ЦЕНТАР ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЦЕНТАР Д.О.О. КРАГУЈЕВАЦ. Број: 57 септембар 2013 Година VII

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ Д.О.О. КРАГУЈЕВАЦ Број: 57 септембар 2013 Година VII ЗАДОВОЉСТВО БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР КУПАЦА НА ПРВОМ 2013 МЕСТУ 3 1= СМАЊЕЊЕ ГУБИТАКА ПРИОРИТЕТ 8

Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије САДРЖАЈ в.д. генералног директора Александар Обрадовић Издавач: Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије Центар д.о.о., Крагујевац Директор: Сања Туцаковић, дипл. економиста Уредник: Весна Павловић Телефон/факс: 034/307 201 e-mail: vesna.pavlovic@edcentar.com web site www.edcentar.com Припрема за штампу: Златан Младеновић - Shaggy Штампа: Штампарија Политика а.д. Београд CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ЗАДОВОЉСТВО КУПАЦА НА ПРВОМ МЕСТУ 3 ИЗ СВЕТА ЧИСТА СТРУЈА ВИДНО ПОСУСТАЈЕ 4 АКТУЕЛНО ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРОМЕНЕ У ФУНКЦИЈИ ПОВЕЋАЊА ЕФИКАСНОСТИ ПОСЛОВАЊА 6 СВИ СМО НА ИСТОМ ЗАДАТКУ 7 СМАЊЕЊЕ ГУБИТАКА ПРИОРИТЕТ 8 КРАГУЈЕВАЦ РЕКОНСТРУКЦИЈА ДВ 35KV КНИЋ БРЕСНИЦА 9 РАДОВИ У БАЈЧЕТИНИ СЕ ПРИВОДЕ КРАЈУ 10 РЕКОНСТРУИСАНА МРЕЖА У БОРЧУ 10 ПРИПРЕМЕ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ ТЕКУ ПО ПЛАНУ 11 ПОЖАРЕВАЦ ТУ ЈЕ ДУНАВ КАО МОРЕ 12 НАСТАВЉЕНИ РАДОВИ НА СРЕБРНОМ ЈЕЗЕРУ 14 СМЕДЕРЕВО ДОБАР РЕМОНТ МАЊИ РИЗИК 15 МЛАДИ ТАЛЕНТИ TESLIN TRANSFORMATOR 16 OSNOVCI IZ SRBIJE POSTALI EVROPSKI ŠAMPIONI U POZNAVANJU SAOBRAĆAJA 17 СА ПУТОВАЊА PRAVO BLAGO GAMZIGRADSKE BANJE 18 ISSN 1821-0570 = Центар (Крагујевац) COBISS.SR-ID 155207436 = 2

ПРИВРЕДНО ДРУШТВО КРАГУЈЕВАЦ ЗАДОВОЉСТВО КУПАЦА НА ПРВОМ МЕСТУ Почетак рада ПД ЕПС Снабдевање и први рачуни које је ово новоформирано Привредно друштво упутило својим купцима били су прави тест способности ПД Центар да одговори новим изазовима пред којима се нашло. Током јула и августа и пословодство и сви запослени били су максимално ангажовани да на најбољи могући начин одговоре задацима који су се нашли пред њима. А посла је заиста било много. Поред редовних активности које се односе на обезбеђивање континуираног и квалитетног снабдевања електричном енергијом свих купаца, ужурбано се радило и на завршавању започетих инвестиција као и на редовним раније планираним ремонтима, требало је припремити за штампу нови рачун снабдевача, обавештења о стању обавеза купаца према Центру, припремити све за почетак трећег информатичари су у сарадњи повећаног доласка купаца на шалтере и финалног репрограма и наравно, са Дирекцијом за трговину све и њиховог оправданог негодовања био припремити људе, простор и технику припремили и за почетак репрограма, је повраћај новца по основу претплате, да могу да одговоре повећаним тако да је и он кренуо како је али и то је у ходу отклоњено. потребама купаца. предвиђено, 15. августа. Одмах на почетку репрограма, Како је ово лето заиста било Много пре него што су купци када је било могуће да се створе веће вруће годишњи одмори су сведени добили рачун и обавештење, и пре гужве, у рад са купцима укључило на минимум, а људи су се ангажовали почетка финалног репрограма, се и читаво пословодство Центра максимално да би све протекло у размишљало се о томе како избећи и његових огранака. Директор ПД најбољем могућем реду и како би се могуће гужве на шалтерима. Зато је Центар Сања Туцаковић и саветник купцима омогућило да са што мање пословодство привредног друштва Горан Ковачевић обишли су шалтере тешкоћа остваре своја права и у Центар донело одлуку да се у Крагујевцу првог дана репрограма дистрибуцији и код новоформираног шалтерске службе у свим огранцима и разговарали са купцима који су предузећа ЕПС Снабдевање. додатно ојачају људима и опремом и се ту затекли. Директори дирекција Захваљујући људима који раде у да раде продужено и викендима. Сви и огранака су и лично и телефоном Дирекцији за трговину, као и онима запослени били су изузетно добро одговарали на питања купаца. Све који су ангажовани на пословима информисани о свему тако да су увек примедбе су одмах разматране и пред информатике, сви послови везани за и на сваком месту могли дају праву и узимане су мере да се оне отклоне. штампу првог рачуна и обавештења, потпуну информацију. Захваљујући Ипак, највећи терет овог обимног посла као и за почетак репрограма старих таквом ангажовању запослених и сви са купцима изнели су људи који су дуговања, одрађени су прецизно и на купци су били одлично информисани радили на шалтерима, а захваљујући време. Ови људи нису размишљали и о рачуну и о обавештењу, као и о томе њиховој љубазности и стрпљењу о радном времену већ су неуморно шта и како плаћају и шта је потребно остварена је солидна наплата као радили и дању и ноћу, тако да су да ураде да би потписали споразум и задовољавајући број потписаних захваљујући њиховој инвентивности о репрограму. Рад са купцима није споразума о репрограму. и способности да превазиђу и се одвијао само на шалтерима, сви Захваљујући изузетном анга жовању многа техничка ограничења, први бројеви телефона били су отворени за запослених и пословодства рачун снабдевача као и обавештење питања заинтересованих купаца и сви ПД Центар успешно и на време дистрибутера купцима стигли без запослени су се трудили да им изађу одрађени су сви послови. То говори кашњења у достављању. Сви купци на у сусрет на сваки могући начин. Због о стручности и посвећености запослених, територији коју покрива Привредно свих благовремено предузетих мера на али и показује да је Центар друштво Центар добили су и шалтерима се нису стварале несносне витално и добро организовано рачун и обавештење у терминима на гужве о којима су медији писали, При вредно друштво које може да које су од раније навикли, односно нити су купци били необавештени и одговори свим изазовима. овога пута први у Србији. Вредни збуњени. Један од значајних узрока В.П. БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 3=

ИЗ СВЕТА ЧИСТА СТРУЈА ВИДНО ПОСУСТАЈЕ =4 Досадашњи процват и развој зелене енергије није остављао места сумњи да ће она убрзо овладати. Међутим, извесно је да сада међу стручњацима постоји одређена подељеност из које је заискрила сумња да ли ће то све ићи тако глатко. У погледу развоја, за дивно чудо, мање скептичности испољава се у светским сагледавањима, а у последње време доста више у Европи, која је донедавно била перјаница производње чисте струје. Аналитичка фирма GBI Research објавила је процену да ће се обновљиви извори енергије највише развијати у свету у периоду од 2012. до 2020. године. Годишња стопа увећања коришћења обновљивих извора износиће 7,8 одсто, док ће хидроенергетски потенцијали истовремено напредовати темпом од 1,5 одсто годишње. Термоелектране ће бележити раст од 0,7 одсто, а нуклеарни капацитети ће, упркос њиховом укидању у Немачкој, Великој Британији и Шпанији, ипак бити увећани за 0,2 одсто. Према подацима Међународне агенције за енергију (IEA), производња електричне енергије из ветра, Сунца и хидроелектрана чиниће до 2018. године готово 25 одсто глобалног енергетског микса, што ће бити више од учешћа енергије произведене из гаса или нуклеарних електрана. Наводи се, међутим, да ће тај тренд омогућити у првом реду велика улагања у обновљиве изворе у Кини. Дакле, не у Европи. Отуда сумња да ће се првобитне европске замисли, када је реч о коришћењу зелене енергије остварити. Није случајно што је IEA недавно упозорила владе европских земаља да не занемарују своје обавезе према плановима коришћења обновљивих извора енергије. Очекује се да ће се у наредних пет година производња из свих обновљивих извора, укључујући хидро-изворе, повећати за 40 одсто и до 2018. године чиниће четвртину енергије у свету, док је 2011. године то била петина. Енергија добијена из ветра, Сунца, геотермалних извора, као и из биљака, рашће брже. Енергија из тих извора ће до 2018. чинити осам одсто енергије у свету, док је 2011. години то било четири одсто. СУПРОТНА ГЛЕДИШТА Може се, дакле, уочити да, с једне стране, имамо доста оптимистичка предвиђања, али и сама IEA констатује да је у развијеним земљама прошле године дошло до смањења субвенција за обновљиву енергију, као и да енергија у свету данас није чистија него пре 20 година. Аналитичари једне од 30 највећих светских инвестиционих банака, холандске Рабобанке, наводе да је инвеститорима у обновљиве изворе у Европској унији све теже да дођу до дугорочних кредита, због неизвесне политике државног подстицања зелене енергије. Док је 2007. години ЕУ захватала 45 одсто глобалних инвестиција у зелену енергију, тај удео је у 2012. пао на 33 одсто! Када се говори о коришћењу обновљивих извора енергије у Европи, Немачка је свакако незаобилазан чинилац и многе очи су упрте баш у ову замљу. Часопис PowerMag коментарише да је Немачка одлучила да трансформише свој енергетски систем у неколико деценија, што истовремено задивљује и збуњује. Констатује да од резултата овог експертимента највеће европске привреде зависи одговор на питање да ли се ради о рационалном путу ка енергетској будућности или ће он претрпети неуспех суочен са врло сложеним изазовима које је отворио. У анализи се наводи да, ако се заглиби на том путу, Немачка би могла додатно да поткопа велике амбиције Европске уније и света у борби против климатских промена коришћењем обновљивих извора. Ангела Меркел је недавно признала да ће тај прелезак бити херкуловски задатак, док је немачки министар екологије Петер Алтмајер проценио да би цена реформе и реструктуирања немачког енергетског сектора могла достићи један билион евра! Већи део, 680 милијарди евра, односио би се на субвенционисања зелене енергије. То је вероватно и био разлог што је министар недавно најавио да ће се обуставити субвенционисање соларне енергије најкасније до 2018. године. Берлин је до сада уложио 216 милијарди евра у обновљиве изворе, а највећи део тог новца отишао је у соларну енергију. Терет субвенција за коришћење обновљивих пребачен је на немачка домаћинства, а само ове године тај сегмент цене струје у рачуну је увећан за 47 одсто. С друге стране, негодују и привредници у остатку европске породице. Конкретније, како је објавио

немачки часопис Шпигл, Брисел је покренуо истрагу о немачком закону о обновљивој енергији због тога што је ослобађање неких тамошњих енергетски интензивних компанија обавезе плаћања доприноса за обновљиве изворе супротно европским правилима конкуренције. Немачка је, на критику Европске комисије, ипак пристала да донекле смањи изузећа од плаћања мрежне таксе, која је одобрила највећим потрошачима електричне енергије, попут хемијске, металопрерађивачке, индустрије алуминијума и слично. Оне су енергетски интензивној индустрији доносиле уштеду од око 300 милиона евра годишње. ЗЕЛЕНИ НАМЕТИ СВЕ ТЕЖЕ БРЕМЕ Зелени намети у цени струје оптерећују многе земље. Грчки енергетски регулатор RAE увећао је за 54 евра сваком домаћинству у годишњем рачуну за електричну енергију ставку додатка за субвенционисање обновљивих извора енергије, тачније за 118 одсто у односу на досадашњи ниво. Сличне муке муче и Италијане. Гвидо Бортони, први човек италијанског тржишног регулатора рекао је да забрињава раст удела трошкова и намета у рачунима за струју, јер сада износи око 33 одсто. E.ON, највећа енергетска компанија у Немачкој, одлучила је да затвори 11 електрана у Европи до 2015. Ова радикална идеја последица је тешке ситуације у којој се налази електроенергетски сектор ЕУ погођен падом потрошње и цена струје, као и нетржишним фаворизовањем обновљивих извора енергије. Око 20 одсто конвенционалних електрана у Немачкој могло би бити затворено и, како је недавно објавио Süddeutsche Zeitung, до сада је Федерална мрежна агенција примила 15 захтева за затварање електрана. Почела су и разна ускраћивања и ограничења у вези са стимулацијама за коришћење обновљивих извора. Улагања у нове ветропаркове на отвореном мору у Европи успорена су, па ће до краја године бити финансиран само још један пројекат, рекао је директор политике у Европском удружење енергије ветра (ЕWЕА), Justin Wilkes, напомињући да укупан еолски капацитет у Европи сада износи 6.040 мегавата, распоређених у 58 ветропаркова у 10 земаља, према 4.336 мегавата у 2012. години. Чешки Уред за регулацију енергетике ERU објавио је да нове фотонапонске електране и електране на биогас у Чешкој, које почињу с радом у 2014. години, неће имати право на субвенције. Таква одлука објашњава се чињеницом да је из та два извора у систем већ 2011. године испоручено много више енергије него што је било планирано, што угрожава не само финансијску конструкцију државних субвенција, него доприноси и нестабилност рада електроенергетског система. Фајненшл тајмс подсећа да пољска влада има пред собом три различите верзије предлога измена субвенција за обновљиве изворе, због чега је заустављено инвестирање у ову област, јер неизвесност прописа блокира улагаче, а банке оклевају да кредитирају нове пројекте. Лист подсећа да Пољска има највеће резерве угља унутар ЕУ, из кога производи више од 90 одсто електричне енергије, док је удео обновљивих извора у енергетском миксу четири одсто. Најављено је смањење подршке зеленој енергији и наставак ослонца на јефтин угаљ. Влада Румуније одлучила је да привремено, од 1. јула обустави издавање неких зелених сертификата произвођачима обновљиве енергије. Има сличних примера и у другим земљама. САД И ЕВРОПСКА ПОУКА Однедавно претеране стимулације коришћења обновљивих извора брину и САД. Вол Стрит Журнал упозорава Вашингтон да је потребно да се на време извуку поуке из искустава Европе, с обзиром на то да енергија ветра и Сунца учествују у америчком енергетском миксу са свега 3,5 одсто, док Данска покрива 30одсто потреба за струјом из ветра, а Немачка, са садашњих 12 одсто (из ветра и Сунца), циља на 35 одсто у 2020. години. Први изазов су, како пише овај лист, трошкови субвенција овог сектора, због чега немачка и данска домаћинства плаћају најскупљу струју у Европи - у просеку три пута више од америчких породица! Други изазов је превелика зависност од овог несталног извора енергије, што тражи велике инвестиције да би се сачувала стабилност снабдевања струјом. Овладава мишљење да се Европа прилично некритички и безрезервно препустила таласу коришћења зелене енергије. Корисност нико не спори, али је сада јасно да је крајње време да се, с обзиром на постојеће економске прилике, ипак мора наћи прихватљивија мера. Очигледно је да се то више не развија првобитно замишљеним темпом, а могло би се рећи да је све више и нових отежавајућих непознаница, због којих чиста струја сада видно посустаје. Драган Обрадовић БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 5=

АКТУЕЛНО =6 ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРОМЕНЕ У ФУНКЦИЈИ ПОВЕЋАЊА ЕФИКАСНОСТИ ПОСЛОВАЊА ПОСЛЕ ДВА МЕСЕЦА РАДА, КОЈИ СУ ВАШИ УТИСЦИ О ОГРАНКУ ЕД ЕЛЕКТРОМОРАВА ПОЖАРАВАЦ? Огранак ЕД Електроморава Пожаревац, на основу претходних резултата, може се сматрати водећим огранком у ПД Центар Крагујевац, што по степену реализације наплатног задатка са једне, то по смањењу губитака са друге стране, што је за похвалу. Међутим, постоји доста нерешених проблема са којима се свакодневно суочавам за чије успешно решавање у претходном периоду није било довољно воље и енергије, а можда ни знања. Систем који је постављен функционише на начин који захтева промене у пословним процесима у циљу унапређења пословања, и мој задатак је да до тих промена дође што пре. У огранку је присутан тимски рад који захтева нови, савремени начин координације у циљу оптимизације времена и бржег доношења пословних одлука. Постоји недовољан број високообразованих кадрова у односу на број непосредних извршиоца, који би требали да представљају оперативни менаџмент у огранку, а управо од њиховог ефикасног рада зависе и резултати рада у огранку. Уско грло у пословању представља и возни парк, који је најстарији у целом ПД-у. КОЈИ СУ ВАШИ ПРИОРИТЕТИ КОД РЕШАВАЊА ПОМЕНУТИХ ПРОБЛЕМА? Функционисање електродистрибуције се може посматрати са два аспекта: техничког и организационог. Њихова улога је готово једнака, а овом приликом Др Дејан (Драгослав) Савић рођен је 1976. године у Пожаревцу. Дипломирао је 2000. године на Факултету организационих наука Универзитета у Београду, на смеру за управљање квалитетом. Последипломске студије је наставио на истом факултету и смеру. Магистрирао је 2006. године са темог магистарске тезе Пројектовање интегрисаног система управљања квалитетом у производњи електричне и топлотне енергије. Докторирао је 2010.године у Београду, на Факултету за пословне студије, са темом докторске дисертације:,,развој и примена модела управљања квалитетом у производњи електричне енергије, чиме је завршио дугогодишње истраживање проблема подизања нивоа квалитета у поменутим системима. Радну каријеру је започео 2001. године на Политехничкој школи у Пожаревцу. Предавао је на предметима Организација рада и Рачунарство и информатика. Од 2007-2013. године обављао је функцију директора школе.током 2008. године је обављао и функцију помоћника градоначелника града Пожаревца за послове одрживог развоја и животне средине. Од 2005. године др Дејан Савић је сарадник Факултета за организационе науке и члан пројектног тима Института за управљање квалитетом истог факултета. Бави се пословима подизања нивоа квалитета рада менаџера у пословним системима према моделу развијеном у сарадњи са канадском консултанском кућом YMSD Consulting. Од јула 2013.године обавља функцију директора огранка ЕД Електроморава Објавио је више научних и стручних радова на тему проблематике управљања квалитетом у пословним системима, и активни је учесник више домаћих и међународних семинара који се односе на научно и стручно усавршавање. Живи у Пожаревцу. Ожењен је и отац двоје деце. бих истакао важност пројектовања организационе структуре, јер лично сматрам да на том пољу могу доста да допринесем. Проучавањем Правилника о организацији и систематизацији послова уочио сам пуно простора за побољшање пословних процеса у организационом смислу. Задовољан сам што је пословодство ПД Центар Крагујевац препознало потребе за променама у организацији посла, и што смо кроз тимски рад заједно приступили измени Правилника о организацији и систематизацији посла, примењујући приступ груписања истоврсних послова и дефинисања нивоа на коме ће се они одвијати. Управо је питање централизације и децентрализације послова у ПД-у, суштинско код доношења Правилника, и од његовог решавања, могу слободно рећи, зависиће и резултати ПД-а. ДА ЛИ ЈЕ ИЗДВАЈАЊЕ ПОСЛОВА СНАБДЕВАЊА БИО ПОВОД ЗА ИЗМЕНУ СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ? Не директно. Повод је боље и брже организовање посла као и боља комуникација између Дирекција ПД-а и огранака. Зато неки процеси, попут ИМС-а, морају бити децентрализовани. Са друге стране, уочили смо да одређени процеси треба да се централизују ради уштеда у пословању (на пример контролно тело). У међувремену је почео да ради и снабдевач, који пројектује своју организациону структуру на нижим нивоима, што ће свакако довести до промене у систематизацији када су послови трговине електричноном енергијом у питању. Остаје да се види како ће ОДС бити организован на нивоу ЕПС-а, што ће битно утицати на пословање огранка ЕД Електроморава Пожаревац. ШТА ЈЕ ВАШ ПРИОРИТЕТ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ? По усвајању измена ситематизације потребно је имплементирати нове процесе у огранку као што су возни парк, ИМС, заштита животне средине, безбедност и заштита на раду, смањење губитака...чиме ћу посветити посебну пажњу у координацији активности на успостављању истих од чијег успешног одвијања зависе и уштеде у трошковима пословања. Са друге стране, филозофија пословања запослених у огранку мора да се мења. Започета либерализација тржишта, фокусирање на купце и задовољавање њихових потреба, себи треба да поставимо као топ приоритете. ОДС мора под хитно да се окрене ка мерном месту и да константно ради на смањењу губитака, који су у овом тренутку за мене неприхватљиво велики, а који већ сутра представљају трошак који директно утиче на плате и инвестиције. Да посебну пажњу већ посвећујемо овом проблему говори и чињеница да први у ЕПС-у спроводимо пилот пројекат Сигурносна налепница, где уз постављање сигурносних налепница и додатних обалежја на мерним орманима истовремено вршимо и контролу мерног места, а досадашњи резултати показују тренд смањења губитака на контролисаном узорку, о чему ћемо обавестити све релеванте чиниоце у ЕПС-у на крају године. Истовремено морамо да радимо на јачању кадровских капацитета огранка, уз адекватну едукацију и усавршавање постојећих кадрова, јер се ефикасност пословања огранка управо огледа у способностима запослених у њему, и њиховој спремности да ефикасно извршавају свакодневне задатке, али и да гледају унапред, увек спремни на промене и нове изазове.

СВИ СМО НА ИСТОМ ЗАДАТКУ ПОСЛЕ ДВА МЕСЕЦА РАДА, КАКО СЕ СНАЛАЗИТЕ НА ФУНКЦИЈИ ДИРЕКТОРА ОГРАНКА? Поверену функцију схватио сам као признање и изазов. Осећам велику одговорност пред пословодством наше фирме, пред својим колегама и, да будем искрен, посебно пред мојим Смедеревцима. Пре свега ћу се трудити да негујем добру праксу и одржим све оно што је по прописима и што добро функционише. Али, ја имам и обавезу да идентификујем проблеме у систему и да унапређујем процес рада. Сигуран сам да ће ми у томе помоћи искуство из мултинационалних компанија у којима сам радио. Себе сматрам особом која послове завршава до краја и у датим роковима. Трудим се да своје сараднике мотивишем да искажу максимум својих могућности и мислим да директор може да буде добар само ако има јак тим и пуно поверење у оне којима делегира задатке. Сматрам да смо сви ми на истом задатку, да свако мора да буде савестан nn БИОГРАФИЈА Милан Рајић је рођен 1959. године у Смедереву где је одрастао и завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1984. године, на смеру за електронику. Првих пет година бавио се претежно електроником и рачунарима у фирми ИВО ЛОЛА РИБАР - Фабрика рачунара у Београду и у Војно-ваздухопловном заводу МОМА СТАНОЈЛОВИЋ у Батајници. Од 1990. године радио је у Институту за металургију жељезаре САРТИД у Смедереву на најкомплекснијим системима аутоматизације, а годину дана провео је на усавршавању у SIEMENS-у у Немачкој. У периоду од 1996. до 2011. године радио је за SIEMENS Beograd и водио најиновативније одељење Automation Systems. Био је ангажован на Sales i Business Development пословима у областима аутоматизације, мерења и регулације, НН склопне опреме и електромоторних погона. Последње две године радио је у фирми АТБ СЕВЕР Суботица као менаџер продаје за електро-опрему и електро-инжењеринг и обављао функцију директора представништва у Београду. Бавио се аутоматизацијом индустријских постројења, као и апликацијама у разним инфраструктурним системима, електранама, трафостаницама и на површинским коповима и упознат је са технологијама електроенергетског система. Завршио је многобројне стручне обуке, курсеве за менаџере, комерцијалне и финансијске послове, семинаре за квалитет, за персоналне и социјалне компетенције, јавне набавке идр. и учествовао на разним домаћим и међународним конференцијама. Говори немачки и енглески језик, ожењен је и има две кћерке студенте. и одговоран, и да својим понашањем, примером и личним интегритетом доприноси угледу наше фирме. Ценим оне који не само да вредно обављају свој посао, него имају и иницијативу и дају конструктивне предлоге за унапређења процеса рада, за уштеде, повећање безбедности на раду, и уопште, које видим да желе да помогну да будемо још бољи. Такве сараднике тражим! КАКВИ СУ ВАМ УТИСЦИ У НОВОЈ СРЕДИНИ? Утисци су генерално позитивни, и одговарају слици коју сам имао од раније, а коју сам изградио годинама сарађујући са ЕПС-ом. Дошао сам у систем који функционише - купци су снабдевени електричном енергијом, роба и услуге се наплаћују, раде се набавке, има инвестиција... Али види се и да има простора за унапређења! Суочио сам се од старта и са конкретним проблемима, на пример да нам недостају електромонтери и стручњаци пре свега електро струке за обављање свакодневних и посебно евентуалних ванредних догађаја, али то ћемо у постојећим околностима решавати повећаном упошљеношћу запослених и бољом организацијом - без празног хода. НА ШТА СТЕ ТРЕНУТНО ФОКУСИРАНИ? Пре свега на почетак рада ЕПС Снабдевање где желимо да безболно урадимо реорганизацију наших служби и кадровских потенцијала ради његовог успешног изласка на тржиште и да у наредном периоду помогнемо у реализацији наплате. Везано за финални репрограм, трудимо се да купцима олакшамо сналажење и обављање формалности потписивања уговора без гужви и нервозе, појачали смо број радних места на шалтерима, едуковали запослене, истакли обавештења у шалтер салама и објавили их у средствима јавног информисања итд. Такође се концентришемо и покрећемо обимну акцију за смањење како техничких тако и комерцијалних губитака, што ће надаље бити и наш стални задатак. КАКО МИСЛИТЕ ДА СЕ БОРИТЕ СА ТЕШКОЋАМА? Најпре ћу се бавити проблемима у систему који махом потичу из спонтаног, годинама изграђиваног става да је наш положај на тржишту такав да се можемо понашати монополистички и да ће он заувек бити такав. Понекад је и добро да нам је глава помало у облацима, са висине се боље и даље види, али ми ногама морамо чврсто да стојимо на земљи. Сви морамо да схватимо да је наша компанија већ изложена механизмима тржишне утакмице, а ускоро ће бити и више, и да морамо да будемо ефикаснији и ефектнији. Ефикаснији у смислу да менаџерски решавамо тренутне проблеме, оптимизујемо радне процесе, да се понашамо домаћински и остварујемо уштеде и уз минимум утрошка људских и материјалних ресурса постижемо задате циљеве. Али, морамо се понашати и лидерски, да дугорочно имамо визију и правац наше акције како да наши купци буду задовољни и како да уз све претходно поменуте мере и уложени труд на крају остваримо и пословни успех и будемо профитабилни. Укратко, не само да радимо много него да радимо праве ствари! БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 7= АКТУЕЛНО

ПРИВРЕДНО ДРУШТВО АКТУЕЛНО СМАЊЕЊЕ ГУБИТАКА ПРИОРИТЕТ На проширеном колегијуму који је одржан 10. септембра у Крагујевцу, а коме су присуствовали ди ректор Привредног друштва Сања Туцаковић, саветник Горан Ковачевић, директори дирекција и центара и директори огранака, се о јавним набавкама, смањењу губитака и о измени Правилника о систематизацији и организацији послова. Констатовано је да се морају предузети одређене мере како би се проблеми који се јевљају у области јавних набавки минимизирали. Најпре се морају утврдити приоритети у набавкама до краја године =8 у оквиру финансијских средстава са којима се располаже. Директори огранака су као приоритетне истакли набавке везане за сечу растиња и грађевинско земљане радове, набавку возила, као и радове на пословним зградама у Пожаревцу и Смедеревској Паланци који се односе на санацију кровова који прокишњавају и замену столарије. Као озбиљан проблем појавила се и блокада Омладинске задруге Ердоглија преко које је Електрошумадија обављала земљане радове. Указано је и на проблеме који се јављају са фирмом Обилић која би требала да преузме послове сече растиња и земљане радове Наглашено је да прилив средстава зависи искључиво од наплате и нешто мало од старих потраживања. Због наслеђеног стања обавезе су готово дупло веће од прилива што представља изузетно озбиљан проблем. Је и један од најважнијих разлога зашто се мора озбиљно радити на повећању наплате и припремити се добро за предстојећа искључења. Закључено је да смањење губитака мора да буде приоритет јер је неприхватљиво да 25% од прилива буде губитак. Урађен је план краткорочних и дугорочних мера за које је задужен Горан Савић, директор Дирекције за управљање. Састанци се одржавају једном недељно. Одрађене су легитимације и за све руководиоце како би се и они укључили у контролу мерног места. Установљен је велики број четвороцифрених бројила која стварају огромне проблеме. Уочени су и проблеми у очитавању па је предложено да наредно очитавање обаве људи из редова запослених. У екипе које врше контролу морају се укључити и запослени из технике (одржавање и инвестиције) Они би по десет дана у месецу радили само посао контроле. Предложено је и груписање екипа код критичних купаца. У Смедереву и Великој Плани је изузетно добро одрађена контрола. Констатовано је и да је неопходно да се обави едукација екипа које излазе на терен у контролу. Сви морају да дају све од себе како би се резултати видели већ за месец дана. Одрађени су предлози измена Правилника о систематизацији и организацији по дирекцијама и огранцима. Уочена је неуједначеност предлога, па је зато неопходно да се учини још један корак и да се предлози огранака усагласе јер сви огранци морају да буду исто организовани. Предложен је састанак по ресорима - директори дирекција и ниже организационе јединице у огранцима. Уочен је и низак ниво обучености људи који раде на објектима 110kV чему се мора посветити дужна пажња. Константовано је и да је због обимности и важности послова неопходно да се проширени колегијум одржава чешће, тако да ће се овакви састанци у наредном периоду одржавати једном недељно. В.П.

ОГРАНАК ЕЛЕКТРОШУМАДИЈА КРАГУЈЕВАЦ РЕКОНСТРУКЦИЈА ДВ 35KV КНИЋ БРЕСНИЦА Ваздушни вод Кнић Бресница, намењен је за размену електричне енергије, у случају потребе, са дистрибуцијом Чачак. Поменути вод је резервно напајање за ТС 35/10kV (KG010) у Книћу, која напаја 60% потрошача пословнице Кнић. Поменути вод је урађен још 1934. године и снадбевао је електричном енергијом Крагујевац из хидроелектране Овчар - Каблар. Угаоно затезни стубови на овом воду су били челично решеткасти, временом дотрајали, па им је степен поузданости знатно снмањен. Пре седам година један од поменутих стубова приликом интервенције, замене изолатора, је пао и том приликом су повређена 2 наша електромонтера и угрожени учесници у саобраћају на магистралном путу. Из горе поменутих разлога смо решили да реконструишемо поменути далековод и урадили смо пројекат. Реализацију реконструкције смо поделили у три фазе. Прва фаза, која се управо завршила 12. септембра 2013. обухватила је замену осам стубова у центру Бреснице, нормално са изолаторима и проводницима. Имали смо доста проблема док смо створили процедуралну проходност за реализацију прве фазе јер се поменути далековод налази у насељеном месту у непосредној близини магистралног пута. Током демонтаже старих и монтаже нових стубова, морали смо да блокирамо једну коловозну траку и усмеримо саобраћај у оба смера кроз једну коловозну траку на државном путу II реда број 155 на дужини извођења поменутих радова. Пре свега, предузеће са одговарајућом лиценцом урадило нам је Елаборат о привременој регулацији саобраћаја на поменутој деоници пута у центру Бреснице. Од власника поменутог путног правца, Путеви Србије, добили смо саобраћајно техничке Услове за ове активности. Путеви Србије су врло захтевни и поступак за добијање собраћајно техничких Услова у Путевима Србије трајао је три месеца. Са поменутом документацијом смо предали Захтев и добили сагласност од Саобраћајне полицијске управе Чачак за реализацију поменутих активности у дефинисаном термину кад деца у Основној школи преко пута не похађају наставу. Саобраћајна полиција је асистирала током свих наших активности. Поменути захтев је обнављан за сваки дан током радова. Претходних дана, наши запослени су извршили максималне припреме и уз посебан труд у рекордном времену, свако у свом оквиру надлежности и одговорности, дефинитивно су реализовали прву фазу и вратили поменути вод у погон. Последњег дана, кад смо монтирали проводнике, нисмо имали среће са временом. Киша нас је пратила све време са повременим интезивним пљусковима, кад смо правили паузе због безбедности монтера. Неосновано су искрсли имовинско правни проблеми кад је морала полиција да интервенише. Током наших активности, радници МУП - а Чачак су били врло конструктивни. Наши монтери су и овај пут били на нивоу задатка. Значи, све смо предвидели осим временских услова, који су нас ометали, али нас нису омели. И овај пут је потврђено да је добра припрема упола завршен посао. Рајко Величанин, дипл. ел. инг. БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 9= КРАГУЈЕВАЦ

КРАГУЈЕВАЦ ОГРАНАК ЕЛЕКТРОШУМАДИЈА КРАГУЈЕВАЦ ПОСЛОВНИЦА КНИЋ РАДОВИ У БАЈЧЕТИНИ СЕ ПРИВОДЕ КРАЈУ У Бајчетини је као резервно напајање, али и ради успостављања бољих напонских прилика, изграђен нов 10kV далековод. Ради се о заједничком далеководу тако да је део радова у дужини од 1 900 метара извела Електросрбија Краљево. Електрошумадија је обавила радове на овом далеководу од трафостанице 10/0,4kV Гледић 2 до трафостанице 10/0,4kV бр. 2077 Бајчетина, што износи око 3 000 метара. Далековод је изведен средњенапонским кабловским снопом од 70 квадрата. Овом приликом је извршена и реконструкција нисконапонске мрже у Бајчетини, као и замена лоших дрвених новим бетонским стубовима на постојећем 10kV далеководу Гружа који сада напаја ТС 10/0,4kV бр. 2077 Бајчетина. У току је и изградња нове монтажно бетонске трафостанице 10/0,4kV. Грађевински део радова је завршен тако да се очекује још монтажа електро опреме. Након завршетка ових радова нова трафостаница би могла да буде пуштена у рад. Сви ови радови који се приводе крају обезбедиће житељима овог планинског места много мирнију зиму са стабилним и континуираним напајањем електричном енергијом. На свим поменутим пословима ангажоване су екипе из пословнице Кнић и из Крагујевца. В.П. ОГРАНАК ЕЛЕКТРОШУМАДИЈА КРАГУЈЕВАЦ ПОСЛОВНИЦА КНИЋ РЕКОНСТРУИСАНА МРЕЖА У БОРЧУ Како би се побољшале напонске прилике и обезбедила већа сигурност испоруке електричне енергије у насељу Борач, урађена је реконструкција нисконапонске мреже. Реконструкција је урађена у дужини од 1 700 метара самоносивим кабловским снопом. Овај део нисконапонске мреже напаја се из трафостанице 10/0,4kV Бр. 2031 Борач у засеоку Стевовићи. Овом приликом стари, дотрајали дрвени замењени су новим бетонским стубовима. Радове су изводиле екипе одржавања пословнице Кнић. В.П. =10

ОГРАНАК ЕЛЕКТРОШУМАДИЈА КРАГУЈЕВАЦ ПОСЛОВНИЦА ЛАПОВО ПРИПРЕМЕ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ ТЕКУ ПО ПЛАНУ Крај лета и почетак јесени у пословници Лапово су искористили за окончање запчетих послова, али и за почетак радова на неким новим пројектима. Тако је завршена реконструкција 10kV далековода за напајање трафостанице бр 1551 у Лапову и нисконапонске мреже у Улици Патријарха Димитрија. Рекон струкција је обављена средњенапонским и нисконапонским самоносивим кабловским снопом. Овом приликом је изамењено 13 дотрајалих дрвених стубова новим бетонским стубовима. Започели су и радови на реконструкцији трафостанице 35/10kV КГ08 Лапово која је изграђена педесетих година прошлог века. Планирано је да се изврши комплетна реконструкција при чему ће бити уграђена нова, најсавременија опрема. То ће значити да се добија нов, савремени објекат за напајање самог Лапова као и његове индустријске зоне. У овом тренутку се изводе припремни радови како би се обезбедило стабилно напајање потрошача током реконструкције КРАГУЈЕВАЦ објекта која ће трајати током наредна три месеца. У ту сврху постављена је мобилна трафостаница 35/10kV која је пренета из Електромораве Пожаревац. Ову трафостаницу су израдиле екипе Електромораве Пожаревац, а њено ватрено крштење је било приликом реконструкције трафо станице 35/10kV Велико Градиште 1 током 2011 и 2012. године. Њена практична примена показала је да је изванредно урађена и апсолутно пуздана у свим временским условима и разним степенима оптерећења. В.П. БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 11=

ПОЖАРЕВАЦ ЕЛЕКТРОМОРАВА ПОЖАРЕВАЦ ПОСЛОВНИЦА ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ ТУ ЈЕ ДУНАВ КАО МОРЕ Општина Велико Градиште налази се у у североисточном делу Србије, у подножју Карпата и уласка у Ђердапску клисуру. Општину чини 26 насеља а седиште општине је Велико Градиште које лежи на 1059. километру десне обале тока Дунава. У делу свог тока кроз Велико Градиште, Дунав достиже ширину и до 2 000 метара и са правом носи епитет Дунавског мора. На око три километара од центра града налази се Сребрно језеро. Некада рукавац Дунава, језеро је сада дугачко =12 14 километара, широко 100 300 метара, а дубоко 8 9 метара. Између Дунава и Сребрног језера налази се Острво, прелепа, велика речна ада. Општина Велико Градиште се на западу граничи са општином Мало Црниће, на северозападу са општинама Пожаревац и Костолац, на југоистоку са општином Кучево, а на истоку са општином Голубац. На северу је општина омеђена Дунавом који је у дужини од 20 километара дели од суседне Румуније. Велико Градиште је пристаниште за све бродове који Дунавом долазе из црноморских лука на путу за Беч и обрнуто Велико Градиште се налази на надморској висини од 81 метра, највиша узвишица је Липовачка са 362 метар, а најнижа тачка у општини је ушће Пека са 68 метара. Од села Рама преко Затоња, Великог Градишта и Пожежена до Голупца простире се Рамско Голубачка пешчара дужине од око 70 километара. Општина обилује бројним ловним теренима у којима преовладавају ниска перната дивљач. У свом развоју општина Велико Градиште је ослоњена на туризам и пољопривреду. У доба Римљана на месту данашњег Градишта налазило се важно римско утврђење Pincum. С обзиром на географски положај овде су се стално смењивали освајачи. Хуни су га освојили и спалили између 441 и 443 године наше ере, а у његовој обнови помиње се Јустинијан I. Градиште се први пут помиње у Раваничкој повељи из 1381.године којом кнез Лазар припаја 13 села у Пеку манастиру Раваници, а међу њима је и Градиште. Напредак овог краја прекида се падом Деспотовине под турску власт. ТС 35/10kV «Велико Градиште 2» екипа након ремонта Не зна се поуздано како је Велико Градиште добило име. Постоји легенда која говори о томе: у град на ТС 35/10kV «Велико Градиште 1» ТС 110/3510kV «Велико Градиште» ушћу Пека из једног од оближњих села свакодневно је долазила двоколица натоварена кожом и другом робом.

На питање да ли мора сваког дана да долази, стизао је одговор: Морам, велики град иште! Тако је од ових речи, наводно, настао назив Велико Градиште. Електроморава Пожаревац у Великом Градишту има пословницу чије конзумно подручје износи око 750 квадратних километара. Снабдева електричном енергијом 33 насеља, од чега су 26 насеља општине Велико Градиште, четири насеља општине Голубац и три насеља општине Пожаревац. Број становника на овом подручју је нешто преко 35 000 и око 10 000 повремено присутних грађана викендаша. Број купаца у категорији домаћинство је око 14 000, у категорији остале потрошње је 1 500 купаца и око 200 велепотрошача. Ови су подаци без Испоставе Голубац која послује у саставу пословнице Велико Градиште Напајање електричном енергијом врши се из станице 110/35kV Велико Градиште, шест трафостаница 35/10kV, 156 дистрибутивних и 46 индустријских трафостаница 10/0,4kV. Дужина 35kV водова је око 40 километара, а дужина 10kV водова је око 230 километара. Нисконапонска мрежа је дугачка око 327 километара. Једини хронични мањак је број запослених и број специјалних возила. У пословници је 20 стално запослени радник. Како шеф пословнице Жика Марковић каже и са овако мало људи постижу се, уз велико залагање свих запослених, одлични резултати у свим сегментима пословања. Када је ове године од ЕМС-а преузета трансформаторска станица 110/35kV Велико Градиште, ова Пословница је већ имала свог обученог уклопничара, Владимира Стојановића, касније је обављена обука још једног уклопничара за руковање и манипулације у оваквим објектима, Живорада Пајића, са колегама из Пословнице Кучево и они су врло успешно и у кратком року прошли обуку и положили тестове за овај посао. Половином септембра успешно је обављен редовни ремонт трафостаница 35/10, а екипе пословнице су ово искључење искористиле и за проверу трафостаница 10/0,4, као и неке радове на нисконапонској Шеф пословнице Жика Марковић, директор огранка Дејан Савић, технички директор Драшко Витић ТС 10/35kV «Велико Градиште 3» Багрему обишла је Сања Туцаковић, директор ПД Центра, са директором Огранка Пожаревац Дејаном Савићем приликом њиховог учешћа на састанку о формирању ЕПС Снабедавање, на Сребрном језеру у Великом Градишту. Такође је директор технничког система Драшко Вићић са ревизорима из ЕПС и ПД Центар више пута надзирао ток радова на изградњи ове трафостанице. У 2014.години планирани су радови на изградњи 35kV вода као и 10kV расплета. Тендери за ове радове и опрему биће расписани у првом кварталу 2014.године са реализацијом посла у другом и трећем кварталу. Након тога ова трафостаница ће бити пуштена у рад. ЕМС интензивно ради на пројектовању ДВ 110kV од Беле Цркве преко Дунава код Рама до ТС 110/35kV ВеликоГрадиште ради спајања и прикупљања електричне енергије из ветропаркова у Јужном Банату и општини Велико Градиште, које граде страни инвеститори. мрежи. Раднике на ремонту обишао је директор огранка Електроморава Пожаревац, Дејан Савић. Ових дана су настављени радови на изградњи трафостанице 35/10 Велико градиште 3, који би требали да буду завршени до краја године. Радове на ТС 35/10kV Велико Градиште 3 у Белом БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 13=

ПОЖАРЕВАЦ ЕЛЕКТРОМОРАВА ПОЖАРЕВАЦ НАСТАВЉЕНИ РАДОВИ НА СРЕБРНОМ ЈЕЗЕРУ За потребе напајања туристичког комплекса Silver lake и будућег водоизворишта Острово чија изградња се финансира из кредита Светске банке, Електроморава Пожаревац започела је изградњу нове трафостанице 35/10kV Велико Градиште 3 на Сребрном језеру. Ради се о монтажно бетонској трафостаници инсталисане снаге 2х8MVA. Планирано је да у тренутку пуштања у рад њена снага буде 2х4MVA, а биће уграђена најсавременија опрема са вакумским прекидачима и микропроцесорском заштитом. Пројекат за изградњу трафостанице 35/10kV Велико Градиште 3 урадио је сектор за енергетику и инвестиције за који је надлежан =14 директор Никодин Николовски. Изградња ове трафостанице започела је 2011. године када је извршена нивелација терена, а након тога је извршена изградња монтажно бетонског објекта са припадајућом уљном јамом и монтажно бетонским постољима за трансформаторе. Током 2012. године настављени су радови на изградњи тако што је урађено комплетно уземљење трафостанице и ограда са капијом. У 2013. години изграђен је противпожарни пут и одговарајућа кабловска канализација за 35kV и10kv водова. Током ове године расписан је, спроведен и завршен тендер за испоруку 35 и 10kV опреме са свим електромонтажним радовима, као и израду главног електромонтажног пројекта. Током септембра у посао је уведена фирма Телегруп из Београда која је на тендеру добила ове послове. Рок за изградњу је 90 дана, што значи ће до краја 2013. године ови радови бити завршени. У 2014. години су планирани радови на изградњи напојног 35kV вода као и 10kV расплета. Тендери за ове радове и опрему биће расписани у првом кварталу 2014. године са реализацијом посла у другом и трећем кварталу. Након тога ова трафостаница ће бити пуштена у рад. В.П.

ДОБАР РЕМОНТ МАЊИ РИЗИК Радови на ремонту електроенергетских објеката TС 35/10 kv и припадајућих водова 35 kv у огранку ЕД Електроморава Смедерево за 2013. годину спроводе се, према унапред утврђеном плану, у два дела: пролећни (мај-јун) и јесењи део (септембар-октобар). Тако је на основу овог плана, у пролећном делу обављен ремонт седам трансформаторских станица 35/10kV и припадајућих далековода 35kV, и то: 1. ТС 35/10 kv Смедерево I; 2. ТС 35/10 kv Смедерево II; 3. ТС 35/10 kv Смедерево III; 4. ТС 35/10 kv Смедерево VI; 5. ТС 35/10 kv Смедерево XII; 6. ТС 35/10 kv Смедерево XV; 7. ТС 35/10 kv Смедерево XVII. У току ремонта проверава се исправност електроенергетске опреме, испитује се исправност заштитних уређаја, по потреби се врши доливање и замена уља (код малоуљних прекидача), отклањају неправилности уочене током ревизије, као и недостаци констатовани термовизијским прегледима које је током фебруара 2013.год. превентивно спровела компанија Дунав осигурање а.д. из Београда. Након обављених ремонта, служба за техничку подршку система СДУ, ТК, РТК спроводи контролне прегледе претходно откривених топлих места камером FLIR Т335 која се од 2010. год. користи у огранку Електроморава Смедерево. Тренутно су у току ремонти ТС 35/10 kv у Смедереву и погонима Смедеревска Паланка и Велика Плана који су планирани за септембар. Овакав превентивни начин рада смањује ризик од могућности да дође до озбиљнијих кварова и дужих прекида у испоруци електричне енергије. Добро обављени ремонти гаранција су поузданог снабдевања електричном енергијом наших купаца у свим условима. Упоредо са реализацијом редовних ремоната радило се и на модернизацији система даљинског управљања. Уградњом и пуштањем у рад нових даљинских станица у ТС 35/10 kv Смедерево IV- Центар, Смедерево VI Липе и Велика Плана 3 омогућено је ефикасније праћење и управљање овим објектима, што значајно утиче на трајање безнапонских пауза и смањење трошкова радова приликом интервенција и манипулација. Поред радника одељења за одржавање трансформаторских станица и надземних водова у ремонтне активности укључене су и екипе службе за техничку подршку система СДУ, ТК, РТК Д. Томић БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 15= СМЕДЕРЕВО

МЛАДИ ТАЛЕНТИ =16 ИСТРАЖИВАЧКИ РАД СТУДЕНАТА ФАКУЛТЕТА ИНЖЕЊЕРИЈСКИХ НАУКА У КРАГУЈЕВЦУ ТЕСЛИН ТРАНСФОРМАТОР Студенти IV године Факултета инжењеријских наука у Крагујевцу: Стеван Борисављевић, Урош Голубовић, Предраг Павловић, Јанко Јаковљевић, Ђорђе Станојевић и Урош Пејчиновић, у оквиру предмета Истраживачки рад у машинству, за потребе експеримента направили су Теслин трансформатор. Теслин Трансформатор је електрични уређај у којем се електрична енергија из једног или више наизменичних кругова који напајају примарне намотаје трансформатора преноси у један или више наизменичних кругова напајаних из секундарних намотаја трансформатора с измењеним износима јачине струје и напона, а са непромењеном фреквенцијом. Примарни намотај уједно је саставни део осцилаторног круга који осим завојнице садржи кондензатор и искриште (спарк гап), а енергију од телесне масе, дебљине коже на месту контакта, влажности коже. Вредности електричног отпора нашег тела зависи и од фактора као што су изненађеност, страх, психофизичко стање и реакција на додир са струјом. Просечна вредност отпора људског тела је 1000Ω. Струја увек иде линијом мањег електричног отпора и знамо да вода добро проводи електричну струју. У нашем случају то је крвоток. При напону од 220V кроз људско тело би прошла струја од 0.22А. Познато је да већ при струји од 0,1 А долази до застајања срца и проблема са дисањем. Познато је да електрична струја високе фреквенције пролази оним водичем или делом водича где је електрични отпор мањи. Теслин трансформатор прикључујен је на пуњач за акумулатор под напоном од 12V који се укључује у извор струје од 220V. После укључивања трансформатора лица светли кад јој се доведе електрична енергија, како је могуће да сијалица светли у ваздуху и није спојена ни на какаво струјно коло? Из претходног испитивања види се да електрично поље утиче на електричну сијалицу да она засветли, као и да је Теслин трансформатор извор електромагнетних таласа. Може се с лакоћом закључити да је електромагнетни талас (односно његова електрична компонента) који емитује Теслин трансформатор узрок зашто сијалица засветли, и да је енергија до сијалице дошла посредством електромагнетног таласа. Тиме је показано да је могуће слати енергију на даљину помоћу електромагнетног таласа. Одмицањем сијалице од Теслиног трансформатор интензитет светла се смањује. Количина енергије која ће бити пренесена електромагнетним таласом зависи од удаљености сијалице од Теслиног трансформатора. Интересантно може примати од високонапонског један од студената је узео метални је да сијалица не мора бити исправна да трансформатора. Кондензатор се празни преко искришта кроз примарну завојницу, услед чега долази до стварања предмет и приближио га трансформатору ништа се није догодило тј. струја није протекла његовим телом. Исту би засветлела. Професор Милун Бабић похвалио је овај пројекат и указао на могућност високофреквентног магнетног поља ствар понавља само с том разликом да се овако израђени модел Теслиног које узрокује индукцију у секундарној завојници. Да би индукциони напон био велики, секундарна завојница има врло велики број завоја, а смештена је унутар примара како би пренос енергије био што бољи. Циљ је био испитивање његових особине и могућности, безбедност, електромагнетно поље и јачина струје. Студенти су пошли од претпоставки да струја коју производи Теслин трансформатор није смртоносна по људски зивот, да постоји електрицног поља око Теслиног трансформатора И да јачина струје у пријемнику опада сразмерно са даљином. Да ли је струја коју производи Теслин трансформатор смртоносна по људски живот? Прва хипотеза била је уједно и најопаснија за доказивање. Из литературе је познато да струја у додиру са људским телом затвара струјни круг из ралога што увек иде из позитивног смера - извора у негативан смер - земља на којој стојимо.тако на пример у додиру са утичницом за струју која није изолована, тело постаје проводник са могућим смртоносним исходима. Вредност отпора људског тела је велика, и зависи што узме електричну сијалицу другим делом шаке која при контакту металног предмета у другој руци са Теслином завојницом засветли. Закључак је да електрична струја ипак пролази кроз наше тело и да је она упалила сијалицу, што доводи до закључка да електрична струја пролази по површини наше коже јер је врло високе фреквенције. У описаном експерименту студенти су доказали постојање електромагнетних таласа у близини Теслиног трансформатора, и самим тим да је исти извор тих таласа. Најважније својство електромагнетног таласа је способност да преноси енергију путујући кроз ваздух или кроз празан простор. Ако знамо да у струјном кругу сија трансформатора усвоји као обавезан у настави физике у основним школама што би било интересантно за ученике и приближило им градиво везано за ову област. В. Борисављевић

ОСНОВЦИ ИЗ СРБИЈЕ ПОСТАЛИ ЕВРОПСКИ ШАМПИОНИ У ПОЗНАВАЊУ САОБРАЋАЈА Репрезентација АМСС освојила је прво место на 28. ФИА Европском такмичењу у познавању саобраћаја, које је одржано од 20. до 23. септембра у Бару, Црној Гори, у организацији Светске аутомобилске федерације (ФИА) и клуба домаћина Ауто-мото савеза Црне Горе (АМСЦГ). Репрезентација АМСС, састављена је од четворо најбољих основаца Србије који су победили на свим нивоима, од школског до државног такмичења Шта знаш о саобраћају, које АМСС организује традиционално већ 44 године: Анђела Тошић, Браничевски округ, ОШ Доситеј Обрадовић, Пожаревац, Јелена Божовић, Екипа Београд 1, ОШ Драгојло Дудић, Београд, Данило Петковић, Шумадијски Одлучивале нијансе: шампиони из Србије АМСС освојених 627 поена, другопласирана екипа из Русије - РАС 624 поен и бронза за Летонију ЛАМБ за освојених 618 поена. округ, ОШ Драгиша Михаиловић, Крагујевац, Немања Шљивић, Западнобачки округ, ОШ Петефи бригада, Кула. Предвођена стручним тимом нашег националног аутомобилског клуба и својим наставницима: Бојаном Видојевићем из Пожаревца, Дејаном Миладиновићем из Београда и Лидијом Бачић из Куле, представљајући Републику Србију, у веома јакој конкуренцији ФИА клубова из 22 европске земље, наша деца окитила су се златним медаљама, освојивши недостижних 627 поена, остављајући иза себе другопласиране ученике из Русије, трећепласиране из Летоније, као и основце из Немачке, Француске, Норвешке, Швајцарске... Одлучивало је знање и умеће приказано на теоријском и практичном делу такмичења, који обухватају решавање одређених саобраћајних ситуација у предвиђеном времену, Континуирани рад АМСС са најмлађим учесницима у саобраћају, крунисан шампионском титулом у најпрестижнијој европској конкуренцији. односно брзо одлучивање за један од понуђених теоријских одговора, као и практични испит спретности на коме деца вешто савладавају најразноврсније препреке возећи своје бицикле. Поред златних медаља са овог традиционалног европског такмичења, екипа АМСС се враћа у Србију и са освојеним другим местом у цртању на тему саобраћаја. Као награду за идеју и креативност, Анђела Тошић из Пожаревца, освојила је вредан фотоапарат. Као јединствен пројекат из области безбедности деце у саобраћају Шта знаш о саобраћају је уврштен у Календар такмичења Министарства просвете и науке Републике Србије 2006. године, али субвенције су нажалост изостале. Упркос тешкој економској ситуацији АМСС је сопственим ресурсима наставио рад, у континуитету, дуг 44. године, а едукација најмлађих сваке године одвијала се у све више основних школа Србије. Ове године је преко 200 хиљада основаца учествовало у такмичењу, а предан рад на превенцији и безбедности у саобраћају резултирао је традиционално добрим пласманима, титулом првака Европе (2007), прошлогодишњим сребром, као и овогодишњом шампионском титулом. АМСС је малим шампионима припремио новчане награде у износу од 150.000,00 динара како би им омогућио боље услове за даље усавршавање и образовање, а наставницима поклоне и захвалнице за предан и пожртвован педагошки рад. Ауто-мото савез Србије ће наставити свој рад на едукацији и унапређењу безбедности најугроженије групе учесника у саобраћају, са надом да ће догодине добити и адекватну финансијску подршку релевантних државних институција, како би се овим програмом обухватили сви основци у Србији, њих око 550 хиљада. Наредно, 29. ФИА Европско такмичење одржаће се 2014. године у Ослу (Норвешка). БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 17=

СА ПУТОВАЊА =18 ПРАВО БЛАГО ГАМЗИГРАДСКЕ БАЊЕ Гамзиградска Бања се налази у источној Србији, 220км југоисточно од Београда, а 11км западно од Зајечара. Лежи на 160м надморске висине у меандарској долини доњег тока Црног Тимока, на самим његовим обалама, недалеко од магистралног пута Зајечар Параћин, којим се остварује добра саобраћајна веза у свим правцима. Гамзиградска Бања је под утицајем континенталне климе, а микро-клима је сложена, са одликама континенталног и подпланинског поднебља. Окружена је шумовитим брежуљцима и представља врло угодан и тих кутак за лечење, одмор, рекреацију, спорт и риболов, са увек свежим и чистим ваздухом, недирнуте природе, пун зеленила и цвећа, уређеним парком, удаљен од урбане средине. У самој Гамзиградској Бањи се налази једна од најстаријих хидроцентрала у Србији. На 3 км од Гамзиградске Бање налазе се остаци царског дворца Фелиx Ромулиана, који је саграђен по замисли цара Гаја Галерија Валерија Максимилијама, Диоклецијановог сувладара. За госте Гамзиградске Бање постоји могућност организовања излета до Злотских пећина, Рајачких пивница, планине Ртањ, манастира Сувобор и Грлишког манастира. Први писани траг везан за Гамзиградску бању потиче из 1835. године. Тада је барон Сигмунд Август Хердер, путовао кроз Србију, са циљем да извиди и испита српске рудокопе и мајдане. Глас о лековитости бање брзо се ширио. Прва купања у терапеутске сврхе почела су 1890. године, и то у импровизованим базенима. Почетком 20. века Гамзиградску бању посећују имућни људи који подижу шаторе и бораве и до 20 дана, остало је записано у званичним бањским извештајима. Из извештаја 1922. године знамо да је око бање постојало неколико колиба и импровизованих купатила, а тек 1925. године сељаци из околних села почињу да зидају базене на изворима. Експлоатација минерлане воде почиње 1927. године, а 1929. године у Гамзиградску бању долази првилекар Др. Миливој Милић, који подиже своју резиденцију, која је уједно била и објекат у коме се налазила управа бање. Изградњом овог објекта почиње популаризација бање, па ће убрзо у бањи бити изграђени објекти, од којих се издвајају кафана Липов лад и Вражогрначки станови. До 1935. године, била су озидана 4 базена, подигнуто 11 зграда и изграђен ресторан са бараком. У центру бање на месту данашње чесме формирана је пијаца. Данас у Гамзиградској бањи постоји специјализован завод за рехабилитацију, где се врло често врше припреме спортиста пред важна такмичења. Природа је подарила више извора термиминералних вода, које се убрајају у земноалкалне - хипертерме, односно акротерме. Гамзиградска Бања ради више од осам деценија, а интензивније искоришћавање њених термално-минералних вода датира од пре 40 година. Од више термалноминералних извора користи се само пет, који дају у минуту око 280 литара лековите воде. Извори су каптирани у кориту Тимока, ограђени бетоном и њихова вода је спроведена до базена и када.. Године 1978. изграђена је и отпочела са радом модерана Специјална болница за рехабилитацију Гамзиград и то на самој обали Црног Тимока, на природним изворима термоминералне воде чија је температура 42º Ц са дубине од 303 м. Специјална болница је специјализована за рехабилитацију обољења периферних крвних судова (органски поремећаји артеријсјих крвних судова, функционални поремећаји артеријских крвних судова, обољења периферних венских крвних судова, обољења лимфног система) и вибрациону болест. Такође врши општу рехабилитацију (болести везивног ткива, зглобни облици реуматизма, ванзглкобни обллици реуматизма, ортопедске болести и посттрауматска стања, аномалије дечјег узраста, неуролошка обољења, гинеколошка обољења). У Специјалној болници постоје два затворена базена са термоминералном водом (велики за одрасле и мали за децу) који су окружени зидним мозајцима и импресионирају својим уметничким изразом и својом величином (рад академика проф. Србиновића). Термоминерална вода се користи и у минералним и галванским кадама, локалним купкама (четворећелијске купке, Хауфеове купке, наизменичне купке), затим за подводну масажу и за гинеколошко орошавање. Специјална болница примењује и електротерапију најсавременијим апаратима (галванске, дијадинамичне, интерфентне, експоненцијалне и високофреквентне струје, микроталасна и краткоталасна диатермија, ултразвук и др.). Обољења крвних судова примењују се на принципу промене притиска Васцулатор и Вацусац. Фототерапија се обавља ултравиолетним и инрфраруж лампама. Кинези терапија и радна терапија спроводе се у модерно и разноврсно опремлоје

ним салама. Термо-терапија је заступљена парафино терапијом. Терапија хипербаричном оксигенацијом обалвља се у једномесној хипербаричној комори. Посебно је заступљена дијагностика и испитивање функције периферног кртвотока, срца, плућа и периферних нерава и мишића. Међутим, када стигнете у Гамзиградску бањо сачека вас сасвим друга слика.од оне коју можете видети на разним интернет сајтовима. Уместо беспрекорног, какав је на слици,. тениски терен је прекривен сувом травом, Стара бања је потпуно запуштена. И уместо да гости могу да погледају како се овде некада лечило, од непријатних мириса који се сада шире готово да је немогуће прићи. Слободно се може рећи да је оно што би сигурно била атракција претворено у јавни тоилет. Црни Тимок је сада прекривен жабокречином, а хорови жаба током ноћи увесељавају госте ( додуше, они су једини који током ноћи увесељавају госте јер после 20 сати свака активност у овој бањ престаје). Ако кренете у шетwу обалом сачекаће вас поломqене И оштећене клупе, сусрети са многобројним воденим змијама, а ако сте одлучили да се овуда прошетате током вечери требаће вам лампа јер као И у већем делу Бање осветљења нема. Собе у Специјализованој болници нису лоше, бар на трећем спрату који је дограђен. Простране су, чисте, са потпуно новим намештајем И потпуно новом постељином која десет дана није промењена, као ни један пешкирић који се затекао у соби. Наравно, нема телевизора, фрижидера ни климе. Базен је леп И велики, чисти се једном недељно. Оно што је лоше је тераса поред базена која се изгледа годинама не чисти. Препуна је прашине, поломqеног стакла, а како се ту особље скупља ду пуши препуно је опушака. Храна која се послужује гостима је испод границе људског достојанства. Током десетодневног боравка у августу када, парадајза заиста има у изобиљу, салата је послужена тек након интервенције код директора И то само неколико пута. Доручак се обично састојао од јетрене паштете чудног квалитета, понекада су се добијала два кувана јајета, неизоставан је био И пекмез без маслаца, а једном су се појавиле И две куване виршле. Наравно, ово се није добијало од једном. Увек се послуживао једино чај И то у пластичним чашама за једнократну употребу, али овде се те чаше користе за више употреба И више људи.. За ручак је послуживано једно јело, понекад је могло да се бира између два. Обично је то био пасуљ (десет зрна која пливају по запршци) И комадићем најнеквалитетније кобасице. Понекад је послуживано И нешто што личи на ђувеч са малим комадићем пилетине, макароне са великом количином соса од брашна, купус са пилетином. Десерта никада није било осим понекад једна јабука, али тада није било салате. За вечеру се увек послуживало по једно јело пире са комадићем пилетине од ручка, пиринач, макароне са кобасицом. Оно што ову Бању чини правим драгуљем су лекари и медецинско особље. Они заиста дају све од себе И максимално се посвећују пацијентима. О томе вероватно најбоље говори огроман број оних који долазе на штакама, а након терапије одлазе кући на својим ногама. Ови људи изузетно воле свој захтеван И тежак посао. Њихови пацијенти су тешки болесници који су потпуно непокретни или делимично покретни а који захваљујући услугама које им они пружају могу нормалније И лакше да живе. Лекари И физиотерапеути ове установе су И једини разлог што су сви смештајни капацитети, поред екстремно лоших услова, непрекидно попуњени. Њихов беспрекоран рад и потпуна посвећеност пацијентима за многе су једина нада И једини спас. Они су право благо Гамзиградске бање. Ј.Николић БРОЈ 57 СЕПТЕМБАР 2013 19=

=20