РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИРОДНИХ РЕСУРСА, РУДАРСТВА И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

Transcript

1 РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИРОДНИХ РЕСУРСА, РУДАРСТВА И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ АРХЕОЛОШКОГ НАЛАЗИШТА В И М И Н А Ц И Ј У М - Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину- ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ Београд, новембар 2013.године

2

3 Наручилац плана: Република Србија Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања Носилац израде плана Корисник плана: Републичка агенција за просторно планирање Директор: Мр Драган Дунчић, дипл. просторни планер Извршилац Обрађивач плана: Југословенски институт за урбанизам и становање ЈУГИНУС ДОО Београд, Андрићев венац бр. 2/II Директор: Ивана Марковић, дипл. инж. грађ. Руководни тим за израду плана: Дубравка Павловић, дипл. просторни планер одговорни планер (лиц.бр ) и одговорни урбаниста (лиц. бр ) Марин Крешић, дипл.инж.архитектуре одговорни урбаниста (лиц.бр ) и одговорни планер (лиц.бр ) Руководилац радног тима Извештаја о СПУ: Душан Шљиванчанин, дипл. просторни планер, дипл. географ мастер за област животне средине, одговорни планер (лиц. бр ) Чланови радног тима Извештаја о СПУ: Душан Шљиванчанин, дипл. просторни планер, дипл. географ мастер за област животне средине Мирјана Пантић, дипл. инж. саобраћаја, Драгана Курбалија, дипл. просторни планер -мастер Маја Анђелковић, дипл. историчар уметности

4

5 С А Д Р Ж А Ј УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 1 1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ Преглед садржаја и циљева плана и односа са другим плановима и 4 програмима 1.2. Претходне консултације са заинтересованим органима и организацијама ПРЕГЛЕД КАРАКТЕРИСТИКА И ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ПОДРУЧЈУ ПЛАНА Стање квалитета животне средине Приказ стања природних вредности и заштићених природних добара Стање културног наслеђа Проблеми заштите животне средине који су разматрани у плану ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ И ИЗБОР ИНДИКАТОРА Општи и посебни циљеви стратешке процене Избор индикатора ПРОЦЕНА МОГУЋИХ УТИЦАЈА ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА НА 41 ЖИВОТНУ СРЕДИНУ 4.1. Процена утицаја варијантних решења Разлози за избор најповољнијег варијантног решења Евалуација карактеристика и значаја утицаја планских решења Кумулативни и синергијски ефекти ОПИС МЕРА ЗА ОГРАНИЧАВАЊЕ НЕГАТИВНИХ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ 6. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПРОЦЕНА УТИЦАЈА НА НИЖИМ ХИЈЕРАРХИЈСКИМ НИВОИМА ПРОГРАМ ПРАЋЕЊА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Опис циљева плана Индикатори за праћење стања животне средине Права и обавезе надлежних органа и поступање у случају акцидентних 68 ситуација 8. ПРИКАЗ КОРИШЋЕНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ И ТЕШКОЋЕ У ИЗРАДИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ ПРИКАЗ НАЧИНА ОДЛУЧИВАЊА ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА 73

6

7 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Просторни план подручја посебне намене археолошког налазишта Виминацијум (у даљем тексту ППППН) ради се на основу Одлуке о изради ППППН археолошког налазишта Виминацијум коју је донела Влада Републике Србије ( Службени гласник РС, бр. 50/12) на основу члана 46. став 1. Закона о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10,24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13) и члана 43. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05 и 71/05- исправка, 101/07, 65/08 и 16/11) године, а у складу са: 1. Законом о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11,121/12, 42/13, 50/13, 54/13), 2. Правилником о садржини, начину и поступку израде планских докумената ( Службени гласник РС, бр. 31/10, 69/10 и 16/11), 3. Законом о Просторном плану Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 88/10), као и у складу са другим релевентним законима, подзаконским актима и прописима. Израда Извештаја о стратешкој процени утицаја на Просторног плана подручја посебне намене археолошког налазишта Виминацијум (у даљем тексту: Стратешка процена утицаја или СПУ) у складу je са одредбама чл Закона о заштити животне средине (''Службени гласник РС'', број 135/04, 36/09 и 72/09), и одредбама чл. 5,7 10 и 12. Закона о стратешкој процени утицаја на (''Службени гласник РС'', број 135/04 и 88/2010). Одлука о изради СПУ ППППН археолошког налазишта Виминацијум ( Сл. гласник РС, бр.27/12) саставни је део Одлуке о изради Плана. Стратешка процена утицаја планова на ради се у циљу обезбеђивања заштите животне средине и унапређивања одрживог развоја интегрисањем основних начела заштите животне средине у поступак припреме и усвајања планова и програма. Правни основ за обављање стратешке процене и израду Извештаја о стратешкој процени утицаја на Просторног плана подручја посебне намене археолошког налазишта Виминацијум (даље: Извештај о стратешкој процени) налази се у: одредбама члана 5. став 1., Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину којима је прописан предмет стратешке процене и утврђена обавеза вршења стратешке процене за просторне планове; одредбама члана 9. ст. 1. и 5. Закона о стратешкој процени утицаја на, којима је утврђено да Одлуку о изради стратешке процене утицаја доноси орган надлежан за припрему плана и програма по претходно прибављеном мишљењу органа надлежног за послове заштите животне средине и других заинтересованих органа и организација, као и да Одлука чини саставни део одлуке о припреми Плана и објављује се у ''Службеном гласнику Републике Србије''. Одредбама члана 35. Закона о заштити животне средине одређено је да се ''Стратешка процена утицаја на ради за планове, програме и основе у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања Југословенски институт за урбанизам и становање 1

8 водама и других области и саставни је део плана, односно програма или основе". Стратешка процена утицаја на мора бити усклађена са другим проценама утицаја на, као и са плановима и програмима заштите животне средине и врши се у складу са поступком прописаним посебним законом, односно, Законом о стратешкој процени утицаја на. На основу члана 4. Закона о стратешкој процени утицаја на, утврђују се основна начела стратешке процене, и то: 1. Начело одрживог развоја одрживи развој јесте усклађен систем техничкотехнолошких, економских и друштвених активности у укупном развоју у коме се на принципима економичности и разумности користе природне и створене вредности са циљем да се сачува и унапреди квалитет животне средине за садашње и будуће генерације. Разматрањем и укључивањем битних аспеката животне средине у припрему и усвајање одређених планова и програма и утврђивањем услова за очување вредности природних ресурса и добара, предела, биолошке разноврсности, дивљих и биљних животињских врста и аутохтоних екосистема, односно рационалним коришћењем природних ресурса доприноси се циљевима одрживог развоја. 2. Начело интегралности политика заштите животне средине која се реализује доношењем планова и програма заснива се на укључивању услова заштите животне средине, односно очувања и одрживог коришћења биолошке разноврсности у одговарајуће секторске и међусекторске планове и програме. 3. Начело предострожности свака активност мора бити спроведена на начин да се спрече или смање негативни утицаји одређених планова и програма на животну средину пре њиховог усвајања, обезбеди рационално коришћење природних ресурса и сведе на минимум ризик по здравље људи, и материјална добра. 4. Начело хијерархије и координације процена утицаја планова и програма врши се на различитим хијерархијским нивоима на којима се доносе планови и програми. У поступку стратешке процене планова и програма повећани степен транспарентности у одлучивању обезбеђују се узајамном координацијом надлежних и заинтересованих органа у поступку давања сагласности на стратешку процену, кроз консултације, односно обавештавања и давања мишљења на план и програм. 5. Начело јавности у циљу информисања јавности о одређеним плановима и програмима и о њиховом могућем утицају на, као и у циљу обезбеђења пуне отворености поступка припреме и доношења или усвајања планова и програма, јавност мора, пре доношења било какве одлуке, као и после усвајања плана и програма, имати приступ информацијама које се односе на те планове и програме или њихове измене. Извештај о стратешкој процени је документ којим се описују, вреднују и процењују могући значајни утицаји на до којих може доћи имплементацијом плана и програма и којим се одређују мере за смањење негативних утицаја на. Према члану 12. Закона о стратешкој процени утицаја, Извештај садржи нарочито: 1. Полазне основе стратешке процене; 2. Преглед карактеристика и оцена стања животне средине у подручју плана; 3. Опште и посебне циљеве стратешке процене и избор индикатора; Југословенски институт за урбанизам и становање 2

9 4. Процену могућих значајних утицаја на ; 5. Опис мера предвиђених за смањење негативних утицаја; 6. Смернице за израду процена утицаја на нижим хијерархијским нивоима; 7. Програм праћења стања животне средине у току спровођења плана; 8. Приказ коришћене методологије и тешкоће у изради стратешке процене; 9. Приказ начина одлучивања; 10. Закључке стратешке процене утицаја и друге податке од значаја за стратешку процену. Стратешка процена утицаја је процес који треба да интегрише циљеве и принципе одрживог развоја у просторним плановима уважавајући при томе потребу да се избегну или ограниче негативни утицаји на и на здравље и добробит становништва. Значај стратешке процене утицаја на животну средину огледа се у томе што: обрађује питања и утицаје ширег значаја, који се не могу поделити на пројекте, на пример - кумулативни и социјални ефекти; помаже да се провери повољност различитих варијанти развојних концепата; избегава ограничења која се појављују када се врши процена утицаја на већ дефинисаног пројекта; и утврђује одговарајући контекст за анализу утицаја конкретних пројеката, укључујући и претходну идентификацију проблема и утицаја који заслужују детаљније истраживање, итд. Југословенски институт за урбанизам и становање 3

10 1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ На основу одредаба члана 13. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину полазне основе стратешке процене обухватају: 1. кратак преглед садржаја и циљева плана и програма и односа са другим плановима и програмима; 2. преглед постојећег стања и квалитета животне средине на подручју на које се извештај односи; 3. карактеристике животне средине у областима за које постоји могућност да буду изложене значајном утицају; 4. разматрана питања и проблеме заштите животне средине у плану или програму и приказ разлога за изостављање одређених питања и проблема из поступка процене; 5. приказ припремљених варијантних решења која се односе на заштиту животне средине у плану и програму, укључујући варијантно решење нереализовања плана и програма и најповољније варијантно решење са становишта заштите животне средине; 6. резултате претходних консултација са заинтересованим органима и организацијама битне са становишта циљева и процене могућих утицаја стратешке процене ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА И ЦИЉЕВА ПЛАНА И ОДНОСА СА ДРУГИМ ПЛАНОВИМА И ПРОГРАМИМА ППППН археолошког налазишта Виминацијум је рађен у складу са Законом о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 72/09, 81/08, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13) и Правилником о садржини, начину и поступку израде планских докумената (''Службени гласник РС'', број 31/10, 69/10 и 16/11). Полазећи од начела планирања утврђених законом и праксом планирања (економска оправданост, социјална прихватљивост и еколошка одрживост), као и правног оквира којим су утврђени нормативи и правила у управљању природним и створеним ресурсима (пољопривредно земљиште, воде, шуме, ловна подручја, минералне и енергетске сировине, грађевинско земљиште, инфра и супраструктура, као и организовању привредних и других активности (пољопривреда, водопривреда, шумарство, лов, рударство и енергетика, индустрија, грађевинарство, саобраћај и телекомуникације, туризам и заштита животне средине), дефинисани су циљеви, концепција, стратешка опредељења, планска решења, приоритети, мере и смернице за спровођење. Поред интерпретације плана у овом делу се даје и однос са другим плановима, програмима и стратешким документима који могу имати утицај на на планском подручју. Полазна опредељења и преглед садржаја плана Подручје Просторног плана обухвата простор површине око ha на територији града Пожаревца и то: на подручју градске општине Пожаревац део катастарске општине Дрмно; на подручју градске општине Костолац део катастарске општине Костолац село. Граница Планског подручја је непрекинута изломљена линија дефинисана од почетне тачке на тромеђи КО Брадарац, КО Дрмно и КО Кленовник, по спољњој граници обухваћених катастарских општина до тачке на граници територије града Пожаревца са координатама у државном координатном систему / у којој мења правац према југу до тачке Т4 и даље по линији разграничења Југословенски институт за урбанизам и становање 4

11 заштићене околине археолошког налазишта Виминацијум и површинског копа "Дрмно", између тачака Т4 и Т1; линија разграничења заштићене околине археолошког локалитета Виминацијум и површинског копа "Дрмно", успостављена је и дефинисана пописом катастарских парцела и координатама преломних тачака у државном координатном систему, у складу са Одлуком о утврђивању локалитета Виминацијум у атару села Стари Костолац за археолошко налазиште ("Службени гласник РС", број 102/09); од тачке Т1 до почетне тачке, граница је по линији разграничења површина заузетих рударским радовима на површинском копу "Дрмно" и насеља Дрмно. У обухвату Просторног плана, поред археолошког налазишта Виминациjум налазе се: заштићена околина археолошког налазишта, утврђена наведеном одлуком, насеља Село Костолац и Дрмно, део комплекса ТЕ "Костолац Б" са технолошком инфраструктуром, доњи ток реке Млаве, део површина заузетих рударским радовима на површинском копу "Дрмно", будућа зона туристичких активности према десној обали Дунава и део акваторије Дунава без Аде Жилово, за коју нису обезбеђене никакве подлоге. Значајан је и палеонтолошки локалитет где је пронађен комплетан скелет најстарије врсте мамута Mammuthus meridionalis (јужни мамут), дугачак око 6 метара и висок више од три и по метра. Површину посебне намене која је предмет овог ППППН представља простор археолошког налазишта Виминацијум које је вредност од републичког, регионалног и другог значаја. Простор данашњег археолошког налазишта а некадашњег римског града и војног логора Виминацијума налази се у слоју ораница атара села Стари Костолац на површини од 355 ha. Археолошко налазиште садржи остатке Виминациjума из периода од I до V века н.е. Виминациjум је био главни град римске провинције Горње Мезије (Moesia Superior), у касној антици провинције Мезије Приме (Moesia Prima). Настао је на територији келтског племена Скордиска и представљао је административни, привредни и културни центар области на северној граници римске империје. У почетку је био седиште мањих војних одреда да би у другој половини I века постао легијски логор. Насеље је добило статус града почетком II века за време владавине цара Хадријана. У првим деценијама III века град је био у пуном процвату. За време Гордијана III постаје колонија. У IV веку постаје значајно епископско седиште. Град је страдао у најезди Хуна, највероватније 443. године. Археолошко налазиште Виминацијум се због својих уникатних вредности налази на прелиминарној листи Републике Србије за светску културну и природну баштину (UNESCO). За археолошко налазиште Виминацијум границе су утврђене Одлуком о утврђивању локалитета Виминацијум у атару села Стари Костолац за археолошко налазиште ("Службени гласник РС", број 102/09) и овај обухват је подручје које се овим планом детаљно разрађује. У контактној зони Планског подручја налази се острво Жилово које спада у зону заштите у оквиру Специјалног резервата природе Делиблатска пешчара (установљено за специјални резерват природе од изузетног значаја, укупне површине ha, на деловима територија општина Алибунар (К.О. Алибунар, Банатски Карловац и Николинци), Вршац (К.О. Шушара), Бела Црква (К.О. Кајтасово, Гребенац и Банатска Паланка), Ковин (К.О. Дубовац, Делиблато, Мраморак) и града Пожаревца (К.О. Острово)). Уз основну намену, карактер подручју дају и објекти, садржаји и намене у околини посебне намене и то угљенокопи и енергетски комплекси Костолачког угљеног басена, насеља, као и река Дунав која тангира подручје. Југословенски институт за урбанизам и становање 5

12 Резерве угља, угљенокопи и енергетски комплекси Костолачког угљеног басена (стари рекултивисани простори копова западно од Села Костолац и Термоелектрана Костолац "Б") са посебним мањим целинама посебне намене су обухваћене и у планском смислу разрешене кроз ППППН Костолачког угљеног басена. Просторни план подручја посебне намене Костолачког угљеног басена, осим дела територије општине Велико Градиште, обухвата целу територију града Пожаревца и да је био у изради практично истовремено када и Просторни план града Пожаревца. Насеља, становништво, намене површина, као и други развојни просторно плански аспекти територије града Пожаревца су обухваћене и у планском смислу разрешени кроз Просторни план града Пожаревца ( Службени гласник града Пожаревца бр. 10/12). Река Дунав са приобаљем, као међународна река и пловни пут - коридор VII, са интернационалним значајем, за коју је урађен Нацрт ППППН и на коју се Планско подручје ослања и која је од изузетног значаја за повезивање Планског подручја и локалитета Виминацијум са осталим републичким, али и европским подручјима. Циљеви просторног развоја подручја посебне намене Циљеви развоја Планског подручја, с обзиром на основну посебну намену Археолошког налазишта, као и све остале посебне намене разрађене ППППН Костолачког угљеног басена, су, изузев са аспекта развоја Виминацијума, практично подударни са циљевима који су дефинисани ППППН Костолачког угљеног басена и ПП Града Пожаревца, те је у наредном тексту дат интегрални приказ циљева просторног развоја ослоњен на циљеве развоја из два поменута Просторна плана. Циљеви развоја по појединим областима Културно наслеђе Општи циљеви су: очување интегритета културног добра, очување амбијента у којем се културно добро налази и активно укључивање културног добра и његовог окружења у развојне политике. Основни циљ је везан за изналажење могућности да се, уз поштовање основних историјских, етнографских и архитектонских вредности, постигну стимулативни програми за одрживост домаћинстава и сеоског насеља у целини, али и појединачних примера споменичког наслеђа. Оперативни циљеви заштите, уређења и коришћења културног наслеђа су: заштита, очување и презентација установљених и непокретних културних добара предвиђених за заштиту; очување аутентичности непокретног културног добра и његовог окружења; обнова и развој архитектуре и неговање културно-историјског наслеђа у сеоским подручјима; развој интерпретације културног наслеђа; активирање потенцијала културног наслеђа као развојног ресурса; заштита добара од неконтролисане изградње индустријских и инфраструктурних система и других објеката који могу да угрозе интегритет културног добра и његову околину; доследна презентација културног наслеђа и стварање услова за бољу регионалну и међународну повезаност подручја на бази културног идентитета. Југословенски институт за урбанизам и становање 6

13 обезбеђивање услова за еколошки одрживи развој, кроз спровођење мера заштите непокретних културних добара. повећање информисаности о културном наслеђу, као и подстицање активног укључивања становништва у процес одлучивања о развоју културног наслеђа; стицање међународног статуса заштите за археолошко налазиште Виминацијум и укључивање културног наслеђа у европске путеве културе; опремaње пристана за прихват туристичких бродова на Дунаву у близини Виминацијума; и изградња Музеја рударства у Костолцу. Природни ресурси Циљеви коришћења природних услова и потенцијала јављају се као усмеравајуће одреднице за просторни развој уопште, као и даљи рад на валоризацији природних услова и потенцијала за различите намене и коришћење простора. У ове опште циљеве могу се убројати: усаглашавање начина коришћења природних ресурса са потенцијалима природне средине и потребама њене заштите; одређивање делова територије планског подручја чији природни услови представљају оптималну средину за лоцирање различитих врста објеката и облика људске активности исказаних најчешће кроз одређен начин коришћења земљишног простора; рационална територијална интеграција привредних, стамбених, саобраћајних и других активности и садржаја уз уважавање критеријума заштите природне и створене средине и постизање минималних укупних друштвених трошкова развоја. Заштита животне средине, природних и предеоних вредности Основни циљ је заштита и унапређење животне средине, природних добара, предеоних целина односно интегрално управљање природним условима као фактором настанка природних хазарда, што представља основу уравнотеженог развоја, коришћења и уређења простора планског подручја. Од посебне важности је заустављање даље деградације животне средине, примена принципа превенције ради смањења ризика од потенцијално негативних утицаја рударско-енергетских активности у оквиру комплекса ТЕ Костолац Б на природне вредности, уз санацију и ревитализацију деградираних подручја. Оперативни циљеви: Спречавати даље пропадање природне средине и изграђених објеката, заштитити и побољшати стање ваздуха, вода, земљишта и екосистема; Побољшати заштиту и унапредити квалитет ваздуха, водену средину и земљиште, између осталог кроз конкретне мере за прогресивно смањење испуштања, емисије и транспорта загађујућих материја у, а нарочито сумпор диоксида, азотних оксида, пепела и других токсичних материја; Санирати загађене делове животне средине и деградиране просторе; Елиминисати прљаве технологије и еколошки неефикасна постројења; Југословенски институт за урбанизам и становање 7

14 Применити технологије пречишћавања ваздуха и вода са повећаним степеном ефикасности, које ће омогућити задовољење строжијих захтева Европске Уније за заштиту животне средине; Унапредити систем прикупљања и одлагања чврстог отпада и повећати степен рециклирања отпада; Планирати и успоставити савремен систем мониторинга животне средине; Унапредити систем управљања животном средином у оквиру ТЕ Костолац ; Доследно и строго остваривање законских и планских пропозиција које се односе на заштићена природна добра; Доследно и строго остваривање законских и планских пропозиција које се односе на заштићена подручја од међународног значаја; Увођење у стање заштићених природних добара, у складу са законским и планским одредбама, а на основу резултата научних истраживања нових локалитета од посебне вредности (палеонтолошки локалитет са скелетеом мамута); Чување и ограничено, пажљиво коришћење фонда биљних и животињских врста обухваћених Уредбом о заштити природних реткости, уколико се у даљим истраживањима те врсте констатују н апланском подручју; Ревитализовати и рекултивисати подручја која су заузета експлоатацијом лигнита; Умањити негативне утицаје развоја на предео у смислу задржавања и очувања постојеће структуре повезаности међу стаништима дивље флоре и фауне. Становништво Општи циљ јесте одржавање популационе виталности и ублажавање негативних тенденција у кретању становништва. Оперативни циљеви обухватају: заустављање процеса депопулације кроз задржавање млађих контингената становништва, нарочито у сеоским подручјима, побољшавањем услова школовања и различитим облицима финансијске подршке оранизовању пољопривредне производње, приватног предузетништва и сл.; стимулисање млађег женског становништва за остајање у сеоским насељима, применом специфичних програма за побољшање услова живљења ове друштвене групе; смањивање миграција село-град, стимулисањем развоја свих насеља у граду Пожаревцу; унапређивање квалитета становања, инфраструктуре, објеката јавних служби и сектора услуга; и заштита и помоћ старим грађанима путем усклађених програма помоћи и по потреби збрињавање. Насеља Међу циљевима просторног развоја мреже насеља се издвајају: уравнотежен развој подручја Плана; усмeрaвaњe рaзвoja нaсeљских функциja и сaдржaja нa прoстoрe извaн нeпoсрeднoг утицaja рудaрскo-eнeргeтскoг кoмплeксa ТЕ-КО Костолац ; oбeзбeђeњe фунциoнaлнe флeксибилнoсти/стaбилнoсти локалних заједница у тoку и нaкoн завршене eксплoaтaције угља, боља доступност центрима у мрежи насеља; и контролисано ширење уз претходно дефинисана правила градње. Југословенски институт за урбанизам и становање 8

15 Јавне службе Основни циљеви у области јавних служби су: унапређење доступности објектима јавних служби чиме би се подигао квалитет живљења; реконструкција постојећих објеката за здравствену заштиту; очување идентитета и наслеђа на овом подручју уз истовремено искоришћавање културних и туристичких потенцијала за развој локалних заједница; побољшање услова живљења и становања посебно осетљивих друштвених група (стари, лица са посебним потребама и др.). Привреда Рударство и енергетика. Међу циљевима се издвајају: изградња, модернизација и ревитализација енергетских објеката и система; повећање енергетске ефикасности, безбедан и поуздан рад и функционисање енергетских система; увођење савремених технологија; неутралисање неповољних ефеката искоришћења ресурса лигнита на садашњем степену техничко-технолошког развоја;стимулисање коришћења обновљивих извора енергије; обезбеђење критеријума за заштиту животне средине; уредно снабдевање електричном енергијом, обезбеђивање потребних количина енергије за задовољавање потреба корисника, као и побољшање услова живљења. Индустрија. Основни дугорочни циљ развоја индустрије је опоравак, повећање секторске и територијалне конкурентности и запослености обезбеђењем повољних општих, инфраструктурних и просторних услова, као и њена равномернија просторна дистрибуција усклађена са потенцијалом костолачког подручја, захтевима привредним актерима због климатских промена и смањења притиска на ресурсе. Оперативни циљеви територијалног развоја привреде су: успостављање одрживе структуре привреде, подршком ефикасном реструктурању рударско-енергетског и индустријског комплекса, агрокомплекса и туризма, модернизацији других производних и услужних капацитета у Пожаревцу и Костолцу; одрживи развој привредних делатности, посебно сектора индустрије и туризма; модернизација политике запошљавања подршком развоју предузетништва и стварању амбијента који подстиче развој МСП у сектору производње и разноврсних услуга; развој ефикасне привредне инфраструктуре која пружа услуге од кључног значаја за развој индустријског сектора, туризма и других делатности; подстицај регионалне и међународне сарадње, пре свега у области нових инвестиционих пројеката и развоја енергетског и туристичког потенцијала, и спречавање нерационалног коришћења и деградације квалитетног пољопривредног земљишта. Пољопривреда Одређују се следећи, просторно и временски, диференцирани оперативни циљеви: свoђeњe пoљoприврeдних пoвршина, кoјe су заузиманe за eксплoатацију лигнита, на тeхнoлoшки минимум и скраћивањe пeриoда приврeмeнoг oнeспoсoбљавања прoстoра за прoизвoдњу биoмасe; Југословенски институт за урбанизам и становање 9

16 oчувањe површина и прирoднe плoднoсти земљишта, сeлeктивним скидањeм и дeпoнoвањeм хумуснoг слoја са површинских копова; спрeчавањe нeпланскoг заузимања пoљoприврeднoг зeмљишта за стамбeну изградњу, инфраструктурнe oбјeктe и у другe нeпoљoприврeднe сврхe; враћањe пoљoприврeди дeла oдузeтих пoвршина, нарoчитo пoслe гoдине. Шумарство и ловство Основни циљ у овој области јесте успостављање биолошке и еколошке стабилности шумских екосистема у целини, унапређењем стања и функција постојећих шума и шумског земљишта и повећањем површина под квалитетном шумом ради ублажавања негативних ефеката развоја рударско енергетског комплекса. Овај циљ подразумева следеће планске задатке: мелиорацију деградираних и изданачких шума лошег квалитета; спровођење мера (превентивне и репресивне) заштите шума; биолошку рекултивацију земљишта депонија пошумљавањем на основу дугорочних и Туризам средњерочних програма и одговарајуће техничке документације; и уређење и повећање површина заштитних шума у оквиру изворишта вода и речних токова, у граничним зонама термоенергетских постројења, дуж саобраћајница и око насеља, као и на теренима угроженим ерозијом. Са аспекта туристичког развоја подручја Плана могуће је сагледати неколико општих циљева. То су: одрживи развој туризма, посебно у погледу уређења, опремања и коришћења садржаја понуде у простору, уз ефикаснију имплементацију међународних стандарда (у домену пловно-наутичког, културолошког, и других видова туризма као и заштите и унапређења културног наслеђа), као и развој дестинације са знатним учешћем целогодишње понуде уз функционалну интеграцију понуде "Историјске зоне Дунава" (са Виминацијумом и осталим културолошким разноврсностима). Оперативни циљеви развоја су: јачање постојећих и развој нових туристичких производа, посебно наутике на Дунаву (стварањем услова за интензивирање пристајања крузинг бродова и увођење услужних и сервисних активности у функцији пловно-наутичког пута), археолошког туризма у Виминацијуму и др.; правовремена резервација и заштита најатрактивнијих локалитета за развој туризма; реконструкција, изградња и довођење у оптимално стање инфраструктуре у функцији туризма; као и санација, адаптација, реконструкција и модернизација постојећих објеката туристичког смештаја и угоститељских објеката. Инфраструктура Саобраћајна инфраструктура Као оперативни циљеви развоја саобраћајног система Планског подручја могу се издвојити: Југословенски институт за урбанизам и становање 10

17 креирање таквог система саобраћаја који омогућава одрживу мобилност; подсистеме саобраћајног система развијати на такав начин да се омогући одговарајућа доступност свим деловима подручја у складу са плановима вишег реда а сразмерно економским могућностима Државе и локалне заједнице; искоришћење предности проласка саобраћајног коридора VII (река Дунав) кроз подручје; изградња саобраћајнице регионалног карактера, изградња пешачко бициклистичких стаза, изградња нових и рехабилитација постојећих капацитета речног транспорта (робна и путничка пристаништа, марине); оптимално повезивање насеља на подручју међусобно, као и њихово функционално повезивање са центром региона; унапређење и развој мреже општинских путева кроз изградњу, реконструкцију и даљу модернизацију коловоза; стандардизација и модернизација техничких елемената, сигнализације и режима саобраћаја; ефикасно и рационално коришћење превозних капацитета; реконструкција постојећих железничких капацитета, изградња нових капацитета за потребе развоја костолачког угљеног басена; даљи развој мреже линија приградског превоза у складу са потребама становништва; адекватно опремање стајалишта јавног превоза; даљи развој мреже линија градског превоза путника што ће утицати на смањење коришћења путничких аутомобила за основне сврхе кретања а тиме на повећање квалитета живота људи, смањење буке, аерозагађења и других негативних утицаја друмског саобраћаја; подизање нивоа услуге и повећање опште безбедности у саобраћају; дефинисање политике и подршка развоју саобраћаја као привредне гране; и стварање информационе базе која ће омогућити даља истраживања и праћења у области саобраћаја. Хидротехничка инфраструктура Општи, стратешки циљеви су: Циљ највишег реда је довршавање и обнова свих објеката за заштиту и уређење тока, обала и приобаља на деоницама два речна система планирана у оквиру ППРС и ВОС: Дунава у ширем окружењу Планског подручја. Обезбеђење простора свих рударских и енергетских активности у простору Костолца од штетног деловања вода, у ширем простору од најнеповољнијих коинциденције поводања вероватноће 1%, а напојединим виталним деловима система (електране, површински копови) и од вода вероватноће јављања 0,2% (копови) и 0,1% (електране). Трајно решење снабдевања водом насеља и обезбеђење за водом потреба археолошог плоалитета, са обезбеђеношћу не мањом од 97% и са нормама снабдевања која се користе у свету (250 L/становник/дан), и са обавезом да се увек, и у условима редукција, обезбеди 70% од тражених количина воде. Развој Пожаравачког подсистема у оквиру Моравско-млавског регионалног система за снабдевање водом насеља, као аутономног система који се ослања на властита изворишта подземних вода у алувионима Велике Мораве и Дунава. Одржавање нивоа заштите од спољних вода Дунава на захтеваном нивоу, од великих вода вероватноће 1%, уз преиспитивање рачунских нивоа у складу са новим хидролошким подацима и са новом морфологијом корита, која се погоршава због засипања Ђердапске акумулације. Одржавање и обнова Југословенски институт за урбанизам и становање 11

18 система заштите приобаља од унутрашњих вода тако да буду испуњени критеријуми о минималном залегању нивоа подземних вода трајања 1%: 0,8 1 m за пољопривредно земљиште, 2 m за мања насеља, 3 m за већа насеља. Оперативни циљеви: Успостављање и стриктно поштовање непосредних и ужих зона заштите свих изворишта Пожаревачког подсистема (Кључ, Ловац, Меминац, Забела, Петка), укључујући и извориште Јагодица на Горњем Костолачком острву које је планирано за развој након године. Одржавање режима заштите тзв. водног земљишта у простору крај Дунава и заштитних система у тој зони и уклањање свих објеката који су незаконито изграђени у том простору, који сада нарушавају функционалност и смањују сигурност заштитних система и ометају реализацију каснијих реконструкција насипа и оперативне одбране од поплава. Одржавање заштитних система према нормативима и њихова допуна тамо где долази до пробоја показатеља дефинисаних критеријумима заштите. Санирање свих недовољно поузданих делова I одбрамбене линије насипа, на основу уочених проблема током одбране године. Реализација пројекта за заштиту Старог Костолца од поплавних вода Млаве и успора Дунава, за садашњи режим рада који допушта успор до коте 70,40 mнм. Чишћење и измуљивање свих канала у оквиру заштитних система на Костолачком острву и у зони ушћа Мораве, као и обнова и одржавање у сталној погонској спремности свих црпних станица Довођење у планирано стање тих заштитних система, у обавези П.Д. ХЕ Ђердап. Реконструкција и проширење обухвата канализационог система за отпадне воде Пожаревца и приградских насеља, по сепарационом систему уз обавезни рад / изградњу / проширење ППОВ. Обезбеђење воде за технолошке потребе термоелектрана и других индустијских објеката на разматраном подручју са обезбеђеношћу 99%. Електроенергетска инфраструктура Основни циљ развоја електроенергетске мреже је да потрошачи добијају квалитетну електричну енергију на прагу потрошача Сигурност напајања потрошача електричном енергијом Да техничке карактеристике преносних и дистрибутивних водова буду такве да се прекиди у снабдевању електричном енергијом сведу на најмању меру. Да потрошња електричне енергије буде у толерантним границама и да се води таква политика цене електричне енергије да се она што мање троши а да се користе други видови енергије за потребе потрошача. Да се дистрибутивни електроенергетски објекти одвоје од градских електроенергетских објеката (трафостанице и водови) Да се електроинсталације у објектима домаћиснства изграде тако да се може управљати из дистрибутивног центра са електроуређајима у стану. Да се у разводна постројења уграде уређаји за регистровање вршне снаге по појединим изводима Да се смање губици електричне енергије. Југословенски институт за урбанизам и становање 12

19 Телекомуникацијска инфраструктура Основни циљ развоја је да се достигну програмом предвиђене потребе корисника и да се ускладе потребе са економским могућностима. Треба предвидети Развој преносних система у магистралној равни Развој преносних система у мрежној равни Развој преносних система у претплатничкиј равни Примена оптике у преносу у свим равнима Увођење дигиталног система преноса уместо аналогног Изградња телефонских централа довољног капацитета у дигиталној изведби у свим равнима Развој мобилних система веза Развој мреже за пренос података- ЈУПАК Развој мреже ИСДН и ИСПН Одклањање последица заостајања у досадашљим фазама развоја Развијање мобилне,радио и ТВ мреже као и поштанске мреже. Однос према другим плановима и стратегијама 1. Просторни план Републике Србије ( Сл.гласник РС. бр.88/10) Визија, принципи и циљеви просторног развоја У погледу просторног развоја дугорочна визија Републике Србије у Просторном плану Републике Србије ( Службени гласник РС бр. 88/10) је да буде територијално утврђена и регионално уравнотежена, одрживог економског раста и конкурентна, социјално кохерентна и стабилна, инфраструктурно опремљена и саобраћајно приступачна, очуваног и заштићеног природног и културног наслеђа, квалитетне животне средине, и функционално интегрисана у окружење. Заштита културног наслеђа, подизање квалитета животне средине, саобраћајна приступачност, као и функционално интегрисање у простор су елементи глобалне визије ППРС који у великој мери одговарају визији ППППН археолошког налазишта Виминацијум. Међу основним принципима просторног развоја Републике Србије, од утицаја на овај ППППН су: одрживост, као генерални принцип који мора бити примењен код свих активности у простору Србије; развој културног идентитета и територијалне препознатљивости; унапређење и заштита природног и културног наслеђа као развојног ресурса; унапређење саобраћајне доступности као доминантан фактор искоришћења територијалних потенцијала и уравнотеженог развоја; Међу основним циљевима који су од утицаја на овај ПППН а чије је испуњење један од услова за остварење дугорочне визије просторног развоја Републике Србије је и заштита и уређење природне и културне баштине. Планске претпоставке у ППРС-у у погледу развоја саобраћаја, развоја мреже насеља, развоја рударства и развоја енергетске инфраструктуре, развоја пољопривреде и шумарства, као и заштите и унапређење квалитета животне средине, сагледане су и у планском смислу спроведене кроз Просторни план подручја посебне намене Костолачког угљеног басена ( Службени гласник РС бр. 01/13)и Просторни план Југословенски институт за урбанизам и становање 13

20 града Пожаревца ( Службени гласник града Пожаревца бр. 10/12), те је овом планском документацијом дефинисан и њихов утицај на ППППН археолошког налазишта Виминацијум. Додатни утицај на ППППН археолошког налазишта Виминацијум планске претпоставке у ППРС-у за поједине специфичне области и то: доносе поједине Заштита и одрживо коришћење културног наслеђа и њен утицај на ППППН археолошког налазишта Виминацијум На основу ППРС основни циљ је да се културно наслеђе артикулише као развојни ресурс, да се заштити, уреди и користи на начин који ће допринети успостављању регионалног и локалног идентитета у складу са европским стандардима заштите. Подручје археолошког налазишта Виминацијум припада групи приоритетних културних подручја која треба да уживају посебан третман, без обзира на статус у оквиру службе заштите. Заштита и уређење предела и њен утицај на ППППН археолошког налазишта Виминацијум Основни циљ заштите, уређења и развоја предела Републике Србије су разноврсни, високо квалитетни и адекватно коришћени предели и физички уређена, за живот и боравак пријатна рурална и урбана насеља и градови, развијеног идентитета заснованог на поштовању и афирмацији природних и културних вредности. Приоритетна подручја, за која је обавезна израда посебних пилот пројеката Карактеризације предела, као основа за заштиту, планирање и управљање њиховим развојем, су и подручја заштићрних културних вредности међу којима је и археолошко налазиште Виминацијум. Развој туризма у ППРС-у и његов утицај на ППППН археолошког налазишта Виминацијум Основни циљ просторног развоја туризма у Републици Србији је просторноеколошка подршка остваривању концепта одрживог развоја туризма, компромисним интегрисањем принципа и стратешких, планских и програмских докумената развоја туризма, заштите и уређења туристичких простора, уз оптимално задовољавање социјалних, економских, просторно-еколошких и културних потреба националног и локалног нивоа, интереса тржишта и услова прекограничне и међународне сарадње. На подручју ППППН археолошког налазишта Виминацијум могуће је развити туристички производ touring који између осталог укључује обиласке римских палата и споменика, дунавских мотива итд. 2. Просторни план подручја посебне намене Костолачког угљеног басена ( Службени гласник РС бр. 01/13) Подручје Просторног плана подручја посебне намене Костолачког угљеног басена ( Службени гласник РС бр. 01/13) се налази у североисточном делу Републике Србије, претежно на подручју Стига и Браничева. Северну границу чини река Дунав, западну граница града Пожаревца, углавном уз Велику Мораву, јужну граница града Пожаревца, а источну границе КО Курјаче, КО Мајиловац и КО Сираково на територији општине Велико Градиште. Просторни план обухвата целу територију града Пожаревца и део територије општине Велико Градиште (у даљем тексту: Планско подручје). Укупна површина Планског подручја износи 543,46 km 2. Југословенски институт за урбанизам и становање 14

21 Планско подручје обухвата неколико зона просторних макроцелина посебне намене међу којима се издваја зона археолошког налазишта Виминацијум површине око 3.55 km 2. Виминацијум се налази у средишњем делу централног лигнитског лежишта окружено површинским копом Дрмно, насељем Дрмном и комплексом ТЕ Костолац Б ; границе и режим заштите локалитета утврђени су Одлуком о утврђивању локалитета Виминацијм на атару Костолац Село за археолошко налазиште ( Службени гласник РС, бр.102/09). Обавезе, услове и смернице које проистичу из овог планског документа, а од утицаја су на планска решења за ППППН археолошког налазишта Виминацијум, су у појединим специфичним областима што сагледава из следеће изводе и цитате из нормативног дела овог плана: Југословенски институт за урбанизам и становање 15

22 Принципи, циљеви и општа концепција просторног развоја Полазишта за решавање развојних и просторних конфликата Један од конфликата јавља се између рударства и постојећих насеља, као и индустријских, инфраструктурних, водопривредних, вредних културних (Виминацијум и друго) и других објеката, који се налазе у зонама планиране површинске експлоатације. Археолошко налазиште Виминацијум, као и неки други локалитети, налазе се у границама источног и централног лигнитског лежишта и у истражном и перспективном простору нафте и гаса. Одлуком Владе утврђене су границе и режими коришћења подручја археолошког налазишта Виминацијум, као и шира зона у којој ће бити настављена археолошка истраживања. Постоји, такође, споразум о сарадњи између ЕПС -а, односно ПД ТЕ-КО Костолац и надлежних државних институција за заштиту споменика културе који укључује и заједнички рад на решавању конфликата. Општа концепција просторног развоја Основни развојни концепт Планског подручја је ефикасно, организовано и рационално коришћење људских, природних и изграђених потенцијала, у социоекономском, просторном и еколошком погледу. Археолошко налазиште "Виминацијум" уређује се, користи и штити у складу са Законом о културним добрима (Сл. гласник РС, бр. 71/94) и Одлуком о утврђивању локалитета Виминацијум у атару села Стари Костолац за археолошко налазиште (Сл. гласник РС, бр. 102/09). Саобраћајна доступност археолошког налазишта обезбеђује се мрежом путних саобраћајница и формирањем пристаништа и марине на Дунаву. Планска решења Привредни развој и размештај индустрије Концепција просторне организације привреде/индустрије између осталог се заснива на уважавању просторних ограничења (археолошког налазишта Виминацијум, штедње пољопривредног земљишта, заштите изворишта вода, изграђених подручја, заштићених подручја природе). Пољопривреда и рурални развој Република Србија је прихватила међународне обавезе у вези са заштитом воде, ваздуха и климе од загађења проузрокованих обављањем пољопривредне делатности. Реч је о тзв. агроеколошким услугама, које морају бити адекватно плаћене из заједничких (буџетских) средстава, или посебних фондова ТЕ-КО "Костолац". Подршка примени мера својствених традиционалној пољопривреди, прикладна је између осталог за предео археолошког налазишта Виминацијум (Костолац) Старање о очувању агробиодиверзитета и аутентичног лика руралних предела производи изузетно значајне користи за друштво у целини. Развој туризма, организација и уређење туристичких рекреативних простора Туристичка понуда засниваће се на: атрактивним природним ресурсима акваторије и приобаља Дунава (са могућношћу пристајања крузинг туристичких бродова и Југословенски институт за урбанизам и становање 16

23 развојнаутичког и других видова туризма на води), културно историјским знаменитостима археолошког парка Виминацијум и других споменика културе, заштићеним природним вредностима. Основна опредељења дугорочног концепта развоја туризма су: развој субдестинације са знатним учешћем целогодишње понуде; туризам ће бити важан сегмент развоја дела Планског подручја, који располаже потенцијалима и мотивима за туристичку и рекреативну тражњу клијентеле из Београда и других већих и ближих градова, као и из иностранства, пре свега са међународних крузинг бродова (наутички, турнинг, манифестациони, излетнички, еколошки туризам и рекреација, као и за туризам специјалних интереса везан за археологију, бисиклистичке путеве, лов и риболов, посматрање птица, и др.); према природним и створеним потенцијалима, развој туризма и рекреације засниваће се на интегрисаној туристичко-рекреативној понуди акваторије и приобаља Дунава, археолошког парка Виминацијум и других историјских знаменитости, града Пожаревца, села, ловишта (укуључујући и рекултивисане површине копова лигнитског басена) и др., којима ће уједно бити обухваћене и све значајне вредности непосредног окружења; туризам ће активирати развој комплементарних активности и структура (пољопривреде, мале привреде, јавних служби и објеката, инфраструктуре и др.), подржати запошљавање и стандард живљења локалног становништва (представљати вид компензације локалном становништву за различита ограничења у развоју) и унапредити заштиту и презентацију природних и културних вредности пре свега Дунава, археолошког парка Виминацијум и др. као темељних ресурса и услова развоја више видова туризма, производње еко-хране и сл. Садржаји туризма и рекреације биће зонирани и организовани у функционално интегрисаним просторним целинама/зонама, и обухватиће туристичкa места, тематске туристичке паркове-комплексе и пунктове, као и објекте у склопу посебне - туристичке инфраструктуре (пристан, марину, излетничке и бициклистичке стазе, спортски аеродром и др.). Полазећи од анализе природних и антропогених туристичких потенцијала, као и основних туристичких тачака и коридора који омогућавају контакт са природним и предеоним целинама и насељима, издвојене су две просторне целине/зоне које ће промовисати развој туризма у Виминацијуму, и то: - акваторија и приобаље Дунава (на сектору од Дубравице до Речице), са атрактивним природним туристичким потенцијалима, представља претежно еколошку зону наутичког, рекреативног, руралног, ловног, риболовног и других видова туризма (са ушћима Мораве и Млаве, четири речне аде Чибуклијска, Жилова, Стојкова и Завојска, сегментима излетничких и бициклистичких стаза, спортским аеродромом и др.) на деловима атара насеља Дубравица, Батовац, Острово, села Костолац, Речица и градског насеља Костолац; контакт са Дунавом омогућава приступ "пловећих туриста" (са међународних крузинг бродова и домаћих излетника на сезонским линијама из Београда) чији је један од итинерера обилазак археолошког парка Виминацијум (као дела културноисторијске руте "Пута римских царева"); у циљу иницирања основног наутичког пута Дунавом кроз Србију, овај сектор акваторија и приобаље Дунава, са атрактивним садржајима туристичке понуде, испуњава критеријуме за избор локација приоритетних наутичких пунктова - марине и пристана; и Југословенски институт за урбанизам и становање 17

24 - историјска зона Виминацијума, са атрактивним антропогеним туристичким потенцијалима и културно историјским споменицима представља претежно зону културолошког и археолошког туризма са сегментима туристичких путева на деловима атара градске општине Костолац и насеља села Костолац, Дрмно и Кличевац. Предуслов за развој, односно активирање туристичких комплекса и места јесте њихова функцијска интеграција, у складу са положајем и значајем. То подразумева развој специфичне туристичке понуде и њено обједињавање, формирањем комбинованих туристичких токова и побољшањем квалитета саобраћајних веза. Повећање саобраћајне доступности, повезивање и интегрисање туристичке понуде у Виминацијуму омогућиће: реализација новог државног пута поред десне обале Дунава и новог државног пута од Костолца до Пожаревца са везама на правцу од речног пристана до археолошког парка, ради повезивања туристичких комплекса Дунава, Пожаревца и Виминацијума, као и уређење постојећих и изградња нових излетничких и бициклистичких стаза; и изградња нове марине на Дунаву као прихватног наутичког пункта (са основним функцијама безбедног веза, преноћишта, снабдевања, сервиса и др.) за стационарна и транзитна пловила. У зависности од мотивисаности транзитних туриста, задржавање може бити неколико сати до једног дана (доступност основних функција или обилазак Виминацијума) или неколико дана (уколико подручје представља предмет специјалних интересовања које могу бити циљ путовања; поред доступности основних функција неопходно је обезбедити посебне службе за изнајмљивање чунова, теренских и путничких возила, бицикала, мотоцикала, јахаћих коња, запрега као и риболовне и ловачке опреме). План саобраћајне инфраструктуре У планском периоду, на путној мрежи неопходно је извршити следеће активности и интервенције: изградња новог саобраћајног коридора на десној обали Дунава од Ковинског моста на територији града Смедерева до Рама (општина Велико Градиште) чиме би се повезала насеља и добио јединствен коридор дуж десне обале Дунава од Београда до националног парка Ђердап; у границама Планског подручја нови пут, са техничким елементима који одговарају рангу државног пута II реда, има оријентациону дужину од око 28,5 km а од насеља Шалинац (територија града Смедерево) пролази поред новог скелског прелаза Дубравица, поред насеља Острово, у наставку поред градског насеља Костолац (мостом преко дунавског канала), поред насеља Стари Костолац, затим уз северну проширену границу археолошког налазишта Виминацијум и у наставку уз обалу Дунава према насељу Рам; у оквиру овог коридора, на целој дужини, планирана је и изградња пешачко-бициклистичке стазе; тачан положај, провера и потврда изводљивости и оправданости предложене трасе у оквиру датог ширег коридора биће утврђени израдом одговарајуће планске и студијско-техничке документације. Културно наслеђе Концепција заштите базираће се на интегралној заштити материјалних и нематеријалних културних вредности. Југословенски институт за урбанизам и становање 18

25 Археолошко налазиште Виминацијум се сматра једном од кључних карика за повезивање ових простора са европским културним простором, на бази истог цивилизацијског наслеђа. Утолико је и одговорност за очување овог налазишта већа. Очување и презентација Виминацијума доприносе његовој промоцији као саставног дела европског културног идентитета. У оквиру Археолошког парка изграђен је објекат Domvs Scientiarvm Viminacium чија је улога вишеструка, а пре свега је намењен истраживањима. С обзиром на специфичност археолошких истраживања која се врше in sity, захтева се специфична инфраструктура потребна за функционисање објекта (смештајни капацитети за научне сараднике, студенте, радни капацитети - канцеларије, рачунско-информативни центар, стручна библиотека, депои, музејски простор, организација стручних конгреса итд). Садашња саобраћајна повезаност археолошког налазишта је врло лоша, посебно из правца Костолца. Саобраћајна доступност ће се обезбедити бољом мрежом путних саобраћајница, и формирањем пристаништа и марине на Дунаву. Потребно је укључити шири простор у функцију презентације овог културног добра, (пешачке, колске и бициклистичке стазе, објекте за прихват посетилаца, паркинг, информативне пунктове и слично). Примена и остваривање просторног плана Израда планских докумената, развојне, студијске и техничке документације Приоритети у изради планске документације су између осталих и Просторни план подручја посебне намене (са елементима плана детаљне регулације) за археолошко налазиште Виминацијум и друге комплексе са вредним непокретним културним добрима у непосредном окружењу до године, као и урбанистички пројекат за део археолошког налазишта Виминацијум. Посебно је важно обезбедити синхронизовану израду планске документације са израдом студијске и техничке документације за саобраћајни коридор поред десне обале Дунава, аеродром, речне терминале (робно и путничко пристаниште, марине и друго), уређење и заштиту обала водотока, потенцијалне рударске активности у приобалном појасу Дунава (површински коп Дрмно, западни део Басена), експлоатационо поље нафте и гаса Острово, термоенергетски комплекс и археолошко налазиште и туристички комплекс Виминацијум. Приоритети развоја по областима Просторни развој туризма Приоритети остваривања туристичке понуде на подручју града Пожаревца су: развој туризма на Дунаву и приобаљу, уз адекватно уређење и опремање за прихват крузинг бродова и наутички туризам; развој археолошког туризма у оквиру Виминацијума, са тематским парком (туристичким, научноистраживачким, пословним и едукативним пунктовима);и обједињавање туристичко-рекреативно понуде, ефикаснијим повезивањем туристичких комплекса Пожаревца, Дунава и Виминацијума и клубским организовањем појединачних садржаја туристичке понуде (наутички, археолошки, еколошки, бициклистички, коњички, ловни и бројни други клубови). Југословенски институт за урбанизам и становање 19

26 Културно наслеђе За остваривање предвиђеног развоја и заштите културних добара у наредном периоду потребно је следеће: перманентна израда, вођење и ажурирање инвентара о културним добрима као један од најзначајнијих послова у заштити културних добара; подизање свести локалног становништва о значају и важности културног добра; приступање разради студијске и пројектне документације у вези са заштитом културних добара; изградња пристана за приступ археолошком парку ''Виминацијум'' са неопходном инфраструктуром и приступним саобраћајницама;и доношење одговарајућег планског документа за археолошки парк ''Виминацијум''. Правила изградње и правила уређења Општа правила употребе земљишта, изградње, уређења и заштите простора у осталим наменама и инфраструктурним коридорима Туристичка подручја Објекти туристичке намене могу да се граде у зонама претежно стамбене и пословне намене у градским и сеоским насеља, посебно у потенцијалним туристичким насељима у приобаљу Дунава и Мораве (Костолац- град и Костолацсело, Речица, Брежане, Живица и Драговац). Објекти туристичке намене могу да се граде у деловима Планског подручја где је предвиђена директна примена Просторног плана или на основу посебних планских докумената. Забрањује се изградња кућа за одмор и других објеката у зони од приобаља Дунава између планираног саобраћајног коридора и Виминацијума, као и у зонама заштите других природних и непокретних културних добара на преосталом Планском подручју. Правила изградње и правила уређења простора у туристичком подручју Археолошког налазишта Виминацијум биће утврђена у оквиру посебног просторног плана подручја посебне намене. Подручја непокретних културних добара Археолошка истраживања на простору површинских копова имају карактер заштитних интервенција приликом извођења земљаних и других радова. Истраживање археолошких локалитета изводи се у зависности од напредовања радова површинских копова, а не по хронолошком, односно историјском распореду. Приликом реализације инфраструктурне мреже, инвеститор је дужан да финансира археолошку обраду терена, надзор, промену динамике радова и измену у пројектима непосредно пре и у току радова. С обзиром на специфичност ове групе културних добара и на неистраженост простора важан је стални надзор археолога приликом извођења земљаних радова и по потреби интервенције. Међу зонама од посебног археолошког значаја издваја се: Aрхеолошко налазиште Виминацијум Мере заштите овог археолошког налазишта су: Југословенски институт за урбанизам и становање 20

27 забрана површинске експлоатације и експлоатације земљишта и сировина, као и свих врста истражних радова, осим археолошких ископавања и истраживања; забрана сађења високе вегетације и пошумљавања простора, осим за потребе презентације археолошког налазишта; забрана обраде земљишта дубоким орањем, риголовања земљишта за винограде до дубине веће од 0,30 m и забрана садње воћњака; промена облика терена дозвољава се само у функцији презентације археолошког налазишта и уз адекванту презентацију налаза; дозвољава се изградња објеката у функцији презентације археолошког налазишта на простору који је у потпуности археолошки истражен; изградња привремене надземне инфраструктуре преко археолошког налазишта може се изузетно дозволити на основу услова и сагласности надлежних установа заштите споменика културе и природе; путна мрежа преко археолошког налазишта може се изградити и користити само за потребе презентације археолошког налазишта, а може се привремено користити и за одређене потребе привредне делатности на основу одлуке надлежног завода за заштиту споменика културе; дозвољава се текуће и инвестиционо одржавање постојећих објеката за одводњавање копа Дрмно (магистрални цевовод ГОЛ-2, бунари и одовдни цевоводи ЛБ-5, ЛЦ-5, ЛЦ-6, ЛЦ-7, ЛЦ-8, ЛЦ-9, ЛЦ-10 и ЛЦ-11); забрана просипања, одлагања и привременог или трајног депоновања отпадака и штетних материја - хемијски агресивних, експлозивних, отровних и радиоактивних; забрана испуштања отпадних вода површинских и дубинских у речне токове; елиминацију спровести у прописно изграђене септичке јаме; и забрана неовлашћеног прикупљања покретних археолошких површинкских налаза. Мере заштите околине археолошког налазишта Виминацијум су: забрана површинске експлоатације лежишта; забрана обраде земљишта дубоким орањем и риголовања земљишта за винограде и воћњаке до дубине веће од 0,30 m; забрана сађења високе вегетације и пошумљавања простора, осим за потребе презентације архелолшког налазишта, уз претходно обезбеђење заштитних археолошких ископавања, као и измештања и адекванте претентације налаза; дозвољава се изградња надземне и подземне инфраструктуре, текуће и инвестиционо одржавање објеката и постројења као и изградња нових објеката и постројења за потребе Електропривреде Србије, на простору који је у потпуности археолошки истражен; дозвољава се промена облика и нивелације терена, вађење песка, шљунка, камена или земље за потребе Електропривреде Србије, уз претходно обезбеђење заштитних археолошких ископавања, као и измештања и адекванте презентације налаза; забрана успостављања изворишта за водосанбдевање; забрана мелиоративних радова; постојећи водоток оставити у природном стању, а регулационе радове изводити само у случају угрожености, односно у интересу заштите ареолошког налазишта; Југословенски институт за урбанизам и становање 21

28 забрана просипања, одлагања и привременог или трајног депоновања отапдних и штетних материја - хемијски агресивних, експлозивних, отровних и радиоактивних и забрана неовлашћеног прикупљања покретних археолошких површинских налаза. 3. Водопривредна основа Републике Србије (2002 год.) Будући да се у границама овог плана налазе значајни водопривредни објекти, одредбе водопривредне основе у погледу заштите животне средине морају се уважавати и у оквиру овог плана. Водопривредна основа Републике Србије (ВОС) као основни стратешки циљ поставља: "Одржавање и развој водног режима којим се обезбеђују најповољнија и најцелисходнија техничка, економска и еколошка решења за јединствено управљање водама, заштиту од штетног дејства вода, заштиту вода и коришћење вода." Основна полазишта, захтеви и задаци заштите животне средине у ВОС заснивају се на одредницама ППРС, које се за зоне заштите водоизворишта и појасева заштите водотокова дефинишу кроз посебне активности, како следи: смањивање и спречавање загађивања животне средине; спречавање еутрофикације водних акумулација; спречавање сече дрвећа, депоновања материјала, одношења материјала, спречавање уништавања постојећих екосистема; очување предеоних карактеристика простора; обавезна израда посебног плана за заштиту вода од загађивања. 3. Стратегија управљања отпадом Републике Србије године Стратегија управљања отпадом представља основни документ који обезбеђује услове за рационално и одрживо управљање отпадом на нивоу Републике Србије. Такође, Стратегија разматра потребе за институционалним јачањем, развојем законодавства, спровођењем прописа на свим нивоима, едукацијом и развијањем јавне свести. Посебни циљеви управљања отпадом дефинисани Стратегијом су: - ускладити националне прописе из области управљања отпадом са законодавством ЕУ; - донети националне планове за поједине токове отпада; - развити регионалне и локалне планове управљања отпадом до 2014.год.; - повећати број становника обухваћених системом сакупљања отпада на 75% до год.; - развити систем примарне селекције отпада у локалним самоуправама; - изградити 12 регионалних центара за управљање отпадом до 2014.године (регионалне депоније, постројења за сепарацију рециклабилног отпада, постројења за биолошки третман отпада, трансфер станица у сваком региону); - успоставити систем управљања посебним токовима отпада; - успоставити систем управљања медицинским и фармацеутским отпадом; - успоставити систем управљања отпадом животињског порекла; - санирати постојећа сметлишта која представљају највећи ризик по животну средину; - обезбедити капацитете за спаљивање (инсинерацију) органског индустријског и медицинског отпада. Југословенски институт за урбанизам и становање 22

29 За стратешку процену најзначајнији циљ ове стратегије је управљање отпадом како у краткорочном, тако и у дугорочном периоду, којим се постиже заштита и унапређење квалитета животне средине и здравља људи. Стратегијом је дефинисано формирање регионалних депонија, трансфер станица, мрежа центара за рециклажу, компостирање и инсинератора. Планирано је да се комунални отпад са планског подручја организовано прикупља и одвози на регионалну санитарну депонију Халово. 4. Стратегија развоја енергетике Републике Србије (2005 год.) Стратегију развоја енергетике Републике Србије до године усвојила је Народна скупштина у мају године ( Службени гласник РС број 44/05). Основни циљеви у области заштите ваздуха и смањења емисија загађујућих материја путем: иновација и примене чистих технологија; реконструкције постојећих постројења која емитују загађујуће материје; већег коришћења гасовитог горива и смањења потрошње угља и мазута; подстицања развоја мреже и програма за мониторинг и процену ефеката загађивања ваздуха; укључења у међународне програме; искоришћења пепела из термоелектрана. Основни циљеви у области управљања вода у оквиру сектора енергетике су: обезбедити адекватан третман, поновну употребу или одлагање муља са уређаја за пречишћавање; обезбедити пречишћавање отпадних вода из енергетике и индустрије ревитализацијом постојећих уређаја и изградњом нових постројења за пречишћавање отпадних вода из индустрија које испуштају опасне материје; обезбедити пречишћавање отпадних вода које настају у процесу експлоатације и прераде минералних сировина ревитализацијом постојећих постројења за пречишћавање и изградњом нових постројења на локацијама где се испуштају опасне материје; смањити ризик од загађења вода који настаје као последица рударских активности. Основни циљеви управљања отпадом у енергетици, рударству и индустрији су: подстицање смањења настајања и искоришћења и рециклаже отпада, рационално коришћење природних ресурса (чистије технологије, раздвајање отпада, интегрисано спречавање и контрола загађивања, економски инструменти, образовање); смањење ризика од насталог отпада (затварање и санација постојећих локација контаминираних опасним отпадом које представљају ризик по ); успостављање катастра загађивача и управљање базом података; прикупљање статистичких података о отпаду. 5. Национални програм заштите животне средине (2010. године) Овим програмом су дефинисани стратешки циљеви политике заштите животне средине, као и специфични и приоритетни циљеви за ваздух, воду, земљиште и утицаји појединих сектора на. Предложене реформе обухватају реформе регулаторних инструмената, економских инструмената, система мониторинга и информационог система, система финансирања у области заштите животне средине, институционална питања и захтеве везане за инфраструктуру у Југословенски институт за урбанизам и становање 23

30 области заштите животне средине. Дефинисани циљеви Националног програма заштите животне средине су: У области квалитета вода: - дефинисане зоне заштите свих налазишта подземних вода као и акумулација које се користе за водоснабдевање; - побољшати квалитет воде у водотоковима смањењем испуштања непречишћених индустријских и комуналних отпадних вода; - обезбедити одвођење и пречишћавање отпадних вода у насељима са преко еквивалент становника; - повећање степена обухваћености јавним канализационим системима на 65% становника; У области заштите земљишта: - смањење угроженог земљишта ерозијом за 40% извођењем антиерозионих радова и увођењем ефективних мера за контролу ерозије; У области природе, биодиверзитета и шума: - очување, унапређење и проширење постојећих шума; - успостављање еко коридора за фрагментисане фрагилне екосистеме; У области управљања отпадом: - повећати број становника обухваћених системом сакупљања отпадом на 75%; - увођење одвојеног сакупљања и третмана опасног отпада из домаћинстава и индустрије; - санирати постојећа сметлишта и извршити ремедијацију истих, који представљају највећи ризик по ; У области индустрије: - смањење емисија у ваздух загађујућих материја у постојећим IPPC индустријским постројењима која не задовољавају стандарде ЕУ; - повећан степен пречишћавања индустријских отпадних вода; - увођење чистије производње и система управљања заштитом животне средине (ЕМАС) у бројна индустријска постројења; - повећање енергетске ефикасности и уштеда сировина у индустрији. У области енергетике: - смањење утицаја на приликом одлагања летећег пепела променом технологије депоновања; - рекултивација постојећих депонија пепела; - искоришћење летећег пепела из термоелектрана. У области пољопривреде и шумарства: - увођење система контролисане употребе ђубрива и средстава за заштиту биља на пољопривредном земљишту ради смањења утицаја на животну средину; Југословенски институт за урбанизам и становање 24

31 - развој органске пољопривреде; - унапређење управљања заштитом животне средине на сточним фармама и погонима за прераду ПРЕТХОДНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ СА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА У складу са одредбама члана 11. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину надлежни орган у припреми одлуке о изради стратешке процене, извршио је претходне консултације и усаглашавање ставова заинтересованих органа и организација, органа локалне самоуправе, корисника простора и других субјеката. Истовремено, прибављена су мишљења органа надлежног за послове заштите животне средине. Носилац израде је Републичка агенција за просторно планирање из Београда. Заинтересовани органи, организације, удружења грађана, НВО и друге заинтересоване групе и појединци, моћи ће у оквиру Јавног увида о Нацрту Просторног плана да остваре и увид у овај Извештај, тако да ће се претходне консултације наставити у оквиру јавних консултација. Надлежни органи и комуналне службе су за потребе израде Просторног плана подручја посебне намене доставиле услове и одређене иницијативе које су на адекватан начин уграђене у складу са нормативима и стандардима. Југословенски институт за урбанизам и становање 25

32 2. ПРЕГЛЕД КАРАКТЕРИСТИКА И ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ПОДРУЧЈУ ПЛАНА 2.1. СТАЊЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Квалитет ваздуха. На квалитет ваздуха на подручју Плана са једне стране утичу извори загађења, а са друге климатске карактеристике подручја. Речни токови Дунава и Млаве условљавају повећану влажност ваздуха и појаву магле током 20 до 30 дана годишње. Утицај ветра, који је због отворености терена веома значајан, са једне стране је повољан јер доминантни источни и југоисточни ветрови рашчишћавају маглу и односе загађујуће материје на даљину, а са друге стране неповољан, јер северни ветрови доносе у насеља загађујуће материје са термоенергетског комплекса. У околини ТЕ Костолац Б веома често су неповољни метеоролошки услови: дани без ветра, дани са северним ветровима и повећана влажност ваздуха, када се повећава локална загађеност ваздуха, која је значајана у зимском периоду године уз додатне изворе у насељима (индивидуална ложишта, саобраћајне активности и др.). Утицај значајних извора загађења испољава се у три релативно хомогене условно дефинисане зоне: 1. Зона I простор на самом извору загађења; 2. Зона II простор у непосредном окружењу извора загађења; и 3. Зона III простор у широј околини извора загађења. Зона I површински коп угља Дрмно и постојећа депонија пепела и шљаке Расподеле концентрација суспендованих честица на површинском копу Дрмно указују да се може очекивати знатнији утицај прашине на ужем подручју извођења радова у површинском копу, где концентрација суспендованих честица може вишеструко да прекорачи граничне вредности имисије од 120 μg/m3, зависно од метеоролошких услова. Загађивање ваздуха издувним гасовима из мотора рударских утоварних, транспортних и помоћних машина везано је за емисије следећих гасова: угљенмоноксида, угљендиоксида, азотних оксида, сумпордиоксида, акролеина и др. Издувни гасови рударске опреме по интензитету емисије спадају у слабе изворе загађења локалног значаја непосредно око извора емисије унутар откопаног простора. Депонија пепела и шљаке «Средње костолачко острво» представља секундарни извор емисије честица, међутим нису расположиви подаци о концентрацијама честица на самој депонији. Мерењем гранулометријског састава узорака пепела са депоније утврђено је да је удео честица које су углавном непокретне (величине од 1,5 mm и веће) око 16%, удео слабо покретних честица краћег домета (величине од 0,5 до 0,1 mm) око 68% и удео честица летећег пепела (величине 0,1 и мање) око 16%. Зона II насеља у непосредном окружењу извора загађења Садржај сумпордиоксида у ваздуху анализиран је према резултатима мерења која се од године врше у оба насељена места планског подручја. У год. измерена су два прекорачења ГВИ на мерном месту у Дрмну (189 μg/m3 и 199 μg/m3). У случају концентрације чађи, резултати мерења показују да је на мерном месту у селу Дрмно у фебруару год. једном дошло до прекорачења ГВИ за 24 часовну концентрацију (50 μg/m3). До прекорачења ГВИ од 120 μg/m3 суспендованих Југословенски институт за урбанизам и становање 26

33 честица дошло је на оба мерна места током зиме год., при чему су се максималне вредности кретале до 141 μg/m3 у селу Дрмно. Мерењем укупно исталожене масе честица пепела који потиче са депоније пепела и шљаке Средње костолачко острво на два мерна места: 1) Старом Костолцу (500 m од депоније у правцу NW), 2) селу Дрмно (2500 у правцу NW), утврђено је да је у периоду мерења од 6 месеци просечна месечна наталожена маса на мерном месту 1) била у распону од 33 до 457 μg/m2/дан, а на месту 2) од 49 до 187 μg/m2/дан. Зона III простор у широј околини извора загађења Емисије димних гасова из ТЕ Костолац Б под различитим метеоролошким условима могу повећати концентрације сумпордиоксида, азотних оксида и летећих честица на ширем подручју изван Костолачког лигнитског басена. Прелиминарни прорачун дисперзије димних гасова из костолачких термоелектрана показао је да су ефекти емисије гасова преко димњака електрана могући, под различитим метео условима, на различитим растојањима од извора. Квалитет вода. Према Водопривредној основи и Правилнику о класификацији вода за реку Дунав захтевани квалитет је II класа. Резултати мерења кључних параметара квалитета површинских вода на најближим мерним станицама РХМЗС у години показују да је стварни квалитет вода био у II/III на профилима Смедерево и Велико Градиште, а у Банатској Паланци у III класи. Захтевана класа Млаве је IIа, али су мерења на профилу Петровац (око 30 км узводно од копова) показала да је и године њена стварна класа била III, док су нпр. суспендоване честице биле ван класе. Физичко-хемијске анализе узорака прелива дренажне воде копа Дрмно показале су да су главни параметри отпадних вода који не задовољавају захтевани квалитет Млаве у периоду год. били: минерална уља, феноли и биолошка потрошња кисеоника. Подземне воде групе водних тела Костолац се користе за потребе водоснабдевања водом за пиће становништва и индустрије овог региона. За потребе ТЕ Костолац Б каптира се око 40 l/s из панонских пескова, са тенденцијом проширења капацитета на око 100 l/s. Одводњавањем површинског копа Дрмно системом дренажних бунара пијезометарски нивои биће оборени за око 50 m. На подручју распрострањења водних тела најугроженији простор се налази у зони површинских копова Костолачких рудника. На локацијама копова долази до откривања аквифера и његовог отклањања ради експлоатације угља. Обзиром да се на овим локалитетима аквифер налази отворен према површини, могућност уношења загађајућих материја се вишеструко повећава. Такође, на квалитет подземних вода утиче и депонија пепела и шљаке, која настаје као нуспродукт у технолошком процесу рада термоелектрана. У зависности од квалитета и састава угља који се сaгорева, у пепелу се могу наћи разне врсте загађујућих материја, а у првом реду сулфати и тешки метали. Укупан квантитативни статус ове групе водних тела се може оценити као слаб. Квалитет земљишта. Педолошки покривач на територији планског подручја генерално посматрано, чине углавном најплоднија земљишта типа чернозем (I III бонитетне класе). На планском подручју је дошло до значајних промена у намени земљишта, пре свега због заузимања површина пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта рударским активностима. До погоршања структуре педолошког слоја долази због неселективног одлагања откривке чиме се врши Југословенски институт за урбанизам и становање 27

34 мешање различитих врста материјала резултат је настајање супстрата веома хетерогеног састава. Поред тога, снижавање нивоа подземних вода у околини копова негативно утиче на смањење продуктивности земљишта. До највећег зађења земљишта долази у непосредној близини извора загађења (површински копови, термоелектрана, депонија пепела и шљаке, депоније комуналног отпада и др.) због директне контаминације штетним честицама, отпадним водама и штетним гасовима. Мерења укупних таложних материја показала су да је до прекорачења ГВИ од 450 mg/m²/дан дошло у периоду лето год. у насељу Дрмно (687 mg/m²/дан). Повећана киселост талога (ph < 5,6) констатована је у периоду зима год. лето год. у насељу Дрмно. У току године дошло је до повремених прекорачења ГВИ укупних таложних материја, концентрације цинка, кадмијума и олова у насељима Стари Костолац и Дрмно. Загађеност земљишта арсеном после 10 година таложења у пепелу термоелектрана износи 33,3 mg/арсена/kg узорка земљишта, а алувијално земљиште узето са удаљености од 10 km од термоелектране 3,9 mg/kg. Земљиште које садржи мање од 5 mg/kg арсена сматра се незагађеним. Са друге стране, садржај олова и кадмијума углавном не прелази дозвољене вредности. Бука. Процена нивоа буке за рецепторе удаљене до 1000 m од површинског копа Дрмно у насељу Дрмно показују да се не очекује значајан утицај буке приликом рударских радова на површинском копу Дрмно, пошто нивои буке не прелазе дозвољене вредности које, нпр. за групу пословно-стамбених подручја, IV зона, износе db. Потребно је нагласити да је ниво буке за рецепторе на источном ободу насеља Дрмно (према површинском копу) на граници дозвољених вредности за IV зону, али их не прелази. Ово значи да је задовољен услов минимално потребне удаљености површинског копа лигнита од најближих стамбених објеката у функцији заштите од буке. Процена нивоа буке за рецепторе удаљене до 1000 m од објеката и опреме за припрему угља у насељу Дрмно показује да се очекује одређени утицај буке приликом транспорта, уситњавања и депоновања угља за термоелектрану, пошто су нивои буке на северном ободу насеља Дрмно на горњој граници или нетнатно прелазе дозвољене вредности. Радиоактивност. Институт за медицину рада и радиолошку заштиту Др Д.Карајовић из Београда вршио је континуирану контролу узорака радне и животне средине ТЕ Костолац Б у периоду год. Циљ контроле био је процена повећања природне радиоактивности изнад природног фона непосредно и у околини термоелектрана и процена одговарајућег ефекта технолошки измењене природне радиоактивности на животну и радну средину, а самим тим и на здравље становништва. Резултати указују на повећан садржај природних радионуклида у пепелу и шљаци у односу на просечно земљиште, што не утиче значајно на повећање интерне и екстерне експозиције. На депонијама нису детектовани вештачки радионуклиди кратког и средњег времена полураспада, што значи да није било вештачког извора радиоактивности. Слични резултати добијени су на основу мерења Института Винча током године, при чему је закључено: на основу свих урађених анализа у оквиру рада на пројекту Контрола радиоактивности радне и животне средине ТЕ Костолац указује на то да нема повећања радиоактивности животне средине, услед рада ТЕ Костолац. Такође, према резултатима мерења активних радионуклида у узорцима пепела од стране ПМФ Нови Сад, вредности концентрације радионуклида не прелазе граничне Југословенски институт за урбанизам и становање 28

35 вредности прописане Законом о заштити од јонизирајућих зрачења ( Сл. гласник РС, бр. 36/09) и Правилником о границама радиоактивне концентрације животне средине и о спровођењу деконтаминације ( Сл. лист СРЈ, бр.9/99). Управљање чврстим отпадом. Планско подручје (осим централног дела насеља Стари Костолац) није обухваћено системом прикупљања отпада града Пожаревца, што за последицу има развој локалних дивљих сметлишта. Комунални отпад се без претходног третмaна одлаже на две градске депоније већег капацитета у Пожаревцу и једну несанитарну дивљу депонију у Костолцу. Због брзог запуњавања дивљих сметлишта, јавно комунално предузеће врши повремено одвожење отпада са ових локација. На планском подручју врши се издвајање рециклабилних материја на самом месту настајања путем примарне селекције. Остатак отпада се одлаже на општинске депоније које немају статус санитарних, али су у процесу увођења контролисаног одлагања, санације и рекултивације. На подручју сесоских насеља, највеће активности су у домаћинствима и пољопривредном сектору, а најмање у комерцијалном сектору и малој привреди. У складу са тим, поред отпада из домаћинстава, највише је заступљен пољопривредни отпад. Највећи део органског отпада се користи у домаћинствима за исхрану стоке (отпад од хране, сено), а остали део органског отпада, као и папир, завршава као гориво за грејање или кување. На планском подручју продукује се и извесна количина опасног, индустријског и медицинског отпада који се заједно са комуналним и комерцијалним отпадом одлаже на градске депоније. Ризици и опасности у ванредним условима. Ризици код хазардних појава и очекивана повредљивост постојећих и планираних објеката и функција вишеструко су увећани с обзиром на географски положај, локални саобраћај и активности у оквиру рударско-енергетског сектора (ТЕ Костолац Б и површински копови). Према учесталости, најизраженије су опасне метеоролошке појаве, као што су снажне кише праћене ветром и ветар олујне и орканске јачине који може изазвати опсежна оштећења на електромрежи и прекид снабдевања корисника, обарање стабала и сл. Значајан ризик за планско подручје представљају загађења животне средине која могу достићи ниво елементарне непогоде а последица су рударских и геолошких радова, бушења, раскопавања, позајмишта, одлагалишта откривке и јаловине. Депоније пепела, услед специфичног технолошког поступка и токсичног контакта са подземним водама, али и акциденти на њима, према ризику по обиму и могућности појава акцидента, представљају реалну опасност за шире подручје, па морају бити предмет посебних стручних и научних анализа. На разматраном подручју, природне непогоде које се могу догодити са различитим интензитетом су поплаве, клизишта, ерозије, електрична пражњења и земљотреси. Од свих могућих појава, земљотреси и поплаве изазивају највеће материјалне и еколошке последице. Ризик од поплава евидентиран је у приобалним појасевима Дунава и Млаве. Клизишта и остали површински деструктивни процеси последица су рударских, градитељских и других захвата у природном окружењу (пример појаве клизишта на депонији пепела Средње костолачко острво ). Што се ризика од пожара тиче, најугроженија су насеља, мада су по штетама и према обиму шумски и индустријски пожари по правилу значајнији, а пожари на Југословенски институт за урбанизам и становање 29

36 саобраћајним средствим аодносе више жртава. У случају великих пожара у комплексима ризичне технологије (ТЕ Костолац Б ), због близине насеља и неадекватног положаја у односу на струјање ветрова, може се очекивати контаминација отровним димом и гасовима. Што се катастрофалних индустријских несрећа тиче, њихов обим и вероватна учесталост је највећа код оних индустријских објеката који представљају ризик за околину () и код нормалног рада постројења, односно, где су присутни ризици од складиштења, манипулације и транспорта лако запаљивих експлозивних и отровних материја. Код ових објеката до акцидента долази изненада, по правилу уз могући пожар или експлозију. За најризичније објекте, неопходно је извршити посебне студијске анализе утицаја са аспекта ризика од акцидента. Посебно питање техничко-технолошких катастрофа може бити изливање нафте и нафтних деривата у водотоке и у приобаљу, транспорт кроз лако угрозива подручја железницом са могућом максималном количином изливене нафте или других опасних материја, односно код саобраћајница, где је највећа релативна могућност акцидента, све ово са веома израженим људским фактором ПРИКАЗ СТАЊА ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ И ЗАШТИЋЕНИХ ПРИРОДНИХ ДОБАРА Планско подручје представља низијски, доминантно равничарски предео који обухвата Стиг у широкој долинској равни доњег тока Млаве, заравњени, благо денивелисани предео с десне стране Млаве и водоток, рукавци и аде Дунава. Природна, самоникла вегетација сведена је највећим делом (изузев приобалних појасева Дунава и Млаве) на појединачно дрвеће, групе стабала, живице на међама и мале заостале забране, пре свега храста лужњака, пољског јасена, понеког бреста, багрема, клена, пасдрена и других врста листопадног дрвећа и жбуња на пространим пољопривредним површинама. На нижим и влажнијим местима, уз водотоке и на речним острвима Дунава и Млаве јављају се и самоникли низови или шумице, често у облику шикарасто-жбунастих формација врбе, јове и тополе. У инундационим, небрањеним појасевима споменутих водотокова и на напуштеним просторима површинских копова лигнита и јаловишта, подигнути су већи вештачки засади топола, односно црног и белог бора, багрема, тополе, ариша и других врста. Природну зељасту вегетацију чине уобичајене рудералне и коровске врсте биљака које расту на необрађеним или запуштеним површинама уз путеве, обале јаруга, ивице ораничних парцела од којих су неке јестиве и лековите. На преиздубљеним деловима терена уз водотокове и на адама, с високим нивоом подземних вода и периодичним плављењем, јављају се простране површине с природном мочварном вегетацијом груписаном, кроз већи број биљних заједница. У погледу заступљености животињског света, најзначајнију и најбројнију групу чине птице које су на агрикултурним површинама и насељима представљене са око 50 врста уобичајених за тај тип предела и станишта (врабац, сенице, чавка, сврака, врана, грлица, кос, дрозд, чворак. ветрушка, кобац и др.). Сектор Дунава једно је од најважнијих зимовалишта птица водених станишта у југоисточном делу Европе. Подручје Дунава, укључујући и острво Жилово, има статус међународно значајног подручја за птице (IBA подручје). такође, орнитолошки су значајна и подручја дуж водотока реке Млаве. Југословенски институт за урбанизам и становање 30

37 Скромни фонд сисарске фауне, представљен је првенствено врстама ситних и крупних глодара (више врста мишева, кртица, веверица, пух, бизамски пацов, зец), затим са неколико врста слепих мишева и другим врстама (ласица, твор, лисица и др.) Херпетофауну чине претежно врсте везане за водена и травно-шумска станишта (више врста жаба и гуштера, барска корњача, белоушка, смук и др.). Фонд ихтиофауне је богат и представљен је са 50 врста дунавских риба, при чему је већина рибљих врста које живе у доњим деловима водотока Млаве присутна и у Дунаву (шаран, сома, мрена, смуђ, скобаљ, гргеч, буцов, лињак, караш, деверика, штука, бодорка, дунавска паклара, кечига, паструга, дунавска харинга, кесега, укљева, толстолобик, бабушка, бели амур, говедарка, кркуша, јаз, сабљарка, гаовица, црвенперка, чиков, манић, вретенар, сунчица и сл.). Као ихтиолошки значајна места издвајају се на планском подручју Ада Жилово и ушће Млаве у Дунав. На планском подручју налази се острво Жилово које спада у зону заштите у оквиру Специјалног резервата природе Делиблатска пешчара (установљено за специјални резерват природе од изузетног значаја, укупне површине ha, на деловима територија општина Алибунар (К.О. Алибунар, Банатски Карловац и Николинци), Вршац (К.О. Шушара), Бела Црква (К.О. Кајтасово, Гребенац и Банатска Паланка), Ковин (К.О. Дубовац, Делиблато, Мраморак) и града Пожаревца (К.О. Острово)). Значајне природне карактеристике поседује и палеонтолошки локалитет где је пронађен комплетан скелет најстарије врсте мамута Mammuthus meridionalis (јужни мамут), дугачак око 6 метара и висок више од три и по метра. Због изузетне осетљивости скелет мамута је остао in situ. На месту је подигнута заштитна ламелирана конструкција, слична оним које штите археолошке објекте римског града Viminacium. Око скелета постављен је бетонски прстен пречника 15 m који носи дрвену конструкцију високу шест метара укупно 150 m². У плану је да се у близини изгради и музејски парк како би посетиоци могли да осете део амбијента времена у коме је мамут живео. Предлог Завода за заштиту природе Србије јесте да место наласка скелета мамута и простор непосредно око њега буду стављени под претходну заштиту, те су забрањене било какве рударске и друге активности које могу угрозити овај локалитет. На планском подручју налазе се подручја од међународног значаја за заштиту природе: Обала Дунава припада међународно значајном подручју за птице и дефинише се на основу међународних стандарда са циљем њихове заштите и спречавања од изумирања (Important Bird Area IBA). IBA подручје обухвата острво Жилово и шире подручје ушћа Млаве у Дунав на планском подручју. Острво Жилово које се налази у зони заштите СРП Делиблатска пешчара представља подручје дефинисано у оквиру Емералд мреже, Рамсар подручје (подручја мочварних и влажних станишта од међународног значаја) и одабрано подручје за дневне лептире (PBA Prime Butterfly Areas in Serbia) СТАЊЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА На основу услова Републичког завода за заштиту споменика културе Београд бр. 2/1390 од године на планском подручју налазе се бројна непокретна културна добра и добра која уживају предходну заштиту. Југословенски институт за урбанизам и становање 31

38 Археолошко наслеђе На овом подручју налази се културно добро од изузетног значаја археолошко налазиште Виминацијум. Археолошко налазиште "Виминацијум" категорисано је као културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, а због своје вредности у току је израда предлога за Прелиминарну Листу светске и културне баштине UNESCO-a. Oво археолошко налазиште садржи остатке војног логора и античког града Виминацијума из периода од I до V века, Поникао на територији келтског племена Скордиска и представљао административни, привредни и културни центар области на северној граници римске империје. У почетку је био седиште мањих војних одреда да би у другој половини 1 века постао легијски логор. Насеље је добило градко статус почетком 2.века уа време цара Хадријана. Од 239.године стиће право ковања новца и од тада почиње рачунање виминацијумске локалне ере. У 4.веку постаје значајно епископско седиште (у историјиским изворима помињу се епископ Амантин и Киријак) Уз насеље и војни логор формиран је већи број некропола (од 3 до 7.века) имао је је пристаниште на Дунав и речну флоту. У оквиру некропола које се простиру јужно и источно од града, истежено је преко гробова спаљених и инхуминираних покојника. Нађено је преко предмета од којих је 700 израђених од злата и сребра што представља најбројнији археолошки фонд са једног локалитета и то из затворених и поуздано датованих целина. Поред истражених некропола, на простору Северне капије војног логора, откривени су делови улица са поплочањем, одводним каналима и каменом пластиком. Истажене су јавне градске терме са осликаним зидовима, мермерном оплатом и подовима украшеним мозаицима. Величина и значај Виминацијума последица су богатог залеђа у долини реке Млаве и изузетно повољног положаја, како у систму одбране тако и у мрежи комуникација и трговинском промету. Унутар и око града откривени су амфитеатар, монументалне грађевине и трагови развијене инфраструкутре. Многи луксузно израђени предмети локалне продукције представљају светске раритете. Значај археолошлог налазишта је у томе што његови остаци леж у слоју ораница, те представља слободан простор за даља истраживања и презентовања. Виминацијум има потецијал да постане једна од атрактивних туристичких дестинација и тиме подстакне свест о важности очувања наслеђа, могућностима одрживог развоја и просперитета локалне заједнице. Одлуком о утврђивању локалитета Виминацијум за археолошко налазиште (Сл.гласник РС бр.102/09) утврђене су границе археолошког налaзишта и његове заштићене околине, као и мере заштите. Постојећи објекти археолошког налазишта Виминацијум и намена појединих истражених и презентованих објеката чине културолошку зону и простор намењен за истраживање и заштиту, презентацију, едукацију, културни туризам и манифестације. Откривени и неоткривени објекти: 1. Савремени улаз - асфалтни прилаз археолошком налазишту 2. Терме (Тћеппае) је купатило јавног карактера које се налазило изван бедема војног логора 3-6. Бедеми војног логора Северна капија (Porta Praetoria), Источна капија војног логора (Porta Priпcipalis Dextra), Јужна капија војног логора (Porta Decuтaпa), Западна капија војног логора (Porta Priпcipalis Siпistra) 7. Амфитеатар је делимично истражен и делимично презентован објекат - реконструисан је део гледалишта са лучним зидом арене и део градског бедема са кулом и улазном капијом Југословенски институт за урбанизам и становање 32

39 8. Храмови у оквиру градских бедема идентификовани су геофизичким истраживањима 9. Форум који је идентификован геофизичким истраживањима, био је средиште политичког, правног, економског, културног и религиозног живота у било којем граду саграђеном по римским урбанистичким правилима. Под форумом се подразумевајау све зграде, споменици и остаци древних рушевина. 10. Палата која је идентификована геофизичким истраживањима. Површина палате, као и хиподрома и бедема града предвиђена за систематско археолошко истраживање, конзервацију и презентацију. 11. Војна командантура (Praetoriuт) 12. Римска улица која је идентификована геофизичким истраживањима и делимично археолошки истражена 13. Хиподром 14. Палеовизантијски и римски локалитет (Светиња) 15. Римска лука (Каменити брод) идентификована ј е рекогносцирањем. 16. Царски маузолеј - је објекат квадратне основе димензија 20 х 20м. Зидан је од камених блокова и квадера. У средишњем делу маузолеја налази се централна грађевина димензија 5 х 5 m која је зидана од зеленог шкриљца заливеног малтером. На угловима објеката су камени постаменти који су носили стубове. У централном делу овог објекта налази се гробница. 17. Лимес парк - је површина са поставком реконструкције дела римског градањеговог занатског дела са улицом, радњама, тавернама, мањим стамбеним зградама 18. Акведукт 19. Римски занатски центар тј. опекарске пећи 20. Реплика келтског села је реконструкција келтског опидума 21. Палеонтолошки парк са изложбеним павиљоном (мамути) простор намењен за презентацију откривених остатака шест скелета мамута (Maтuthus trogoпtherii) 22. Domus Scientiarum Viminacium је новоизграђени објекат 23. Научне лабораторије и депои 24. Портирница, сувенирница, таверна и санитарни блок Без броја: Раноримско насеље: није археолошки истраживано - извршена су геофизичка истраживања којим су идентификовани објекти Римски објекти ван бедема града: делимично археолошки истражени - извршена су геофизичка истраживања којим су идентификовани објекти. Некрополе града Виминацијума: досадашњим истраживањима откривено је преко гробова Индустријско наслеђе О рудном богатству овог краја знао је још кнез Милош као и други владари Србије. Интересовање страних и домаћих капиталиста за експлоатацију рудног богатства порасло је доношењем Рударског закона године, што је у року од четири године резултирало отварањем већег броја рудних копова, посебно на територији Старог Костолца. Југословенски институт за урбанизам и становање 33

40 Рудник у Костолцу (Старом Костолцу) отворен је године. Био је власништво Ђорђа Вајферта индустријалца из Београда. Према подацима Вајферт је био власник три рударске повластице: за Костолачки рудник угља (издату 1873.), за нови костолачки рудник (1885.год.) и за Источни Костолац (1913.) које је објединио у целину 1913.године. Највише је експлоатисан године када је по подацима дневно давао 35 а по потреби и 80 вагона угља. Временском периоду отварања рудника припада и управна зграда рудника, као и објекти подигнути за становање инжењера и радника запослених у руднику. Овај комплекс објеката налази се у непосредном окружењу улаза у рудник који је данас затворен. После Првог светског рата, услед нерентабилних средстава за транспорт и недостатка довољно обртних средстава оба рудника су затворена. Рудници и електране спојени су половином XX века и формиран је Индустријскоенергетски комбинат ''Костолац'' који и данас постоји и ради у саставу Електропривреде Србије. НАСЕЉЕ КОСТОЛАЦ СЕЛО Непокретна културна добра 1. Црква св. Георгија у Костолцу- Одлука Владе РС бр /99 од год. 2. Локалитет Виминациум Стари Костолац -Одлука Владе РС бр /2009. Непокретности под претходном заштитом 2 Археолошки локалитет Бања 3. Археолошки локалитет Браничевац 4. Археолошки локалитет Брестар 5. Археолошки локалитет Бурдељ 6. Археолошки локалитет Велика капија 7. Археолошки локалитет Велики и мали град код Тодића цркве 8. Археолошки локалитет Велики и мали Чаир 9. Археолошки локалитет Више гробаља 10. Археолошки локалитет Камеље 11. Археолошки локалитет Караула 12. Археолошки локалитет Клепечка 13. Археолошки локалитет Ланци 14. Археолошки локалитет Лештар 15. Археолошки локалитет Мајдан 16. Археолошки локалитет Обрешева бара 17. Археолошки локалитет Одмориште 18. Археолошки локалитет Селиште 19. Археолошки локалитет Пећине 20. Археолошки локалитет Пиривој 21. Археолошки локалитет Подрумине 22. Археолошки локалитет Рашиљска мала 23. Археолошки локалитет Рудине 24. Археолошки локалитет Светиља 25. Археолошки локалитет Селиште Археолошки локалитет Селиште II 27. Археолоmки локалитет Таваниште Југословенски институт за урбанизам и становање 34

41 28. Археолошки локалитет Хумка 29. Археолошки локалитет Црквине 30. Археолошки локалитет Тополова шума 31. Археолошки локалитет Растова хумка Градитељско наслеђе 4. Управна зграда у радничкој колонији 5. Зграда П+1 - станови за рударе 6. Улаз у рудник 7. Станови за рударе П+2 8. Кућа Драгића Ивановића 9. Кафана Ђуре Вртовшека 10. Спратна кућа и кош Ђуре Вртовшека 11. Три Вајфертове зграде станови за рударе Циглана 12. Тодићева вила 13. Кућа Зорана Спасића 14. Кућа Мимице Милановића 15. Кућа Велибора Петровића - Батка 16. Кућа Бисене Негрић 17. Кућа Златка Пуретовог Стефановића 18. Кућа Срећка Милетића 19. Кућа Борислава Милановића Спомен обележја, чесме и гробља 1. Спомен плоча Карлу Кобалу (била је на улазу у рудник) 2. Споменик стрељаним партизанима и родољубима у Храстовачи 3. Спомен костурница браниоцима Костолца у порти Тодићеве цркве 4. Споменик код МЗ Стари Костолац 5. Спомен обележје на месту логора у II св.рату Дунаву 6. Гробље Локалитет "Тодићева црква град Браничево" у Старом Костолцу. Тодићева црка у Старом Костолцу је задужбина Драгутина Тодића и његове жене Лепосаве и посвећена је Светом Георгију. Црква се налази на платоу костолачког виса Мали град. Црква је пројектована у српско-византијском стилу од беле опеке и подсећа на цркву Лазарицу. Прво је подигнута (1923. године) породична вила "Лепосава", која се истицала својом архитектуром и доминантним положајем, а након тога црква. У Костолцу се налазио средњовековни град Браничево. Браничево је било војно утврђење и трговачки центар који је у историји Византије у 11. и 12. веку и у српској историји 13. и 14. века имало значајну улогу. Ископавањима је утврђено постојање бедема Доњег града, пронађена је кула и једна грађевина за коју се претпоставља да је била аристократска кућа са радионицом. Браничево је било једно од најзначајнијих подручја српских земаља у средњем веку. Остаци утврђења браничевског града обухватају зараван на изданку Сопотске греде, лево од реке Млаве, односно вис изнад данашњег села Костолац. Тип кућа од плетери може се хронолошки пратити још од праисторије. Археолошки су потврђени остаци оваквих средњевековних кућа на локалитету код Тодића цркве у Старом Костолцу. Њихова вредност се огледа у томе што су грађене у потпуности у скалду са природним окружењем и условима које они намећу. Основни конструктивни елементи: дрво, земља и камен, не само да су материјали којих је било у окружењу, већ највише одговарају условима континенталне климе Југословенски институт за урбанизам и становање 35

42 НАСЕЉЕ ДРМНО Непокретности под претходном заштитом 1. Археолошки локалитет Циглане 2. Археолошки локалитет Више друм ског гробља 3. Археолошки локалитет Хумке 4. Археолошки локалитет Велике Корабе са Клепечком 5. Археолошки локалитет Над Клепечком на камењу Градитељско наслеђе 1. Кућа, кожуварска радња и спратни кош Александра Илића (била Селимира Милошевића) 2. Кућа Новице и Миланке Степановић (била Крсте Алексића) 3. Кућа Слађана Стефановић - Бранковића 4. Кућа Гордане и Гојка Ђурића (била Милоша Богдановића) Спомен обележја, чесме и гробља 1. Споменик народном хероју Божидару Димитријевићу Козици и палим борцима у НОБ-у и I св.рату 2. Спомен обележје Светислава и Стојанке Живковић-Животић из старе породице Давинић из 1936.год. у раскрсници код цркве 3. Гробље 2.4. ПРОБЛЕМИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КОЈИ СУ РАЗМАТРАНИ У ПЛАНУ У Нацрту Просторног плана идентификовани су кључни проблеми заштите животне средине на основу увида у стање и података добијених са терена, затим из извештаја мониторинг система надлежних републичких органа и локалних привредних објеката. На основу категоризације животне средине, дефинисане су мере заштите животне средине у складу са праксом процене утицаја просторних планова на животну средину и то по следећим областима: (1) заштита ваздуха; (2) заштита и коришћење вода; (3) заштита земљишта; (4) управљање отпадом (5) заштита од удеса; (6) мониторинг и остале активности на заштити животне средине. На целом подручју плана забрањанена је изградња објеката који би својим постојањем или употребом непосредно или на други начин угрожавали живот, здравље и рад људи у насељима или пак угрожавали. Забрањено је уређивање и коришћење земљишта које би могло имати штетне последице на живот, здравље и рад људи, односно штетне последице на окружење. Проблем управљања отпадом, управљање отпадним водама у руралним подручјима, су у директној зависности од обезбеђивања финансијских средстава, тако да је обезбеђивање економске и социјалне одрживости спровођења прописаних режима приоритет у првом четворогодишњем периоду. Загађеност ваздуха је специфичан проблем, где су квантитативни подаци регистровале повећане концентрације загађујућих материја у атмосфери у насељима Костолац село и Дрмно. Сасвим је јасно да је основник узрочник аерозагађања на планском подручју, имисија загађујућих честица у оквиру Термоелектране «Костолац Б». Еколошки проблеми индустрије су у протеклом периоду, услед смањеног обима производње релативно ублажени. Требало би имати у виду, да ће норме за заштиту Југословенски институт за урбанизам и становање 36

43 животне средине из европског законодавства, које ће се уграђивати у домаће законодавство у будућем периоду дати оквир за превенцију загађивања на самом извору, применом мера, нових технологија и бољом организацијом у производном процесу. На основу процене стања животне средине на подручју Просторног плана кључни проблеми заштите животне средине су следећи: - одвођење и пречишћавање отпадних вода; - санитарна угроженост насеља услед недостатке канализационе инфраструктуре; - загађење ваздуха као последица активности у оквиру ТЕ «Костолац Б»; - сакупљање, транспорт и планско одлагање отпада у сеоским насељима; - ненаменско коришћење плодног пољопривреног земљишта, деградација и загађивање земљишта, слабо газдовање шумама; - угроженост простора од депоније пепела и шљаке ТЕ «Костолац» које се налазе у контактној зони планског подручја; - неадекватно управљање заштитом животне средине у сектору привреде; - неразвијен мониторинг животне средине и недовољно инвестирање у заштиту животне средине. Југословенски институт за урбанизам и становање 37

44 3. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ И ИЗБОР ИНДИКАТОРА Општи и посебни циљеви стратешке процене дефинишу се на основу захтева и циљева у погледу заштите животне средине у другим плановима и програмима, циљева заштите животне средине утврђених на нивоу Републике и међународном нивоу, прикупљених података о стању животне средине и значајних питања, проблема и предлога у погледу заштите животне средине у плану или програму. На основу дефинисаних циљева врши се избор одговарајућих индикатора који ће се користити у изради стратешке процене. 3.1 ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ Према члану 14. Закона о стратешкој процени утицаја на општи и посебни циљеви стратешке процене дефинишу се на основу захтева и циљева у погледу заштите животне средине у другим плановима и програмима, циљева заштите животне средине утврђених на нивоу Републике и међународном нивоу, прикупљених података о стању животне средине и значајних питања, проблема и предлога у погледу заштите животне средине у плану или програму. На основу захтева и циљева у погледу заштите животне средине наведеним у плановима и стратегијама за потребе израде овог извештаја дефинисани су општи циљеви стратешке процене: - чување пољопривредног земљишта, превенција конверзије најплоднијег земљишта у друге (непољопривредне) сврхе; - заштита, унапређење стања шума и шумског земљишта и повећање површина под шумама; - рационално коришћење природних ресурса и енергије (смањење потрошње воде у индустрији и у домаћинствима, смањење губитака воде у дистрибутивној мрежи, развијање система даљинског грејања, повећање енергетске ефикасности); - имплементација стратешких опредељења Националне стратегије управљања отпадом; - повећање броја становника обухваћених системом сакупљања отпада и развијање система компостирања пољопривредног (органског оптада) и санирање постојећих неусловних и непланских сметлишта која представљају ризик по и здравље људи; - развијати постројења за примарни и секундарни третман отпадних вода уз заштиту и унапређење квалитета вода до нивоа прописаних класа квалитета; - очување и заштита подручја заштићених природних и културних добара и заштитних појасева и њихово одрживо укључивање у туристичку понуду; - смањити емисије штетних материја у ваздух и смањити емисију буке из саобраћаја и спречити инцидентна неконтролисана испуштања загађујућих материја у ваздух, воде и земљиште; - повећати обим инвестиција за заштиту животне средине и развој система мониторинга животне средине (ваздуха, вода, земљишта и буке); - побољшати информисање и обуку становништва за заштиту животне средине и обезбедити учешће јавности у доношењу одлука које могу имати утицаја на квалитет животне средине. Југословенски институт за урбанизам и становање 38

45 За реализацију општих циљева утврђују се посебни циљеви стратешке процене у појединим областима заштите: Табела бр. 5: Посебни циљеви стратешке процене Р. бр. Области и циљеви стратешке процене Квалитет ваздуха 1 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида 2 Смањење степена изложености становништва полутантима из ваздуха Управљање водама 3 Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних вода 4 Смањење ризика од поплава Коришћење и заштита земљишта 5 Чување обрадивог пољопривредног земљишта 6 Повећање степена шумовитости 7 Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) Управљање отпадом 8 Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада 9 Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада Заштита од буке 10 Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке Енергетска ефикасност 11 Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије 12 Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште Очување биодиверзитета, унапређење предела и управљање заштићеним природним и културним добрима 13 Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду Насеља, становништво и људско здравље 14 Очување насељености руралних подручја 15 Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите Јачање капацитета за заштиту животне средине 16 Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по питањима животне средине 3.2. ИЗБОР ИНДИКАТОРА Табела бр. 6: Избор индикатора Ред. бр. ЦСП Циљеви СПУ Индикатори 1 Смањење емисије полутаната и Емисије честица SО смањење емисије угљеникових оксида 2, NО 2, CO 2 2 Смањити степен изложености Број дана када је прекорачена гранична становништва загађеном ваздуху вредност имисије (ГВИ) 1 за чађ, SО 2 и NО 2 Кисеонички параметри (Петодневна Унапређења квалитета површинских и биолошка потрошња кисеоника БПК 5 и 3 подземних вода пречишћавање хемијска потрошња кисеоника), отпадних вода Одржавање прописане класе квалитета водотокова 4 Смањење ризика од поплава % смањења површина земљишта 1 ГВИ граничне вредности имисије за наведене загађујуће материје у складу са Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података ( Службени гласник РС, бр. 54/92, 30/99) Југословенски институт за урбанизам и становање 39

46 угрожених поплавама 5 Чување обрадивог пољопривредног % смањења површина обрадивог земљишта пољопривредног земљишта 6 Повећање степена шумовитости % повећања површина под шумом % загађених површина, 7 % пољопривредних површина на којима се Смањење загађивања земљишта користе агрохемијске мере, (ограничена и контролисана употреба количине употребљених пестицида, агрохемијских мера и планско одлагање број, локације неусловних сметлишта и отпада) процењена количина неплански депонованог отпада Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду Очување насељености руралних подручја Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по питањима животне средине % домаћинстава укључених у систем, % отпада који се третира, % отпада који се одлаже на сан. депонију број санираних и рекултивисаних сметлишта чврстог отпада Број стамбених објеката у зони заштите дуж планираног аутопута, путева магистралног значаја и на местима укрштања транзитних саобраћајница Емисија СО 2, % смањења потрошње енергената, % смањења потрошње угља и нафтних деривата % смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште (CO2, CH4, NO2, CFC) Број и значај заштићених биљних и животињских врста, Број и површина заштићених природних добара и предеоних целина, Број и квалитет заштићених непокретних културних добара, Број посетилаца у визиторским центрима % смањења становника у сеоским насељима % становништва са приступом здравствено исправној води за пиће, % становништва са приступом адекватним системима прикупљања и пречишћавања отпадних вода, % становништва са приступом објектима основне здравствене заштите Број људи задужен за у Општини, Број мерних тачака у системима мониторинга Број информација о животној средини у средствима информисања Југословенски институт за урбанизам и становање 40

47 4. ПРОЦЕНА МОГУЋИХ УТИЦАЈА ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Процена могућих утицаја плана и програма на, према Закону, садржи следеће елементе: 1) приказ процењених утицаја варијантних решења плана повољних са становишта заштите животне средине са описом мера за спречавање и ограничавање негативних, односно увећање позитивних утицаја на животну средину; 2) поређење варијантних решења и приказ разлога за избор најповољнијег решења; 3) приказ процењених утицаја плана и програма на са описом мера за спречавање и ограничавање негативних, односно увећање позитивних утицаја на ; 4) начин на који су при процени утицаја узети у обзир чиниоци животне средине укључујући податке о: ваздуху, води, земљишту, клими, јонизујућем и нејонизујућем зрачењу, буци и вибрацијама, биљном и животињском свету, стаништима и биодиверзитету; заштићеним природним добрима; становништву, здрављу људи, градовима и другим насељима, културноисторијској баштини, инфраструктурним, индустријским и другим објектима или другим створеним вредностима; 5) начин на који су при процени узете у обзир карактеристике утицаја: вероватноћа, интензитет, сложеност/реверзибилност, временска димензија (трајање, учесталост, понављање), просторна димензија (локација, географска област, број изложених становника, прекогранична природа утицаја), кумулативна и синергијска природа утицаја ПРОЦЕНА УТИЦАЈА ВАРИЈАНТНИХ РЕШЕЊА Закон не прописује шта су то варијантна решења плана која подлежу стратешкој процени утицаја, али у пракси се морају разматрати најмање две варијанте: 1) Варијанта да се план не усвоји, и 2) Варијанта да се план усвоји и спроведе. Пожељно је да се са стратешком проценом почне у најранијим фазама израде плана, при чему треба разматрати сва рационална решења по секторима плана. Варијантна решења просторног плана представљају различите рационалне начине, средства и мере реализације циљева плана у појединим секторима развоја, кроз разматрање могућности коришћења одређеног простора за специфичне намене и активности, односно разматрање могућности коришћења различитих простора за реализацију конкретне активности која се планира. Поред тога, треба узети у обзир и варијанте имплементације плана. Укупни ефекти плана, па и утицаји на, могу се утврдити само поређењем са постојећим стањем, са циљевима и варијантним решењима плана. За просторне планове дужег временског хоризонта и са већом неизвесношћу реализације, метод израде сценарија модела развоја омогућује процену позитивних и негативних ефеката варијантних решења плана. У овом извештају приказани су резултати стратешке процене утицаја варијанте да се просторни план не усвоји и варијанти да се усвоји и спроводи. У следећим табелама даје се процена утицаја варијантних решења. Југословенски институт за урбанизам и становање 41

48 Табела бр.7: Процена утицаја у односу на циљеве стратешке процене утицаја у варијанти да се план не примени Циљеви стратешке процене 1 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида 9 Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада 2 Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху 10 Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке 3 Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање 11 Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње отпадних вода необновљивих извора енергије 4 Смањење ризика од поплава и бујичних вода 12 Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште 13 Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење 5 Чување обрадивог пољопривредног земљишта ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду 6 Повећање степена шумовитости 14 Очување насељености руралних подручја 7 Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) 15 Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите 8 Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада 16 Унапређење општинских служби за заштиту животне средине и мониторинг и унапређење информисања јавности по питањима животне средине Област развоја ПРИРОДНИ РЕСУРСИ Равномерна СТ. И НАСЕЉ А Пољопривредно земљиште и пољопривреда Шуме, шумско земљиште и ловство Воде и водопривредна инфраструктура Минералне сировине - експлоатација дистрибуција становништва Циљеви стратешке процене Сценарио развоја ''ПЕСИМИСТИЧКИ'' без плана Настављање ширења изградње на нове површине квалитетног пољопривредног земљишта, нарочито у рубним зонама грађевинског подручја и у зонaма заштићених природних добара. Напуштање 0? 0? 0? ? 0? 0? - 0? - 0? 0? 0? обраде пољопривредног земљишта или подстицање еродабилних процеса. Повећање интензитета ерозије, због недовољног и неблаговременог пошумљавања. Неконтролисан лов у заштићеним подручјима. 0? 0? 0? ? 0? 0? 0? 0? - - 0? 0? 0? Могућност непланске сече заштићених шумских састојина. Недовољан развој водоводне и канализационе мреже. Неконтролисано испуштање отпадних вода из домаћинстава. Неадекватно управљање системима у функцији одбране од поплава. Прекомерна експлоатација шљунка и песка из речног тока Млаве и Дунава. Експлоатација у заштићеним подручјима. Миграције младог радноспособног контигента становништва у центре у ближем и даљем окружењу. Настављање депопулације и старења становништва руралног подручја. Наставак концентрације становништва у општинским центрима ван планског подручја и његовој рубној зони. 0? 0? - - 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? - 0? - 0? 0? - 0? 0? - 0? - - 0? - 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? - 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? - 0? 0? Југословенски институт за урбанизам и становање 42

49 ПРИВРЕДА САОБР. И ИНФРАСТ. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ ЗАШТИТА Полицентрични развој насеља Индустрија Пољопривреда Шумарство Туризам Саобраћај Водоприв. инф. Електроенерг. Комуникациони системи Комунални објекти Развој само у центрима заједнице насеља. Инфраструктурно опремање и локације само у центрима насеља. Недостатак јавних сервиса у насељима. Пад обима производње, недовољно коришћење производних капацитета, недовољна продуктивност, застарела техничка опремљеност, низак степен запослености. Заостајање терцијарног сектора. Запостављање пољопривредног сектора. Заостајање у реструктуирању и модернизацији пољопривредног сектора. Низак степен пошумљавања. Нега и заштита, сеча и пошумљавање неусловни. Неусловна туристичка понуда. Недовољан ниво зараде од туризма. Природна и културна добра нису укључена у организовану туристичку понуду. Постоји могућност да се угрозе природна и културна добра. Неквалитетна саобраћајна повезаност и доступност делова подручја. Недовољно одржавање саобраћајне инфраструктуре. Неусловно водоснабдевање, одвођење отпадних вода, заштита вода и заштита од вода Субстандардно снабдевање електричном енергијом, неусловне телекомуникације, недовољна опремљеност комуналном инфраструктуром. Школство Недовољна опремљеност руралних подручја објектима јавних служби. Здравство Лоше стање објеката и опремљености појединих школа и Култура дечија заштита здравствених станица и амбуланти и нарочито објеката културе на сеоском подручју. Социјално старање и дечија заштита неусловне. Физичка култура Објекти физичке културе неусловни и нису у функцији и експлоатацији. Верски објекти Верски објекти се не одржавају. Заштита животне средине Заштита природних и културних добара Заштита од удеса и ел.непогода Нерешени проблеми са свим врстама отпада, квалитетом ваздуха и вода. Не спроводе се мере заштите. Слаба јавна свест и образовање по питањима заштите животне средине. Наставља се угрожавање био- и гео-диверзитета и предеоних особености. Неефикасна заштита непокретних културних добара услед недостатка планске документације и одговарајућих урбанистичких планова. Повећан ризик од удеса. Неадекватно реаговање у случају елементарних непогода. Учестали хазарди са променљивим последицама и утицајима на околину. 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? - 0? 0? 0? 0? - - 0? 0? 0? + 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? + 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? - - 0? - 0? 0? 0? 0? 0? - 0? 0? - 0? 0? 0? - 0? - 0? 0? 0? 0? 0? 0? - 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? - 0? 0? - 0? 0? 0? 0? - 0? 0? ? 0? 0? 0? 0? - - 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? ? - - 0? - - 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? - 0? 0? 0? 0? 0? ? - 0? 0? 0? 0? 0? - 0? - - Значење симбола: + укупно позитиван утицај; - укупно негативан утицај; 0 нема директног утицаја;? нејасан утицај Југословенски институт за урбанизам и становање 43

50 Табела бр.8: Процена утицаја у односу на циљеве стратешке процене утицаја у варијанти примене предложеног плана Циљеви стратешке процене 1 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида 9 Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада 2 Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху 10 Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке 3 Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање 11 Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње отпадних вода необновљивих извора енергије 4 Смањење ризика од поплава и бујичних вода 12 Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште 13 Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење 5 Чување обрадивог пољопривредног земљишта ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду 6 Повећање степена шумовитости 14 Очување насељености руралних подручја 7 Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) 15 Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите 8 Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада 16 Унапређење општинских служби за заштиту животне средине и мониторинг и унапређење информисања јавности по питањима животне средине Област развоја ПРИРОДНИ РЕСУРСИ Пољопривредно земљиште и пољопривреда Шуме, шумско земљиште и ловство Воде и водопривредна инфраструктура Минералне сировине - експлоатација Сценарио развоја ''ОПТИМИСТИЧКИ'' спровођење плана Реструктуирање начина коришћења земљишта. Одрживо коришћење и заштита пољопривредног земљишта. Употреба агротехничких мера. Контролисана употреба агрохемијских мера. Спречавање еродабилних процеса. Нега и заштита постојећих комплекса шума. Одржавање постојећих комплекса шума и нових засада. Пошумљавање голети. Развој и унапређење ловних подручја. Снабдевање насеља водом из локалних изворишта. Примена пасивне заштите и неинвестиционих мера заштите од поплава. Примена технолошких мера за заштиту квалитета вода и животне средине. Одржива експлоатација шљунка и песка из речних токова. Експлоатација уз примене мера заштите. Циљеви стратешке процене ? 0? 0? 0? + 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? ? 0? 0? 0? 0? + 0? 0? 0? 0? 0? + + 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? + 0? + 0? 0? И 0? 0? 0? 0? - И 0? И 0? 0? 0? 0? 0? 0? Југословенски институт за урбанизам и становање 44

51 СТ. И НАСЕЉА ПРИВРЕДА САОБР. И ИНФРАСТ. Равномерна дистрибуција становништва Полицентрични развој насеља Индустрија Пољопривреда Шумарство Туризам Саобраћај Водопривредна инфраструктура Електроенерг. Комуникациони системи Комунални објекти Ублажене миграције младог радноспособног контигента становништва у центрима и насељима на руралном подручју општине. Задржавање младог радноспособног контигента становништва у центрима и насељима на руралном подручју општине. Смањење депопулације и старења становништва руралног подручја. Повећање доступности и уједначавање квалитета услуга јавних служби у осталим насељима на руралном подручју општине. Oсавремењена индустријска производња у функционалном и технолошком погледу, спровођење мера заштите за објекте односно комплексе у складу са Законом о процени утицаја на. Даљи развој мањих привредних развојних центара на територији планског подручја кроз подстицање формирања мањих комплекса за смештај МСП, односно насељске индустрије (производног и услужног занатства, складишта) ван или у границама насеља уз поштовање мера заштите животне средине. Интегрални развој пољопривреде и туризма на руралним просторима. Подстицање укрупњавања и специјализације радно способних пољопривредних газдинстава. Селективна конверзија пољопривредног у друге намене земљишта. Пошумљавање голети и мелиорација деградираних шума и шикара. Издвајање нових површина парк шума. Заштита постојећих заштитних шума у природним добрима. Интегрална туристичка понуда у оквиру туристичих зона утврђених планом. Даљи развој туризма и туристичких програма и пројеката заснованих на стратешким опредељењима развоја туризма из плана. Зараде од туризма омогућују инвестирање у заштиту животне средине. Природна и културна добра укључена у организовану туристичку понуду. Ствара се оквир за одрживи развој заштићених добара. Добра саобраћајна повезаност и доступност делова планског подручја. Изградња и одржавање саобраћајне инфраструктуре. Водоснабдевање у складу са потребама. Одвођење и пречишћавање отпадних вода. Заштита вода и заштита од вода. Поуздано снабдевање електричном енергијом, добра повезаност телекомуникационим системима. Насеља опремљена комуналном инфраструктуром. 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? И 0? 0? 0? 0? 0? + + 0? 0? 0? 0? 0? + 0? 0? + 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? + 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? + 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? + 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? + 0? 0? 0? + 0? 0? + + 0? 0? 0? 0? 0? 0? + 0? 0? ? 0? 0? 0? Југословенски институт за урбанизам и становање 45

52 ЈАВНЕ СЛУЖБЕ Школство Здравство Култура дечија заштита Физичка култура Верски објекти Изградња недостајућих објеката јавних служби, првенствено у центрима заједнице насеља. Унапређење примарне здравствене заштите. Отварање објеката културе у центрима заједнице насеља ? 0? 0? 0 0? 0? 0? 0? 0? И И И И ЗАШТИТА Заштита животне средине Заштита природних и културнихи добара Заштита од удеса, елементарних непогода Решени проблеми са свим врстама отпада, квалитетом ваздуха и вода. Спроводе се мере заштите. Јача јавна свест. Одрживо коришћење природних и културних добара. Очување био- и гео-диверзитета и предеоних особености због непланске изградње. Ефикасна заштита непокретних културних добара. Израда планске и техничке документације. Смањен ризик од удеса. Постојање планова за поступање у случају акцидената. Адекватно реаговање у случају елементарних непогода. Споредични хазарди са мањим последицама и утицајима на околину,осим на самом извору. И И И И И И И И И И И И И 0? И И 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? И 0? 0? 0? 0? И И И И И 0? И 0? 0? 0? 0? И 0? И И Значење симбола: + укупно позитиван утицај; - укупно негативан утицај; 0 нема директног утицаја;? нејасан утицај; И зависи од примене Југословенски институт за урбанизам и становање 46

53 4.2 РАЗЛОЗИ ЗА ИЗБОР НАЈПОВОЉНИЈЕГ ВАРИЈАНТНОГ РЕШЕЊА На основу одредби члана 15. Закона о стратешкој процени утицаја, пореде се варијантна решења и даје приказ разлога за избор најповољнијег решења. Поређена су варијантна решења према циљевима стратешке процене и секторима у плану. Варијантно решење 1 које се односи на неусвајање, а самим тим и неспровођење Просторног плана очигледно је неповољније са свих аспекта области које је третирао Просторни план: 1) коришћења и заштите природних ресурса; 2) кретања становништва и стварање услова за живот и рад људи; 3) развој и умрежавање насеља; 4) привреде; 5) саобраћаја; 6) инфраструктуре; 7) јавних служби; и 8) заштите. Варијантним решењем 2 које се односи на усвајање и спровођење плана предвиђа развој планског подручја уз примену мера заштите животне средине. Планирано је решавање третмана отпада и отпадних вода, заштита предела, станишта и биодиверзитета у природним добрима. Просторним планом је предвиђен развој мониторинг система и инвестирање у заштиту животне средине. Развој планског подручја кроз развој привреде, посебно пољопривреде, туризма и шумарства уз примену мера заштите, значајно је за укупан развој и унапређење квалитета живота на подручју посебне намене. У следећој табели даје се упоредни приказ варијантних решења према областима ППППН и циљевима СПУ. Табела бр.9: Упоредни приказ варијантних решења према областима ППППН и циљева СПУ Област Циљ стратешке процене Варијантно Варијантно решење 1 решење 2 ПРИРОДНИ Смањење емисије полутаната и смањење РЕСУРСИ емисије угљеникових оксида 0? 0? Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху 0? 0? Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних вода 0? + Смањење ризика од поплава - ++ Чување обрадивог пољопривредног земљишта Повећање степена шумовитости Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије ? - - 0? - 0? 0? 0? Југословенски институт за урбанизам и становање 47

54 Област СТАНОВНИШ ТВО Област НАСЕЉА Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште 0? + Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у -- + туристичку понуду Очување насељености руралних подручја 0? 0? Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите 0? + Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по 0? 0? питањима животне средине Циљ стратешке процене Варијантно решење 1 Варијантно решење 2 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида 0? 0? Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху 0? 0? Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних 0? 0? вода Смањење ризика од поплава 0? 0? Чување обрадивог пољопривредног земљишта 0? 0? Повећање степена шумовитости -- 0? Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду 0? 0? -- И 0? 0? 0? 0? - - 0? - 0? + Очување насељености руралних подручја 0? + Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите -- + Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по 0? 0? питањима животне средине Циљ стратешке процене Варијантно решење 1 Варијантно решење 2 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида 0? 0? Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху 0? 0? Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних 0? 0? вода Смањење ризика од поплава 0? 0? Чување обрадивог пољопривредног земљишта 0? 0? Повећање степена шумовитости -- 0? Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада 0? 0? -- И Југословенски институт за урбанизам и становање 48

55 Област ПРИВРЕДА Област САОБРАЋАЈ Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада 0? 0? Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке 0? 0? Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора - - енергије Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште - - Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у 0? + туристичку понуду Очување насељености руралних подручја 0? - Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите -- + Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по 0? 0? питањима животне средине Циљ стратешке процене Варијантно решење 1 Варијантно решење 2 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида 0? 0? Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху 0? 0? Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних - + вода Смањење ризика од поплава - + Чување обрадивог пољопривредног земљишта Повећање степена шумовитости Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду ? 0? 0? 0? 0? 0? 0? Очување насељености руралних подручја - 0? Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по питањима животне средине Циљ стратешке процене Варијантно решење 1 Варијантно решење 2 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида - 0? Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху - 0? Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних вода - 0? Смањење ризика од поплава - 0? Југословенски институт за урбанизам и становање 49

56 Област ИНФРАСТРУК ТУРА Област ЈАВНЕ Чување обрадивог пољопривредног земљишта 0? 0? Повећање степена шумовитости 0? 0? Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и 0? 0? планско одлагање отпада) Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада 0? 0? Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада 0? 0? Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке - + Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора - + енергије Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште - - Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у 0? 0? туристичку понуду Очување насељености руралних подручја 0? + Унапређење здравља становништва 0? 0? организовање система здравствене заштите Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по питањима животне средине Циљ стратешке процене 0? 0? Варијантно решење 1 Варијантно решење 2 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида - 0? Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху - 0? Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних - 0? вода Смањење ризика од поплава - 0? Чување обрадивог пољопривредног земљишта 0? 0? Повећање степена шумовитости 0? 0? Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду 0? 0? 0? 0? ? + 0? 0? Очување насељености руралних подручја 0? ++ Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите 0? 0? Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по 0? + питањима животне средине Циљ стратешке процене Смањење емисије полутаната и смањење Варијантно решење 1 Варијантно решење 2 0? 0? Југословенски институт за урбанизам и становање 50

57 СЛУЖБЕ Област ЗАШТИТА емисије угљеникових оксида Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних 0? 0? 0? 0? вода Смањење ризика од поплава 0? 0? Чување обрадивог пољопривредног земљишта 0? 0? Повећање степена шумовитости 0? 0? Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? 0? - И Очување насељености руралних подручја - И Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите - И Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по - И питањима животне средине Циљ стратешке процене Варијантно решење 1 Варијантно решење 2 Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида - И/ Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху -- И Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних -- И вода Смањење ризика од поплава -- И Чување обрадивог пољопривредног земљишта -- И Повећање степена шумовитости -- И Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду -- И -- И -- И - И 0? 0? - И - И Очување насељености руралних подручја -- И Унапређење здравља становништва 0? И Југословенски институт за урбанизам и становање 51

58 организовање система здравствене заштите Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по питањима животне средине -- И ++ веома позитиван; + позитиван; -- веома негативан; - негативан; 0? неутралан или непознат; И зависи од мера заштите У варијанти да се просторни план не донесе и да се развој настави по досадашњем тренду могу се очекивати само негативни ефекти код сваког сектора и ниједан позитиван ефекат у односу на циљеве стратешке процене утицаја. У варијанти да се просторни план имплементира могу се очекивати бројни позитивни ефекти у сваком сектору, који отклањају већину негативних тенденција у развоју планског подручја ако се план не би имплементирао. У овој варијанти могу се очекивати и појединачни негативни ефекти у одређеним секторима плана, а који су неизбежна цена друштвено-економског развоја подручја. То су следећи ефекти: конверзија пољопривредног земљишта услед изградње објеката саобраћајне инфраструктуре, даљег ширења грађевинских подручја насеља и туристичких објеката у функцији промоције археолошког налазишта; у непосредној околини комплекса ТЕ Костолац Б могуће су изненадне појаве акцидената и ванредних ситуација; услед повећане фреквенције саобраћаја ка термоенергетским постројењима у непосредном окружењу, могуће су и појаве акцидентног изливања опасних материја, што може проузроковати загађење земљишта и вода; у зонама где стамбени објекти тангирају речне токове Млаве и Дунава, могућа су загађења водних тела услед неконтролисаног испуштања непречишћених комуналних отпадних вода; и у појасевима непосредно уз саобраћајнице, водотокове и у оквиру археолошког локалитета Виминацијум могуће је формирање непланских сметлишта чврстог отпада (у случају наставка негативне традиције одлагања отпада на за то непредвиђеним местима). На основу изнетог може се закључити да је варијанта доношења предложеног плана знатно повољнија у односу на варијанту да се план не донесе. 4.3 ЕВАЛУАЦИЈА КАРАКТЕРИСТИКА И ЗНАЧАЈА УТИЦАЈА ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА Претходна процена изнета у табелама односи се на квалитативну експертску процену позитивних и негативних утицаја појединих сектора у оквиру две варијанте, прве ''песимистичке'', уколико се план не изради и усвоји, тако да се развојни процеси плански неусмеравају, и друге варијанте ''оптимистичке'', уколико се план изради, усвоји и доследно спроводи. У оквиру стратешке процене утицаја извршена је евалуација значаја, просторних размера и вероватноће утицаја планских решења на, који су дати у следећој табели. Евалуација утицаја вршена је са циљем да се утврди значај утицаја, према критеријумима из Прилога I Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину. У обзир су узете следеће карактеристике утицаја: 1. Врста утицаја 2. Вероватноћа да се утицај појави Југословенски институт за урбанизам и становање 52

59 3. Временска димензија односно трајање утицаја, према временском хоризонту Просторног плана: краткорочни утицаји; средњорочни утицаји; дугорочни утицаји (период после временског хоризонта Просторног плана) 4. Учесталост утицаја 5. Просторна димензија утицаја. Наведене карактеристике утицаја су вредноване према врсти Просторног плана, како је приказано у следећој табели. Табела бр.10. Вредновање карактеристика утицаја Врста утицаја 3+ врло Позитиван 2+ веома позитиван 1+ Позитиван 0 Неутралан 1- негативан 2- врло негативан 3- веома негативан Вероватноћа утицаја Веома вероватан утицај - ВВ утицај вероватан - В утицај могућ - МВ утицај није вероватан - НВ Трајање утицаја краткорочан К средњорочан С дугорочан - Д Учесталост утицаја повремен ПУ средње учестао СУ сталан - СтУ Просторна димензија утицаја Г - Могући глобални утицај М Могућ међународни утицај П - Могућ прекогранични утицај Н - Могућ утицај на националном нивоу Р - Могућ утицај у оквиру простора регије О - Могућ утицај у простору општине Л - Могућ утицај у некој зони или делу општине И - Могућ утицај на самом извору Значај утицаја процењен је у односу на величину (интензитет) утицаја и просторне размере на којима се може остварити утицај. Утицаји, односно ефекти, планских решења, према величини промена се оцењују бројевима од -3 до +3, где се знак минус односи на негативне, а знак плус на позитивне промене, како је приказано у следећој табели. Овај систем вредновања примењује се како на појединачне индикаторе утицаја, тако и на сродне категорије преко збирних индикатора. Табела бр. 11: Критеријуми за оцењивање величине утицаја Величина утицаја Ознака О п и с Критичан - 3 Јак негативан утицај Већи - 2 Већи негативан утицај Мањи - 1 Мањи негативни утицај Нема утицаја или Нема утицаја, нема података или није 0 нејасан утицај примењиво Позитиван 1 + Мањи позитивни утицај Повољан 2 + Већи позитиван утицај Врло повољан 3 + Јак позитиван утицај Југословенски институт за урбанизам и становање 53

60 У следећој табели дати су критеријуми за вредновање просторних размера могућих утицаја. Табела бр.12: Критеријуми за оцењивање просторних размера утицаја Размере Ознак О п и с утицаја а Глобални Г Могући глобални утицај Међународни М Могућ међународни утицај Прекогранични П Могућ прекогранични утицај Државни Н Могућ утицај на националном нивоу Регионални Р Могућ утицај у оквиру простора регије Општински О Могућ утицај у простору општине Локални Л Могућ утицај у некој зони или делу општине Изворни И Могућ утицај на самом извору Вероватноћа да ће се неки процењени утицај догодити у стварности такође представља важан критеријум за доношење одлука у току израде плана. Вероватноћа утицаја одређује се према скали приказаној у следећој табели. Табела бр.13: Скала за процену вероватноће утицаја Вероватноћа Ознака Опис 80% ВВ Веома вероватан утицај више од 50% В утицај вероватан мање од 50% МВ утицај могућ мање од 1% НВ утицај није вероватан На основу критеријума процене величине и просторних размера утицаја планских решења на циљеве стратешке процене (приказаних у ранијим табелама) врши се евалуација значаја идентификованих утицаја за остваривање циљева стратешке процене. Утицаји од стратешког значаја за просторни план су они који имају јак или већи (позитиван или негативан) ефекат на целом подручју плана или на вишем (региналном или државном) нивоу планирања. На основу процене утицаја појединачних планских решења на циљеве стратешке процене, утврђени су значајни стратешки утицаји: Табела бр.14: Критеријуми за евалуацију значаја утицаја Размере Величина Ознака Међународни ниво (М) Јак позитиван утицај (+3) 3+ ; М Регионални ниво (Р) Већи позитиван утицај (2+) 2+ ; Р Позитиван утицај (1+) 1+ ; Р Општински ниво (О) Већи позитиван утицај (2+) Позитиван утицај (1+) 2+ ; О У складу са врстом Просторног плана и карактеристикама планског подручја одређене су карактеристике које одређују значајан утицај и то: - Вероватан и веома вероватан утицај - В и ВВ - Средњорочан и дугорочан утицај - С и Д - Средње учестао и сталан утицај - СУ и СтУ Резултати евалуације значаја утицаја планских решења приказани су у табели бр.16. За утврђене значајне утицаје процењују се вероватноћа и време трајања. Југословенски институт за урбанизам и становање 54

61 Табела бр.15: Планска решења у Нацрту плана обухваћена проценом утицаја Ознака Планско решење 1 Ревитализација два блока ТЕ Костолац Б 2 Подизање имисионих (заштитних) шума у граничним зонама око термоелектране 3 Развој туристичких активности у оквиру археолошког парка Виминацијум 4 Изградња новог саобраћајног коридора на десној обали Дунава (Шалинац-Рам) Измештање дела општинског пута због изградње индустријског колосека у зони насеља 5 Дрмно 6 Изградња робног пристаништа на реци Млави у непосредној близини ТЕ Костолац Б Изградња путничког пристаништа на Дунаву у близини археолошког налазишта 7 Виминацијум 8 Изградити вод 10 KV од ТС 35/10 KV Костолац 1 до локалитета Виминацијум Изградити једну ТС 10/0,4 KV и нисконапонску мрежу на простору спорта и рекреације у 9 оквиру локалитета Виминацијум 10 Изградња разводног гасовода на потезу Острово-ТЕ Костолац Б 11 Изградња МСАН-а у Дрмну, Костолац селу и Виминацијуму 12 Изградња туристичке улице у оквиру Виминацијума Спровођење отпадних вода Виминацијума до постојећих и планираних 13 водонепропусних септичких јама 14 Фазна изградња јавне расвете у целој зони археолошког налазишта Виминацијум Југословенски институт за урбанизам и становање 55

62 Табела бр.16: Процена величине утицаја и просторних размера планских решења на и елементе одрживог развоја Р.бр. ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ 1. Смањење емисије полутаната и смањење емисије угљеникових оксида 2. Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху 3. Унапређења квалитета површинских и подземних вода пречишћавање отпадних вода 4. Смањење ризика од поплава 5. Чување обрадивог пољопривредног земљишта 6. Повећање степена шумовитости 7. Смањење загађивања земљишта (ограничена и контролисана употреба агрохемијских мера и планско одлагање отпада) 8. Унапређење система прикупљања, третмана и одлагања чврстог отпада 9. Санирање и рекултивација постојећих сметлишта чврстог отпада 10. Смањење изложености становништва повишеном нивоу буке 11. Унапређење енергетске ефикасности и смањење потрошње необновљивих извора енергије 12. Смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште 13. Очување биодиверзитета, унапређења предела и унапређење ефикасности заштите на принципима одрживости и укључивањем у туристичку понуду ПЛАНСКА РЕШЕЊА ППППН АРХЕОЛОШКОГ НАЛАЗИШТА ВИМИНАЦИЈУМ , Р 2+, 2+, Р Л 2+, Р 2+, Л 1+, Р 1-, Л 1-, Л 2+, Л 1+, Л 1+, Л 2+, Р 2+, Р 1+, Л 2+, Л 1+, Л 1+, Л 14. Очување насељености руралних подручја 2+, Р 15. Унапређење здравља становништва организовање система здравствене заштите 16. Унапређење мониторинга животне средине и унапређење информисања јавности по питањима животне средине 2+, Р 2+, Р 2+, Л Југословенски институт за урбанизам и становање 56

63 4.4. КУМУЛАТИВНИ И СИНЕРГИЈСКИ УТИЦАЈИ На основу одредаба члана 15. Закона о стратешкој процени, стратешка процена обухвата и процену кумултавиних и синергијских ефеката. Ови ефекти се за потребе ове стратешке процене изводе из табеле 21, док је теоријски могуће да се јаве интеракције мећу мањим утицајима како планских решења, тако и појединачних објеката и активности на планском подручју. Примера ради, кумулативни ефекти настају када појединачна планска решења немају значајан утицај, а неколико индивидуалних ефеката заједно могу да имају значајан ефекат (загађивање ваздуха, вода или пораст нивоа буке). Синергијски ефекти настају у интеракцији појединачних утицаја који производе укупни ефекат који је већи од простог збира појединачних утицаја. Синергијски ефекти се најчешће манифестују код људских заједница и природних станишта. Позитивни кумулативни и синергијски ефекти планских решења очекују се у области управљања квалитетом ваздуха (применом техничко-технолошких мера заштите ваздуха, подизањем заштитних појасева, унапређењем система мониторинга и развојем гасоводног система), управљању водама (проширењем канализационог система смањиће се загађеност површинских и подземних вода), економског развоја (повећана запосленост у области туризма и пољопривреде) и инфраструктуре (наведена планска решења ће кумулативно допринети унапређењу путне мреже, комуналне инфраструктуре и заштити здравља становништва). Са друге стране, мањи негативни кумулативни ефекти који се могу очекивати реализацијом планских решења односе на могућност прекорачења ГВИ у ваздуху услед неповољних метеоролошких услова, могућност инфилтрације загађујућих материја са рударских копова у непосредном окружењу у подземне воде, смањење укупних површина пољопривредног земљишта и фрагментације земљишта услед развоја инфраструктурних система. Такође, услед развоја електроенергетских активности, загађење ваздуха, деградација земљишта, снижавање нивоа подземних вода и уништавање вегетације имају кумулативно дејство на раст биљака, губитак станишта већине биљних и животињских врста, проузрокујући и деградацију предела. Југословенски институт за урбанизам и становање 57

64 5. ОПИС МЕРА ЗА ОГРАНИЧАВАЊЕ НЕГАТИВНИХ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Заштита животне средине на подручју Просторног плана заснива се на концепту одрживог развоја, усклађивању коришћења простора са могућностима и ограничењима природних и створених вредности (установљени режими и мере заштите) и са потребама социјалног и економског развоја, полазећи од начела превенције и спречавања загађивања животне средине и начела интегралности, што значи обавезно укључивање услова заштите животне средине у све планове/програме односно активности/садржаје. Дефинисање мера заштите има за циљ да се утицаји на сведу у границе прихватљивости, односно допринесу спречавању, смањењу или отклањању сваког значајнијег штетног утицаја на. Просторним планом подручја посебне намене - дате усмеравајуће одреднице послужиле су као оквир за дефинисање мера и активности везаних за планирање организације, уређења и заштите планског подручја, при чему је захтевима унапређења квалитета и заштите животне средине посвећена одговарајућа пажња. Заштита животне средине у овом плану обухвата мере заштите природне средине (ваздуха, воде, земљишта, вегетације), заштите природе и посебно угрожених делова животне средине, заштите непокретних културних добара и заштите од елементарних непогода. Просторно-планске мере (Просторна диференцијација животне средине) На основу очекиваног стања животне средине и дефинисаних зона утицаја рударско-енергетског комплекса на, предлажу се следећи режими коришћења простора према намени земљишта и критеријумима квалитета животне средине, како следи: зона I (подручје загађене и деградиране животне средине (комплекс ТЕ Костолац Б )): могуће повремено веће прекорачење ГВИ и МДК у водама и земљишту, прекомерни ниво буке, веће количине чврстог отпада; планирају се превентивне техничко-технолошке мере на извору загађења; зона II (подручја угрожене животне средине Костолац село, Дрмно, државни путеви, Дунав, Млава, дунавски саобраћајни, привредни и туристички коридор): могуће повремено мање прекорачење ГВИ и МДК у земљишту и водама, повишени ниво буке, комунални отпад, али без прекомерног загађивања радиоактивним, канцерогеним и мутагеним материјама. Планске мере предвиђају контролисани режим коришћења земљишта и техничко-технолошке и организационе мере заштите. зона III (подручја квалитетне животне средине шумска подручја, пољопривредне зоне, подручја са природном деградацијом, ливаде, ловна и пиболовна подручја): загађење елемената животне средине у границама дозвољеног (ГВИ и МДК). Планске мере: техничко-технолошке и организационе мере заштите. зона IV (подручја веома квалитетне животне средине подручја заштићених природних добара међународним конвенцијама): присутни су позитивни утицаји на човека и живи свет. Планирају се мере и решења којима се побољшава или бар задржава постојеће стање квалитета животне средине и штите природно вредни и очувани екосистеми. Југословенски институт за урбанизам и становање 58

65 Техничко-технолошке мере Техничко-технолошке мере обухватају примену нових техничких решења и увођење нових технологија у термоенергетском постројењу (ТЕ Костолац Б ): изградња постројења за одсумпоравање димних гасова у ТЕ Костолац Б, тако да се испуни захтев за граничне вредности емисије од 200 mg/m³; смањење концентрације NОx у димним гасовима, односно изградити постројење за денитрификацију димних гасова у ТЕ Костолац Б ; реконструкција или замена постојећих електрофилтера у складу са законским прописима (ГВЕ = 50 mg/m³ прашкастих материја) на блоковима ТЕ Костолац Б који се ревитализују; изградња постројења за пречишћавање зауљених отпадних вода и зауљених атмосферских вода у ТЕ Костолац Б ; примена строжијих критеријума за пречишћавање отпадних вода у насељима, са продуженом биоаерацијом и додатним уклањањем фосфора и натријума; примена превентивних и оперативних мера заштите, реаговања и поступка санацијеземљишта у случају хаваријског изливања опасних материја у околину; решавање депоновања комуналног отпада санацијом дивљих сметлишта; утврђивање локација за депоновање опасног отпада, у складу са регионалним стратегијама и плановима управљања отпадом и Стратегијом управљања отпадом Републике Србије за период године. Организационе мере увести систем интегралног управљања заштитом животне средине у оквиру комплекса ТЕ Костолац Б применом стандарда JUS-ISO ; формирати основна документа и механизме за управљање отпадом: катастра отпада, информационог система за управљање отпадом, усклађивање са JUS-ISO , активности на рециклажи и преради отпада; увести нови систем мониторинга животне средине (ваздуха, вода, земљишта, буке, радиоактивности) са оптималним бројем мерних места, а нарочито: вршити континуална мерења емисије гасова и честица у димним гасовима (уградити континуалне мераче протока и квалитета димних гасова), пратити квалитет површинских и подземних вода у зони утицаја ТЕ Костолац Б, као и квалитет и квантитет отпадних вода, контролисати радиоактивне изворе зрачења у складу са релевентним правилницима; посебно обухватити насеља Дрмно и Костолац село који се налазе у непосредној близини загађивача и под директним утицајем доминантног правца ветра; једном годишње извештавати о здравственом стању становништва у насељима са угроженом животном средином (Костолац село, Дрмно); вршити систематско испитивање садржаја радионуклида радона у животној средини два пута годишње у боравишним просторијама и радној средини, као и у земљишту, на територији насеља Костолац село и Дрмно; формирати информациони систем животне средине, који би обухватио катастар зађивача животне средине и систем евиденције и оцењивања резултата из локалног система мониторинга, као и из извора градских и републичких институција које су задужене за мониторинг ваздуха, вод аи земљишта; Југословенски институт за урбанизам и становање 59

66 едуковати пољопривредно становништво како би се спречило загађење узроковано прекомерним/нестручним коришћењем токсичних материја у пољопривреди: лекови, боје, пестициди, минерална ђубрива; строго контролисати промет и коришћење опасних супстанци на Дунаву; обезбедити информисање јавности о проблемима животне средине на планском подручју; обезбедити учешће јавности у доношењу одлука о решавању проблема заштите животне средине. Заштита од буке За грађевинска подручја на Планском подручју одређују се следећи највећи допуштени нивои буке у складу са захтевима Уредбе о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини. Табела: Критеријуми за акустичко зонирање простора Зоне I II Намена простора Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, културно - историјски локалитети, велики паркови Туристичка подручја, мала и сеоска насеља, кампови и школске зоне Највиши дозвољени ниво спољашње буке db(a) Дан Ноћ III Чисто стамбена подручја IV V VI Пословно-стамбена подручја, трговинско - стамбена подручја, дечја игралишта Градски центар, занатска, трговачка, административно - управна зона са становима, зоне дуж аутопутева и магистралних саобраћајница Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без становања На граници зоне бука не сме прелазити нивое у зони са којом се граничи Заштита природе и природних вредности Концепција заштите природе заснива се на генералној обавези пажљивог чувања: старих, репрезентативних и у културно-историјском погледу значајних стабала дрвећа; објеката геонаслеђа представљених атрактивним и за науку и образовање занимљивим геолошким и геоморфолошким феноменима; локалитета са очуваним шумским састојинама; станишта ретких биљних и животињских врста и њихових заједница; и природних амбијената висококвалитетних естетских обележја, уколико се наведене природне вредности утврде при планирању и извођењу радова на коришћењу природних ресурса, изградњи објеката и уређењу простора. Усклађивање привредног и другог коришћења простора и ресурса са потребама и циљевима очувања природе и природних добара засниваће се на: Југословенски институт за урбанизам и становање 60

67 предупређивању неповољних утицаја ТЕ Костолац Б на зону заштите СРП Делиблатска пешчара, која има статус резервата природе од изузетног значаја (I категорије), успостављањем одговарјућег мониторинга имисија аерозагађења, а према потреби и биолошких брана и других посебних мера заштите; очувању зимовалишта птица водних станишта и других орнитолошки значајних станишта (острво Жилово са низводним подручјем Дунава), као и станишта ихтиофауне, херпетофауне, ловне дивљачи и другог фаунистичког фонда; унапређењу естетике и природне разноврсности предела у зони путева и водотокова као и анимирању власника/корисника земљишта за неговање естетских обележја предела. Са аспекта природних вредности, од посебног значаја је адекватна заштита, коришћење и уређење археолошког налазишта Виминацијум, острва Жилово (у оквиру СРП Делиблатска пешчара ) и приобаља Дунава. У том смислу прописују се следеће пропозиције и мере заштите: забранити коришћење природних ресурса и изградњу објеката и све активности осим научних и страживања и ограничене едукације на Ади Жилово; уколико би се обављали радови у близини заштићеног простора археолошког налазишта Виминацијум неопходно је планирати употребу машина и опреме израђених по новим технологијама како би се могући негативни утицаји свели на најмању могућу меру; одржавати обале Дунава и приобални појас вегетацију у природном или полуприродном стању; забранити сечу и нарушавање природне структуре шума; очувати плавне шуме, плавне зоне и влажна подручја (очување диверзитета фауне риба и птица), живице и друге форме високе и жбунасте вегетације; обезбедити одговарајући заштитни зелени појас између приобаља и објеката који се налазе у зони утицаја на природне вредности. Обавеза инвеститора, односно извођача радова је да у току извођења земљаних радова, обрате пажњу на евентуалне палеонтолошке и археолошке налазе и да у случају њиховог откривања или индиција о постојању, предузму мере обавештења релевантних институција, пажљивог сакупљања и адекватног одлагања, а по потреби и обуставе радова. Инвеститор има обавезу да у поступку активирања утврђене намене простора која обухвата деградацију и трајно или вишегодишње заузимање земљишта а на којима није утврђено присуство природних вредности од националног или регионалног значаја за које би јавни интерес захтевао редуковање или елиминацију планских намена, такође обезбеди адекватну евиденцију природних вредности, процену губитака и мере компензације. Уређење предела Правила неге и уређења предела одређују се на основу прелиминарне типологије предела. Тиме се обезбеђује интегрална заштита, планирање и спровођење мера којима се: спречавају нежењене промене, нарушавање или уништење значајних обележја предела, њихове разноврсности, јединствености и естетских вредности; омогућава ревитализација и рекултивација као и очување традиционалних одлика коришћења предела. То подразумева, пре свега санацију, ревитализацију и Југословенски институт за урбанизам и становање 61

68 рекултивацију деградираних подручја, као и заштиту природних и културних ресурса која се мора обезбедити очувањем издвојених значајних и карактеристичних обележја предела, а у складу са основним стратешким опредељењима које промовише Просторни план Републике Србије. Уређење руралних предела заснива се на: очувању и унапређењу карактеристичног предеоног обрасца заснованог на коришћењу земљишта, односу изграђеног и отвореног простора и карактеру изграђивања: подстицањем традиционалних облика коришћења земљишта, регулацијом грађења и уређивања простора у складу са карактером предела и традицијом грађења; спречавањем ширења насеља и заустављањем непланске изградње; стимулисањем коришћења постојећег грађевинског фонда, усклађивањем изградње инфраструктурних коридора и објеката са карактером и капацитетом предела и очувањем и афирмацијом карактеристичних културних и природних елемената у структури и слици предела (морфологија терена, водотоци, шуме, живице, засади, насеља, објекти); креирању идентитета насеља заснованог на очувању и ревитализацији традиционалне архитектуре и постојећег квалитетног грађевинског фонда, као и на новој изградњи која уважава специфични рурални карактер физичке структуре насеља. При разради и спровођењу програма ревитализације деградираног простора неопходно је да се води рачуна о очувању/унапређењу предела применом следећих решења: унапређење квалитета предела у смислу вредности базираних на карактеру, условима природне средине и естетско-амбијенталном доживљају; предузимање мера заштите постојећих природних одлика предела и предеоних елемената, као што су: дрвеће, жбуње, водени токови, природна добра од посебног значаја; издвајање/дефинисање и очување визуелно пријатних простора и/или видиковаца. Заштита простора у ванредним условима Природне, еколошке, техничке и технолошке катастрофе, инциденти чији је узрок човек и епидемије хуманих или заразних болести животиња могу изазвати ризике или претње по националну безбедност. Отклањање опасности и смањење њихових последица, укључујући просторно-планске мере, инструмент су безбедносне политике, при чему се предност даје заштити људи, критичне инфраструктуре и виталних објеката. За планирање и спровођење планских решења која се односе на смањење ризика од природних и изазваних катастрофа и планираних мера заштите, неопходно је обезбедити: законски основ (што подразумева комплетирање у доношењу и примени читавог низа закона и подзаконских аката којима се уређује област заштите и омогућује имплементација стратешких докумената и Закона о ванредним ситуацијама), институционалну организованост (што подразумева флексибилну сарадњу и активирање надлежних органа на различитим нивоима са јасном поделом надлежности) и развој јединственог система информисаности и мониторинга у области појаве и заштите од елементарних катастрофа. Југословенски институт за урбанизам и становање 62

69 Мере заштите од елементарних непогода обухватају превентивне мере, којима се непогоде спречавају или се ублажава њихово дејство, мере које се предузимају у случају непосредне опасности или када наступе елементарне непогоде и мере ублажавања и отклањања непосредних последица, пре свега штета које су изазване. Обим ових штета могао би и мора да се смањи високим степеном организације и активирањем свих људских, научних и материјалних потенцијала. Превентивно деловање у области елементарних несрећа и катастрофа мора да буде део укупне развојне политике, привређивања и техничко-технолошког развитка. Приликом спровођења оперативно-организационих мера на отклањању и смањењу последица догођених катастрофа, али и при спречавању узрока несрећа и катастрофа, неопходна је потпуна и свеобухватна контрола и одговорност свих субјеката. Заштита од елементарних катастрофа на планском подручју ће се базирати на релевантним резултатима посебне студијско-аналитичке документације за дефинисање прихватљивог ризика од елементарних катастрофа, на основу процене угрожености, и захтевима из оперативних планова локалне самоуправе у: студији сеизмичког ризика и хазарда за подручје са проценама прихватљивог општег ризика за објекте и функције, на основу које ће се израдити и примењивати сеизмичка карта подручја; просторним анализама појединачних ризика од других појава које могу да поприме обим ванредне ситуације, удеса или катастрофе; примени секторских закона, стандарда, техничких и других норматива; оперативним плановима противпожарне заштите локалне самоуправе; оперативном плану управљања мерама заштите и другим мерама за обезбеђење унутрашње безбедности у ванредној ситуацији и то у оквиру припрема и јачања кључне инфраструктуре за потребе одбране и заштите, обезбеђење инструмената јавног осматрања, упозорења и узбуњивања, спречавања, ограничавања и управљања последицама штета, управљања мобилицаним ресурсима, организација и спровођење бриге о заштити људи који траже склониште и у оквиру планирања, организације и спровођења заштите историјских и културних добара. За планирање и спровођење планских решења која се односе на смањење ризика од природних и изазваних катастрофа и планираних мера заштите, неопходно је обезбедити План заштите и спашавања у ванредним ситуацијама који се израђује на основу процене угрожености. Југословенски институт за урбанизам и становање 63

70 6. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПРОЦЕНА УТИЦАЈА НА НИЖИМ ХИЈЕРАРХИЈСКИМ НИВОИМА Према члану 16. Закона о СПУ Извештај о стратешкој процени садржи разрађене смернице за планове или програме на нижим хијерархијским нивоима које обухватају дефинисање потребе за израдом стратешких процена и процена утицаја пројеката на, одређују аспекте заштите животне средине и друга питања од значаја за процену утицаја на планова и програма нижег хијерархијског нивоа. Просторни план подручја посебне намене ће се спроводити разрадом планских решења, тј. даљом урбанистичким разрадом која подразумева израду урбанистичких планова пре свега за пратеће садржаје археолошког налазишта. Имајући у виду карактеристике и значај природних вредности на планском подручју, налаже се обавезна израда стратешких процена утицаја на за све урбанистичке планове који се буду израђивали за пратеће садржаје археолошког налазишта и објекте комуналне инфраструктуре на територији овог Плана, како би се на адекватан начин проценили и валоризовали могући негативни утицаји планских решења на стање природних вредности. У поступку даље разраде планског документа, у складу са Законом о процени утицаја на (''Сл. гласник РС'', бр.135/04) и Уредбе о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на (''Сл. гласник РС'', бр.84/05) инвеститори су дужни да се обрате надлежним органима за послове заштите животне средине општинској управи која ће одлучити о потреби израде Процене утицаја на, односно донети Решење о потреби изради или ослобађању израде Процене утицаја. Процена утицаја врши се за пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде, управљање отпадом и комуналних делатности, као и за све пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини непокретног културног добра. Као обавезујућу ствар, а на основу Закона о процени утицаја на, потребно је истаћи следеће: Инвеститор не може приступити извођењу пројекта тј. радовима без спроведеног поступка процене утицаја и добијене сагласности надлежног органа на студију о процени утицаја Инвеститор за чије се планиране објекте и активности може захтевати процена утицаја мора поднети захтев за одлучивање о потреби процене утицаја надлежном органу, и Студија о процени утицаја је саставни део документације потребне за прибављање дозволе или одобрења за почетак извођења пројекта (изградња, извођење радова, промена технологије, промена делатности и друге активности). Студија процене утицаја израђује се на нивоу идејног пројекта. У случају да се на подручју планова нижег реда планирају два или више објеката (пројеката) који се налазе на листи објеката за које се израђује студија о процени утицаја на животну средину, онда се доноси одлука о приступању изради стратешке процене доноси се у складу са одредбама из чланова 5. и 6. Закона о стратешкој процени утицаја на. Код свих осталих планова примењују се мере и услови заштите животне средине утврђени у овом извештају. Југословенски институт за урбанизам и становање 64

71 7. ПРОГРАМ ПРАЋЕЊА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Према Закону, програм праћења стања животне средине у току спровођења плана садржи: 1) опис циљева плана, 2) индикаторе за праћење стања животне средине, 3) права и обавезе надлежних органа, 4) поступање у случају појаве неочекиваних негативних утицаја ОПИС ЦИЉЕВА ПЛАНА Општи циљ развоја и организације Планског подручја је заштита природних добара и културно историјске баштине ради стварања услова за одрживи развој. Посебни циљеви плана у области заштите животне средине су следећи: очување главних чинилаца животне средине и стварање претпоставки за одрживо коришћење заштићених предела; очување природних и естетских обележја пејзажа, вредности живог света и биолошке разноврсности, а посебно шума; заштита биодиверзитета резервата природе; заштита земљишта у циљу задржавања природних карактеристика и спречавања ерозије; заштита геолошких, геоморфолошких, хидрографских, педолошких, археолошких и дендролошких места и феномена; трајност и унапређење природних, физичких, здравствених и естетских вредности подручја; штедљиво и пажљиво коришћење природних ресурса (потенцијали пијаће воде и шумских ресурса); рекултивација простора оштећених изградњом објеката, односно другим грађевинским радовима или експлоатацијом минералних сировина, као и санација жаришта јаке ерозије. спровођење мера заштите непокретних културних добара и стална контрола стања; континуирани рад на евиденцији, истраживању и валоризацији појединих објеката, споменичких и амбијенталних целина, знаменитих места и других вредности културне баштине; промоција културне баштине уз повећање приступачности заинтересованој јавности; сарадња служби заштите природе и служби заштите културних добара у циљу презентације заштите културног пејзажа, као јединствене природне и културне целине; заштита вода (површинских и подземних) уз примену интегралног приступа у управљању и коришћењу водних ресурса (коришћење, заштита вода и заштита од вода); oчување квалитета површинских вода у складу са захтеваном класом квалитета; стриктна заштита свих зона које су резервисане као изворишта водоснабдевања; заштита земљишта, уз интегрални однос у планирању и управљању земљишним ресурсима; заустављање ерозије у најугроженијим подручјима; Југословенски институт за урбанизам и становање 65

72 заштита и очување квалитета ваздуха; заштита природних предела, амбијената и пејзажа око културно историјских споменика; уравнотежено коришћење простора са становишта заштите животне средине и обезбеђење услова за очување и адекватно газдовање природним богатствима; управљање свим врстама отпада на еколошким основама; и развој научно-истраживачких активности у функцији заштите животне средине; 7.2. ИНДИКАТОРИ ЗА ПРАЋЕЊЕ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Према Закону о заштити животне средине квалитет животне средине се дефинише као скуп природних и створених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот, а као стање животне средине које се исказује физичким, хемијским, биолошким, естетским и другим индикаторима. Међутим, Закон не дефинише појам индикатора, па се у пракси индикатори појављују са различитим тумачењима и применама. У Србији се најчешће индикаторима називају подаци који се односе на квалитет ваздуха, воде и земљишта. Међутим, савремени приступ Европске агенције за (European Environmental Agency, ЕЕА) 2 заснива се на комплекснијем DPSIR (driving force-pressure-state-impact-response) концепту, који узима у обзир све феномене у узрочно-последичном ланцу, укључујући и реаговање на незадовољавајућа стања. Овај концепт подразумева активни однос према променама у животној средини укључујући и друштвено-економске аспекте, који су често покретачка снага (driving force) промена. На овај начин чисто «еколошки индикатори» се укључују у систем индикатора «одрживог развоја». У табели бр. 16 приказани су индикатори и надлежни органи за праћење стања животне средине и елемената одрживог развоја у границама планског подручја. Табела бр.16: Индикатори и надлежни органи за праћење стања животне средине Ред. бр Области праћења стања Индикатори Надлежни органи Управљање квалитетом ваздуха Смањити ниво емисије штетних материја у ваздух Смањити степен изложености становништва загађеном ваздуху 2. Заштита од буке 3. Управљање водама 3.1 Очувати и унапредити квалитет површинских и Емисије честица SО2 и NО2 Број дана када је прекорачена гранична вредност имисије (ГВИ) за чађ, SО2 и NО2 Број стамбених објеката у зони заштите дуж државних путева I реда и пруга Петодневна биолошка потрошња кисеоника БПК5 Завод за заштиту здравља Завод за заштиту здравља Хидрометеоролошки завод 2 EEA, Technical Report No25, Environmental Indicators: Typology and overview, (Copenhagen: EEA, 1999) Југословенски институт за урбанизам и становање 66

73 подземних вода 3.2 Смањити ризик од поплава Заштита и коришћење земљишта Чување површина обрадивог пољопривредног земљишта Повећати површине под шумом 4.3 Смањити контаминацију тла 5. Управљање отпадом 6. Климатске промене Смањити емисију гасова стаклене баште Унапредити енергетску ефикасност Смањити потрошњу необновљивих извора енергије Очување биодиверзитета и унапређење предела Заштита културноисторијске баштине Насеља, становништво и људско здравље Очување насељености руралних подручја Унапредити здравље становништва 9.3 Раст запослености 10. Јачање институционалне способности за заштиту животне средине % смањења површина земљишта угрожених поплавама % смањења површина обрадивог пољопривредног земљишта % повећања површина под шумом % контаминираних површина - % домаћинстава укључених у систем - % отпада који се третира - % отпада који се одлаже на санитарну депонију Емисија СО2 % смањења потрошње енергената % смањења потрошње угља и нафтних деривата Број и површина заштићених природних добара и предеоних целина Број и квалитет заштићених непокретних културних добара % смањења становника у сеоским насељима - oчекивано трајање живота новорођених, - % становништва са приступом здравствено исправној води за пиће, - % становништва са приступом објектима основне здравствене заштите % запослених; % незапослених Одељење за комуналне и инспекцијске послове Одељење за комуналне и инспекцијске послове Одељење за комуналне и инспекцијске послове МУП, Одељење за буџет, финансије, привреду и приватно предузетништво Одељење за буџет, финансије, привреду и приватно предузетништво Завод за заштиту природе Завод за заштиту споменика културе Одељење за друштвене делатности Завод за заштиту здравља Одељење за буџет, финансије, привреду и приватно предузетништво Комисија за урбанизам, комуналне делатности и заштиту животне средине Југословенски институт за урбанизам и становање 67

74 Унапредити службу за заштиту животне средине и мониторинг Унапредити информисање јавности по питањима животне средине - Број развојних програма за заштиту животне средине - Број људи задужен за у Општини, - Број мерних тачака у системима мониторинга Број информација о животној средини у средствима информисања 7.3. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА И ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ АКЦИДЕНТНИХ СИТУАЦИЈА На основу позитивне регулативе општине располажу нормативно-правним инструментаријумом да доноси акте у смислу накнада за заштиту и унапређење животне средине. На основу одредаба члана 18. Закона о локалној самоуправи и одредаба члана 190. Устава Републике Србије, јединица локалне самоуправе општина, стара се о заштити животне средине. У надлежности општине је да припрема и доноси локалне програме коришћења и заштите природних вредности, програме заштите животне средине, односно локалне акционе и санационе планове. Одредбама чл. 69. и 73. Закона о заштити животне средине прописане су надлежности, права и обавезе републичких и локалних органа. Истовремено, надлежности, права и обавезе су садржани и у одредбама Закона о поступању са отпадним материјама (''Службени гласник РС'', број 25/96). Главна обавеза из наведних закона је у мерењу, односно загађивачи и установе које обављају мерење у обавези су да спроводе одговарајуће активности на планском подручју. Обавеза надлежних органа (Република, Покрајина, Округ, Општина) је да: 1) обезбеде редовно мерење емисије општих и специфичних полутаната ваздуха, воде и земљишта (мерење емисија полутаната, буке зрачења и др.); 2) обезбеде услове за спровођење законске регулативе, норматива и стандарда у погледу рада индустријско-енергетских комплекса; 3) обезбеде поуздан и сигуран рад индустријско-енергетских комплекса у оквирима пројектованог и процењеног утицаја на ; 4) правовремено уоче и реагују на евентуална одступања у раду индустријскоенергетских постројења; 5) правовремено обезбеде услове за адекватан третман чврстог и течног отпада; 6) спроводе све мере за спречавање акцидената у индустријско-енергетским комплексима у редовном и ванредном раду; 7) спроводе све мере за спречавање евентуалних инцидентних ситуација у саобраћају, саобраћајницама и пловним путевима (пре свега спречавање инцидената у транспорту и претовару опасних материја, транспорт и претовар горива и сл.); 8) заштите постојећи биљни и животињски свет, спровођењем планских решења заштите; 9) обезбеде спровођење инспекцијског надзора и спровођење закона. Полазећи од сложености надлежности органа, посебних организација, јавних предузећа, јавних служби по вертикалној хијерархији (републички покрајински - Југословенски институт за урбанизам и становање 68

75 општински) и по хоризонталној надлежности (локална самоуправа - општина), као и у координацији активности различитих органа, за успешно спровођење Програма праћења стања животне средине мониторинг неопходно је у смислу организационо институционалних активности, у оквиру општинских управа формирати посебан орган које би био задужен за координацију, планирање, програмирање, надзор и реаговање у вези са проблемима заштите животне средине. Препорука је да се орган конституише на нивоу одељења, евентуално секретаријата за окружни/регионални ниво (пожељно у Пожаревцу), уколико се у наредном периоду, реализују уставне одредбе у погледу децентрализације и јачања права и надлежности локалних самуоправа и региона. Овај орган - одељење би обједињавало информације које прикупљају органи Републике, Покрајине, Округа/Региона и Општине надлежни за вршење надзора над извршавањем одредаба првенствено Закона о заштити животне средине и Закона о планирању и изградњи, као и других закона и прописа. Поступање у случају акцидената На планском подручју могући су акциденти у водопривреди управљању водама, саобраћају, односно појава елементарних непогода поплава и непогода, сеизмички ризик је у границама прихватљивог, док ризик од акцидената постоји и у случају одбране земље. У случају саобраћајних акцидената могуће су штете на самом извору, односно нема опасности на шире окружење. На основу важећих прописа транспорт опасних, отровних и експлозивних материјала није дозвољен у насељима. Детаљније мере заштите прописују се у одговарајућим проценама утицаја пројеката за саобраћајнице, односно у поступцима за руковање и транспорт опасним, отровним и експлозивним материјама, као и складиштењу, претовару и транспорту нафтних деривата. Клизишта су посматрана као ограничавајући фактор за планирање и коришћење земљишта, планирање урбаних садржаја, односно пројектовање и изградњу објеката, у зависности да ли су активна умерена или санирана. Простори који су захваћени радом клизишта, нарочито активних, представљају апсолутно неповољне терене за било какву градњу, те исту треба у потпуности искључити и забранити. Другу групу неповољних терена обухватају терени ранијих, умерених клизишта. Коришћење ових терена за грађење, захтева претходну темељну припрему терена низом санационих и мелиоративних мера, а све у циљу побољшања стабилности падина и обезбеђења објеката на њима. Ниво угрожености од земљотреса је у зони 7-8 степени МКС па се морају поштовати мере заштите при градњи објекта у трусним подручјима за најнижи степен заштите 7 степени, што подразумева одговарајућу градњу, избор материјала и др. Мада је степен сеизмичности мали, у циљу најекономичније и најадекватније заштите, првенствено се треба определити за објекте грађене од природних материјала (дрво, камен и др.). Неповољни утицаји геодинамичких процеса (ерозије, флувијалне ерозије, механичке и хемијске суфозије, клижења и пужења, као и ликвифакције), које могу имати одлике акцидентних ситуација релативно брза, велика оштећења објеката инфра и супраструктуре, у смислу интензитета и броја, спречавају се правовременом анализом стабилности терена и геофизичких услова за изградњу, као и дефинисањем адекватних правила изградње, коришћења и уређења простора, што је и урађено у оквиру постојеће документације. Југословенски институт за урбанизам и становање 69

76 8. ПРИКАЗ КОРИШЋЕНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ И ТЕШКОЋЕ У ИЗРАДИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ Сврха стратешке процене утицаја на је благовремено и систематично разматрање могућих утицаја на на стратешком нивоу планирања и програмирања, на принципима одрживог рзавоја. Стратешка процена се у међународној пракси афирмише доношењем EU Directive 2001/42/EC о процени утицаја на планова и програма. Доношењем сета закона о заштити животне средине, крајем године стратешка процена утицаја је уведена у домаћу праксу планирањa и програмирања. С обзиром да је релативно кратак период у примени стратешке процене, постоји низ проблема и ограничења, као и утврђивања оптималног методолошког обрасца и приступа. У пракси су у примени 2 основна обрасца: (1) технички и (2) планерски. Технички приступ у основи користи прилагођену методологију процена утицаја пројеката, док се у планерском приступу претежно користе квалитативне експертске методе из разлога што су планови сложенији од пројеката, баве се стратешким питањима и имају мање детаљних информација о животној средини, заснивају на концепту одрживог развоја и обухватају друштвена и економска питања, планирају се тзв ''непланабилни процеси'' који имају виши степен ентропије, тако да није могуће применити математичке моделе у потпуности и са одговарајућим степеном поузданости и учешће већег броја заинтересованих страна и јавности даје процесу стратешке процене специфичан карактер, јер је потребно да се резултати на разумљив начин представе разним друштвеним групама и другим учесницима у процесу израде и доношења. Графикон бр.1: Схематски приказ односа стратешке процене утицаја и процене утицаја и нивоа одлучивања Ранг одлучивања Ранг процене утицаја Стратешки ниво ПОЛИТИКА / СТРАТЕГИЈА П Л А Н ПР О Г Р А М ПРОЈЕКАТ Стратешка процена утицаја - СПУ Стратешка процена утицаја СПУ/ПУ програма ПУ пројекта Квалитативна / кваниттаитвна п р о ц е н а У том смислу, у пракси стратешке процене користе се најчешће експертске методе као што су: контролне листе и упитници, матрице, мултикритеријумска анализа, просторна анализа, SWOT анализа, Делфи метода, оцењивање еколошког капацитета, анализа ланца узрочно-последичних веза, процена повредивости, процена ризика, итд. Заједничка техника различитих метода представљају матрице утицаја којима се испитују промене које би изазвала имплементација плана и изабраних варијанти (укључујући и ону да се план не примени). Матрице се формирају успостављањем међусобних односа између циљева плана, планских решења и циљева стратрешке процене са одговарајућим индикаторима. За потребе ове процене примењена је методологија процене која је развијана у домаћој пракси Југословенски институт за урбанизам и становање 70