SN IS YU 36/

Transcript

1 36/

2 АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Чланови уредништва Главни и одговорни уредник Технички уредници Секретар Издавачки савет ИАУСа Председник Заменик председника Секретар Листа рецензената Лектура Дизајн часописа и компјутерски прелом Корице вињете Издавач Милица Бајић - Брковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Ружица Богдановић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, Београд Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд Бранка Димитријевић, Glasgow Caledonian University, Glazgov Александар Иванчић, Barcelona Strategic Urban Systems, Barselona Бошко Јосимовић, ИАУС, Београд Нађа Куртовић-Фолић, Факултет теничких наука, Нови Сад Игор Марић, ИАУС, Београд Миленија Марушић, ИАУС, Београд Дарко Марушић, Београд Нада Милашин, ИАУС, Београд Борислав Стојков, Републичка агенција за просторно планирање, Београд Божидар Стојановић, Институт Јарослав Черни, Београд Мила Пуцар Мила Пуцар Марија Бербеља Милена Милинковић Мила Пуцар, ИАУС, Београд Јасна Петрић, ИАУС, Београд Тамара Маричић, ИАУС, Београд Бранислав Бајат, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Београд Милица Бајић - Брковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Драгана Базик, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд Бранка Димитријевић, Glasgow Caledonian University, Glazgov Славка Зековић, ИАУС, Београд Игор Марић, ИАУС, Београд Дарко Марушић, Београд Нада Милашин, Београд Саша Милијић, ИАУС, Београд Зорица Недовић Будић - University College Dublin, School of Geography, Planning and Environmental Policy, Dablin Марија Николић, Београд Владимир Папић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, Београд Ратко Ристић, Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд Ненад Спасић, ИАУС, Београд Божидар Стојановић, Институт Јарослав Черни, Београд Борислав Стојков, Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије, Београд Драгутин Тошић, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд Милорад Филиповић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Београд Александра Крстић Фурунџић, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Нађа Куртовић Фолић, редовни професор, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Дарко Марушић, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Дијана Милашиновић Марић, УЛУПУДС, Београд, Мила Пуцар, научни саветник, ИАУС, Београд, Ненад Спасић научни саветник, ИАУС, Београд, Добривоје Тошковић, научни саветник, ИАУС, Београд Дафина Жагар Марија Бербеља Бијенале у Венецији, Српска поставка, фотографија: Игор Марић XIII. Бијенале у Венецији, фотографије: Игор Марић Институт за архитектуру и урбанизам Србије За издавача Адреса редакције Штампа 36 Игор Марић, директор ИАУС-а Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Архитектура и урбанизам Београд, Булевар краља Александра 73/II Телефони: 011/ , , факс , mp@iaus.ac.rs Графо Нин Часопис излази периодично Београд, децембар Часопис се размењује са већим бројем институција у иностраним земљама. У финансирању часописа учествовало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

3 САДРЖАЈ Уводник......Мила Пуцар НАУЧНИ РАДОВИ Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине... Марија Максин, Надежда Танкосић Прегледни рад Одрживи развој - парадигма будућности... Милутин А. Љешевић, Владица Ристић, Милутин Мркша Прегледни рад План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру плана детаљне регулације Станко Власотинчанин у Нишу... Тања Обрадовић Кратко или претходно саопштење Да ли је нарушен концепт вртног града урбанизам и архитектура у Професорској колонији...бојан Бојaнић Научна критика, односно полемика Планирање и уређење Јодне бање у Новом Саду...Вук Гарача, Невена Ћурчић, Светлана Вукосав Прегледни рад Зграда аустро-угарске банке у Суботици...Викторија Алаџић Прегледни рад Регионалне стратегије прилагођавања климатским променама: смернице за урбанистичко планирање у Србији...Марија Маруна Прегледни рад Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед новијих искустава...тијана Црнчевић, Мирјана Секулић Прегледни рад Трансформација урбаног развоја на примеру првог урбанистичког плана Ужица из годинеосновне карактеристике....душко Кузовић Прегледни рад. ИНТЕРВЈУИ Има ли експресионизма у српској архитектури? Интевјуи са Александром Спајићем, Предрагом Ристићем и Зораном Булајићем... Ђорђе Алфиревић Обавештење о међународном научном конгресу RESPAG 2013 АКТУЕЛНОСТИ БИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ НОВЕ КЊИГЕ Бијенале у Венецији приказ...игор Марић Трагање за градом, аутор: Ђорђе Бобић... приказ Сретен Вујовић Das Unheimliche / психоаналитичке и културалне теорије простора, аутор: Мариела Цветић...приказ Владимир Мако In memoriam ПРОФЕСОРУ АРХИТЕКТИ БОЖИДАРУ ПЕТРОВИЋУ...Академик Милан Лојаница Садржај III

4 У ВОДНИК Бијенале у Венецији

5 УВОДНИК Систем планирања, значај и улога просторног планирања, имплементација просторног плана на нивоу општине/ града предмети су сталних полемика, разматрања и истраживања у теорији и пракси у Србији. Недостаци планског система и недоумице о улози просторног планирања највише се рефлектују на његов локални ниво. Законском основом фокус планирања померио се са стратешке ка регулационој улози просторног плана. Већи број радова у овом броју посвећен је промишљању о томе како унапредити садржај стратешког и регулационог дела просторног плана, заштитити и унапредити животно окружење, побољшати услове за квалитетан и здрав живот становника. Неопходно је да читав процес, који обухвата планирање, пројектовање и реализацију, буде у складу са принципима одрживе градње. Кључни ставови односе се на неопходност предузимања низа различитих мера, које се пре свега односе на измену и спровођење законске регулативе, увођење тржишних вредности као и ангажовање стручњака и институција спремних за имплементацију истих. Када је реч о урбанистичком планирању и пројектовању у Србији у светлу климатских промена, тешко је са сигурношћу проценити у којој мери је проблематика климатских промена заиста присутна у актуелној пракси и да ли планери и пројектанти довољно знају о климатским променама у нашем региону, о могућностима њиховог ублажавања, о рањивости насеља и њиховој способности да одоле изазовима климатских промена, као и о мерама адаптације на њихове неизбежне последице. Како постојећу легислативу усмерити ка ефикаснијој примени планерске и грађевинске регулативе, пре свега у подручјима више изложеним климатским утицајима, с обзиром на то да још увек не постоји национална стратегија прилагођавања климатским променама? Одговори на ова сложена и све актуелнија питања нуде се кроз одговарајуће смернице за урбанистичко планирање и упоредну анализу регионалних препорука у области урбанистичког планирања и постојећег легислативног оквира у Србији, као и у региону. Мила Пуцар The planning system, the importance and role of spatial planning at municipal/town level are constantly topics of discussion, analyses and researches in the theory and practice in Serbia. The downsides of the planning system and doubts regarding the role of spatial planning are mostly reflected on the local level. The legal framework has shifted the focus of planning from a strategic to the regulatory role of spatial planning. Most articles in this issue have been reflecting upon how to upgrade the strategic and regulatory part of spatial planning; how to protect and improve the conditions for quality and healthy living. It is necessary for the entire process, which includes planning, design and realization, to be in accordance with the principles of sustainable building. The key opinions refer to the necessity of undertaking a number of different measures, which mainly deal with amending and implementing the legal regulations, introducing market values, as well as hiring experts and institutions that would be prepared to implement them. Editorial When it is a question of urban planning and design in Serbia in the context of climate change, it is difficult to assess with certainty to which extent the issue of climate change is actually present in the current practices; and whether planners and designers are familiar enough with climate change in our region, about the potentials for their alleviation, the vulnerability of settlements and their capability to fight the challenges of climate change, and finally about the measures for adaptation and their inevitable consequences. How to direct the current legislation towards a more efficient implementation of planning and building regulations, primarily in the areas that are more exposed to climate impacts, given that there is still no national strategy for adapting to climate change? Answers to these complex questions and ever more pressing issues are given in adequate guidelines for urban planning and comparative analysis of regional recommendations in the field of urban planning and the existing legislative framework in Serbia, as well as in the region. Mila Pucar Уводдник 1

6 Н АУЧНИ РАДОВИ Бијенале у Венецији

7 Н аучни радови ПРОБЛЕМИ И НЕДОУМИЦЕ У ИЗРАДИ И ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ Марија Максин,* Надежда Танкосић** рад примљен: новембра 2012, рад прихваћен:децембра UDK BROJEVI: (497.11) ID BROJ: Прегледни рад, DOI: /arhurb M Апстракт Недостаци нашег планског система и недоумице о улози просторног планирања у Србији највише се рефлектују на локални ниво просторног планирања. Законским основом фокус планирања померио се са стратешке ка регулационој улози просторног плана општине/града. Рад указује на кључне проблеме и недоумице у пракси израде и имплементације просторног плана општине/града у Србији. Анализирају се три проблема од значаја за директно спровођење планских решења и концепција: 1) утврђивање грађевинског подручја насеља; 2) утврђивање правила за заштиту, уређење и изградњу просторних (природних, предеоних и функционалних) целина и насеља; 3) израда шематских приказа уређења насеља. До данас није појашњено шта је то шематски приказ уређења насеља, тако да се у пракси срећу најразличитији примери њихове израде, најчешће потпуно неспроводиви. Анализирани су добри примери праксе израде шематских приказа уређења насеља из појединих просторних планова општина/градова. Дају се предлози за унапређење садржаја стратешког и регулационог дела просторног плана и препоруке за основни садржај шематских приказа уређења насеља у просторном плану општине/града. Кључне речи: просторни план општине/града, стратешка и регулациона улога, грађевинско подручје насеља, правила заштите, уређења и изградње простора, шематски приказ уређења насеља ISSUES AND DILEMMAS IN PREPARATION AND IMPLEMENTATION OF THE SPATIAL PLAN OF THE MUNICIPALITY Summary Disadvantages of the Serbian planning system and dilemmas about the role of spatial planning in Serbia mainly is reflected at the local level of spatial planning. The focus of the spatial plan of the municipality from the strategic to regulatory role has been shifted by the changes of legal basis. In this paper the key issues and dilemmas in the practice of preparation and implementation of the spatial plan of the municipality in Serbia are pointed out. The review of the three key issues of importance for the direct implementation of planning solutions and concepts: identification of the construction zone, the establishment of rules for the protection, arrangement and construction of physical (natural, landscape and functional) entities and settlements, and elaboration of arrangement scheme for the settlement are presented. It has still not made clear what the arrangement scheme for the settlement should represent, so that in practice there is wide variety of schemes, usually completely unenforceable. Good examples of arrangement schemes elaboration within spatial plan of the municipality have been presented and analyzed. Suggestions for improving the content of the strategic and regulatory elements of the spatial plan of the municipality, as well as recommendations to the basic content of the arrangement scheme for settlement as a part of this spatial plan are proposed. Key words: spatial plan of the municipality, strategic and regulatory role, construction zone, rules for the spatial protection, arrangement and construction, arrangement scheme for settlement 1. Увод У теорији и пракси просторног планирања сматра се да је просторни план локалне заједнице (у неким земљама познат и под називом структурни план) основни плански документ за усмеравање одрживог развоја, заштите, уређења и изградње простора. Чини се да се недостаци нашег планског система и недоумице о улози просторног планирања у Србији највише рефлектују на локални ниво просторног планирања. Још увек немамо одговоре на основна питања: шта је то просторни план територије јединице локалне самоуправе; која је сврха његове израде и доношења; који су очекивани ефекти и ефикасност њихове имплементације? (Максин- Мићић, 2005; Максин, 2010) Промене законског основа нису дале одговоре на ова питања. Проблем је што променама законског основа о планирању и изградњи простора у 1995, 2003, и год. није претходила анализа проблема израде и имплементације просторних и урбанистичких планова, тако да промене законских решења нису дотакле питања од значаја за унапређење процеса и ефикасности просторног планирања. У анализираном периоду законска решења варирају од укидања просторног плана општине следствено тенденцији централизације управљања (1995) до потпуне деформације стратешке зарад регулационе димензије просторног плана територије локалне самоуправе (2003, 2009). * проф. др Марија Максин, Департман за туристички и хотелијерски менаџмент Универзитета Сингидунум, mmaksin@singidunum.ac.rs ** Арх Надежда Танкосић, Институт за архитектуру и урбанизам Србије (у пензији), nadtanko@yahoo.com 3

8 4 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине Може се разумети идеја о омогућавању изградње, као и легализације непланске изградње, у условима недовољне или одсуства покривености насеља на територији општине/ града одговарајућим урбанистичким плановима. Ова идеја реализована је уношењем регулационих елемената из урбанистичког планирања (регулационог плана) у просторни план општине/града (2003, 2009), тако да се од год. у нашој пракси просторног планирања припрема и доноси сурогат општег стратешког оквира оличен у просторном плану општине/града. Законом о планирању и изградњи из године појачана је интенција у односу на претходни закон да се на основу просторног плана општине/града директно омогући изградња простора, поготово на руралном делу територије. Резултат и основни проблем је што се фокус планирања помера са стратешке ка регулационој улози просторног плана општине/града. При томе, ни једна од улога овог планског документа није довољно подржана неопходним политикама (у првом реду земљишном и стамбеном политиком), нити подзаконским актима, нарочито када је реч о изради шематских приказа уређења насеља који су постали саставни део просторних планова општина/ градова. До данас није појашњено шта је то шематски приказ уређења насеља, тако да се у пракси срећу најразличитији примери њихове израде, најчешће потпуно неспроводиви. Другим речима, нуди се формална замена за урбанистички план, а да се не зна које основне елементе урбанистичког плана шема треба да садржи да би била спроводива. Нејасна улога оваквих сурогат планова довела је у питање њихову заснованост и реалност, као и ефикасност заштите и резервисања простора, пре свега заштите јавног интереса и правне сигурности у коришћењу и изградњи простора. Лутања у погледу регулационе улоге просторног плана општине/града отварају пут неконтролисаној изградњи и прикривеном задовољавању појединачних у односу на јавне интересе у коришћењу и заштити простора. Овај рад бави се проблемима и недоумицама у пракси израде и имплементације просторног плана локалне заједнице општине/града у Србији. Дат је приказ кључних проблема у изради просторног плана општине/ града, а нарочито у погледу садржаја, нивоа детаљности и обавезности регулационих елемената у планском документу. Анализирани су добри примери праксе израде шематских приказа уређења насеља из појединих просторних планова општина/градова. У раду се дају предлози за унапређење садржаја стратешког и регулационог дела просторног плана, нарочито шематских приказа уређења насеља, као и препоруке за неопходну разраду просторног плана другим планским документима. 2. Проблеми и недоумице у пракси израде и имплементације просторног плана општине/ града Од год., а нарочито у току и год., у изради већег броја просторних планова општина испољава се неколико основних проблема: занемаривање студијско-документационе основе у првој фази израде планског документа; запостављање улоге просторног плана као стратешког оквира за одрживи територијални развој локалне заједнице; формалистички приступ и неадекватна планска имплементација; доминација недиференцираних, предетаљних и једнообразних правила изградње и уређења простора; недоумице око утврђивања грађевинског подручја и израде шематских приказа уређења насеља. У новој генерацији просторних планова, почев од год., занемарена је студијско-документациона фаза која се, по правилу, више не елаборира као део прве фазе израде планског документа. Резултат запостављања студијскодокументационе фазе је, најчешће, веома неуједначен приказ стања са оценама потенцијала и ограничења за територијални развој општине/града. Најчешћа последица је да већ у концепту, а потом и у нацрту планског документа, преовлађује формалистички и парцијални, уместо интегралног и проблемског приступа у утврђивању општих циљева и опште концепције одрживог територијалног развоја. Промене законског основа којима је установљен сурогат стратешког плана довеле су до постепеног запостављања основне улоге просторног плана општине као стратешког оквира за одрживи територијални развој локалне заједнице (општине или града). То се манифестује у све већем броју просторних планова општина/градова који: не садрже јасне циљеве и општу концепцију интегралног и одрживог територијалног развоја територије општине/ града; уместо планских решења од значаја за уравнотеженији развој територије нуде уопштене концептуалне поставке и опредељења, који често не могу да се доведу у везу са конкретним простором и проблемима развоја; занемарују катастарску општину и насеља као основну просторну јединицу у овој врсти просторног плана и др. Са јачањем регулационе улоге просторног плана општине/града, пажња се све више фокусира на пропозиције за његово спровођење, у првом реду на све детаљнија и обимнија правила уређења и изградње. Знатно мање пажње посвећује се осталим неопходним претпоставкама и подршкама за имплементацију планских решења и правила. Делу о планској имплементацији, у највећем броју просторних планова општина, приступа се формално, с превасходном намером да се задовољи садржај прописан законом, без утврђивања приоритетних активности и подршки за остваривање планских решења и без активног учешћа кључних актера локалне заједнице и локалног нивоа управљања у њиховом утврђивању. Да би просторни план могао директно да се спроводи на претежном делу територије општине/града, поред планских решења и правила уређења и изградње простора, неопходно би било да се овим планским документом утврде границе

9 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине постојећег грађевинског подручја и планираног грађевинског подручја насеља. Да ли је то реално и оствариво? Који су неопходни предуслови? Просторним планом општине још увек није могуће утврдити границе постојећег грађевинског подручја. Један од кључних проблема је тај што на највећем делу територије Србије није ажуриран, већ превасходно само дигитализован, стари катастар непокретности. Отежавајућа околност је што надлежне службе катастра у општинама/ градовима, са доста проблема и кашњења омогућавају коришћењe дигитализованог катастра општинским управама за потребе израде просторног плана општине/града ради утврђивања граница изграђеног земљишта, израде правила уређења и изградње простора и шематских приказа уређења простора. Није мали број случајева да се за израду просторног плана и шема уређења насеља (бесплатно) испоручују неуредно скениране старе катастарске подлоге, док се за потребе појединих инвеститора на простору у обухвату шема уређења насеља испоручују (наплаћене) дигитализоване катастарске подлоге са висинском представом терена. Други велики проблем је што на основу катастра непокретности није могуће увек утврдити границе постојећег грађевинског подручја на простору општине/града, посебно на руралном подручју на коме, по правилу, нису формиране грађевинске парцеле, како на изграђеном земљишту насеља, тако ни ван насеља. Без дигитализованих и ажурираних катастарских подлога, границе постојећег и планираног грађевинског земљишта не могу се утврдити просторним планом општине, који се као стратешки документ ради на картографским подлогама у размери 1:25.000, уз коришћење расположивих ортофотограметријских снимака. Подједнако велики проблем је како утврдити проширење грађевинског подручја или нова грађевинска подручја насеља само на основу планских решења, без партиципације постојећих и потенцијалних корисника простора и заинтересованих инвеститора. Питање партиципације веома је значајно у процесу планирања, већ код утврђивања и верификације циљева и опште концепције одрживог развоја територије, потом планских решења и приоритета, а нарочито код утврђивања нових површина за изградњу и развој насеља за која се раде шематски прикази уређења насеља. У нашој пракси планирања не примењују се модалитети партиципације присутни у развијеним планским системима, већ су редуковани на консултације, претежно, са репрезентима јавног сектора. Појединачни интереси корисника простора и приватног сектора нису исказани ни заступљени преко њихових репрезената (месне заједнице, асоцијације, удружења и сл.), нити у склопу неког модалитета партиципације организованог од стране локалне управе уз учешће професионалних планера. У овој ситуацији, професионални просторни планери се, уз помоћ служби локалних управа, најчешће опредељују за неку од могућих опција: утврђивање постојећих изграђених целина за грађевинско подручје, с тим да је основни проблем што се у већини случајева не располаже подацима о границама подручја на нивоу грађевинске парцеле, већ се дефинише помоћу целих катастарских парцела тако да се добијају нереално велике површине (четири и више пута веће од реално изграђеног грађевинског земљишта); заокруживање постојећих изграђених целина у тзв. грађевинска подручја, када се код разбијеног типа изградње, карактеристичног за брдско-планинска подручја и непланску изградњу дуж путева, могу добити нереално велике површине грађевинског подручја које се ничим не могу оправдати, а отварају непотребно широку лепезу могућности за дисперзну изградњу око насеља и насељских целина или за континуелну изградњу дуж путева (у великом броју просторних планова), најчешће радних зона, чиме се подстиче, такорећи, неконтролисана изградња и конверзија пољопривредног или шумског земљишта у грађевинско земљиште; опрезно ширење постојећег грађевинског подручја за исказане потребе и потенцијалне локације за краткорочни период (до 4 године). Све ово указује на то да су површине постојећег грађевинског подручја насеља у просторном плану општине оријентационо утврђене, а да су планиране површине грађевинског подручја само могућност коју треба даље проверавати и утврђивати. Ни један плански документ, просторни или урбанистички план који није заснован на поузданој документационој и информационој основи до нивоа појединачне локације, тј. грађевинске и катастарске парцеле, не може да буде реалан и директно спроводив за изградњу простора, нити може да обезбеди правну сигурност корисницима простора и заинтересованим инвеститорима. Другим речима, нису регулисани имовинско-правни односи на непокретностима, што јесте један од главних проблема за све инвестиције у Србији. Сваки вид импровизације у изради, тумачењу и спровођењу планског документа, просторног или урбанистичког плана, може да изазове директно угрожавање располагања непокретношћу у јавном и приватном власништву и да иницира судске спорове и трошкове власника (корисника или закупца непокретности) и локалне самоуправе, то јест свих грађана општине/града. У спровођењу просторног плана општине/града биће занемарљив број случајева у којима ће моћи да се изда локацијска дозвола директно на основу просторног плана, без израде и доношења одговарајућег урбанистичког плана или урбанистичко-техничке документације (минимум пројекта парцелације). У случајевима када није предвиђена израда урбанистичког плана или урбанистичко-техничке документације, издавање локацијске дозволе биће предмет тумачења и дискреционог одлучивања запослених у општинској/градској управи на основу захтева инвеститора и копија плана из катастра непокретности. Захваљујући променама законског основа, просторни планови општина имају тенденцију прерастања у кодове 5

10 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине 6 изградње простора, јер се овом делу планске имплементације посвећује највећа пажња, како од стране професионалних планера, тако и стручних служби општинских/градских управа. При томе се правила изградње простора прописују за скоро све врсте објеката (срећу се и за мале и средње аеродроме, бензинске пумпе, индустријске комплексе и др.), без обзира на њихов утицај и ризике по животну средину, као и за све потенцијалне и остале локације за које инвеститори исказују интересовање, да би се остварила интенција законодавца и локалне управе да се што лакше и брже долази до грађевинске дозволе и то директно на основу просторног плана општине/града. Имајући у виду проблеме у утврђивању грађевинског подручја на овом нивоу планирања, поставља се питање потребе израде веома детаљних правила изградње, до нивоа израде техничке документације и извођења радова, која су недовољно флексибилна за примену. У просторним плановима најчешће, преовлађују једнообразна правила изградње и уређења простора која нису диференцирана према предеоним целинама, функцијама и морфологији насеља, нити према зонама са различитим режимима заштите и резервисања простора, тако да не обезбеђују остваривање утврђених планских решења, а тиме ни планско уређење, заштиту и изградњу простора. Идеја законодавца била је, вероватно, да се затечено стање слабе покривености простора Србије просторним и урбанистичким плановима што пре превазиђе, са што мањим бројем планских докумената. Из тих разлога је предвиђено да просторни план садржи шематске приказе уређења за насеља за која није предвиђена израда урбанистичког плана. 3. Шта је шема уређења насеља у просторном плану општине/града? На питање шта су шематски прикази уређења насеља (даље: шема уређења) као саставни део просторног плана општине/ града до данас нема јасног одоговра, ни у Закону о планирању и изградњи, нити у подзаконском акту. Подзаконским актом, Правилником о садржини, начину и поступку израде планских докумената (даље: Правилник, 2010) дато је свега неколико оквирних одредница о садржају шеме уређења: основне планиране намене простора (грађевинско, пољопривредно, шумско и водно земљиште); правци и коридори за саобраћајну и другу инфраструктуру; зоне и целине за које важе иста правила грађења, које се приказују у размери 1:5.000 (изузетно и у крупнијој размери). Допунама Правилника (2011) дата је могућност да шеме уређења садрже и планирано уређење и изградњу јавних објеката. Законом (2009) и Правилником (2010) утврђено је да се шеме уређења раде (по правилу) за сва насеља за која се не ради урбанистички план, то јест за највећи део насеља у општини/граду. Оваква одредба била је нереална, посебно за територије општина/градова централне Србије у којима се број насеља креће од неколико десетина до 100 и више насеља, не рачунајући још бројније засеоке у разбијеном типу изградње на брдско-планинском подурчју. Резултат нејасно дефинисаних шема уређења и њиховог садржаја јесте прва генерација просторних планова општина/ градова са шемама уређења за сва насеља на територији општине/града за која није предвиђен урбанистички план, које су за општине/градове у централној Србији урађене као увећани изводи из рефералне карте просторног плана о плану намене простора у размери 1: (Сл. 1) са површином изграђеног земљишта недиференцираном према наменама и са шематским приказом правца главне саобраћајнице. Тиме је форма била задовољена, али је добијен потпуно неупотребљив и неспроводив део просторног плана. Унапређена варијанта ове генерације шематских приказа уређења садржи и податке из катастра непокретности о границама грађевинских/катастарских парцела, чиме је добијен плански основ за легализацију постојећих објеката. Изменама Закона о планирању и изградњи (2011) релаксирана је одредба о неопходности израде шема уређења за сва насеља за која није предвиђена израда урбанистичког плана, тиме што је дата могућност локалним управама да се определе за која насеља ће се радити шеме. Могућност редуковања броја шема уређења допринела је постепеним променама у пракси њихове израде, што је било олакшано у срединама са мањим бројем већих руралних насеља и традицијом израде урбанистичких планова за рурална насеља (нарочито у Војводини). Ради постизања веће реалности и спроводивости планиране намене простора, друга генерација шема уређења насеља у просторним плановима поприма елементе плана генералне регулације за насеље (Сл. 2 3). Кључна питања израде ове генерације шема уређења насеља су: на којим подлогама се раде и у којим размерама се у аналогном облику приказују шеме уређења; који је обухват шеме уређења за разбијени тип насеља; статус и регулација државних и општинских путева на грађевинском подручју насеља и усклађивање изградње са режимима заштитиних појасева ових путева; ниво разраде насељске мреже улица и њихова регулација; идентификација заштићених и планираних за заштиту површина и њихових заштитних зона по катастарским/ грађевинским парцелама, повећање компактности изградње или проширење грађевинског подручја насеља и др. Преовлађујуће је коришћење катастарских подлога, најчешће без висинске представе терена, у комбинацији са ортофотограметријским снимцима. Не располаже се увек подацима из катастра непокретности о парцелама државног земљишта и објеката јавног интереса, што отежава парцелацију за објекте инфраструктурних система, површине и објекте јавне намене. Најчешће се за штампање шематских приказа користи размера 1:5.000, а ређе се користити и друге размере 1:2.500, чиме се олакшава партиципација заинтересованих корисника простора и обављање јавног увида у нацрт планског документа. За разбијени тип насеља преовлађује израда шематског приказа за централни део изграђеног простора насеља са

11 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине Сл.1. Прва генерација шема уређења насеља у просторном плану општине/града Fig.1. First generation of arrangement schemes for settlements in spatial plan of the municipality Извор: Шематски прикази уређења за насеља Раваница и Чукојевац, Нацрт Просторног плана града Краљева, Дирекција за планирање и изградњу Краљево, Source: Arrangement schemes for Ravanica and Cukojevac settlements, Spatial Plan of Kraljevo Municipality, Draft version, Agency for Planning and Construction of Kraljevo Municipality, мешовитим садржајима, објектима јавне намене, пословања и становања. Дилема око граница за овај тип насеља видљива је на свим шематским приказима, јер се поред централног дела насеља приказују све изграђене целине и локалитети у границама графичког приказа (Сл. 2 и 3). У овој генерацији шема уређења утврђују се правци јавних путева и примарне насељске саобраћајнице (сабирне улице). Ретки су примери да се за јавне (државне и општинске) путеве и насељске саобраћајнице утврђује регулација, прикључење насељских саобраћајница на јавне путеве у складу са правилима одговарајућег подзаконског акта, непосредни појас заштите јавног пута и сл. (Сл. 3). Посебан проблем је усклађивање постојеће и нове изградње са непосредним заштитним појасем јавног пута, са којим је неопходно ускладити грађевинску линију за нову изградњу. У шемама уређења преовлађује идентификација и утврђивање регулационих елемената за сабирне насељске улице, а веома ретко се разрађује насељска улична мрежа. (Сл. 3) Тиме се само одлаже решавање проблема улица са малом ширином профила који не омогућава мимоилажење возила, нити пролазак пољопривредне механизације. Због масовне појаве деобе великих катастарских парцела на више мањих парцела за стамбену изградњу, са саобраћајницама ширине од 3 m које не омогућавају проходност противпожарним, интервентним возилима хитне помоћи и другим возилима, неопходно је установити регулацију за све насељске саобраћајнице у шеми уређења и у одговарајућем подзаконском акту. Идентификација заштићених и планираних за заштиту површина по катастарским/грађевинским парцелама и заштитних зона ретко је заступљена, изузев када се ради о извориштима регионалних система водоснабдевања и појединим заштићеним природним и непокретним културним добрима. Проблем се јавља услед неажурираних података надлежних јавних служби (за заштиту споменика културе) за евидентирана непокретна културна добра и рекогносцирана археолошка налазишта и јавних предузећа (за водовод) за локална изворишта водоснабдевања, чиме се омогућава њихово угрожавање планираном новом изградњом. Увек је присутна дилема о избору између две опције повећање компактности изградње или проширење грађевинског подручја насеља. Најчешће се комбинују обе опције, нарочито када се ради о пословању. Повећање компактности изградње примењује се интерполацијом нових површина становања у оквиру постојећег руралног становања. Честа су решења да се нова градња свих намена концентрише у коридорима државних путева, што ће неповољно утицати на безбедност саобраћаја и допринеће снижавању категорије државног пута. У појединим шемама уређења нуди се више комплекса за пословање, складиштење и прераду пољопривредних производа, туризам и сл. (Сл. 3), који ће бити плански основ за израду програма руралног развоја и конкурисање за коришћење средстава ИПА програма, републичког и локалног буџета. 7

12 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине Сл. 2. Друга генерација шема уређења насеља у просторном плану општине/града Fig. 2. Second generation of arrangement schemes for settlements in spatial plan of the municipality Извор: Шематски прикази уређења за насеља Крвије и Орешковица, Нацрт Просторног плана општине Петровац на Млави, ИНФОПЛАН, Source: Arrangement schemes for Krvije and Oreskovica settlements, Spatial Plan of Petrovac na Mlavi Municipality, Draft version, INFOPLAN, Препоруке за унапређење израде и имплементације просторног плана општине/града Обавезност просторних планова на локалном нивоу узрок је њихове веће извесности (правне сигурности) и крутости, у односу на стратешке планове на вишим нивоим планирања, и разлог за успостављање механизама и инструмената за њихову флексибилнију имплементацију. Основни методолошки приступ за израду општих просторних планова у које се сврстава просторни план општине требало би да је интегралан приступ комбинован са проблемским приступом. Предмет општег просторног плана је утврђивање дугорочне основе одрживог територијалног развоја и обезбеђивање услова за заштиту, уређење и изградњу простора. Кључна питања на која би требало да одговори просторни план општине указују да стратешке планске концепције и решења можемо свести на два основна дела (Максин, 2010): 1. део који подржава заштиту и одрживо коришћење свих вредности у простору општине природних ресурса, природе, предела, природног и културног наслеђа; 2. други део, који је суштински са становишта одрживог развоја, коришћења и организације простора општине: oпредељивање за стратегију децентралисане концентрације приближавањем радних места, функција и сервиса становништву и развој локалне путне мреже и техничке инфраструктуре; развој МСП модела у простору општине; изградња и уређење приградске периурбане зоне око општинског центра. Потребно је унапредити методологију планирања, пре свега с прецизнијим утврђивањем критеријума уређења и изградње простора и утврђивањем модалитета партиципације јавног, приватног и цивилног сектора и локалног становништва у процесу израде, разматрања и имплементације просторног плана општине/града. У почетним фазама израде просторног плана општине/ града требало би: идентификовати различите актере, кориснике простора и циљне групе, њихове интересе и циљеве. У концептуалној фази требало би урадити процену могућности имплементације циљева, стратешких опција и/ или програмских концепција са различитих аспеката од материјалних до персоналних, социјалних, обичајних и сл., а посебно са становишта добити и губитака за друштвену заједницу, циљне групе и актере. Концептуалну фазу (тзв. Концепт плана) било би целисходно окончати изјашњавањем и договором (споразум, агенда, уговор или сл.) о циљевима и концепцији развоја, заштите, уређења и изградње простора, као и о обавезама и одговорностима кључних актера и циљних група у планској имплементацији. Део о имплементацији просторног плана општине требало би да има два основна одељка: 1. Претпоставке за имплементацију планских решења програм прве етапе остваривања плана за приод 8 10 година, са краткорочним приоритетима (2 4 год.); мере и инструменти различитих политика; сет индикатора за праћење и оцену остваривања планских циљева и решења и ефеката на одрживи територијални развој; пропозиције за мониторинг и контролни систем

13 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине Сл.3. Унапређена друга генерација шема уређења насеља у просторном плану општине/града Fig.3. Improved second generation of arrangement schemes for settlements in spatial plan of the municipality Извор: Шематски прикази уређења за насеља Рајчиновиће, Лукаре и Лукарско Гошево, Просторни план града Новог Пазара, Скупштина града Нови Пазар, Source: Arrangement schemes for Rajcinovice, Lukare and Lukarsko Gosevo settlements, Spatial Plan of Novi Pazar Municipality, Assembly of Novi Pazar Municipality, остваривања планских циљева и решења с јасно специфицираним обавезама; препоруке за унапређење система управљања заштитом, резервисањем, уређењем и изградњом простора; 2. Смернице и правила за имплементацију планских решења смернице и правила за разраду просторног у урбанистичким и секторским плановима и програмима; правила за заштиту, уређење и изградњу просторних (природних, предеоних и функционалних) целина и насеља; шеме уређења насеља. Како стратешки просторни план општине мора бити, више или мање, отворен за даљу разраду и/или имплементацију планских решења и пропозиција, тако и део о његовој имплементацији треба да представља оквир с одредбама, пропозицијама и препорукама, који подлеже модификацији и прилагођавању променама у току остваривања плана. Просторни план општине неопходно је даље разрађивати урбанистичким плановима за: урбани центар, приградска насеља, микроразвојне центре, туристичке центре и насеља; зоне, комплексе и локалитете за индустрију и МСП, за објекте у функцији пољопривредне производње, за туризам и куће за одмор; коридоре и објекте планираних инфраструктурних система, укључујући пратеће садржаје инфрас труктурних система, мале хидроелектране и ветроелектране. Њихову израду требало би финансијски да подржи републички ниво управљања, а поједине и приватни сектор. Обавезу израде урбанистичког пројекта, односно плана детаљне регулације, требало би утврдити за заштићену околину непокретних културних добара, објекте јавне намене и верске објеке. Услед свега овога, зона директне примене просторног плана општине/града не може се прецизно графички приказати. За директно спровођење планских решења посебно је значајно: утврђивање грађевинског подручја насеља; утврђивање правила за заштиту, уређење и изградњу простора; израда шематских приказа уређења насеља. За утврђивање грађевинског подручја насеља и израду шематских приказа насеља неопходно је законом утврдити обавезу и санкције за неажурно достављање ажурираних дигитализованих катастарских подлога (када је расположиво са висинском представом терена за шематске приказе) и ортофотограметријских снимака за територију општине/ града. Утврђивање нових површина грађевинског земљишта неопходно је заснивати на партиципацији корисника простора, јавног и приватног сектора. Правила заштите, уређења и изградње простора морају се диференцирати у погледу степена обавезности и детаљности: 1. Обавезујућа и детаљна правила, са потребним ограничењима, за све постојеће и планиране коридоре инфраструктурних система и њихове заштитне појасеве. Препорука је да у коридорима свих државних путева не би требало планирати нове површине са стамбеном наменом, већ површине јавне и пословне намене, док 9

14 10 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине би легализацију постојећих објеката требало ускладити са режимима заштите и коришћења заштитних појасева инфраструктурних система. Дуж коридора државних путева не би требало дозволити формирање континуелних појасева изградње. 2. Обавезујућа и детаљна диференцирана правила морају се утврдити за зоне са различитим режимима заштите изворишта водоснабдевања, природних и културних добара. Посебан проблем може представљати утврђивање зона са различитим степеном заштите непокретних културних добара и правила заштите, уређења и изградње тих зона, када те зоне нису утврђене одговарајућим актом о заштити. У првом кораку се, у сарадњи са надлежном службом заштите, могу утврдити прелиминарне зоне за најзначајније и туристички најатрактивније културно наслеђе. 3. Правила уређења и изградње за насеља и зоне изградње требало би да су најотворенија за прилагођавање потребама и захтевима локалног становништва и инвеститора. Најдетаљнија правила изградње требало би утвдити за шеме уређења насеља. Обавезујућа и детаљна правила требало би дати за насељску уличну мрежу, објекте јавне намене и компатибилност намена. Отвореност и флексибилност осталих правила може се постићи тако што ће бити дата опционо у виду граничних норми и правила за уређење и изградњу парцела са стамбеном и пословном наменом. Правила би требало оставити отворена за модификације и прилагођавања кроз израду одговарајућег урбанистичког плана, тј. урбанистичкотехничке документације, или измене постојећих шема и допуну просторног плана новим шемама уређења. Шеме уређења требало би обавезно радити за све микроразвојне центре на територији општине/града (Сл. 4), с тим да се омогући израда одговарајућег урбанистичког плана за цело или део грађевинског подручја микроразвојног центра, према указаној потреби. Изузетно се може прихватити да се шеме уређења као саставни део просторног плана општине/града раде за приградска насеља и субопштински центар, уз орочавање обавезе доношења плана генералне регулације за ова насеља. За насеља са специфичним функцијама у рударству и другим активностима које су потенцијални извори загађивања животне средине, као и за туристичка насеља, не би требало дозволити израду шема уређења, већ одговарајућег урбанистичког плана. Локалним самоуправама требало би омогућити измену шема уређења и допуну просторног плана новим шемама уређења за насеља према указаној потреби и према скраћеној процедури (без прибављања мишљења министарства надлежног за просторно планирање, ако се шемама не мења стратешки део донетог просторног плана). Исто тако, локалне самоуправе требало би обавезати да се јавни увид у просторни план општине/града и шеме уређења насеља организује у свим насељима за која се раде шеме. Неопходан предуслов за израду шема уређења насеља су благовремено обезбеђене ажуриране и дигитализоване катастарске подлоге и ортофотограметријски снимци за катастарску општину. Због испољених проблема у испоручивању, без надоканде, ажурираних и дигитализованих катастарских подлога и ажурираних ортофотограметријских снимака за потребе израде просторног плана општине/града и шема уређења насеља, неопходно је законом прописати рок њихове испоруке и санкције у случају пробијања рока за Републички геодетски завод. Законом је неопходно утврдити и обавезу ажурног достављања списка парцела државног земљишта и објеката јавног интереса у обухвату шема уређења насеља из катастра непокретности. За штампање шематских приказа требало би користити размеру 1:2.500, како би се олакшали партиципација заинтересованих корисника простора и обављање јавног увида у нацрт планског документа. За разбијени тип насеља неопходно је да шема уређења обухвати централни део изграђеног простора насеља са мешовитим садржајима објектима јавне намене, пословања и становања. Уколико се на катастарској општини планира развој производних и услужних активности, интензивнија изградња инфраструктурних објеката и сл., шемом уређења требало би обухватити целу катастарску општину. Ради заштите површина јавне намене, шематски приказ требало би да садржи регулацију обухваћене деонице трасе и пратећих објеката (стајалишта за аутобусе) постојећих и планираних јавних (државних и општинских) путева, са дефинисаним (коригованим) прикључцима насељске мреже саобраћајница на јавне путеве у складу са Правилником о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута (2011). Коридори постојећих и планираних државних путева морају бити заштићени од формирања континуалних појасева изградње, а за планиране зоне, комплексе и локалитете у коридору неопходно је ускладити грађевинску линију са границама и режимима коришћења заштитних појасева јавних путева, у првом реду државних путева. Дуж јавних путева на грађевинском подручју насеља требало би предвидети тротоаре са тврдим застором. Да би то било оствариво, деонице државних путева у границама грађевинског подручја насеља требало би прекатегорисати у улице. Тиме би се обезбедила безбедност кретања руралног становништва и дестимулисале локалне управе и инвеститори да се опредељују за ширење градње у коридорима државних путева. Неопходно је утврдити мрежу, категоризацију, регулационе и основне нивелационе елементе за све насељске саобраћајнице, водећи рачуна о обезбеђивању одговарајућих услова за кретање различитих типова возила (посебно пољопривредне механизације). Препорука је да се у сваком микроразвојном центру и приградском насељу кроз које пролази државни пут предвиди прстенаста сабирна улица, како би се коридор државног пута растеретио притисака нове изградње и како би се омогућила реализација објеката различитих намена на грађевинском подручју насеља. Поред сабирних улица, требало би утврдити мрежу и регулацију стамбених улица и неопходне колско-пешачке приступе до

15 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине Сл. 4. Основни садржај шеме уређења насеља Fig. 4. The main content of arrangement scheme for settlement in spatial plan of the municipality Извор: Шематски прикази уређења за насеља Лелић и Ваљевска Каменица, Предлог Просторног плана града Ваљево, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Source: Arrangement schemes for Valjevska Kamenica and Lelic settlements, Spatial Plan of Valjevo Municipality, Draft version, Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, грађевинских парцела, како би се обезбедила проходност противпожарним, интервентним возилима хитне помоћи, као и возилима за евакуацију смећа и снега. Детаљнију категоризацију и регулацију свих саобраћајница и колскопешачких приступа у приградским и руралним насељима требало би прописати правилником за пaрцeлaциjу, регулацију и изградњу у руралним и приградским насељима и подзаконским актом којим ће се утврдити основни садржај шема уређења насеља. Законом би се морала забранити деоба катастарских парцела на парцеле чија је ширина за насељске саобраћајнице мања од ширине утврђене шемом уређења, односно ширине прописане подзаконским актом (Правилник o oпштим правилима за пaрцeлaциjу, регулацију и изградњу, 2011) и утврдити одговарајуће санкције за службу катастра непокретности у општини/граду за непоштовање ове забране. У шеми уређења насеља неопходно је назначити границе заштићених и планираних за заштиту површина природних и непокретних културних добара и изворишта вода, њихо вих зона заштите и водног земљишта дуж водотока. У већини насеља на руралном подручју неопходно је повећање компактности изградње грађевинског подручја. Нове површине за становање треба усмеравати дуж ко ри дора општинских путева, дуж формираних/планираних сабирних саобраћајница и око формираних стамбених групација. Формирање нових комплекса и локалитета са јавном наменом, производном, пословном, туристичком и услуж- ном наменом може се селективно и ограничено усмеравати поред коридора државних путева, уз обезбеђивање сервисних саобраћајница са одговарајућим прикључцима на државни пут. У шемама уређења за микроразвојне центре и приградска насеља требало би понудити више комплекса за МСП (пословање, производња, туризам и друге услуге), који би били плански основ за коришћење средстава ИПА програма, републичког и локалног буџета. 5. Закључно разматрање У протекле две деценије законска решења варирају између укидања просторног плана општине (1995) до потпуне деформације стратешке зарад регулационе улоге просторног плана општине/града (2009). Нејасна улога оваквих планова довела је у питање њихову заснованост и реалност, као и ефикасност заштите и резервисања простора, пре свега заштите јавног интереса и правне сигурности у коришћењу и изградњи простора. У периоду од год. у изради просторних планова општина испољавају се два кључна проблема: 1) запостављање улоге просторног плана као стратешког оквира за одрживи територијални развој локалне заједнице; 2) неадекватна планска имплементација, нарочито у погледу улоге, реалности и спроводивости правила изградње и уређења простора, недоумица око утврђивања грађевинског подручја насеља и садржаја шема уређења насеља. 11

16 12 Марија Максин, Надежда Танкосић, АУ36/2012/страна 3-12/Проблеми и недоумице у изради и имплементацији просторног плана општине Превазилажење испољених проблема и недоумица требало би да се одвија у правцу реафирмисања улоге просторног плана општине/града као стратешког оквира који има интегришућу улогу и нуди концепције и решења за интегрални и одрживи територијални развој, напоредо са појашњењем и редуковањем његове регулационе улоге. За редефинисање и остваривање регулационе улоге овог просторног плана посебно је значајно обезбеђивање услова за утврђивање грађевинског подручја насеља. Грађевинска подручја насеља могу се утврђивати просторним планом општине/града под условом да су благовремено обезбеђене ажуриране и дигитализоване катастарске подлоге и ортофото снимци за територију општине/града. Истовремено, то је неопходан предуслов за израду шема уређења насеља. Због испољених проблема у испоручивању ажурираних и дигитализованих катастарских подлога и ажурираних ортофотограметријских снимака за потребе израде просторног плана општине/града и шема уређења насеља, неопходно је законом прописати рок њихове испоруке и санкције у случају пробијања рока за Републички геодетски завод. Законом је неопходно утврдити и обавезу ажурног достављања списка парцела државног земљишта и објеката јавног интереса у обухвату шема уређења насеља из катастра непокретности. Правила заштите, уређења и изградње простора морају се диференцирати у погледу степена обавезности и детаљности. Правила за заштићене просторе и коридоре инфраструктурних система и њихове заштитне зоне/појасеве требало би да су обавезујућа, детаљна и рестриктивна. Правила уређења и изградње за насеља и зоне изградње требало би да су најотворенија за прилагођавање потребама и захтевима локалног становништва и инвеститора. Детаљнија правила изградње требало би утврдити за шеме уређења насеља. Подзаконским актом треба прописати основни садржај шема уређења насеља: границе обухвата шема; утврђивање намене површина на грађевинском подручју насеља; повећање компактности изградње грађевинског подручја насеља; идентификацију заштићених и планираних за заштиту површина (природна и непокретна културна добра, изворишта вода) и њихових заштитних зона по катастарским/грађевинским парцелама; статус државних путева на грађевинском подручју насеља и заштиту коридора постојећих и планираних државних путева, нарочито од континуелне линијске изградње; ниво разраде насељске мреже улица; обевезне елементе регулације и нивелације; услове за издавање локацијске и грађевинске дозволе за насеља која немају канализацију и др. Законом би требало утврдити да: 1) саставни део просторног плана представљају шеме уређења за изабрана насеља, у првом реду за микроразвојне центре и насеља са специфичном функцијом на руралном подручју општине/ града; 2) не треба радити шеме уређења за примарна сеоска насеља (изузев за већа насеља у Војводини и у долинским деловима Централне Србије), разбијени тип насеља и насеља која попримају карактер сезонски насељених насеља; 3) донети просторни план може да се допуњава новим шемама уређења за насеља према динамици коју утврде локалне самоуправе и према поједностављеној процедури. Могуће је и другачије решење, да се шеме уређења насеља установе као посебна врста урбанистичког плана са редукованим садржајем у односу на план генералне регулације. Израду и спровођење шема уређења насеља треба подржати детаљније прописаним регулацијама и правилима у одговарајућим подзаконским актима, у првом реду у правилнику o правилима за пaрцeлaциjу, регулацију и изградњу у руралним и приградским насељима. Без обзира на тренутне и будуће промене законског основа о планирању и изградњи простора, највећу одговорност за унапређење праксе просторног планирања за територију општине/града имају професионални просторни планери и локалне самоуправе. Заједничка одговорност лежи у одговору на питања како се укључују различити актери у процес просторног планирања, да ли се остварује интеракција на релацији доносиоци одлука јавност професионални планери у припремању и доношењу планских одлука, а нарочито у њиховој имплементацији. Литература Maksin-Mićić, M. (2005): Pristup izradi pravila uređenja i izgradnje u prostornom planu opštine na primeru Valjeva, Arhitektura i urbanizam, br. 16/17, str Maksin, M. (2010): Ključni pitanja i problemi izrade i implementacije prostornog plana opštine, Arhitektura i urbanizam, br. 29, str Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata (2010), Službeni glasnik RS, Beograd, br. 31. i 69. Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata (2011), Službeni glasnik RS, Beograd, br. 16. Pravilnik o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta (2011), Službeni glasnik RS, Beograd, br. 50. Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (2011), Službeni glasnik RS, br. 50. Zakon o planiranju i izgradnji (2009), Službeni glasnik RS, br. 72. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (2011), Službeni glasnik RS, br. 24.

17 Н аучни радови ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ПАРАДИГМА БУДУЋНОСТИ Милутин А. Љешевић*, Владица Ристић**, Милутин Мркша*** рад примљен: јула 2012, рад прихваћен: септембра UDK BROJEVI: ID BROJ: Прегледни рад, DOI: /arhurb Lj Апстракт Одрживи развој постао је у последње време веома експлоатисана тема. Њиме се баве и они који знају и који не познају његове принципе. При томе је веома мало оних који под одрживим развојем подразумевају уједначеност развоја економије, социјалног и хуманог унапређења и заштите и унапређења животне средине. Економисти форсирају одрживи економски развој, социолози и хуманисти посматрају у ствари одрживи развој као хуманије друштво, док еколози под тим подразумевају промоцију еколошке етике и заштите животне средине. Модел одрживости мора се заснивати на интегралности не само ова три сегмента људског живота. Он мора да се бави унапређењем квалитета људског живота, а квалитетног живота нема у нездравој средини, у нездравом друштву, нити у слабо развијеној економији. Овде свакако треба узети у обзир и техничкотехнолошки развој који је подршка за ова сва три развоја, али и он мора бити економичан, социјално прихватљив и еколошки безбедан. Посебно је значајно да то прихвати целокупно друштво, па је учешће јавности у креирању развојне политике императив за успешност концепције одрживог развоја. Посебно место у овом моделу има политика, која не треба да се заснива на владавини већ на организацији оптималног квалитета живота свих становника. Стога економска, социјална и еколошка политика не могу бити одвојени сегменти, већ морају бити заједнички консензус свих креатора политике. Кључне речи: екологија, економија, етика, социјални развој, техничко-технолошки развој, квалитет живота Abstract Sustainable development has become lately exploited very topic. It is with those who know and who do not understand its principles. It is very few people under the sustainable development imply uniformity of economic development, social and human promotion and protection and enhancement of the environment. Economists push for sustainable economic development, social scientists and humanists perceive that sustainable development is actually more humane society, while ecologists people mean the promotion of environmental ethics and environmental protection. Model of sustainability must be based on integrity not only of the three segments of the human life. He has to deal with improving the quality of human life, and quality of life is not in an unhealthy environment, in an unhealthy society, or in a poorly developed economy. Here we must involve technical and technological developments that support the development of all three, but it must be cost-effective, socially acceptable and environmentally sound. It is especially important to accept that the whole society and public participation in the creation of development policy imperative for the success of the concept of sustainable development. A special place in this model has a policy, which should be based on behavior, but on the organization of an optimal quality of life for all residents. Therefore, the economic, social and environmental policies can not be separated segments have to be the common consensus of policy makers. Keywords: ecology, economics, ethics, social development, technical and technological development, quality of life. Увод Појам одрживог развоја новијег је датума, али се том проблематиком човечанство бавило од својих зачетака. Још у античко време, бројни мислиоци увидели су истину да квалитет живота чине здравље, материјална добра и уредан друштвени живот. У данашње време, о томе се размишља на знатно конкретнији начин. Наиме, развијена је теорија одрживог развоја, која је на међународном плану постала водећа премиса квалитета живота човечанства. Појам одрживи развој различито се тумачи. Међу представницима футуристичке елите високо развијених земаља, под одрживим развојем подразумева се одржавање нивоа производње и потрошње ресурса на тренутном нивоу, како би се зауставила прекомерна потрошња природних ресурса и одржало постојеће стање животне средине. Тиме би се, у суштини, одржало стање економских односа у свету и конзервирао статус повлашћених нација, стечен још у време великих колонијалних империја. Међутим, реална позиција одрживог развоја је у чињеници неопходности увећања благостања свих људи на свету. Благостање човека подразумева здрав живот, висок културно-цивилизацијски ниво и поседовање довољне количине материјалних добара. Све ове три компоненте благостања, свака за себе, јесу чиниоци квалитета живљења, па ако недостаје било која од њих, не може се говорити о квалитетном животу. Циљ развоја је подстицање личног и друштвеног благостања. Лично благостање обухвата здравље, лични стандард, * Проф. др Милутин А. Љешевић, Географски факултет, Универзитета у Београду ** Мр Владица Ристић, European Center for Peace and Development, Belgrad-Paris *** Др Милутин Мркша, ПМФ Нови Сад 13

18 Милутин А. Љешевић, Владица Ристић, Милутин Мркша АУ36/2012/страна 13-18, Одрживи развој парадигма будућности 14 адекватну друштвену позицију, висок образовни и културни ниво, квалитетне услове становања, одмора и рекреације, могућност рада и адекватне зараде, доступност у власти и решавању заједничких проблема. Друштвено благостање подразумева највиши степен демократије, адекватан друштвени стандард (обезбеђено школовање, лечење, културни садржаји и сл.), високо развијен комунални стандард (јавни превоз, могућност задовољења потреба и сл.). У суштини, може се говорити о интегралном и сепаратном развоју, локалном, регионалном и државном развоју. Интегрални развој подразумева унапређење свих компоненти живота, док сепаратни (елементарни) подразумева развој појединачних елемената живота. Често се и код нас и у свету, под појмом развој, подразумева само економски и евентуално технолошки развој. Међутим, та времена пролазе, па се под развојем подразумева унапређење свих компоненти личног и друштвеног живота. 2. ИНТЕГРАТИВНИ (РЕЛАТИВНИ) ИНДИКАТОРИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Социоекономски индикатори могу се исказати кроз следеће параметре: Висина (проценат БНП) издвајања за потребе образовања и науке; Висина издвајања за социјалне потребе социјално угрожених категорија становника; Висина издвајања за обезбеђивање народног здравља; Висина издвајања за задовољење масовних културних и рекреативних потреба становништва. Комунално-економски индикатори су: Висина инвестиција (у процентима дохотка) у јавни саобраћај; Висина инвестиција у изградњу школа, болница, спортских терена, културних установа; Висина инвестиција у сфери јавних услуга (водовод, канализација, електроснабдевање, топлификација, трговина); Износ улагања у уређивање амбијента насеља итд. Комунални индикатори одрживог развоја града представљају нивое обезбеђености свих комуналних активности: Стање комуналног уређења насеља (број места за прикупљање отпадака, начин решавања комуналних отпадака, учесталост прања улица и сл.); Ниво уређености градског амбијента (фасаде, улице, коловози, тротоари, паркови и сл.); Учесталост контроле саобраћајних возила и саобраћајних токова у граду; Обим неприкупљеног отпада са простора града итд. Социо-еколошки индикатори обухватају стање прихваћености проблема и потреба очувања и унапређења животне средине у граду: Заступљеност еколошког образовања и образовања из домена заштите и унапређења животне средине у образовном систему (бр. часова и сл.); Заступљеност еколошке проблематике у средствима јавног информисања; Ниво развијености еколошких странака и покрета; Ниво правне регулативе и институционалног организаовања заштите и унапређења животне средине; Ниво еколошке културе грађанства и развијеност екохуманизама; Ниво еколошке науке и наука о животној средини (број одбрањених дипломских, магистарских и докторских радова еколошке проблематике) и сл. Еколошко-економски индикатори исказују економичност заштите и унапређења животне средине и обим финансијске обезбеђености еколошких програма. Они могу бити: Процентуално учешће обима улагања у заштиту, унапређење и изучавање животне средине у буџету; Ниво учешћа еколошки здраве хране (хране без хемије) у понуди и сл Ограничења при утврђивању одрживог развоја и индикатора одрживости Упркос нагласку који је стављен на индикаторе одрживог развоја као средства за креирање политике, мало је доказа о показатељима који директно воде формулисању политике одрживог развоја. У неким случајевима, контроверзнија питања, као што су улагање у комуналне потребе (јавни превоз, градску чистоћу), установљење правне еколошке заштите и адекватног мониторинга и сл., намерно се избегавају и од стране локалне заједнице и од стране владе, па чак и од стране међународних институција. Овим се не тврди да процес утврђивања показатеља није важан, чиме се ипак избегава директан одговор на питања превођења ових показатеља у политику. Очигледно је да је мало вероватно да ће овај процес бити директан или аутоматски, уместо тога, он ће се неизоставно ослањати на већи број контекстуалних елемената. На пример, да би показатељи били прихваћени од стране креатора државне или локалне политике, може да се јави потреба за изменом политичких приоритета. У вези с овим може да постоји и потреба за променом културе и функционисања политичких институција. У многим случајевима, јавиће се потреба за образовањем и јачањем свести да би неки од принципа одрживог развоја (на пример, концепт апсорпционе способности") био у потпуности схваћен и поштован. Да би се приказале неке од политичких и институционалних препрека, као и препрека проистеклих из заузетих ставова, које спречавају успешно коришћење показатеља, корисно је размотрити неке од општих циљева политике одрживог развоја, као што су потреба за јединственим одлучивањем и потреба за једнакошћу и учешћем јавности, и видети на основу садашњег искуства, у којој мери су различити пројекти у вези са показатељима помогли у њиховој примени. а. Недостатак политичке подршке стратегији одрживог развоја Једно од великих достигнућа Конференције УН о животној средини и развоју било је да су државе први пут морале да прихвате мишљење да се еколошки проблеми не могу решити без испитивања њихових узрока у контексту глобалних економских политика и човекових активности. Као што је наведено, показатељи одрживости треба да

19 Милутин А. Љешевић, Владица Ристић, Милутин Мркша АУ36/2012/страна 13-18, Одрживи развој парадигма будућности подстакну шире и јединственије одлучивање. Свакако да се сви проблеми, како еколошки, тако и социјални, могу решити једино ако су опште уочени од становника, како у држави, тако и на нивоу локалне заједнице. Међутим, иако је на државном нивоу донесен низ правних аката из проблематике животне средине, низ уредби из домена социјалног и хуманог развоја, они, или се не спроводе, или су такви да не обезбеђују опште прихватање становништва. Никада до сада, на државном нити на локалном нивоу, није разрађен озбиљан систем индикатора националног одрживог развоја. Стога је и креирање политике одрживог развоја у нашој земљи у великом заостатку. На савезном нивоу, само декларативно (моћ савезне државе је минимизирана), на републичком се креирање политике одрживог развоја своди на спорадичне и сепаратне интервенције, а на локалном нивоу се скоро и не зна за то. Што се тиче одрживости развоја, не постоје никакви друштвени показатељи или показатељи квалитета живота, а економски показатељи се усредсређују на одржање привредног раста (процењено на основу бруто националног производа по становнику), и појављују се на врху листе по значају. И на државном нивоу, одрживи развој тумачи се тако уско, што указује на то да је држава неспремна да сагледа везе између еколошке, социјалне и економске политике, а са друге стране спремна да укључи свој бруто национални производ у листу показатеља одрживости, што сувише добро илуструје политичке и институционалне препреке у дефинисању напретка и развојне одрживе политике, као и препреке које проистичу из политичких ставова естаблишмента. 6. Недостатак консензуса одлучивања становништва и учешћа јавности На локалном нивоу, креирање политике одрживог развоја своди се на борбу економиста и техничара са једне и слабашних еколога и хуманиста са друге стране. Први имају економску и политичку моћ, други само наклоност значајног броја јавности. Економисти теже да се створе услови за повећање економског развоја, уз поштовање тржишних принципа и ослобађање приватне иницијативе и иницијативе производно-потрошачке компетиције. Техничари, који најчешће имају највећу политичку моћ у локалним условима (грађевинци, енергетичари, неки архитекти, саобраћајци и сл.), теже да се обезбеди политика развоја која је заснована на грађењу без ограничења. Градитељски лоби је тим јачи, јер политичка структура у локалним управама фаворизује бројност кадрова из технократских структура. За њих одрживи развој значи успорен (задржани) развој, а свака заштита је истовремено ограничење развоја. Трећа групација, којој припадају хуманистичке и еколошке структуре у локалним управама, малобројна је, често заплашена, неефикасна и неорганизована. Није редак случај да се у управу уведу кадрови који не знају свој посао у области заштите (недостатак компетентности), неки од њих немају личне снаге да реализују оно што су научили или усвојили, док су трећи поткупљиви, што привилегијама које остварују учешћем у власти, што материјализацијом тог свог учешћа, што директном партиципацијим у нечињењу, а и на разне друге начине. Трећа групација у суштини има највећу подршку јавности. Ипак, основна, а скоро и једина подршка, за креирање оптималне политике одрживог развоја јесте максимално учешће јавности. Прво је неопходно обезбедити да се детерминише позитиван утицај јавности (удружења грађана, стручна удружења, појединци) на креирање и имплементацију политике одрживог развоја. То што данас није тако, практично ни у једној средини, последица је недостатка демократизације управљања, али и самог политичког процеса бирања и контроле власти. Неопходно је да буде обезбеђена јавност (транспарентност) рада изабраних и постављених представника власти. Нарочито је потребно да буде обезбеђена транспарентност рада оних структура власти које нису на удару средстава информисања (фондови за грађевинско земљиште, урбанистички заводи, јавна предузећа, фондови за развој, социјални фондови, геодетске управе и сл.). Те организације управе склоњене су од очију јавности, а ту се дешавају највеће штете по становништво. ц. Улога учешћа јавности и демократизација развоја За досадашње креирање политике одрживог развоја карактеристично је још и одлучивање одозго наниже, па се многе активности обављају у институцијама без учешћа јавности. Такав приступ свакако представља класичан начин спровођења политике управљања. Учешће јавности у доношењу одлука у вези са развојем од кључног је значаја стога што јавност треба широко да подржи оно што из њих проистекне. Учешће јавности је од великог значаја, будући да су многи облици активности и радикална решења у држави такви да политичари хоће да буду сигурни да ће добити јавну подршку. Људи би такође требало да дају сопствени допринос тиме што ће живети на одрживији начин. Стога је потребна дезидеологизација јавности и њено усмеравање у правцу онога од чега се живи, а то су пре свега економска, еколошка и социјална питања развоја. При томе се на стање животне средине гледа као на хумано питање сваке заједнице. Осим тога, уколико се развој не посматра само као привредни раст, већ пре као начин за задовољавање потреба људи и њихових тежњи да се квалитет њиховог живота унапреди са друштвеног, културног и еколошког аспекта, јавност би морала да буде укључена у утврђивање и формулисање вредности постигнутог и приоритета даљег напретка. 3. МОДЕЛ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА У последње време, концепт одрживог развоја постао је водећи принцип развојне политике у све већем броју организација, од локалног, до државног нивоа. Неке од најзанимљивијих дискусија и иницијатива односиле су се на кључне показатеље развоја, како би се омогућили дефинисање политике и процена напретка. Ипак су дефиниција, циљеви и практичне импликације концепта још увек предмет многобројних расправа. Још није завршена дискусија о томе шта значи појам развој. Брунтланд комисија (Светска комисија за животну средину и развој, 1987) утврдила је концепт одрживог развоја као концепт који је објединио економску, социјалну и еколошку политику у циљу да се:...развој учини одрживим, како 15

20 16 Милутин А. Љешевић, Владица Ристић, Милутин Мркша АУ36/2012/страна 13-18, Одрживи развој парадигма будућности би се обезбедило задовољење садашњих потреба које неће угрозити могућност будућих генерација да задовоље сопствене потребе, чиме се по први пут дефинише развој, не само као економска категорија, већ и хумана, а пре свега еколошки одржива. У Бризи о земљи (IUCN, WWF UNEP, 1991) одрживи развој је редефинисан као: Побољшање квалитета живота уз истовремени живот у оквиру апсорпционе способности одговарајућих екосистема. Овим је укључена и друга страна проблема, а то су наши сапутници, тј. други представници живота. Наиме, схваћено је да се људи налазе у заједници са другим бићима и да та друга бића представљају саставни део људског живота. Што их је мање и што су једноличнија то је и људски опстанак несигурнији. Схвата се такође, да је поред биодиверзитета неопходно сачувати и геодиверзитет и разноликост култура и духа. Обе дефиниције обухватају бригу за дугорочно здравље и интегритет човекове средине, задовољавање потреба и унапређење квалитета живота садашњих и будућих генерација, али и за унапређење духовне стране људског живота. Концептуални модел је схваћен као консензус хуманог, социјалног, економског, технолошког, културног развоја и очувања, санирања и унапређења животне средине и заштите иницијалне природне баштине и изворних екосистема. Уравнотежење свих страна људског живота треба да обезбеди људско благостање. Основни модел одрживог развоја заснива се на следећим премисама: Рационална експлоатација природних ресурса; Ефикасно коришћење простора; Економска ефикасност заснована на продуктивности рада; Технолошка ефикасност; Социјална обезбеђеност; Хумани развој који подразумева задовољење образовних, здравствених, верских потреба и права, пре свега права на ефикасну демократију; Уравнотежен демографски развој; Пуна могућност задовољења културних потреба; Заштита и унапређење животне средине у смислу функционисања, здравља, живота и рада становника; Заштита природних и културно-историјских добара и других националних вредности. Како се из предњег модела види, предстоји континуирана зависност условљених фактора, не само у свакодневном животу људи и њиховог окружења, већ и њиховог рада, одмора и свих активности. Стога је и немогуће издвајати поједине развојне сегменте, јер одрживи (уравнотежени) развој једино и има смисла када је интегрално посматран. Концепт одрживог развоја суштински се бави новим концептом квалитета живота људи, при чему мора да се оствари равнотежа могућности и потреба, жеље за поседовањем и потребе за здравом и лепом животном средином, као и потребом да друштво буде на вишем цивилизацијском нивоу. Сценарио интегралног одрживог (уравнотеженог) развоја представља везу између политика привредног развоја, развоја друштва и еколошког развоја (ICLEI, 1995). Одрживи развој схвата се као развој усмерен ка људима, чији је циљ побољшање услова живота, као и ка екологији, како би се очувала диверзификација простора, духовног стања и продуктивности земље. Одрживи развој теоретски доводи те четири области у све чвршћу везу, док се привредни и технолошки развој задржавају у еколошким и социјалним оквирима, односно служе увећању благостања људи, и док се потребе становништва задовољавају на дуги рок и у следећој генерацији. Међутим, у креирању државне, регионалне и локалне политике данас, доминира тенденција убрзања привредног раста (пре него благостања односно квалитета живљења), те многи аутори указују да су такве политике, уместо да доносе користи грађанству, током последњих неколико деценија само послужиле одржавању економске неједнакости. Савремена теорија развоја, а посебно пракса друштвеног (стратешког) и просторног планирања, под развојем подразумевају управо интеграцију циљева хуманог (социјалног), еколошког, техничко-технолошког и економског развоја. Истина, успон тржишне економије, приватизација и тенденције апсолутног профита у имплементацији развојне политике и планирања имају за последицу појаву дехуманизације (скупо школовање, елитизација културе и науке, спорта, туризма, скупо здравство, појава криминала и сл.), а тешкоће економског развоја бацају у засенак еколошку свест и обавезност заштите и унапређења животне средине. Јасно је да постоји више основних политичких и институционалних проблема и питања који произилазе из заузетих ставова, који нису обухваћени плановима и програмима развоја, а на које треба обратити пажњу. У основи свега налази се питање компетенције моћи где је она концентрисана, и питање начина на који се она хумана екологија ЕКОЛОШКИ РАЗВОЈ ХУМАНИ РАЗВОЈ Потребе ЦИЉЕВИ еколошка економија ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ економија технологије хумана технологија СТРАТЕГИЈЕ ПЛАНОВИ И ПРОГРАМ РАЗВОЈ И УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ

21 Милутин А. Љешевић, Владица Ристић, Милутин Мркша АУ36/2012/страна 13-18, Одрживи развој парадигма будућности испољава. Иницијативе за проналажење стварних услова друштвено-економског развоја треба да сагледају представу о моћи и престижу и да покушавају да створе нове слике моћи (и надлежности) повезане с новим циљевима и показатељима одрживог развоја. Упркос свему што је у вези с теоријом планирања учињено током последњих година, наше друштво још је далеко од тога да има добро разрађену праксу имплементације зацртаних циљева одрживог развоја и путоказе који ће обезбедити конструктивно коришћење моћи. Да би се развила та врста друштвене свести о развоју, морају се пронаћи начини друштвене организованости, тако да квалитет живота грађана буде третиран као циљ, а држава као средство за реализацију тог циља. Политика се мора прихватити као високо интелектуална активност, чији је задатак да организује живот грађанства, а све у циљу да он буде бољи. То значи да су неопходне радикалне промене у начину доношења одлука и пуна транспаретност власти. Са потребним институционалним променама повезане су и промене у приступима и схватањима креатора политике у оквиру органа власти. Уколико је потребно укључити јавност у акцију у вези са одрживошћу, тада развој политике такође треба повезати не само са информацијама, већ и са договорима и постизањем консензуса са становништвом. Потребно је сазнати ставове становништва у вези са питањима и показатељима који утичу на њихове животе и искуства, а затим тражити начине сарадње у решавању договорених питања. У сваком случају, постоји могућност да ставови становништва делују као средство за подстицање активности ради решавања проблема сиромаштва и неједнакости, техничке заосталости и притиска на животну средину. Практичне иницијативе усмерене ка повећању могућности запошљавања, побољшања животних, социјалних и образовних услова у областима за које се покаже да им треба помоћ, треба да обезбеде квалитетнију организацију и живот са више смисла и здравља Основни принципи стратегије одрживог развоја Теорија и пракса развојног планирања усвојиле су низ домицилних и међународних принципа којима се руководе при разним облицима планског развоја, од друштвеног, економског, енергетског, просторног, урбанистичког до планирања заштите животне средине и заштите од ризика, односно акцидената и елементарних непогода. На том пољу издвајају се опредељења: Основни концепт одрживог развоја базиран је на принципу интегралности друштвено-економског развоја и развоја квалитета животне средине. Интегрално планирање обухвата све сегменте друштва, средине у којој је то друштво смештено и окружења, како физичког тако и политичког. Политика интегралног планирања треба да обезбеди консензус потреба и ограничења, потреба и могућности, садашњости и будућности. Политика планирања мора да буде вођена принципом научне заснованости, што значи да мора да усагласи друштвене и личне потребе људи са савременим сазнањима о развоју технологије, могућностима заштите и унапређења здравља, мониторингу животне средине, те савременим захтевима за квалитетнијим животом. Одрживи развој почива такође и на принципу технолошке заснованости, што значи да да се економски развој, заштита животне средине, обезбеђивање квалитетнијег живота становника мора базирати на савременим техничким и технолошким достигнућима. Развој је усмерен углавном ка квалитетнијем живљењу и стога почива на принципима хуманости, а то значи да интерес човека, као биолошког и социјалног бића, мора да буде на првом месту при сваком планирању развоја и напретка. Поступци планирања и имплементације планова треба да се заснивају на принципу демократичности и јавности планирања. Припрема за планирање, ток израде и конституисања планских одлука, а нарочито реализација, морају бити такви да сви сегменти друштва, од појединаца до локалних заједница и заједница које су интересно удружене, морају бити обавештени, консултовани и њихово мишљење уважено. Планирање развоја мора се базирати на принципима хијерархичности интереса, циљева и потреба. То значи да се морају планирати решења која су хитна, од већег значаја за друштво у целини и имају опште и државне последице. Сваки од напред наведених принципа у први план ставља захтеве и ограничења које претпоставља хумана страна развоја, код које животна средина и еколошко стање територије представља прворазредни интерес. У том смислу, доминантна су начела очувања: културног диверзиета, геодиверзитета, биодиверзитета, квалитета животне средине, здравља становника, људских права (једнакости, јавности, слобода) Регионални концепт одрживог развоја Регионализација као развојни концепт третира се као демократско питање. Тиме се омогућава иницијатива регионалних снага да се баве развојем. Концепт регионалног развоја везује се за монополарне, биполарне или тројне развојне центре (обично су то или градска насеља или велики индустријски објекти), који треба да буду носиоци развоја и развојне политике. Свакако да држава мора иницирати и потпомагати мање, неразвијене регионе. Посебно се мора водити рачуна о регионалним компензацијама за некоришћење ресурса због потреба очувања природе (заштита резерватског типа или функционална заштита за водоснабдевање и сл.). Тиме се обезбеђује да преливање вредности ресурса из мање развијених регија буде правичније надокнађивано. Проблеми који при томе могу настати јесу тенденције регионалних политичара да преузму државне ингеренције, што често доводи до бирократизације, при чему економска подршка добија примат. Очување природе и животне средине бирократизује се, а одрживи развој уступа место економском и технолошком развоју. Да се не би догађале такве девијације, неопходна је контрола државе преко својих заступника у региону. 17

22 Милутин А. Љешевић, Владица Ристић, Милутин Мркша АУ36/2012/страна 13-18, Одрживи развој парадигма будућности Закључак Одрживи развој у оквиру државе и локалне заједнице, или програми које развијају органи власти у сарадњи са локалним заједницама, представљају један од савремених трендова у развијеним демократијама насталим у последње време. Ми смо се овде бавили превасходно одрживим развојем као опредељењем у дефинисању концепта развоја. Покушаји су се концентрисали на дефинисање показатеља развоја који проистичу из домаћих основа друштвеног и политичког живота, а који утичу на политику локалних органа власти кроз процес промене од основе према врху. У овом раду истакнуте су тешкоће које се јављају при покушају да се политика промени уз коришћење модела одрживости развоја. За многе органе власти (на државном и на локалном нивоу) јединствено одлучивање може да утиче на статус, као и да делује супротно од жеља структура моћи и схватања многих политичких институција. Решења неких од ових проблема могу да се нађу, паралелно са развојем, у тражењу могућности за подстицање већег учешћа јавности у одлучивању. Ово би укључивало нове механизме за проширење и олакшавање дијалога између јавности и креатора политике, као и бољу интеракцију од стране креатора политике са различитим новим грађанским заједницама и групацијама у друштву. Практичне иницијативе за побољшање квалитета живота у појединачним друштвеним заједницама могу такође да се усмере на области којима је то најпотребније. 18 Литература: 1. Breheny, M. (1994): Defining Sustainable Local Development, Discusion Paper, No. 23, Department of Geography, University of Reading, UK 2. Cobb, C. (1995): Imagery and Indicators, in: A. MacGillivray (Ed.). Accounting for Change, Papers from an international seminar at Toynbee Hall, London, New Economics Foundation 3. Commission on Social Justice (1994): Social Justice Strategies for National Renewal, Report of the Commission on Sovial Justice, London, Vintage 4. Daly, H. & J. Cobb (1990): For the Common Good, Boston, Beacon Press 5. Douthwaite, R. (1992): The Growth Illusion, Bideford, Green Books 6. Fife Regional Council, (1995): Sustainability Indicators for Fife, Glenrots 7. Goodman, A. & S. Webb (1994): For Richer, For Poorer. The changing distribution of income in the UK , London, Institute of Fiscal Studies 8. Hillary, R. (1996): Environmental Management Systems and Cleaner Production, Chichester, John Wiley & Sons 9. Hogett, P. (1995): Does local government vant local demokracy? Town and Countri Planning, No. 64 (4) 10.Hunt, D., C. Johnson (1995): Environmental Management Sistems, principles an practice, London, McGrow Hils 11.International Council for Local Environment Initiatives (1995): Local Agenda 21 Planing Guide (Draft), Toronto, ICLEI 12.Jacksonville Community Council inc. (1993): Life in Jacksonville. Quality indicators for progress, Jacksonville, JCCI 11. Lješević M. & D. Filipović (1995): Environmental Information System as the Basis of Environmental Protection in Serbia, International Journal Computers, Environment and Urban Systems, Vol. 19, No. 2, Elsevier Science, Pergamon Press, New York, pp Lješević, M., D. Filipović, A. Ivanišević (1996): Application of GIS in Control and Usage of Waste, Appendix to the Proceeding of the Conferences "GIS/LIS '96 - Market Driven Developments", Technical University, Budapest, pp Lješević, A. M. (2010): Životna sredina teorija i metodologija istraživanja, (peto izdanje), Beograd, Geografski fakultet, str Lješević, A. M. (1998): Юgoslovяnskiй koncept ustoйčivogo razvoitiя, Meždunarodnaя Akademiя nauk, Rosiйskoe odelenie Moskva 15. Ljesevic, M. (1999): The Regional Sustainable Development Concept of Yugoslavia: A Case Studi of Adriatic Region Sustainable Development Concept, International Adriatic Conference, European Commission et al. Trieste 16. MacGullivray, A. & S. Zadek (1995): Accouting for Change: indicators for sustainable development indicators, London, New Economics Foundation 17. Peru, F. (2004): Za filozofiju novog razvoja, Beograd, Evropski centar za mir i razvoj 18. Pinfield, G. (1996): Beyond Sustainablity Indicators, Local Environment, Vol. 1, No. 2, Journal Oxford 19. Radulović, J. i dr. (1997): Životna sredina i razvoj: Koncept održivog razvoja, Beograd, Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu 20. Roseland, M. (1996): Economic Instruments for Sutainable Community Development, Local Environment, Vol. 1, No. 2, Journal Oxford 21. Sustainable Seatle (1995): Indicators of Sustainable Community, Seatle, Sustainable Seatle 22. Tibor, T. & I. Feldman (Ed) (1997): Implementing ISO 14000, Chicago, Irwin 23. UNCED (1992): Agenda 21, New York, UNCED 24. UNDP (1990): Human Development Report 1990 and 1991, London, Oxsford University Press

23 Н аучни радови План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру Плана детаљне регулације Станко Власотинчанин у Нишу Тања Обрадовић* рад примљен: јуна 2012, рад прихваћен: септембра UDK BROJEVI: (497.11) ; (497.11) ID BROJ: Кратко или претходно саопштење, DOI: /arhurb O Апстракт Да би смо заштитили и унапредили животно окружење, побољшали, а у последње време и створили, услове за квалитетан и здрав живот, изградња објеката треба да буде одржива. Неопходно је да читав процес, који обухвата планирање, пројектовање и реализацију, буде у складу са биоклиматским принципима. План парцелације треба да буде саставни део процеса планирања, јер је он инструмент за контролу коришћења грађевинског земљишта и спречавање негативних последица које се стварају неконтролисаним деловањем тржишта. У раду се анализира План детаљне регулације Станко Власотинчанин у Нишу, а посебно се истиче недостатак плана парцелације и (не)примена биоклиматских принципа приликом планирања. Врши се поређење са детаљним планирањем пре год., тј. пре доношења Закона о планирању и изградњи. Сагледава се законска регулатива везана за коришћење грађевинског земљишта. Дају се препоруке за измену исте и увођење урбане комасације као могућег модела уређења земљишта и реализације просторно-планске документације. Закључује се да је неопходно предузети низ различитих мера, које се пре свега односе на измену и спровођење законске регулативе, увођење процене тржишне вредности земљишта као и ангажованост и спремност стручњака и институција за имплементацију истих. Кључне речи: одржива изградња, парцелација, план детаљне регулације, биоклиматски принципи, урбана комасација * Републички урбанистички инспектор, Министарство грађевинарства и урбанизма, Страхињића Бана 1а, Ниш, obradovic.tanja@gmail.com Allotment plan as a condition for sustainable development on the example of detailed regulation "Stanko Vlasotinčanin" in Nis Abstract In order to protect the environment and creation the conditions for a good and healthy life, the construction of buildings should be sustainable. It is essential that the entire process that includes planning, design and realization, be consistent with bioclimatic principles. Allotment plan should be an integral part of the planning process because it is an instrument to control the use of construction land and prevention the negative consequences that are created by uncontrolled action of the market. This paper analyzes the detailed regulation plan, "Stanko Vlasotinčanin" in Nis with emphasis on the lack of plan allotment and (non) application of bioclimatic principles in the planning. Performs a comparison with the detailed planning before 2003, ie. before the Law on planning and construction. Analyses the legislation relating to land use. Recommendations for amending the same, and the introduction of urban consolidation as a possible model of land development and implementation of spatial planning. It is concluded that it is necessary to undertake a number of different measures that are primarily related to the amendment and enforcement of legislation, the introduction of assessment of market value of land and the involvement and the willingness of experts and institutions for their implementation. Keywords: Sustainable development, lots, detailed regulation plan, bioclimatic principles, urban consolidation Увод У време када сви говоре о климатским променама, глобалном отопљавању, великој загађености и када су прогнозе за будућност забрињавајуће, укључујући и најновији извештај о томе да свету прети енергетски рат, не можемо а да не поставимо питање: какав је утицај грађевина (укључујући процес грађења и коришћења грађевина) на околину? Одговор је веома једноставан: негативни утицај је огроман, поготово када се узме у обзир податак да су у год. активности у грађевинарсту произвеле више од 35% укупне емисије CO 2, више него било која друга индустрија. Зато је за планере, урбанисте, пројектанте, конструкторе и др. велики изазов и задатак да посматрају грађевинарство заједно са природним системима са којима је нераскидиво повезано, а не само брига о конструкцији, функцији, естетици и материјалу. У архитектури и урбаном планирању догодила се револуција са циљем да се залече ране које су нашем пејзажу нанеле модерна и постмодерна епоха. Ове ране се огледају у урбаној дисперзији распаду, која је последица растућег осећања страха, опадања смисла за заједништво и деградације средине (Елин, 2004). У грађевинарству морамо објединити различита знања и применити много врста разумевања. Поред тога што размишљамо унутар ћелије специјлистичког знања, морамо размишљати и изван ње да би смо могли да решавамо комплексне проблеме које нам намеће грађевинарство у околоностима смањења еколошког здравља и пораста људских захтева. 19

24 Т. Обрадовић, АУ36/2012/страна 19-26/План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру Плана детаљне регулације С.Власотинчанин у Нишу 20 Стварање атрактивних окружења са сопственим идентитетом места предуслов је за постизање одрживости. Квалитет места на ком живимо, радимо и стварамо зависи не само од пројектовања објеката, већ и од њиховог односа према околини, распореда, озелењавања и односа са парцелом. Један од веома битних услова који треба испунити да би градња била одржива јесте добро осмишљена и реализова на парцелација земљишта. Први корак ка одрживости је свакако у планирању. Планови треба да садрже јасне и оствариве смернице за даљу реализацију градње. Оријентација објеката, осунчаност, проветреност и др. термини су које јасно повезујемо са биоклиматском архитектуром, док се парцелација још увек (нарочито у неразвијеним земљама) и даље сматра чистом поделом земље, кораком у планирању који треба урадити, а не осмислити. У даљем тексту биће разматран значај одрживе изградње као и значај одрживе парцелације која је услов за њено остварење, њена (не)примена у плановима и последице које се због тога јављају у нашем окружењу. ОДРЖИВОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ Идеја одрживости односи се на коришћење обновљивих ресурса, и то у значењу да је нека активност одржива уколико се може одвијати у недоглед. Уколико се обновљиви ресурс експлоатише и користи брже него што се може обнови ти (регенерисати), он ће се вероватно смањивати и његово коришћење онда није одрживо (Бајић Брковић, 1999). У почетку се идеја одрживости поистовећивала са идејама заштите животне средине и повезивала са деловањем еколога. Међутим, одрживост је знатно сложенији и шири појам и данас се најчешће препознаје као концепт 3Е (environment, economy, equity), односно као концепт успостављања равнотеже еколошких, економских и социјалних фактора. За побољшање стања у планирању и управљању енергијом, као и у очувању класичних енергетских ресурса, неопходно је поштовање принципа одрживог развоја, одрживог града и одрживе архитектуре, у чему планери, урбанисти и архитекти имају значајну улогу. Дугорочне енергетске уштеде могу се остварити само уколико постоји блиска координација између урбаног планирања и политике рационалне производње и потрошње енергије (Пуцар, 1994). Начин коришћења грађевинског земљишта и структура зграда имају велики утицај на рационалну потрошњу енергије у зградарству, јер пажљиво пројектовање појединих зграда, насеља и урбаних структура може значајно допринети овом циљу (Пуцар, Ненковић, 2006). Свако проучавање и анализа физичке структуре града, планирање и грађење морају уважавати природногеографске параметре локације и положаја, без обзира да ли су природни фактори лимитирајући или пружају посебне погодности. Околни простор није декор за град и архитектуру него његов органски део (Радовић, 2003). Величина парцеле, њена оријентација и облик треба да буду у складу са наменом и величином објекта који ће бити изграђен на њој. Правилна оријентација парцеле и објекта на њој, као и њихова међусобна повезаност у складу са природним окружењем, као резултат дају одрживо коришћење земљишта. Уколико се неправилно оријентише објекат, недовољно или превише заузме земљиште, негативне последице могу бити велике и утицати на суседне парцеле и објекте и то у дужем временском периоду. Неправилно конципирана парцела и објекат на њој могу утицати на погрешну концепцију целог блока, блок на насеље, а насеље на читав град. Последице које настају одражавају се на природно окружење, квалитет и идентитет места и града, и такав град не може бити одржив. ОРИЈЕНТАЦИЈА И ПАРЦЕЛАЦИЈА План распореда парцела и улица (план парцелације) важан је елемент планирања стамбеног простора и окружења. Ова чињеница треба да информише пројектанте и помогне им да производе боље планове како би резултат био одржива градња, социјално и економски стабилна околина. План улица обезбеђује оквир који повезује различите елементе употребе земљишта и чини скелет који подржава план грађевинских парцела. Тако су план распореда улица и план распореда парцела нераскидиво повезани и заједно чине целину коју стручним термином називамо план парцелације. Да би планирање било успешно, мора започети добро осмишљеном употребом земљишта. План парцелације не би требало схватати на традиционалан начин као просту поделу земљишта. Мора да постоји чврста веза између пројектовања објеката и формирања парцела: парцела треба да буде планирана са визијом будућег објекта (који ће бити лоциран на њој) или барем типологије објекта. Слично томе, и планиране улице, осим испуњења примарне функције комуникације и повезивања, треба да испуне потребу парцеле у зависности од њене намене, односно намене објекта на њој (стамбени, комерцијални, образовни и др.). Такође, улице треба да имају јавна места, пешачке и бициклистичке стазе, као и зеленило. Улице и парцеле заједно одређују будући распоред објеката и квалитет простора, који, када се споји са јединственим карактером и историјом окружења, доприноси сопственом идентитету насеља. Први корак у планирању улица и парцела је детаљна анализа локације, њене јединствености и релације са околним простором. Карактеристике локације, као што су нагиб и топографија, природна дренажа, постојеће дрвеће, коридори, извори буке, одлике културе и др. имају утицај на облик, величину и структуру грађевинских парцела и положај улица. Распоред зграда и околног простора мора бити пројектован тако да је подручје проветрено, осунчано, читко и безбедно. Читљивост се односи на лакоћу са којом посматрач може да чита однос између структуре, пејзажа и простора између њих, као и објеката у оквиру тих простора.

25 Т. Обрадовић, АУ36/2012/страна 19-26/План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру Плана детаљне регулације С.Власотинчанин у Нишу Индекс заузетости парцеле је средство за контролу у циљу спречавања негативних ефеката развоја, дефинисања изграђеног и слободног простора и приступачности сунчеве светлости. Он се законом дефинише као oднoс гaбaритa хoризoнтaлнe прojeкциje изгрaђeнoг или плaнирaнoг oбjeктa и укупнe пoвршинe грaђeвинскe пaрцeлe, изрaжeн у прoцeнтимa. Овим индексом одређују се допуњујуће слободне неизграђене површине које остају у јединици становања после изградње свих објеката на парцели. Што је индекс већи то је мање слободног простора, а већа заузетост парцеле објектима. Слободне површине побољшавају хигијенске услове становања путем озелењавања и аерације и пружају боље услове инсолације. Код старих, наслеђених делова града овај индекс износи 80 до 85%. Овако велики проценат створио је нехигијенске услове становања у стамбеним блоковима и узаним улицама са изграђеним објектима са обе стране у виду коридора. Пратећи објекти повећавају овај индекс који је зависан и од диспозиције објеката, односно од њиховог међусобног растојања (Тошковић, 2000). Посебно је битан за централна подручја, јер се њиме одређује заузетост парцеле, односно колики је остатак слободног простора на парцели. Заузетост значи онај део парцеле који је под објектом, међутим, ту није укључена површина коју заузимају подрум, надстрешница, тенде изван габарита објекта и слично. Слободан простор се углавном користи за организацију паркинг места, бетонских пешачких стаза, док уређених простора готово да нема. Уређен простор у основи значи да је део парцеле који има меку пејзажну архитектуру, укључујући и дубоко земљиште за садњу. То је део парцеле који се користи за узгој биљака, трава и дрвећа, али не укључује никакву грађевинску структуру или тврду подлогу. У прилог напред наведеном, треба истаћи да у плановима нема ограничења за изградњу подрума, тј. он може да буде исте површине као и парцела (што није редак случај, због обезбеђивања паркинг простора), па се самим тим закључује да се у плановима не дефинише уређен простор у правом значењу те речи. Такође, треба додати да се у плановима детаљне регулације углавном планира да 10 до 20% од површине парцеле буде простор за уређено зеленило (у неким плановима и само зеленило), а да се притом не дефинише тај термин. Зато уз новопројектоване објекте, у најбољем случају, буде уређена тек понека зелена површина. Индекс изграђености парцеле је средство којим се контролише изграђеност тј. маса зграда. Он је дефинисан законом као однос бруто развијене грађевинске повшине изграђеног или планираног објекта и укупне површине грађевинске парцеле. Ограничењем овог индекса путем грађевинских прописа ствара се могућност спровођења слободне урбанистичке концепције у погледу диспозиције објеката и обликовања простора израженог висинским габаритом. Он зависи од густине изграђености, броја и величине станова и густине настањености. Овај коефицијент, као основни елемент стамбеног комплекса, постаје утицајни фактор при диспозицији објеката у слободном простору, а зависи од дужине и висине зграда, броја спратова и од дозвољених међурастојања зграда с обзиром на хигијенске услове, осунчавање и проветравање. Међутим, он није битан као фактор при обликовању стамбеног блока оивиченог улицама и парцелисаног на површине одређених величина са условљеним начином изградње. На урбанистичку концепцију оваквих стамбених блокова утичу: величина парцеле, висина и распоред зграда, угао осунчавања, нагиб крова и др. (Тошковић, 2000). Велики број фактора утиче на положај улица и парцела у односу на оријентацију, а као основни се издвајају: осунчање објеката и парцела, топлота и енергетска ефикасност. Остали утицаји су: поглед и перспектива, близина отвореног простора, карактеристике простора и др. Оријентација, груписање објеката и њихова међусобна растојања као и само окружење утичу на искоришћење сунчеве и енергије ветра. Правилан положај доприноси, не само искоришћењу ове енергије, већ је и заштита од прегревања и негативног утицаја ветра, чиме се ствара пријатна атмосфера и унутар и изван објеката. У ранијем периоду, када се није говорило о одрживости и када акценат није био на коришћењу обновљивих извора енергије, било је важно правилно лоцирати објекат на парцели. Сада је то не само пожељно, већ и нужно, уколико желимо одрживи развој градова. Квалитетна и промишљена употреба земљишта такође је услов за одрживост, што значи да приликом формирања грађевинских парцела треба апсолутно водити рачуна о рационалности тј. економичности. Резултат треба да буде план насеља, који узимајући у обзир карактеристике положаја приказује локални идентитет и карактер. Он треба да буде равнотежа између потребе за прилагођавањем и других фактора као што су економски, социјални као и они који се евидентирају у току процеса планирања. Парцелација је озбиљан задатак коме урбанисти и планери треба да посвете велику пажњу. Уколико изостане планирана и квалитетно урађена парцелација земљишта, готово је немогуће ефикасно и добро оријентисати саме објекте на парцели. АНАЛИЗА БЛОКА У Србији је за нова насеља углавном већ одређена локација, тј. урбанизација се врши на основу планова вишег реда (просторни, регулациони итд.), чија је израда углавном вођена економским, социјалним, друштвеним факторима са тенденцијом развоја и напретка али не и очувања и искоришћења. Зато је детаљно планирање велики задатак за урбанисте, јер се управо сагледавањем природних и стечених 21

26 Т. Обрадовић, АУ36/2012/страна 19-26/План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру Плана детаљне регулације С.Власотинчанин у Нишу услова може утицати на побољшање микроклиме и искоришћење енергије. Планом детаљне регулације утврђују се услови под којима се планско подручје просторно и функционално дефинише. Без обзира на назив плана, он не омогућава детаљно планирање у правом смислу те речи и онако како је то постојало у ранијем периоду. Концепција решења планова детаљне регулације одређена је на основу природних и стечених услова и дефинише генерална правила изградње и коришћења земљишта. У даљем тексту биће приказан План детаљне регулације Станко Власотинчанин у Нишу (у даљем тексту: План), са посебним освртом на планирање и коришћење грађевинског земљишта и (не)примену биоклиматских принципа. Затим ће методом анализе бити приказан блок А4 и разлика у детаљном планирању пре, односно после усвајања Закона о планирању и изградњи. Циљ је приказати недостатак плана парцелације у детаљном планирању, као и пронаћи узроке тог недостатка који директно утиче на спровођење овог плана, односно резултира неконтролисаним и неодрживим променама у простору. Локација коју обухвата План чини централно градско језгро Ниша и налази се у обухвату Генералног плана Ниша Намена површина одређена је из генералне намене и то: градско становање густине ст/ha, које се овим планом даље разрађује. Одређују се површине по одређеним целинама (блоковима) и дефинише однос површина у процентима. Избор локације за насеља и планирање исте треба да су засновани на детаљној анализи биоклиматских елемената и могућностима уштеде енергије како би иста у даљем процесу изградње и коришћења била одржива. Биоклиматски елементи при планирању локације су: климатски фактори, облик локације, конфигурација, оријентација, изложеност ветру, вегетација, међусобни односи зграда, план уређења терена и нивелациони план, количина и квалитет дневног светла, загађење и квалитет ваздуха, инфраструктура итд. (Пуцар, 1994). У конкретном примеру ради се о реконструкцији блока, што значи да је локација већ задата, зато је битно да се урбанистичким потезима ситуација поправи, односно што боље искористе повољности, а ублаже негативне последице. Планом се максимално уважавају постојећи карактер предметног простора и диспозиција постојећих намена, а површине саобраћајница издвајају се као јавне површине. Простор је подељен у четири урбана блока блок А1, површине 0,81 ha, и блок А2, површине 0,81 ha, планирани су као претежно стамбени, док су блок А3, површине 0,61 ha, и блок А4, површине 1,28 ha, стамбено-пословни (Сл. 1). Блок А4 има неповољан троугаони облик који се редукује повољним правцем исток запад две главне улице. Границе обухвата блока су: са севера Улица Станка Власотинчанина, са истока Улица Првог устанка (сада Хиландарска) и са југа појас пруге од Пиротске ка Палилулској рампи. Сл. 2. Блок А4 Регулационо и нивелационо решење Fig. 2. Block A4 Regulatory and nivellization solution 22 Сл. 1. Намена површина подела на блокове Fig. 1. Purpose of use division into blocks Сл. 3. Блок А4 Намена површина Fig. 3. Block A4 Purpose of use

27 Т. Обрадовић, АУ36/2012/страна 19-26/План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру Плана детаљне регулације С.Власотинчанин у Нишу Планом је предвиђено измештање пруге и формирање новог Јужног булевара. Тренутно је овај блок затворен са јужне стране пружним појасом, са изграђеним претежно породичним објектима мале спратности и без неког нарочитог реда. Зато је планом и предвиђена тотална реконструкција овог блока, изузев постојећих вишепородичних објеката на истоку. Терен је раван, са доминантним ветровима са северозапада, а на широј локацији нема значајне вегетације, изузев дрвореда у Улици Први устанак и парка на Тргу 14. октобар. Овим планским документом утврђује се нова парцелација земљишта само за јавно грађевинско земљиште. Као јавне површине утврђују се већ постојеће саобраћајнице и додају се и паркинг простор и вишеспратна гаража (Сл. 2). Овде треба додати да су у текстуалном делу плана евидентиране, као јавно грађевинско земљиште, парцеле на којима је паркинг и вишеспратна гаража. Међутим, у графичком прилогу намена површина (Сл. 3) није издвојена површина паркинг простора и вишеспратне гараже као јавна површина већ као остало грађевинско земљиште пословно-стамбене намене. Поставља се питање да ли је простор паркинга и гараже планиран као јавни простор или не, или је ово пример прелазног модела урбанистичког пројектовања (између старог и новог). Једно је сигурно овакво решење се не може реализовати. Напред наведено не значи да концепт плана Сл. 4. Блок А4 Приказ зелених површина Fig. 4. Block A4 Review of green spaces није добар, напротив, овакво решење, којим се нуди обезбеђивање потребног броја паркинг места и мало зелених површина, даје наду да ће се проблеми данашњег града решити. Међутим, оно што недостаје оваквој планској документацији јесте правилно спровођење. Пошто је централни део Ниша, укључујући и предметну локацију, углавном на равном терену, постоји могућност за развој бициклистичког саобраћаја. С обзиром да је најближе стајалиште јавног градског превоза у Епископској улици (северна граница блока А3) и да нису планиране бициклистичке стазе (ни у оквиру Јужног булевара), закључујемо да се овим планом предвиђа искључиво аутомобил као средство комуникације што за последицу има буку и загађење животне средине. За потребе паркирања планирани су паркинг простор за 35 аутомобила и троетажна гаража са 130 паркинг места. Међутим, новопланирани паркинг простор и вишеспратна гаража не могу се у пракси реализовати, осим ако град или неки други инвеститор (под условом да простор није јавни) обезбеди довољно средстава, купи парцеле и постојеће објекте и инвестира у паркинг простор. Овакво детаљно планирање је више хипотетичко и карактеристично за претходни период, док је сада, када је земљиште у промету, неодрживо. Наиме, за сада у Србији не постоји механизам који би оправдао овакав начин планирања и омогућио имплементацију истог. Док на папиру делује урбано и планерски оправдано, тренутно овакво решење чини велику штету власницима (раније корисницима) парцела унутар блока, којима се исте, после усвајања овог плана, обезвређују, док је за потенцијалне инвеститоре објеката (односно власнике парцела по ободу блока) ово решење вишеструко корисно. У Плану се исти не обавезују да приликом изградње објеката обезбеде паркинг простор, јер се сматра да ће се аутомобили паркирати у планирану вишеспратну гаражу. И док се на терену граде нови објекти и повећава број становника, једини паркинг простор су тротоари. Уместо гараже и паркинг простора (што очигледно није економски исплативо) у унутрашњости блока су и даље постојећи објекти. Осим броја паркинг места и изграђене површине, један скоро заборављени урбанистички параметар на локацији јесте вегетација. У блоку А4 планирани су: заштитно зеленило (поред пруге), дрворед ка Јужном булевару, дрворед у зони паркинга, и озелењавање вишеспратне гараже (зелени кров). За дрворед су планирана листопадна стабла, чиме се постиже заштита од прекомерног загревања лети. 23 Сл. 5. Блок А4 Анализа спратности и положаја планираних објеката Fig. 5. Block A4 Analysis of floors and location of planned facilities

28 Т. Обрадовић, АУ36/2012/страна 19-26/План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру Плана детаљне регулације С.Власотинчанин у Нишу 24 Планирање зелених, слободних површина, као изузетно важан урбанистички задатак, у плановима детаљне регулације у потпуности је изгубило значај. Наиме, планери одређују услове за организацију слободних и зелених површина, који једино имају смисла када је реч о јавним површинама (улични дрвореди, постојећи паркинг и др.). Планом je у блоку А4 предвиђено зеленило (Сл. 4) на угловима овог блока. За гаражу и паркинг можда и постоји нека могућност реализације, али за овако планирано зеленило (на приватним парцелама) не постоји. Ове површине нису планиране као јавне, тако да град нема обавезу реализације, што даље значи да потенцијални инвеститор треба да купи земљиште у центру града и инвестира у зеленило. Оријентација планираних објеката је приближна идеалној, са осом исток запад, осим објекта на западној страни чија је оса у правцу север југ. На северозападу се налазе постојећи објекти реконструисани до П+3+Пк. Ради анализе узета је дубина зграде од 12 м, док планом није дефинисана унутрашња грађевинска линија (Сл. 5). Овим решењем јужни низ не омета осунчање јужне стране објеката на северу, испитано конструкцијом сенке од 2,5 м висине јужног објекта (уколико је спратна висина 3м). Планирана је повољна стамбено пословна намена и спратност П+3+Пк која даје највећу густину. Блок А4 је пре усвајања ПДР-а Станко Власотинчанин планиран детаљним планом Трг 14. октобар у Нишу као пословно стамбена целина са тачно лоцираним и димензионисаним објектима (Сл. 6). На јужној страни (према новопројектованом Јужном булевару) планирани су стамбени објекти позиционирани у облику слова П, спратности П+3+Пк (средњи објекат) и П+М+8+Пк два бочна. На западној страни локације налазе се два постојећа објекта, спратности П+1 и ВП+3 док је између њих новопланирани приземни пословни објекат. Остали објекти су планирани као приземни са пословном функцијом (обележени жутом бојом). Оријентација доминатних објеката (П+М+8+Пк) у правцу север југ не пружа равномерно осунчање, нити је искоришћена предност јужне стране, што указује да ово није најбоље решење, нарочито ако се има у виду да је постојала могућност за другачије и боље. Закључује се да приликом израде овог плана биоклиматски принципи нису били водећи параметри чак и када је за то постојала могућност. С обзиром да је план рађен деведесетих, у време када су решавана једино социјална питања, занемаривање напред наведеног и није изненађење. Када се анализирају оба решења, уочава се да се новим планом донекле сагледавају биоклиматски принципи, али не у потпуности нити довољно. Но и то планирано се у овом тренутку не може реализовати, а главна препрека за то је управо непостојање плана парцелације и немогућност његовог спровођења. Сл. 6. Блок А4 План намене и положаја објеката (ДУП) Fig. 6. Block A4 Allocation Plan and position of objects (DUP) УРБАНА КОМАСАЦИЈА До године, тј. до доношења Закона о планирању и изградњи, детаљним урбaнистичким планирањем (ДУП) планирало се и земљиште, а планом је била дефинисана грађевинска парцела (графички прилог: План парцелације). Осим дефинисане грађевинске парцеле били су дефинсани и габарит и спратност планираних објеката. Сада, међутим, због тога што не постоји дефинисан механизам, нити је могуће предвидети каква ће парцела бити формирана (да ли ће на захтев инвеститора бити спојене две, три... или ће се поделом од једне створити две) план парцелације није могуће планом дефинисати. То се у пракси манифестује неорганизованошћу (парцеле неправилног облика, углавном исте као и катастарске) као и тиме да се на различитим парцелама формирају и различити (формом и волуменом) објекти. Измена концепта планирања (у делу парцелације, тј. коришћења земљишта) директно је условљена доношењем Устава Републике Србије и признавањем приватне својине као равноправног својинског односа на земљишту, након много година другачије праксе. Однос у процесу доношења планова и реализације истих сада захтева детаљније сагледавање ситуације на терену. Устав Републике Србије, донет октобра месеца год., у појединим својим деловима на директан или индиректан начин ближе одређује и дефинише питања и проблеме који имају посебан значај за просторно и урбанистичко планирање. Посебно се издваја члан 88, који регулише статус земљишта: Коришћење и располагање пољопривредним земљиштем, шумским земљиштем и градским грађевинским земљиштем у приватној својини је слободно (Јанић, 2007). Како је и сама земља у транзицији, тако је и планирање у раскораку између старог и новог (старо је прошло, а ново још није стигло). Намећу се нови веома значајни аспекти приликом предлагања планских решења на свим нивоима планирања. Визија планера није нешто што је и најпресудније у концепту уређивања будућег простора, као што је то била пракса у нашем друштву до средине деведесетих година. Планирање, како просторно тако и урбанистичко, механизам је којим треба управљати, како би за резултат имали одрживи

29 Т. Обрадовић, АУ36/2012/страна 19-26/План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру Плана детаљне регулације С.Власотинчанин у Нишу развој. У овом моменту, у нашој земљи је то готово немогуће, па не треба да нас чуди и стање на терену. Вишедеценијски негативни догађаји у земљи одразили су се и на просторни развој градова и на равнотежу између приватног и јавног. Приватни интерес је добио значај од када је земљиште у промету и власници (раније корисници) управљају њиме. Не постоји правни механизам нити свест о јавном, чиме се ствара простор за дестабилизацију тржишта. Наиме, није утврђена ни тржишна вредност земљишта, па се често дешава да власници уценом желе да постигну већу цену, чиме се читав процес имплементације плана доводи у питање. Јавни интерес је сведен на основни ниво, на јавне површине тј. саобраћајну инфраструктуру. Одрживи развој подразумева и рационално управљање земљиштем и пољопривредним и градским грађевинским. Доношењем Устава којим се признаје својина над земљиштем и стављањем земљишта у промет створени су услови (али само почетни) да се побољша урбани развој. Коришћење земљишта у Србији регулисано је кроз више закона који углавном земљиште третирају секторски (Закон о планирању и изградњи, Закон о пољопривредном земљишту, Закон о шумама, водама и путевима), док се нпр. у Словенији заштита пољопривредног земљишта спроводи кроз просторно планерске документе. Недостатак легислативе у Србији је мањкавост хоризонталног усклађивања закона, као и недостатак норми којима се земљиште и његова природна својства чувају и уређују као еколошка целина (Живановић, 2007). Имајући у виду да је земљиште највреднији ресурс једне државе, а због својих облика и специфичности представља и највреднију робу коју треба чувати и пажљиво користити, планови су један од кључних инструмената кроз које је то могуће остварити. Један од могућих начина којим би се проблем коришћења грађевинског земљишта решио јесте увођење тзв. урбане комасације. Тако је на пример хрватски Закон о грађењу и просторном уређењу увео институцију урбане комасације која би убрзала формирање грађевинских парцела, повећала вредност земљишта, олакшала улагања инвеститора, а нарочито допринела формирању складне одрживе урбане структуре. Урбана препарцелација (или урбана комасација) је једна од метода урбаног развоја и унапређења земљишта, како руралног тако и урбаног. Служи за развој или побољшање урбане инфраструктуре као и за повећање вредности земље и није метода откупа већ једна врста уједињења и прерасподеле земљишта. Примењује се у различитим земљама и позната је под различитим називима: land readjustment, land consolidation, land replotting, land pooling и land redistribution. Нарочито се користи у Немачкој, Француској, Финској као и у Јапану, Јужној Кореjи и Тајвану и неким градовима Аустралије и Канаде. У последње време актуелна је и у земљама у транзицији, Хрватској, Турској, Словенији и др. Генерална идеја урбане препарцелације јесте размена парцела у подручју обухвата плана. То подразумева да нема откупа земљишта од стране општине или инвеститора, стога нема финансирања нити ризика од одлагања формирања грађевинских парцела (Müller-Jökel 2004). То је метода која омогућава рализацију планова и којом се парцеле преобликују, а не врши се купопродаја нити се парцеле откупљују. Принцип је сличан комасацији пољопривредног земљишта, с том разликом што је циљ формирање грађевинских парцела у складу са планом, које су за разлику од пољопривредних мање величине и морају задовољити одређене критеријуме. Основни принцип урбане препарцелације јесте да се неуређене парцеле које су у обухвату плана детаљне регулације спајају у тзв. препарцелацијску масу (land readjustment mass) из које се онда изузимају парцеле за јавну намену (саобраћајница паркинг, зелене површине, болнице, школе и др.) и додељују општини. Остала маса се назива деобна маса (redistribution mass), дели се у складу са наменом дефинисаном планом и враћа власницима. Иако у социјализму урбана комасација није постојала de legis, постојала је de facto. Постојали су детаљни урбанистички планови (ДУП-ови) који су по садржају аналогни данашњим плановима детаљне регулације (ПДР). У зонама обухваћеним ДУП-овима замрзавао се промет некретнина, јер су у њима носиоци права откупа биле општине. Експропријацијом општина је стицала трајно право на коришћење земљишта, а потом су формиране грађевинске парцеле. Због непостојања урбане комасације, сада имамо урбанистичке планове које је немогуће (или тешко) спроводити. Улагање у урбану комасацију је исплативо и за локалну самоуправу. Општине и градови улажу у комасацију, али се након тога од сирове грађевинске површине добија уређена грађевинска парцела чиме се уложени новац вишеструко врати. Такође, власници (корисници) земљишта улажу своје катастарске, неуређене парцеле, а добијају правилне грађевинске са планираним пратећим садржајем. Урбаном комасацијом би се подстакло и улагање, јер би претходно формиране парцеле биле спремне за понуду инвеститорима. Овде је значајно поменути да су последњих година усвојена три закона битна за ову област: Закон о државном премеру и катастру (2009), Закон о враћању одузете имовине и обештећењу (2011) и Закон о планирању и изградњи (2011). Нарочито се истиче последњи, Закон о планирању и изградњи, који и на директан начин у делу о грађевинком земљишту (у члановима 109а, 109б и109в) уводи појам урбане комасације. Закључно разматрање Данас је реч одрживост препознатљива и користи се како у различитим сферама тако и у урбанизму и процесу изградње објеката. Да би се остварила одржива изградња неопходно је предузети низ активности које су зависне од организованости друштва и државе. Како наша земља пролази кроз период транзиције и реформи, период без јасних урбанистичких правила, није необично што исти карактерише неуређеност како у погледу организације, процедура и утемељења правих вредности, тако и у самој примени биоклиматских принципа 25

30 Т. Обрадовић, АУ36/2012/страна 19-26/План парцелације као услов за одрживу изградњу на примеру Плана детаљне регулације С.Власотинчанин у Нишу у урбанистичком планирању. Србији је потребан развој и он мора да буде одржив, што је супротно данашњем стању. У развијеним земљама Европе планира се, пројектује и гради по принципима одрживости, док у нашој земљи низ недовршених процеса не дозвољава да се такав начин планирања и изградње развије. Планови су део тих процеса и треба им омогућити не само ефикаснију израду, већ и имплементацију. Први корак за правилно спровођење планова, односно формирање складне урбане структуре и повољне микро и макроклиме, јесте имплементирање биоклиматских принципа и плана парцелације у детаљне планове. Међутим, то није једноставан и једносмеран поступак, већ напротив, веома сложен процес, на кога утиче низ других тешко препознатљивих фактора. Анализом карактеристичног плана детаљне регулације долазимо до закључка да је план парцелације његов неопходан део и да је његова имплементација нужна како би резултат био квалитетно урбанистичко, власничко и инфраструктурно уређење грађевинских парцела, односно одржива изградња. Имајући у виду да су усвојени Закон о државном премеру и катастру, Закон о враћању одузете имовине и обештећењу и извршене измене Закона о планирању и изградњи, може се закључити да је Србија на добром путу да напред наведено и 26 Литература Bajić Brković, M. (1999): Održivost i grad, Beograd, Arhitektonski fakultet univerziteta u Beogradu Janić, M. (2007): Prostorno i urbanističko planiranje u privatno svojinskim uslovima, Beograd, Republička agencija za prostorno planiranje Elin, N. (2004): Postmoderni urbanizam, Beograd, ORION-ART Živanović, J. (2007): Problemi uređenja i zaštite zemljišta, Beograd, Zbornik saopštenja sa međunarodnog naučnog skupa Održivi prostorni razvoj gradova Müller-Jökel, R. (2004): Land Readjustment- A Win-Win-Strategy for Sustainable Urban Development, FIG Working Week, Athens, Greece Pucar, M., M. Pajević, M. Jovanović (1994): Bioklimatsko planiranje i projektovanje, urbanistički parametri, Beograd, IP Zavet Pucar, M., M. Nenković, (2006): Projektovanje novih i rekonstrukcija postojećih gradskih blokova sa aspekta povećanja energetske efikasnosti svetska iskustva i lokalne preporuke, Beograd, Arhitektura i urbanizam Radović, R. (2003): Forma grada, Beograd, ORION-ART Tošković, D. (2000): Urbani dizajn, Banjaluka, Urbanistički zavod Republike Srpske Документација Ustav republike Srbije, (Sl. glasnik RS, br.98/06) Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/09, 81/09, 64/10,24/11) Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. glasnik RS, br.72/09) Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (Sl. glasnik RS, br.72/11) Plan detaljne regulacije bloka Stanko Vlasotinčanin u Nišu (Službeni list grada Niša, br.47/03) Detaljni plan Trg 14. oktobar u Nišu (Međuopštinski službeni list Niš, br. 12/91 i Službeni list grada Niša, br. 15/94) Извори илустрација Sl. 1. Plan detaljne regulacije bloka Stanko Vlasotinčanin u Nišu, Grafički prilog P5 Sl. 2. Isto, Grafički prilog P7 Sl. 3. Isto, Grafički prilog P6 Sl. 4. Isto, Grafički prilog P12 Sl. 5. Sopstveno istraživanje Sl. 6. Detaljni plan Trg 14. oktobar u Nišu

31 Н аучни радови UDK BROJEVI: (497.11) ID BROJ: Научна критика, односно полемика, DOI: /arhurb B Да ли је нарушен концепт вртног града урбанизам и архитектура у Професорској колонији Бојан Бојанић* рад примљен: фебруара 2012, рад прихваћен: августа Апстракт Идеја вртног града, која је настала крајем 19. века у Енглеској, утицала је и на изградњу Професорске колоније у тадашњем североисточном делу Београда. Радови су почели год. и завршени су у првим месецима следеће године. Намера нам је била да кроз критички осврт размотримо урбанистички и социјални утицај те идеје на Колонију у Београду. Теза коју заступамо у тексту је да су основне поставке Ебенизера Хауарда (Ebenezer Howard) испуњене и овде, али са већим сличностима са Хемпстедом крај Лондона, него са вртним градовима који су настали раније. Професорска колонија, изграђена према идеји вртних градова, имала је формалне елементе: радијалне, дијагоналне и лучне улице, полукружне и кружне тргове и неправилне парцеле и блокове. Настали као предграђа Лондона, односно Београда, данас су уклопљени у те градове и представљају елитне делове са богатим становништвом. Међу овим примерима постоје и разлике, које се огледају у томе да је Хемпстед задржао своју самосталност као целина са свим потребним садржајима, док је Колонија само насеље везано својим потребама за град. Такође, у раду анализирамо поједине куће грађене у духу модерне архитектуре у Професорској колонији. Кључне речи: Ебенизер Хауард, aрхитекта Светозар Јовановић, Професорска колонија, Хемпстед, урбанизам, вртни град, модерна архитектурa Has the concept of a garden city been disturbed - urbanism and architecture of the Professors' colony Abstract The idea of a garden city, which was formed near the end of the 19th century England, also affected the building of The Professors colony in the former northeast Belgrade. The constructions started in 1926, and they were completed during the initial months of the following year. Our intention was to consider the urban and social influence of the garden cities idea to the Belgrade colony, through critical contents. The fact we support in the text, is that the primary plan of Ebenezer Howard s had been realized here, only it resembled Hempsted (near London) more than the garden cities soon to come. The professors colony, build to match the ideas of the garden cities, contained formal elements: radial, diagonal and arched streets, semi and full circled squares, as well as irregular parcels and blocks. Primarily conceived as London suburbs that are now those of Belgrade, today they are blended in with the environment, and represent elite neighborhoods with a wealthy population. There are differences between the two examples that are reflected in Hempstead s keeping its autonomy as a whole, with all its needful contents, while the colony is just a settlement, still dependent on the city to tend to its needs. Also, in our work, we keep track of individual edifices, built in the spirit of modern architecture in the Professor s colony. Key words: Ebenezer Howard, the architect Svetozar Jovanovic, the Professors colony, Hempsted, urbanism, garden city, modern architecture 27 *самостални уметник УЛУПУДС-а bojanbo7@gmail.com

32 Увод У Београду, након Првог светског рата, са приливом становништва из унутрашњости и формирањем нове интелектуалне елите долази до потребе за изградњом урбаних целина по савременим принципима архитектонске теорије и праксе.тако на тадашњој периферији града настају насеља на трагу вртних градова које је осмислио Ебенизер Хауард ( ) у 19. веку у Енглеској: Котеж Неимар, Чиновничка и Професорска колонија. Ту идеју за Београд, у Генералном плану из год., заступао је општински архитекта Јан Дубови (Jan Dubovy, ). 1 Урбанистичким планом Ђорђа Коваљевског, који је настао год., а усвојен је годину дана касније, стварају се претпоставке за формирање нових целина, како би се градско језгро увећало, а околна насеља спојила са централном зоном. Тако, група од четрдесет и два професора и асистената тражи себи место за становање на тадашњој периферији, иза Булбудерског потока, који је текао трасом данашње Цвијићеве улице. Због тога они год. ангажују свог колегу, архитекту Светозара Јовановића, да пројектује насеље на овом подручју, као и инжењера Живка Туцаковића, да оснују Технички биро за реализацију пројекта. 2 Они су уједно били и инвеститори кућа које су урадили за себе. Технички биро, у коме су поред архитекте Јовановића били и Михајло Радовановић и Петар Крстић, 3 настао је те године, тако да је Колонија прво испланирано насеље на подручју Београда, које је настало по свим урбанистичким условима. 4 Грађење је започето половином год. и завршено је у првим месецима следеће године. Сл. 1. Панорама Професорске колоније, фото аутора Fig. 1. The Professor s colony panorama, the author s photo 28 1 З. Маневић (1979): Појава модерне архитектуре у Србији, (докторска дисертација), Филозофски факултет, Београд, стр. 31; З. Маневић (1981): Јан Дубови, Наши неимари, Изградња 3, Београд; Д. Милашиновић Марић (2001): Архитекта Јан Дубови, Одабрани текстови архитекте Јана Дубовог, Задужбина Андрејевић, Београд, стр , Д. Ћоровић (2009): Вртни град у Београду, Задужбина Aндрејевић, Београд, стр Светозар Јовановић (1882 (Ћуприја) 1971 (Београд)). Уписао је Технички факултет год. и дипломирао год. на архитектонском одсеку. Захваљујући пројекту Официрске задруге добио је стипендију за наставак студија у Шарлотенбургу, које је завршио године. Вратио се у Београд, где је радио до год. у Министарству грађевина, а затим преузео посао хонорарног, а касније и редовног професора на предмету Грађевинске конструкције, где је пензионисан године. Постао је члан Друштва архитеката Београда год. и исте године добио орден Првог реда, а Седмојулску награду године. На пројектовању колоније год. појављује се и Михаило Радовановић (1899 (Зајечар) 1980 (Београд)). Дипломирао је год., а од год. више се не појављује на архитектонској сцени. Постоји податак да је на скупштини ГАМП-а год. био искључен, уз образложење да се више бавио урбанизмом. Пројектовао је кућу Милутина Миланковића у улици Љубе Стојановића 9 заједно са Светозаром Јовановићем, због чега му се приписује рад на целој колонији, а пројектовао је Нову колонију у Крагујевцу године. Петар Крстић (1899 (Београд) 1991 (Београд) није се бавио урбанистичким решењима Колоније, већ пројектовањем зграда са братом Бранком или у оквиру Техничког бироа. После дипломирања био је, од год, асистент професора Светозара Јовановића и напредовао је од доцента до редовног професора. Градио је са својим братом Бранком, и урадили су три јавна објекта цркву Светог Марка, палате (Игуманова, Аграрна банка) и стамбене зграде. Награђен је Великом наградом за ахитектуру САС-а год. и Седмојулском наградом за животно дело. Више видети у: И. Р. Марковић (2008): Зграда Министарства саобраћаја у Београду архитекте Светозара Јовановића, ГМГБ, Београд; З. Маневић, наведено дело, Београд 1979., стр. 74; М. Ђурђевић (1996): Петар и Бранко Крстић, РЗЗСК, Београд; С. Г. Богуновић (2005): Архитектонска енциклопедија Београда, Књига 2, Београдска књига, Београд, стр. 1059; З. Маневић (2008): Лексикон српских неимара, Грађевинска књига, Београд, стр. 181; Д. Ћоровић, наведено дело, Београд 2009, стр В. Камилић (2010): Светозар Јовановић, (мастер рад 25) Филозофски факултет, Београд, стр. 54.

33 Вртни град Концепт вртног града осмислио је Ебенизер Хауард као одговор на лоше услове становања радника у процесу индустрализације у енглеским градовима (лоши станови и болести међу радницима становницима сламова у центру града). 5 Ту чињеницу су уочили, и кроз своје идеје о новим условима становања за раднике у новим градовима, из разних разлога, заступали Роберт Овен (Robert Owen, ) представник утопијских идеја и индустријалци патерналисти. Поред ових поменутих идеја насталих почетком и средином 19. века, на Хауарда су утицале и идеје руског племића и анархисте Петра Алексејевича Кропоткина (Петр Алексеевич Кропоткин, ). Основна замисао самог Хауарда била је да се подигне град на пустом терену, који би се састојао од шест мањих вртних градова и друштвеног града у средини. 6 Вртни град је требало да има становника, од којих би било у пољопривредном подручју око града, и они би хранили становништво у граду, а за то добијали материјалну надокнаду. То предграђе би такође садржало индустрију и било добро транспортно повезано са осталих шест вртних градова и друштвеним градом, као и са спољашњим светом. Такав град требало би да усвоји најбоље карактеристике града и најбоље од села. Сам град био би површине 400 хa, и имао би доста зеленила и ниске куће. Своје замисли Хауард је изнео је у књизи Сутра: мирољубиви пут у стварну реформу објављеној год., и у незнатно измењеној верзији Вртни градови сутрашњице из године. Идеју су прихватили индустријалци Вилијем Хискет Ливер (William Hesketh Lever, ) и Џорџ Кедбери (Geoege Cadbury, ) и новчано подржали скуп који се њом бавио. Тада је настала компанија која се бавила планирањем града и куповином земљишта. Њен председник био је адвокат Ралф Невил (Ralph Neville, ), а име компаније је било Garden City Association и она је продајом деоница сакупила фунти. 7 Први град који је настао на овим принципима је Лечворт кога су пројектовали Рајмонд Анвин (Raymond Unwin, ) и Бери Паркер (Barry Parker, ). Град се постепено развијао и своју целину је достигао тек један век касније, што планери првог града нису доживели. Првобитна идеја није одмах реализована, па су касније настали нови градови: Велвин, Хемпстед предграђе Лондона (о коме ће бити више речи у даљем тексту) и др. Осим Британије, ова идеја прихваћена је и уз модификације реализована у многим државама Европе, у Сједињеним Америчким Државама и на Новом Зеланду. Целокупна замисао, као и све идеалистичке идеје у Великој Британији 19. века, имала је ману није рачунала на природне и социјалне разлике међу људима. Београдски пример Оснивање Професорске колоније По Генералном плану из год. створени су у то време услови да се источно од садашње Цвијићеве улице и јужно од Кнез Милетине (данас Бул. Деспота Стефана), што је тада било пусто земљиште, изведу стамбени објекти, према идејама вртних градова, тада новим у урбаном планирању. Изведена је повијена реонска улица, чиме је створена претпоставка за формирање радијалних саобраћајница према њој. На врху повијене реонске улице планирана су три јавна објекта, али они нису никада изграђени. Професорска колонија, која је изграђена према идеји вртних градова, имала је формалне елементе: радијалне, дијагоналне, лучне улице, полукружне и кружне тргове и неправилне парцеле и блокове. 8 Језгро Колоније чиниле су садашње улице Љубе Стојановића, Стојана Новаковића и Јаше Продановића. Касније се проширила и на остале улице које је данас чине, а данас је омеђена улицама Цвијићевом, Здравка Челара, Митрополита Петра и Деспота Стефана (Сл. 1). Да би обезбедили смештај за себе и своје породице, група професора је узела кредит од Државне хипотекарне банке, изабрала подручје на коме ће бити изграђено насеље и поверила задатак Техничком бироу. На том месту су били повртњаци који су припадали Зорки Селаковић, а нешто 29 5 H. Ebenezer (1898): To-Morrow: a Peacful Path to a Real Reform, London; Howard Ebenezer (1902): Garden Sities of To-Morrow, London 6 H. Ebenezer, Исто; мр Драгана Ћоровић, наведено дело, стр Исто стр М. Димић (1999): Професорска колонија, ГМГБ 45 46, Београд, стр. 72.

34 Бојан Бојанић, АУ36/2012/страна 27-35/ Да ли је нарушен концепт вртног града урбанизам и архитектура у Професорској колонији даље и циглане. 9 Локацији која је изабрана погодавала је идеја о изградњи кланице, низводно Дунавом према Карабурми, као и планирана, према Генералном плану Београда из год., индустрија на Ади Хуји. Према попису улица за град Београд, тада је постојала само Кнез Милетина улица, a још пре тога Вишњички пут. 10 Граничне улице према данашњој Професорској колонији биле су Далматинска и Таковска улица, а Старине Новака се завршавала у Далматинској (Сл. 2, 3, 4, 5, 6). Постојао је проблем са називима нових улица, пошто су професори желели да се имена улица дају само заслужним људима српске науке, а називе је давала полиција, која није много марила за то. Плацеви и изградња били су скупи, пошто је требало за сваку кућу издвојити око тадашњих динара, што је било превише за скромне зараде универзитетских професора, тако да су у многим објектима постојала два стана. Један је био за власника, а други за издавање, којим би се отплаћивао дуг Хипотекарној банци. Сл. 2. Чарли Чаплина, из колекције Милоша Јуришића Fig. 2. Charlie Chaplin s street, from the collection of Miloš Jurišić Сл. 3., 4. Чарли Чаплина, из колекције Милоша Јуришића Fig. 3., 4. Charlie Chaplin s street, from the collection of Miloš Jurišić 30 Сл. 5. Цвијићева од Јаше Продановића, из колекције Милоша Јуришића Fig. 5. Cvijićeva from Jaše Prodanovića, from the collection of Miloš Jurišić 9 Б. Максимовић, Б. Којић и Б. Несторовић (1971): Историја Београда, Двадесети век, Књига 3, Београд, Просвета, стр М. Јовановић Стојимировић (1971): Силуете старог Београда, Београд, Просвета, стр. 84.

35 Бојан Бојанић, АУ36/2012/страна 27-36/ Да ли је нарушен концепт вртног града урбанизам и архитектура у Професорској колонији Сл. 6. Стојана Новаковића, из колекције Милоша Јуришића Fig. 6. Stojana Novakovića, from the collection of Miloš Jurišić Изградња инфраструктуре, међутим, није ишла глатко. Канализацију су житељи будуће Професорске колоније морали да ураде о свом трошку, с тим да постављање изврши Канализациони одсек, а да по постављању она припадне граду. Проблема је било и са улицама, пошто су оне биле просечене, али нису биле калдрмисане, тако да су, када је кишило, биле блато, а када се оно осуши, била је прашина. 11 Најзад, од год. колонија је повезана градским превозом са Железничком станицом, трасом која је ишла Немањином, Улицом Кнеза Милоша и Таковском до Професорске колоније. Оснивачи Професорске колоније, да цитирамо Мирославу Димић из њеног рада Професорска колонија изградња и њени оснивачи, били су четрдесет и два професора са Филозофског, Пољопривредно-шумарског, Техничког, Правног, Теолошког и Медицинског факултета, као и Даница Милосављевић која је радила у Министарству грађевина М. Димић, нав. дело стр. 73, др Хенрик Барић ( ), лингвист, професор Филозофског факултета; др Фехим Барјактаревић ( ), оријенталист, професор Филозофског факултета; др Милан Будимир ( ), класични филолог, професор Филозофског факултета; Петар Булат ( ), етнограф и филолог, професор Филозофског факултета; Јулије Вагнер ( ), ентомолог, професор Пољопривредно-шумарског факултета; др Винко Витезица ( ), историчар књижевности, професор Филозофског факултета; др Љубиша Глишић ( ), ботаничар, професор Филозофског факултета; Милан Дражић ( ), инжењер, професор Техничког факултета; др Иван Ђаја ( ), физиолог, професор Филозофског факултета; др Живојин Ђорђевић ( ), биолог, професор Филозофског факултета; Винко Ђуровић ( ), инжењер, професор Техничког факултета; др Јован Ердељановић ( ), етнолог, професор Филозофског факултета, академик; др Александар Јовановић ( ), економист, професор Правног факултета; др Драгољуб Јовановић ( ), правник и политичар, професор Правног факултета; Светозар Јовановић ( ), архитекта, професор Техничког факултета; др Младен Јосифовић ( ), биолог, професор Пољопривредно-шумарског факултета, академик; др Радивоје Кашанин ( ), математичар, професор Техничког факултета; др Димитрије Коњев ( ), ветеринар, професор Пољопривредношумарског факултета; др Александар Леко ( ), хемичар, професор Техничког факултета; др Борислав Лоренц ( ), филозоф, професор Теолошког факултета; др Милан Луковић ( ), геолог, професор Техничког факултета, академик; др Јован Марков (?- 1944), ветеринар, професор Пољопривредно-шумарског факултета; др Милутин Миланковић ( ), математичар, професор Филозофског факултета, академик; др Танасије Митровић ( ), биолог, професор Пољопривредно-шумарског факултета; др Јеврем Недељковић ( ), лекар, професор Медицинског факултета; др Виктор Новак ( ), историчар, професор Филозофског факултета, академик; др Тадија Пејовић ( ), математичар, професор Филозофског факултета; др Владимир К. Петковић ( ), геолог, професор Техничког факултета, академик; др Богдан Поповић ( ), књижевни критичар и естетичар, професор Филозофског факултета, академик; др Васиљ Поповић ( ), историчар, професор Филозофског факултета; др Душан Поповић ( ), историчар и социолог, професор Филозофског факултета; др Павле Поповић ( ), књижевни критичар, професор Филозофског факултета; Миливоје Ракић, инжењер, професор Техничког факултета; др Никола Салитков ( ), математичар, професор Филозофског факултета; Иван Свишчев ( ), инжењер, професор Техничког факултета; др Синиша Станковић ( ), биолог, професор Филозофског факултета, академик; др Павле Стевановић ( ), историчар књижевности, професор Филозофског факултета; Јован Томић ( ), минеролог, професор Техничког факултета; Живко Туцаковић ( ), инжењер, професор Техничког факултета; др Владимир Ћоровић ( ), историчар, професор Филозофског факултета; Урош Џонић ( ), историчар књижевности, професор Филозофског факултета и Милан Злоковић ( ), архитекта, професор Техничког факултета, који је одустао и купио плац за градњу на Котеж Неимару. 31

36 Бојан Бојанић, АУ36/2012/страна 27-35/ Да ли је нарушен концепт вртног града урбанизам и архитектура у Професорској колонији Физичка структура колоније Данас колонија заузима простор од 23 хa, док је у време када је формирана имала само 7 хa. 13 Паркови и тргови се такође појављују у структури колоније и налазе се у улицама Османа Ђикића и Стојана Новаковића, а зелене површине у оквиру Радничких павиљона. Целином доминирају приземне куће и једноспратнице са малим баштама које су задовољавале потребе тадашњих житеља. (Сл. 7, 8, 9). Половина наручилаца изабрала је типске, а друга половина индивидуалне пројекте. Типске куће су грађене у два облика: једноставне и сложене основе. Куће једноставне основе су биле подужне, приземне, са две собе које гледају на улицу, у које се улазило из предсобља, а у дворишном делу су се налазили: соба, кухиња, тоалет и помоћне просторије. Куће сложене основе биле су спратне и имале су по један стан у приземљу и на спрату. Њих можемо поделити у две подваријанте. Прва је истоветна са оном просте основе с тим што се у дворишном делу поред собе налазило степениште које је водило на спрат. Друга подваријанта имала је две собе с улице, степениште за спрат у средишњем делу и кухињу и помоћне просторије у дворишном делу. 14 Куће индивидуалних пројеката такође су једноставне и сложене основе, тако да су прве сличне типским, а сложене основе имају предсобље, уоквирено собама са три или четири стране. 15 Стилски израз ових грађевина ничим не одскаче од уобичајених грађевина тог доба. Фасаде су са великим уоквиреним прозорима, а хоризонтална подела је са плитким венцима. 16 Додаци су балкони, терасе и еркери, који су варирали од пројекта до пројекта. Тек са каснијим проширењем Kолоније појављују се грађевине које својим стилским одликама указују на имовинско стање, као и укус обогаћеног становништва. Сл. 7. Стојана Новаковића, фото аутора Fig. 7. Stojana Novakovića, the author s photo Сл. 8. Јаше Продановића и Стојана Новаковића, фото аутора Fig. 8. Jaše Prodanovića and Stojana Novakovića, the author s photo 32 Сл. 9. Стојана Новаковића, фото аутора Fig. 9. Stojana Novakovića, the author s photo Сл. 10. Илирска 3, фото аутора Fig. 10. Ilirska 3, the author s photo 13 Д. Ћоровић, нав. дело, стр В. Камилић, нав. дело стр Исто стр Исто стр. 60.

37 Бојан Бојанић, АУ36/2012/страна 27-35/ Да ли је нарушен концепт вртног града урбанизам и архитектура у Професорској колонији Модерна у Професорској колонији Поред Светозара Јовановића, као пројектант породичних кућа у колонији помиње се и Петар Крстић, 17 који је заједно са својим братом Бранком изградио вилу Стјепе Кобасице у Улици Османа Ђикића 24 у стилу модерне. Архитекте Крстићи, кубоидну зграду решавају прочишћеним стилским одликама, стварајући хоризонталну поделу сведеним венцима, док прозорски отвори супротстављају пуно и празно на фасади. Куће су такође пројектовали Драгиша Брашован и Милутин Борисављевић, који је пројектовао кућу у Улици Стојана Новаковића. Требало би свакако истаћи да је првобитно и Милан Злоковић 18 у Професорској колонији планирао да изгради кућу за своје потребе и издавање, али се ипак определио за Котеж Неимар, на наговор инвеститора Јосифа Шојата. Међутим, неколико година касније, тачније пред сам распад ГАМП-а, 19 Злоковић је, у стилском маниру Лосових дела, изградио вилу Прендић у Улици Османа Ђикића 20, која у основи приземља садржи елементе "просторног плана". 20 Наиме, др Зоран Маневић је упоређује са прашком Молер хаус из год. и бечком Молер хаус из год., у којима види узоре за његово дело (Сл. 10, 11, 12, 13, 14). Душан Бабић, такође члан Групе архитеката модерног правца, пројектовао је вилу у Професорској колонији. То је модернистичка зграда Јелене Плеван у Улици Османа Ђикића 9, чије је просторно решење урађено у слободнијем духу. Још један од модерниста оставио је трага у градњи насеља. То је Бранислав Којић, који је на вили Светислава Мародића, у Илирској 3, користио разуђену кубичну форму грађевине, са широким надстрешницама и неконструктивистичким стубовима на којима доминира пространа тераса. Сл. 11. Љубе Стојановића, фото аутора Fig. 11. Ljube Stojanovića, the author s photo Сл. 12. Османа Ђикића 9, фото аутора Fig. 12. Osmana Đikića 9, the author s photo Сл. 13 Османа Ђикића 20, фото аутора Fig. 13. Osmana Đikića 20, the author s photo Сл. 14. Османа Ђикића 24, фото аутора Fig. 14. Osmana Đikića 24, the author s photo З. Маневић (1979): наведено дело, Београд, стр М. Ђурђевић (1991): Живот и дело архитекте Милана Злоковића, ГМГБ 38, Београд, стр Група архитеката модерног правца настала год. са идејом да пропагира идеје модерног правца у обликовању зграда, коју су основали Милан Злоковић, Душан Бабић, Јан Дубови и Бранислав Којић, под утицајем светских токова, а која је престала са постојањем године. 20 Б. Бојанић (2010): Искуства урбанизма модерне са освртом на Професорску колонију, ДАНС 68, Нови Сад, стр. 187.

38 Бојан Бојанић, АУ36/2012/страна 27-36/ Да ли је нарушен концепт вртног града урбанизам и архитектура у Професорској колонији Касније, год. изграђени су Раднички павиљони, које уоквирују улице Цвијићева, Здравка Челара и Јаше Продановића (Сл. 15). Пројектант је био Бранко Максимовић. Раднички павиљони, који се налазе у оквиру колоније, према аутору књиге Вртни град у Београду, мр Драгани Ћоровић, пример су остварења идеје вртног града, пошто су, као што сам назив каже, пројектовани за радничку класу, али ми не заступамо ту тезу, јер су високе спратности и, мада заступају идеју социјалног становања из времена у коме су настали, више личе на руске градове из периода реалсоцијализма, који у основи имају неку другу идеју. 21 Сл. 15. Раднички павиљони, снимак из авиона, www. Bing. com /maps/ Fig.15. Workers pavilion, the aeroplane photo, www. Bing. com /maps/ 34 Хемпстед данас Слично Професорској колонији, и насеље Хемпстед, планирано као вртни град, а данас предграђе у северном Лондону, насељено је имућнијим становништвом. Инвеститор, дама Хенријет Барнет, планирала је то насеље са позиције бескласног друштва, које је по идеји било близу Хауардовог концепта. 22 Можда би најприкладније било тумачити га и поредити са Професорском колонијом (или обрнуто), због урбанистичких решења улица и паркова која су слична, као и због социјалног састава житеља. Постоје и разлике, које се огледају у томе да Хемпстед има своју самосталност као целина, са свим потребним садржајима, док је колонија само насеље везано својим потребама за град. Поред тога, Хемпстед је и даље предграђе у Лондону, са свим предностима које та позиција са собом носи, а Колонија је део града, и то један од централних. Хемпстед је данас потпуно уклопљен у структуру Лондона, 23 како организационо тако и инфраструктурно. Удаљен је 6,5 км од Черинг кроса и спада у спољни прстен Лондона. Познат је као стециште интелигенције уметника, музичара, писаца, углавном либералног опредељења. Био је, такође, егзил за Руске емигранте као и људе који су побегли из нацистичке Европе. Ту се данас налазе најскупље куће у Лондону, а на том подручју се налази највећи број милионера у целој Енглеској. У њему се налази велика болница, а само насеље је без индустрије. Може да функционише као мали град за себе, независно од Лондона и сачињен је од великог броја породичних кућа са интересантном архитектуром. Унук сер Николаса Певзнера описује га као место са великим бројем улица које нису постављене праволинијски, и великим бројем пасажа који пружају лепе видике. 24 Као и Професорска колонија, богат је зеленилом великим површинама под парковима (Сл. 16, 17, 18, 19). Са центром Лондона повезан је великим бројем аутобуских линија, као и двема линијама метроа, од којих се једна станица налази на највећој дубини у целокупној мрежи градских метро станица. 21 Добар рад Драгане Ћоровић коришћен је без намере да се због неслагања у једном делу дезавуише, већ само да се интересовање за ту проблематику надогради. Навођење имена власника кућа и њихових адреса из рада Мирославе Димић било је у функцији социолошког оплемењивања приказа. Поред тога, Павиљони се не уклапају у наш став да по својим предиспозицијама Професорска колонија има сличности са Хемпстедом и становањем у ниским зградама за богатије становништво. 22 Д. Ћоровић, нав. дело, Wikipedia, Hempstead 24 Исто

39 Бојан Бојанић, АУ36/2012/страна 27-35/ Да ли је нарушен концепт вртног града урбанизам и архитектура у Професорској колонији Сл. 16. Hampsted. Wikipedia Сл. 18. Hampsted. Hempstead underground, Wikipedia Сл. 17. Hampsted. Keats house, entrance, Wikipedia Сл. 19. Hampsted. Wikipedia Закључна разматрања Циљ који су имали вртни градови делимично је реализован у Србији (нека насеља у Београду и Колонијa у Крагујевцу), с тим што су они у Енглеској били планирани за социјално угрожено становништво, док је у Београду то решено тако да имућнији чланови сами подижу куће. Поред споменутих Павиљона, постоје и појединачни објекти настали после год., али их ми нисмо спомињали јер се они налазе на рубовима насеља. Ту свакако спада и велики блок зграда на углу Деспота Стефана и Митрополита Петра који не припада Професорској колонији, али је због визуелног ефекта битно нарушава, тако да утиче на општи утисак о Колонији. Поменути блок зграда битно нарушава сам концепт вртног града, па иако је град живи организам који се развија и мења, важно је у појединим деловима града контролисати планирање спратности. Сама конзервација вртног града не би била решење, али став који заступамо јесте да је са ниским зградама могла да се постигне попуна ткива. Високе зграде у центру представљају ружење структуре града, и чине да се поставља питање да ли све што је замишљено и спроведено у прошлим временима мора бити идејно уништено, без критичког разматрања. Са друге стране, видимо на примеру Хемпстеда да се ниским кућама задржава идеја вртног града који је уклопљен у целину, и није од ње изолован, у овом случају у питању је Лондон. Поред чињенице да је у време формирања Колонија била предграђе Београда, данас је заједно са другим насељима, поменутим на почетку рада, можемо посматрати као оазу у центру града. Многи од угледних професора који су становали у Колонији оставили су значајан траг у српској науци, док је велики број уживао и светску репутацију. Међу њима има и оних којима се наше друштво није одужило на достојан начин. Једина до сада заштићена кућа, као појединачни споменик културе, од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда, јесте Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, који се налази у Улици Љубе Стојановића, и она је проглашена за културно добро. Данас Професорска колонија ужива претходну заштиту, у оквиру просторне целине Стари Београд, Завода за заштиту споменика културе града Београда, а границе које је одређују су Цвијићева, Здравка Челара и део Деспота Стефана и Митрополита Петра без блока зграда на њиховом углу. Литература: Bojanić, B. (2010): Iskustva urbanizma moderne sa osvrtom na Profesorsku koloniju, DaNS 68, str. 66. Bogunović, G. S. (2005): Arhitektonska enciklopedija Beograda, Knjiga 2, Beograd, Beogradska knjiga Dimić, M. (1998, 1999): Profesorska kolonija, GMGB 45-46, str. 73,74. Đurđević, M. (1996): Petar i Branko Krstić, Beograd, RZZSK Đurđević, M. (1991): Život i delo arhitekte Milana Zlokovića, GMGB 38, str Jovanović Stojimirović, M. (1971): Siluete starog Beograda, Beograd, Prosveta Kamilić, V. (2010): Svetozar Jovanović, (master rad 25), Beograd, Filozofski fakultet Maksimović B., B. Kojić, B. Nestorović, (1971): Istorija Beograda, Dvadeseti vek, Knjiga 3, Beograd, Prosveta, str Marković, R. I. (2007): Zgrada Ministarstva saobraćaja u Beogradu arhitekte Svetozara Jovanovića, GMGB 54, str Manević, Z. (1981): Jan Dubovi Naši neimari, Izgradnja 3. Manević, Z. (1979): Pojava moderne arhitekture u Srbiji, (doktorska disertacija), Beograd, Filozofski fakultet Manević, Z. (2008): Leksikon srpskih neimara, Beograd, Građevinska knjiga Milašinović Marić, D. (2001): Arhitekta Jan Dubovi, Beograd, Zadužbina Andrejević Ebenezer, H. (1898): To-Morrow: a Peacful Path to a Real Reform, London Ebenezer, H. (1902), Garden Sities of To-Morrow, London Ćorović, D. (2009): Vrtni grad u Beogradu, Beograd, Zadužbina Andrejević Wikipedia, Hempstead 35

40 Н аучни радови UDK BROJEVI: ( ) ; ( ) ID BROJ: Прегледни рад, DOI: /arhurb G СТАЊЕ, ПЛАНИРАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ЈОДНЕ БАЊЕ У НОВОМ САДУ Вук Гарача*, Невена Ћурчић*, Светлана Вукосав* рад примљен: јуна 2012, рад прихваћен: септембра Апстракт Рад третира простор Јодне бање у Новом Саду, који се у највећој мјери поклапа са простором Футошког парка, чинећи са њим нераскидиву цјелину. Основни проблем у функционисању Јодне бање јесте чињеница да у формално-правном смислу бања више не постоји, а у просторном смислу још увијек постоје сви њени елементи. У том смислу, предмет рада је простор Јодне бање, који обухвата Специјалну болницу за реуматске болести, Хотел Парк, Спортски центар Сајмиште и Футошки парк који их све обједињује. Питање планирања Јодне бање, као савременог градског рекреативног, спа и туристичког центра, представља циљ овог рада. У ту сврху неопходно је било приказати историјску позадину настанка и развоја Јодне бање, сагледати стање у коме се налази, критички анализирати просторне планове који је третирају и дати конкретне приједлоге за њено уређење и опремање. Кључне ријечи: стање, планирање, уређење, Јодна бања, Нови Сад STATE, PLANNING AND DESIGN OF JODNA SPA IN NOVI SAD Abstract The paper treats the area of Jodna spa in Novi Sad, which largely coincides with Futoški park, making with it the indissoluble unity. The main problem in the functioning of the Jodna psa is the fact that in legal sense Jodna spa does not exists, and in spatial sense there are still all of its content. The case of the paper is Jodna spa area, which includes the Special Hospital for Rheumatic Diseases, Hotel "Park", Sports Center "Sajmište" and Futoški park, which integrate them. The question of the Jodna spa planning, as well as the modern city recreation, spa and tourist center, is the goal of this paper. For this purpose it was necessary to show the historical background of the development of Jodna spa, to make the assessment of the state, critically analyze spatial plans which treat it and provide concrete suggestions for its design and equipping. Keywords: assessment of the state, planning, development, Jodna spa, Novi Sad Увод Новосадска Јодна бања риједак је примјер интегрисаности некада значајног бањског комплекса у градско ткиво. У вријеме настанка објекта, мјесто на коме је он изграђен сматрало се периферијом Новог Сада. Јодна бања је дуго функционисала као бања у правом смислу те ријечи и као таква имала све функције једне бање: здравствено-љечилишну, спортско-рекреативну и туристичку. Здравствено-љечилишна функција примарно се заснивала на природним својствима воде, а секундарно и на различитим терапијским процедурама које нису садржале природну компоненту. Спортскорекреативна функција заснивала се на рехабилитацији кроз пасиван одмор, активан одмор и спорт, а туристичка на угоститељској дjелатности кроз присуство хотела, ресторана и пансиона. У протеклих четрдесетак година, Јодна бања функционише као Специјална болница за реуматске болести Нови Сад, при чему је њена основна природна компонента потпуно занемарена, а функције бање разједињене. Тако, бања у функционалном смислу не постоји. Због тога се, као и због просторне ограничености на Футошки парк и његову непосредну околину, у њеном развоју не може примијенити концепт просторних индикатора бањског туризма у регионалном туристичком смислу (Xелбxић и Базиг, 2010), нити говорити о планирању и управљању предјелима бањских мијеста (Црнчевић и сарадници, 2010), већ инсистирати на развоју класичног градског рекреативног, спа и љечилишног комплекса. * УНС, ПМФ Департман за географију, туризам и хотелијерство Трг Доситеја Обрадовић 3, Нови Сад

41 Вук Гарача, Невена Ћурчић, Светлана Вукосав, АУ36/2012/страна 36-43/ Стање, планирање и уређење Јодне бање у Новом Саду НАСТАНАК И РАЗВОЈ Новосадска јодна бања настала је год., приликом бушења првог артешког бунара, на простору некадашње Футошке шуме, за потребе водоснабдјевања Новог Сада. На дубини од 193 m појавила се термо-минерална јодна вода, температуре 24,6 С и издашности 300 l/min. Сецесијска зграда Јодне бање завршена је године. Године утврђен је тачан хемијски састав воде, а првих година ХХ вијека Варошко купатило биљежи годишњи промет од посјетилаца. Експолатација минералне воде за пиће почела је год., када је отворена фабрика за флаширање природне воде (Кекић и сарадници, 1999). Због све већег интересовања, Савет града одлучио је да изгради хотел уз зграду купатила. Хотел, који је пројектовао Ђорђе Табаковић, завршен је године. У то вријеме купалишна зграда је имала 43 кабине, са кадама првог и другог разреда, три базена, као и одјељења за специјалне терапијске процедура: електро, фото, крио, хелио, фанго и физио терапију (Давидовац, 1933). Послије ослобођења год., зграде Бање су служиле за потребе санитета армије, а потом су национализоване. Од тог периода, па све до год., Јодна бања је пословала као здружена угоститељско-здравствена, а послије тога као искључиво здравствена установа (Јовановић, 1982). На локалитету Футошки парк отворено је седам бушотина, чија вода има исте, или веома сличне, физичко-хемијске карактеристике (Лашков, 1978). Године од Бање остаје само назив, јер од тог периода почиње да дјелује без природног фактора у лијечењу. Држава је препознала историјске, културне и умјетничке вриједности комплекса Варошког јодног купатила, које је год. проглашено за споменик културе (Девечерски и остали, 2007). Карта бр. 1. Постојеће стање објеката и површина на простору Јодне бање Map No.1. State of the structures and surfaces of Jodna spa area Извор: Вук Гарача, на основу личног увида у стање на терену ЗАТЕЧЕНО СТАЊЕ На подручју Специјалне болнице за рехабилитацију постоји неколико објеката: централна бањска зграда, стари хотел Парк, зграда турског купатила са базеном и кадама, котларница и помоћни објекат, што све заједно чини комплекс Јодне бање у ужем смислу, затим нови хотел Парк, Спортски центар Сајмиште, Футошки парк, четврт вила и Дечја болница, Дом за стара лица и једна основна школа. Њихов положај и приближна површина виде се на Карти бр. Специјална болница за реуматске болести Комплекс Јодне бање Комплекс Специјалне билнице за реуматске болести чине: централна зграда, стари хотел Парк, турско купатило, котларница са димњаком и неколико помоћних објеката. Зграда турског купатила није у функцији и пропада, док стари хотел Парк и котларница имају другачију намјену од првобитне. Некадашњи хотел функционише као болнички стационар, сјеверни дио котларнице је преуређен у стамбени простор, док је јужни ван употребе. Једино је централна зграда задржала првобитну функцију. Комплекс Јодне бање захвата површину од 0,94 ha (Таб. 1). У основи централне зграде је извучени кубус са централним холом и дворишним анексом (Сл. 1). Главном фасадом доминира улаз са великом и двије мање, бочне куполе. Богата флорална пластика и детаљи од кованог гвожђа, као и облик куполе, дају неоспоран печат сецесије. Објекат је у одличном стању послије скорашњег реновирања, а у њему су смјештене ординације, сале за терапију и канцеларије љекара и управе (Станчић, 1991). Зграда стационара спојена је са главном зградом, тако да чине јединствену цјелину. Архитектура некадашњег хотела прилагођена је главном објекту и грађена је у стилу академизма (Сл. 2). Објекат је покривен мансардним кровом, а архитектонски елементи који су посебно наглашени јесу еркери на крајевима ходника, плитке терасе у низу на првом спрату, као и више наглашених парапета на другом спрату. Објекат је реновиран прије 4 5 година, што индицира његово добро стање. У приземном дијелу су ординације, а на спратовима болничке собе (Оп. цит). Паркови Гробља Болнички садржаји Хотели 37 Виле Спортски терени Школе Старачки дом

42 Вук Гарача, Невена Ћурчић, Светлана Вукосав, АУ36/2012/страна 36-43/ Стање, планирање и уређење Јодне бање у Новом Саду Зграда котларнице је самостални слободностојећи објекат ког одликује једноставна архитектура индустријских објеката са почетка XX вијека, а мансардни кров га повезује у стилску цјелину са осталим објектима. У непосредној близини котларнице је високи димњак (Сл. 3). Са централним објектом повезана је и зграда турског купатила (Сл. 4), која је посједовала централни базен, као и неколико када. Унутар ње налазиле су се туш-кабине, кабине за пресвлачење, као и сауна и просторије за масажу. Зграда је рађена у стилу еклектике и никада није у потпуности завршена. Објекат није у функцији од год., од када интензивно пропада. По ободу централног објекта смјештени су помоћни објекти који служе за потребе одржавања и као стамбене просторије, али немају битних архитектонских обиљежја. Сви објекти, осим главног, у изузетно су лошем стању и нису у функцији (ПДР Футошког парка, 2005). Комплекс Специјалне болнице за реуматске болести је, као правни и просторни субјекат, физички одвојен од Футошког парка жељезном оградом и у појединим дијеловима бујном вегетацијом, па му је могуће прићи једино преко капије из улице Николе Тесле. На тај начин је и функционално и визуелно Јодна бања одвојена од парка као рекреативне површине. Сл.1. Сл.2. Сл.3. Сл Спортски центар Сајмиште Други важан комплекс, који доприноси спортско-рекреативној функцији Бање, јесте Спортски центар Сајмиште (Сл. 5). Комплекс се налази на m 2 (Таб. 1) и састоји се од комплекса базена (олимпијски, дјечји и базен за бебе), клизалишта, аутоматске куглане са четири терена, спортске дворане од m2, спортске амбуланте и пословног простора. Пратећи простори су трибине са угоститељским простором, гардеробама и јавном телефонском говорницом. СЦ Сајмиште у свом саставу посједује и низ отворених спортских терена. Ријеч је о травнатом фудбалском терену, два асфалтна терена за рукомет и одбојку, кошаркашком терену, девет тениских терена и трим стази (ПДР СЦ Сајмиште, 2000). Посебну

43 Вук Гарача, Невена Ћурчић, Светлана Вукосав, АУ36/2012/страна 36-43/ Стање, планирање и уређење Јодне бање у Новом Саду вриједност овог спортско-рекреативног центра представља комплекс отворених базена, који, у пуном смислу те ријечи, употпуњују рекреативне садржаје цјелокупног бањског комплекса. Табела бр. 1. Приказ површина Јодне бање и њиховe намијенe Table No. 1. Surfaces of Jodna spa and its purpose Извор: ПДР Футошког парка, 2005, ПДР СЦ Сајмиште, Футошки парк Едукат. и угоститељ. центар Специјална болница Хотел Парк Спортски центар Сајмиште 8,71 hа 0,21 hа 0,94 hа 3,45 hа 4,8 hа Сл.5. Сл.6. Сл.7. Сл.8. Хотел Парк На сјеверном ободу Футошког парка налази се нови хотел Парк (Сл. 6). Хотел је изграђен год., а изградњом новог блока год. хотел је значајно проширен, тако да посједује m 2 затвореног простора, велике баште и паркинг (ПДР Футошког парка, 2005). Укупна површина коју окупирају хотелски садржаји износи 3,45 ha (Таб. 1). Хотел је приватизован год., када почиње потпуна реконструкција, до нивоа услуга од 5 звјездица. Хотел Парк има на располагању 222 собе, ресторан Парк, Титов салон, бал дворану, банкет салу, конгресни центар од 7 сала укупног капацитета 1200 мјеста, као и спа центар са затвореним базеном, сауном, соларијумом, теретаном и просторијама за масажу. Футошки парк Футошки парк је настао год., по пројекту Армина Пеца Млађег (Црнојачки и Нинић-Тодоровић, 1987). До Другог свјетског рата парк је био стециште културних 39

44 Вук Гарача, Невена Ћурчић, Светлана Вукосав, АУ36/2012/страна 36-43/ Стање, планирање и уређење Јодне бање у Новом Саду манифестација, приредби и омиљено састајалиште грађана. Током рата оштећени су објекти Јодне бање и флора парка. Од вриједнијих стабала, до данас је очуван извјестан број примјерака калифорнијског либоцедра, мечје лијеске, платана, мочварног чемпреса, бијеле тополе и сребрнолисне липе. Од год, парк је претрпио многобројне промјене (Нинић-Тодоровић и остали, 2008). Укупна зелена површина парка износи m 2, од чега на травнате површине отпада m2, на шибље m2, перене m2, цвијетне гредице 650 m2 и засаде ружа 124 m2. Од укупне површине травњака, m2 припада језеру, у којем је вода присутна у периоду обилних падавина и вишег нивоа подземних вода, док стазе покривају 1.434,85 m2. Остала површина, која припада парку, а налази се под објектима који су његов саставни дио, износи m2 (ПДР Футошког парка, 2005). Парк захвата површину од 8,71 hа (Таб. 1). Због својих културно-историјских, васпитно-образовних, рехабилитационих, естетско-обликовних, урбанистичкопросторних и санитарно-хигијенских функција и вриједности, стављен је под заштиту рјешењем о претходној заштити Футошког парка (Службени гласник Републике Србије, бр. 23/2005), као природно добро 3. категорије. Парк има нову расвјету, мада би њен интензитет могао бити много јачи. Стазе за шетњу налазе се у изразито лошем стању, тако да се њима, на појединим мјестима, не може ходати. Парковски мобилијар и комунални објекти (клупе, корпе за отпатке, јавне чесме) веома су проријеђени, а велики број њих нема више употребну вриједност. Језеро које се налази у дијелу парка према Футошкој улици, потпуно је неуређено и обрасло барском вегетацијом, тако да се водено огледало не види (Сл. 7). Мало је познато да се у Футошком парку налази неколико извора термо-минералне јодне воде, али ни један није у функцији, нити естетски уређен (Сл. 8). Четврт вила Уз источни, сјеверни и југозападни обод парка простире се четврт приватних луксузних кућа вила (Сл. 9). Неколико улица се издваја као посебан архитектонски комплекс и као такве, заједно са Футошким парком и комплексом Јодне бање, чине цјелину. Ријеч је о улицама др Хемпта, Николе Тесле, Ђорђа Бешлина, Пере Добриновића, Ненада Митрова, Паје Јовановића, Милана Петровића, Уроша Предића, док улице Боре Продановића и Хероја Тепића ограничавају тај комплекс. Четврт вила, послије год. губи свој луксузни карактер, функцију љетњиковца и одмаралишта, а посебно карактер мјеста гдје се окупља висока класа. Објекти су временом пропадали, а исту судбину су доживјеле и баште, дворишта и окућнице. Оваква ситуација је још увијек актуелна. Фасаде на вилама махом су у лошем стању, а дворишта су зарасла у коров и претворена у складишта и паркиралишта. Поједини објекти су и напуштени, или тако дјелују. Не треба посебно истицати колики је значај вила и њихове архитектуре за стварање идентитета бања (Марић и сарадници, 2009). ПЛАНИРАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА ЈОДНЕ БАЊЕ Планирање и урећење посматраног простора регулисано је Планом детаљне регулације Футошког парка (Службени лист Града Новог Сада, број 18/2005) и Планом детаљне регулације Спортског центра Сајмиште (Службени лист Града Новог Сада, број 11/2000, 14/2007), а дијелом који се односи на четврт вила Генералним планом Града Новог Сада до године (Службени лист Града Новог Сада, број 39/2006). Комплекс Специјалне болнице за реуматске болести Први пројекат изградње нових и обнове постојећих објеката израдио је РО План изградње Новог Сада, а усвојила га је Скупштина града Новог Сада године. Том приликом планирана је изградња савремног терапеутског блока на мјесту котларнице и турског купатила, што би омогућило повезивање туристичко-рекреативних и угоститељских објеката, који већ постоје у непосредној близини. Поред осталог, планирано је и одјељење за хидротерапију са десет специјалних када, два базена димензија 2 х 6 m и једним јодним базеном. Пацијентима и гостима били би доступни и садржаји као што су сауна, турско купатило, Сл.9. Сл

45 Вук Гарача, Невена Ћурчић, Светлана Вукосав, АУ36/2012/страна 36-43/ Стање, планирање и уређење Јодне бање у Новом Саду сала за масажу, фризерски салон, продавница ортопедских помагала, јавна телефонска говорница, продавница дневне штампе, као и угоститељски блок са кафаном и рестораном. Поред медицинског блока, била је планирана и изградња смјештајних капацитета који би располагали са 150 лежајева. ПДР Футошког парка такође предвиђа реконструкцију и ревитализацију постојећих објеката (базена и главног бањског објекта) и изградњу новог објеката (умјесто старих дотрајалих објеката), што би требало да заокружи комплекс Јодне бање. У вези са тим, Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада доставио је мишљење да је неопходно уклањање бесправно подигнутих објеката и адаптираних зграда уз сјеверну и западну границу парцеле, као и објекта котларнице, која није у функцији, уз услов да нови објекат својом архитектуром, габаритом и висином не угрожава непокретно културно добро, као ни његову видљивост и приступачност. Планом је још предвиђено да нови објекат буде повезан приземним анексом са објектом базена (турско купатило) и посредно топлом везом са главним објектом, те да главни улаз у објекат буде са сјеверне стране из Футошког парка, а колски из Улице Николе Тесле. Намјена новог објекта мора бити усклађена са намјеном главног објекта, а цијели комплекс треба да буде обликован и повезан са Футошким парком у неодвојиву цјелину без ограда и препрека. ПДР је у просторном складу са поменутим пројектом, па се претпоставља да ће и у функционалном смислу бити задржани сви планирани туристички и угоститељски елементи. Футошки парк Футошки парк представља основну рекреативну површину Јодне бање и спону између свих субјеката који се налазе на њеном простору, из ког разлога треба обратити посебну пажњу на уређење и опремање ове јединствене зелене површине. Прошло је много времена од посљедње реконструкције зелене биомасе парка год., па би требало на основу културно-историјске грађе и првобитног пројекта парка извршити реконструкцију арихтектонскограђевинских елемената, чишћење и реконструкцију језера и ревитализацију биљног материјала. Такође, потребно је направити пројекат обнове мобилијара и комуналних објеката и стаза, како би парк поред биоеколошке добио и рекреативну функцију. ПДР Футошког парка предвиђа активирање старих артешких бунара, којих је седам на простору парка, као и њихово надсвођавање атрактивним надстрешницама од транспарентног материјала, како би били видљиви и привлачни за посјетиоце парка (Ћурчић, Јовановић, 1999). Ово се посебно односи на први извор Свети спас, који се налази у централном дијелу парка, као и на постављање централне фонтане у дијелу парка од улаза из Хајдук Вељкове улице. Поменути плански документ ипак не узима у разматрање постављање јавних тоалета, који би морали бити саставни дио парковских површина. Недостаје и низ објеката урбаног мобилијара, од којих је планом предвиђено постављање само клупа за одмор, а не и јавних часовника, сандука за пошту и сличних објеката. У парку нема угоститељских, нити културних садржаја, па би отварање кафе-посластичарнице у његовом централном дијелу, уз редовно одржавање музичких и плесних манифестација, било више него корисно за привлачење посјетилаца. У вези са тим, ПДР Футошког парка планира мањи едукативно-угоститељски центар, на површини од 2108 m 2, у централном дијелу парка. Ради се о простору старог артешког купатила, на коме се налазе пословни и помоћни објекти ЈКП-a Градско зеленило, за које је планирана пренамјена у едукативни центар за дјецу. Уз овај објекат налазила се и котларница хотела Парк, која није била у функцији, а планом је предвиђена реконструкција и пренамијена објекта, гдје би угоститељство била основна функција. Међутим, и поред важећег планског и правног документа, извршена је узурпација поменутог простора од стране хотела Парк, при чему су постојећи објекти котларнице и ЈКП-a Градско зеленило порушени новембра мјесеца год., а на њиховим парцелама изграђен je нови објекат у функцији приватног дома за стара лица (Сл. 10). Објекат посједује П+1+М, као и пространо двориште, које је комбинованом жељезно-бетонском оградом издвојено из цјелине Футошког парка, чиме су парк и бања додатно осиромашени за припадајућу површину и планиране функције, а законски и плански акт флагрантно прекршен. Да би се овако атрактивна површина употпунила, неопходна је вода као елемент парковског ансамбла, која у извјесном облику постоји, али током већег дијела године не испуњава своју естетску функцију. Стога ПДР Футошког парка предлаже оживљавање постојеће водене површине у југозападном дијелу парка, његовим продубљивањем, регулисањем и наглашавањем обалске линије језера, као и формирањем водоскока и водених каскада. У том смислу, предвиђено је да линија језера треба углавном да поштује постојеће обрисе, да приступ језеру треба обезбиједити поплочавањем ивице језера и изградњом приступних стаза до језера, при чему је јасно наглашено да није потребно подизати заштитну ограду око језера. Када претходно поменути радови буду окончани, планирано је уношење одговарајуће барске фауне: лабудова, гусака, различитих врста патака и пловки, као што је то случај у Дунавском парку. Слично, када се ради о другим дијеловима парка, треба такође размишљати о уношењу пригодне фауне, која би својим присуством оплеменила простор намијењен одмору, рекреацији и разоноди. На исти начин, на простор парка би могле бити пуштене вјеверице, које ПДР Футошког прака и помиње, али у исту категорију потпадају и паунови, фазани, патуљасти зечеви (зечеви су нарочито распрострањени у парковима широм САД-а) и мање врсте папагаја. 41

46 Вук Гарача, Невена Ћурчић, Светлана Вукосав, АУ36/2012/страна 36-43/ Стање, планирање и уређење Јодне бање у Новом Саду 42 Карта бр. 2. План детаљне регулације Футошког парка у Новом Саду Map No. 2. Detailed regulation plan of Futoški park in Novi Sad Извор: ПДР Футошког парка, 2005, Службени гласник Републике Србије, бр. 23/2005. План још предвиђа да се цијели парк може користити као локалитет на коме ће бити изложена стална поставка умјетничких скулптура значајних стваралаца, али се не поставља питање извора, односно набавке истих. У том смислу би се могла планирати скулпторска умјетничка колонија, која би се одржавала једном годишње на простору парка, па би тако парк постао стециште једне престижне манифестације, као и стални полигон за излагање радова. Када је ријеч о СЦ Сајмиште, потребно је радити на томе да се термо-минерални фактори што прије уведу у употребу. То би значило да се отворени базени овог спортског комплекса пуне термо-минералном јодном водом, чиме би се у значајној мјери поправила ситуација по питању развоја бањског туризма. Када је ријеч о изградњи нових смјештајних капацитета на посматраном простору, треба напоменути да су они планирани у оквиру реновирања комплекса Специјалне болнице за реуматске болести, али би се у наредном периоду могло порадити на активирању приватног смјештаја (соба и апартмана) у вилама по ободу парка. Закључно разматрање Јодна бања у ширем смислу не функционише као туристички центар са интегрисаном угоститељском, љечилишном и рекреативном функцијом, због тога што су субјекти који функционишу на посматраном простору, несинхронизовани у спровођењу сопствених активности и потпуно отуђени једни од других. Ипак, просторне, урбанистичке, па и функционалне вриједности у највећој мјери су сачуване, што уз правилан приступ отвара могућности зa ревитализацију новосадске Јодне бање, као једног од фактора развоја туризма и рекреације на подручју Новог Сада. То подразумијева опсежне активности на планирању и уређењу посматраног простора, a прије свега поштовање законских прописа и планских аката. Узимајући у обзир да планска акта у великој мјери на одговарајући начин третирају посматрани простор, пажњу треба усмјерити, прије свега, на активности око уређења комплекса Специјалне болнице за реуматске болести и Футошког парка, као интегративног фактора између објеката који се налазе на његовом рубу и који у просторном смислу представљају саставне елементе Јодне бање. Поред обнове постојећих објеката у склопу Специјалне болнице и изградње нових на мјесту оних који немају културно-историјску вриједност, важно је, уз болничке и љечилишне, увести и рекреативне садржаје, доступне грађанству и туристима. То би, прије свега, значило обнову праксе употребе термо-

47 Вук Гарача, Невена Ћурчић, Светлана Вукосав, АУ36/2012/страна 36-43/ Стање, планирање и уређење Јодне бање у Новом Саду минералне воде и пелоида, што у савременом бањском туризму представља суштину спа концепта. Иста опаска односи се и на СЦ Сајмиште, који би коришћењем термоминаралне воде из постојећих бушотина, осим рекреативног, представљао и центар здравствене превенције, па тако од локалног, добио шири друштвени значај. Уређење Футошког парка, према важећем планском документу, од круцијалне је важности за његово атрактивирање и активирање, што подразумијева обнову постојећег урбаног мобилијара и комуналних објеката и постављање нових, гдје се посебан акценат ставља на обнову бунара термо-минералне воде и њихово претварање у активне и уређене изворе, наткривене атрактивним сводовима, као и на обнову стаза за шетање. Основни проблем, када је ријеч о Футошком парку, односи се на његову умртвљеност непостојањем одговарајућих угоститељских и културних садржаја на његовом простору, за шта је ПДР Футошког парка нашао рјешење, које још увијек није реализовано и највјероватније неће ни бити, због нелегалне узурпације, за те активности планираног простора. Овоме треба додати и потребу организовања смјештајноугоститељске функције у четврти вила, која са источне стране опасује парк, јер осим хотела Парк, не постоји нити један други угоститељски објекат на предметном простору, који се означава као Јодна бања у ширем смислу њеног значења. Литература Davidovac, Đ. (1933): Vođ po Novom Sadu i okolini, Novi Sad, Slavija Devečerski, G., K. Savić, B. Bobić, (2007): Istorija razvoja službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Vojvodini, Medicinski pregled, sv. 60, br , str Crnčević, T., I.Marić, O. Bakić, (2010): Planiranje i upravljanje predelima banjskih mesta u Srbiji sa posebnim osvrtom na izabrane studije slučaja, Arhitektura i urbanizam 29, str Crnojački, Z., J. Ninić-Todorović (1987): Kulturno-istorijske i ekološko- pejzažne vrednosti Futoškog parka u Novom Sadu, Priroda Vojvodine, 12 14, str Ćurčić, N., G. Jovanović, (1999): The Role of Jodna Spa in the Development of Sanitary Tourism in Novi Sad, Proceedings of the Regional Conference of Geography with the Theme "Danube-Mures-Cris-Tisa Euroregion - Geoeconomical Space of Sustainable Development", West University of Timisoara, Univesity of Novi Sad, Jozsef Atilla University of Szeged, University of Tübingen, str Xelebxić, O., D. Bazik, (2010): Paradigma teritorijalnosti u banjskom turizmu koncept prostornih indikatora, Arhitektura i urbanizam 28, str Generalni plan Grada Novog Sada do godine, Službeni list Grada Novog Sada, broj 39/2006. Jovanović, B. (1990): Osamdesetogodišnjica novosadske Jodne banje, Novi Sad, Medicinski fakultet Kekić, S., B. Bobić, J. Milinov, (1999): Jodna banja: Zavod za reumatizam , Novi Sad, Zavod za reumatizam Laškov, M. (1978): Konzumna eksploatacija novosadske mineralne vode, Zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta 8, str Laškov, M. (1982): Banjski turizam SAP Vojvodine, Prirodnomatematički fakultet, Novi Sad, Institut za geografiju Marić, I., A. Bogdanov, B. Manić, (2009): Arhitektura vila kao elemenat identiteta Vrnjačke Banje, Arhitektura i urbanizam 26, str PDR Futoškog parka, 2005, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 23/2005. PDR SC Sajmište, 2000, Službeni list Grada Novog Sada, broj 11/2000, 14/2007. Stančić, D. (1991): Kompleks Jodne banje u Novom Sadu, Rad muzeja Vojvodine 33, str

48 Н аучни радови UDK BROJEVI: ( ) ID BROJ: Прегледни рад, DOI: /arhurb A ЗГРАДА АУСТРОУГАРСКЕ БАНКЕ У СУБОТИЦИ 1 Викторија Алаџић* рад примљен: новембра 2012, рад прихваћен: децембра Апстракт: Након формирања Аустроугарске монархије формирана је и институција централне Аустроугарске банке са две централне канцеларије, једном у Бечу и другом у Будимпешти. Након тога почеле су да се граде експозитуре Аустроугарске банке широм Угарске. Током прве деценије 20. века изграђено је више десетина објеката, већином према пројектима архитекте Јожефа Хуберта (József Hubert). Предмет овог истраживања је објекат Аустроугарске банке у Суботици који је, за разлику од осталих, урадио архитекта Ференц Рајхл (Raichl J. Ferenc) године. Ова банка као основни узор приликом пројектовања имала је централни објекат банке у Будимпешти, како приликом конципирања фасаде, тако и приликом дефинисања функционалног аспекта објекта, који је осим пословних просторија саме банке садржавао и станове за издавање. Фасада Аустроугарске банке у Суботици такође је кореспондирала са фасадом банке у Будимпешти применом декоративних елемената чија је симболика недвосмислено упућивала на основну функцију објекта као банке и представљала значајно архитектонско остварење у поређењу са другим објектима банака грађеним на просторима Аустроугарске монархије. Кључне речи: архитектура, Аустроугарска монархија, сецесија, зграда банке, Суботица AUSTRO-HUNGARIAN BANK BUILDING IN SUBOTICA Abstract: During the negotiations between Austria and Hungary in 1867 when dual Austro-Hungarian Monarchy was formed, the question of the central bank was not touched to prevent further complications. In 1878, after years of prolonged negotiations, the central bank was successfully transformed into an institute in which Austria and Hungary had an equal share. The "Austro- Hungarian Bank" acted as a central bank for both parts of the Empire. The dualistic character of the institute was characterized by two managements and two head offices in Vienna and Budapest. During first decade of 20 th century it was built few dozens of bank buildings in Hungary and the most important: the central Austro- Hungarian Bank building in Budapest on Szabadság tér 8. Bank building in Budapest was built according to the design made by Ignác Alpár who won the competition. Most of the other bank buildings built throughout Hungary were designed by architect József Hubert, but Austro-Hungarian bank building in Subotica was designed by architect Ferenc József Raichl in Main topic of this paper is research of architecture of Austro- Hungarian Bank Building in Subotica. It is obvious, although smaller in size, that the building was designed according to the main concept of the central bank building in Budapest. Compositions of the both facade applied similar architectural elements, like pillars, projections, attics, plinth and also decorative elements that symbolizes the function of a building. Inner organization of space also corresponds to each other, in both buildings: beside offices there were several apartments for renting. In contrast to other bank buildings in Hungary designed by József Hubert, bank building in Subotica, although made according to the concept of Central Bank building in Budapest represents remarkable and unique architectural masterpiece including all: architectural composition, decorative elements and function of a building. Key words: architecture, Austro-Hungarian Monarchy, art nouveu, bank building, Subotica Увод Сложена друштвено-политичка ситуација у Европи током 19. века, а посебно у Хабсбуршкој монархији, условила је избијање револуције године. И поред пораза револуције и покушаја обуздавања промена, револуционарни процес незадрживо је напредовао. Изградња железнице широм Средње Европе условила је отварање тржишта и незадржив развој економије који је омогућио капитализацију друштва. Хабсбурши двор, притиснут од стране Немачке, као и незадовољством националних мањина поражених год., пристао је год. на формирање дуалистичке државе Аустроугарске са два седишта: Бечом и Будимпештом. Требало је након тога створити заједничка министарства спољних послова и одбране као и заједничко министарство финансија које би намиривало њихове трошкове. 2 Током преговора између представника Аустрије и Мађарске питање централне банке није покретано, да би се избегле додатне компликације и да би се наставило са претходном праксом све док се не реализује законски оквир који се односи на ово питање. Након дугог периода преговарања, год. дотадашња Централна банка је успешно трансформисана у институцију у којој су Аустрија и Мађарска имале исте уделе. Формирана је Аустроугарска банка делујући као централна банка за оба дела империје. * Доц. Др Викторија Алаџић, Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет, Козарачка 2а, Суботица, vikica@yunord.net 1 Рад је резултат истраживања у оквиру научно-истраживачког пројекта Оптимизација архитектонског и урбанистичког планирања и пројектовања у функцији одрживог развоја Србије ТР36042, финансираног од стране Министарства просвете и науке Републике Србије. 2 Péter H. (1995): Povijest Mađarske, Zagreb, Barbat, str

49 Банка је имала две централне канцеларије: једну у Бечу и другу у Будимпешти. Прелазак са сребрне валуте на стандард у злату био је део далекосежних реформи потребних да се консолидује институција Аустроугарскe банкe. 3 Овоме су претходиле дуготрајне дебате. Након транзиционе фазе од осам година, златна круна је заменила сребрни флорин (fl), као легална валута Аустроугарске, године. Након формирања државне Аустроугарске банке било је потребно придобити поверење народа широм Монархије. Једна од мера које су биле предузимане јесте изгадња зграда банака у већим градовима које су својим изгледом додатно имале задатак да допринесу изградњи поверења између државе и њених људи. Зграде банака су, осим тога, у функционалном смислу биле нова врста објеката који су се појавили у периоду капитализма олакашавајући проток капитала и гарантујући сигурност пословних трансакција. Викторија Алаџић, АУ36/2012/страна 44-49/ Зграда Аустроугарске банке у Суботици Изградња зграде Аустроугарске банке у Будимпешти Захваљујући новом статусу у Монархији, либералнијим законима, и развоју железнице, Мађарска је прошла кроз врло брзи економски развој у последњој четвртини 19. века. То је било и време убрзане урбанизације градова. Аустроугарска банка је пратила овај развој као најпрогресивнија банкарска институција тог времена, отварајући експозитуре широм Монархије. До год. имала је 14 експозитура у различитим градовима Мађарске. 4 Иако формирана као институција још год., главна зграда Аустроугарске банке у Будимпешти изграђена је тек почетком 20. века. До тада послови банке обављали су се у објекту на Тргу Јожефа Надора 3 (József Nádor tér 3), који је касније срушен и на његовом месту је изграђена Кредитна банка. Управа Аустроугарске банке, за потребе изградње централе у Будимпешти, купила је парцелу на простору намењеном за развој који ће касније бити формиран као репрезентативан трг назван Трг Слободе (Szabadság tér). Током лета год. управа банке позвала је 8 мађарских и 8 аустријских архитеката да направе планове мађарског одељења Аустроугарске банке на откупљеној парцели на Тргу Слободе бр Од понуђених решења у мају год. комисија је прву награду доделила пројекту Игнаца Алпара (Alpár Ignác). 6 Остали пројекти су изгубљени, тако да није могуће данас судити о првонаграђеном раду у односу на остале пројекте. У сваком случају, на конкурсу су учествовала велика имена тога времена. Архитекта је имао тежак задатак, будући да до тада у Мађарској није била изграђена ни једна грађевина искључиво за потребе банке. Банке су до тада биле смештене у старим грађевинама преправљеним за њихове потребе. 7 Занимљиво је напоменути да је, за разлику од Будимпеште и Мађарске уопште, у Србији палата Народне банке Краљевине Србије, дакле објекат функционално намењен потребама банке, био изграђен већ године у Београду. 8 Изградња централне зграде Аустроугарске банке у Будимпешти почела је год., а завршена је године. (Сл. 1) Зграда је троспратна, са два доња спрата намењена потребама банке и трећим спратом на којем су били смештени станови за намештенике. Алпаров објекат Аустроугарске банке у Будимпешти спада у монументална остварења касног хисторицизма са стилским елементима класичне и источне архитектуре у тежњи да се истакне снага и достојанство нове институције. Зграда је изграђена са унутрашњим атријумским двориштем намењеним потребама клијената и кочија које су испоручивале новац. Фасада банке декорисана је рељефним фризом у нивоу првог спрата, између прозора, којим је Игнац желео да илуструје трговачке и банкарске активности. Рељефе фриза је урадио вајар Карољ Шењеи (Károly Sennyei). Када се гледа фасада оријентисана према Тргу Слободе ређају се следеће сцене: топљење руде; ливење полуга драгоцених метала; ковање металног новца; дизајнирање и штампање папирног новца; фолклорна уметност; наука и златарски занат; сточарство, ратарство и индустрија; феничанска, египатска, арапска и јеврејска трговина; средњовековно банкарство и рударство. 9 Ово је био успешан експеримент, будући да од тада налазимо бројне примере овакве примене фигуралних орнамената и 45 мин. 4 Zádori J. (1996): The Buildings of the National Bank of Hungary, Budapest, TDI Promotion Agency, стр Међу мађарским архитектима, учесницима конкурса, били су: Игнац Алпар (Alpár Ignác), Јожеф Хуберт (Hubert József), Алберт Кереши (Körössy Albert), Еден Лехнер (Lechner Ödön) Липот Баумхорн (Baumhorn Lipót), Корб и Гиергл (Korb és Giergl), Артур Меининг и Ерне Шанен (Schannen Ernő), са аустријске стране учествовали су пoзнати архитекти: Фелнер и Хелмер (Fellner und Helmer), Kaрл Кениг (Karl König), Фридрих Шахнер (Friedrich Schachner), Ото Вагнер (Otto Wagner), као и Лудвиг Бауман (Ludwig Baumann), Франц вон Краус (Franz von Krauss) и Лудвиг Рихтер (Ludvig Richter). Gerle J. (1994): Palaces of Money, Budapest, Municipality of Budapest.ű, str Игнац Алпар ( ) је био мајстор еклектичне архитектуре. Шест година је провео у Берлину на Академији архитектуре. Gerle J., A. Kovács, I. Makovecz, (1990): A századforduló magyar építészete, Budapest, Szépirodalmi könyvkiadó Bonex, рр Zádori J. (1996): The Buildings of the National Bank of Hungary, Budapest, TDI Promotion Agency, рр Ротер, Б. М. (2004): Архитектура грађевина јавних намена изграђених у Београду од до године (други део), Архитектура и урбанизам, 14 15, Београд, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, стр Ráday, M. (1998): Jelenetek a Pesti Utcán, Budapest: Karinthy kiadó, стр <?>

50 Викторија Алаџић, АУ36/2012/страна 44-49/ Зграда Аустроугарске банке у Суботици Сл.1. Зграда Аустроугарске банке у Будимпешти Fig. 1. Austro-Hungarian Bank building in Budapest 46 На фасади у Холд улици декоративне скулптуре урадио је Јожеф Рона (Róna József). Оне приказују фундаменталне индустријске и трговачке активности. Посебно идилични су рељефи Беле Маркупа (Markup Béla) који приказују сцене са пастиром, а на рељефу који симболизује уметност, Игнац Алпар је послужио као лик средњовековног протомајстора. Изградња објеката Аустроугарске банке у другим градовима Монархије Почетком двадесетог века, након што је расписан конкурс за изградњу зграде Аустроугарске банке у Будимпешти, почиње изградња експозитура широм Угарске. Током год. изграђене су зграде Аустро-гарске банке у Суботици и Капошвару, у Сегедину и Солноку, у Мишколцу, у Њиређхази, у Печују и у Бекешчаби. Једна од првих експозитура изграђена је у Капошвару. Пројекат зграде урадио је Јожеф Хуберт ( ). Иако се ради о једноспратном објекту скромних димензија, већ на први поглед је евидентно да је архитекта главну фасаду, на којој се појављују пиластри од сокле приземља до покровног венца, пројектовао по угледу на фасаду Аустроугарске банке у Будимпешти орјентисану према Тргу Слободе. Фасада објекта, компонована елементима хисторицизма, употпуњена је сецесијским декоративним детаљима. Наглашене хоризонталне лизене и примена полукружних прозора у приземљу, те квадратних на спрату, такође кореспондирају са архитектуром централне банке у престоници. Јожеф Хуберт је пројектовао и еклектичну зграду Аустроугарске банке у Сегедину год., наглашавајући угаоне ризалите на сличан начин као на централној згради у Будимпешти. Зграда је завршена године. И овде су се на првом спрату налазили станови за службенике који су након Другог светског рата претворени у канцеларије. На згради банке у Сегедину, Хуберт је применио само наглашене угаоне ризалите и хоризонталне лизене, док је за зграду у Солноку, поред ризалита и лизена, поново применио пиластре који су се, слично као у Капошвару, пружали од сокле y приземљу до поткровног венца првог спрата, дајући скромној једноспратној фасади утисак монументалности и варирајући тему фасаде главне банке у Будимпешти. Слично је било и са зградама експозитура Аустроугарске банке у Мишколцу, Њиређхази, Печују, Бекешчаби. Све објекте је пројектовао Јожеф Хуберт, зграде су претежно биле смештене на угаоним парцелама мешајући архитектуру историјских стилова са декоративним елементима сецесије, држећи се основне поставке монументалне фасаде централног објекта у Будимпешти, наглашавајући угаоне ризалите, монументалне пиластре, декоративне атике, хоризонталне лизене и смену полукружних и квадратних прозорских отвора. Сами декоративни украси фасада нису у већој мери били повезани са функцијом објекта, једино на фасади објекта у Бекешчаби налазимо лик Хермеса. Јожеф Хуберт је пројектовао укупно 32 зграде експозитура Аустроугарске банке широм Монархије. За потпуну типолошку анализу ових објеката потребно је спровести додатна истраживања која би обухватила проналазак оригиналних пројеката и анализу унутрашње организације простора самих објеката, а до тада могуће је само анализирати објекте на основу њихове спољашњости и описа у већ постојећој литератури, но и ова анализа упућује на чињеницу да изузетак међу осталим објектима чини зграда Аустроугарске банке изграђена у Суботици године. Зграда Аустроугарске банке у Суботици За пројекат Аустроугарске банке у Суботици ангажован је Ференц Рајхл, тада већ суботички архитекта. 10 У Суботици је Рајхл пројектовао читав низ објеката, као што су зграда Гимназије, приземне најамне куће у Улици Васе Стајића, неколико најамних палата и чувену Рајхлову палату, свој дом. У почетку каријере био је окренут утицајима из Беча и архитектури западноевропских градова. На објектима које је проjектовао примењивао је неоренесансу, необарок, еклектику и бечку сецесију. Зграда Аустроугарске банке у Суботици такође је својом фасадом кокетирала са сецесијом Беча. (Сл. 2) 11

51 Викторија Алаџић, АУ36/2012/страна 44-49/ Зграда Аустроугарске банке у Суботици Сл.2. Зграда Аустроугарске банке у Суботици Fig. 2. Austro-Hungarian Bank Building in Subotica Сл.3. Пројекат Аустроугарске банке у Суботици архитекте Ференца Рајхла објављен у Бечу у часопису Der Architekt VIII, Jahrgang (Историјски архив Суботица, F : 47. inž. 1047/1921.) Fig. 3. Ferenc Raichls design of Austro-Hungarian Bank building in Subotica publushed in magazin Der Architekt VIII, Jahrgang 1901 in Vienna (Historical Archive Subotica, F : 47. inž. 1047/1921.) Његов пројекат Аустроугарске банке није сачуван у Историјском архиву Суботице, нegо у предмету из год. који је сачуван у архиву, а односи се на примопредају зграде Аустроугарске банке Народној банци Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, ту се налази копија странице објављене у часопису који је почетком 20. века излазио у Бечу: Der Architekt. (Сл. 3) 12 На копији су приказани делови Рајхловог пројекта Аустроугарске банке: аксонометрија, основа и детаљ фасаде, а поред њега у предмету је сачуван и опис парцеле и објекта као и процена његове вредности. У сутерену објекта, који се простирао испод целе зграде, год., према приложеном опису, налазило се 4 стана, остава за дрва, праона за рубље и простор за рољку. 13 У приземљу су се налазиле просторије банке: предсобље, архива, соба цензора, канцеларија за шефа, предсобље за трезор, трезор, два тоалета. Поред просторија банке, у приземљу су се налазила и два двособна стана, један са јужне стране улаза, а други на супротном крају објекта према данашњем Тргу Синагоге. На спрату су се налазила два раскошна стана за изнајмљивање, један петособан и један четворособан. Није познато да ли су ти станови били искључиво намењени службеницима банке или су изнајмљивани и другим особама, али у сваком случају, управа банке је користила сваки педаљ простора да оствари економску добит и обезбеди опстанак ове институције. Вредност зграде, која је према опису била у врло добром стању, процењена је год. на тадашњих динара. 14 Тежња да се широм Монархије изграде препознатљиви објекти Аустроугарске банке, поштована је и при пројектовању зграде експозитуре у Суботици. Неки основни структурни елементи фасадног платна начињени су према угледу на матичну зграду у Будимпешти. Иако је матични објекат завршен тек год. очигледно је да је Рајхл био упознат са пројектом Игнаца Алапара. Објекат Аустроугарске банке у Суботици изграђен је на угаоној парцели, данас у Улици Димитрија Туцовића бр. 15, на парцели која је претходно припадала Јеврејској црквеној општини, и на којој је год., у залеђу банке, оријентисана према данашњем Тргу Јакаба и Комора, била изграђена суботичка синагога, а потом поред зграде банке, год., и зграда Јеврејске 10 Ференц Рајхл је рођен 23. фебруара год. у Апатину. Студије архитектуре завршио је у Будимпешти год., након чега је кренуо на студијска путовања у велике европске центре, пре свега Беч и Берлин. По повратку, неко време је боравио у Будимпешти и Сегедину, да би се год. оженио ћерком суботичког сенатора и настанио у Суботици. Први пројекат урадио је у Суботици год. преуређење фасаде хотела Национал. Након тога, пројектовао је тридесетак објеката у Суботици, али и у околним местима, све до банкрота год., након чега се преселио у Сегедин. У Сегедину је такође изградио неколико значајних објеката. Године прешао је да живи у Будимпешту. У позним годинама бавио се сликарством. Мартиновић, Ц. К. (1985): Суботички опус Ференца Ј. Рајхла, Суботица, Издавачко одељење часописа Руковет, стр. 8; Gerle J., A. Kovács, I. Makovecz (1990): A századforduló magyar építészete, Budapest: Szépirodalmi könyvkiadó Bonex, стр ; Дуранци, Б. (2005): Архитектура сецесије у Војводини, Суботица, Графопродукт, стр Мартиновић, Ц. К. (1985): Суботички опус Ференца Ј. Рајхла, Суботица, Издавачко одељење часописа Руковет, стр Историјски архив Суботица, F:47. inž.1047/1921. Österreichisch-ungarische Bank in Szabadka Vom Architekten Franz Raichl, Der Architekt VIII, Jahrgang 1901: wiener Monatshefte für Bauwesen und decorative Kunst, Verlag von Anton Schroll and Co, Wien. 13 Рољка је дрвена справа која се састојала од постоља и дрвеног сандука напуњеног камењем, који се преко ваљака померао преко навлажене постељине и на тај начин су се исправљали набори на постељини након прања и сушења. 14 Историјски архив Суботица, F : 47. inž. 1047/1921.

52 Викторија Алаџић, АУ36/2012/страна 44-49/ Зграда Аустроугарске банке у Суботици Сл. 4. Детаљ декоративног украса сунцокрета на фасади Аустроугарске банке у Суботици Fig. 4. Sunflower detail on the facade of Austro- Hungarian Bank building in Subotica Сл. 5. Представа Хермеса на фасади Аустроугарске банке у Суботици Fig. 5. Detail of Mercurius head on the facade of Austro-Hungarian Bank building in Subotica Сл. 6. Детаљ кваке на улазним вратима Аустроугарске банке у Суботици Fig. 6. Door handle on the entrance door of the Austro- Hungarian bank building in Subotica 48 црквене општине (Димитрија Туцовића бр. 13), према пројектима чувених будимпештанских архитеката Марцела Комора (Komor Marcell) и Дежеа Јакаба (Jakab Dezső). 15 Фасада банке изведена је са наглашеним ризалитима на углу и крајевима објекта, те вертикалним пиластрима који се пружају од приземног до спратног појаса и хоризонталне лизене. Ова једноспратна зграда, баш као и матична зграда у Будимпешти, својим изгледом и масивним сутеренским делом одаје стабилност, чврстину и масивност. Зграда Аустроугарске банке, иако еклектична по својој композицији, има препознатљиве елементе бечке сецесије. На фасади, у пољима изнад прозора ризалита на спрату налазе се женска лица са изувијаним витицама по угледу на сличне рељефе на познатим објектима бечке сецесије, као што је зграда Сецесије у Бечу. И други декоративни елементи имају типичну сецесијску декоративност, као што су фигуративне маске позициониране у темену атике изнад ризалита. Но, осим несумњивог значаја ових декоративних украса, још је занимљивија симболика примењених декорација. У време када је грађена зграда банке, око 50% становништва Суботице било је неписмено. 16 Централна управа банке тежила је да изгради поверење становништва у нову државну институцију и у нову валуту. Један од фактора који је могао допринети изградњи тог поверења била је и архитектура објеката банке, а посебно декоративни украси који су имали симболично значење и кориштени су као део маркетинга институције банке. Декоративни украси зграде Аустроугарске банке, иако реализовани скромнијим средствима, у Суботици су имали, као и на централном објекту у Будимпешти, снажно симболично значење, прилагођено становништву овог града чија је главна делатност била пољопривреда. Један од значајнијих симбола примењених на фасади банке је симбол сунцокрета који се јавља на картушима на бочним пиластима ризалита (Сл. 4), те на решетки од кованог гвожђа која затвара прозоре сутерена, одмах изнад нивоа тротоара. Сунцокрет је кориштен као симбол богатства, асоцирајући на богат род семена који овај цвет носи у односу на друго цвеће. Скромна, на фасади бочно постављена улазна врата, богато су декорисана дуборезом, а општи утисак допуњавају изванредно урађене месингане кваке у облику сфинге, чувара тајне. (Сл. 6) На улазним вратима налази се у дуборезу изведен рељеф кључа, који сугерише сигурност улога. Поред кључа, на вратима је и представа Хермеса, грчког божанства, чију симболичну улогу заштитника трговаца, путника, али и лопова, не треба додатно објашњавати. Лик Хермеса примењен је и као декоративни елеменат средишњих поља испод прозора спрата на ризалитима фасаде. (Сл. 5) Изнад 15 Мартиновић, Ц. К. (1988): Суботички опус Комора и Јакаба, Суботица, НИО Суботичке новине, стр Грлица, М. (2002): Сецесијска Суботица Град контраста, (Крстић, Б. ур.), Сецесија у Суботици, Суботица Будимпешта, Књижевна заједница Суботица Kijárat kiadó, стр Алаџић, В. (2010): Развој концепта унутрашњег града Суботице у XVIII и XIX веку, Архитектура и урбанизам, бр. 29, Београд, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, стр

53 Викторија Алаџић, АУ36/2012/страна 44-49/ Зграда Аустроугарске банке у Суботици бочних делова прозора ризалита примењен је још један симболични декоративни детаљ: посуде са драгоценом садржином око којих су обавијене змије. Примена наведених декоративних украса симболичних значења несумњиво је упућивала на функцију зграде, без обзира на ниво писмености посматрача. Представе сунцокрета, Хермеса, змије, кључа и сфинге биле су јасно читљиви и разумљиви симболи. У конструктивном смислу, објекат банке не издваја се од архитектуре типичне за прекретницу с краја 19. и почетка 20. века. Објекат је изграђен на традиционалан начин, масивним зидовима од опеке, са масивним традиционалним дрвеним кровом. На фасади су аплицирани декоративни рељефни гипсани елементи, допуњени хоризонталним лизенама и другим декорацијама изведеним у малтеру. Репрезентативност банке наглашена је раскошним мермерним степеништем у унутрашњости. Једину непознаницу чини међуспратна конструкција, која је највероватније била изведена од челичних профила са плитким сводовима од опеке између. Ипак, потребно је ову конструкцију истражити на самом објекту, будући да се год. у Суботици појавила идеја израде међуспратне конструкције од армираног бетона, те да је он примењен као основни материјал при изградњи сводова суседног објекта синагоге. Уколико је међуспратна конструкција Аустроугарске банке у Суботици изведена од армираног бетона, био би то пример ране примене бетона на овом подручју. Тако би објекат ове банке, осим по својој композицији, функцији и декоративној пластици био изузетан и по својој конструкцији. Закључак Објекти за потребе банака почели су да се граде у Угарској тек на почетку 20. века. Већ и површна анализа показује да је њихова изградња била пажљиво планирана у врху државе, те од стране главне управе Аустроугарске банке у Будимпешти. Јасно је да је не само урбанистички развој градова био диригован од стране државне администрације у оквирима Аустроугарске монархије, 17 већ су под истим утицајем грађени и објекти различитих институција, па и објекти главне државне Аустроугарске банке. Пошто су се у зградама банака налазили и станови за изнајмљивање, као што је пример зграде експозитуре у Суботици показао, јасно је да су ови објекти у приличној мери личили на друге стамбене и најамне зграде. Ипак, јасна је и уочљива тенеденција да се направи нека врста типских објеката који ће се по одређеним карактеристикама препознавати међу осталим зградама и палатама, применом одређених елемената на фасади, као што су у овом случају: ризалити, атике, монументални пиластри и хоризонталне лизене. У појединим случајевима, као у случају зграде Аустроугарске банке у Суботици, декоративни украси недвојбено су сведочили о примарној функцији објекта, наглашавајући њихову улогу финансијске институције, обраћајући се пролазницима својим симболичним речником и преносећи маркетиншке поруке банкарских повереника. Зграда Аустроугарске банке у Суботици, како је ово истраживање показало, спада у ред значајнијих објеката овог типа, иако се ради о објекту мањег значаја у провинцијској средини. У односу на период у којем је грађена, она има изузетне квалитете, како по својој концепцији и архитектоници, те декоративним украсима, тако и у односу на скоро типске објекте које је шаблонски пројектовао Јожеф Хубарт у другим градовима Аустроугарске монархије. Литература: Aladžić, V. (2010): Razvoj koncepta unutrašnjeg grada Subotice u XVIII i XIX veku, Arhitektura i urbanizam, br. 29, Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, str Duranci, B. (2005): Arhitektura secesije u Vojvodini, Subotica, Grafoprodukt Gerle, J., A. Kovács, I. Makovecz, (1990): A századforduló magyar építészete, Budapest: Szépirodalmi könyvkiadó Bonex. Gerle, J. (1994): Palaces of Money, Budapest, Municipality of Budapest Hanak, P. (1995): Povijest Mađarske, Zagreb, Barbat Grlica, M. (2002): Secesijska Subotica Grad kontrasta, (Krstić, B. ur.) Secesija u Subotici, Subotica Budimpešta: Književna zajednica Subotica Kijárat kiadó Martinović, C. K. (1985): Subotički opus Ferenca J. Rajhla, Subotica, Izdavačko odeljenje časopisa Rukovet Martinović, C. K. (1988): Subotički opus Komora i Jakaba, Subotica, NIO Subotičke novine Ráday, M. (1998): Jelenetek a Pesti Utcán, Budapest, Karinthy kiadó Roter, B. M. (2004): Arhitektura građevina javnih namena izgrađenih u Beogradu od do godine (drugi deo), Arhitektura i urbanizam, br , Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, str Zádori J. (1996.): The Buildings of the National Bank of Hungary, Budapest, TDI Promotion Agency 49

54 Н аучни радови К лиматске промене РЕГИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРИЛАГОЂАВАЊА КЛИМАТСКИM ПРОМЕНАМА: СМЕРНИЦЕ ЗА УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ У СРБИЈИ 1 Марија Маруна* рад примљен: октобра 2012, рад прихваћен: децембра UDK BROJEVI: 711.4: (497.11) ID BROJ: Прегледни рад, DOI: /arhurb M 50 Апстракт: Питања климатских промена значајно мењају карактер урбанистичког планирања. Док су промене планског процеса усмерене ка механизмима за хитно деловање у измењеним околностима у смислу дубљег разумевања узрока појава и предвиђања будућих промена, конкретне мере се односе на утврђивање оквира за нову и постојећу изградњу који ће довести до смањења емисије угљен-диоксида и развоја отпорности насеља на екстремне утицаје. Тежиште је пребачено на планирање употребе земљишта и развој и примену грађевинских прописа. Сматра се да планирање на локалном нивоу представља адекватно средство решавања проблема климатских утицаја у заједници. Начелно посматрано, урбанистичко планирање представља инструмент спровођења националних стратегија за ублажавање и прилагођавање на локалном нивоу. Успешно спровођење стратегија заснива се на развијеној вертикалној и хоризонталној институционалној и процедуралној координацији. У околностима специфичног постсоцијалистичког контекста урбаног реструктуирања, којег одликује недостатак развијених институција и одговарајућих процедура, тешко је очекивати примену прописаних процедура и вертикалну и хоризонталну хармонизацију политика просторног развоја. Сходно томе, препоручују се политике усмерене ка краткорочним побољшањима, које се ослањају на управљање постојећим климатским ризицима и краткорочне пројекције климатских утицаја. Међу главним препорукама регионалних стратегија прилагођавања климатским променама које се односе на креаторе политика у области просторног развоја је утврђивање нове и ефикаснија примена постојеће легислативе у области животне средине и планирања. Сматра се да већина држава региона има одговарајућу легислативу и да напоре треба усмерити ка ефикаснијој примени постојећих планерских и грађевинских регулатива, пре свега у подручјима изложеним климатским утицајима. У недостатку националне стратегије прилагођавања климатским променама, смернице за урбанистичко планирање могуће је тражити кроз упоредну анализу регионалних препорука у области урбанистичког планирања и постојећег легислативног оквира у Србији. Кључне речи: регулатива, рањивост, земље постсоцијализма, флексибилност 1 REGIONAL ADAPTATION STRATEGIES TO CLIMATE CHANGE: GUIDELINES FOR URBAN PLANNING IN SERBIA Abstract The problems of climate change significantly alter the character of urban planning. While changes in the planning process are aimed at mechanisms for urgent action in the transformed circumstances in the sense of a deeper understanding of the causes of phenomena and prediction of future changes, modification of specific measures suppose to be related to the regulatory framework for new and existing construction that will lead to reduction in carbon dioxide emissions and the development of resistance to settlements' extreme impacts. The focus has shifted to land-use planning and the development and application of building regulations. It is considered that planning at the local level is an appropriate instrument for solving the problem of climate impacts in the community. In general, urban planning is an instrument of implementation of national strategies for mitigation and adaptation at the local level. Successful implementation of the strategy is based on a developed vertical and horizontal institutional and procedural coordination. In the circumstances of specific context of post-socialist urban restructuring, which is characterized by a lack of developed institutions and appropriate procedures, it is difficult to expect the entire application of prescribed procedures and harmonization of vertical and horizontal spatial development policies. Accordingly, it is recommended that policies be aimed at short-term improvements that are based on existing climate risk management and short-term projections of climate impacts. Among the main recommendations of the regional climate change adaptation strategies related to policy-makers in the field of urban development is to establish new and efficient use of existing legislation in the field of environment and planning. It is believed that most countries in the region have adequate legislation and efforts should be directed towards more effective implementation of existing planning and building regulations especially in areas exposed to climate impacts. In the absence of a national strategy of adaptation to climate change, urban planning guidelines could be determined by comparative analysis of regional recommendations in the field of urban planning and the existing legislative framework in Serbia. Keywords: regulation, vulnerability, post-socialist countries, flexibility Овај рад реализован је у оквиру пројекта "Истраживање климатских промена на животну средину: праћење утицаја, адаптација и ублажавање" (43007) који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије у оквиру програма Интегрисаних и интердисциплинарних истраживања за период године. * Арх. фак. Универзитет у Београду, Департман за урбанизам, е-mail: m.ma@sezampro.rs

55 Марија Маруна, АУ36/2012/страна 50-56/Регионалне стратегије прилагођавања климатскиm променама: смернице за урбанистичко планирање у србији УВОД Према најновијим извештајима, Југоисточна Европа се сврстава у регионе света који су веома осетљиви на климатске промене (IPCC, 2007; UNECE, 2007b; SEEFCCA, 2012). У последњих неколико година овај регион су погодиле тешке поплаве, суше и шумски пожари, што је резултирало значајним економским губицима. Алармантан показатељ су укупни економски губици од климатских непогода (поплаве, суше, град, мраз, тешке кише, снег, јаки ветрови, екстремно ниске температуре итд.) који у земљама Југоисточне Европе (ЈЕ) износе у просеку 200 милиона долара годишње (RS MEMSP, 2010; SEEFCCA, 2012). Изражен утицај климатских промена, очигледне негативне последице и нанете штете у оквиру земаља ЈЕ, подстакле су државе овог региона да се удруже у активностима решавања проблема климатских утицаја (ENVSEC, 2012). На Конференцији директора националних хидрометеоролошких служби региона Југоисточне Европе год., закључено је да одлуке о стратегијама решавања проблема климатских промена морају бити разматране регионално, кроз креирање јединствене политике припадајућих земаља. Регионалне политике се ослањају на Оквирну конвенцију Уједињених нација о климатским променама и Програм рада из Наиробија (UNFCCC, 2010). Основне смернице за развој стратегија прилагођавања климатским променама у области урбанистичког планирања могу се наћи у Четвртом извештају друге радне групе Међувладиног панела за промену климе (IPCC) у којем се истиче неопходност предузимања конкретних мера за прилагођавање климатским променама (IPCC, 2007). У истом извештају се наводи да политике прилагођавања климатским утицајима у оквиру области инфраструктуре и насеља треба усмерити ка развоју стандарда и прописа за пројектовање, земљишне политике, кодексе за изградњу и осигурање (IPCC, 2007). У Специјалном извештају о управљању ризицима од екстремних временских прилика и несрећа како би се побољшало прилагођавање на климатске промене Међувладиног панела о климатским променама (IPCC) из год., поред јасних процена будућих климатских промена у свету, посебно се истиче листа мера које успешно смањују ризик од несрећа на локалном, националном и међународном нивоу. Као кључне мере, од значаја за област просторног развоја, наводе се системи раног упозорења, планирање употребе земљишта, развој и примена грађевинских прописа, унапређење здравственог надзора и управљање екосистемима и њихово обнављање (IPCC, 2012). Међутим, земље Југоисточне Европе карактерише специфичан постсоцијалистички контекст урбаног реструктуирања којег одликује недостатак развијених институција и одговарајућих процедура које се сматрају једним од кључних фактора прилагођавања. Највећим ограничењима у решавању проблема климатских промена сматрају се људски капацитети и финансијски ресурси. У оквиру области просторног развоја, међу важне препреке за смањивање рањивости подручја убрајају се недостатак прописа у оквиру планирања намене површина, као и недостатак одговарајућих институционалних капацитета за спровођење политика решавања проблема климатских промена (RCC, 2008). Обзиром да Србија нема национални стратешки оквир прилагођавања климатским променама, од значаја је истраживање регионалних стратегија прилагођавања климатским променама и сродних активности које се спроводе на нивоу региона Југоисточне Европе. Упоредном анализом регионалних препорука у области урбанистичког планирања и постојећег легислативног оквира у Србији, могуће је утврдити основне смернице за урбанистичко планирање. ПРИЛАГОЂАВАЊЕ КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА И ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ Прве реакције светске јавности на климатске утицаје биле су окренуте проблему решавања прекомерне емисије штетних гасова и сходно томе развоју мера за ублажавање климатских утицаја. Међутим, одсуство конкретних резултата на овом пољу и мирење са чињеницом да су одређени ефекти климатских промена неизбежни, пребацило је тежиште на развој мера за прилагођавање климатским променама. Према општој дефиницији, прилагођавање климатским променама подразумева процес прилагођавања природних и људских система на тренутне или очекиване климатске ефекте у циљу ублажавања штете или искоришћавања потенцијала (IPCC, 2007; IPCC, 2012). У смислу развоја политика, то значи предвиђање када и где ће се последице глобалног загревања десити, развој стратегија прилагођавања и предузимање конкретних мера за редуковање рањивости на утицаје климатских промена. Прилагођавање климатским променама, пре свега, почива на државним активностима, што укључује легислативни оквир, регулативу и подстицајне мере за спровођење промена друштвено-економског система у циљу редуковања осетљивости на климатске промене (Burton et al., 2002). Мере прилагођавања могу бити веома разноврсне, од техничких, институционалних, правних, образовних, до мера за промену облика понашања (Füssel, 2007, 267). У области просторног развоја, мере 51

56 Марија Маруна, АУ36/2012/страна 50-56/Регионалне стратегије прилагођавања климатскиm променама: смернице за урбанистичко планирање у србији 52 прилагођавања морају се узети у обзир приликом планирања инфраструктурних пројеката, заштите од временских и климатских екстрема и елементарних непогода, у политици и стратегији управљања водама и реаговању владиних органа у погледу заштите становништва од топлотних таласа (IPCC, 2007). Просторни и урбанистички планови представљају ефикасан начин за операционализацију општих политика прилагођавања утврђених на вишем нивоу путем одговарајућих средстава и алата. Потреба за израдом планова постаје све важнија са увећањем рањивости урбаних система. Већа концентрација људи и активности производи сложеније урбане системе који су, самим тим, осетљивији на климатске промене. Стратегије прилагођавања климатским променама ослањају се на три кључна аспекта: смањење осетљивости система на климатске промене, кориговање изложености система климатским променама и увећање отпорности система на климатске промене. Сва три аспекта морају се примењивати у планирању било ког просторног нивоа (Adger et al., 2005). У оквиру области урбанистичког и просторног планирања, прилагођавање климатским променама усмерено је ка утврђивању оквира за нову и постојећу изградњу који ће довести до смањења емисије угљен диоксида и развити отпорност насеља на екстремне утицаје (Burton et al., 2002). Непосредан оквир за изградњу спроводе планери у оквиру локалне управе кроз урбанистичке планове, стандарде, критеријуме за пројектовање, стратегије имплементације и циљане акције (Burton и др., 2002; Wilson, 2006). Поједини аутори посебно истичу неопходност развоја тзв. инструмената планирања базираних на ризику, као што су мапирање ризика, процена утицаја на животну средину, процедуре за стратешку процену животне средине итд. (Peltonen, 2006). Процес прилагођавања климатским променама не мења суштински плански процес, него се интегрише у њега и тиме подиже важност планирања (IAIA, 2005; EEA, 2012). Хитно деловање у измењеним околностима значајније наглашава две димензије планирања: дубље разумевање узрока појава и предвиђање будућих трендова. Планирање у условима неизвесности захтева укључивање нових актера који ће омогућити доношење хитних одлука у ризичним ситуацијама, као и усвајање иновативних мера које ће најефикасније решити проблеме (Lazarevic Bajec, 2011). У таквим околностима, важна фаза урбанистичког планирања је прикупљање информација у односу на антиципирану рањивост подручја, а велика одговорност почива на локалној управи и њеној активној улози у контроли просторног развоја. СПЕЦИФИЧНОСТИ ЗЕМАЉА У РАЗВОЈУ Обзиром да климатске промене подједнако погађају све државе света, политике решавања проблема климатских промена договарају се на глобалном нивоу. Међутим, евидентно је да се терет трошкова решавања проблема климатских утицаја мора прерасподелити између развијених, неразвијених и земаља у развоју. За неразвијене и земље у развоју карактеристичан је недостатак одговарајућег знања, технологија и финансија и изражена потреба за развојем одговарајућих институционалних капацитета. Као важан критеријум за дефинисање стратегија прилагођавања издваја се адаптивни капацитет друштвеног система. Адаптивни капацитет је способност или потенцијал система да успешно одговори на климатске варијабилности и промене и обухвата прилагођавања понашања, ресурса и технологије. Препознавање адаптивног капацитета показало се као неопходан услов за креирање и споровођење ефикасних стратегија прилагођавања како би се смањила вероватноћа и количина штетних резултата који произлазе из климатских промена (IPCC, 2007). За разлику од природних система, чији је адаптивни капацитет у директној вези са фреквентношћу и јачином одређеног типа угрожености, адаптивни капацитет људског система представља потенцијал система за редуковање угрожености друштва и минимизирање ризика од дате опасности. Природа адаптивног капацитета и одговарајуће стратегије прилагођавања директно су везане за природу опасности са којом се суочава људски систем (Brooks, 2003). Развијене земље јасно су препознале негативан утицај и осетљивост на климатске промене и сходно томе имају развијен одговарајући стратешки оквир за ублажавање и прилагођавање. У оквиру просторног развоја, те стратегије обухватају мере, регулативу и развијену координацију приликом израде пројеката (и одоздо-на-горе и одозго-надоле). За разлику од развијених, земље у развоју су у приличном заостатку. Углавном постоји само увид у тренутне климатске промене, без успостављене релације са осетљивим и угроженим местима. Прилагођавање климатским променама посматра се на националном нивоу само у контексту препорука међународних организација, на основу којих су развијене поједине националне стратегије ублажавања које подразумевају приступ одозго-на-доле, међутим, не постоји јасна веза са локалним политикама прилагођавања (Lazarević Bajec, Maruna, 2011). Стога, земље у развоју често прибегавају политикама које су усмерене ка краткорочним побољшањима, које се ослањају на управљање постојећим климатским ризицима и на краткорочне пројекције климатских утицаја (Füssel, 2007). Овакав приступ не захтева прецизне прогнозе, већ се ослања на разумевање локалног контекста који је разумљив ширем кругу релевантних актера (Lazarevic Bajec, 2011). За земље постсоцијалистичке транзиције карактеристично је да значајне макроекономске реформе потискују друге важне теме везане за просторни развој. Недостају стручна знања која би спровела трансформацију система централизованог планирања. Успостављањем тржишне економије у оквиру постсоцијалистичких земаља, градови су се нашли под симултаним утицајем локалних трансформација друштвеног система и глобалних процеса, што је створило специфичан постсоцијалистички контекст урбаног реструктуирања (Stanilov, 2007). Политичке структуре су фрагментиране,

57 Марија Маруна, АУ36/2012/страна 50-56/Регионалне стратегије прилагођавања климатскиm променама: смернице за урбанистичко планирање у србији недостају координисане акције и ефикасне политике и одговарајућа регулатива, а услед нејасног институционалног оквира, приватни актери су принуђени да делују самостално. Србија се бори са остацима некадашњег социјалистичког и друштвеног и привредног система, који је остављао малу могућност за аутономност у одлучивању и заправо сводио локални ниво на пасивног извршиоца оног што је на вишем нивоу већ било одлучено (Стојановић, 2002). Демократске промене у Србији условиле су промену друштвеног система, у којем се позиција моћног одлучиоца замењује позицијом одговорног појединца, међутим, институционални и процедурални оквир се суштински није променио. Када је реч о проблему климатских промена, уочљиво је слабо разумевање везе између климатских утицаја и последица по физичку средину међу креаторима државних политика. У Националном извештају за Рио+20 наводи се да су за одрживу будућност, пре свега, потребне стабилне, ефикасне, стручне и оперативне институције и администрација, који нису подложни потресима услед политичких промена. Међутим, у Србији је институционално организовање за одрживи развој показало слабости у континуитету (UNDP/ UNEP, 2012). У таквим околностима, тешко је очекивати примену прописаних процедура и вертикалну и хоризонталну хармонизацију политика просторног развоја, на којима се заснива традиционално планирање. РЕГИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРИЛАГОЂАВАЊА КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА Уз пуну подршку Шесте министарске конференције (UNECE) под називом Животна средина за Европу, а на иницијативу Србије, покренута је Београдска иницијатива за унапређење регионалне сарадње у земљама ЈЕ у области климатских промена. Основни циљ Београдске иницијативе је подршка развоју одрживе економије и животне средине у оквиру заинтересованих земаља ЈЕ кроз покушај редуковања рањивости на климатске промене и прилагођавање, ефективну имплементацију Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама и Програма рада из Наиробија (UNFCCC, 2010), као и успостављање мреже за истраживање климатских промена у оквиру земаља ЈЕ. Ова иницијатива посматра се као главни покретач ближе сарадње између заинтересованих земаља ЈЕ, међународних организација и институција у решавању заједничких приоритетних проблема у области климатских промена. Као приоритетне области у оквиру Иницијативе препознате су: 1) посматрање, праћење и предвиђање климатских промена; 2) израда модела и сценарија климатских промена (UNECE, 2007a). У оквиру ове иницијативе започет је рад на изради Оквирног акционог плана за прилагођавање климатским променама земаља ЈЕ који се ослања на принципе и циљеве Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама (UNFCCC) (RCC, 2008). У овом документу се наглашава да је редуковање осетљивости на климатске промене и унапређење отпорности друштвено-економског, еколошког и културног система ових држава тесно повезано са изградњом институционалних капацитета и применом одговарајућих мера и акција у оквиру одговарајућих сектора. У овом документу држава Србија изразила је намеру да развија пројекте прилагођавања климатским променама у оквиру области управљања водама, шумарства, пољопривреде, јавног здравља, коришћења земљишта, биодиверзитета и изградње. Као најважније активности за реализацију стратегија прилагођавања, у оквиру сектора Намена земљишта, грађевине и транспорт, наглашава се важност унапређења пројектантских стандарда за објекте као и важност планирања инфраструктуре (изградња и одражавање) у односу на информације о климатским утицајима (RCC, 2008). У Синтезном извештају процене климатске угрожености региона Форума Југоисточне Европе (SEEFCCA) указује се на неуспех досадашњих политика ублажавања климатских промена и наглашава се неопходност пребацивања фокуса на област прилагођавања. Мере прилагођавања могу имати различите облике, од изградње насипа за заштиту од поплава до повећања инвестирања у научна истраживања о утицају климатских промена. Једна од кључних препорука за креаторе политика у области просторног развоја је развој нове и ефикаснија примена постојеће легислативе у области животне средине и планирања. Сматра се да већина држава региона има одговарајућу легислативу и да напоре треба усмерити ка ефикаснијој примени постојећих планерских и грађевинских регулатива, пре свега у подручјима изложеним климатским утицајима (SEEFCCA, 2012). У истраживању које је спровео Програм развоја Уједињених Нација (UNDP, 2009) под називом Процена капацитета за нискоугљенични и климатски отпоран развој за земље Западног Балкана, процењиване су могућности државних органа за суочавање са климатским изазовима. Закључено је да треба: јачати и унапредити постојеће институционалне капацитете; преузети шире учешће у међународним преговорима; оснажити одељења експертима за климатске промене; успоставити и унапредити механизме координације међу различитим секторима; користити искуства из регионалне кооперације; донети законе који се односе на климатске промене; узети шире учешће у трговини емисијама угљен-диоксида; јачати извештавање, подићи свест и унапредити знање; покренути више акција везаних за прилагођавање; преусмерити се на нискоугљенични развој; преусмерити веће финансирање на стратегије прилагођавања и унапредити мониторинг и извештавање. Приликом процењивања постојећих мера адаптације у Србији, наводи се низ националних докумената којима се уређује област заштите животне средине, али се указује на то да само у оквиру Иницијалне националне комуникације постоје одређене краткорочне мере адаптације за хидрологију и водне ресурсе, шумарство, биодиверзитет и природне екосистеме, пољопривреду и здравље. Истиче се важност развоја националног плана акција прилагођавања (UNDP, 2009). 53

58 Марија Маруна, АУ36/2012/страна 50-56/Регионалне стратегије прилагођавања климатскиm променама: смернице за урбанистичко планирање у србији 54 УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ У СРБИЈИ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ У Србији још увек нису развијене одговарајуће методе и алати за процену климатских ефеката, не постоји одговарајући законодовни и регулаторни оквир за промоцију одговарајућих акција прилагођавања, као ни процедуре за усклађивање интереса заинтересованих страна, пре свега из приватног сектора (Lazarević Bajec, 2011; Маруна, Лазаревић Бајец, Михајлов, 2011). У Иницијалној националној комуникацији Републике Србије наводи се да су од ратификације Оквирне конвенције УН о климатским променама (2001) учињени значајнији напори у успостављању законодавства и институционалног и политичког оквира са циљем испуњења захтева Конвенције. Поред ратификације Кјото протокола у год. и успостављања законодавног оквира за споровођење Механизма чистог развоја, највећи део активности спроведен је у оквиру институција задужених за питања животне средине, од којих се најпре издваја први сет закона из области животне средине из године. Од значаја је и Национална стратегија укључивања Републике Србије у механизам чистог развоја у секторима пољопривреде, шумарства и управљања отпадом из године. Под утицајем услова европског партнерства, током последњих неколико година усвојено је неколико стратешких докумената који препознају потребу укључивања питања климатских промена, од којих се издвајају: Стратегија одрживог развоја из год. и Национални програм заштите животне средине из године. Међутим, Национална стратегија прилагођавања климатским променама не постоји. Елементи прилагођавања климатским променама могу се препознати у деловима националних стратегија у оквиру различитих области као и у деловима појединих закона, међутим, њихова даља разрада кроз подзаконска акта, а посебно регулативу, није спроведена. Поред тога, ниво интеграције климатских промена у секторске и опште развојне стратегије, ниво знања, институционалних и индивидуалних капацитета, као и статус расположивих технологија и даље је далеко испод оног који је неопходан за ефикасно и брзо решавање овог проблема (RS MEMSP, 2010). Поред наведених докумената, у шири законски оквир којим се посредно уређује област просторног развоја у складу са климатским променама спадају и Стратегија развоја енергетике Србије до год (2004)., Стратегија развоја шумарства (2006), Стратегија научног и технолошког развоја (2010), Стратегија биолошке разноврсности (2011) итд. Непосредан законски оквир чине Закон о просторном плану, Закон о планирању и изградњи и три закона из домена еколошког права Закон о заштити животне средине, Закон о процени утицаја на животну средину и Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину. Питање климатских промена у систему урбанистичког и просторног планирања по први пут се спомиње у Просторном плану Републике Србије из године. У Плану се даје исцрпан преглед проблема у области политика прилагођавања климатским променама, анализа тренутног стања планирања у Србији и препоруке за промену система планирања у складу са захтевима прилагођавања климатским променама. На нивоу регулативе, Просторним планом сугерише се увођење климатских података и информација у процес планирања и пројектовања, усклађивање националних прописа из области природних и технолошких аспеката управљања ризицима са законодавством у ЕУ, усвајање стратегије интегралне заштите земљишта, објеката и инфраструктуре од природних и технолошких опасности (Lazarević Bajec, 2011). У Плану се издваја проблем неадекватног управљања ризицима у случају климатских промена. Посебно се наглашава потреба за развојем одговарајућих правних инструмената који би обезбедили упутства за примену климатских параметара у планирању и пројектовању у виду урбанистичке и техничке регулативе, политика коришћења земљишта, изградње објеката и техничке инфраструктуре (ЗППРС, 2010). У пакету закона из домена еколошког права, аспект климатских промена искључиво се посредно третира кроз тему животне средине, односно кроз начине управљања и очувања квалитета животне средине и начине контроле и санације свих облика нарушавања природних вредности зарад опстанка свих живих бића. У овим законима се тежишно третира стање угрожености животне средине у односу на физичке, хемијске, биолошке, естетске и друге индикаторе. Према овом пакету закона се, дакле, угроженост животне средине посматра кроз деловање људског фактора (ЗПУЖС, 2009; ЗЗЖС, 2009; ЗСПУ, 2010). Закон о планирању и изградњи из год., иако експлицитно не третира проблематику климатских промена, уводи тему енергетске ефикасности и предлаже мере за ублажавање климатских промена. Као значајне за домен прилагођавања климатским променама, овим законом се означаавају: потреба за усклађивањем социоекономског развоја са енергетском ефикасношћу, обезбеђивање услова за рационално коришћење необновљивих природних ресурса и обновљивих извора енергије и спречавање и заштита од природних и техничко-технолошких несрећа. Од значаја за аспект прилагођавања је и начело хоризонталне координације приликом уређења простора, која подразумева повезивање са суседним територијама, јавним и цивилним сектором, као и партиципацију свих учесника (ЗПИ, 2011, члан 3). Овим законом се по први пут дефинише и обавеза изградње, коришћења и одржавања објеката високоградње према захтевима енергетске ефикасности. Предвиђено је издавање сертификата о енергетским својствима објекта. Посебно начело представља и дефинисање услова заштите животне средине, где се прецизира да сви плански документи морају да садрже обавезне мере заштите животне средине прописане проценом утицаја на животну средину, односно утврђене мере заштите од стране надлежног органа у складу са посебним законима (ЗПИ, 2011, члан 9). Мере заштите животне средине и стратешка процена утицаја на животну средину постају саставни део плана.

59 Марија Маруна, АУ36/2012/страна 50-56/Регионалне стратегије прилагођавања климатскиm променама: смернице за урбанистичко планирање у србији ЗАКЉУЧАК Стратегије прилагођавања климатским променама у области урбанистичког планирања последњих година усмерене су ка стварању оквира за хитно деловање у измењеним околностима. У методолошком смислу то значи заснивање планских одлука на сложеној бази информација која обезбеђује дубље разумевање климатских појава и омогућава предвиђање будућих трендова. Сам процес одлучивања се проширује на шири круг актера и самим тим равномернији пренос одговорности за доношење хитних одлука у ризичним ситуацијама уз снажнију улогу локалне управе у контроли просторног развоја. Планска решења се усмеравају ка иновативним мерама које ће најефикасније решити проблеме. Политике решавања проблема климатских промена и развој стратегија прилагођавања последњих година се одвијају у оквиру региона Југоисточне Европе. Поред синтезних извештаја о стању климатске угрожености региона, креирани су одређени развојни приоритети у складу са начелном опредељеношћу ка развоју одрживе економије и животне средине. Као прво, препозната је важност стварања мреже за посматрање, праћење и предвиђање климатских промена као предуслов развоја адекватних политика прилагођавања. Заједно са тим, као приоритет је препозната и потреба за израдом одговарајућих модела и сценарија климатских промена као основе за идентификацију рањивости подручја. Остварење ових приоритета директно је зависно од развоја знања, употребе нових технологија и финансијске подршке. У регионалним извештајима се, између осталог, наводе препреке за ефикасније спровођење стратегија прилагођавања, које су сличне за све припадајуће земље. Поред евидентног недостатка одговарајућих институционалних капацитета, као главна препрека препознаје се и недостатак одговарајуће легислативе, прописа и стандарда у области животне средине и планирања. Посебно се истиче важност доношења одговарајуће регулативе за спречавање рањивости подручја. Општи закључак је да државе морају имати националне планове акција прилагођавања. За Србију је карактеристично одсуство теме прилагођавања климатским променама у законским документима од значаја за област урбанистичког и просторног планирања. Тек се последњих година у одређеним законима препознаје тема климатских промена, али најчешће са аспекта ублажавања. Значајну промену доноси Просторни план РС из годинe. Као кровни план на основу којег се даље разрађују планови нижег просторног нивоа, он успоставља темељ за промену система планирања у Србији. Међутим, сугерисане системске промене, као и преузимање обавеза из овог Плана на нижим нивоима планирања, представља дугорочан процес. У таквим околностима треба извршити трансформацију система планирања у Србији у правцу развоја флексибилнијег система, који би омогућио хитне акције. Тежиште треба да се пребаци са планова на регулативу која би обезбедила брзе промене и прилагођавања, што је од кључног значаја за интеграцију политика које се суочавају са неизвесношћу. У недостаку националних стратегија и одговарајућег регулаторног оквира, евидентно је да се локалне политике прилагођавања климатским променама морају развијати одоздо-на-горе. Смањење рањивости на климатске промене најпре се може решити на нивоу локалних урбанистичких планова. Стратегије прилагођавања морају бити засноване на иновативним процедурама које црпе знање из локалног контекста који је разумљив ширем кругу релевантних актера. Литература Adger, W. N., N. W. Arnel, E. L. Tompkins, (2005): Successful adaptation to climate change across scales, Global Environmental Change, 15, pp Brooks, N. (2003): Vulnerability, risk and adaptation: A conceptualframework, Tyndall Centre for Climate Change Research, Working Paper 38 Burton, I., S. Huq, B. Lim, O. Pilifosova, E. L. Schipper, (2002): From impacts assessment to adaptation priorities: the shaping of adaptation policy, Climate Policy, 2(2), pp Environment and Security Initiative (ENVSEC) (2012). Climate Change in the West Balkans, Zoi environment network. issuu.com/zoienvironment/docs/balkan-exec- European Environment Agency (EEA) (2012). Urban adaptation to climate change in Europe. publications/urban-adaptation-to-climate-change Zakon o zaštiti životne sredine (ZZŽS) (2009), Službeni glasnik Republike Srbije 135/4, 36/09. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (ZPUŽS) (2009), Službeni glasnik Republike Srbije 135/4, 36/09. Zakon o prostornom planu Republike Srbije (ZPPRS) (2010), Službeni glasnik Republike Srbije 88/10. Zakon o strateškoj proceni uticaja (ZSPU) (2010), Službeni glasnik Republike Srbije 135/04, 88/10. Zakon o planiranju i izgradnji (2011) (ZPI), Službeni glasnik Republike Srbije 72/09, 81/09, 64/2010,24/2011. Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC) (2007), Climate Change 2007: Synthesis report. IPCC`s Fourth Assessment Report (AR4). IPCC, Geneva, Switzerland. Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC) (2012), Managing the Risks of Extreme Events and Disasters to Advance Climate Change Adaptation. A Special Report of Working Groups I and II of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Field, C. B., V. Barros, T. F. Stocker, D. Qin, D. J. Dokken, K. L. Ebi, M. D. Mastrandrea, K. J. Mach, G.-K. Plattner, S. K. Allen, M. Tignor, and P. M. Midgley (eds.)], Cambridge University Press, Cambridge, UK, and New York, NY, USA International Association for Impact Assessment (IAIA) (2005), A Guide for Incorporating Adaptation to Climate Change into Land-Use Planning. Land%20Use%20GuideNOV05.pdf Lazarevic Bajec, N. (2011): Integrating Climate Change Adaptation Policies in Spatial Development Planning in Serbia A Challenging Task Ahead, Spatium, 24, pp

60 Марија Маруна, АУ36/2012/страна 50-56/Регионалне стратегије прилагођавања климатскиm променама: смернице за урбанистичко планирање у србији Lazarević Bajec, N., M. Maruna, (2011): Changing Lanscapes Balancing Actions: Belgrade Water Front Adaptation to Climate Change, EFLA Regional Congress of Lanscape Architecture, Tallin, Estonia, 02 04, November Maruna, M., N. Lazarević Bajec, V. Mihajlov, (2011): Analiza prilagođenosti obrazaca urbane strukture klimatskim promenama: primer Nacrta plana detaljne regulacije Ada Ciganlija, u Zlatanović Tomašević, V., R. Gajić, F. Kaić, (ur.): Budućnost razvoja naselja u svetlu klimatskih promena, Beograd, Društvo urbanista Beograda Peltonen, L. (2006): The challenge of climate change adaptation in urban planning, A Future with Zero CO2 Emision/P4, Stockholm, 15, May Regional Cooperation Council (RCC) (2008), South East European Climate Change Framework Action Plan for Adaptation (SEE/ CCFAP-A), Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, RS MEMSP (2010): Initial National Communication under the Unated Nations Framework Convention on Climate Change. Republic of Serbia, Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning. unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1.pdf South East European Forumon Climate Change Adapration (SEEFCCA) (2012), Regional Climate Vulnerability Assessment Synthesis Report. Croatia, FRY Macedonia, Montenegro, Serbia. php?id=243&userid=0 Stanilov, K. (ed.) (2007): The Post-Socialist City: Urban Form and Space Transformations in Central and Eastern Europe after Socialism, Dordrecht: Springer Stojanović, B. (2002): Osnovni elementi procesa racionalnog upravljanja lokalnom zajednicom, u Hiber, D. (ur.): Principi modernog upravljanja lokalnom zajednicom, Beograd, CLDS United Nation Development programme (UNDP) (2009): Assessment of capacities for low carbon and climate resilient development, West Balkan countries United Nations Economic Commission for Europe (ENECE) (2007a): Belgrade Initiative: Enhancing The Regional SEE Cooperation In The Field Of Climate Change Climate Change Framework Action Plan for the SEE Region, and the Establishment of a Sub-Regional, Virtual Climate Change Related Centre for Research and Systematic Observation, Education, Training, Public Awareness and Capacity Building, Sixth Ministerial Conference Environment for Europe, Belgrade, Serbia United Nations Economic Commission for Europe (ENECE) (2007b): Environmental Performance Review, Repubic of Serbia, Second Review, United Nations, New York and Geneva United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC) (2010), Adaptation assessment, planning and practice, An overview from the Nairobi Work Programme on impacts, vulnerability and adaptation to climate change. unfccc.int/ files/meetings/cop_12/application/pdf/sbsta_26.pdf UNDP/UNEP (2012), Study of Achivements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia. etails&revid=67a9717e-972f-48ca-f5a05817e Füssel, H. M. (2007): Adaptation planning for climate change: concepts, assessment, approaches, and key lessons, Sustainability science, 2 (2), pp Wilson, E. (2006): Adapting to Climate Change at the Local Level: The Spatial Planning Response, Local Environment 11 (6), pp

61 Н аучни радови К лиматске промене UDK BROJEVI: 712.4: ; 711.4: ID BROJ: Прегледни рад, DOI: /arhurb C Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава 1 Тијана Црнчевић*, Мирјана Секулић** рад примљен: новембра 2012, рад прихваћен: децембра Апстракт Зелени кровови у урбаним срединама последњих година све више добијају на значају, посебно у контексту климатских промена. Поред тога што доприносе повећању укупне површине под вегетацијом, зелени кровови повољно утичу на квалитет и квантитет атмосферских вода, умањују ефекат урбаних топлотних острва (УТО), умањују укупну потрошњу енергије за хлађење и грејање објеката и др. Када се узме у обзир чињеница да се изградња зелених кровова све више примењује као једна од мера за обезбеђивање услова за адаптацију урбаних средина на климатске промене, основни циљ рада јесте да прикаже савремене тенденције развоја зелених кровова. Поред осврта на историјски контекст, прегледа постојећих оквира, у смислу политика и програма који заступају озелењавање кровова као стратешки приоритет у борби против климатских промена и поред увида у доступне резултате истраживања перформанси зелених кровова у односу на испитиване параметре, посебан осврт дат је на стање у Републици Србији. Сходно томе, један од закључака рада указује на неопходност обезбеђивања услова за промоцију развоја зелених кровова, не само као планске мере већ и пасивне технике хлађења. С тим у вези, препоруке рада су иновирање предлога Нацрта Закона о заштити и унапређењу зелених површина у складу са новим тенденцијама, уз уважавање климатских промена и улоге зелене инфраструктуре, успостављање законских и планских оквира у просторном и урбанистичком планирању који би подржали развој зелених кровова као и промовисање истраживања која би квантификовала остале позитивне утицаје које остварује зелени кров. Кључне речи: зелени кровови, климатске промене, зелена инфраструктура Abstract In the recent years, green roofs have become increasingly important, especially within the context of climate change. Besides the fact that are contributing to the increasing of the total urban surface under vegetation, green roofs are having beneficial effects on the quality and quantity of storm water, on reducing the effect of the urban heat island (UHI), the consumption of the energy for cooling and heating etc. Taking into account the fact that the development of green roofs have being increasingly used as measure within adaptation strategy to climate change, the main aim of the paper is to present an overview of the contemporary tendencies within green roofs development. The paper provides an insight within historical context, existing framework in terms of policies and programs which are promoting green roofs development and as well researches covering the performances of the green roofs. Special attention is also given to the situation in the Republic of Serbia. Consequently, one of the conclusions of the paper stress out the necessity to provide the conditions for promotion of the green roof development, not only as a measure but also as a passive cooling technique. In that sense, the recommendations of the paper are promoting the revision of the Draft Law on the protection and promotion of the green spaces, taking into account climate change and the role of the green infrastructure, developing of the legal and planning frameworks within spatial and urban planning which will promote the green roofs development as well the promotion of the research which will quantified other positive effects of the green roofs. Key words: green roofs, climate change, green infrastructure 57 * др Тијана Црнчевић, д.и.п.а., научни сарадник, ИАУС, Београд, tijana@iaus.ac.rs ** Мирјана Секулић, д.и.п.а. - мастер, асистент докторанд, ФТН, Департман за архитектуру и урбанизим, Нови Сад, sekulic.mirjana55@gmail.com 1 Овај рад настао је као резултат истраживања у оквиру научног пројекта Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене међусобни утицаји, финансираног од стране Министарства просвете и науке Републике Србије у периоду од до краја године.

62 58 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава 1.Увод Вегетација, односно зелена инфраструктура у урбаним просторима, последњих година све више добија на значају, не само услед негативних последица урбанизације као што су, између осталих, загађење ваздуха, земљишта, воде, повишен ниво буке, већ и услед појава као што су урбана топлотна острва 2 и свакако, посебно актуелне, климатске промене. Као значајан фактор климе, вегетација у урбаним просторима остварује низ позитивних ефеката као што су: повећање влажности ваздуха, заштита од прашине, чађи и дима, регулација руже ветрова као и садржаја воде у водотоцима, затим позитиван утицај на људски организам, док се посебно последњих година све више уважава адаптациона улога у односу на климатске промене (Колић, 1995, Црнчевић, 2005, Цвејић и др., 2011). Сам појам зелена инфраструктура обухвата зелене површине (пејзажне структуре) урбаног простора различитог власништва (јавне и приватне) и типова (парк, сквер, дрворед...), а услед климатских промена, све више се уважава мултифункционалност коју оне обезбеђују. Сходно томе, данас преовлађују, како је истакнуто, дефиниције зелене инфаструктуре које користе концепт мултифункционалности природних ресурса, усвајају холистички начин размишљања стављајући фокус на физичке интеракције између различитих типова зелених површина (Цвејић и др., 2011). У контексту климатских промена издваја се следећа дефиниција: Зелена инфраструктура је заштита, обнова или формирање објеката који користе природне процесе за рециклирање кишних вода, конзервацију енергије и пречишћавање ваздуха, на начин који подстиче повезивање, подржава развој, који је економски одржив и одржив са становишта животне средине (Hamin& Gurran, 2009). Када се узме у обзир чињеница да кровне површине заузимају 20-25% укупних површина урбаних простора (Zinzi & Agnoli, 2011) у централним деловима града, зелени кровови услед својих позитивних утицаја све више постају саставни део урбаних простора и зелене инфраструктуре као једна од све значајнијих пасивних техника за регулисање потреба за хлађењем и грејањем објеката 3. Зелени кров или вегетациони кровни систем је уопштени израз који се користи, неформално, када се говори о свим типовима кровног зеленила. Подразумева се отворени простор који је прекривен биљним материјалом и супстратом који егзистира на крову грађевине или на било којој коти објекта, а биљке су посађене тако да се не саде директно у терен, већ преко завршне конструкције објекта. Зелени кровови представљају завршну, кровну, површину на чијем већем делу је омогућен раст вегетације у супстрату, са циљем прикупљања воде и енергије, поред осталог. Конструкција 2 се састоји од хидроизолационе мембране, дренажног слоја, сепарацијског или филтер слоја, органске средине за раст биљака (супстрат или земља) и вегетације ( greenroofs & Разликујемо екстензивне и интензивне зелене кровове. Екстензивни су лакши за изградњу и захтевају мање неге од интензивних. Њихова дебљина је 5-20 cm због чега представљају мање оптерећење за кровну конструкцију. Интензивни кровни вртови подсећају на традиционалне вртове, дубина супстрата је већа од 20 cm, захтевају негу и скупљи су за изградњу од екстензивних. Дебљи супстрат, стазе и опрема више оптерећују кровну конструкцију и представљају изазов, како за пројектовање тако и за изградњу и одржавање. Будући да зелени кровови последњих година све више добијају на значају и да су све присутнији у зеленој инфраструктури, основни циљ рада јесте да прикаже савремене тенденције развоја зелених кровова у контексту климатских промена и пружи увид у стање изградње у Републици Србији. 2. Осврт на развој зелених кровова кроз историју Зелени кровови не представљају нови концепт, присутни су кроз историју од египатских кровних вртова, преко вртова из Ниниве (познатији под називом вавилонски висећи вртови ), 4 античких, средњовековних, ренесансних до модерних вртова. Стари Грци уврстили су кровни врт (тачније висећи врт ) у једно од седам светских чуда. Захваљујући њиховој доследној склоности ка класификацијама, обезбедили су бесмртност кровном врту. Историја зелених кровова, још од антике па до данашњих дана, резултат је техничког решења крова као грађевинске површине. Подстицаји за настанак зеленог крова врта су: сан о моћи над непријатељима, а и пријатељима, богатство, али и сиромаштво, затим, функционалност и употреба. Зелени кровови имају техничкоисторијску, војно-историјску, народну као и националну, а самим тим и културно-историјску димензију, која је све до данас очигледно правилно вреднована само у антици (Rudolf, 2002). Кровни вртови древних цивилизација и антике, што износи 70% од укупног времена праћења појаве и развоја кровних вртова, представљали су једину могућност да се биљке гаје у близини кућа на равном крову или тераси. Кровни вртови имали су архитектонски карактер и одлике правилног геометријског врта. Коришћени су локални материјали за хидроизолацију као опека, глина, оловне плоче, а у Месопотамији и асфалт (Плиније Старији, 2011, стр. 253). Сакупљање кишнице није задовољавало потребе биљака у релативно топлом подручју и било је неопходно наводњавање. То је био подстицај за развој разних хидротехничких система као што су нпр.: пуж, водени ланац, аквадукт, пумпе за воду, архимедов шраф, шедуф и Урбана топлотна острва (УТО) подразумевају појаву повећаних површинских температура у урбаним срединама у односу на непосредну околину, односно на просторе ван урбаног ткива (Solecki et al., 2005). 3 Ту свакако треба нагласити да, поред зелених кровова, разликујемо и хладне кровове који представљају кровне системе са високим степеном рефлексије топлотне, соларне енергије а са циљем смањења акумулације прегрејаног ваздуха у граду. То може бити премаз који се наноси на постојећи кров или нова хидроизолациона мембрана. ( 4 Лоцирањем Висећих вртова у Ниниви, на реци Тигар, које је сазидао владар Сеначериб, год. п.н.е. (Sennacherib), Саргонов син, професор на Оксфорду Стефани Далиј решила је још једну археолошку и културолошку загонетку (Dalley, 1993, pp. 1-13)

63 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава др. Кровни вртови били су обогаћивани кавезима за птице, базенима, перголама и другим облицима мобилијара. Коришћене су локалне биљке којима су давана посебна симболична значења. Вековима су у северним земљама, попут Скандинавије, Ирске, Гренланда и Канаде, као заштита од екстремне хладноће, коришћени и зелени кровови. Слично томе су и поједина староседелачка племена Танзаније (Werthmann, 2007:23), како би се заштитилa од јаке топлоте, користилa покривач од тла и биљака. На европском тлу, земљани кровови са травом били су ти који су имали улогу изолатора објеката. Винарије (Osmundson, 1999) и пивнице су управо због потребе смањења екстремних температура, такође биле заштићене слојевима земље и вегетације, као и неки други објекти специјалне намене (објекти војне архитектуре за заштиту барута, као и много касније, армирано-бетонски капонири за заштиту авиона). У каснијим периодима доминира естетски подстицај, а почетком 21. века развој и значај зелених кровова сагледавамо у контексту измењених услова животне средине и све израженијих утицаја климатских промена. 3. Зелени кровови и климастке промене Све видљивији и учесталији утицаји климатских промена у смислу суша, поплава и температурних екстрема успостављају обавезу и неопходност активнијег приступа и прилагођавања планске и законске основе са циљем унапређења не само праксе планирања него и имплементације. Како је и истакнуто, предвиђене климатске промене могле би донети мноштво драматичних последица, укључујући недостатак пијаће воде, смањење пољопривредне производње, појаве епидемија, миграције становништва у потрази за водом и храном, конфликте око ограничених природних ресурса, итд. (Николић, 2010). Данас преко 50% светске популације живи у урбаним срединама, а предвиђања су да ће год. преко 70% од укупног чинити становништво урбаних простора (UN, 2009). Уважавајући овакву тенденцију раста, идентификоване последице климатских промена у урбаним срединама као што су: ризик од поплава услед повећаног интензитета падавина, честа појава клизишта и слегање терена, утицај на здравље становништва, повећана потрошња енергије како за хлађење тако и за грејање као и штете од олуја, интензивних ветрова и осталих временских услова на постојеће објекте и инфраструктуру подразумевају и неопходност предузимања одговарајућих мера и активности на свим нивоима одлучивања (Dawson, 2007). Сходно томе и улога зелене инфраструктуре, односно ефекти које остварује, како је и наглашено, јесте од великог значаја у смислу обезбеђивања услова за прилагођавање климатским променама док је за умањење утицаја она мањег, ограниченог значаја. Политика Европске уније (ЕУ) даје посебан значај отвореним просторима са становишта унапређења квалитета животне средине у смислу подршке у документима као што су Sixth Environmnet Action Programme, Thematic Strategy on Urban Environmnet, European Landscape Convention, Leipzig Charter, Aalborg Charter of European Cities and Towns Towards Sustainability (Hudekova, 2011). Међутим, како је и истакнуто, са циљем да се обезбеди успех политика које заступају примену зелене инфаструктуре у борби против климатских промена, регулатива, како међународна тако и регионална и локална, остварује само одређени значај у смислу обезбеђивања могућности за успостављање мера адаптација на локалном нивоу. Један од круцијалних утицаја има сарадња свих учесника, где аутономност локалне власти остварује значајну улогу у обезбеђивању успеха ових политика (Kazmierczak & Carter, 2010) Преглед савремених политика, програма и пројеката Савремени развој зелених кровова који све више постају незаобилазна категорија зелене инфраструктуре урбаних простора карактеришу све заступљеније иницијативе локалног карактера, односо bottom-up приступ. У том смислу је и Европска комисија год. покренула иницијативу за успостављање Савеза градоначелника (Covenant of Mayers) како би пружила подршку активностима локалних власти. Основна одлика свих ових иницијатива јесте препознавање позитивних утицаја зелених кровова у контексту утицаја климатских промена (Табелa 1). Табела. 1. Преглeд позитивних утицаја зелених кровова (према: Kazmierczak & Carter, 2010, Црнчевић, 2006, Wong et al., 2003) Утичу на квалитет и квантитет атмосферских вода - 60% годишњих падавина се апсорбује од стране зеленог крова и враћа у атмосферу путем евапотранспирације 5. Умањују ефекат топлотних острва. Утичу на побољшање квалитета ваздуха. Унапређују биодиверзитет урбаних средина. Редукују градску буку. Спречавају деградацију кровне мембране и више него дупло продужавају јој век трајања. Умањују укупну потрошњу енергије за грејање и хлађење. Доприносе естетским и амбијенталним вредностима урбаних средина. Обезбеђују заштиту од ултравиолетног зрачења - од укупног сунчевог зрачења 27% се рефлектује, 60% се апсорбује од стране биљака и земљишта, а 13% се трансмитује у земљиште. Повећавају укупну површину под вегетацијом у урбаним просторима Евапотранспирација представља комбиновани процес губитка воде из земље (испаравање) и биљака (транспирација). Евапотранспирација или флукс латентне (проток скривене) топлоте, изражава се у W/m2, користи енергију из околине да испари воду и на тај начин снижава температуру површине биљака и крова. Евапотранспирација омогућава да зелени кров смањи ефекат УТО, снижавањем температуре крова.

64 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава Као што се може видети, зелени кровови остварују не само квалитативан већ и квантитативан допринос који је, дугорочно посматрано, и економски одржив - исплатив. Иако се, како је указано, инвеститори не одлучују лако за зелене кровове, пре свега услед високих иницијалних трошкова 4 који могу бити и већи неколико пута, у Немачкој индустрија зелених кровова показује раст за око 19% у периоду између и год., а што је према проценама ФББ (FBB - Fachvereinigung Bauwerksbegrünung e.v.) између 8 и 10 милиона m 2 зелених кровова који се инсталирају годишње, а то је доста добар тренд за тржиште које је оформљено пре скоро 20 година. У прилог томе је и податак асоцијације Зелени кровови за здраве градове (Green Roofs for Healthy Cities - GRHC) који показује повећање од 115% (у m 2 покривености) током последњих година, а што указује на еру троструке цифре раста ( У наставку рада дат је преглед изабраних примера 6, данас локалних политика и стратегија које заступају примену зелених кровова. У основи, издвојени примери имају за циљ уштеду енергије, стварање бољих микроклиматских услова са циљем адаптације на климатске промене, заштиту биодиверзитета и свакако повећање укупне површине зелених простора. Базел (Швајцарска) 7 Основа иницијативе за подизање зелених кровова у граду Базелу (Basel) су програми за уштеду енергије и заштиту биодиверзитета (Сл. 1). Примена регулативе у области изградње, која успоставља обавезу примене вегетације на крововима, уз финансијску подршку од год., остварила је значајне резулате. Базел је формирао бројне кровне површине под вегетацијом због чега се данас сматра једним од градова који има највећу површину зелених кровова. Феанца (Италија) 8 За програм Био-суседство (bio-neighbourhood) град Феанца (Feanza) у Италији добио је национална и међународна признања као што је, између осталих, Европска награда за урбано и регионално планирање године (European Prize for Urban and Regional Planning, Challenges 2009). Основни циљеви овог програма јесу, пре свега, уштеда енергије, промоција естетских квалитета суседства као и стварање бољих микроклиматских услова за адаптацију уз уважавање климатских промена (Сл. 2). Данас је програм Био-суседство саставни део градске регулативе која дозвољава инвеститорима да повећају укупну површину зграда када испуњавају одређене стандарде у смислу зеленог крова, вертикалног зеленила, система за задржавање воде као и формирања континуалних зелених простора. Сваки случај се разматра посебно, а од инвеститора се захтева да поштује формулисани сет критеријума који обухватају, између осталог, просторну оријентацију зграде (зграде би требало да имају велике прозоре окренуте југоистоку и западу), промовишу употребу природних и еколошки прихватљивих материјала, природну вентилацију, употребу система за грејање које одликују ниско-енергетске и нискоемисионе карактеристике, употребу кишнице за заливање, док пејзажне структуре треба да буду постављене тако да обезбеђују засену и хлађење као и заштиту од буке и ветра што подразумева, сходно томе, и одабир одговарајућих врста. 60 Сл. 1. Екстензивни кровни врт са фотонапонским модулима, Базел Fig. 1. Extensive roof garden with photovoltaic modules, Basel Сл. 2. Интензивни кровни врт на крову пословног објекта, Феанца Fig. 2. Intensive roof garden on the roof of the office building, Feanza Приликом избора студија случаја основни критеријуми су: да су изабрани примери активни, у смислу да су саставни део локалне политике и да пружају добар модел који може бити применљив и у другим условима и околностима. Према: Kazmierczak & Carter, Према: Kazmierczak & Carter, 2010.

65 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава Токио (Јапан) У Токију је УТО ефекат забележен још год., а резултат вишедеценијског урбаног развоја јесте само 14% зелених површина. Оваква ситуација је и условила промену политике животне средине успостављањем обавезе да приватне зграде са површином већом од m 2 и јавни објекти са више од 250 m 2 озелене 20% површине крова. (Сл. 3) У противном, сносе годишњи порез од долара (Mikami, 2005). У првој години примене ове регулативе укупна површина зелених кровова се скоро удвостручила - од m 2 у год., на преко m 2 до краја године. Поред тога, и План озелењавања Токија предвидео је ha кровног зеленила као део напора да се зелене површине града повећају 10% - 35%. Са циљем промоције успостављене политике, градска влада је као угледни пример подигла зелени кров на општинској згради Токија (Tokyo Council Building), као и на другим објектима. Позитивни резултати локалне политике утицали су на то да се спроведе и ревизија националне. Тако је год. Министарство земљишта, инфраструктуре и транспорта Јапана усвојило регулативу о очувању животне средине (ступила на снагу год.) успостављајући обавезу да сви нови објекти, као што су вишепородичне куће и пословне зграде у урбаним подручјима, озелене 20% својих кровова 9. Копенхаген (Данска) Са циљем остваривања визије да Копенхаген (Copenhagen) постане неутралан град по питању емисија угљен-диоксида до године 10, упостављена је обавеза да сви нови равни кровови са нагибом мањим од 30 степени на вишеспратним зградама, приватним и јавним објектима буду озелењени (Сл. 4). У случају санације, власник објекта добија одређену финансијску помоћ од градске управе како би подигао зелени кров. Успостављени су и критеријуми за обезбеђивање квалитета, у смислу да би зелени кровови требало да испуњавају минимум два од наведених захтева: апсорпцију 50-80% падавина, обезбеђивање ефекта хлађења и изолације зграде и смањење рефлексије, умањење УТО ефекта, да остваре допринос у визуелном и естетском смислу, обезбеде удвостручено трајање крова заштитом од УВ зрачења, итд. Предвиђено је да нова политика изградње обезбеди m 2 кровног зеленила годишње, а што зависи и од економских фактора. Уважавајући чињеницу да зелени кровови подижу цену изградње кровне конструкције за 600 данских круна по квадратном метру, или више, зависно од врста биљака (ова вредност повећана је у вишеспратним објектима 0.5% по квадратном метру) неке градске општине пружају директну финансијску подршку у виду субвенција за пројекте зелених кровова, које варирају од 10 до 20 евра по квадратном метру. Остале заједнице плаћају фиксну суму за цео зелени кров, а она варира између 25% и 100% трошкова за инсталације и материјал. Током год. одобрено је 28 милиона за спровођење плана, као и 62.5 милиона у периоду између год., што чини укупну суму од 90.5 милиона данских круна 11. Чикаго и Портланд (Сједињене Америчке Државе САД) 12 Са преко m 2 Чикаго се данас сматра једним од водећих градова Северне Америке у заступљености зелених кровова. Оваквој политици претходило је истраживање које је указало да су овакви кровни системи ефикасни у контроли Сл. 3. Roppongi брда поседују јединствених 26% земљишта прекривеног вегетацијом, Токио Fig. 3. Roppongi Hills has an unprecedented 26% of its land area planted with vegetation, Tokyo Сл. 4. Зелени кров од седума на аеродрому у Копенхагену Fig. 4. Sedum green roof at airport, Copenhagen

66 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава Сл. 5. Градска кућа, Чикаго Fig. 5. City Hall, Chicago Сл. 6. Миленијум парк кровни врт на m 2, Чикаго Fig. 6. Millennium Park roof garden on m 2, Chicago Сл. 7. Зелени кровови Бедингтона, Лондон Fig. 7. Green roof Beddington, London Сл. 8. Зелени кров Градске куће у Торонту Fig. 8. City Hall`s green roof, Toronto Сл. 9. Интинзивни зелени кров на Универзитетској болници у Базелу Fig. 9. Intensive green roof at the University Hospital, Basel 62 управљања атмосферским водама и хлађењу тестираних структура због чега је и дата препорука за њихово коришћење као мере за умањење УТО ефекта, отицања атмосферских падавина и побољшања квалитета ваздуха у граду. Програм подршке развоју зелених кровова (Green Roof Grants Program) успостављен је год. и омогућио је подизање више од 20 зелених кровова. Програм је следеће године напредовао, у смислу да је проширен, нудећи материјалну подршку до америчких долара резиденцијалним и малим комерцијалним објектима од којих је 40 добило подршку те године. Иако данас овај програм не обезбеђује материјалну подршку већ нуди подстицаје у смислу убрзања процедуре добијања грађевинских дозвола и бонусе густине, као и низ информација и асистенцију за подизање зелених кровова, и даље има одговарајуће резултате. Тако, према резулатима истраживања, град Чикаго и даље је један од водећих метрополитских региона са највише подигнутих зелених кровова. (Сл. 5 и 6) Као и град Чикаго, тако је и град Портланд у САД-у последњих година посебну пажњу посветио политици развоја зелених кровова уз знатну финансијску подршку. У току год. Еко-кров подстицајни програм обезбедио је 5 америчких долара по m 2 подигнутог зеленог крова. Поред тога, власницима зграда где је предвиђено подизање зеленог крова дата је могућност повећања површине спрата од 1 до 3 m 2 за сваки m 2 крова и посебан бонус, односно умањење општинских такси за атмосферске воде до 35% 13. Такође, овај Програм обезбеђује многобројне информације, савете као и Приручник за пројектовање зелених кровова уз обезбеђивање континуалног праћења и информисања. 13

67 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава Бедигтон и Лондон (Велика Британија) 14 Од год. британска влада почела је са имплементацијом стратегија урбане ренесансе како би оживела градове. Развој Бедигтона нула емисија (Beddington Zero-Emission Development) представља јединствени експеримент у дизајнирању стамбених кућа које испуњавају циљеве националне политике одрживог урбаног развоја. (Сл. 7) Згра де су направљене од локалних материјала, са косим кровним вртовима станова на другом спрату и хоризонталним зеленим крововима. Од вегетације доминирају перене седуми које имају функцију да смањују отицај површинске воде и обезбеђују зелени простор станарима. Лондон је такође, још год., своје стратешко опредељење успоставио у оквиру циљева Плана умањење емисија гасова стаклене баште и утицаја климатских промена, као и заштиту отворених, односно зелених простора. Према Стартегији градоначелника за адаптацију на климатске промене (Mayor s Climate Change Adaptation Strategy) успостављена је обавеза подизања m 2 зелених кровова за све главне нове пројекете у оквиру Зоне централних активности Лондона. Поред тога, и Савет грађевинара Велике Британије успоставио је обавезу подизања зелених кровова, са циљем стварања пријатнијих урбаних простора и адаптације на климатске промене, као једну од мера како би повећао биодиверзитет Лондона. Такође, за примену зелених кровова залаже се Агенција за заштиту животне средине тако да ова мера, може се рећи, има пуну подршку у урбаном развоју Лондона. Торонто (Канада) 15 Усвојен од стране Градског већа Торонта год., Подстицајни програм је кључни елемент у борби против климатских промена у оквиру Акционог плана, чијом имплементацијом би се, како је предвиђено, до год. ефекат стаклене баште у Торонту смањио и до 80%. Такође, у току год., Торонто је постао први град у Северној Америци који је усвојио подзаконски акт којим се успоставља обавеза и регулише изградња зелених кровова. Правилник обухвата подизање зелених кровова на новим објектима комерцијалне, административне и стамбене намене, минималне бруто површине од m 2, док су стамбене зграде са мање од 6 спратова или 20 m висине изузете. (Сл. 8) Критеријуми Подстицајног програма у складу су са Правилником о зеленим крововима и Еколошким стандардима Торонта. Овај Програм осмишљен је да промо више и унапреди коришћење зелених и хладних кровова како на постојећим, тако и на новим објектима, и помогне пословној заједници Торонта. Како би конкурисали за Подстицајни програм еко-кровова, планирани зелени кровови морају испуњавати следеће критеријуме: континуална покривеност крова површином за раст биљака мора бити такве величине да је већа од половине основе објекта, а кров мора да буде пројектован и изграђен у складу са Стандардом изградње зелених кровова Торонта, односно Правил ником. Одобреном пројекту обезбеђена је финансијска помоћ од 50 америчких долара по m 2, до максималних америчких долара. Програм подржава све постојеће комерцијалне, индустријске и административне објекте на територији града Торонта, све нове индустријске објекте са зеленим крововима површине веће од m 2, као и све нове комерцијалне и административне објекте са зеленим крововима површине мање од m 2. Приликом селекције, приоритет имају објекти који се налазе у оним деловима града у којима је изражен УТО ефекат и где управљање атмосферским водама представља посебан проблем. Као што се из приложеног може видети, сви напред издвојени примери су, поред тога што су повећали укупну површину зелених простора и самим тим утицали на побољшање услова предметне животне средине, остварили и значајан утицај у смислу обезбеђивања услова за адаптацију урбаних средина на климатске промене. Посебно се може издвојити пример Токија чија је политика развоја остварила утицај и на националну политику, тако да је подизање зеленог крова сада препознато као мера и законска обавеза урбаног развоја. Програми и иницијативе који су прерасли у локалне политике развоја (Феанза, Базел - Сл. 9) указују да изналажење одговарајућег модалитета захтева значајан напор локалних власти као и одређена материјална средства, не само за успостављање услова за програм или политику, већ и за адекватно анимирање инвеститора у смислу финансијских субвенција, одређених олакшица или бонуса. Адекватна имплементација политика, и самим тим остваривање жељеног утицаја зеленог крова, остварују се поштовањем одређених стандарда и критеријума, у чему се може издвојити Торонто као град који данашњи развој зелених кровова регулише уз помоћ Правилника за изградњу Осврт на истраживања перформанси зелених кровова Последњих година зелени кровови све више добијају на значају и упоредо са развојем политика, програма и анимирања јавности посебна пажња је посвећена истраживању како би се побољшале њихове перформансе. У односу на хладне кровове који су постали део савремених стандарда изградње, зелени кров се, како је указано, и даље препоручује због својих квалитативних својстава а не квантитативних. Због тога, као пасивна техника хлађења, ( 16 Вертикално зеленило је резултат озелењавања вертикалних површина биљкама, било засађених у земљу, у сам зидни материјал или у плантажне кутије прикачене на зид, у циљу покривања зграде вегетацијом (Ottelé, 2011).

68 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава зелени кров још увек не може да буде саставни део студија симулације изградње. Све до сада презентоване студије су, углавном, биле нумеричке или експериметалне природе, док је проширени дугорочни модел валидације (extended long-term model validation) још ређи јер су у већини случајева валидација и резултати временски ограничени и не успевају да обезбеде потпуну презентацију функције зеленог крова као пасивне технике хлађења уз уважавање различитих климатских услова (Theodosiou, 2003). Тако, доступне студије параметара различитих карактеристика које утичу на перформансе зелених кровова указале су на следеће (Theodosiou, 2003, Yamada, 2008): Најмањи утицај је показала дебљина земљишта органске материје; најзначајнији параметар је, када се говори о вегетацији, густина лишћа која утиче на транспирацију и стварање сенке и самим тим утиче на ефекте хлађења. Висина биљног покривача није од круцијалног значаја, већ само заједно са густином. У односу на тип зеленог крова разлике се уочавају током екстремних климатских услова зелени кров са високим зехтевима одржавања, интензиван, може да оствари утицај и током екстремних услова, док екстензиван не; тип крова са средњим захтевима, полуинтензиван, оцењен је као тип зеленог крова који може да оствари добар утицај током целог лета. Климатски елементи (инсолација, температура и притисак ваздуха, релативна влажност, падавине, смер и брзина ветра и др.), показало се да имају значајну улогу у перформанси зелених кровова као технике за хлађење. Релативна влажност је најважнији климатски елемент суви ваздух поспешује евапотранспирацију и хлађење. Брзина ветра има сличан ефекат, али не такав као влажност. На ултратанкој сувој основи (<25 mm) појављује се феномен инверзије, продирање топлоте у објекат. Међутим, ако је ултратанко тло наводњавано и са биљним покривачем, његова изолациона моћ нагло расте независно од годишњег доба и од климата. Такође, спроведена истраживања су показала да перформансе зелених кровова зависе од садржаја воде, односно од усвојеног модела управљања атмосферским водама који треба свакако прилагодити климастким условима јер лимитиран садржај воде не обезбеђује да земљиште буде мокро влажно, а што активно повећава топлотну отпорност структуре (Zinzi & Agnoli, 2011). Остали доступни резултати истраживања утицаја зелених кровова презентовани су у Табели 2. Табела 2. Преглед позитивних утицаја зеленог крова као пасивне технике (Wong et al., 2003, Zinzi & Agnoli, 2011) Стратешко подизање зелених кровова може да умањи површинске температуре објекта и до 20 C и сачува и до 80% потребне енергије за хлађење односно грејање (20 25% уобичајено); Под зеленим кровом, унутрашња температура, без додатног хлађења, за 3 4 C је мања него спољна. Подизање зеленог крова на петоспратном комерцијалном објекту резултује уштеду 1 15% годишње потрoшње енергије од тога 17 19% за хлађење објекта. Максимална уштеда је 1 3% од годишње употребе енергије, односно 2 64% у односу на хлађење простора где се ови резултати могу остварити са различитом дебљином слоја земљишта од 100 до 900 mm; оптималан тип крова јесте са жбунастом вегетацијом 300 mm дебљина слоја земљишта са жбуњем може да оствари уштеду од 15% годишње употребе енергије, односо 79% за хлађење објекта; оптималан тип земљишта јесте суво глиновито дебљине од 900 mm. У односу на енергетску перформансу зграде установљена је уштеда у енергији и до 49%. Зелени кровови редукују топлотни флукс 52 57% у односу на керамички или метални кров Зелени кровови у Републици Србији Према пројекцији утицаја глобалних климатских промена (Internacional Panel for Climate Change IPCC, 2007), подручје Балкана ће карактерисати: више температурних екстрема, мање падавина у току лета, више речних поплава током зиме, варијабилност у приносу житарица, већа опасност од шумских пожара и мања стабилност шумских екосистема. Република Србија је једна од земаља у залеђу Медитеранског региона за коју се сматра да ће бити посебно тешко погођена глобалним климатским променама и према том сценарију, до краја овог века повећање годишње температуре ваздуха биће до 6 о C (Николић, 2010). Уз уважавање напред истакнутог, намеће се неопходност активнијег приступа проблематици климатских промена на свим нивоима и у свим секторима и, сходно томе, придавање већег значаја зеленој инфраструктури. 16 Закон о планирању и изградњи (Сл. гласник РС, бр. 72/2009), нема посебних одредби већ се у деловима који третирају инфратсруктуру у смислу обавезе уважавања генералних праваца и коридора за саобраћајну, енергетску... и другу инфраструктуру..., под другом може подразумевати и зелена инфраструктура.

69 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава Постојеће стање планирања и развоја зелене инфраструктуре у Републици Србији карактерише одсуство одговарајуће законске основе као и посебних активности које би активирале наставак процедуре за усвајање Нацрта Закона о заштити и унапређењу зелених површина (Манић и др., 2011). Термин зелена инфраструктура није заступљен у постојећој регулативи, али то не представља ограничавајући фактор у планирању 16 јер, како је и истакнуто, постојећа пракса пружа подршку планирању зелене инфраструктуре у смислу да постојећи ресурси намећу неопходност третирања ове проблематике у планској доументацији (Crnčević & Bakić, 2008). У Закону о заштити животне средине (Сл. гласник РС, бр. 135/04) зелене површине су заступљене као јавне зелене површине и успоставља се обавеза њиховог уважавања у просторним и урбанистичким пановима са циљем очувања и унапређења природних и створених вредности, а општи услови заштите, начин подизања и одржавања, обнове уништених јавних зелених површина и вођење података о јавним зеленим површинама уређује се посебним законом, који још увек не постоји. Иако без адекватне подршке, постојећа законска основа пружа могућност за покретање локалних иницијатива. Тако је недавно Скупштина града Београда донела Одлуку о подизању зеленог крова како би пружила пример и афирмисала овај тип зелене инфраструктуре. Зелени кровови се помињу као корективно зеленило у Генералном урбанистичком плану Београда до године (ГУП 2021). Заједно са вертикалним зеленилом 17 препоручује се овај вид озелењавања у сврху корекције ликовно-архитектонских недостатака објеката (одељак Сл. 10. Комплекс ФОРУМ, Ортофото снимак из год. Fig. 10. The Forum, Ortho-photo image from Сл. 11. Комплекс ФОРУМ, кровни врт у нивоу терена, Орто-фото снимак из год. Fig. 11. The Forum, a roof garden at ground level, Ortho-photo image from Сл. 12. Комплекс ФОРУМ, пројекат кровног врта, пројектант Мирјана Секулић Fig. 12. The Forum, roof garden design, designer Mirjana Sekulic Сл. 13. Комплекс ФОРУМ, детаљ кровног врта Fig. 13. The Forum, detail of roof garden Сл. 14. Комплекс ФОРУМ, детаљ кровног врта, Fig. 14. The Forum, detail of roof garden, Вертикално зеленило је резултат озелењавања вертикалних површина биљкама, било засађених у земљу, у сам зидни материјал или у плантажне кутије прикачене на зид, у циљу покривања зграде вегетацијом (Ottelé, 2011).

70 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава ). Према ГУП 2021 свака површина са слојем супстрата дубине 60 cm третира се као зелена површина. Такав приступ зеленим крововима није стимулативан за потенцијалне инвеститоре јер се занемарују јефтинији зелени кровови, тзв. екстензивни кровни вртови. У Немачкој је однос између изграђених екстензивних и интензивних зелених кровова 83: 17% (Minke, G. 2010). Улога екстензивних зелених кровова је потцењена, а њихов потенцијал за развој неограничен је у урбаним срединама (посебно се односи на адаптације кровова). Један од примера добре праксе јесте пројекат пејзажноархитектонског обликовања јавног објекта у Београду. На фотографији бр. 10 је орто-фото снимак градилишта у Булевару краља Александра бр. 520 у Београду из године. На градилишту, поред изграђених објеката, констатујемо и велику бетонску плочу, око m 2, преко које су изграђени кровни врт, пешачке стазе, фонтана и противпожарни пут (Сл ). Иако планска основа и пракса пружају подршку развоју зелених кровова као саставних делова зелене инфраструктуре, услед недостатка основних оквира, у смислу законске основе, правилника и препорука, и даље ове површине нису препознате у процесу израде планске документације и не улазе у укупан проценат озелењености блока односно парцела. 5. Закључна разматрања Услед све видљивијих утицаја климатских промена може се рећи да становници урбаних простора постају све више свесни значаја вегетације и зелене инфраструктуре. Услед ограничених могућности за примену биоклиматских принципа у урбаним просторима, афирмисањем развоја зелених кровова као пасивне технике, могуће је достићи жељене резултате. Зелени кровови у функцији заштите, обнове или формирања објеката, обезбеђивања рециклирања атмосферских вода, конзервације енергије и пречишћавања ваздуха као и подршка одрживом урбаном развоју представљају актуелан избор мере за остваривање адаптационе улоге зелене инфраструктуре у контексту климатских промена. Наведене модалитете локалних иницијатива које карактерише политика развоја зелених кровова могуће је применити у Републици Србији. С тим у вези, могуће је активирати локалне заједнице да уз помоћ различитих програма анимирају инвеститоре: путем бенефиција (повећање индекса изграђености) стимуланса (убрзана израда дозволе за изградњу) или субвенција (попусти на комуналне услуге или финансијски бонус приликом изградње зеленог крова). Са циљем обезбеђивања услова за промоцију развоја зелених кровова у Републици Србији, не само као мере већ и пасивне технике, препоруке су следеће: Иновирање предлога Нацрта Закона о заштити и унапређењу зелених површина у складу са новим тенденцијама уз уважавање климатских промена и улоге зелене инфраструктуре. Успостављање законских и планских оквира у просторном и урбанистичком планирању који би подржали развој зелених кровова, у смислу препознавања зеленог крова као мере пасивне технике у остваривању енергетске ефикасности, израда Правилника за изградњу зелених кровова, успостављање критеријума и неопходне остале пратеће регулативе. Поред енергетских перформанси, неопходно је промовисати истраживања која би квантификовала остале позитивне утицаје које остварују зелени кровови као што су, између осталог, управљање атмосферским водама, утицај на ефекат УТО и др. БИБЛИОГРАФСКЕ ЈЕДИНИЦЕ: Dalley, S. (1993): Ancient Mesopotamian gardens and the identification of the hanging gardens of Babylon resolved, Garden History, Vol. 21, No. 1 (Summer), pp Dunnett, N., N. Kingsbury (2008): Planting green roofs and living walls, Portland, Timber Press Dawson, R. (2007): Re-engineering cities: a framework for adaptation to global change, Philosophical Transactions of the Royal Society A, 365, rr EarthPledge: Green Roofs, Ecological Design And Construction, Foreword by William McDonough, Atglen, Schiffer B ooks Zakon o zaštiti životne sredine, Sl. glasnik RS br.135/04 Zakon o planiranju i izgradnji, Sl. glasnik RS, br. 72/2009 Zinzi, M., S. Agnoli (2011): Cool and green roofs. An energy and comfort comparison between passive cooling and mitigation urban heat island techniques for residential buildings in the Mediterranean region, Energy and buildings, doi: /j. enbuild Kazmierczak, A., J. Carter (2010): Adaptation to climate change using green and blue infrastructure, A database of case studies, The Interreg IVC Green and Blue Space Adaptation for Urban Areas and Eco Towns project (GraBS) Summary_FINAL.pdf Kolić, B. (1993): Uticaj šuma i vegetacije na klimu i mikroklimu Banja i klimatskih mesta, Naučni skup: Banje i banjska lečilišta u Jugoslaviji, Novi Sad Manić, B., T. Crnčević, A. Niković (2011): Uloga zelenih površina u prostorno-funkcionalnoj koncepciji Bloka 23 u Beloj Crkvi, Arhitektura i urbanizam, 33, str Mikami, T. (2005): Tokyo cooling rooftop gardens, In EarthPledge: Green Roofs, Ecological Design And Construction, Atglen, Schiffer B ooks, rp Minke, G. (2010): Dächer begrünen - einfach und wirkungsvoll. Planung, Ausführungshinweise und Praxistipps, Freiburg, Ökobuch Verlag Nikolić, M. (2010): Srbija pred izazovom globalnih klimatskih promena i njihovih posledica, Klimatske promene studije i analize, Evropski pokret u Srbiji Osmundson, H. T. (1999): Roof Gardens: History, Design, and Construction, New York, W.W. Norton & Company Ottele, M. (2010): Vertical greened surfaces and the potential to reduce air pollution and the improvement of the insulation value

71 Тијана Црнчевић, Мирјана Секулић, АУ36/2012/страна 57-67/Зелени кровови у контексту климатских промена - преглед нових искустава of buildings, Delft, Univsersity of Technology Plinije Stariji, (2011): O umetnosti, Beograd, Zavod za udžbenike i Dosije studio Rudolf, W. (2002): Technikgeschichtliche Aspekte der Normalität eines Weltwunders, S. 8 Berlin Snodgrass, E., L. McIntyre (2010): The green roof manual: a professional guide to design, installation, and maintenance, Portland, Timber Press Solecki, W. D., C. Rosenzweig, L. Parshall, G. Pope, M. Clark, J. Cox, and M. Wiencke (2005): Mitigation of the heat island effect in urban New Jersey, Global Environmenatl Change B, 6, rr , doi: /j.hazards Srejović, D., A. Cermanović-Kuzmanović (1987): Rečnik grčke i rimske mitologije, Beograd, SKZ Theodosiou, T. (2003): Summer period analysis of the performace of a planted roof as a passive cooling technique, Energy and Buildings, 35, rr UN, United Nation Population Division, un.org/esa/population/unpop.html Hamin, E. M., N. Gurran (2009): Urban form and climate change: Balancing adaptation and mitigation in the U.S. and Australia, Habitat International, 33, rr Hudekova, Z. (2011): Assessing vulnerability to climate change and adapting through green infrastructure, GRaBS Expert Paper 7 grabseu.org/downloads/ep7%20final.pdf( ) Cvejić, J., A. Bobić, A. Tutundžić, S. Radulović, (2011): Adaptacija gradova na klimatske promene uloga zelene infrastrukture. Budućnost razvoja naselja u svetlu klimatskih promena, Društvo urbanista Beograda, str Crnčević, T. (2005): Sistem zelenih površina u funkciji zaštite životne sredine primer Vrnjačke Banje i Vršca, Arhitektura i urbanizam, 16 17, str Crnčević, T. (2006): Održivi urbani razvoj i sistem zelenih površina novija iskustva i preporuke Evropske Unije, Održivi grad i njegovo okruženje, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Posebna izdanja 49, str Cantor, L. S. (2008): Green Roofs in Sustainable Landscape Design, New York London, W.W. Norton&Company Crnčević, T., O. Bakić (2008): The system of green surfaces in spas with special reference to the case studies: Vrnjačka, Kanjiža and Pribijska spa, SPATIUM, 17 28, rr Werthmann, C. (2007): Green Roof: A Case Study: Michael Van Valkenburgh Associates' Design For the Headquarters of the American Society of Landscape Architects, New York, Princeton Architectural Pres Wong, N. H., D. K. W. Cheong, H. Yan, J. Soh, C. L. Ong, A. Sia (2003): The effects of rooftop garden on energy consumption of a commercial building in Singapore, Energy and Buildings, 35, rr Yamada, H. (2008): How is energy usage reduced by green roof and walls, Gsky, Eco Innovations Inc. Engineering Department, Wakayama University, Retrieved Augest 10, 2009 from ( ) ( ) ( ) & ( ) unrestricted/hodges_matthew_professional_paper_final. pdf ( ) images_dynamic/igra_green_roof_news_2_2010.pdf ( ) CityOfCopenhagen/SubsiteFrontpage/LivingInCopenhagen/ ClimateAndEnvironments.aspx ( ) ( ) ( ) unrestricted/hodges_matthew_professional_paper_final. pdf ( ) ( ) eco-roof.htm ( ) Извор фотографија: Сл.1. Snodgrass, 2010:15 Сл.2. p?hcodtip=3&hcodare=refe&heltiar=t Сл.3. EarthPledge, 2005:68 Сл.4. Cantor, 2008:135 Сл.5. EarthPledge, 2005:124 Сл.6. Snodgrass, 2010:14 Сл.7. EarthPledge, 2005:52 Сл.8. Cantor, 2008:52 Сл.9. Cantor, 2008:92 Сл.10. Документација Урбанистичког завода Београд Сл.11. Документација Урбанистичког завода Београд Сл.12. Фотографија аутора Сл.13. Фотографија аутора Сл.14. Фотографија аутора 67

72 Н аучни радови прилози за историју урбанизма србије UDK BROJEVI: (497.11)"1863" ID BROJ: Прегледни рад, DOI: /arhurb K ТРАНСФОРМАЦИЈА УРБАНОГ РАЗВОЈА НА ПРИМЕРУ ПРВОГ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА УЖИЦА ИЗ ГОДИНЕ основне карактеристике Душко Кузовић* рад примљен: септембра 2012, рад прихваћен: новембра THE FIRST URBAN PLAN OF UZICE FROM Апстракт Након пожара год. и исељавања Турака из Ужица град се смањио са на становника. Нова власт донела је одлуку да се пре реконструкције града уради регулациони план по коме ће се даље варош градити. Најпре је урађена скица постојећег стања, а затим Први предлог плана (Емануел Шефел) маја године. Због примедби на План, Министарство је послало Јосифа Веселог и Јосифа Клинара да помогну у његовим корекцијама. Три инжењера су крајем год. направила Други предлог плана који је усвојен год. и био на снази до године. Регулациони план је променио начин планирања града и оријенталну варош преобразио у град према европским урбанистичким начелима. Променио је правила градње и тако утицао на архитектуру. Скица постојећег стања представља први геодетски снимак града из 19. века и даје важне информације о стању града на крају турске окупације. Први предлог плана је храбра промена на терену у примени европских начела урбанизма. Други предлог је проширио захват плана, променио решења у погледу саобраћаја и обликовања блокова. Рад је написан на основу сачуване архивске грађе и писаних извора. Кључне речи: Реконструкција градова у 19. в., регулација градова, реконструкција, урбанизам, Ужице 1.Увод Регулациони план изгорелог дела Ужица донет је год., након што је пожар год. уништио средишњи део града. После пожара дошло је до исељавања турских поданика из Ужица када је број становника са смањен на Након ослобођења нова српска управа све је чинила како би се избрисао оријентални изглед вароши. Не треба заборавити да су турски окупатори пре тога у Ужицу подредили и ускладили све својим потребама, не обазирући се на културу, традицију или потребе српског становништва. До краја 19. века обрисани су скоро сви знаци оријенталне вароши који су вековима стварани и постављена је основа европске вароши. У складу са снагама и могућностима локалне заједнице, почеле су трансформације урбанизма и архитектуре које су заокружене Регулационим планом године. *др Кузовић Душко дипл.инг.арх. Abstract Urban plan for Uzice from started urban reforming of settlement. Historical events in set the basis: great fire and emigration of Turks from the city which reduced number from 5700 to 2490 inhabitants. At the same time, financial capacity of population weakened and that affected to dynamics of reconstruction. Sketch of current state from represents first geodetic record of the town. It provides important information about town state during Turkish occupation. On sketch of current state after the fire are seen unequal width winding streets, blocks with irregular borders, streams flowing freely through town, and, in the town center, a large cemetery which divides the town and prevents further development. According to the sketch was made the First regulation proposal on May (eng. Emanuel Shefel) which included identical surface as area destroyed in the fire. With this plan cemetary located in center was abolished, regulation of river Djetinja and steam Uremovac was planned, formed two blocks at expense of river regulation, street routes were straightened, street axle fractures were planned only in areas of intersections, block boundaries realigned, blocks got proper geometry, and around the church and district office was formed a town market from which poured out the main street carsija. Problems of this proposalwere that it envisaged small number of town markets, in relation to economic importance of the town and inappropriate main street solution. In order to help in rewriting the plan in the town were sent engineers Josip Klinar (from Cacak) and Joseph Veseli (from Loznica). Together with E. Sefel they have made Second plan proposal: thay have expanded plan intervention to north (Military Circle), to west (stream Kostica), on cemetary space were formed two blocks and Knez Milos Market, on west side the block where was madrassa was reduced and school building was set on the regulatory line and thereby was formed Sveti Sava Market, Old market retained all features from previous proposal, Main Street has changed its route and in the part just before the Old Market was connected with the street that leads to Lipa, two parallel roads of same rank spreading from east to west and north to south were formed, river Djetinja and steam Uremovac channels were regulated, and formed Military circle. Town graphic presentation was changed so that on the drawing all blocks have written side length, and some streets even width. This proposal was endorsed in and remained in force until The work was made based on stored archival material and written sources.

73 Кузовић Душко, АУ36/2012/страна 68-73/трансформација урбаног развоја на примеру првог урбанистичког плана ужица из године Сл. 1. Ужице, пазарни дан, (Ф. Каниц) 1860./ Fig.1. Uzice, market day, (F. Kanic) ДОГАЂАЈИ Након пожара год. локална управа увидела је да мора да се промени начин градње и да се будућа изградња мора вршити плански и по европским начелима. Како је напредовало откупљивање турских плацева тако је и растао притисак на српску власт да се дозволи градња. Да би се предупредио проблем непланског грађења, локална власт је издала забрану градње на погорелом делу вароши док се не донесе нови план. (Сл. 1) Стихијска куповина плацева од турских власника постала је опасност јер се тиме повећавала цена земљишта. Стога су неки плацеви, који су већ откупљени од турских поданика, поново присилно откупљени од нових власника. У том периоду најпре је Јован Радишић купио хан, а Павле Јокановић имовину Арифе (ћерке Ибрахим-ефендије). Комисија за исељење, стигла је год., утврђен је детаљан план одласка Турака из Ужица, а Неџип-бејбег је са српским представницима премерио муслиманска имања у вароши и ближој околини ради утврђивања њихове вредности. Гаврило Јеремић предложио је властима у Београду да српска држава купи нека имања имајући у виду повољну цену. Влада је прихватила предлог и дала 1000 цесарских дуката за куповину неколико плацева у вароши и неколико ливада изван вароши. Тако су купљени плац од Зулха Мустафе Бечевца по цени од 205 дуката, на чијем је месту касније подигнута касарна (сада штампарија Д. Туцовић ), и имовина у Крчагову, која је била у власништву А. Мулан-Беширевића. Она је купњена за поштанске и државне коње, а Тодосије Тадић је по налогу државе отишао у Босну и купио имања браће Беширевић у Крчагову, узео потребна документа и вратио се у Србију. Према процени комисије, већина турских кућа била је од слабог материјала и у лошем стању тако да су купљене не због објеката већ због плацева. До краја год. купљено је око стотину плацева. Због куповине турских имања у целости, а не појединачно, цена је са дуката спуштена на Процес је окончан године. Исељавање муслиманског становништва из Ужица, по одредбама споразума, завршено је 24. септембра год., када је у пет наврата исељено одраслих и 917 деце преко Кадињаче, делом у Босанску Костајницу, а делом у босанску посавину. Када је завршен процес откупа, образована је комисија од 24 лица, изабрана на збору грађана, која је формирала плацеве према плану и вршила њихову продају. Општина је издавала тапије тек након испуњених свих услова од стране комисије. Без тапије се није смело градити. Плацеви који су куповани од српске државе плаћани су 50% одмах а 50% за 6 година. Богати су могли да се појаве тек онда када се који ништа од свега немају, подмире. 1 За војне потребе министар је тражио да се у грађење ових војиних зграда има уклопити и нови план вароши. 2 Тако су год. завршене топовске шупе и штала за 150 коња. 3. ПРВИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН 3.1. Концепција Министарство је задужило инжењерски савет да направи урбанистички план вароши Ужице и да га поднесе Министарству на усвајање. Најпре је урађена скица изгорелог дела вароши и наложено је да инжењер према датим инфорамцијама и месним околностима направи могућу регулацију. У исто време стигао је захтев 238 грађана да се градска пијаца измести на потез између Мегдана и Медресе, јер постојећа локација пијаце (код Начелства) није у средини вароши. 3 У центру насеља остало је много рушевина кућа, дућана и џамија и локална власт је добила дозволу из Београда да се прода материјал са објеката лицитацијом да би имала рашчишћено земљиште и у самом центру вароши. 4 При издавању сагласности за градњу водило АС-СОУ год. Закључци о мерама и поступцима како да се распореде и исплаћују кућевни и дућански плацеви у Ужицу, од године, из: Живковић, Н. (1981): Ужице г., Ужице, стр Исто, стр Исто, стр. 365.

74 Кузовић Душко, АУ36/2012/страна 68-73/трансформација урбаног развоја на примеру првог урбанистичког плана ужица из године Сл. 2. Ужице, скице инж. М. Угричића Fig.2. Uzice, sketches of eng. M.Ugričić се рачуна да се на јавним местима не налазе механџијске штале, шупе за сено или радње које раде са отвореним пламеном. 5 Након прегледа Првог предлога плана (урадио Емануел Шефел 6 ) наређено је да из Чачка дође инжењер Јосиф Клинар и помогне у његовим корекцијама. Локална власт је намеравала да се израдом плана варош регулира и постави у ред остали регулирани вароши србски. 7 Из Лознице је дошао Јосиф Весели 8 да помогне у корекцијама плана. Минстарство је год. послало Други предлог плана на разматрање. Драгољуб Угричић, окружни инжењер, сматрао је Други предлог плана неприменљивим и дао примедбе у 9 тачака: просецање улице од Мегдана до пијаце (главне улице) довело би до рушења очуваних и добрих кућа и до плаћања високих одштета власницима, примедбе су биле на војне шупе и штале, на саобраћајницу испод медресе, решење улица због оштрих кривина, великог нагиба улица или великих земљаних радова. Предложио је изградњу улица адекватно топографији терена, са удаљењем сокака на пет хвати. Пијаца поред Среског начелства била је критикована због преклапања са комунакацијама и обликом је ружила варош, те је предложио смањење површине пијаце, а остатак површине да се прода ради изградње и тако да се дође до капитала. Предложио је да се одложи регулација реке Ђетиње јер општина није имала новца да изврши све потребне радове. Предложио је и да се река од Међаја спроведе скоро правом линијом, а тако ослобођено земљиште искористи за изградњу, да општина Ужице од државе откупи простор тадашње пијаце и уреди за потребе града. На крају извештаја указује: Са сваке стране трудио и гладао да се регулацијом Сл. 3. Ужице, Скица постојећег стања, (Е. Шефел) 1863./ Fig.3. Uzice, Current state sketch, (E. Šefel) погореле вароши Ужица, према местним околностима, нити украсу вароши, нити пак интересима општине и поједини грађани у великој мери шкоди 9. (Сл. 2) У уређењу вароши истакли су се појединци који нису били део локалне власти: Р. Тешић, В. Мирковић и М. Станић. Они су дали инцијативу, основали комисију за уређење вароши и својим радом прикупили средства за подизање јавног купатила, изградњу Великог парка и око града подигли зелени појас ради заштите вароши од великих бујица Скица постојећег стања (март год.) У време турске окупације град је био подељен на махале. Око централног дела града, чаршије, налазиле су се стамбене махале. Река је у неуређеном кориту вијугала кроз долину у којој се налазио град. Јавни објекти турске окупационе управе били су размештени по западном делу града, ближе тврђави. На западу чаршије налазила се медреса. Поред медресе налазио се Турски конак. Пошта се налазила изнад централног гробља. Испред објекта поште налазио се мањи јавни простор неправилног облика. Он је са главном улицом повезан са малим сокаком који је уједно био корито Уремовачког потока. На истоку насеља налазила су се претежно српска имања. Испред њега налазила се пијаца неправилног облика јер су је ограничавали неправилни блокови, а и велики број улица се на њу сливао (7 улица и велики продор ка чаршији). Као слободностојећи објекат, на пијаци се налазила црква на малој удаљености од Правитељственог здања. На углу блока, насупрот Правитељственом здању, налазила се Правитељствена кућа. (Сл.3) АС-НОУ год. Но год., из: Живковић, Н. (1981): Ужице г., Ужице Исто, стр Емануел Шефел рођен је у Јоахимсталу год. а школовао се у Прагу. У Србију је дошао године. У Мајданпеку је радио од до године. У Попечитељству внутрених дела радио је од до године. У Крајинском округу је радио од до године. За окружног инжењера постављен је 12. фебруара год. и радио је до год. Његов први задатак је био Регулациони план спаљеног дела вароши Ужица. У Министарству грађевина био је инжењер 2. класе од до године. Живковић, Н. (1981): Ужице 1862.г., Ужице, стр Јосиф Весели је био од до год. запослен као окружни инжењер. Године и радио је као инжењер 6. класе у Министарству грађевина у Београду. Живковић, Н. (1990): Ужички округ , Ужице, стр Исто, стр. 29.

75 Кузовић Душко, АУ36/2012/страна 68-73/трансформација урбаног развоја на примеру првог урбанистичког плана ужица из године Сл. 4. Ужице, Први предлог урбанистичког плана (Е. Шефел) мај Fig. 4. Uzice, Urban plan, First proposal (E. Šefel) May Сл. 5. Ужице, однос постојећег стања и Првог предлога плана/ Fig. 5. Uzice, current state and First proposal relation 3.3. Први предлог плана (мај год.) Циљеви урбанистичког плана били су да се обришу остаци оријенталног урбанизма: укинути велико гробље у центру града, укинути неправилну саобраћајну мрежу, исправити осовине улица, уједначити ширину улица, исправити геометрију блокова, формирати пијаце, изградити јавне објекте на пијацама, регулисати водоток реке Ђетиње, увести обавезу да се граде објекти на регулационој линији, да кровне равни буду ка улици и дворишту, да централни део блока буде за помоћне објекте итд. Обухват плана био је само део вароши који је страдао у пожару. За шири захват плана није се имало времена. Проширењем захвата плана повећало би се потребно време за израду плана, повећао број потенцијалних проблема на терену и стварале непотребне обавезе, јер је град у том тренутку бројао становника. Уз густину становања од 150 ст/hа и пописаних становника значи да је град имао површину око 17 hа. Први предлог регулације погореле части вароши начинио је инжењер Емануел Шефел и доставио га на разматрање маја године. Предлог је начињен на основу Скице постојећег стања, судећи по начину како су цртани поједини детаљи цртежа. (Сл. 4) План обухвата простор од Окружног правитељства на истоку, до Медресе на западу, и од Поште на северу до корита реке Ђетиње на југу. Постојеће саобраћајнице задржале су своје трасе, али су исправљене и немају преломе осовине између раскрсница. Улице су рангиране по важности и на основу ранга додељена им је ширина. Најшира улица је главна и она се протеже од пијаце код цркве трасом коју је заузимала ранија чаршија према западу, преко Уремовачког потока до Медресе. Остале улице имају мању ширину. Приметна је тежња да се улице међусобно пресецају под правим углом на свим местима где је то могуће. Тако је на западној половини плана до краја изведена правоугаона схема улица. Све попречне улице, у односу на главну, су под правим углом и пружају се од реке до падине брда. У делу између главне улице и реке топографија терена је погодна и дозвољава да се улице пружају управно на изохипсе без већих последица по саобраћај. У делу изнад главне улице терен добија све већи нагиб и улице које су под правим углом на изохипсе су стрме. Извршено је регулисање реке и на земљишту реке формиран је нови блок (означен словом Б). Регулисан је Уремовачки поток од главне улице до улива у реку Ђетињу. На тај начин се створио простор за још један градски блок (означен словом А). Такође, регулисање потока омогућило је правилну регулацију још два блока која се налазе јужно од наведеног блока означеног словом А. У источном делу вароши све улице су задржале трасе. Простор пијаце задржао је своје неправилно дефинисане границе. Контуре из скице постојећег стања и предлога плана сугеришу да су се ту налазили неки објекти који нису страдали у пожару. Наслућује се да је био велики притисак власника објеката да се задржи старо решење, тако да аутор није мога да учини пуно на изменама. Све мале улице које се уливају у простор пијаце према предлогу плана задржале су своје трасе и своје ширине. У јужном делу вароши постојеће улице задржале су своје трасе, али су исправљене. Улица Душанова је проширена. Остале улице правца север југ и правца исток запад мање су ширине и приближно су једнаке секундарним улицама у западном делу града. Проширењем две управне улице (Кнеза Михајла и Душанове) аутор је хтео да створи примарни оквир око кога се даље развијају улице. Геометрија блокова је правоугаона пропорција 1:1 до 1:3. Јавни простори у насељу не настају, као у време турске окупације, на раскрсницама улица, већ се формирају кориговањем блокова. Блокови који се налазе на јужном делу града имају правилан облик. Формирано је неколико трапезних блокова који су настали као последица сударања две матрице улица. У западном делу насеља блокови су правоугаони и имају пропорције 1:2 до 1:3. У односу на постојеће стање, нови предлог блокова представља помирење између стања на терену и нових принципа урбанизма. (Сл. 5) 71

76 Кузовић Душко, АУ36/2012/страна 68-73/трансформација урбаног развоја на примеру првог урбанистичког плана ужица из године Сл. 6. Ужице, Други предлог урбанистичког плана (Е. Шефел, Ј. Клинар, Ј. Весели) крај 1863./ Fig. 6. Uzice, Urban plan, Second proposal (E. Šefel, J. Klinar, Ј. Veseli) end of Fig. 7. Ужице, однос постојећег стања и Другог предлога плана/ Fig. 7. Uzice, current state and Second proposal relation Fig. 7. Ужице, однос постојећег стања и Другог предлога плана/ Fig. 7. Uzice, current state and Second proposal relation Други предлог плана (крај год.) Други предлог плана су крајем год. начинили Е. Шефел, Ј. Весели и Ј. Клинар. Проширен је обухват плана на северу и западу града: на северу Војни круг и део града око Краљеве и Косанчићеве улице, на западу простор од Медресе до Коштичког потока. Новине су бројне: укључена је зона Војног круга која захвата површински највећи простор четири стамбена блока, захваћена је улица Косанчићева, а на истоку је простор око Среског начелства детаљније разрађен. У делу око главне улице има много измена: Главна улица која се пружа од запада ка истоку не улива се више у простор трга код Начелства (где се завршавала) већ наставља да се пружа поред пијаце даље ка Липи. Ширина улице у овом делу знатно је мања него у делу кроз чаршију, али се саобраћајно повезују источна и западна зона у једну целину. (Сл. 6) Према ширини саобраћајница, Главна улица завршава у Пијаци код Среског начелства и наставља даље ка истоку и простору званом Липа. Између Пијаце и главне улице формиран је грађевински блок са неправилним страницама чија је форма комбинација правоугаоника и квадрата. Он спречава да се сагладава Пијаца са улице која води ка Липи. У јужном делу града трасе и ширине саобраћајница остале су исте, осим што је кроз два блока јужно од Пијаце Кнеза Милоша просечена улица која се пружа право ка реци Ђетињи. На западу план је продужен до Коштичког потока где су формирана још два блока. Испред Медресе је формиран простор за Пијацу. Траса главне улице мало је померена у правцу севера. У центру града се сада формирају два градска блока са простором за Пијацу. Од Пијаце до Војног круга просечена је нова улица. Претходним предлогом главна и попречна Улица Душанова биле су најшире, остале су биле уже, а овим предлогом постоји више улица које имају највећу ширину: Кнеза Михајла, Краљева, Његошева и Душанова. У граду су формиране три велике пијаце дуж трасе главне улице: код Среског начелства, пијаца Кнеза Милоша и пијаца Светосавска. Све три пијаце неправилног су облика и немају уређен однос према улицама: пијаца код Начелства има много улица које се уливају у тај простор, а блокови који га

77 Кузовић Душко, АУ36/2012/страна 68-73/трансформација урбаног развоја на примеру првог урбанистичког плана ужица из године ограничавају имају неправилан облик. Пијаца Кнеза Милоша има правоугаони облик и пресеца је по средини улица која води ка Војном кругу. Светосавска пијаца је настала укидањем дела блока и тај простор тангирају са три стране улице: главна са севера, Которска са истока и Мостарска са југа. На месту пресека Главне улице са Коштичким потоком настао је троугаони простор попут некадашних раскршћа. Утицај на форму блока имали су: саобраћајна мрежа, пијаце и бонитет заосталих објеката након пожара. Блокови су правоугаони са односом страница од 1:1, 1:2 до 1:3. По облику су трапезасти (блок поред улице ка Липи, на месту данашњег Окружног начелства), троугаони (поред Душанове и Дубровачке улице) и сложени (пијаца Кнеза Милоша). Димензије страна блокова су од 25 до 80 м. Овај предлог плана усвојен је год. и био је на снази до године. (Сл. 7) 4. ЗАКЉУЧАК Регулациони план Ужица из год. почео је урбану реконструкцију насеља. Основ су поставили историјски догађаји током год.: велики пожар и исељавање Турака из града када је град смањен са на житеља. У исто време ослабиле су и материјалне могућности становника што је утицало на динамику реконструкције. Скица постојећег стања из год. представља први геодетски снимак града и даје важне информације о стању на крају турске окупације. На скици се виде кривудаве улице неједнаке ширине, блокови који имају неправилне границе, потоци који се слободно сливају кроз град и у центру града велико гробље које дели насеље и спречава даљи развој. По скици постојећег стања урађен је Први предлог регулације маја године (инж. Емануел Шефел). Планом је укинуто гробље које се налазило у центру, предвиђена регулација реке Ђетиње и потока Уремовца, формирана нова два блока на рачун регулације реке, трасе свих улица су исправљене, преломи осовина улица су само на местима раскрсница, границе блокова су праве, блокови имају правилну геометрију, око цркве и начелства формирана је градска пијаца из које се изливала чаршија. Проблеми овог предлога били су у томе што је предвиђао мали број градских пијаца, у односу на економску важност насеља, и неприкладно решење главне улице. Да помогну у кориговању плана у град су послати инжењери Јосип Клинар (из Чачка) а Јосиф Весели (из Лознице). Заједно са Е. Шефелом направили су Други предлог плана: проширили су захват плана на север и запад, на месту гробља формирана су два блока и пијаца Кнеза Милоша, на западу је блок у коме се налазила Медреса смањен, а објекат школе је постављен на регулациону линију, формирана је Светосавска пијаца, Стара пијаца је задржала све карактеристике из претходног предлога, Главна улица је променила трасу и у делу непосредно пред Старом пијацом повезана je са улицом која води ка Липи, формиране су две паралелне саобраћајнице истог ранга које се пружају правцем исток запад и север југ, корита реке Ђетиње и потока Уремовца су регулисана, формиран је Војни круг. Унапређена је графичка презентација плана тако да на цртежу сви блокови имају написану дужину страница, а поједине улице и ширину. Овај предлог је усвојен год. и био је на снази до године. Рад је начињен на основу сачуване архивске грађе и писаних извора. (Сл.8]) 5. ИЗВОРИ, ПОРЕКЛО ИЛУСТРАЦИЈА И ЛИТЕРАТУРА Извори: Архив Србије: АС-НОУ-1865, АС-НОУ-1868, АС-СОУ Историјски архив Ужице Порекло илустрација Слика 1: (1985): Србија, земља и становништво, Београд Слика 2, 3, 4, 5: Живковић, Н. (1981): Ужице 1862.г., Ужице Слика 6, 7, 8: аутор Литература Grupa autora, (1981): Istorija Titovog Užica, Užice Živković, N. (1981): Užice g., Užice. Živković, N. (1990): Užički okrug g., Užice Ignjić, S. (1960): Užička nahija, Užice Kanic, F. (1985): Srbija, zemlja i stanovništvo, Beograd 73

78 И НТЕРВЈУ Бијенале у Венецији

79 Ђорђе Алфиревић Интервјуи са архитектама Александром Спајићем Предрагом Ристићем Зораном Булајићем Интервју са Александром Спајићем (Интервју обављен године у атељеу у Београду) Која су по Вашем мишљењу дела која најуверљивије осликавају Вас као архитекту и ствараоца? Дефинитивно је то зграда телевизије Пинк. У периоду од краја деведесетих година прошлог века до почетка двехиљадите, моја размишљања ишла су у правцу динамике, форми које су порукама везане за функције објеката, пa сам кроз ту призму гледао и то је била моја идеја водиља тог периода. Наравно, она је присутна и сада, када размишљам како приступити неком пројекту, како направити асоцијацију на одређену тему која је задата. Рецимо, код зграде Делта Ђенерали осигурања, тема је била како да објекат представи сигурност и безбедност коју сваки клијент треба да осети, јер даје свој новац, а са друге стране била је и идеја да се направи неки рам, тј. оквир. Затим, год. био је један интерни конкурс за зграду Делте у Голсвортијевој улици у Београду. Решење са тог конкурса је, такође, покренута форма са косим равнима, где је у средини лебдећи објекат, попут шишарке. Погодност те зграде је била што је могла да буде отворена према Вуковом парку, па би се из ње пружао поглед наниже, низ парк. Био би вероватно интересантан поглед из те позиције. Затим, зграда у Ресавској био сам њом веома задовољан, била ми је интересантна. 75 Мр Ђорђе Алфиревић, дипл.инж.арх.

80 76 У тој фази сам се бавио косим равнима. Скица, модел и остало за њу урађени су готово за један или два дана. Она није даље разрађивана. Све је остало на том нивоу како је тада урађено, са неколико основа и скица. Није урађен никакав пројекат, већ скица и идејно решење, зато што су неки адвокати тражили, потенцијалним купцима, да се провере могућности локације. Од тога није било ништа, али сам решењем био баш задовољан. То је био период када сам био у добром расположењу, у смислу добре и јаке енергије. То је све ефекат Пинкове зграде, која је на неки начин дала своју енергију и потенцијал за друге пројекте. Али у нашим условима, за било шта даље, питање је шта инвеститори могу да савладају и какав помак може да се учини, јер њихов укус и перцепција доста зависе од њиховог кретања и путовања у иностранство. Pецимо, зграда Цептера и неке друге представљале су помаке који утичу и на друге инвеститоре. Био је затим један конкурс за Хемофарм, ту је била интересантна једна стаклена форма. Ако говоримо о неким утицајима на моје стваралаштво, могли би да се помену Ричард Мејер (Richard Meier), у ранијој фази, затим, Ричард Роџерс (Richard Rogers) и Норман Фостер (Norman Foster), касније. Код те зграде осећају се мало ти утицаји, у смислу примене стаклених фасада са спајдерима, правоугаоних и овалних форми, отворених галеријских простора и панорамских лифтова. На почетку каријере и касније повремено сте радили у тимовима. За које самостално дело бисте рекли да носи Ваш лични печат? Мој проблем је да ја баш и нисам радио у тимовима. Многи сматрају да је то предност, а ја то више посматрам као ману. Осамосталио сам се год., а ни до тада нисам био под нарочитим патронатом неког искуснијег архитекте, сем веома кратко у раном периоду. Био сам у пројектном бироу План, ту сам се запослио и одмах сам самостално радио, јер није било старијих и искуснијих архитеката у фирми. Тако сам био самосталан, чак и кад сам био запослен. У томе што сам радио није било неких могућности за исказивање идеја, али то и нису посебно важни објекти. На мом сајту можете да видите производ моје самосталне праксе. За зграду Пинка бих могао да кажем да је моја самостална зграда са личним печатом, иако је настала из разговора са Жељком Митровићем, власником Пинка. Ја од сваког инвеститора нешто ново научим. Није то велики објекат, али је намера била да када се уђе у њега он оставља утисак да је већи, без баријера. Архитектима је обично циљ да се код инвеститора и у јавности остави утисак, тако је то вековима. У случају зграде Пинка размишљање је било да дрво као материјал не постоји, јер то је зграда телевизије па све треба да буде попут екрана, који је технолошки производ. Све треба да буде нека сива маса и да асоцира на електронику. То је било и продуктивно и контрапродуктивно, јер људи углавном не воле хладне тонове. Мада, ова зграда уопште не делује хладно. Да ли су постојали извесни узори (мотиви, инспирације делима, личностима, стиловима, грађевинама и сл.) који су утицали на Ваш архитектонски израз? Ако јесу, у којим делима и околностима се јављају? Те архитекте и стилове већ сам поменуо. Дакле, највише Ричард Роџерс и Норман Фостер. Фостер је сведенији и прочишћенији. Данас ове нове генерације то углавном ниподаштавају. Да ли постоје одређени архитектонски елементи који се понављају као мотив у Вашем стваралаштву и у којим примерима? Не могу да кажем да је у питању елемент, али ја волим стакло. Код зграде Пинка требало је на фасади да буде употребљено транспарентно стакло, али је у договору са Жељком то измењено, како људи са улице не би гледали унутра. По том принципу је Васко Милуновић годину дана касније урадио фасаду на згради МПЦ-а, да делује као да је све један велики транспарентан излог и да се унутрашњост види, али након неког времена запослени су додали скринове, како би се заштитили од погледа и да би се осећали мало комотније. Да ли се за Вашу архитектуру може рећи да у њој преовлађује промишљеност, или сматрате да постоје и одређени аспекти који су били резултат спонтаног израза, осећаја за складну форму или утицаја емоција? По мени је промишљеност када све има неку логику и разлог зашто је то тако. Са друге стране, нека храбрија форма је у складу са спонтанијим изразом и емотивним приступом. Много је важно да емоција постоји, јер она ствара додатни утицај на задовољство у раду и то се осети. Када је решење добро, у функцији и обликовању, то је невероватно добар осећај, а емоција је показатељ да је све то успешно. То мора да се осети док се ствара, а не касније. Архитекта своје задовољство треба да пренесе на инвеститора, који још сумња да ли ће све то бити како треба, и да га убеди да је то решење права ствар. Тај систем убеђивања је данас лакши кроз 3Д моделе, који наравно могу да буду и објективни и необјективни. Садашњи инвеститори научили су само то да гледају. Траже да виде фотографију. Раније није било потребе да се раде модели, довољно је било да инвеститор види задовољство и сјај у очима архитекта и било му је јасно. Какав је Ваш став по питању повезивања грађевине и њене околине у складну целину? Генерално то треба да постоји. Ја сам вероватно највише оспораван по том питању, јер сам се шалио за зграду Пинка да је свемирски брод, за који се никада не зна где ће да слети. Међутим, питање је и околине, каквог је она квалитета и да ли би уопште морала да се прати. Наравно, морају да постоје неки параметри који се поштују: висина објекта, регулације, материјализација и сл. Архитекти ретко кад могу да утичу на избор локације, али је у неким случајевима пожељно да одређени ексцеси поспеше атрактивност локације и окружења. Нису све ситуације исте, нпр. разликује се да ли су објекти интерполације или слободностојећи објекти. Што се тиче околних објеката и материјализације, ја дајем предност храбријем приступу. Не мора то да се поштује баш толико. Да ли је контекст времена утицао на Ваше стваралаштво? Ако јесте, на који начин и у којим примерима?

81 Објекат треба да буде одраз времена у коме настаје. По могућности да буде испред времена, како би то време дочекао. Наравно, то је понекад јако тешко и не кажем да сам ја у томе увек успешан, него би томе требало да се у пројектовању стреми, тј. да објекат буде одраз времена у коме настаје, без неких старих компилација. Који критеријум по Вашем мишљењу у највећој мери одређује Ваше грађевине: функционалност, формални аспект (естетика), контекстуалност, концепт или неки други? Оно што мене највише чини задовољним је функционалност, тј. аспект организације и функционисања простора. Корисник ће, без обзира на неке импресије које може да добије приликом коришћења објекта, бити нервозан уколико од тачке А до таче Б мора много да пешачи, много да се пење и спушта, или ако не може да нађе оно што тражи. На све то мора да се надогради добра форма која треба да постигне свеопшти добар утисак код корисника и посматрача. Да ли за неку од Ваших грађевина можете да кажете да је имала скулптурални третман и зашто? То су већ помињани објекти из периода од краја деведесетих година прошлог века до почетка двехиљадите, али и за остале могу да кажем да имају по мало скулптуралну форму. Мислим да објекти треба то да поседују. Шта више, мислим да са облицима много боље баратам него материјализацијом и бојама. Зато скулптуралност у приступу мени више одговара, али уколико је повезана са функционалношћу и просторном организацијом. Још у основној школи одлучио сам да ћу се бавити архитектуром и нисам био под неким великим утицајем родитеља, јер они нису из архитектонске струке. Нисам никада био у дилеми да ли треба да упишем архитектуру. На мене је највише утицала сама жеља за стварањем, јер нас наша дела надживе као ствараоце. Да ли сте приликом пројектовања неког Вашег дела прибегли нестандардној артикулацији форме (деформисању, кривљењу, ломљењу и сл.)? Ако јесте, какав циљ или ефекат сте желели да постигнете? Јесам, то је та динамика коју сам желео да постигнем, аеродинамика и кретање. Објекат као да има покренуту форму, он сам даје одређену динамику, која ће сваког тренутка да се покрене и нападне. Важно ми је да из сваког другог угла објекат делује другачије, да има другу естетику. Генерално је то изражено код свих мојих објеката. Да ли за неко од Ваших дела може да се каже да је у питању слободна форма и зашто? Ако се надовежем на претходно питање, онда могу да кажем да своје објекте третирам као слободне форме, али не као потпуно слободне. За мене је слободна форма храбрији приступ стварању у односу на неко конвенционално посматрање и стварање ортогоналних форми, тј. ако није форма ортогонална, онда је слободна. Но, да ли између ортогоналне и слободне форме постоји још нешто што је чини слободном, а да има и неку логику иза свега? За све моје објекте могу да кажем да имају мало неконвенционалности, али морам да признам да сам у последње време почео да мењам своје мишљење. Кутијасте и ортогоналне форме су поузданије, сигурније и трајније. Савремени материјали су пружили могућност да форма буде слободнија, па су и ортогоналне форме добиле на луксузности и екстраваганцији, без обзира што су у питању једноставни облици. Мислим да више није потребно да слободним формама правимо додатан утисак, већ се то може постићи и материјалима. За мене стакло пружа посебну димензију у стваралаштву, поготово што стакла више нису што су некад била. Код савремених стакала се К-фактор доста спустио, па њима можемо добити нову димензију просторности. Много је директнија веза између ентеријера и екстеријера. Да ли постоје одређени материјали које фаворизујете у пројектима и због чега? Не могу да кажем да посебно фаворизујем одређене материјале, мада сам са алукобондом својевремено доживео процват. У време када сам радио зграду Пинка, није било објеката који су материјализовани у њему. Тада сам водио Жељка Митровића да га види. У нашим условима тај материјал је био у потпуности авангардан. Сада је то материјал који ми је досадио. Када сам га применио код зграде Пинка, цена му је била пет до десет пута већа, а данас га примењују сви и на свим местима. За мене су материјали више елементи за облагање, а не суштински елементи структуре. Међутим, стакло је друга ствар. Оно је у исту руку и материјал и функционални елемент. Стакло мора да постоји у објекту, само је питање у којој мери и на који начин. Веома је пожељно да елемент, мислим на материјал, у својој бити има двојаку функцију, материјализације и конструктивности, као на пример натур бетон. За архитекте материјали би требало да буду истовремено функционални, а уједно и завршни. Увек сам тежио, када је било могуће, природним материјалима, мада се и ја прилагођавам актуелној ситуацији. Питање је у којој мери као архитекти можемо да будемо непоколебљиви и да наше идеје у потпуности пласирамо, без одређених утицаја. То је стална борба. Да ли сте приликом пројектовања неког Вашег дела користили грубе и храпаве материјале, ако јесте, да ли сте их применили очекујући одређени визуелни ефекат? Ако је одговор да, какав? Груби и храпави материјали су пожељни и свиђају ми се зато што имају тродимензионалност. Сам материјал је у својој микроструктури тродимензионалан. Камен сам повремено користио, али не волим када је он у завршном облику полиран. Ипак, када сам користио полиран камен, тежио сам да му додам тродимензионалност, тј. ситну пластику са плитким фугама или канелурама. Највише тежим да користим природни пешчар, да немам глатке и полиране плоче. Волим да материјал има топлину, а уједно и структуралност. Можете ли својим речима да интерпретирате појам експресионизам. Да ли је по Вашем мишљењу овај појам еквивалентан појмовима експресије и експресивности? 77

82 78 Експресионистичко виђење носи са собом слободнију форму и елементе који су јачи, агресивнији и оивиченији. По мом мишљењу, све то мора да има још неку додатну логичност функције, намене и сл. Да ли бисте за неку од Ваших грађевина могли да кажете да је експресионистичка и због чега? О томе стварно нисам до сада размишљао и не мислим да сам следбеник неког стила. Можете ли да издвојите неки пример архитектуре у Србији после Другог светског рата, за који сматрате да је експресионистички и зашто? Па, рецимо Музеј савремене уметности у Београду. Он јесте изломљен, али је уједно и правилна форма. Радио је Антић још један музеј у Крагујевцу, који подсећа на димњаке. За њега би могло да се каже исто. Затим, у делима Михајла Митровића има експресионистичких елемената, рецимо, на згради у којој он живи у Улици браће Југовића. Шта бисте могли да кажете о Вашој архитектури: да форма прати функцију, функција прати форму или нешто треће? Не могу да кажем да крећем од форме, па онда у њу уносим функцију. Не може ни фунцкија сама да се оствари без форме. Наравно, локација условљава одређену форму, па онда то мање-више иде паралелно, једно са другим. Мора да се преплиће и да се размишља на свим нивоима. За функцију и форму могу да кажем да радим паралелно, а материјализацијом се бавим углавном пред крај. Мислим да врхунски архитекти раде паралелно све. Материјализација је у бити веома важна, поготово за скулптурални третман. Да ли сте у Вашем стваралаштву неком приликом применили симетрично решење? Ако је одговор да, зашто? Јесам, иако се од симетричних решења данас буквално бежи. У бити су она лимитирајућа и супротна експресионистичком духу, тј. приступу. Када бисте били у прилици да у одређеном пројекту примените симетрично решење, као потенцијалну могућност, да ли бисте ипак применили асиметрично као динамичније? Било је ситуација када ме је све наводило да урадим симетрично решење, што нисам желео, па сам ипак успео да нађем неко асиметрично на крају. Иако немам ништа против симетричних решења, не мислим да их треба по сваку цену постављати у први план. Чешћа је ситуација да поставим симетрично решење, као парцијално, у оквиру већег асиметричног решења. Мислим да симетрично решење пружа мање могућности, али је у бити складније и једноставније. Све зависи од случаја. Можете ли да кажете за неко Ваше дело да је у визуелном смислу иновативно, тј. да је резултат експериментисања са формом? Рецимо да је иновативан тај кокпит авиона, који сам хтео да направим на врху палате Ушће. И данас мислим да би то тамо добро изгледало. Био би то један градски репер, на кубичној, једноставној форми, која делује као да је без грешке, потпуно мисовска. По мени би на драгоценим локацијама требало нешто да се догоди. Затим, код зграде Пинка, решавајући један проблем степеништа дао сам добро решење са луковима и овалом, који слично као код Цептера иду под косином, али не линијски, већ као правоизводна површ. Да ли сте током пројектовања неког дела свесно тежили оригиналности и атрактивности? У којој мери наведени аспекти имају значај за Ваше стваралаштво? Када се из садашње перспективе осврнем на своја дела, она у бити можда делују мало агресивно, што нема никакве везе са мојом личношћу. Када се погледа шта је резултат мог рада, може се рећи да сам тежио оригиналности и атрактивности, али не бих рекао да је све то, пошто-пото, било у првом плану. Мада, када сам радио кокпит на Ушћу, ту је управо била таква ситуација.

83 Интервју са Предрагом Ристићем (Интервју обављен године путем телефонског разговора и интернет преписке) Која су по Вашем мишљењу дела која најуверљивије осликавају Вас као архитекту и ствараоца? Можда она која нису успела. Рецимо, годинама сам радио на најекономичнијој индивидуалној стамбеној кући са уграђеним намештајем и опремом за бројну породицу под називом Сажета кућа kompaсt house и изградио успеле прототипове. Кад сам увео једног инжењера у завршену СЖК и замолио га да процени колико кућа има квадрата (имала је три спаваће собе, радни простор, купатило, кухињу, дневну собу висине 3.3 м, велики трпезаријски сто, нишу са сећијама за кафу и разговоре, предсобље, плакаре...он је стручном рутином проценио да има 100 м 2 такав утисак је остављао укрштен простор. Међутим, она је имала само 6х6=36 м 2!!! Мислим да у Книну постоји још увек та кућа-прототип на железнчкој станици. Такође, на Ади Међици постоји мањи тип 4х4 м, са истим програмом. На почетку каријере, и касније, повремено сте радили у тимовима. За које самостално дело бисте рекли да носи Ваш лични печат? За тимове сам радио само део нужног посла у коме не мора да се мисли и то само када сам био плаћен. Рецимо, радио сам моделе за ББ. Тимски рад није стваралачки, он је ропски, да човек преживи. Тек под старе дане радим тимски са сином Савом, такође архитектом, али ту је посреди крвна, генетска веза, не само са сином, већ и са покојним, знаним, архитектима ујацима и дедом и прадедом, који су такође били дипломирани архитекти, али и са незнаним прецима, мајсторима и уметницима, као и са будућим, још нерођеним потомцима. Архитектура је као смрт строго индивидуална, лична. Не може да постоји тимски рад у писању песама, па ни у архитектури. Да ли су постојали извесни узори (мотиви, инспирације делима, личностима, стиловима, грађевинама и сл.) који су утицали на Ваш архитектонски израз? Ако јесу, у којим делима и околностима се јављају? Чини ми се да имам неко чуло, неку слепачку пипалицу, када лутам по ономе што видим и не видим низ стабло порекла, између онога што постоји макар у траговима или више не постоји ни у сећању, а кад том пипалицом осетим неко струјање, напијем се тог еликсира и постајем моћан. Тако ми је дато да одједном имам у свим детаљима прецизно, готово решење још неизграђеног пројекта. Да ли постоје одређени архитектонски елементи који се понављају као мотив у Вашем стваралаштву и у којим примерима? Постоји само Света тајна. Моји пројекти, надам се, нису штанцовани. Једини заједнички елемент је да су сви моји пројекти у простору двозначног пресликавања. Ову тезу сам одбранио у свом дипломском раду године. Да ли се за Вашу архитектуру може рећи да у њој преовлађује промишљеност, или сматрате да постоје и одређени аспекти који су били резултат спонтаног израза, осећаја за складну форму или утицаја емоција? И једно и друго. Пројекат увек урадим у врло кратком року. Међутим, иза тога је свакодневни тренинг математике, геометрије, музике као регистровања слика архитектуре целог света и праћење дневне политике (преко интернета). У младости ми је прва припрема била спорт, па рекреација, а данас само лекарска терапија. Обично свакодневно пројектујем оно што ми још није наручено, што у мени сазрева природно, годинама. У тренутку када се пројекат наручује, инвеститори траже да је пројекат јуче већ завршен. Тада извучем из архиве већ готов идејни или чак готов главни пројекат, који је завршен неки пут и пре 40 година. Ако нема таквог пројекта који би одговорио на захтев, онда радим по чистој интуицији, из сваке фиоке по мало, и опет имам одмах готово решење. Какав je Ваш став по питању повезивања грађевине и њене околине у складну целину? Грађевина израста из околине, али и из своје повести. Наиме, у прадавна времена грађевински материјал узимао се непосредно са самог околног тла. Данас кад градимо, уклапамо се, како у климу, тако кроз традицију и у прастаре материјале. 79

84 80 Да ли је контекст времена утицао на Ваше стваралаштво? Ако јесте, на који начин и у којим примерима? Мада живим и градим у тренутној стварности, исто тако живим и градим и за сва друга времена, како прошла, тако и будућа. Који критеријум по Вашем мишљењу у највећој мери одређује Ваше грађевине: функционалност, формални аспект (естетика), контекстуалност, концепт или неки други? Моја маленкост, као лично ауторско дело, али и ауторски духови свих предака и будућих потомака. Да ли за неку од Ваших грађевина можете да кажете да је имала скулптурални третман и зашто? Не разликујем битно скулптуру од архитектуре да би се ценили по некаквим другачијим мерилима. Да ли сте приликом пројектовања неког Вашег дела прибегли нестандардној артикулацији форме (деформисању, кривљењу, ломљењу и сл.)? Ако јесте, какав циљ или ефекат сте желели да постигнете? Деформисати на силу архитектуру значи на силу бити оригиналан геније. Да ли за неко од Ваших дела може да се каже да је у питању слободна форма и зашто? Зависи од случаја, од тога коју форму има амбијент градње. Да ли постоје одређени материјали које фаворизујете у пројектима и због чега? Природни материјали на којима се види њихова вековна ерозија, рецимо на камену, као што се она добро види на камену који је уграђен у Саборну храм у Подгорици. Да ли сте приликом пројектовања неког Вашег дела користили грубе и храпаве материјале, ако јесте, да ли сте их применили очекујући одређени визуелни ефекат? Ако је одговор да, какав? Користим грубе и храпаве материјале, односно природне материјале које је кроз миленијуме обрадила ерозија природе. Кинези би за такав камен рекли дјет о мудар камен. Користим тај дуговременски запис као продор у прошлост. Можете ли својим речима да интерпретирате појам експресионизам? Да ли је по Вашем мишљењу овај појам еквивалентан појмовима експресије и експресивности? Имам аверзију према новим модним називима и класификацијама. Мода је потпуно ван мог интересовања, и сматрао бих, ако би неко оквалификовао моју архитектуру као одраз модног таласа, увредом. За мене је важна подела дубинске Свете тајне, а мода је јефтина пролазност која не смета као јерес, јер се таква јерес брзо заборавља. Највећу похвалу за своје дело добио сам када је један вискоквалификовани стручњак оценио: Па ова црква је грађена бар пре петсто година! * *(Tо је рекао директор Завода за заштиту споменика културе из Дубровника, када је видео моју цркву у Требињу.) Да ли бисте за неку од Ваших грађевина могли да кажете да је експресионистичка и због чега? Не знам, јер не мислим на тај начин. Када пројектујем не употребљавам никада реч експресионизам. Можете ли да издвојите неки пример архитектуре у Србији после Другог светског рата, за који сматрате да је експресионистички и зашто? Не знам шта је то експресионистички! Шта бисте могли да кажете о Вашој архитектури: да форма прати функцију, функција прати форму или нешто треће? Не пратим функцију, мада је врло узимам у обзир, а за форму док пројектујем уопште не марим, она испада сама по себи и увек ми је чудна када се пројекат заврши. Ту се догађа чудо, увек прво имам до танчина визију самог решења, па тек онда пројектујем, а у пројектовању немам никакве скице, одмах котирам завршно решење. То је мој лични знак или си лав или ниси лав. Знак је такав какав јесте, не сме да се преправља. Опет, и увек кад се то чудо деси, морам да се вратим на основно, на Свету тајну, као што живо биће мора да се врати на микроскопски матични гентски код. Да ли сте у Вашем стваралаштву неком приликом применили симетрично решење? Ако је одговор да, зашто? Симетрија је један од основних закона свеобухватне природе, односно космоса. Кад здање треба да се вине у бесконачно, препоручљиво је да буде симетрично. Бесконачност се додирује са коначношћу и нема бесконачности без паралелне коначности, паралелног света. Када бисте били у прилици да у одређеном пројекту примените симетрично решење, као потенцијалну могућност, да ли бисте ипак применили асиметрично решење као динамичније? Асиметрично решење није стабилно, оно је симбол крвавих револуција, а и мала грешка у симетрији слути на ванредне догађаје. Можете ли да кажете за неко Ваше дело да је у визуелном смислу иновативно, тј. да је резултат експериментисања са формом? Почињем од самих аксиома које сам систематски класификовао, сложио у таблице, сакупљам и слажем само оно што је дато да постоји, што је пало одозго, са неба, и може се препознати било у ненарушеној природи, било у нарушеној ђубришту. Да ли сте током пројектовања неког дела свесно тежили оригиналности и атрактивности? У којој мери наведени аспекти имају значај за Ваше стваралаштво? Ни на крај памети ми није питање шта ће други мислити, да ли је моје дело овакво или онакво. Важно је да задовољим своју страст и по могућности да дело завршим колико год могу по оној мојој првој замисли, односно откровењу које ми је дато, назовимо то чистим матичним генетским кодом или Светом тајном. Свака промена крњи целовито дело и од лепог, здравог бића прави неодрживу наказу са посебним потребама. Нажалост, једва успевам у томе да дело буде остварено преко свега 60% по мом изворном пројекту, а ако је испод тога, не признајем га за своје.

85 Интервју са Зораном Булајићем (Интервју обављен године у атељеу у Београду) 81 Која су по Вашем мишљењу дела која најуверљивије осликавају Вас као архитекту и ствараоца? Дела која посебно карактеришу моје стваралаштво су: кућа Васић у Београду, пословно-изложбена зграда Новолукс у Новом саду, ентеријер југословенског меморијалног музеја у Аушвицу (1989), који је посвећен страдалим са подручја Југославије у овом нацистичком логору, као и ентеријереи Спортско пословног центра Миленијум у Вршцу и фирме Прецисион у Франкфурту. Унутрашњост музеја у Аушвицу (Освјенћим, Пољска) и музејска поставка су карактеристични по томе што су тема и редукована функција у згради пружиле могућност за изразити скулптурални третман облика ентеријерских елемената и простора. Експресивност тог простора је веома јака, упечатљива и драматична, али, нажалост, овај рад нисам нигде публиковао, јер су фотографије изведеног простора и претходно израђена макета загубљени. То дело могу да наведем као пример и аксиом експресионистичке морфологије простора, која није била спутана функцијом експозиције. Овај овако артикулисан простор, као и неки други моји радови, ослањају се, пре свега, на став да само доследан ауторски приступ подразумева и могуће експресионистичко пласирање идеје и може да резултира аутентичним квалитетом. Да би се аутор исказао, притиснут несвесном рефлексијом велике количине цитата, конфекције и префабриката у савременој архитектури, мора да се ослони на ауторско стварање и на експресију страсти почетне идеје. Када кажем експресију, мислим и на могућност да у појединим приликама архитектонско дело одступи од условљености окружења, лажних компромиса и да постане аутохтоно дело које само условљава. Поменуо бих још пар кућа, као што су пословно-изложбена зграда Новолукса у Новом Саду и кућа Васић у Кошутњаку ( ), која је била условљена специфичношћу места, тј. облика парцеле. Она је због тога произашла, по свом концепту, у једну експресионистичку грађевину, која је као таква нарочито упадљива у времену у коме је настала, излазећи из контекста обликовности какав се неговао у архитектури прве деценије овог века у нас. На почетку каријере и касније повремено сте радили у тимовима. За које самостално дело бисте рекли да носи Ваш лични печат? Код првих неколико радова имао сам срећу да спроведем своју идеју, без превеликих утицаја инвеститора, иако сам радио у тиму. Ту је важно поменути ентеријер представништва Гоше из Смедеревске Паланке, у Београду, где је простор локала узан и дугачак и код кога сам цели концепт и функцију направио вођен идејом вагона, што је и главни производ ове фабрике. На почетку каријере био сам у тиму угледног архитекте Александра Шалетића (ентеријер Сава центра), који је први промовисао савремени ентеријер у нашем урбаном простору. Десет година сам провео у том бироу пројектујући у заједничком ауторском раду са архитектом Шалетићем и нашим сарадницима. Паралелно сам радио и своје самосталне пројекте из домена архитектуре и ентеријера. Истакао бих ентеријер који сам у том периоду сам урадио, а то је ентеријер управне зграде робних кућа Београд, са комплетним дизајном намештаја, који такође до сада није излаган. Након тога дуго година радио сам у статусу самосталног уметника, сам формирао тим сарадника и пројектаната и реализовао велики број радова. Поменуо бих специфичност рада код пословног комплекса Миленијум у Вршцу, где је други аутор урадио архитектонско-грађевински пројекат, који сам затекао реализован у грубој грађевинској фази, док сам ја, у оквиру пројекта делимичне реконструкције и ентеријера, урадио извесне промене у функционалној архитектонској шеми и комплетан пројекат ентеријера. 81

86 82 Што се тиче експресивности, мислим да сам направио помак код ентеријера ресторана у Миленијуму, који је део целине комплекса. У овом наменском простору спровео сам специфичан израз који се одликује геометризацијом и поједностављивањем морфолошких елемената простора, али са хармоничном динамиком у односима. Да ли су постојали извесни узори (мотиви, инспирације делима, личностима, стиловима, грађевинама и сл.) који су утицали на Ваш архитектонски израз? Ако јесу, у којим делима и околностима се јављају? Увек су ми биле блиске идеје модерне, баухауса, Алвара Алта (Alvar Aalto), а пре свега Мисов (Mies van der Rohe) кредо мање је више, затим, размишљања Корбизјеа (Le Corbusier) и његово схватање простора са увођењем органских форми у ортогонални систем хоризонтала и вертикала. У новије време, објекти Ричарда Мејера (Richard Meier) представљају пандан мом размишљању. У сваком случају сам, веома рано, на почецима бављења овим послом, покушавао да нарушим тај устројени ортогонални систем хоризонтала и вертикала, а посебно су ми блиске вертикалне инклинације површина које простору дају динамику. Линије у простору које излазе и дестабилизују визуелно ортогонални систем мењају композициони склоп. Такав приступ сам веома рано исказао, још за време студија. Неки моји радови са треће године студија (1973), са скретањима простора и са тражењем неких других праваца у оквиру функционалног простора идејно су заживели тек осамдесетих година. Касније сам такав динамичан приступ спровео у дело, по први пут, код једне изложбене поставке која је била у структури равностраног троугла (Уметност Лепенског Вира, у Народном музеју у Београду 1983). Жеља да направим нови простор, у постојећем простору, манифестовала се код реконструкција старих зграда. Нови простор није пратио архитектуру зграде, већ је био аутохтон. У седамдесетим годинама, када сам почео да примењујем такав приступ пројектовању, углавном су архитекти неговали ортогонални систем формирања простора, са повременим коришћењем делова радијуса круга, без исецања и закошавања елемената. Код једне резиденције коју сам радио за богатог трговца из Дубаија, основни корпус зграде изгледао је као наутилус, развијао се спирално и имао је централну куполу у средишту спирале (1990). Последњу деценију су ми, обликовно, далеко ближе инклинације равних површина под угловима и без понављања. Покушавам да не паднем у манир и тражим увек разлог и право место за такав приступ. Једна од реконструкција (остало у пројекту) која је рађена по принципу простора у простору јесте зграда поред Ликовне академије у Рајићевој бр. 12. Тамо је требало да буде дизајн центар Интерекспорта. Ту сам хтео да оставим скоро само фасаду и кров објекта, као меморију места амбијенталне историјске целине. Пројектом је било предвиђено да се садржај у потпуности наменски промени, заокрене и искоси у односу на постојећи простор и независно артикулише. Да ли постоје одређени архитектонски елементи који се понављају као мотив у Вашем стваралаштву и у којим примерима? У сваком случају је то геометризација делова и елемената простора. Када кажем геометризација, мислим на свођење форми на једноставне, закошене полиедре, паралелопипеде и површине. Наравно, спровео сам их код објеката које сам већ поменуо. Веома инсистирам на детаљима који су моји, не прихватам неке уобичајене. Користим сваку прилику да применим неки нови склоп, затим, геометризоване и чисте детаље, који су у реализацији доста скупи, али не у богатству материјала, већ у обради. Они су геометријски потпуно поједностављени, али захтевају беспрекоран спој приликом извођења. Дакле, оно што је за мене најкарактеристичније јесте принцип простора у простору и изражавање у широким потезима и површинама, које сучељавањем формирају потпуно нов обликовни склоп. Да ли се за Вашу архитектуру може рећи да у њој преовлађује промишљеност, или сматрате да постоје и одређени аспекти који су били резултат спонтаног израза, осећаја за складну форму или утицај емоција? Не верујем много у постојање несвесне експресије, јер ипак све што се ствара током размишљања је негде сакривено и утиче на контролу решења, макар наизглед остављало утисак спонтаног и тренутног. Између фазе спонтаног, емоционалног и анализе постоји троугаона веза, које човек некада није свестан када ствара. Дакле, по мом мишљењу, спонтаност, емоција и исконски осећај за склад форми негде су посредно итекако контролисани знањем и искуством и увек су део једног решења. Какав је Ваш став по питању повезивања грађевине и њене околине у складну целину? Архитектура у појединим ситуацијама потпуно дефинише ентеријер. Често се дешава и да архитектуру ради један пројектант, а да други ради ентеријер. Међутим, неки објекти су тако урађени да би се интервенцијом само деградирали основни квалитети грађевине. Зато мислим да је веома важно препознати основне квалитете објекта. Код неких објеката, који треба да се реконструишу, имате једну меморију према граду, а унутра други садржај и то може да се третира у потпуности као простор у простору. Са друге стране, када је архитектура у питању, присталица сам јаких, експресивних, независних објеката, који представљају нову атракцију у простору и нови извор гравитације. То дозвољавају само поједине локације, где може да се направи јак објекат који нема респекта ни према чему, али који може да увеже све друго у околини у своју гравитацију. Да ли је контекст времена утицао на Ваше стваралаштво? Ако јесте, на који начин и у којим примерима? Пре свега, у контексту времена, стилови су последица, а не стање ствари. Стилове одређују критичари и историчари уметности, када покушавају да сместе поједине објекте у културолошко-цивилизацијски контекст. Они групишу израз и сензибилитет аутора, њихов утицај на остале и то све даје једну слику о појави која је претходница стила. Понекад је то идеја једне групе или појединца која је опште прихваћена.

87 Утицај стилова и трендова ме није директно никад узео под своје, зато што је, по мом мишљењу, идеја модерне толико свежа, права, непотрошена и тражи даље размишљање и развијање, да она не може да се заврши и смести идејно само у период између два рата. Који критеријум по Вашем мишљењу у највећој мери одређује Ваше грађевине: функционалност, формални аспект (естетика), контекстуалност, концепт или неки други? Мислим да су сви ти параметри важни, а посебно је битно шта из тога свега произилази као резултат. Објекат мора бити спроведен кроз јаку визуелну, естетску идеју, синтетишући све набројано, али свакако да функција мора бити задовољена, као утилитарни разлог постојања архитектуре. Да ли за неку од Ваших грађевина можете да кажете да је имала скулптурални третман и зашто? Скулптурални третман има зграда Новолукса у Новом Саду, као просторни облик, а посебно ентеријер музеја у Аушвицу, као скулпторалност окренута ка унутра. Код тог простора обликовношћу приближио сам ентеријер скулптури, да бих сугестију људског страдања спровео кроз облик, а не кроз документарни материјал, тј. било ми је важно да морфологија простора, у скулптуралном смислу, сугерише и изазове јаке емоције код посетилаца, а не само документарни материјал. Мислим да сам то заиста и успео на том потресном месту које је синоним безумног страдања људи. Чак и да се не гледа докуметарни материјал, само да се прошетате зградом музеја, били бисте под јаким утиском трагично драматичног и пуни емоција. Када сам кренуо да радим тај пројекат, добио сам сценарио који је био крут, формалистички и ја то нисам могао да доживим на такав начин, морао сам да радим на морфологији простора да она произведе емоцију и утисак симболички, емотивно и сугестивно. Да ли сте приликом пројектовања неког Вашег дела прибегли нестандардној артикулацији форме (деформисању, кривљењу, ломљењу и сл.)? Ако јесте, какав циљ или ефекат сте желели да постигнете? Јесам, колико сам могао, нарочито кроз ентеријере код којих је то у материјализацији лакше извести, али и у неким архитектонским објектима. Рецимо на кући Васић, која је рађена на традиционални начин од опеке, кровни носачи рађени су у челику, како би савладали комплетан распон. Носачи међуспратне конструкције су дрвене греде које су изашле и у спољни простор. Чела тих греда су потпуно пробила зид и излетела у спољни простор, а између њих је стаклена површина која их дели, без рамова, на заталасаном зиду од голе опеке. Код зграде Новолукса у Новом Саду, лични императив ми је био да изађем из дозвољених рационалних односа етажа према вертикали, тако да сам читав један зид направио од челичних носача, где су поједине тачке конструкције одмакнуте и до 2 m од чврсте етажне површине. Носачи носе опну стакла, а између етажа је стаклени под кроз који се наслућује спратност. Инклинације и судари површина извођачима су задали доста муке јер су били атипични. У оба смера је систем излазио из ортогоналности. Све је ослоњено на челичну подконструкцију која носи то тачкастим спојевима. Размишљао сам да направим и отворе у поду како би се наслутила вертикална просторност објекта без традиционалних вертикалних веза степеништа, атријума и сл. Да ли за неко од Ваших дела може да се каже да је у питању слободна форма'' и зашто? Ако се под слободном формом подразумева бионичка морфологија или нарушавање архитектоничне дисциплине, најизразитији објекат у том смислу је музеј у Аушвицу, који сам поменуо. Да ли постоје одређени материјали које фаворизујете у пројектима и због чега? Волим челик, зато што пружа структуралне могућности дефинисања простора. Волим опеку. И колико год да у ентеријерима примењујем композитне, савремене материјале, ипак морају да постоје и исконски, архетипски материјали, попут дрвета и камена у разним облицима. Композитне материјале примењујем у мери, где је то потребно, али никако као замену за природне материјале. Да ли сте приликом пројектовања неког Вашег дела користили грубе и храпаве материјале? Ако јесте, да ли сте их применили очекујући одређени визуелни ефекат? Ако је одговор да, какав? Јесам, наравно, али у смислу реминисценције тог материјала на исконску употребу, не само због фактуре или текстуре, да би се осетила постојаност и огромна временска трајност коришћења тог материјала. У мом размишљању о материјализацији простора, храпавост и текстура материјала нису пресудни у дефинисању. Увек се трудим да одем корак даље од самог доживљаја материјала кроз његову текстуру и тактилност. Можете ли својим речима да интерпретирате појам експресионизам? Да ли је по Вашем мишљењу овај појам еквивалентан појмовима експресије и експресивности? Експресионизам је стилски правац који је препознат и дефинисан прво у сликарству, музици и скулптури и који је повезан са личношћу и личним виђењем ствари. Међутим, то може да се примени и у архитектури и пројектовању ентеријера. То би значило да на најбољи и најдиректнији начин истиснете своју идеју из себе и да то сугеришете другима. То није компромис који произлази из анализе, већ носи у себи јаку, аутентичну и тренутно доживљену почетну идеју. Многи архитекти се не изражавају експресионистички, или код њих преовлађује емоционални приступ само у перцепцији, а не у њиховој намери. Експресија је искрено наметање свог личног става, кроз прелажење границе компромиса. Експресивност је појам који у себи има гледалац, тј. он доживљава у себи, са мање или више емоција, експресионистички израз. То је оно што експресивно дело изазива у посматрачу и зависи од особина посматрача. Да ли бисте за неку од Ваших грађевина могли да кажете да је експресионистичка и због чега? 83

88 84 Могао бих за кућу Васић, пошто излази из контекста времена у којем је настала. Она није наслоњена ни на традиционалне примере са нашег поднебља, нити на савремене примере и актуелни тренд. У том контексту је та кућа у потпуности експресивна. Наравно, поново се враћам на музеј у Аушвицу, који носи све ово о чему ме питате. Зграда Новолукса у Новом Саду је на јакој уличној трансверзали. То је у будућности зацртана авенија, која по нивоу изграђености није таква. Тамо се налазе уџерице и хибридни објекти, једни поред других. Потпуно је хетерогена структура са јаким потезом авеније. Такође, моја зграда је кућа на углу, која није могла да се веже ни за шта. Имао сам потребу да направим доминацију експресивним решењем, да то буде гравитациони центар и место новог почетка. Свако следећи ко буде ту градио, мораће да има респекта и да направи неки пандан томе, нешто што са њом котреспондира. Споља, та грађевина има склоп са површинама под разним угловима и у различитим материјалима, са идејом мирнијег кубуса у залеђу локације, а веће разуђености и игре косих површина у фронтовима, јер је угаона и повучена мало у односу на регулациону линију. Можете ли да издвојите неки пример архитектуре у Србији после Другог светског рата, за који сматрате да је експресионистички и зашто? Ми смо ипак мала средина и оно што се ради код нас увек је траг или ехо осталог дела света, првенствено Средње Европе. Неких покушаја јаких идеја и покрета, по природи ствари није било, али је чудно то што их је било у далеко конзервативнијим срединама. Мислим да је првенствено разлог то што средина не дозвољава или оспорава експонирање архитеката у том смислу. Није било ни таквих захтева додуше. Ипак, то треба захтевати од неког. Овде је тешко да архитекта добије одрешене руке и да експериментише са својим идејама, са свим респектима струке, јер ми немамо амбицију да имамо такве објекте. Код нас инвеститори врло утилитарно размишљају, што не пружа могућност за било какво просторно исказивање. За њих нема празног простора, све мора бити компактно и искоришћено. Има једна симболично-експресивна зграда, то је зграда српско-норвешког пријатељства у Горњем Милановцу, архитекте Аце Ђокића. То је по мом мишљењу експресивно спроведен концепт. Шта бисте могли да кажете о Вашој архитектури: да форма прати функцију, функција прати форму или нешто треће? Форма ипак прати функцију, али то није довољно за добру архитектуру, јер она није условљена само функцијом. То јесте контрадикторно, али само на први поглед. Функција је задовољена до краја, али форма излази из тога, независно и доминантна је. Форма прати функцију док она не буде задовољена, а онда оде корак даље и постане доминантна, тј. експресивна и аутентична. То је граница где инжињерство архитектуре прелази у уметнички доживљај или остаје само на својој пукој функционалној, коректној помирљивости. Моја амбиција је, ипак, да остварим димензију више. Да ли сте у Вашем стваралаштву неком приликом применили симетрично решење? Ако је одговор да, зашто? Није ми блиска симетрија, мада сам је применио на пар објеката, јер сам сматрао да је добро да се тада примени, управо због тога што сам хтео да постигнем утисак монументалности и баланса приликом пролажења кроз простор. Међутим, трудим се да је што пре нарушим и дефинишем простор по другим принципима. Када бисте били у прилици да у одређеном пројекту примените симетрично решење, као потенцијалну могућност, да ли бисте ипак применили асиметрично решење као динамичније? Не по сваку цену, а приори, мислим да не бих, иако сам казао да ми симетрија није блиска. И са симетријом у савременом изразу можете да постигнете одличан резултат. О специфичним објектима да и не говоримо. Можете ли да кажете за неко Ваше дело да је у визуелном смислу иновативно, тј. да је резултат експериментисања са формом? Мислим да се то односи на неке примере које сам већ поменуо. Да ли сте током пројектовања неког дела свесно тежили оригиналности и атрактивности? У којој мери наведени аспекти имају значај за Ваше стваралаштво? Ако се томе тежи по сваку цену, веома је танка граница где можете да западнете у манир, егзибицију или лоше решење. Међутим, ако је то карактерна и стваралачка црта, онда је то друга ствар. Морам да признам да сам тежио томе, али сам се трудио да то контролишем и да не буде по сваку цену, као и да буде у домену мог ауторског става. У нашој средини добар пројектант добије једном у десет година прилику на којој може да покаже свој кредо, начин мишљења, док су остало углавном различити компромиси. Онда када добије прилику, често не зна да очисти идеју, већ се труди да се што више искаже, па западне у зону какофоније, непрочишћеност идеје и гомилање визуелних израза. Због таквих услова, тј. ретких прилика, у нашој средини и имамо врло ретке примере аутентичне експресије у архитектонском стварању. Исправка текста у броју 35, стр. 62 у интрвјуу са Спасојем Крунићем: На питање: Да ли сте приликом пројектовања неког Вашег дела користили грубе и храпаве материјале, ако јесте, да ли сте их применили очекујући одређени визуелни ефекат? Ако је одговор да, какав? Одговор треба да гласи: То је сасвим природно како могу да пројектујем на Равној гори, а да не употребим камен у природном облику, кад је на четрдесет сантиметара испод тла.''

89 85

90 A КТУЕЛНОСТИ БИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ НОВЕ књиге Бијенале у Венецији

91 Б ИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ 13. БИЈЕНАЛЕ АРХИТЕКТУРЕ У ВЕНЕЦИЈИ представљање Србије ЈЕДАН : СТО 1 : 100 Комесар изложбе: ИГОР МАРИЋ Аутори поставке изабрани на основу расписаног конкурса: Марија Миковић, Олга Лазаревић, Марија Страјнић, Никола Андонов, Александар Ристовић, Марко Марковић, Милан Драгић, Јанко Тадић, Небојша Стевановић и Милош Живковић Жири и савет Бијенала: Игор Марић, Бранислав Миторвић, Зорица Савичић, Владимир Миленковић, Милан Ђурић и Лазар Кузманов Српска поставка на 13. архитектонској бијеналној изложби у Венецији била је у духу теме Заједничко поље (Common Ground), коју је задао куратор бијенала архитекта Дејвид Чиперфилд (David Chipperfield)). На тај начин постављена, изазовна тема провоцирала је веома широк дијапазон схватања и различите интерпретације, како појединих ауторских концепата, тако и националних павиљона. Заједничко пољо које потенцијално ствара архитектонска делатност приказано је на разнолике начине са акцентом на један или више њих: просторни, социјални, друштвено- ангажовани, ликовни и низ других: од еколошких и заштите животне средине до софистицираних комуникација исказаних путем виртуелних медија. Поставка Србије као и пољска и холандска, користила је минималистички приступ, где се на једноставан начин, са једним или два геста у простору, сублимира много значења. Мада је пољски павиљон добио једну од награда, а наш и холандски нису, они су у многим анкетама високо вредновани од критичара који су на тему Заједничко поље гледали слојевито. Не могу а да не приметим да су добитници награда били блиски друштвено-ангажованим и социјалним темама, а архитектонско-концептуалне поставке препознате су само кроз већ поменуту поставку пољског павиљона. 87

92 88 Свакоме ко је био на Бијеналу у Венецији и учествовао у том догађају препуштено је да се називом 1 : 100, а и стварним столом у нашем павиљону бави на сопствени начин. Зашто догађају? Управо зато што ова поставка није била изложба или само презентација идеје већ је требало у тој поставци и учествовати тако да идеја постане реалан доживљај, јединствен и непоновљив, иницијација је и за низ асоцијација. Ту су били уједињени површина, волумен, прожимање простора, звуци који су се дешавали додиривањем стола, визуелизација простора пре него што уђемо у њега, у простор где је било све бело: под, зидови и сто. "Кретање око стола чини да простор пулсира, звуци испуњавају тишину, ми додирујемо површину, ми се гледамо и чујемо. Да ли нас он раздваја или спаја? Да ли желимо да употребимо сто за рад, разговор, преговарање, као трпезу? Можда су његова димензија и сама поставка превише артифицијелни да би нас ослободили да га користимо на било који утилитарни начин, а можда и не. Да ли можемо да овладамо његовом димензијом и уметничким доживљајем којим зрачи у простору и да ли то треба да урадимо зависи од нас. Колико мноштва у једном минималистичком гесту, понуђеном од аутора поставке, у одвајкада постављеном идеалу мање је више. У тој сведености требало је пронаћи одговор на постављено питање jедан од сто одговора на задату тему COMMON GROUND који су били понуђени на овогодишњем 13. бијеналу архитектуре у Венецији" 1. Да поменем да сама конструкција стола величине 22х5 m који стоји на четири ноге са дебљином плоче од 20 cm није била једноставна и представља својеврсан куриозитет саме поставке. На крају, могли бисмо четири потпоре стола да протумачимо као тачке ослонца самог концепта заснованог на: архитектури, конструкцији, ликовности, комуникативности. 1 И. Марић, из каталога изложбе

93 п риказ књиге ТРАГАЊЕ ЗА ГРАДОМ Аутор: Ђорђе Бобић Издавач: Орион арт, Београд, Обележавајући педесет година своје архитектонскоурбанистичке делатности Ђорђе Бобић је написао аутобиографску књигу која је помало прустовског наслова, али је, михизовски речено, и аутобиографија о другима. Ко су ти други? То су појединци и групе, односно урбани актери који су педесетак година, од до године, преображавали наше градове и дају се сврстати у: политичаре, привреднике, стручњаке за простор и грађане. Редослед актера говори о њиховој хијерархији или о неједнакој количини моћи којом располажу. Суштински гледано моћ је та која управља развојем града. Другим речима, у књизи се, експлицитно или имплицитно, говори и о односу архитекте и власти. Књига Ђорђа Бобића је добро компонована и занимљива јер представља колаж од стотинак пројеката, цртежа, фотографија, докумената, углавном ауторових текстова али и текстова о Бобићу из пера Снежане Ристић, Владимира Мацуре, Борке Павићевић, Михаила Пантића и Милете Продановића. Бобић је трагао и даље трага за градом посредством архитектуре коју је схватио као изнуђену поливалентну делатност (науку, технику, уметност) неумитно зависну од датог културног модела, политичке и економске моћи, идеолошких норми, естетских укуса, еколошких услова итд. Овом књигом су читаоци, особито они старији, увучени у својеврсни времеплов, у појединачна и колективна сећања. Свака од пет деценија је означена светским догађајним контекстом у смислу кратких вести о томе шта се значајно збило на политичкој сцени, у науци, култури, ко је умро од познатих личности и томе слично. И на овакав начин је Бобић водио рачуна о ономе што се данас назива глокалност или глокализам. Наш аутор је стигао да живи (рођен 1939) у три друштвена поретка, четири државе, и да преживи неколико ратова. Три деценије се подударају са временом самоуправног социјализма који је у суштини био ауторитарни једнопартијски режим са харизматским врхом, четврта деценија је време блокиране постсоцијалистичке трансформације (ратне и у сваком погледу оловне декаде), а пета деблокитране транзиције (после године), или политичког, неки кажу дивљег капитализма. Бобићев пројектански опус је велик и креће се од генералног урбанистичког планирања до сплава на Сави, обнове фасаде, фонтане; од крупних индустријских, туристичких, стамбено-пословних комплекса до марина, тргова, пијаца, споменика итд. Пројектовао је за потребе свих главних градова југословенских република и других већих и мањих градова у Југославији, затим Париза, Минска, Кијева, Москве, Калинграда и неких афричких градова. Недавно је изјавио да је емотивно везан за сарајевску Бетанију, конкурс за градски музеј у Кнез Михаиловој улици, стамбено насеље за Минелове раднике у Рипњу, конкурс за уређење простора око храма Светог Саве на коме су он и Владимир Мацура победили и који је реализован. 89

94 90 Читалац има прилику да се упозна са сазревањем и афирмацијом једне креативне личности која живи испуњен, смислен живот како приватни (складан двокаријерни брак са Милицом, две кћерке и петоро унучади) тако и професионални. Професионално гледано Бобић је пројектант, планер, организатор, управљач (као Главни архитекта Београда), писац, цртач (графичких враголија, како рече М. Продановић), приватни предузетник (Предузеће за архитектуру Славија биро ). Бобић воли и људе и градове, Београд и Београђане понајвише. Има пуно пријатеља и сарадника. И у земљи и у иностранству је добијао награде и признања. У књизи Слободана Гише Богуновића Архитектонска енциклопедија Београда Ђ. Бобић има своје заслужено место међу најбољима. У свим декадама свог професионалног деловања био је успешан и неуморан неимар. Покушаћу, ипак, да издвојим две његове главне стваралаћке фазе: ону док је радио у ЦЕП-у ( Центру за планирање урбаног развоја у Београду) и фазу после тога до дамас. Има још много оних који се са носталгијом сећају ЦЕП-ових Комуникација почев од па надаље, које су прерасле у југословенске скупове свих оних који су тада нешто значили у процесу трагања за градом. Кулминација је била године када су Владимир Мацура и Миодраг Ференчак промовисали Умерени град, заиста аутентичну и сасвим нову идеју о будућности југпословенских градова. Поменимо још и Радионицу за поправку града под геслом За Београд, овде и одмах која је отворена године. Била је то радионица у којој се мислио бољи град и у којој су радили образовани, храбри и посвећени млади архитекти (Љ. Пушић). Десетак оваквих пројеката чији су аутори били Миша Давид, Ненад Новаков, Милош Бобић, Јелена Волчков Божовић, Миодраг Ференчак, Горан Божовић, Владимир Мацура, Д. Вујовић, Гаврило Михаљевић, Слободан Лазић... могу се најбоље сместити под наслов ЦЕП-овог кровног пројекта За умерени град могућности хуманизације градских простора здравим и једноставним решењима. Речју, цео овај алтернативни ангажман био је племенити пледоаје за демократски или партиципативни урбанизам. Стога, сећања и документацију везану за ЦЕП-ове Комуникације треба пажљиво чувати. Део њих се лепо чува у корицама књиге Трагање за градом. У то цеповско време Бобић наступа као архитекта професионалац и као интелектуалац који јавно износи своје ставове о архитектури и урбанизму. Играјући успешно обе улоге оставио је трага посебно пројектом Анализа могућности решавања становања радника МИНЕЛ-а, у басену Рипањ, крај Београда (1985). Бобић се залагао за садејство самопомоћи радника и помоћи архитекте. Можда је то био одјек идеје и праксе заступничког планирања које се тих година појавило у САД. В. Мацура, у предговору за књигу Трагање за градом, исправно тврди да су самоградња и самодовољност у смислу неослањања на градске системе били основни грехови Бобићевог пројекта чија је реализација због тога забрањена. Осврнућу се на још две иновације које је Бобић примењивао у свом поправљању Београда и године. Обе иновације проистичу из принципа разноврсности као кључног принципа у његовом поимању архитектуре и урбанизма. Филозофски речено град је у у социопросторном смислу искуство разлике. Ђ. Бобић је први пут применио принцип разноврсности приликом обнове фасаде Југословенског драмског позоришта после пожара. Тада је Бобић, како је то добро запазила Борка Павићевић оспољио суштину ЈДП јер је на његовој фасади, упркос противљењу неких градских институција, показао и Мањеж, и Николаја Краснова и Момчила Белобрка, тј. истовремено постојање најразличитијих ствари. Други пример се односи на Градски блок 67 на Булевару Револуције у Београду када су браћа Бобић, Ђорђе и Милош, позвали Милана Лојаницу, Миленију и Дарка Марушића и Светислава Личину да ураде пројекте појединих објеката. На тај начин су у оквиру блока градили различити архитекти, исказујући свој став и тако даровали простору града део идентитета посебним и препознатљивим зградама. Покушавајући да најсажетије проценим карактер друге фазе Бобићевог трагања за градом у постсоцијализму сматрам да је она с обзиром на системске промене, у једној малој полуперифериској земљи зависној од држава светског

95 центра, била у знаку покушаја да разуме и делује у условима тржишног урбанизма, стварања предузетничког града у коме постоји интересни савез између јавног и приватног сектора (политичара и привредника), инвеститорског урбанизма, кризе јавног интереса и општег добра, кризе идентитета архитекте, његове употребе и злоупотребе, брендирања градова и томе слично. О томе, поред осталог, говори следећа реченица из Бобићеве књиге: Уместо да ствара простор, архитектом се користе да створе простор. Судећи по Бобићевом тексту из под насловом Забележено током трагања за градом, положај и улога архитекте у савременом светском контексту су се променили. Он о томе пише: Архитекта следи време и актуелни тренд ако уопште жели да опстане у игри, прихвата манир, прихвата компромисе разних врста и постаје сведок културног обрасца наметнутог и усаглашеног са тржишним схватањем света. Све што искаче из тог модела бива непримећено или се проглашава за симпатичну алтернативу која освежава, али нема утицаја на глобално корачање у строју система. Дошло је до епохалне статусне промене и улоге Архитекте у чињењу града. Архитекта је стасао у модног креатора који за сваку сезону тражи јединствени и досад невиђени лик робе који ће на тржишту да буде успешан илити да има добру прођу. Медији се постарају да то буде прозвано брендом и ма шта да буде нацртано, то се прогласи и наметне као напредак у Архитектури и као допринос стварању новог урбаног амбијента. До следеће прилике, или палца окренутог надоле показаног из продавнице. Када су га етикетирали да је инвеститорски урбаниста Бобић је одговорио на интелигентан начин: Јесам инвеститорски урбаниста јер мислим да без инвеститора нема урбанизма. Без обзира на то да ли је он приватник, град или држава (...) Зато постоје планови, закони, норме којима инвеститора треба усмерити. Разумљиво је да читаоца интересује каква су била гледишта и предлози Ђ. Бобића док је четири године био Главни архитекта у Београду. На основу онога што пише у књизи Трагање за градом и на основу ауторових исказа изнетих у чланку Не верујем у независност архитекте (Д. Мучибабић, Политика, ) види се да је Бобић бранио уређење Трга републике са градском галеријом, а локацију за зграду опере предлагао је у близини Музеја савремене уметности. Подржао је изградњу тржног центра Ушће и иницирао измену плана детаљне регулације за мост на шпицу Аде где је и изграђен, а не преко средишњег простора Аде Циганлије. Додајмо томе да је Бобић похвалио објекат спиралног облика арх. С. Фуџимотоа, али је, с ваљаним разлогом, замерио међунарадном жирију што га је погрешно лоцирао на Савско пристаниште јер није осетио тај простор на коме почива биће Београда. С тим у вези, треба истаћи да засад неколико познатих београдских архитеката посредством штампе самоиницијативно покушава да заштити Београд од непромишљеног постмодерног брендирања, односно од комерцијализације старог београдског градског језгра по цену његове неодрживости. Кад се боље размисли доста је Бобић издржао на месту Главног градског архитекте ( ), месту које је обележено сукобљеним интересима главних урбаних актера. Узгред, наш угледни архитекта Ранко Радовић је на месту министра за урбанизам у влади Црне Горе издржао свега шест месеци. С нестрпљењем треба очекивати нову Бобићеву књигу о новим/старим темама, најновијим изазовима и одговорима на изазове. Његово и наше трагање за бољим градом и даље траје. Проф. др Сретен Вујовић 91

96 Das Unheimliche / психоаналитичке и културалне теорије простора Аутор: Мариела Цветић Издавач: Орион арт и Архитектонски факултет, Унивезитет у Београду, Мариела Цветић је још у књизи Фасцинације теоријом или ка новој теорији уметности (као један од четири аутора, уредници и рецензенти књиге др Мишко Шуваковић и др Невена Даковић, издавач Галерија Београд, 2008) започела генерално истраживање појма/концепта Das Unheimliche, да би у новој, Das Unheimliche / психоаналитичке и културалне теорије простора, разматрање овог концепта усмерила ка контексту успостављања грађења рецепције простора у оквиру различитих уметности: од књижевности до визуелних уметности (сликарство, скулптура, амбијентална уметност, архитектура, фотографија, нови медији). Др Мариела Цветић је ванредни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, на предметима из области ликовних уметности. На Архитектонском факултету је запослена од године. Она се упоредо са уметничким радом бави и теоријским научним радом у области визуелних уметности. Мариела Цветић је магистар уметности и доктор наука из теорије уметности и медија. Остварила је десет самосталних изложби и учествовала је у низу групних изложби. Докторску тезу Психоаналитичке теорије простора: Фројдов појам Das Unheimliche у визуелним уметностима одбранила је на Универзитету уметности на Интердисциплинарним студијама теорије уметности и медија год. и ова књига је резултат тог рада. У књизи Das Unheimliche / психоаналитичке и културалне теорије простора ауторка је на прецизно постављеној психоаналитичкој платформи истражила начине за извођење теорије простора у визуелним уметностима и преко примера из уметничке праксе разрадила и поставила упоредну психоаналитичку теорију о простору у визуелним уметностима у односу на ликовне, архитектонске, фотографске, филмске и књижевне презентације простора. Овај рад је саставни део савремених истраживања и реконструкција теорија о субјекту, посебно о субјекту у простору и субјекту простора. Књига је подељена на шест поглавља: Пролог, Увод, Један, Два, Закључак и Епилог. Након полижанровског Пролога, у Уводу ауторка дефинише основни циљ свог истраживања: расправу о односу концепта Das Unheimliche и простора у визуелним уметностима и анализу начина на који уметници из различитих дисциплина визуелних уметности конструишу простор описан Фројдовим Das Unheimliche. У поглављу Један ауторка разматра теорије и теоријске претпоставке које воде формирању тезе да се простор у визуелним уметностима може описати појмом Das Unheimliche. Поглавље Два чине анализа субјекта и позиције субјекта у простору репрезентације, а затим типологија, односно случајеви изабраних уметничких радова и уметника, те уметнички поступци и стратегије којима се они служе у конституисању простора дефинисаног као Das Unheimliche у контексту других

97 концепата: куће, ауре, политике, субверзије. У Закључку ауторка је понудила шему/формулу односа субјекта у простору уметничког рада са позиција појавности Das Unheimliche. Промоције књиге Das Unheimliche / психоаналитичке и културалне теорије простора одржане су у оквиру београдског Сајма књига год. на штанду Орион арта и у Културном центу Београд, јуна год., када су о књизи говорили др Мишко Шуваковић, проф., др Јасмина Чубрило, доцент и др Јован Чекић, проф. Будући да реактуелизује концепт Das Unheimliche недовољно познат у домаћој јавности (изузев у психоанализи) и осветљава га у контексту простора и визуелних уметности, ова књига, као иновативно истраживање, пружа значајан допринос професији визуелних уметности и архитектуре, те стога постаје и драгоцен уџбеник студентима Архитектонског факултета. 93 Проф. др Владимир Мако

98 IN MEMORIAM ПРОФЕСОРУ АРХИТЕКТИ БОЖИДАРУ ПЕТРОВИЋУ Академик Милан Лојаница: Обраћање у име више генерација професора Архитектонског факултета и низа генерација архитеката Србије. Комеморација одржана 8. фебруара на Архитектонском факултету у Београду. 94 Име професореа архитекте Божидара Петровића у мислима ме, најпре, води у прилично далеко време период с краја 1950-тих година када се, баш у овим одајама, генерација студената којој сам и сам припадао, упућивала, између осталог, и у знања из области статике конструкција. Нико тада није могао претпоставити да ће један од младих асистената, управо придошлих не из клупе него из непосредне праксе, што смо посебно ценили, после много година проведених у својству свих наставничких звања на егзактним предметима, пре свега на предмету Механика и отпорност материјала, једног дана, у пуној зрелости, па чак и после свог одласка у заслужену пензију, постати веома значајно име у сасвим другим областима архитектуре, у области истраживања градитељског наслеђа и у области пројектовања и грађења кућа, дакле у областима којима су се у настави тада бавили неки други људи. Данас већ сви увиђамо да у тој Божиној преоријентацији, у том обрту, и није баш све парадоксално. Између различитих области наше струке, Божа нас је личним примером и радом уверио, постоје унутрашње спреге, законитости чија логика може деловати интерактивно па чак и потпуно неочекивано делотворно. Отпорност материјала, историја, организација простора, обликовање, пројектовање и грађење кућа, писање књига, све је то, или бар све то може бити, у срећним околностима, међусобно добро и још, како је то код Боже, повезано са одличним разумевањем човека са нашег тла и слухом за његове материјалне и оне друге, суптилније, духовне потребе, чак људске снове, наде и очекивања од кућа у којима се проводи добар део, па чак и читав човеков живот. Несумњиво, у свом раду Божа Петровић је успео да оствари ретко виђен спој афинитета и способности за различите аспекте струке уз помоћ којих је реализовао један градитељски опус, необичан, па чак и јединствен у нашој средини, најпре по степену сагласја конструктивних, утилитарних и естетских предложака архитектуре, а затим и све то са поукама и искуством из нашег аутохтоног градитељског наслеђа. Беспрекорна функција, логика носећих структура, начин примене природних материјала, добар архитектонско-грађевински детаљ, примеран занат, складни, оку угодни, облици и форме, све то је потпуно другачије од уобичајене праксе распрострањеног код нас неуког грађења, па другачије и од примера, такође непримереног, грађења у духу квази-интер националног стила. Све је заправо почело када је још 60-тих година, у свом завичају подно Рудника, архитекта Божидар Петровић, такорећи у доколици, помагао неколицини домаћина да саграде прве куће по његовој замисли. Мало ко је могао слутити да ће тај предео Србије за коју годину па и деценију постати простор до тада невиђеног опоравка духа архитектонског градитељског наслеђа у Србији. С почетка неповерљив од грађанства, а од стручне јавности чак игнорантски однос према овом делу, полагано је почео да се трансформише заправо тек после појаве, из света код нас закаснело пристиглих, постмодерних архитектонских струјања, са својим идејним ослањањем на историјску референцијалну основу, чему је Божа Петровић за готово читаву деценију код нас претходио. Нешто касније, показаће се, како то данас извесно сви знамо, Божин искорак у област историчне регионалне архитектуре био је и остао ретка и гласна побуна, истовремено и путоказ за начин отпора менталитету стихијске изградње, исказ отпора агресивном ширењу кича и неукуса, отпора масовној примени бесмислених туђица, позајмица, поплави грађевинских насумица које данас прекривају хектаре и хектаре највреднијих простора у Србији. С друге стране, све куће Боже Петровића и све оне подигнуте по угледу на његове, све књиге, изложбе, предавања о тим кућама, све се то данас увиђа као несумњиво значајна неимарско-просветитељска мисија усмерена ка развоју свести о потреби другачијег односа према простору и другачијег односа према нашем идентитету, сопствености и завичајности. Уверен да кућа мора бити слика освешћеног човека и бића народа из кога је поникла, Божа Петровић успева да из готово већ затртих трагова извуче дух народног градитељства Србије и да нам предочи своја тумачења