7 3,5 8 4,0 М45 (1,5) 6 9,0 6 9,0 4 6, , ,0 М51 (2,0) 14 28,0 5 10,0 8 16, , ,0 М52 (1,5) ,0 2 3,0 2 3,0 М63 (0,5) 10 5,0 10 5,0 М64 (0,2) 6 1,2 6 1,2 М71 (6,0 1 6,0 1 6,0 М72 (3,0) 1 3,0 1 3,0 Σ 46 Σ 59,7 Σ17 Σ 25,0 Σ29 Σ51,5 Σ 46 Σ 76,5 Σ 92 Σ 136,2 10

16 Класификација радова: 1 докторска дисертација, 1 магистарска теза, 90 научних и 8 стручних радова и публикација. По збирној класификацији радова остварио је укупан коефициент научне компетентности М=136,2 поена, од којих је 76,5 поена после избора у звање ванредног професора (табела 5 - колона 9). Коефициент научне компетентности од М=76,5 после избора у звање ванредног професора је остварен кроз: 1 рад из категорије М14, 6 радова из категорије М23, 7 радова из категорије М33, 7 радова из категорије М34, 10 радова из категорије М45, 13 радова из категорије М51 и 2 рада из категорије М52 (табела 5 - колона 8). После реизбора у звање ванредног професора (у периоду од до године) остварио је коефициент научне компетентности М=51,5 од чега 1 рад из категорије М14, 6 радова из категорије М23, 5 радова из категорије М33, 5 радова из категорије М34, 4 рада из категорије М45 и 8 радова из категорије М51 (табела 5 - колона 6). б) Класификација радова по тематским целинама Радови др Радета Цвјетићанина према материји коју третирају могу да се поделе у неколико група и то радове из: Дендрологије, Фитоценологије и Екологије шума. Радови из Дендрологије Др Раде Цвјетићанин је из научне дисциплине Дендрологија објавио 37 радова од којих су: 26 научних (радови бр. 5, 8, 11, 12, 16, 17, 19, 24, 25, 40, 41, 45, 52, 54, 56, 58, 66, 69, 75, 76, 78, 79, 80, 81, 92 и 94), 5 стручних радова (бр. 1, 3, 5, 7 и 8), магистарска теза (рад. бр. 1), докторска дисертација (рад. бр. 2), три практикума (радови бр. 3, 4 и 49) и уџбеник (рад бр. 50). Научни радови из Дендрологије могу се поделити на две групе. Прву групу чине радови који проучавају аутохтону, а други алохтону дендрофлору. Радови о аутохтоној дендрофлори Србије приказани су у монографској публикацији Флора Србије књ. 2 (радови бр. 78, 79, 80 и 81). Радови о дендрофлори заштићених објеката природе приказани су за Н.П. Ђердап (рад бр. 58), Н.П. Тара (рад бр. 75), а аутохтони храстови за Н. П. Фрушка Гора (рад бр. 19). Код појединачних аутохтоних дрвенастих врста у радовима су приказани таксономија, морфологија, биоекологија и ценологија: за букву (радови бр. 16 и 17) и храст китњак (рад. бр. 76). Генетичко-еколошка варијабилност појединачних аутохтоних дрвенастих врста проучавана је код: белог бора (рад бр. 52), планинског јавора (рад бр. 54) и црног бора (радови бр. 56 и 69). Морфолошка варијабилност код цера приказана је у радовима бр. 5 и 12 а за Панчићев маклен у раду бр. 40. Налазишта ретких дрвенастих врста у Србији описана су за: врес (рад бр. 11) и зеленику (рад бр. 45). Региони провенијенција за пољски јасен и маљави пољски јасен приказани су у раду бр. 92. У стручним радовима из Дендрологије приказани су: најзначајније врсте храстова у Србији (стручни радови 1 и 8), аутохтоне тополе у Србији (стручни рад бр. 3) и морфолошке карактеристике и шумске заједнице смрче (стручни рад бр. 5). Радови који се односе на алохтоне дрвенасте врсте приказују стране врсте из Северне Америке које се гаје у Србији (рад бр. 94), алохтоне врсте храстова (радови бр. 8, 24, 25 и 41), алохтоне врсте рода пауловнија (научни рад бр. 66 и стручни рад бр. 7). Радови из Фитоценологије Др Раде Цвјетићанин је из научне дисциплине Фитоценологија објавио 37 радова од којих су 35 научних (радови бр. 10, 18, 21, 27, 29, 30, 31, 34, 36, 39, 42, 46, 57, 59, 60, 61, 62, 11

17 64, 65, 67, 68, 72, 73, 74, 77, 83, 84, 86, 87, 89, 90, 91, 93, 95 и 96) и 2 стручна (стручни радови бр. 2 и 4). Радови из Фитоценологије могу се поделити на оне који проучавају диверзитет шумских фитоценоза, вегетацијско-климатске карактеристике, вегетацијско-едафске карактеристике, флористички састав фитоценоза, сукцесије шумске вегетације и нове субасоцијације шумских фитоценоза. Диверзитет шумских фитоценоза проучаван је за заједнице: букве у Србији (научни радови бр. 18 и 30 и стручни рад бр. 4), букве у североисточној Србији (рад бр. 39), букве на Озрену код Сокобање (рад. бр. 31 ), Ђердапа (радови бр. 65, 72 и 73), Таре (рад бр. 74), букве и јеле на серпентинитима Гоча (рад. бр. 34), смрче на Златару (рад бр. 83) и пољског јасена у равном Срему (рад бр. 42). Преглед шумских заједница дат је за равни Срем (рад бр. 77) и Кошутњак (рад бр. 36). Вегетацијско-климатске карактеристике шумских екосистема проучаване су на: Дели Јовану (рад бр. 10), Копаонику (рад бр. 57) и Гочу (рад бр. 62). Вегетацијско-едафске карактеристике фитоценоза проучене су у радовима за шуме: Опленца (рад бр. 27 ), Кучајских планина (рад бр. 29), шуму букве и мечје леске на подручју Ђердапа (радови бр. 61), шуму храста китњака и јеле на Козари (рад бр. 67), букве, јеле и смрче на Лисини код Мркоњић Града (рад. бр. 68), храста китњака на Мирочу (рад бр. 89), културе црног бора на Сувобору (рад бр. 95). Флористички диверзитет проучен је у радовима за: шуме храста китњака, мечје леске и Панчићевог маклена на Козјаку (рад бр. 46) вештачки подигнуте састојине на подручју Букова (рад бр. 59), шуме букве и јеле на серпентиниту у Србији и Босни (рад. бр. 60),, шуме букве са вресом на подручју Ђердапа (рад бр. 64), шуме букве, јеле и смрче на Тари (рад бр. 86), шуме питомог кестена код Костајнице у БиХ (рад бр. 93), културе црног и белог бора на Златару (рад бр. 84) и на подручју Ужица (стручни рад бр. 2), шуме букве и јеле на Сувобору (рад бр. 87), шуме балканског китњака и културе црног бора на Сувобору (рад бр. 90), заједницу китњака и вреса на подручју Малог Зворника (рад. бр. 91) и шуме црног бора и балканског китњака на Црном Врху код Прибоја (рад бр. 96). Сукцесије шумске вегетације приказане су у раду под називом Основни правци деградације букових шума на Црном Врху код Бора (рад бр. 21 ). Радови из екологије шума Др Раде Цвјетићанин је из научне области Екологије шума објавио 30 радова од којих је 29 научних (радови бр. 6, 7, 9, 13, 14, 15, 20, 22, 23, 26, 28, 32, 33, 35, 37, 38, 43, 44, 47, 48, 51, 53, 55, 63, 70, 71, 82, 85, 88) и 1 стручни (рад бр. 6). Радови из екологије шума могу се поделити на оне који проучавају еколошко-вегетацијску класификацију, који се баве еколошко-структурним и еколошко-производним карактеристикама, екологијом у гајењу шума, екологијом у заштити шума и утицају вегетације на популацију дивљачи. Еколошко-вегетацијска класификација шума приказана је за: Г.Ј. Златица у Н.П. Ђердап (рад бр. 6), Гоч (рад бр. 7), за буково-јелове шума у сливу Ваона на Гочу (рад бр. 13), Врањак и Гувниште у Карађорђеву (рад бр. 23), Букински рит код Карађорђева (рад бр. 26), букове шуме јужног дела планине Кукавице (рад бр. 28), шуме храста китњака у североисточној Србији (рад бр. 32), букове шуме у Газдинској јединици Ђердап (рад бр. 48), заштићено подручје Клековача-Лом (стручна публикација бр. 6 ). Еколошко-флористичке карактеристике за нову субасоцијације букве и планинског јавора са грабом приказане су у раду бр. 85. Еколошко-производне карактеристике шума приказане су за: Биоградску Гору (радови 12

18 бр. 15, 53 и 88), флористичке и производне карактеристике неких фитоценоза у југоисточној Србији (рад бр. 44), производни ефекти и промена флористичког састава у састојинама четинара подигнутих на станишту букве (рад бр. 22), еколошке и производне карактеристике белог јасена на пешчарима Мајданпечке Домене (рад бр. 47). Аспект екологије и гајења шума приказн је у радовима везаним за: узгојне захвате у циљу постизања оптималног стања у шумама букве и јеле на Гочу (рад. бр. 14), утицај хербицида код припреме састојина лужњака за природну обнову (рад бр. 20), поник лужњака и појаву зељасте вегетације на опожареним површинама насталим успостављањем шумског реда (рад бр. 35), обнављање букових шума после пожара (рад бр. 55). Аспект екологије и заштите шума приказн је у радовима везаним за: гљиве трулежнице (рад. бр. 9), однос култура четинара на Копаонику према станишним условима и биљним болестима (рад бр. 33), стање храстових шума Кошутњака са аспекта виталности и перспективе даљег развоја (рад бр. 37), однос вирџинијске клеке према едафским условима, биљним болестима и штеточинама у култури на Делиблатској пешчари (рад бр. 38), панчићев маклен и његове болести и штеточине на локалитету код Честелина у околини Врања (рад бр. 43) и развој састојина смрче инфицираних гљивом Hetrobasidion (рад бр. 71). Аспект екологије и педологије приказан је у истраживању процеса базификације у неким шумским земљиштима на планини Мироч (рад бр. 51), еколошких карактеристика деградираних шума и станишта на серпентинитима планине Столови (рад бр. 70), као и педолошких карактеристика шума храста китњака у североисточној Србији (рад бр. 82). Утицај шумске вегетације на репатријацију јеленске дивљачи на подручју Хомоља приказан је у раду бр ДРУГИ ВИДОВИ АНГАЖОВАЊА У НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОМ И СТРУЧНОМ РАДУ а) Стручни радови и публикације 1. Цвјетићанин, Р. (2001): Храстови. Ревија за рад и пословну сарадњу, маркетинг и интегрално газдовање шума Шуме бр. 65. Београд. Стр Цвјетићанин, Р. (2002): Фитоценолошка припадност станишта на којима су подигнуте културе црног и белог бора на подручју Ужица. Прореде у културама бора. Ј.П. за газдовање шумама Србијашуме и Шумарски факултет Универзитета у Београду. Београд. Стр Цвјетићанин, Р. (2002): Аутохтоне тополе у Србији. Ревија за рад и пословну сарадњу, маркетинг и интегрално газдовање шума Шуме бр. 67. Београд. Стр Цвјетићанин, Р. (2002): Фитоценолошка припадност шума букве. Ревија за рад и пословну сарадњу, маркетинг и интегрално газдовање шума Шуме бр. 71. Београд. Стр Цвјетићанин, Р. (2004): Морфолошке карактеристике и шумске заједнице смрче у Србији. Ревија за рад и пословну сарадњу, маркетинг и интегрално газдовање шума Шуме бр Београд. Стр Буцало, В., Цвјетићанин, Р., Брујић, Ј., Травар, Ј., Ступар, В., Милановић, Ђ., Гашић, Б., Гашић, Р. (2006): Могућност издвајања заштићеног подручја Клековача-Лом. Стручна публикација-студија изводљивости. MAGA & Wild-project. Бања Лука. Стр Цвјетићанин, Р., Перовић, М. (2009): Преглед врста рода пауловнија (Paulownia Sieb. 13

19 еt Zucc) и њихове биоеколошке карактеристике. Шумарство бр Удружење шумарских инжењера и техничара. Београд. Стр Цвјетићанин, Р., Перовић, М. (2012): Приручник за одређивање најзначајнијих аутохтоних врста храстова (Quercus L.). Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр. 39. ISBN , CIP 630*17: (035). Стр. 39. б) Учешће у научним пројектима До избора у звање ванредног професора 1. Истраживач у пројекту Биолошко производна проучавања шума и еколошко производна (типолошка) класификација шума и шумских станишта. Шифра пројекта Б 19, тема Б 19/1. Београд, године. 2. Истраживач у пројекту Биоеколошко дефинисање шума и шумских подручја и еколошкопроизводна класификација шума и шумских земљишта. Шифра пројекта 3.30., подпројекат РЗН Србије. Београд, године. 3. Истраживач на пројекту Биоеколошка проучавања и еколошко-биолошка класификација шума на подручју Црног врха код Бора. Београд, 1990:. 4. Истраживач на пројекту Типолошка класификација шума Србије. Јавно предузеће Србијашуме. Београд, године. 5. Истраживач на пројекту Провенијенични тест смрче на три локалитета код Ивањице. Фитоценолошки део извођачког пројекта. Шумарски факултет, Београд, године. 6. Истраживач на пројекту Биоеколошка проучавања у газдинској јединици Ристовача. Београд, године 7. Истраживач на пројекту Утицај загађености ваздуха на шумске екосистеме и њихове заштитне и регулаторне функције. Министарство за науку и технологију Србије. Београд, године. 8. Истраживач у пројекту Уређивање шума Ђердапа. Пројекат за технолошки развој. Београд, године. 9. Истраживач у пројекту Производња дрвета за нарастајуће потребе тржишта-високе букове шуме. Београд, године. После избора у звање ванредног професора 10. Истраживач у пројекту Основне еколошке и структурно производне карактеристике типова шума Ђердапа и Националног парка Тара. Београд, године. 11. Истраживач у пројекту Унапређење производње дрвних сортимената у изданачким храстовим шумама. Београд, године. 12. Истраживач у пројекту Могућност издвајања заштићеног подручја Клековача-Лом. MAGA & Wild-project. Бања Лука године 13. Истраживач у пројекту Проучавање екологије и штета од Heterobasidion annosum s.l. и Armillaria врста у четинарским шумама у Србији. Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде-управа за шуме. Београд, године. 14. Истраживач у пројекту Истраживање морфолошких, анатомских и техничких 14

20 својстава Paulownia ssp. у циљу интродукције и коришћења. Београд, гпдине. 15. Истраживач у пројекту Одрживо газдовање укупним потенцијалима шума у Србији. Београд, године. 16. Истраживач у пројекту Истраживање утицаја климатских промена на животну средину: праћење развоја, адаптација и ублажавање. Београд, године. 17. Истраживач у пројекту Проучавање узрочника пропадања кореновог система у лишћарским шумама Србије. Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде-управа за шуме. Београд, године. 18. Истраживач у пројекту Истраживање начина и могућности обнављања шума храста китњака у Србији. Београд, године. Министарство пољопривреде и заштите животне средине-управа за шуме. в) Чланство у професионалним и стручним организацијама Чланство у професионалним и стручним организацијама др Радета Цвјетићанина одвија се на Шумарском факултету и ван њега. На Шумарском факултету у Београду 1. Шеф катедре Екологије шума од до године 2. Руководилац мастер студија из области Шумарство од до године 3. Председник Већа одсека за шумарство од године Изван Шумарског факултета 1. Члан Одбора за флору и вегетацију Српске Академије Наука 2. Члан Удружења шумарских инжењера и техничара Србије 3. Члан редакционог одбора часописа Гласник шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци 4. Члан Друштва за заштиту природног наслеђа Arbor Magna из Бања Луке ЗАКЉУЧАК И ПРЕПОРУКА КОМИСИЈЕ На основу изнетих података и анализе наставног, научно-истраживачког и стручног рада др Радета Цвјетићанина, ванредног професора Шумарског факултета Универзитета у Београду, може се закључити да је кандидат испунио све услове прописане Критеријумима за стицање звања наставника на Универзитету у Београду и Статутом Шумарског факултета за избор у звање и на радно место редовног професора на које конкурише. У протеклом периоду успешно је реализовао наставне активности, јер су просечне оцене студената за педагошки рад за предмет Дендрологија 4,44 а за предмет Шумарска фитоценологија 4,45 што показује да савесно и коректно изводи наставу, теренску наставу и испите на Шумарском факултету. Др Раде Цвјетићанин је обезбедио уџбеничку и другу наставну литературу за студенте Шумарског факултета, јер је објавио 1 уџбеник и 3 практикума. 15

21 Поред уџбеничке литературе др Раде Цвјетићанин је самостално или са другим ауторима објавио и саопштио 100 научних и стручних радова на домаћим и међународним скуповима и међународним и домаћим часописима, укључујући 1 магистарску тезу и 1 докторску дисертацију. Од 98 радова (не укључујући докторску дисертацију и магистарску тезу) има 90 научних и 8 стручних радова и публикација међу којима је и 1 приручник који користе студенти Шумарског факултета и стручњаци у шумарској оперативи. По збирној класификацији радова остварио је укупан коефицијент научне компетентности М=136,2 бодова, од којих је 76,5 бодова после избора у звање ванредног професора. Коефицијент научне компетентности од М=76,5 после избора у звање ванредног професора је остварен кроз: 1 рад из категорије М14, 6 радова из категорије М23, 7 радова из категорије М33, 7 радова из категорије М34, 10 радова из категорије М45, 13 радова из категорије М51 и 2 рада из категорије М52. После реизбора у звање ванредног професора др Раде Цвјетићанин има коефицијент научне компетентности од М51,5 који је остварен кроз 1 рад из категорије М14, 6 радова из категорије М23, 5 радова из категорије М33, 5 радова из категорије М34, 4 рада из категорије М45 и 8 радова из категорије М51. Ценећи досадашњи рад кандидата, постигнуте резултате у наставно-педагошком и научно-истраживачком раду, чланови Комисије предлажу Изборном већу Шумарског факултета Универзитета у Београду да прихвати извештај и донесе одлуку да се др Раде Цвјетићанин изабере у звање редовног професора за ужу научну област Екологија шума, заштита и унапређивање животне средине. Чланови Комисије др Милан Кнежевић, редовни професор, Универзитета у Београду - Шумарског факултета; др Милун Крстић, редовни професор, Универзитета у Београду - Шумарског факултета; др Владимир Стевановић, редовни професор, Универзитета у Београду-Биолошког факултета 16

22 ПРИЛОГ СПИСАК ОБЈАВЉЕНИХ И САОПШТЕНИХ РАДОВА др РАДЕТА ЦВЈЕТИЋАНИНА А) СПИСАК ОБЈАВЉЕНИХ И САОПШТЕНИХ РАДОВА ДР РАДЕТА ЦВЈЕТИЋАНИНА ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА Магистарска теза 1. Цвјетићанин Р. (1988): "Китњак на серпентинитима Гоча - распрострањење и екологија". Универзитет у Београду, Шумаски факултет. Београд, стр Докторка дисертација 2. Цвјетићанин, Р. (1999): Таксономија и ценоекологија балканског храста китњака (Quercus dalechampii Ten.) на серпентинитима централне и западне Србије. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд, стр Уџбеници и практикуми 3. Цвјетићанин, Р. (2008): Практикум из Дендрологије. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр ISBN , CIP 630*174 (075,8) (076). Стр Цвјетићанин, Р., Перовић, М. (2010): Практикум из Дендрологије. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. ISBN , CIP 630*174 (075,8) (076). Стр Саопштења са међународног скупа штампана у целини (М33=1) 5. Vilotić, D., Cvjetićanin, R., Klašnja, B., Orlović, S., Stevanović-Janežić, T., Bujanović, B. (1996): Morphological, anatomical and chemical characteristics of two forms of Bitter oak Quercus cerris var. austriaca f. сycloloba Borb. And f. dentatiloba Matyas. Procedings, Scientific papers, Second Balkan scientific conference on Stydy, conservation and utilisation of forest resources. Volume I, Sofija, page Jović, N., Tomić, Z., Knežević, M., Cvjetićanin, R. (1997): Forest Ecosystems of Zlatica in the National Park Đerdap. International Scientific Conference Forest Ecosystems of the National Parks held at Tara National Park, Bajina Bašta. Monograph on the subject inclusive of the Conference report. Belgrade, p Jović, N., Tomić, Z., Knežević, M., Cvjetićanin, R. (1997): Ecological-vegetational (typological) classification of the Faculty forest on Mt. Goč. Proceedings of the 3 rd international conference on the development of forestry and wood science technology. Volume II, Belgrade & Mt. Goč, Serbia/Yugoslavia, p Cvjetićanin, R., Mirić, M. (1998): Two new allochthonous species of oak in dendroflora of Serbia. Proceedings-Scientific papers. Jubilee Scientific Conference with International Participation 70-th Anniversary of the Forest Research Institute

23 October Volume II. Bulgarian Academy of Sciences Forest Research Institute. Sofia, page Mirić, M., Cvjetićanin, R. (1998): Consequences of impact of silver leaf desease pathogen-chondrosterum purpureum (Pers. Ex Fr.) Pouz. On Oak wood tissue. Proceedings-Scientific papers. Jubilee Scientific Conference with International Participation 70-th Anniversary of the Forest Research Institute 6-7 October Volume II. Bulgarian Academy of Sciences Forest Research Institute. Sofia, p Smailagić, J., Krstić, M. i Cvjetićanin, R. (2002): Klimatsko-vegetacijske karakteristike planine Deli Jovan u istočnoj Srbiji. 18 th International Conference on Carpation Meteorology, Belgrade, October. Procedings (printed as CD version). 11. Cvjetićanin, R. (2003): A new site of common heather (Calluna vulgaris (L.) Hull.) in Serbia. Proceding scientific papers Internacional scientific conference 50 years University of Forestry. University of Forestry sylvica foundation Bulgarian. Sofia. Pages Саопштења са међународног скупа штампана у изводу (М34=0,5) 12. Vilotić, D., Cvjetićanin, R., Janković, V. (1995): Morfološke karakteristike značajne za selekciju i oplemenjivanje cera. The first Symposium on the Breeding of Organisms with International Participation. Vrnjačka Banja, str Поглавља у књизи М42, рад у тематском зборнику националног значаја (М45=1,5) 13. Кнежевић М., Цвјетићанин Р., Крстић М., Стојановић Љ., Бобинац М. (1994): Ценоеколошке карактеристике буково-јелових шума слива Ваона на Гочу. Монографија- Аерозагађења и шумски екосистеми. Београд, стр Крстић М., Стојановић Љ., Бобинац М., Кнежевић М., Цвјетићанин Р. (1994): Избор узгојних захвата у циљу постизања оптималног стања у шумама букве и јеле (Abieti- Fagetum moesiacum) на Гочу. Монографија Аерозагађења и шумски екосистеми. Београд, стр Medarević, M., Čurović, M., Cvjetićanin, R., Dubak, D. Spalević, V. (2003): Strukturne karakteristike mješovitih šuma bukve, jele i smrče u području NP Biogradska gora. Monografija Biodiversity of Biogradska gora National park. Centre of Biodiversity of Montenegro. Department of Biology University of Montenegro. Vol. I. Podgorica, Page Јовановић, Б., Цвјетићанин, Р. (2005): Таксономија, еколошки услови и шумске заједнице. Зборник радова Bukva-Fagus moesiaca /Domin, Maly/ Czeczott.) у Србији. Удружење шумарских инжењера и техничара Србије и Шумарски факултет Универзитета у Београду. Београд. Стр Крстић, М., Цвјетићанин, Р. (2005): Биоеколошке карактеристике мезијске букве (Fagus moesiaca /Domin, Maly/ Czeczott.). Zbornik radova Bukva-Fagus moesiaca /Domin, Maly/ Czeczott.) у Србији. Удружење шумарских инжењера и техничара Србије и Шумарски факултет Универзитета у Београду. Београд. Стр Јовановић, Б., Цвјетићанин, Р. (2005): Шумске заједнице мезијске букве (Fagus moesiaca /Domin, Maly/ Czeczott.). Зборник радова Bukva-Fagus moesiaca /Domin, Maly/ Czeczott.) у Србији. Удружење шумарских инжењера и техничара Србије и Шумарски факултет Универзитета у Београду. Београд. Стр

24 Радови у водећем часопису националног значаја (М51=2) 19. Цвјетићанин Р., Пауновић Р. (1988): Прилог познавању храстова Фрушке Горе. Гласник Шумарског факултета бр. 70. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр Бобинац М., Караџић Д., Цвјетићанин Р. (1991): Примена хербицида код припреме састојина лужњака за природну обнову. Гласник Шумарског факултета бр.73. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр Томић З., Цвјетићанин Р. (1994): Основни правци деградације букових шума на Црном Врху код Бора. Гласник Шумарског факултета бр Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр Цвјетићанин, Р., Вучковић, М., Крстић, М. (1995): Производни ефекти и промена флористичког састава у састојинама четинара подигнутих на станишту букве. Шумарство бр. 4. Удружење шумарских инжењера и техничара. Београд. Стр Јовић, Н., Томић, З., Бурлица, Ч., Кнежевић, М., Цвјетићанин, Р., Миловановић, Д., Јовковић, Р., (1997): Еколошко-вегетацијска класификација шума и шумских станишта Врањака и Гувништа у Карађорђеву. Гласник Шумарског факултета 78-79/ Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр Цвјетићанин, Р. (1997): Нова врста храста за алохтону дендрофлору Србије (Quercus imbricaria Michx.). Шумарство бр. 1. Удружење шумарских инжењера и техничара. Београд. Стр Цвјетићанин, Р. (1997): Једна нова страна врста храста у дендрофлори Србије (Quercus acutissima Carruth.). Шумарство бр. 2. Удружење шумарских инжењера и техничара. Београд. Стр Tomić, Z., Jović, N., Burlica, Č., Knežević, M., Cvjetićanin, R. (1997): Šumski ekosistemi u Bukinskom ritu (Karađorđevo). Ekologija, Vol. 32. N 2. Acta biologica Iugoslavia, Serija D. Beograd, str Цвјетићанин, Р., Кнежевић, М. (2000): Вегетација и земљишта Опленца. Гласник Шумарског факултета 83. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр Томић, З., Јовић, Н., Бурлица, Ч., Кнежевић, М., Цвјетићанин, Р. (2000): Еколошко-вегетацијска класификација букових шума јужног дела Кукавице. Гласник Шумарског факултета 83. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Београд. Стр Кнежевић, М., Цвјетићанин, Р. (2003): Земљишта и фитоценозе букве у серијама огледних површина на Кучајским планинама. Шумарство бр Удружење шумарских инжењера и техничара. Београд. Стр Цвјетићанин, Р. (2003): Фитоценозе букве у Србији. Шумарство бр Удружење шумарских инжењера и техничара. Београд. Стр Цвјетићанин, Р., Новаковић, М. (2004): Фитоценолошка припадност букових шума у истраживаним састојинама на Озрену-Сокобања. Шумарство бр. 3. Удружење шумарских инжењера и техничара. Београд. Стр Цвјетићанин, Р., Кошанин, О., Новаковић, М. (2005): Еколошке јединице шума храста китњака у истраживаним састојинама североисточне Србије. Шумарство бр. 3. Удружење шумарских инжењера и техничара Србије и Шумарски факултет Универзитета у Београду. Београд. Стр