UNIVERZITET "SV. KIRIL I METODIJ" FAKULTET - SKOPJE P R O E K T ZA ORGANIZIRAWE POSLEDIPLOMSKI STUDII PO GEODEZIJA NA FAKULTET

Transcript

1 UNIVERZITET "SV. KIRIL I METODIJ" GRADE@EN FAKULTET SKOPJE P R O E K T ZA ORGANIZIRAWE POSLEDIPLOMSKI STUDII PO GEODEZIJA NA GRADE@NIOT FAKULTET SKOPJE, 2007

2 S O D I N A ODLUKA... 2 POTREBA ZA ORGANIZIRAWE POSLEDIPLOMSKI STUDII PO GEODEZIJA... 3 ORGANIZIRAWE NA STUDIITE... 4 PREDLOG STUDISKA PROGRAMA ZA POSLEDIPLOMSKITE STUDII PO GEODEZIJA... 4 USLOVI ZA ZAPI[UVAWE... 6 RE@IM NA STUDIITE... 6 POKRIENOST NA NASTAVATA NA POSLEDIPLOMSKITE STUDII PO GEODEZIJA... 7 FINANSIRAWE... 8 PROSTORNI USLOVI I OPREMA... 8 PREDLOG ZA OTPO^NUVAWE NA STUDIITE... 8 PRILOG 1: PRILOG 2: NASTAVNI SODR@INI ZA ZADOL@ITELNITE PREDMETI... 9 NASTAVNI SODR@INI ZA IZBORNITE PREDMETI PRILOG 3: U^ILI[EN PROSTOR PRILOG 4: LABORATORII

3 ODLUKA 2

4 1. Potreba za organizirawe poslediplomski studii po geodezija Geodezijata kako prirodna i tehni~ka dejnost egzistira od najranite po ~etoci na civilizacijata. So pomo{ na metodite i sredstvata od geodezijata, ~ovekot doa al do osnovnite soznanija za potesnata i po{irokata okolina vo koja egzistiral. Tehni~kotehnolo{kiot razvoj na globalno nivo dovede do rapiden razvoj na geodezijata, kako na sredstvata i metodite, taka i na poleto na nejzina primena. Denes bez geodezijata e nezamislivo bilo kakvo nau~notehni~ko istra`uvawe ne samo na Zemjata kako nebesko telo tuku i na nejzinata pobliska i podale~na okolina. Isto taka razvojot na geodezijata ima soodvetno vlijanie na stopanskiot razvoj na sekoja poodelna dr`ava. Vo Republika Makedonija studiite po geodezija se organizirani vo ramkite na Grade`niot fakultet od Skopje. Vo 1978 godina se zapo~nati studiite od VI/1 stepen (5 semestri) po geodezija, a od 2000 godina, tie studii prerasnaa vo petogodi{ni (10 semestri) studii od VII/1 stepen. Vo izminatiot period studiite bea dva pati reformirani. Taka, od u~ebnata 2004/05 godina, studiite po geodezija se organizirani soglasno kriteriumite propi{ani so EKTS spored modelot (4 dodiplomski + 1 poslediplomski + 3 doktorski), dodeka vo tekot na zimskiot semestar na ovaa (2006/07) u~ebna godina e otpo~nata postapka za usvojuvawe na modelot Za o~ekuvawe e deka od u~ebnata 2007/08 dodiplomskite studiite po geodezija }e startuvat spored novopredlo`eniot model. Dosega na studiite po geodezija imaat diplomirano okolu 50 studenti, dodeka studiite od VI/1 stepen gi imaat zavr{eno okolu 700 studenti. Najgolem broj od diplomiranite studenti svoeto vrabotuvawe dosega go gledaa vo dr`avnite institucii od oblasta na geodezijata i posebno katastarot. Vo Dr`avniot zavod za geodetski raboti, vo ~ii ramki se site katastarski uredi vo R. Makedonija, vo sorabotka so Svetskata banka se sproveduva proekt za reformi na Katastarot. Osnovni pri~ini za reformirawe na katastarot se voveduvawe na kvalitativno nov sistem na evidentirawe, ~uvawe i distribucija na podatocite za nedvi`nostite so {to }e se podigne stepenot na sigurnosta, kako i osloboduvawe na katastarot odnosno geodezijata od dr`avnite stegi, odnosno voveduvawe na privatna praksa vo oblasta na geodezijata. Od seto pogore ka`ano, se nametnuva potrebata od organizirawe poslediplomski studii od oblasta na geodezijata. So toa diplomiranite geodetski in`eneri }e imaat mo`nost za prodlabo~uvawe na svoite znaewa i }e se pottikne nau~noistra`uva~kata dejnost. Celta na ovie poslediplomski studii e sozdavawe na solidna ekspertska baza koja }e pridonese za pouspe{no vklopuvawe na na{ata zaednica vo globalnite procesi od edna strana, kako i pouspe{no re{avawe na problemite so koi e soo~eno geodetskoto stopanstvo od druga strana. Isto taka so organiziraweto na poslediplomskite studii se sozdava mo`nost od samoreprodukcija na nastavnonau~niot potencijal, neophoden za izveduvawe na ta od site stepeni na visokoto obrazovanie vo na{ata dr`ava. 3

5 2. Organizirawe na studiite Poslediplomskite studii po geodezija }e se organiziraat vo soglasnost so kriteriumite na EKTS. Vremetraeweto na studiite e 2 (dve) godini, (4 semestri), od koi, vo tri semestri se izveduva, dodeka ~etvrtiot semestar e predviden za izraboka na magisterski trud. Vkupniot broj predmetni programi iznesuva 15 (petnaeset), koi se ramnomerno rasporedeni po 5 (pet) vo trite semestri predvideni za. Od navedenite predmeti 4 (~etiri) se zadol`itelni, (vo prviot semestar 2, dodeka vo vtoriot i tretiot po eden), a ostanatite 11 (edinaeset) se izborni. Na toj na~in e obezbedena modularnost vo studiraweto, so {to na studentite im e ovozmo`eno, preku izbornite predmeti, sami da go odberat potesnoto naso~uvawe. Po zavr{uvawe na studiite, studentot se zdobiva so diploma za zavr{eni poslediplomski studii po geodezija i se steknuva so nau~niot stepen magister na tehni~ki nauki (mr, odnosno M. Sc). 3. Studiska programa za poslediplomskite studii po geodezija br. P R E D M E T fond na S e m e s t a r ~asovi I II III IV krediti 1 Odbrani poglavija od matematikata Biznis marketing i investicii Izboren od grupa I Izboren od grupa I Izboren od grupa I Avtomatska obrabotka na podatoci Izboren od grupa II Izboren od grupa II Izboren od grupa II Izboren od grupa II Menaxment na geodetski raboti Izboren od grupa III Izboren od grupa III Izboren od grupa III Izboren od grupa III Magisterska rabota

6 LISTA NA IZBORNI PREDMETI br. P R E D M E T fond na ~asovi predavawa krediti Izborni predmeti grupa I Odbrani poglavija od fotogrametrijata Primena na geodezijata vo in`enerstvoto Primena na matemati~kata statistika vo geodezijata Nacionalni geodetski mre`i Fizi~ka geodezija Ureduvawe i upravuvawe so imotite Izborni predmeti grupa II 7 Digitalna fotogrametrija Industriska geodezija Geodetska astronomija Gravimetrija Sovremen katastar Digitalna kartografija Procena na zemji{te Izborni predmeti grupa III 14 Zemji{en informacionen sistem WEB orientirani geoinformaciski sistemi Globalni poziciski sistemi Odbrani poglavja od matemati~kata kartografija Dale~inska detekcija Optimizacija na geodetski mre`i Parametarski izramnuvawa Pri izveduvaweto na ta na poslediplomskite studii po geodezija, ne e predvidena me usebna uslovenost na predmetnite programi. 5

7 4. Uslovi za zapi{uvawe Na poslediplomskite studii po geodezija imaat pravo da se zapi{at kandidatite so zavr{eni dodiplomski studii po geodezija. Studiskata programa e koncipirana soglasno modelot 3+2+3, odnosno taa pred sé e nameneta za studentite so zavr{eni trigodi{ni dodiplomski studii. So diploma za zavr{eni poslediplomski studii mo`e da se steknat i kandidatite koi imaat zavr{eno ~etirigodi{ni ili petgodi{ni dodiplomski studii po geodezija, preku utvrduvawe na ekvivalentnosta na soodvetnite studiski programi. Uslovite i kriteriumite za zapi{uvawe, kako i brojot na zapi{anite studenti }e se definiraat vo Konkursot za zapi{uvawe 5. Re`im na studiite Nastavata na poslediplomskite studii se izveduva preku predavawa, konsultacii, prakti~ni i izrabotka na seminarski raboti. Ispitite se polagaat po zavr{uvawe na semestarot i otkako kandidatot }e gi ispolni obvrskite soglasno predmetnata programa i kriteriumite na EKTS. Najnapred se polagaat zadol`itelnite predmeti, a potoa izbornite. Ne e dozvoleno da se polagaat predmeti od povisok semestar pred da bidat polo`eni site predmeti od poniskiot semestar. Posledniot semestar e predviden za izrabotka na magisterski trud. Magisterskiot trud e zadol`itelen. Temata za magisterskiot trud se izbira od grupata na izborni predmeti koi se dominantni i koi go opredeluvaat naso~uvaweto na kandidatot. Prijavuvaweto, izrabotkata i odbranata na magisterskiot trud se sproveduva soglasno so Pravilnikot za edinstvenite osnovi za organizirawe na poslediplomski i doktorski studii na Univerzitetot "Sv. Kiril i Metodij" vo Skopje (Univerzitetski glasnik br. 7, od g.). So odbranata na magisterskiot trud kandidatot se steknuva so nau~en stepen magister na tehni~ki nauki od oblasta na geodezijata. Po zavr{uvaweto na poslediplomskite studii vkupniot broj krediti so koi se steknuva kandidatot iznesuva 120, ramnomerno rasporedeni vo ~etirite semestri. 6

8 6. Pokrienost na ta na poslediplomskite studii po geodezija Nastavata na poslediplomskite studii }e ja realiziraat slednite nastavnici: PREDMETI br. P R E D M E T semest. PREDMETEN NASTAVNIK Odbrani poglavija od matematikata Biznis marketing i investicii Avtomatska obrabotka na podatoci Menaxment na geodetski raboti I I II III Prof. dr Slobodanka Georgievska Prof. dr Van~o \or iev Prof. dr Van~o \or iev Prof. Risto Ribarovski IZBORNI PREDMETI br. P R E D M E T semest. PREDMETEN NASTAVNIK Odbrani poglavija od fotogrametrijata Primena na geodezijata vo in`enerstvoto Primena na matemati~kata statistika vo geodezijata I I I Prof. dr Lazo Dimov Prof. dr Stojan~o Vu~kov Prof. dr Stojan~o Vu~kov 4 Nacionalni geodetski mre`i I Prof. Risto Ribarovski 5 Fizi~ka geodezija I Prof. dr Zlatko Srbinoski 6 Ureduvawe i upravuvawe so imotite I Prof. dr Jovan Jovanov 7 Digitalna fotogrametrija II Prof. dr Lazo Dimov 8 Industriska geodezija II Prof. dr Stojan~o Vu~kov 9 Geodetska astronomija II Prof. dr Van~o \or iev 10 Gravimetrija II Doc. dr Mitre Nasevski 11 Sovremen katastar II Prof. dr Van~o \or iev 12 Digitalna kartografija II Prof. dr Zlatko Srbinoski 13 Procena na zemji{te II Prof. dr Jovan Jovanov 7

9 br. P R E D M E T semest. PREDMETEN NASTAVNIK Zemji{en informacionen sistem WEB orientirani geoinformaciski sistemi III III Prof. dr Van~o \or iev Prof. dr Van~o \or iev 16 Globalni poziciski sistemi III Prof. dr Zlatko Srbinoski 17 Odbrani poglavja od matemati~kata kartografija III Prof. dr Zlatko Srbinoski 18 Dale~inska detekcija III Prof. dr Lazo Dimov 19 Optimizacija na geodetski mre`i III Prof. dr Stojan~o Vu~kov 20 Parametarski izramnuvawa III Prof. Risto Ribarovski Na predlog na Nastavnonau~niot sovet na Grade`niot fakultet, vo realizirawe na ta na poslediplomskite studii po geodezija, mo`at da se vklu~at i drugi nastavnici, eksperti i istaknati stru~waci za opredeleni temi. 7. Finansirawe Poslediplomskite studii }e funkcioniraat na princip na samofinansirawe, soglasno odlukata na Nastavnonau~niot sovet na Grade`niot fakultet. 8. Prostorni uslovi i oprema Nastavata na poslediplomskite studii po geodezija }e se izveduva vo prostoriite na Grade`niot fakultet, kako i vo prostoriite na Pedago{kiot fakultet so koi raspolaga Grade`niot fakultet. Vo PRILOG 3 e prezentiran u~ili{niot prostor so koj raspolaga Grade`niot fakultet i koj }e se koristi za izveduvawe na ta na poslediplomskite studii po geodezija. Vo tekot na ta, studentite }e go koristat bibliote~niot fond na fakultetot, geodetskata rija i ostanatite rii na Grade`niot fakultet, kompjuterskiot centar, kako i raspolo`ivata oprema vo geodetskite subjekti od stopanstvoto. Vo PRILOG 4 se prezentirani riite so koi raspolaga Grade`niot fakultet, pri {to, poseben akcent e staven na geodetskata rija. 9. Predlog za otpo~nuvawe na studiite Poslediplomskite studii po geodezija predlagame da otpo~nat vo u~ebnata 2007/2008 godina. 8

10 PRILOG br. 1 NASTAVNI SODR@INI ZADOL@ITELNI PREDMETI

11 ODBRANI POGLAVIJA OD MATEMATIKATA Површини од втор ред, некои специјални површини. Сфера, елипсоид, цилиндрични, конусни и ротациони површини. Функции од две реални независно променливи. Поим, дефинициона област, графичко претставување. Парцијални изводи и геометриско значење. Тангентна рамнина и нормала на површина. Диференцијал, примена и приближни пресметувања. Извод на сложена и имплицитна функција. Тајлорова формула. Екстремни вредности. Условен екстрем. Диференцијални равенки. Основни поими: решенија, интегрални криви, почетни услови. Формирање на диференцијални равенки. Диференцијални равенки од прв ред при кои променливите се раздвојуваат. хомогени; линеарна; Бернулиева; равенки со тотален диференцијал, интегрален множител., Лагранжова, Клерова. Двојни и тројни интеграли. Двоен интеграл и некои својства: пресметување. Двоен интеграл во поларни координати. Примена на двојниот интеграл во геометријата и механиката. Неправи двојни интеграли. Троен интеграл и некои својства. Пресметување троен интеграл во поларно цилиндрични координати. Криволиниски интеграли. Просторни криви. Криволиниски интеграл по лак на крива (прв вид). Криволиниски интеграл по координати (втор вид). Гринова формула. Површински интеграли. Површински интеграл од прв вид (пресметување на маса, тежиште). Површински интеграл по координати (втор вид). Штоксова формула. Формула на Гаус Остроградски. Векторска анализа. Поим за векторска функција: извод и интеграл на векторска функција. Скаларно поле, извод во даден правец на скаларно поле. Градиент. Векторско поле: дивергенција и ротација на векторско поле. Елементи од диференцијална геометрија. Тангента и нормална рамнина на крива. Кривина и торзија. Просторна крива. Природен триедар. Beskone~ni nizi od realni broevi. Poim za niza i vidovi brojni nizi. Konvergentni nizi (svojstva). Brojni redovi: redovi so pozitivni ~lenovi, kriteriumi za konvergencija, Redovi ~ii ~lenovi imaat proizvolni znaci. Funkcionalni redovi: stepenski redovi, radius na konvergencija. Furieovi redovi. Metodi primenuvani vo ta da da da / / / / / 50% (potpis) 50% (potpis) 50% / 50% 50%

12 BIZNIS MARKETING I INVESTICII Дефинирање на еконијата и економски системи. Норми за економски анализи, деманд, детерминирање на цени. Владини интервенции на пазарот максимални и минимални цени, short and long run production theory. Short and long run цени. Формулација на инвестиционен проблем. Попуст и спокојство. Номиналнен и реален попуст. Техника на капитален буџет. Заеми. Период на вкање и греис периоди. Недвижностите и проект за готовински приливи. Такси, намалување на вредноста како и заштитни и процембени мерки за намалување на ризици. Варијации при дефинирањето на недвижен имот. Карактеристики на недвижниот имот. Пазар на недвижноста и учесници. Карактеристики на пазарот на недвижности. Улога на Владата. Недвижноста и развојните и управувачките процеси. Детерминација на пазарот и вредноста на недвижностите. Анализа на пазарот на недвижностите. Metodi primenuvani vo ta da da da / / da da / 10% 10% / 40% / 40% 11

13 AVTOMATSKA OBRABOTKA NA PODATOCI Podatoci vo geodezijata. Razvoj na tehnologiite za obrabotka na podatocite vo geodezijata. Sistemi za obrabotka na podatoci vo geodezijata. Geodetski tehnologii za akvizicija, obrabotka i publikacija na podatoci. Operativen vo geodetskite merni sistemi. Interfejsi i protokoli za komunikacija. On_line komunikacija na geodetskite merni sistemi so drugi sistemi i platformi. Softveri za konverzija i oblikuvawe na geodetski opservaciski materijali vo 2D i 3D. Konverzija na referentni sistemi za rasterski digitalni podatoci. Procenka na rezultati od konverzija. Vospostavuvawe na kontaktabilnost pome u struktura na podatoci od geodetskite sistemi so formite i formatite, standardizirani vo okolinata, na drugi sistemi i ski platformi. Postoe~ki ski platformi i nivna komparativnost. Preduslovi za implementacija na ska platforma vo geodetskiste merni i operativni pristapi. Vektorski i rasterski podatkovni modeli. Razmena na podatoci, interoperabilnost. Konverzija na podatoci vo razli~ni formati. Generalizacija i agregacija. Geomet i tematski vidovi na rasteri. Pra{alni formi bazirani vrz rasteri. Pra{alni formi bazirani vrz vektori. Metodi primenuvani vo ta da da da da / da da / 10% 10% / 40% / 40% 12

14 MENAXMENT NA GEODETSKI RABOTI Osnovni poimi za menaxmentot. Definicija, razvoj i oblasti na menaxmentot. Pretprijatie. Definicija, sopstveni~ka struktura i funkcii na pretprijatieto. Strategiski menaxment. Strategisko planirawe. Strategisko razmisluvawe. Proekten menaxment. Investiciski i nivna podelba. Menaxment na geodetski raboti. Vidovi geodetski raboti. Tehnologija za izvr {uvawe na geodetskite raboti. Organizaciski formi za izvr{uvawe geodetski raboti. Pretprijatija koi vo svojot tehnolo{ki proces imaat geodetski raboti. Menaxmentot vo idninata. Metodi primenuvani vo ta da da / / / / da / 10% / / 20% 20% 50% 13

15 PRILOG br. 2 NASTAVNI SODR@INI IZBORNI PREDMETI

16 ODBRANI POGLAVIJA OD FOTOGRAMETRIJATA Ortofotografija i stereoortofotografija. Deformacija na mernite snimki, diferencijalno redresirawe, produkti, to~nost. Digitalen model na reljefot. Definicija, metodi i tehniki za akvizicija na podatocite, osnovni tipovi, interpolacija, to~nost, primena. Kombinirano izramnuvawe na fotogramet i nefotogramet merewa. Funkcionalen i stohasti~ki model. Fotogramet merewa, geodetski merewa, geomet informacii kako fiktivni merewa, konstanti i nepoznati kako fiktivni merewa, navigacioni merewa, nefotogramet informacii, dopolnitelni parametri. Univerzalen model na izramnuvawe vo aerotriangulacijata. Strategija na re{avawe na normalnite ravenki. Kontrola na kvalitetot na fotogramette merawa. To~nost, verodostojnost, otkrivawe na grubi gre{ki. Modeli na to~nost i pouzdanost kaj kombiniranoto izramnuvawe. Primena na GPS vo fotogrametrijata. Osnovni principi na rabota na GPS. Nekoi specifi~ni problemi vo fotogrametriskata primena. GPS podr{ka na aerotiangulacijata. Kalibracija na fotogramette sistemi. Koncept na kalibracija. Kalibraciska procedura. Kalibracija na razni vidovi merni kameri i fotogramet skeneri Metodi primenuvani vo ta da da da da / / da / 10% 20% / 30% / 40% 15

17 PRIMENA NA GEODEZIJATA VO Geodetski raboti pri rawe i izgradba na soobra}ajnici (avtopati{ta i `eleznici). Zna~ewe i uloga na geodetskite raboti pri rawe i izgradba na mostovi i tuneli. Regulacija na naselbi (horizontalni i vertikalni re{enija). Vertikalno planirawe na rani sodr`ini (plo{tini vo oblik na parkirali{ta, plo{tadi, raskrsnici, zelenila, urbanisti~ki blokovi i sl.). Geodetski raboti pri izradba na zgradi (op{testveni, individualni i indust). Geodetski raboti pri rawe i izgradba na liniski objekti (cevkovodi, gasovodi, navtovodi i sl.). Ispituvawe deformacii na objekti i svle~i{ta so geodetski metodi. Geodetski aktivnosti pri rawe i izgradba na podzemna infrastruktura (kolektori, detalna kanalizacija i vodovodna mre`a, elektri~ni i PTT vodovi). Zakonska regulativa svrzana za geodetskite raboti vo in`enerstvoto. Zada~i na geodetskiot nadzor pri rawe i izgradba na razni in`ene objekti. Izrabotka na geodetska tehni~ka dokumentacija. Formirawe na prostorni informaciski sistemi. Metodi primenuvani vo ta da da da da / / / da 10% 25% 40% / 40% 25% 16

18 PRIMENA NA MATEMATI^KATA STATISTIKA VO GEODEZIJATA Gustina, krivi i kvantili na rasporedite. Dvodimenzopnalni rasporedi i nivna primena vo geodezijata. Marginalni sredini i disperzii kaj ednodimenzionalnite i dvodimenzionalnite rasporedi. Gausova kriva na gre{kite i nejzina primena vo geodetskite merewa. Vidovi ocenki i nivni svojstava (normalnost, sigurnost i efektivnost). Testirawe na hipotezi. Metodi za proverka na hipotezite. Vidovi na gre{ki pri testiraweto na hipotezite i verojatnosna mo} na testovite. Op{ti linearni hipotezi. Test na koli~nikot na verodostojnost. Specijalni linearni hipotezi. Testovi na hipotezite za sredna kvadratna gere{ka na edinica te`ina. Intervalsko ocenuvawe i oblasti na sigurnost. Testovi za grubite ge{ki vo merenite golemini. Nivo na zna~ajnost pri statisti~kite testovi za otskoknuva~kite rezultati. Metodi na testirawe. Sigurnost na metodite za testirawe. Vnatre{na i nadvore{na sigurnost. Iteraciski metodi za testirawe. Matemati~ki osnovi za metodata na najmali kvadrati, metodata na maksimalna verodostojnost i linearna nepomerena ocenka. Rasporedi na ocenkite vo metodot na najmali kvadrati. Metodi primenuvani vo ta da / da da / da da da 10% 25% 40% / 40% 25% 17

19 NACIONALNI GEODETSKI Osnovni poimi za geodetskite referentni mre`i. Geodetski trigonomet mre`i (GTM). Osnovni principi pri razvivaweto na GTM. Proektirawe na GTM. Razvivawe gradski trigonomet mre`i vo Republika Makedonija. Poligonometriska mre`a (PM). Potreba, podelba i razvoj na PM. Principi pri raweto na PM. Analiza na metodite za merewe agli i dol`ini na stranite vo PM. Sistemi pri kone~noto odreduvawe na visinite. Mre`a na nivelmanot so visoka to~nost vo R Makedonija. Gravimet mre`i. Op{ti poimi za gravimetrijata. Gravimet premer i instrumenti. Vospostavuvawe gravimet mre`i. Satelitsko pozicionirawe i GPS mre`i. Osnovni principi na prostornata (satelitska) triangulacija. GPS priemnici. GPS premer. GPS mre`i. GPS merewa i GPS mre`i vo R Makedonija. Metodi primenuvani vo ta da da da / / / da da 10% 20% 20% / 20% 30% 18

20 FIZI^KA GEODEZIJA Teorija na potencijalot. Privlekuvawe i potencijal. Potencijal na telo. Sfernoharmoni~ni funkcii. Grani~en problem. Pole na zemjina gravitacija. Oblik na Zemjata i negovi pribli`uvawa. Fundamentalni geodetski konstanti. Nivovski povr{ini i vertikali. Normalno gravitacisko pole na Zemjata. Anomalii na gravitaciskoto pole. Varijacii na gravitaciskoto pole so tekot na vremeto. Otkloni na vertikala. Metodi za opredeluvawe na otklonite na vertikalata. Astogeodetska, topografska, topoizostatska i gravimetriska metoda. Stoksova formula. Popravki na geodetskite merewa poradi otklonot na vertikalata. Opredeluvawe na oblikot na geoidot. Osnovni metodi za definirawe na oblikot na geoidot. Astrogeodetska metoda. Gravimetriska metoda. Astrogravimetriska metoda. Satelitski metodi. Teorija na visini. Geopotencijalni koti. Ortomet visini. Normalni visini. Dinami~ki visini. Geoidna undulacija i metodi za nejzino opredeluvawe. Metodi primenuvani vo ta da da da / / / da / 10% 20% 2x15% 10% 30% 40% 19

21 UREDUVAWE I UPRAVUVAWE SO IMOTITE Prirodni resursi. Globalni ramki na zemji{nite resursi, potreba od ureduvawe i upravuvawe. Aktivnosti i merki koi vlijaat na promenata na sostojbata kaj prirodnite resursi, posebno zemjodelskoto i grade`noto zemji{te. Sostojba na svetskata populacija, raspored na prirodnite resursi, raspredelba na prihodite. Ruralen i urban razvoj. Prostoren plan, podlogi za prostorno planirawe, zakonska regulativa, vlijanie na barawata i prevzemenite merki vo prostorot. Upravuvawe so prirodnite resursi, planirawe i monitoring. Regionalno i urbano planirawe. Generalen urbanisti~ki plan, Detalen urbanisti~ki plan. Realizacija na dokumentite na prostornoto ureduvawe. Verifikacicija na realiziranite delovi od ureduvaweto na prostorot. Imoti. Upravuvawe i odr`uvawe na imoti. Zemji{na politika. Zemji{ni informacioni sistemi. Metodi primenuvani vo ta da da da / / / da / 10% 25% 2x20% / / 25% 20

22 DIGITALNA FOTOGRAMETRIJA Voved. Fizikalni osnovi na svetlinata. Elektromagnetno zra~ewe. Radiometrija, fotometrija, rezolucija, kontrast, signal i {um. Osnovi na digitalnata fotogrametrija. Generirawe na digitalni snimki. Geomet i radiomet korekcii. Digitalni kameri, princip na rabota i osnovni karakteristiki. Fotogramet skeneri, vidovi i princip na rabota. Osnovi na slikovnoto slo`uvawe (Image matching). Osnovni problemi i metodi na slikovnoto slo`uvawe. Slikovna korelacija. Slo`uvawe bazirano na oblast (AreaBased Matching). Slo`uvawe po metodot na najmali kvadrati (LeastSquares Matching). Slo`uvawe bazirano na karakteristiki (FeatureBased Matching). Relacisko slo`uvawe (Relational Matching). Dobivawe na normalizirani snimki. Epipolarna geometrija. Transformacija na originalnata vo normalizirana snimka. Ravenki na kolinearnost. Proektivna transformacija. Digitalni fotogramet stanici. Osnovni komponenti, opkru`uvawe i princip na rabota. Avtomatizirani orientacioni proceduri, vnatre{na, relativna i nadvore{na orientacija. Avtomatska aerotriangulacija. Generirawe na geoprostorni podatoci. Avtomatsko generirawe na DMR i ortofoto produkti. Metodi primenuvani vo ta da da / da / / da / 20% / / 30% / 50% 21

23 INDUSTRISKA GEODEZIJA Kontrola na geometrijata na grade`nite objekti (ranaizvedena sostojba). Geodetski mre`i za indust celi (ma{instvo, izrabotka na vazduhoplovi, brodovi i sl.). Metodi za testirawe na grubi gre{ki vo merenite golemini (data snooping, Popeov τtest). Testirawe hipotezi pri kontrola na geometrijata na objektite (sovpa aweednakvost, normalnost, paralelnost, pripadnost na prava i sl.). Obele`uvawe i kontrola na ma{inski postrojki i kranski stazi. Geodetski raboti vo rudarstvoto. Geodetski raboti vo elektrostopanstvoto (obele`uvawe i kontrola na postroj}i vo hidro i termo centrali, rawe i izgradba na dalnovodi). Obele`uvawe i kontrola na `i~arnici (transportni, sportski i sl.). Obele`uvawe i kontrola na oplati pri izgradba na specijalni konstrukcii. Pravila i merki na za{tita pri geodetskite raboti vo industrijata. Standardi vo industrijata i geodetskite raboti vo industriskata geodezija. Geodetski raboti pri interaktivno rawe. Formirawe na prostoren informaciski sistem za indust kompleksi. Pregled na sovremenata merna tehnika (terenski skeneri, laserskii napravi, 3D vizuelni pretsavi i sl.). Metodi primenuvani vo ta da / da da / da / da 10% 25% 40% / 40% 25% 22

24 GEODETSKA ASTRONOMIJA Voved. Koordinatni sistemi vo geodetskata astronomija. Vreme i diseminacija na vreme. Kontaktabilnost na koordinatnite zemjini sistemi i sistemite vo geodetskata atsronomija. Efemeridi na nebeski tela. Planirawe na opservacija. Odreduvawe na astronomski azimut. Metodi i pristapi vo odreduvaweto. Priprema i opservacija. Analiza na metodite. Odreduvawe na longitudi i latitudi. Metodi i pristapi vo odreduvaweto. Priprema i opservacija. Analiza na metodite. Metodi primenuvani vo ta da da da / / da da da 10% 10% / 40% / 40% 23

25 GRAVIMETRIJA Основи на геофизиката. Вовед. Значење на геофизиката. Теорија на гравиметријата. Содржина и значење на гравиметријата во геодезијата. Забрзување и потенцијал на силата на земјината тежа. Аномалии на силата на земјината тежа. Гравиметриски мерења. Апсолутно одредување на забрзувањето на силата на земјината тежа. Релативно одредување на силата на земјината тежа. Гравиметри. Гравиметриски мерења на море и во воздух. Мерење на вертикалните градиенти на силата на земјината тежа. Гравиметриски карти. Карти на Бугеови аномалии. Карти на Фаеови аномалии. Состојба на гравиметриските работи кај нас. Гравиметриски премер. Примена на гравиметриските податоци во геодезијата. Отстапување на вертикалите. Апсолутни и релативни отстапувања на верикалите. Одредување на отстапувањата на вертикалите добиени од гравиметриски мерења. Основни поими за астрономскогравиметрискиот нивелман. Metodi primenuvani vo ta da da da / / / / / 10% 20% 2x15% / / 60% 24

26 SOVREMEN KATASTAR Katastarski асоцијации и препораки за катастрските системи. Катастар Нови релации на катастарските системи и сопствениците. Алокациска интеграција клинетсистем. Подршка на сервисните процесирања по принципите на WEB дистрибутивноста. Стандарди и стандардизација за овој вид организација. Единствени национални инфраструктури и локација на катастрските системи во нив. Метаподатоци. Евлада. Интегративност на катастрските системи и функции како извршнооперативен континуитет на овие системи. Нови аспекти на институционалната организација. Агенции за катастар. Приватизација и комори на приватната дејност. Metodi primenuvani vo ta da da da / / da da / 10% 10% / 40% / 40% 25

27 DIGITALNA KARTOGRAFIJA Voved. Prednosti i nedostatoci na digitalnata kartografija. Kartografski podatoci. Vidovi i oblik na kartografskite podatoci. Akvizicija na kartografskite podatoci. Digitalizacija i skenirawe. Obrabotka na vektorskite podatoci. Transformacija na koordinatite. Obrabotka na rasterskite podatoci. Grafi~ki programi za manipulacija so kartografskite podatoci. Tekst na kartite. Proektirawe na matemati~kata osnova na geografskite karti i atlasi. Avtomatizacija na kartografskata generalizacija. Primena na digitalnata kartografija. Primena na digitalnata kartografija pri izrabotkata na topografskite i tematskite karti. Digitalni modeli na reljefot. Izrabotka i primena na digitalnite modeli na reljefot. Digitalnta kartografija i geoinformaciskite sistemi. Primena na dale~inskata detekcija vo kartografijata. WEB kartografija. Elektronski karti i atlasi Metodi primenuvani vo ta da da / da / / da / 10% / 2x20% 40% / 50% 26

28 PROCENA NA ZEMJI[TETO Imoti, vidovi zemji{ta, zemji{ni imoti. Sistem za registracija na nedvi`ni imoti. Evaluacija na nedvi`en imot, podatoci za pazarot na imoti i zemji{te, zemji{na razvojna politika, zakoni i zakonski regulativi. Razvoj na pazarot na zemji{te, definicija na pazarna vrednost. Tovari i hipoteki, nivna uloga vo pazarot na zemji{te i gradbi. Denacionalizacija, javno zemji{te, upravuvawe so javnoto zemji{te. Metodi primenuvani vo ta da da da / / / da / 10% 20% / 20% / 50% 27

29 ZEMJI[EN INFORMACIONEN SISTEM Voved vo ЗIS. Иnfrastruktura, internacionalni aktivnosti. Teorija na organizacija и komunkacija. Bezbednost vo ЗIS. Me unarodni pogledi i sporedbi. Potreba od standardizacija., a`urirawe i pra{awa povrzani so bezbednosta na ЗIS. Principi зa pristap do oficijalni podatoci od bazata, pravo na pristap, naplata za dobieni informacii, ograni~uvawa vo pristapot i sl. Voved во teoretskite osnovi za razvoj na ЗИС. Блискост i различитост на кatastarските системи и ЗIS. Формална структура на сервиси. Типови на податоци. Содржина на база на податоци. Модели на податоци. Издавање на податоци. Дистрибуција на податоци. Контрола. Verodostojnost и точност на податоци. База на технички и описни податоци. Услови за квалитет на податоци. Вклопување на податоците во рамките на геодетските модели. Tro{oci. Одржување. Приказ и дистрибуција на податоци. Пренос на податоци. Стандарди. ЗИС на интернет. Работа со земјишните информациони сервиси. Локални и државни сервиси, намена и користење. Metodi primenuvani vo ta da da da / / da da / 10% 10% / 40% / 40% 28

30 WEB ORIENTIRANI GEOINFORMACISKI SISTEMI Современи трендови во процесирањето со просторни содржини. Услови и потреба од WEB администрирања. Компоненти и локалитети за глобална интеграција на ресурси и настани. Дефинирање на режими и услови за оформување и конверзии на постојни просторни податоци за WEB администрирања. WEB портали и линкови. Можноста и базичноста на Java, DotNET и други интерпретери за развој на апликативни решенија за WEB ориентирани ГеоИС. Скриптни јазици и потреба. Карактеристики. Active Server Pages. Корисници на просторни соджини преку WEB. Дефинирање и администрирање на режими за мали, средни и големи корисници. Просторни анализи. Прифат и администрирање на барање. Извештаи и дистрибуција. Дигитални симболи и графички материјали на WEB. WEB и едниствени национални инфраструктури за подршка на глобалните процесирања. Организација и подршка на централни и локални администрации. Стандарди за подршка на WEB концептoт и опкружувањата. Metodi primenuvani vo ta da da da / / da da / 10% 10% / 40% / 40% 29

31 GLOBALNI POZICISKI SISTEMI Satelitska geodezija. Voved. Predmet, i isto razvoj na satelitskata geodezija. na satelitite vo geodetski celi. Primena na metodite na satelitskata geodezija. Koordinatni sistemi vo satelitskata geodezija. Geocentri~en koordinaten sistem. Geodetski datum. Poim, definicija i realizacija. Svetski geodetski sistem WGS 84. Datumski transformacii. Dvi`ewe na satelitite. Elementi na orbitata na satelitite. Opredeluvawe na polo`bata na satelitite. Neporemeteno i poremeteno dvi`ewe na satelitite. Vremenski skali. Son~evo, yvezdeno, atomsko i GPS vreme. Doplerovski merewa. Princip na Doplerovskite merewa. Satelitski sistem TRANSIT. Izvori na gre{ki. Metodi na merewe. Globalni poziciski sistemi (GPS). Struktura i opis na sistemot. Metodi i to~nost na merewe. Vospostavuvawe na modelot. Apsolutno i relativno pozicionirawe. Odnos pome u GPS i dr`avnite koordinatni sistemi. Primena na GPS. Planirawe na nabquduvaweto. Obrabotka na podatocite. Satelitska altimetrija. Osnoven princip i opis na sistemot. Opredeluvawe na srednoto morsko nivo. To~nost i primena na altimette merewa. Metodi primenuvani vo ta da da da da / / da da 10% 20% 2x30% 10% / 60% 30

32 ODBRANI POGLAVIJA OD MATEMATI^KATA KARTOGRAFIJA Geodetski proekcii. Definicija i zna~ewe na geodetskite proekcii. Konformni proekcii: Lambertovi konformni konusni proekcii, Stereografska proekcija. Proekcija za me unarodnata karta na svetot vo razmer 1: GausKrigerova proekcija. Gausovi koordinati. Primena na gausovite koordinati pri re{avaweto na osnovnite vo GausKrigerovata proekcija. Prva i vtora zada~a vo GausKrigerovata proekcija. GausKrigerovata proekcija kako dr`avna kartografska proekcija vo Republika Makedonija prednosti i nedostatoci. Izbor na kartografski proekcii. Izbor na kartografski proekcii za izrabotka na geografski karti i atlasi. Izbor na kartografski proekcii za izrabotka na topografski karti. Kriteriumi za izbor. Tisoova proekcija. Topografska kartografija. Definicija i isto razvoj na topografskata kartografija. Nomenklatura na topografskite karti. Izrabotka na topografskite karti. na topografskite karti: koordinatni mre`i, reljef, hidrografija, infrastruktura, vegetacija i granici. Topografski klu~. To~nost na topografskite karti. Primena na topografskite karti. Metodi primenuvani vo ta da da da da / / / / 10% 20% 2x35% / 30% 40% 31

33 DALE^INSKA DETEKCIJA Definicija i isto razvoj na dale~inskite istra`uvawa. Fizikalni osnovi na svetlinata. Elektomagnetska energija. Priroda na elektromagnetskoto zra~ewe. Elektomagneten spektar. Mo`nosti i ograni~uvawa za primena na dale~inskite istra`uvawa. Vidovi na sistemi za snimawe. Fotografski sistemi. Detektorski sistemi (skeneri). Nefotografski ramni skeneri. Mikrobranovi sistemi. Terestri~ko dobivawe na radiomette referentni podatoci za opti~kite dale~inski snimki. Ponuda i nabavka na dale~inskite snimki. Snimki napraveni od avion (fotografski, skenerski, mikrobranovi). Snimki napraveni od satelit (parametri na patekata, Landsat, Space Shuttle, meteorolo{ki sateliti, SPOT). Sledni programi za dale~inska detekcija od vselenata. Analiza i interpretacija na snimkite. Vizuelna analiza i interpretacija. Kompjuterska obrabotka na snimkite. Pretprocesirawe (konverzija, radiometriska i geometriska korekcija). Procesirawe na snimkite (transformacija, promena na kontrastot, filtrirawe, klasifikacija). Postprocesirawe. Primena na dale~inskite snimki (geologija, {umarstvo, zemjodelstvo, kartografija, meteorologija, prostorno planirawe, voeni potrebi, ekologoja i dr.). Metodi primenuvani vo ta da / / da da / da / 20% / / 30% / 50% 32

34 OPTIMIZACIJA NA GEODETSKI Definirawe na problemite svrzani so optimizacijata na geodetskite mre`i (GM). Klasifikacija na optimalnite. Po~etni i barani parametri vo po~etniotnultiot, prviot, vtoriot i tretiot red na optimizacijata na GM. Kriteriumi za kvalitetot na GM opredeleni so: klasi~ni mereni golemini i GPS merewa (bazni vektori). Metodi za re{avawe na optimalnite planovi po redovi. Definirawe na vleznoizleznite parametri na optimalnite planovi od vtor red. Strategii na re{avawe kaj optimalnite planovi od vtor red. Re{enija po strategii (prva, vtora i PERG). TejlorKarmanova struktura na korelaciskite matrici. Pregled na sovremenite metodi za re{enijata na optimalnite planovi od vtor red. Direktno re{enie, kanonski oblici na re{enija i simpleks metoda. Simulaciski metodi pri re{avawe na optimalnite planovi od vtor red. Numeri~ki problemi pri metodite za re{avawe na optimalnite planovi od vtor red. Metodi primenuvani vo ta da / da da / / da / 10% 25% 40% / 40% 25% 33

35 PARAMETARSKI IZRAMNUVAWA Slu~ajna golemina. Zakoni i funkcija za raspredelba na verojatnosta. Numeri~ki karakteristiki na slu~ajnite golemini. Numeri~ki karakteristiki na polo`bata na slu~ajnata golemina. Numeri~ki karakteristiki za rasfrlawe na slu~ajnite golemini. Sistemi na slu~ajnite golemini. Korelaciski moment. (kovarijacija) na slu~ajnite golemini. Disperzija i matemati~ko o~ekuvawe na funkcii od slu~ajnite golemini. Izramnuvawe na zavisni i korelirani merewa. Korelaciska matrica i metoda na najmali kvadrati za izramnuvawe na zavisni merewa. Posredno izramnuvawe na zavisni merewa. Uslovno izramnuvawe na zavisni merewa. Posredno izramnuvawe so uslovni ravenki me u nepoznatite. Uslovno izramnuvawe so nepoznati. Metodi primenuvani vo ta da da da da / / / / 10% 10% 2x20% / 40% 40% 34

36 PRILOG br. 3 U^ILI[EN PROSTOR

37 TABELAREN PREGLED NA U^ILI[NIOT PROSTOR NA FAKULTET SKOPJE U~ili{en prostor na Grade`niot fakultetot Broj Povr{ina (m 2 ) U~ilna prizemje U~ilna prizemje U~ilna prizemje hidro U~ilna prizemje hidro 2 35 U~ilna prizemje kompjuterska 3 70 U~ilna prv sprat U~ilna prv sprat U~ilna prv sprat Amfiteatar 214 U~ilna prv sprat U~ilna vtor sprat geodezija U~ilna vtor sprat 1 66 U~ilna vtor sprat diplomska 2 66 U~ilna vtor sprat 3 66 U~ilna vtor sprat 4 66 U~ili{en prostor na Pedago{ki f. so koj raspolaga Grade`niot f. Vkupno: 1456 Broj Povr{ina (m 2 ) Amfiteatar 78 U~ilna 1 62 U~ilna 2 40 U~ilna 3 40 U~ilna 4 62 Vkupno: 282 VKUPEN U^ILI[EN PROSTOR: 1738 m 2 36

38 PRILOG br. 4 LABORATORII

39 PREGLED NA LABORATORISKI PROSTOR r b. LABORATORII povr{ina (m 2 ) Oprema 1 Kompjuterska rija kompjuteri 2 Laboratorija za betonski konstrukcii 800 Soodvetno opremena 3 Laboratorija za geotehnika 350 Soodvetno opremena 4 Laboratorija za kolovozni konstrukcii 60 Soodvetno opremena 5 Laboratorija po geodezija 50 Soodvetno opremena 6 Hidrauli~ka rija 240 Soodvetno opremena 38

40 GEODETSKA LABORATORIJA Geodetskata rija pri Grade`niot fakultet e formirana vo 1948 godina, zaedno so otpo~nuvaweto na predavawata na toga{niot Tehni~ki fakultet. Na po~etokot, rijata sodr`ela nekolku najstari konstrukcii na geodetski instrumenti (teodoliti i niveliri), dobieni od dr`avnite geodetski institucii na povoena Jugoslavija. Geodetskata rija postepeno se zbogatuvala so novi (klasi~ni) geodetski instrumenti i pribori, taka {to vo sredinata na 70tite godini od minatiot vek, istata va`ela za edna od najdobro opremenite geodetski rii na Balkanot. So otpo~nuvaweto na samostojnite studii od VI 1 stepen po geodezija (vo 1978 godina), prodol`uva trendot za opremuvawe na rijata. Taka, vo 90tite godini od minatiot vek se nabaveni prvite elektronski geodetski instrumenti. Vo u~ebnata 2001/02 godina, otpo~naa so Klasi~en geodetski instrument rabota petgodi{nite (10 semestri) studii od VII 1 stepen po geodezija, pri {to se zgolemi potrebata od nabavka na novi sovremeni geodetski instrumenti. Za taa cel, vo 2005 godina, Grade`niot fakultet nabavi pove}e sovremeni elektronski geodetski instrumenti, me u koi, za prv pat i sistem za globalno pozicionirawe (GPS). Grade`niot fakultet, vo ramkite na svoite mo`nosti, i ponatamu pravi napori za osovremenuvawe na geodetskata rija, {to e eden od osnovnite preduslovi za obezbeduvawe visok kvalitet na ta po geodezija. Vo taa nasoka mo`e da se izdvoi i sorabotkata so Dr`avniot zavod za geodetski raboti. DZGR, vo ramkite na me unarodniot proekt finansiran od strana na [vedskata agencija za razvoj (SIDA), vo tekot na 2007 godina, vo del od geodetskata rija na Grade`niot fakultet, }e instalira permanentna GPS stanica. Sovremen elektronski geodetski instrument Podatocite od permanentnata GPS stanica }e im bidat dostapni na profesorite i studentite od Grade`niot fakultet, so {to se otvoraat novi mo`nosti vo procesot na edukacijata na geodetskite kadri vo Republika Makedonija. 39

41 Vo ovoj moment (po~etok na 2007 godina), geodetskata rija pri Grade`niot fakultet raspolaga so pove}e sovremeni geodetski instrumenti koi se koristat vo prakti~nata i aplikativnata dejnost na geodetskite katedri. Od najsovremenite geodetski instrumenti koi gi poseduva Grade`niot fakultet mo`e da se izdvojat: Ednofrekventen GPS sistem Leica SR 20 so kompletna oprema; Edna totalna stanica Leica TCR 407 so kompletna oprema; Dve totalni stanici Leica TC 407 so kompletna oprema; Elektronski teodeolit Leica T 1610; Distomat Leica Dior 3002S, za precizno merewe na dol`ini do 20 km; Elektronski nivelir Leica NA 3000 (preciznost ± 0.01 mm); Elektronski nivelir Leica Sprinter so kodirani letvi; Pokraj navedenite elektronski instrumenti, Grade`niot fakultet poseduva niza (pove}e od 30) klasi~ni instrumenti (Wild T3, Wild T2, THEO 010, Koni 007, NI3 i dr.) so soodvetna oprema za izveduvawe na geodetski terenski merewa. 40