4. ISDN 4.1. УВОД. ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 36

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "4. ISDN 4.1. УВОД. ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 36"

Transcript

1 4. ISDN 4.1. УВОД ISDN (Integrated Services Digital Network) je је скуп комуникационих стандарда за симултани дигитални пренос гласа, видеа, података, као и за друге мрежне услуге преко традиционалних кола јавне телефонске мреже. Први пут је дефинисан 1988.год. у Црвеној књизи CCIТТ-а. Пре ISDN-а, телефонски систем је посматран као начин за пренос гласа, уз неке посебне услуге које су биле на располагању за пренос података. Кључна карактеристика ISDN-а је да интегрише говор и податке у истим линијама и дода функције које нису биле доступне у класичном телефонском систему. Постоји неколико врста приступа интерфејса на ISDN дефинисаних као Интерфејс са основном брзином (Basic Rate Interface-BRI), Интерфејс са примарном брзином (Primary Rate Interface-PRI) и широкопојасни ISDN (Broadband ISDN - B-ISDN). ISDN је комутациони мрежни система, који такође нуди приступ комутираним мрежним пакетима, дизајнираним тако да омогући дигитални пренос гласа и података преко обичних телефонских бакарних жица, што је резултирало потенцијално бољим квалитетом преноса од оног којег пружа аналогни телефонски саобраћај. Она нуди могућност комутације веза (било гласа или података), и пакетну комутацију веза (за податке), са брзинама од 64 kbit/s. Главни тржишни захтев према ISDN -у у неким земљама је могућност приступа интернету, где се обично нуди ISDN са максималном брзином од 128 kbit/s у оба смера, тј за upstream и downstream. ISDN B канали могу бити повезани како би се постигла већа брзина протока података, и обично се повезује 3 или 4 BRI-а (6 до 8 канала по 64 kbit/s). Када је ISDN у питању, не треба бити у заблуди да се може користити са специфичним протоколима, осим Q.931 са којим ISDN ради као мрежа, линк података и физички ниво у контексту OSI модела. У ширем смислу ISDN се може посматрати као пакет дигиталних услуга који постоје на слојевима 1, 2 и 3 OSI модела. ISDN је пројектован да истовремено омогући приступ и пренос гласа и података. Међутим, заједничко коришћење ограничава ISDN-а на Q.931 и сличне протоколе, који су скуп протокола за успостављање и прекидање кола са комутацијом веза, као и напредних могућности позива корисника, које су уведене године. У видео конференцијском систему ISDN омогућава симултани пренос гласа, видеа и текста између индивидуалних десктоп видео-конференцијских система и групних видео-конференцијских система. Појам интегрисаних услуга односи се на могућност да ISDN-а испоручи минимум две истовремене везе, у било којој комбинацији података, гласа, видео и факса, преко једне линије. Више уређаја може бити повезано на линију и користити по потреби. То значи да ISDN линија може обезбедити комплетну комуникацију људи са већим потребама и на много већим брзинама преноса, без потребе набавке више аналогних телефонских линија. ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 36

2 4.2. ВРСТЕ ISDN-а Као што је речено, у зависности од интерфејса постоје три врсте ISDN-а: интерфејс са основном брзином (Basic Rate Interface-BRI), интерфејс са примарном брзином (Primary Rate Interface-PRI) и широкопојасни ISDN (Broadband ISDN - B-ISDN) Basic Rate Interface-BRI Улазни интерфејс на ISDN је интерфејс са основном брзином (BRI) од 128 kbit/s, а услуге се испоручују преко пара стандардних телефонских бакарних проводника. Брзина од 144 kbit/s је подељена на два 64 kbit/s канала ("B" канали) и један 16 kbit/s канал за сигнализацију ("D" канал или делта канал). Због тога је овај ISDN познат и под називом 2B+D. Специфициран је следећим мрежним интерфејсима: - U interface - је двожични интерфејс између централе и мрежне јединице, која је обично демаркациона тачка у мрежама ван Северне Америке; - T interface - је серијски интерфејс између рачунара и адаптера терминала, што је дигитални еквивалент модема; - S interface - је четворожична сабирница на коју се прикључују уређаји ISDN корисника, а S и T референтне тачке се обично постављају као сингл интерфејс са ознаком ''S/T' на NT1; - R interface - дефинише тачку између не- ISDN апарата и адаптера терминала (terminal adapter - TP) који обезбеђује превођење до и од таквих уређаја BRI-ISDN је веома популаран у Европи, али је много мање уобичајен у Северној Америци. Такође је често у употреби у Јапану, где је познат као INS Primary Rate Interface-PRI Другa врста ISDN сервиса је Primary Rate Interface (PRI), који се у већем делу света одвија преко Е1 (2048 kbit/s). Е1 има 30 "В" канала од по 64 kbit/s, један "D" канал од 64 kbit/s, који је и временски и алармни канал од 64 кбит/с. У Северној Америци PRI сервис се доставља преко једне или више Т1 линија (која се понекад назива и 23B + D) од 1544 kbit/s (24 канала). Т1 има 23 "B" канала и 1 "D" канал за сигнализацију (у Јапану се користи стандард Ј1, који је сличан Т1). У Северној Америци NFAS омогућава да два или више PRI-ова буду под контролом једног D канала, па се понекад назива и "23B + D + n*24b". Резервна копија D канала омогућава рад другог D канала у случају да је на примарном дошло до грешке. Популарна употреба NFAS-а је на нивоу Т3. PRI-ISDN је популаран широм света, а посебно за повезивање PSTN кола на PBX. Иако многи стручњаци за мреже користе термин "ISDN-а" да означе нископропусно BRI коло, у Северној Америци велика већина ISDN услуга су, у ствари PRI кола за опслуживање бизнис централа. ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 37

3 Широкопојасни ISDN У годинама индустрија телекомуникационе опреме настојала је да дигиталне услуге прате исти образац као и говорне услуге и да раде преко јавних телефонских мрежа, па је замишљена грандиозна end-to-end комутација, позната као широкопојасни ISDN (Broadband Integrated Services Digital Network или скраћено B-ISDN). Он је дизајниран у им годинама, као логичан наставак end-to-end комутације и преноса података путем дигиталних мрежа са интегрисаним услугама, тј. ISDN. Пре B-ISDN, оригинални ISDN покушао je да замени аналогни телефонски систем са дигиталним ISDN-системом који је прикладан и за гласовне и негласовне комуникације. Успостављање договора на светском нивоу о BRI стандарду очекивало се да ће довести до велике потражње за употребом ISDN опреме, што је довело до масовне производње и појефтињења ISDN чипова. Међутим, процес стандардизације је трајао годинама и технологије у овој области брзо су напредовале, а када је стандард коначно договорен постао је застарео. За кућну употребу највећа потражња је за новим услугама преноса видео и гласовних формата, али ISDN за то нема потребан капацитет канала. За пословне кориснике, брзина ISDN-а од 64 kbit/s недовољна је у односу на 10 Mbps LAN. Све то је довело до увођења широкопојасног B-ISDN-а који укључује и услуге видео-телефона и видео-конференције. Технологија коју користи B-ISDN је Асинхрони Трансфер Мод (АТМ), који треба да омогући и синхронизовани пренос гласа и асинхрони пренос података на истој линији. Визију B-ISDN преузела је технологија интернета. АТМ технологија опстаје као технологија ниског нивоа у већини дигиталних претплатничких линија (DSL), као и пакетни тип у неким бежичним технологијама као што је WiMAX. Динамички синхрони режим преноса (DTM) представља технологију оптичког умрежавања стандардизовану од стране ЕТSI-у спецификацији ЕТSI ЕS DTM је временско мултиплексирање и технологија комутације мрежа која комбинује комутацију и саобраћај. Дизајнирана је да пружи сервис са гарантованим квалитетом (QoS) преузимања видео-сервиса, али се може користити и за пакетно-базирани пренос. Она пружа највише користи у професионалним медијским мрежама, мобилним ТV мрежама, дигиталној земаљској телевизији (DТТ) мрежи, у испоруци садржаја мрежама и мрежама потрошачки оријентисаним, као што су "triple play" мреже ПРИНЦИП РАДА ISDN-а Следећи дијаграм приказује основну ISDN везу из централе у простору: ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 38

4 Слика 25.-ISDN- принцип рада Централа мора имати ISDN могућности на switcheru како би се спојила на ISDN мрежу. За везу централе са претплатницима користи се постојећа линија аналогног телефона. На BRI вези, мрежни претварач (Network Termination1 NT-1) претвара 2 жичну аналогну линију на 4 жични систем који се назива S/T интерфејс. PRI интерфејс је S/T интерфејс са сабирничком топологијом која се завршава 100W претварачем. Укупно 8 ISDN терминала (Terminal Equipment1-TE) дозвољено је спојити на један S/T интерфејс. Ако је потребно приступити традиционалним аналогним уређајима као што су обични стари телефонски апарат (POTS), који се називају Terminal Equipment 2 (TE2) уређаји, за приступ се може користити модем (Terminal Adapter TA) КОНФИГУРАЦИЈА ISDN-а Расподела канала Технологије преноса података и говорних сигнала, па и расподела канала умногоме се разликују код BRI и PRI ISDN-a с једне стране и широкопојасног ISDN-а с друге стране. Код BRI и PRI ISDN-a, као што је већ речено, постоји одређени број носећих "В" и сигнализационих "D" канала. Носeћи канал (Б) је стандардни 64 kbit/s говорни канал од 8 бита узоркованих (семплованих) на 8 khz стандардом G.711 кодирања. B канал се такође може користити за пренос података. Сваки од ових канала познат је као DS0. Већина B канала могу носити сигнал од 64 kbit/s, али неки су током 20. века били ограничени на 56kbit/s јер су преношени преко RBS-линије, али је то сада много ређи случај. Сигнализациони канал (D) користи Q.931 за сигнализацију са другом страном везе. Х.25 се може пренети преко B и D канала BRI линије, као и преко B канала PRI линије. Х.25 преко D канала се користи у многим трговинским објектима (point-of-sale) при коришћењу кредитне картице на терминалима, јер елиминише могућност setup-а модема, као и због тога што се повезује са централним системом преко B канала, чиме се елиминише потреба за модемима и много боље искоришћење централног система телефонских линија. X.25 је такође део ISDN протокол "Always On/Dynamic ISDN", или АО/DI. Ово је омогућило кориснику да има сталну мулти- ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 39

5 линк PPP конекцију на Интернет преко X.25 на D канал, и доведе један или два B канала по потреби. Код широкопојасног В-ISDN-а користи се динамички синхрони режим преноса (Dynamic synchronous transfer mode-dtm). У DTM -у, капацитет је расподељен на канале додељивањем бројних временских слотова на њега. То јест, он је у основи временски мултиплексни (ТDМ) систем. Оно што га издваја од осталих ТDМ система је способност да се додели било који број временских одсечака на канал, а овај број је различит од броја слотова корисникових потреба у саобраћају. Основни аргумент за ову технику је што обезбеђују гарантовани QoS, јер се ресурси физички додељују каналу, а саобраћај на другим каналима нема никаквог утицаја на том каналу. Временски слотови припадају "DTM"-раму који је структуиран на следећи начин: Рам траје 125 μs и садржи више временских слотова од 64 bita. Тако број временских слотова по фрему зависи од брзине линка. Број ових временских слотова међусобно су повезани тако да формирају канал. Најједноставнији канал се састоји од 1 временског слота који се понавља сваких 125 μs. Капацитет једног од ових слотова је онда 64 bit/125 μs = 512 kbit/s. Канал се састоји од N временских слотова тако да има капацитет од N х 512 kbit/s. Тако је 512 kbit/s "грануларност" пропусног опсега за услуге Референтне тачке Скуп референтних тачака дефинисан је стандардом ISDN-а и односи се на одређене тачке између телекомуникационе компаније и крајњег корисника ISDN опреме: R - дефинише тачку између не-isdn уређаја и адаптера терминала (ТA) који обезбеђује пренос до и од таквих уређаја; S - дефинише тачку између ISDN опреме (или ТА) и уређаја за завршетак мреже типa 2 (NТ-2); Т - дефинише тачку између NТ-2 и NТ-1 уређаја. Већина NT-1 уређаја може добро да обавља функције NT-2, па S и Т референтне тачке углавном прелазе у S/Т референтну тачку. У Северној Америци NT-1 уређај се смешта у просторије претплатника и он мора и да га одржава, па је дакле U интерфејс код корисника. На другим локацијама NТ-1 уређај одржава телекомуникациона компанија, а S/Т интерфејс је обезбеђен до претплатника. У неким другим државама провајдери обезбеђују U интерфејс и NТ1 се може добити од провајдера као део услуга које нуде Terminal adapter (TA) У ISDN терминологији адаптер терминалa или ТА уређај је уређај који повезује терминал (рачунар) на ISDN мрежу. ТА стога испуњава функцију сличну онима коју модем има на POTS мрежи и зато га понекад називају ISDN модем. Међутим, други назив је делимично погрешан, јер не постоји модулација или демодулација извода. Постоје уређаји на тржишту који комбинују функције ISDN ТА са онима код класичних модема (са интерфејсом ISDN линија). Ови комбиновани ТА/модеми дозвољавају повезивање из оба ISDN и аналогна линија/модем дупликата. Поред тога, ТА може садржати ин- ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 40

6 терфејс и кодек за један или више аналогних телефонских линија (тзв. a/b line), што омогућава постојећу POTS инсталацију да се надогради на ISDN без мењања телефона. Терминал адаптери обично се повезују са BRI ISDN-ом (S0 понекад U0). На страни терминала најпопуларнији интерфејс је серијски RS-232 и USB, док су други интерфејси, као V.35 или RS-449, само од историјског значаја. Уређаји за повезивање ISDN на мрежу (нпр. Етернет) обично укључују и могућност рутирања, а како технички укључују ТА функцију они се називају ISDN рутери ПРОТОКОЛИ ISDN-а Протоколи по којима ради ISDN су следећи: - DSS1 (ETSI "Euro-ISDN", такође коришћен и у великом броју неевропских држава) - DSS2 (Digital Subscriber Signalling System No. 2) - ETS 300 спецификација по ETSI - NI-1 (US National ISDN Phase 1) - NI-2 (US National ISDN Phase 2) - 4ESS (Lucent 4ESS протокол дефинисан за AT&T TR 41459) - INS-NET 64/1500 (Јапански национални/ntt преносни протокол) - DACS коришћен у UK од British Telecom који користи нестандардни D сигнализациони канал за парице) - QSIG - Remote operations service element protocol (ROSE) - Q FTZ 1 TR 6 (застарели немачки национални протокол) - TS.013/TS.014 (застарели аустралијски национални протокол) - VN2/VN3/VN4 (застарели француски национални протокол) Спецификације које дефинишу физички слој и део слојева дата линка ИСДН-а су: - ISDN BRI: ITU-T I ISDN PRI: ITU-T I.431. Са становишта ОСИ архитектуре, ИСДН линија имапротоколе на три слоја: - физичком; - линку података и - мрежном (прописани ISDN протокол) ТИПОВИ КОМУНИКАЦИЈЕ Међу врстама података који могу да се преносе преко 64 kbit/s канала су импулсно-кодно модулисани говорни позиви, пружајући и приступ традиционалним PSTN говорним. Ове информације могу бити пренете на позив између мреже и крајње корисничке тачке подешавањем времена. У Северној Америци ISDN се сада користи углавном као алтернатива аналогним везама, најчешће за приступ Интернету. Неке од услуга замишљене за ис- ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 41

7 поруку преко ISDN-а сада се испоручују преко Интернета. У Европи, а посебно у Немачкој, ISDN се успешно продаје као телефон са функцијама, за разлику од POTS телефона са малим бројем или без функција. У међувремену, могућности које су први пут биле на располагању појавом ISDN-а (као што је троструки позив, преусмеравање позива, идентификација позива итд), сада су обично на располагању са обичним аналогним телефонима, чиме се елиминише ова предност ISDN-а. Још једна предност ISDN је могућност вишеструког симултаног позива (један позив по B каналу), нпр за велике породице, али уз повећану популарност и смањене цене мобилне телефоније то је постало мање занимљиво, као што је ISDN неумољив према приватном кориснику. Међутим, ISDN је обично поузданији од POTS-а и има знатно бржи setup позива у поређењу са POTS и IP конекцијама. Преко ISDN -а обично је потребно ms за успостављање везе, за разлику од ms преко 56 kbit/s модема или V.34/V.92, што значи да је ISDN поузданији и ефикаснији за коришћење од куће. На местима где аналогна веза захтева модем, ISDN веза захтева адаптер терминала (ТА). Функције ISDN адаптера терминала се често испоручују у облику PC картице са захтевом за S/T интерфејс, као и решења са чипом, с обзиром на могућност комбиновања ISDN-а и ADSL-рутера. ISDN се најчешће користи у радио емитовању. Пошто ISDN обезбеђује висок квалитет везе овим се постиже добар квалитет звука за радио-пренос. Већина радио-студија опремљени су са ISDN линијама као основним видом комуникације са другим студијима или стандардним телефонским линијама. Опрему компанија као што су Telos/Omnia (популарни Зефир кодек), Comrex, Tieline и других редовно користе радио станице. Готово сви спортски преноси уживо на радију су покривени и повезани са њиховим главним студијима преко ISDN везе ОДВИЈАЊЕ ЈЕДНОГ ПОЗИВА Следећи пример Примарног ISDN (PRI) позива приказује по протоколу Q.921/LAPD и Q.931/Network међумиксовање поруке (тј. оно што је размењено на D-каналу). Позив је пореклом из комутатора, где је преузети позив изашао на другом комутатору, вероватно из бизнис централе у канцеларији који извршава позив. Прва линија формата је: <time> <D-channel> <Transmitted/Received> <LAPD/ISDN message ID>. Ако је порука на ISDN нивоу, наступа покушај декодирања поруке показивањем разних елемената информација који чине поруку. Све ISDN поруке су означене са ID бројем у односу на комутатор где је започет позив (локални/даљински). Након тога се врши опционо декодирање пакета бајтова поруке у облик <offset> <hex>... <hex> <ascii>... <ascii>. ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 42

8 RR поруке на почетку пре позива су одржавајуће поруке. Тада се може видети setup поруке којим отпочиње позив. Свака порука је подржана од друге стране са RR. 10:49: /1/24 R RR a :49: /1/24 T RR b :50: /1/24 R RR a :50: /1/24 T RR b :50: /1/24 T SETUP Bearer Capability : CCITT, Speech, Circuit mode, 64 kbit/s Channel ID : Implicit Interface ID implies current span, 21/1/5, Exclusive Calling Party Number : National number User-provided, not screened Presentation allowed Called Party Number : Type: SUBSCRB a4 b e a > a c 0c l.! c p :50: /1/24 R RR a :50: /1/24 R CALL PROCEEDING Channel ID : Implicit Interface ID implies current span, 21/1/5, Exclusive b8 a e a >... 10:50: /1/24 T RR ba... 10:50: /1/24 R ALERTING Progress Indicator : CCITT, Public network serving local user, In-band information or an appropriate pattern is now available ba a e 01 1e >... 10:50: /1/24 T RR bc... 10:50: /1/24 R CONNECT bc a e 07...>. 10:50: /1/24 T RR be... 10:50: /1/24 T CONNECT_ACK a6 be e 0f...>. 10:50: /1/24 R RR a :50: /1/24 T DISCONNECT Cause : 16, Normal call clearing a8 be e a 90...>E... 10:50: /1/24 R RR aa... 10:50: /1/24 R RELEASE ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 43

9 be aa e 4d...>M 10:50: /1/24 T RR c :50: /1/24 T RELEASE COMPLETE aa c e 5a...>Z 10:50: /1/24 R RR ac... 10:51: /1/24 R RR ad... 10:51: /1/24 T RR c :51: /1/24 R RR ad... 10:51: /1/24 T RR c КОМУТАЦИЈА КОД B-ISDN DTM стандард такође омогућава да DTM-канал буде комутиран, што га одваја од технике обичног преноса, као и код SDH и SONET. DTM канал је тако аутоматски обезбеђен с краја на крај преко опште топологије мреже помоћу контроле сигнализације. DTМ је на тај начин комутирани систем. Комутатори су генерално Time-Space комутатори који имају загарантован QoS, јер су ресурси физички расподељени по каналу и на комутатор. То за разлику од пакетног или ћелијски базираних рутера/комутатора, у којој се пакети и ћелије међусобно "отимају" за ресурсе, као резултат могу имати расподељене или одбачене пакете или ћелије. За пакетне и ћелијске комутаторе овај заједнички механизам алокације ресурса намеће ограничење у погледу висине коришћења мреже пре него што добију неприхватљиво низак QоS. У DТМ мрежи не постоји заједничка алокација ресурса, што значи да мрежа теоретски може да се учита до 100%, а да и даље има гарантован QоS за своје услуге. Реално коришћењe самим тим постаје и питање прилагођавања топологија мрежа и капацитета веза за стварни пренос матрица него при прилагођавању на QоS. Тиме се поставља питање зашто се не врши пакетно/ћелијска комутација. Пакетно/ћелијске мреже су добре (управо су дизајниране) за вршење статистичког мултиплексирања. То значи да када различит пакет долази у комутатор или рутер, долази у заједнички излазни линк, он се учитава све док постоје слободни ресурси на овом линку. То омогућава да се излазни линк користи на високом степену на рачун различитих кашњења. Ово је велика предност за најоптерећенији саобраћај, за који није наведен ниједан ниво QоS-а. Међутим, са повећањем потражње за стримовање медија са уским захтевима QоS-а, ова парадигма сметње траје кратко. Стриминг саобраћаја по својој природи деломично није статистички и боље се опслужује са фиксним ресурсима додељеним каналу с краја на крај. С овом врстом стримовања медијских услуга DТМ технологија се обично примењује нпр. за видео или аудио услуге. То не искључује IP саобраћај који може да служи за пренос са гарантованим QоS-ом, посебно ако IP саобраћај садржи видео/аудио формате. Тренутно су ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 44

10 у току напори за прилагођавање IP и Етернет технологија за стримовање медија (на пример професионални видео преко IP-а). Алтернативно, применом МPLS технологије за мрежни пренос може се обезбедити поузданост и детерминизам захтева видео и другом стримовању медија. Ово, коришћењем у комбинацији са напредним техникама за корекцију грешака може да обезбеди одговарајући механизам за пренос са карактеристикама сличним оним код АТМ-а, као и АТМ-а који је служио као основа дизајна за МPLS. Међутим, за разлику од АТМ-а и DТМ-а, МPLS-ом остварена мрежа још увек има проблеме од већих промена у погледу џитера и губитка пакета при тешким загушењима. Недавни напредак у технологијама Етхернета као што је Provider Backbone Bridge Traffic Engineering, направљен је Етернет који је погодан за пренос гласа и видеа са SDH/SONЕТ предностима као што су чврсти QоS, детерминистичка прослеђивања и заштита комутације испод 50 ms ISPBX (ISDN PBX) У самом почетку развоја, у Европи су коришћени системи за прикључак аналогних телефона у оквиру фирме на квалитетан систем ИСДН-а уз прикључак бизнис централа на њега. ИСДН интерфејс је обезбеђивао две телефонске линије (преко два Б канала ИСДН-а) који је могао да се користи паралелно. Овакви мали и незахтевни системи били су изузетно јефтини (око 100$). Касније је извршено и повезивање бизнис централа на PRI ISDN, чиме је омогућено прикључивање већег броја линија ПРЕДНОСТИ И МАНЕ ISDN-а (закључак) Предности ISDN-а ISDN је унапређена технологија, још 1980-их година, испробана је, истестирана и поуздано функционише; Регулисана је скупом светских стандарда; Она омогућује симетричан пренос: брзина прослеђивања је иста као и брзина пријема података; Ако имате носећи канал брзине 64kbps, онда је и стварно та брзина преноса; По цени је конкурентна у односу на друге технологије. Недостаци ISDN-а Потребно је спољашње напајање, па ако оно не функционише неће функционисати ни телефони; Потребни су посебни дигитални телефони или адаптери терминала за разговор с постојећим POTS уређајима; Врло је скупа надоградња ISDN у централи (више од $); Ако је ISDN у квару ни телефон не ради. И поред тога што ISDN има велики број предности у односу на претходне технологије, најновији убрзани развој телекомуникационих технологија прилично ограничава његову даљу примену, па се он све више потискује из употребе и замењује новим типовима телекомуникација. ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 45

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

4. АСИНХРОНИ РЕЖИМ ПРЕНОСА (АТМ)

4. АСИНХРОНИ РЕЖИМ ПРЕНОСА (АТМ) 4. АСИНХРОНИ РЕЖИМ ПРЕНОСА (АТМ) Асинхрони режим преноса (Asynchronous Transfer Mode-АТМ) је ћелијски-базирана техника комутације која користи асинхроно временско мултиплексирање. Код њега се врши кодирање

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ДИГИТАЛНИ АУДИО ЗА ДИГИТАЛНУ ВИДЕО РАДИОДИФУЗИЈУ

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ДИГИТАЛНИ АУДИО ЗА ДИГИТАЛНУ ВИДЕО РАДИОДИФУЗИЈУ ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ДИГИТАЛНИ АУДИО ЗА ДИГИТАЛНУ ВИДЕО РАДИОДИФУЗИЈУ Припремила: мр Милица Мишић, дипл. инж. електр. 1 Аудио и видео сигнали су једнако важни елементи

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем

PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем 2.2.2.1. PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем Импулсно кодно мултиплексирање (РСМ) и хијерархијски комуникациони систем који је објашњен често се назива и PDH систем ( plesiоchronous digital hierarchy).

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије 1 Обавезе ЈП ЕПС као КПС... ЗАКОН О ЕНЕРГЕТИЦИ ЧЛАН 94. Енергетски

Διαβάστε περισσότερα

ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ

ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Драган Товаришић, дипл.инж.ел. Скрипта за предавања из предмета ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ за IV разред смера Електротехничар телекомуникација Суботица, 2010.год. ПРИСТУПНЕ МРЕЖЕ И УРЕЂАЈИ Page 1 1. ПОЈАМ

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Κινητές Επικοινωνίες & Τηλεπικοινωνιακά Δίκτυα

Κινητές Επικοινωνίες & Τηλεπικοινωνιακά Δίκτυα ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ Ανώτατο Εκπαιδευτικό Ίδρυμα Πειραιά Τεχνολογικού Τομέα Κινητές Επικοινωνίες & Τηλεπικοινωνιακά Δίκτυα Ενότητα: ISDN Συνδρομητική πρόσβαση Σαββαΐδης Στυλιανός Τμήμα Ηλεκτρονικών Μηχανικών

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

Закони термодинамике

Закони термодинамике Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници.

МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници. МОБИЛНЕ МАШИНЕ I предавање 8.2 \ хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници Хидростатички погонски системи N e M e e N h p Q F M m m v m m F o M v

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Прва година ИНФОРМАТИЧКЕ МЕТОДЕ У БИОМЕДИЦИНСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА Г1: ИНФОРМАТИЧКЕ МЕТОДЕ У БИОМЕДИЦИНСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА 10 ЕСПБ бодова. Недељно има 20 часова

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation)

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Студија случаја D-Sight Консултантске услуге за Изградња брзе пруге

Διαβάστε περισσότερα

Τηλεφωνία. Σηματοδοσία DSS.1

Τηλεφωνία. Σηματοδοσία DSS.1 Τηλεφωνία Σηματοδοσία DSS.1 Δημόσιο ISDN και SS7 Δίκτυο σηματοδοσίας BRI BRI PBX 1 PRI Κέντρο Δίκτυο Μετάδοσης Κέντρο PRI PBX 2 DSS1 Signaling System 7 DSS1 DSS1 είναι πρωτόκολλο δημόσιου ISDN ISDN και

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Скупови (наставак) Релације Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Дефиниција дуалне скуповне формуле За скуповне формулу f, која се састоји из једног или више скуповних симбола и њихових

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА. Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА. Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним кључем

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 3 ИСПРАВЉАЧИ И ФИЛТРИ.. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ У ЛАБОРАТОРИЈИ

Διαβάστε περισσότερα

Електротехнички факултет, Универзитет у Београду. Рачунарске мреже 2. Павле Вулетић. Београд, 2018.

Електротехнички факултет, Универзитет у Београду. Рачунарске мреже 2. Павле Вулетић. Београд, 2018. Електротехнички факултет, Универзитет у Београду Рачунарске мреже 2 Павле Вулетић Београд, 2018. 2 Павле Вулетић Рачунарске мреже 2 електронски уџ$еник Рецензенти др Зоран Јовановић, редовни професор др

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

1. Стандард бинарног кодовања ненумеричких података је: а) BCD код б) ASCII код в) PCI код г) Не знам

1. Стандард бинарног кодовања ненумеричких података је: а) BCD код б) ASCII код в) PCI код г) Не знам . Стандард бинарног кодовања ненумеричких података је: а) BCD код б) ASCII код в) PCI код. Од наведених цифара, бинарном бројном систему не припада цифра: а) б) в) 0 3. Од наведених знакова, не представља

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзија Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзивна функција (неформално) је функција која у својој дефиницији има позив те

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД Краљево,фебруар године

ЗАВРШНИ РАД Краљево,фебруар године УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ ЗА МАШИНСТВО И ГРАЂЕВИНАРСТВО КРАЉЕВО ЗАВРШНИ РАД Студент: Јелена Живковић, рег. бр. 23/07 Краљево,фебруар 2013. године Живковић Јелена 23/07 1 УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

Тестирање комуникационих каблова

Тестирање комуникационих каблова Тестирање комуникационих каблова Арсеније Иванишевић Факултет техничких наука, Чачак, Електротехничко и рачунарско инжењерство, даљинско управљање, 2011/2012. arsenije.ivanisevic@gmail.com Ментор рада

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004 РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ -

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ - ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ - ЦЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ДИСТРИБУЦИЈЕ ВОДЕ И ЦЕНЕ САКУПЉАЊА, ОДВОђЕЊА И ПРЕЧИШЋАВАЊА ОТПАДНИХ ВОДА НА НИВОУ ГРУПАЦИЈЕ ВОДОВОДА

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: PI регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје

8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: PI регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје Регулација електромоторних погона 8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје Увод Simulik модел На основу упрошћеног блок дијаграма

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВАЉЕВО, 006 1 1. УВОД 1.1. ПОЈАМ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ У једној земљи Далеког истока живео је некад један краљ, који је сваке ноћи узимао нову жену и следећег

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла

Διαβάστε περισσότερα

Теорија друштвеног избора

Теорија друштвеног избора Теорија друштвеног избора Процедура гласања је средство избора између више опција, базирано на подацима које дају индивидуе (агенти). Теорија друштвеног избора је студија процеса и процедура доношења колективних

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Погодност за одржавање, Расположивост, Марковљеви ланци

Погодност за одржавање, Расположивост, Марковљеви ланци Погност за ржавање, Расположивост, Марковљеви ланци Погност за ржавање Одржавање обухвата све радње (осим рутинског сервисирања у току рада као што је замена горива или сличне мање активности) чији је

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

Тест за 7. разред. Шифра ученика

Тест за 7. разред. Шифра ученика Министарство просвете Републике Србије Српско хемијско друштво Окружно/градско/међуокружно такмичење из хемије 28. март 2009. године Тест за 7. разред Шифра ученика Пажљиво прочитај текстове задатака.

Διαβάστε περισσότερα

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике део Страна пасус први ред треба да гласи У четвртом делу колима променљивих струја Штампарске грешке у четвртом издању уџбеника Основи електротехнике

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ (3Е03ЕП) октобар 06.. Батерија напона B = 00 пуни се преко трофазног полууправљивог мосног исправљача, који је повезан на мрежу 3x380, 50 Hz преко трансформатора у спрези y, са преносним

Διαβάστε περισσότερα

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1.

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1. Вежбе из електронике Вежба 1. Kондензатор три диоде везане паралелно Циљ вежбе је да ученици повежу струјно коло са три диоде везане паралелно од којих свака има свој отпорник. Вежба је успешно реализована

Διαβάστε περισσότερα

Примена првог извода функције

Примена првог извода функције Примена првог извода функције 1. Одреди дужине страница два квадрата тако да њихов збир буде 14 а збир површина тих квадрата минималан. Ре: x + y = 14, P(x, y) = x + y, P(x) = x + 14 x, P (x) = 4x 8 Први

Διαβάστε περισσότερα

ΤεχνολογίεςΜεταγωγής Κυκλώµατος & Μεταγωγής Πακέτου (2ου στρώµατος)

ΤεχνολογίεςΜεταγωγής Κυκλώµατος & Μεταγωγής Πακέτου (2ου στρώµατος) ΤεχνολογίεςΜεταγωγής Κυκλώµατος & Μεταγωγής Πακέτου (2ου στρώµατος) Σύγχρονα ψηφιακά δίκτυα πρόσβασης ενοποιηµένων υπηρεσιών, Τµήµα Επιστήµης & Τεχνολογίας Τηλ/νιών οµή της ιάλεξης Πρωτόκολλα 2ου στρώµατος

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q Разлика потенцијала Разлика потенцијала између тачака A и B се дефинише као промена потенцијалне енергије (крајња минус почетна вредност) када се наелектрисање q помера из тачке A утачку B подељена са

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

F( x) НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ

F( x) НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Дефиниција: Интеграл једне функције је функција чији је извод функција којој тражимо интеграл (подинтегрална функција). Значи: f d F F

Διαβάστε περισσότερα

Рачунарске мреже. Александар Картељ

Рачунарске мреже. Александар Картељ Рачунарске мреже Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Наставни материјали су преузети од: TANENBAUM, ANDREW S.; WETHERALL, DAVID J., COMPUTER NETWORKS, 5th Edition, 2011 и прилагођени настави на Математичком

Διαβάστε περισσότερα

I Наставни план - ЗЛАТАР

I Наставни план - ЗЛАТАР I Наставни план - ЗЛААР I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУО недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Σ А1: ОАЕЗНИ ОПШЕОРАЗОНИ ПРЕДМЕИ 2 5 25 5 2 1. Српски језик и књижевност 2 2 4 2 2 1.1

Διαβάστε περισσότερα

У н и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Математички факултет. Семинарски рад. Методологија стручног и научног рада. Тема: НП-тешки проблеми паковања

У н и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Математички факултет. Семинарски рад. Методологија стручног и научног рада. Тема: НП-тешки проблеми паковања У н и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Математички факултет Семинарски рад из предмета Методологија стручног и научног рада Тема: НП-тешки проблеми паковања Професор: др Владимир Филиповић Студент: Владимир

Διαβάστε περισσότερα