Заступљеност семена корова у усеву индустријске паприке

Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Акош Кесег, дипл. инж. Заступљеност семена корова у усеву индустријске паприке Мастер рад Нови Сад, 2016.

Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Кандидат Акош Кесег Ментор Доц. Др Бојан Константиновић Заступљеност семена корова у усеву индустријске паприке Мастер рад Нови Сад, 2016.

Комисија за одбрану и оцену мастер рада Др Бојан Константиновић, доцент Ужа научна област Хербологија Пољопривредни факултет, Нови Сад Ментор Др Жарко Илин, редовни професор Ужа научна област Повртарство Пољопривредни факултет, Нови Сад Председник Др Дејана Џигурски, ванредни професор Ужа научна област Ботаникa Пољопривредни факултет, Нови Сад Члан комисије

ЗАХВАЛНИЦА Захваљујем се свом ментору Проф. др Бојану Константиновићу на саветима и помоћи коју ми је пружио током израде овог рада. Такође се захваљујем и Мастер инж. пољ. Милану Благојевићу и Мастер инж. пољ. Наташи Самарџић, као и лаборанткињи Јасмини Драгојевић на несебичној помоћи и сугестијама које су ми пружили током израде мастер рада. Акош Кесег

САДРЖАЈ РЕЗИМЕ... 1 ABSTRACT... 3 1. УВОД... 5 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ... 9 2.1. Значај корова... 9 2.2. Коровска заједница индустријске паприке... 13 2.3. Банка семена корова... 26 2.3.1. Појам и значај банке семена корова... 26 2.3.2. Типови банке семена... 28 2.3.4. Динамика банке семена... 29 3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА... 32 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА... 33 5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА... 37 6. ЗАКЉУЧАК... 55 7. ЛИТЕРАТУРА... 57

РЕЗИМЕ Корови представљају један од најзначајнијих лимитирајућих фактора, препрека за постизање високих и стабилних приноса доброг квалитета у усеву индустријске (зачинске) паприке. Услови гајења, слаба конкуретска моћ паприке и сужен спектар хербицида који могу да се примењују, условљавају заступљеност разнолике коровске заједнице у овом усеву. Познавање композиције банке семена омогућује боље сагледавање састава и грађе коровске популације, што може бити кључни фактор са аспекта интегралне контроле корова у овом усеву. Истраживање које је спроведено 2015. године на локалитетима Мајдан, Нови Кнежевац, Ђала, општина Нови Кнежевац и Санад, општина Чока, имало је циљ да се утвди корелација присутне банке семена са ротацијом усева, као и примењеним хербицидима у претходним годинама на датим парцелама и у циљу утврђивања квантитативних и квалитативних својстава коровских семена у ораничном слоју земље (0-30 cm), на испитиваним локалитетима, у усевима индустријске паприке. Број семена коровских врста је израчунат методом Conn (1987) и Sharrt (1998). Семена су детерминисана помоћу детерминатора према Skender (1998), Kronaveter и Boţa (1994) и Schermann (1966), затим су подаци статистички обрађени. На локалитету Мајдан утврђен је најшири спектар корова и највећа количина семена у ораничном слоју (212.113/m 2 ) и утврђена је доминација коровске врсте Chenopodium album L. Други по заступљености семена корова је локалитет Ђала (148.346/m 2 ) са доминацијом семена коровске врсте Chenopodium hybridum L. На локалитету Санад установљен је знатно мањи број семена у односу на претходна два локалитета (71.063/m 2 ) и такође је утврђена доминација врсте Chenopodium album L. 1

Најмањи број семена је утврђен на локалитету Нови Кнежевац (62.169/m 2 ) са доминацијом коровске врсте Amaranthus retroflexus L. Кључне речи: корови, банка семена, индустријска (зачинска) паприка. 2

ABSTRACT Weeds are one of the most important limiting factors, оne of the main obstacles in achieving high and stable yield and good quality of industrial (spice) pepper. Production circumstances, poor competitiveness of pepper plants and strait spectrum of herbicides which are applicable causes presence of diverse weed population in this crop. Knowledge of the composition of weed seed banks provides a better understanding for structure of the weed population, which could be the key factor in the term of their control in integrated weed management. Research was conducted in 2015th at the sites: Majdan, Novi Knezevac, Djala, municipality Novi Knezevac and Sanad, municipality Coka, had a task to determine the corelation present seed banks with crop rotation and herbicides in recent years in this parcels, as well as to determine the quantitative and qualitative features of weed seeds in the upper field layers (0-30 cm) at the tested sites in industrial pepper crops. Number of weed species was calculated using Conn (1987) and Sharrt (1998). Seeds were determined by Skender (1998), Kronaveter & Boţa (1994) and Schermann (1966), and data were statistically analyzed. At the site Majdan, the widest spectrum of weed species was determined the and the largest number of weed seeds at the upper field layers (212.113/m 2 ) including domination of seed of Chenopodium album L. The second site by number of weed seeds was site Djala (148.346/m 2 ) with domination of seed of Chenopodium hybridum L. At the site Sanad was found considerably smaller number of weed seeds in regards to previous two sites (71.063/m 2 ) and also determined domination of seed of Chenopodium album L. The smallest number of 3

weed seeds was determined at the site Novi Knezevac (62.169/m 2 ) including domination of seed of Amaranthus retroflexus L. Key worlds: weeds, seed bank, industrial (spice) pepper. 4

1. УВОД Паприка (Capsicum annuum L.) је један од најзначајнијих повртарских усева, који у нашој земљи има велики привредни значај, а представља веома цењену и корисну повратарску врсту у прерађивачкој индустрији, у индустрији зачина, као и у свежем стању у исхрани човека. Мишљења о пореклу паприке су подељена, међутим већина аутора сматра да је пореклом из Јужне и Средње Америке и представља веома стару повртарску културу која је гајена у старој цивилизацији Инка. Открићем Америке паприка је пренета у Европу одакле се раширила по целом свету. Име паприка потиче од грчке речи "пепери" и латинске речи "пипер" што значи црни бибер. Данас се у свету гаји на око 1.600.000 хектара са просечним приносом од 14 t/ha. У Србији се гаји на површини од око 21.000 ha са просечним приносом од 8,3 t/ha (Гвозденовић, 2010). Паприка припада фамилији Solanaceae (фамилија помоћница) роду Capsicum. Овом роду припада велики број врста и подврста, а најширу распрострањеност и највећи привредни значај има Capsicum annuum L. (Ђуровка, 2008). Паприка има веома велики привредни значај, гаји се на великим површинама, а у прерађивачкој индустрији представља веома важну сировину. Поред тога, капсантин изолован из паприке успешно се користи као природни бојадисер у прехрамбеној индустрији и козметици, а алкалоид који даје љутину паприци (капсаицин) у производњи лекова за побољшање апетита и антиреуматских масти. Узгаја се и прерађује широм света у великим количинама. У привреди многих земаља заузима 5

значајно место. Паприка припада групи интензивних усева, изискује велико ангажовање радне снаге па је зато и радно интензивни усев. Гајењем паприке остварује се висок доходак по јединици површине па је због тога и високо акумулативни усев (Марковић и Врачар, 1998). Паприка се код нас гаји као једногодишњи усев, јер то диктирају климатски услови. Успева у свим реонима наше земље где су средње дневне температуре за време вегетације изнад 15 C. Код нас се гаје разни типови паприке за потрошњу у свежем стању, за прераду у разне производе и за производњу зачина (Гвозденовић, 2010). Индустријска паприка (слика 1.) је једна од најзначајнијих зачинских биљака код нас, јер њени физиолошки зрели, осушени плодови служе за производњу млевеног зачина млевене паприке, која по истраживањима Савић и сар. (2008) представља најзаступљенији извозни производ у извозу зачина код нас. Слика 1. Индустријска (зачинска) паприка (http://enfo.agt.bme.hu) Већина врста индустријске, односно зачинске паприке које се гаје код нас припадају групи дугих паприкa var. Longum. 6

Друге врсте, попут C. chinense, C. frutescens, C. pubescens и C. baccatum var. pendulum се прозводе у Јужној и Средњој Америци и Азији (Márkus i Kapitány, 2001). Зачинска паприка је изузетно цењена у кулинарству, јер јелима даје посебан укус, арому и мирис. Основни састојци су бојене материје пигменти који спадају у групу каротеноида и то најчешће капсантин и капсорубин, али и каротен, зеаксантин и лутеин. Код љутих сорти присутан је алкалоид капсаицин који има и лековита својства (Ђуровка, 2008). Црвена паприка је препозната као одличан извор антиоксиданата, богата аскорбинском киселином и другим супстанцама попут каротеноида провитамина А и витамина C (Vega-Gálvez et al., 2009). Највећи произвођачи зачинске паприке у свету су Шпанија, Мађарска, САД, земље Јужне Америке, Кина и Италија (Јуришић и сар., 2012). Код нас се индустријска паприка гаји на 3500-5000 ha годишње углавном у Војводини, где је концентрисано око 80-90% целокупне српске производње, а и у околини Лесковца и у Левчу. За успешну производњу зачинске паприке неопходно је обезбедити плодно земљиште са добром структуром, плодоредом и високо квалитетном обрадом и површинском припремом. Зачинска паприка се може произвести из расада и из директне сетве (Марковић, 2005). У Војводини, где је ова производња и најмасовнија, директном сетвом се производи преко 90% зачинске паприке (Ђуровка, 2008). При производњи директном сетвом из семена сетву треба обавити крајем марта и почетком априла са око 3-6 kg/ha квалитетног семена на дубину од 3 cm са размаком редова 50-70 cm и у реду око 5 cm. Нега усева паприке се састоји од међуредне култивације, наводњавања, прихране, заштите од болести, инсеката и корова. Берба се може обавити ручно или машински када су плодови потпуно црвени и зрели (Марковић, 2005). Релативно ниски приноси паприке код нас, резултат су различитих околности, пре свега недовољног познавања врсте, неких биолошких и агроеколошких захтева, али и неодговарајуће примене агротехнике (Маркоић, 2001). Корови представљају један од најзначајниих ограничавајућих фактора у пољопривредној производњи. У конкуренцији за животни простор и хранљиве материје 7

они утичу на смањење приноса гајених култура, а присуство семена корова умањује тржишну вредност пољопривредних производа (Константиновић и сар., 2012). Познавање композиције банке семена омогућује боље сагледавање утицаја примењеног плодореда, обраде земљишта и примењених хербицида на корове, а самим тим може представљати значајну ставку у сузбијању закоровљености гајених култура. Проучавања код модела динамичке популације су показала да је ширење семена корова критички параметар у развоју коровских популација и да би могао бити кључ њихове контроле. Практични значај познавања квантитативног и квалитативног састава банке семена је у могућности прогнозе појаве корова, као и у планирању и систематској примени хербицида (Baldoni et al., 2000). 8

2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 2.1. ЗНАЧАЈ КОРОВА Корови представљају посебну еколошку групу биљака која се јавља у агроекосистемима и као такви, датирају од кад је присутна земљорадња. Као константни елементи аграрних екосистема, још давно су привукли пажњу агроботаничара. Они, као стални пратиоци пољопривредне производње с једне стране доприносе флористичкој разноликости агроекосистема, а с друге стране изазивају различите негативне ефекте који се одражавају на принос и квалитет пољопривредних производа. Термин коров није научни израз, већ уобичајени назив под које се подразумева широк спектар биљака (Wells, 1978). Коровом се скраћено називају биљке штеточине, упркос томе што по етимологији коров не мора увек бити штетан, уствари ако је једна врста присутна ограничено у усеву и не проузрокује штету не сматра се штетном. Ипак су са њу уобичајени називи: коров, биљка штеточина или трава (Константиновић, 2011). Најприхваћенија дефиниција корова је да је то биљка која се развија на месту где није пожељна како стоји у статуту Weed Science of America (1966). Допуна ове дефиниције са која се коси са стварним потребама човека уследила је нешто касније (1975) у Europen Weed Research Society. По Holzneru (1978) i Fryeru (1979) корови су биљке адаптиране на амбијент са културама за људску исхрану које се косе својом активношћу са жељама и здрављем човека. Свака биљка може постати коров у зависности како човек посматра његов значај (Wells, 1978). 9

Неке врсте корова су отровне, па могу нанети озбиљне штете људима и домаћим животињама. Са друге стране, неки корови су лековити (Шарић, 1991). Према Кингу (1966) (цит. Константиновић, 2011) коров је биљка чија корист још није откривена, што значи да се међу њима могу наћи нови извори протеина, што је потврђено многобројним експериментима, а подразумева и употребу коровских биљака и у људској исхрани (Harlan аnd De Wet, 1965). Са пољопривредног гледишта, коровима се сматрају све биљке (чак и културне) које против човекове воље расту са гајеним биљкама, наносећи им штету смањењем приноса и квалитета производа (Којић и сар., 1996). На пољопривредно производним површинама, тј. у агросфери, коровом се сматра свака биљка која није циљ узгоја (Константиновић, 2011). Општа дефиниција корова по Bakeru (1974), је да је коров биљка коју карактеришу даље наведене особине: - способност клијања у веома различитим условима, - испрекидано, самоконтролишуће клијање, - брз раст до стадијума цветања, - висока отпорност на конкурентност, - могућност продукције велике количине дуготрајног семена, - продукција семена и у неповољним условима, - расејавање семена на различитим растојањима, - аутокомпатибилност, - лако укрштено опрашивање. Корови представљају један од најзначајниих ограничавајућих фактора у пољопривредној производњи. У конкуренцији за животни простор и хранљиве материје 10

они утичу на смањење приноса гајених култура, а присуство семена корова умањује тржишну вредност пољопривредних производа (Константиновић и сар., 2012). Иако по реченим дефиницијама коров може бити свака биљна врста, светској пољопривреди економске штете наноси само око 250 различитих врста (Holm et al. 1977). Вишеструко негативан значај корова у гајењу биљака огледа се у: 1. смањењу приноса гајених биљака и поскупљењу пољопривредних производа услед трошкова око њиховог сузбијања, 2. заузимању надземног и подземног простора, засењивању и гушењу гајених биљака, 3. трошењу велике количине воде и минералних материја из земљишта, снижавању температуре и исушивању земљишта 4. отежавању, а у неким случајевима и онемогућавању обраде земљишта и извођења агротехничких мера, што доводи до закоровљавања земљишта, чиме му се смањује вредност и ограничава избор гајених биљака на њему, 5. снижавању квалитета пољопривредних производа, и биљних и животињских, а у неким случајевима представљају опасност за здравље људи и домаћих животиња, 6. представљају могућа жаришта распрострањења и прелазне домаћине штеточина и проузроковача биљних болести (Константиновић, 1999). Основни разлог опстанка корова у неповољним условима је њихова велика репродуктивна моћ, односно продукција велике количине семена, њихово континуирано клијање, као и генетска пластичност (Константиновић и сар., 2009). 11

Табела 1. Губици приноса појединих гајених култура на светском нивоу (у % од потенцијалних приноса) (Константиновић, 2011) Губици изражени у % Усев Штеточине Проузроковачи болести Корови Укупни губици Пшеница 6,0 9,1 9,8 23,8 Кукуруз 12,4 9,4 13,0 34,8 Пиринач 26,7 8,9 10,8 46,4 Кромпир 6,5 21,8 4,0 32,3 Шећерна репа 8,3 10,4 5,8 24,5 Поврће 8,7 10,1 8,9 27,7 Воће 7,8 12,6 3,0 23,4 Винова лоза 3,2 23,4 10,1 36,7 Штете које корови наносе биљној производњи веома су велике и разноврсне, али не постоје прецизни подаци колико те штете износе. Уопштено се сматра да корови просечно највише смањују принос и узрокују највеће губитке хране. У развијеним земљама губици се крећу до 50%, у средње развијеним до 10%, док у неразвијеним земљама губици износе и 25% (Константиновић, 2011). Према неким анализама штете од корова веће су од штета које наносе проузроковачи биљних болести и штеточине заједно. Према проценама Међународне организације Уједињених нација за пољопривреду и исхрану (FAO) штете од корова износе 10% од вредности светске пољопривредне производње. То износи близу 300 милиона тона хране (Којић и сар., 1996). За успешну заштиту усева од корова, неопходне су различите методе њиховог сузбијања. Предуслов за успех је свакако познавање еколошких и биолошких особина 12

корова, које су се испољиле током времена под снажним утицајем антропогеног фактора (Константиновић и сар., 2009). 2.2. КОРОВСКА ЗАЈЕДНИЦА ИНДУСТРИЈСКЕ ПАПРИКЕ Корови у усеву паприке могу да нанесу значајну штету и смањење приноса ако се не сузбијају ефикасно и правовремено (Гвозденовић, 2010). Младе биљке паприке се прилично споро расту, слабо конкуришу коровима, па зато корови могу знатно смањити принос паприке компетицијом за светлост, воду и хранива (Smith et al., 2009). Несметани раст корова у паприци омогућују већи међуредни простор и наводњавање у овом усеву, због чега се корови морају правовремено сузбити, чиме хербициди добијају на значају ради побољшања обима и бољих резултата овог усева. Код паприке постоје већа ограничења због врло суженог извора селективних хербицида који стоје на располагању (Константиновић, 1999). Што се тиче сузбијања корова у паприци на отвореном простору, веома су важне превентивне мере, првенствено спречавање појаве корова, што се може постићи правилним плодоредом, адекватном обрадом, спречавањем сазревања и ширења семена (уништавање корова пре цветања). Код паприке најкритичнији период са аспекта сузбијања корова је у раном периоду раста и развића, односно одмах након ницања. Сузбијање корова у овом усеву се може извести уништавањем корова механичким путем, мерама обраде и хемијским путем, тј. коришћењем хербицида. У пракси се подједнако користе механичке и хемијске мере сузбијање корова. Ови начини се могу комбиновати узимајући у обзир техничких и економских аспеката (Марковић и Врачар, 1998). С обзиром да се паприка гаји уз примену интензивних агротехничких мера и велико учешће људског рада, примена хемијских мера у сузбијању корова има пуну економску оправданост. Уз примену агротехничких мера и плодореда, применом хербицида може се остварити једноставнија и рентабилнија производња (Гвозденовић, 2010). При гајењу паприке на отвореном простору, одржавање поља чистим од корова 13

захтева пуно ручног рада. Правилном комбинацијом хемијске заштите са агротехничким мерама, број потребних механичких сузбијања (ручно окопавање, међуредно култивирање) се смањује, а у оптималним условима може чак и изостати (Kádár, 2014). Коровска флора паприке је типична окопавинска. Релативно слаб и плитак коренов систем, велики слободни међуредни простор и мала конкурентска способност паприке омогућује брзо ширење корова. Од једногодишњих корова усеву паприке јављају се углавном ранопролећни, разнопролећни корови, а у мањој мери и зимско-пролећне и пролећне ефемере. Од вишегодишњих корова најзаступљенији су у паприци Cirsium arvense (L.) Scop. и Sorghum halepense (L.) Pers. Од паразитских корова јавља се Cuscuta campestris Yunck., која може да причини знатне штете. Најзначајнији монокотиледони корови паприке су: Poa annua L., Echinochloa crus-galli (L.) Beauv., Setaria sp. (L.) Beauv. и Sorghum halepense (L.) Pers. из семена, а најзначајнији дикотиледони корови у паприци су: Ajuga chamaepitys (L.) Schreb., Amaranthus sp. L., Ambrosia artemisifolia L., Anagallis arvensis L., Bifora radians M.B., Capsella bursa-pastoris (L.) Medic., Centaurea cyanus L., Chenopodium sp. L., Cirsium arvense (L.) Scop., Convolvulus arvensis L., Datura stramonium L., Digitaria sanguinalis (L.) Scop., Diplotaxis muralis (L.) D.C., Erigeron canadensis L., Fumaria officinalis L., Galinsoga parviflora Cav., Galium aparine L., Hibiscus trionum L., Lamium sp. L., Matricaria chamomilla L., Papaver rhoeas L., Polygonum aviculare L., Polygonum sp. L., Portulaca oleracea L., Raphanus raphanistrum L., Senecio vulgaris L., Sinapis arvensis L., Solanum nigrum L., Sonchus sp. L., Stachys annua L., Stellaria media (L.) Vill., Thlaspi arvense L., Veronica sp L. (Марковић, 1994; Марковић и Врачар 1998; Гвозденовић 2010). Ajuga chamaepitys (L.) Schreb. Ивица жута Једногодишња зељаста биљка, терофит, густо покривена длакама. Стабло од основе разгранато, полегло по земљишту или устајуће, 5-25 cm дужине. Листови троделно прстасто дељени на линеарне режњеве ширине 1-1,5 mm. Цветови 14

појединачни или по два у пазуху приперака, хермафродитни и зигоморфни. Плод мерикарпиум, распада се на четири орашице дужине 1-1,44 mm, са мрежасто набораном површином. Размножава се семеном, распростире анемохорно и зоохорно. Клија и ниче током јесени и пролећа на температури изнад 25 C, цвета и плодоноси од јуна до октобра. Ксерофит, хелиофилна и термофилна врста сувих и топлих станишта. Закоровљује стрна жита, окопавине, воћњаке и винограде. Среће се на травњацима, парлозима и рудералним стаништима (Шинжар и Јањић, 1995). Слика 2. Ajuga chamaepitys (L.) Schreb. (www.tankonyvtar.hu) Amaranthus retroflexus L. - Штир обични Штир је широколисна, коровска врста која припада фамилији Amaranthaceae. Једногодишња биљка, висока 30-130 cm. Стабљика ове биљке је усправна, маљава и при врху повијена. Брзо одрвени. Листови су јајолики, маљави на нерватури наличја и имају дуге петељке. Обод лиске је мало наборан (Шарић, 1991). Цветови ситни, једнополни, скупљени у густе класасте цвасти на врху изданка. Вршни клас дужи од бочних. Плод елиптично спљоштена чаура, храпаве површине. Семе округласто, мало спљоштено, сјајно црне боје. Цвета и плодоноси од јула до септембра. Размножава се семеном, распостире антропохорно и анемохорно. Једна биљка образује 5.000-32.000 семена, максимално до 500.000. Каснопролећна врста. 15

Клија и ниче током априла и маја, при температури 3-5 C. Семе одржава клијавост у земљишту до четири године. Мезофилна, нитрофилна, хелиофилна и термофилна врста. При неповољним условима образује неотеничне облике (Јањић и Којић, 2000). У току вегетације могу се јавити две генерације штира. Космополит умерених и топлих подручја. Преносник је неких врста нематода, инсеката и болести (Шарић, 1991). Слика 3. Amaranthus retroflexus L. (www.bioras.petnica.rs) Chenopodium album L. - Пепељуга обична Пепељуга је широколисни коров из фамилије Chenopodiaceae. Једногодишња биљка, висине 20-180 cm. Стабло је усправно и грана се од основе. На младом стаблу и на листовима са наличја, налази се бели прах (пепељуга). Листови су дугуљасто јајолики, са назубљеним рубом и дугом петељком. Цветови су ситни, зеленкасти, скупљени у метличасте цвасти. Цвета од јула до септембра, и биљке високе свега 10 cm могу плодоносити, једна биљка може да произведе годишње огроман број семенки до 800.000 (просечно 3-20.000) (Шарић, 1991). Размножава се семеном, распостире анемохорно, антропохорно и зоохорно. Семе у земљишту може сачувати клијавост до 38 година. Клија током целог вегетационог 16

периода на температури 10-12 C. Мезофилна, нитрофилна и хелиофилна врста. При засењивању образује неотеничне облике (Јањић и Којић, 2000). Јавља се на земљиштима богатим минералним материјама, у равницама и у планинским подручјима, до 1700 m надморске висине. Преносилац је неких инсеката, болести и већег броја нематода (Шарић, 1991). Слика 4. Chenopodium album L. Слика 5. Chenopodium hybridum L. (floracatalana.es) (luirig.altervista.org) Chenopodium hybridum L. - Пепељуга срцолисна Пепељуга је широколисна коровска биљка из фамилије Chenopodiaceae. Размножава се семеном, каснопролећна је врста која клија и ниче од марта до маја. Мезофилна, нитрофилна и термофилна је биљка (Шарић, 1991) Биљка је једногодишња, има усправно и разгранато стабло. Листови су јајасти, режњевити, дубоко назубљени по ободу. Цветови у лоптастим цвастима су скупљени у гроздове. Плод је орашица (Шарић, 1991). На младим листовима и на наличју се налази бели прах, по чему је и добила назив. Цветови су светло зелене боје, у јако скраћеним лоптастим цвастима скупљеним у гроздове. Плод је орашица, а семе је црно и слабо сјајно. Цвета од јула до септембра. Према животној форми је терофита 17

(Константиновић, 1999). Не подноси отворена и јако светла станишта. Може се наћи и на 1400 m надморске висине. Чест је коров повртњака, башта, окопавина, стрних жита, а може се наћи и на рудералним стаништима (Шарић, 1991). Datura stramonium L. Обична татула Татула је широколисна коровско-рудерална врста из фамилије Solonaceae (Шарић, 1991). Једногодишња биљка, с вретенастим, разгранатим кореном. Стабло усправно, 30-120 cm високо, обично голо, ређе слабо длакаво, обично при врху рачвасто длакав. Листови на дршкама јајасти, на лицу тамнозелени с раширеним чврстим длакама, на наличју светлији и обично без длака, по ободу лучно назубљени са истакнутим, различите величине, шиљатим ражњевима, сужавају се у лисну дршку. Листови при дну стабла врло крупни. Цветови појединачни, усправни, на петељкама дугим 7-12 mm, између рачве или на врху изданка, непријатног мириса. Плод крупна чаура, дуга до 5 cm, са чврстим бодљама (емергенце). Семена пљосната, бубрежаста, мрежасто јамичава. Цвета и плодоноси од јуна до октобра. Размножава се семеном, распостире антропохорно. Једна биљка производи до 20.000, максимално 45.500 семена. Каснопролећна врста. Клија и ниче у априлу и мају при температури 3-5 C. Семе може да очува клијавост у земљишту до три и по године. Мезофилна, нитрофилна, хелиофилна и термофилна врста. Расте на запуштеним местима, на буњиштима, поред путева и ограда, око насеља, али и у баштама, њивама, виноградима и сл. Отровна и лековита биљка (Јањић и Којић, 2000). 18

Слика 6. Datura stramonium L. (www.pittaayurveda.com) Heliotropium europaeum L. Брадавка Брадавка је коровско-рудерална биљка из фам. Boraginaceae. Једногодишња биљка, терофита. Стабљика усправна или се уздиже, често од основе разграната, 10-35 cm висине, с кратким и сивкастим длакама. Листови наизменични, јајолики, обострано длакави. Цветови бели, ређе светлољубичасти, мали и седећи у пазушним и вршним цимозним цвастима. Плодићи јајолики или крушколики. Размножава се семеном, цвета и плодоноси од јуна до септембра (Кнежевић, 1988). Расте као коров на њивама, у виноградима, поред путева, на запуштеним земљиштима. Слика 7. Heliotropium europaeum L. (www.naturalmedicinefacts.info) 19

Portulaca oleracea L. -Обични тушт Тушт је коровска биљка из фамилије Portulacaceae. Размножава се семеном, каснопролећна је врста, клија и ниче у мају и јуну. Мезофит, нитрофилна, хелиофилна и термофилна биљка (Шарић, 1991). Једногодишња биљка, полегла, 20-30 cm дуга, месната (сукулентна), гола, од основе разграната. Листови објајасто-лоптастог облика, сочни, у доњем делу наизменично распоређени, у горњем наспрамни. Цветови ситни, актиноморфни и хермафродитни, појединачни или по 2-3 заједно у пазуху листова. Плод чаура, дуга око 5 mm, oтвара се поклопцем. Семе ситно, бубрежастог облика, црне боје. Цвета и плодоноси од јула до октобра. Врста лаких пешчаних и глиновитих земљишта. Семе може да очува клијавост у земљишту до четрдесет година. Често се јавља као коров у окопавинама, повртњацима, воћњацима и виноградима (Јањић и Којић, 2000). Слика 8. Portulaca oleracea L. (www.agroatlas.ru) 20

Setaria glauca (L.) Beauv. Сиви мухар То је чест коров лука из фамилије Poaceae. Клија и ниче од априла до маја и спада у каснопролећне врсте. То је мезофилна, нитрофилна, термофилна и хелиофилна биљка. Једногодишња биљка, висока 10-90 cm. Стабло је глатко при врху грубо. Листови су дуги 6-30 cm, широки 4 8 mm, светлозелене боје, глатки, или мало длакави при основи. Цваст је прво зелена а касније пожути. Цвета од јуна до септембра. Јавља се најчешће у току лета (Шарић, 1991). Плод је јајасто овална крупа. Размножава се семеном, распростире антропохорно и зоохорно. Једна биљка образује до 5.500, максимално до 14.000 семена, које одржавају клијавост у земљишту 10-15 година. При неповољним условима образује неотеничне облике. Расте на обрађеним површинама, у њивама, баштама, виноградима, на угарима, рудералним стаништима, поред путева, на насипима. Нарочито је честа на песковито-глиновитим земљиштима (Јањић и Којић, 2000). Setaria viridis (L.) Beauv. зелени мухар Једногодишња биљка висока 10-60 cm. Стабло је глатко, при врху грубо, може бити пузеће или коленасто усправно, танко, дуго до 10 cm. Листови су дуги 3-30 cm, зелени до тамнозелени, глатки. Цвета у лето, цваст је густа класоидна метлица, зелене боје, семе клија у касно пролеће на вишим температурама. Свеже семе је дуго дормантно, више од једне године, клијавост задржава више од 5 година. Биљка се шири стајњаком и нечистим семеном усева. Космополит је топлих области. Расте на разним земљиштима, а најбоље на песковитим и богатим азотом, отпоран је према суши. Чест је коров обрадивих површина, има га у репи, кромпиру, кукурузу. Стока радо једе младе биљке. Преносник је неких нематода (Шарић, 1991). 21

Слика 9. Setaria glauca (L.) Beauv. (ratarstvo.net) Слика 10. Setaria viridis (L.) Beauv. (www.bastovanstvo.rs) Solanum nigrum L. - Помоћница обична Помоћница је широколисна, коровско-рудерална врста из фамилије Solanaceae. Мезофит, нитрофилна, термофилна и хелиофилна биљка (Шарић, 1991). Једногодишња биљка. Стабло високо свега 10-15 cm (ретко достиже висину и до 70 cm), разгранато, тамнозелене боје, најчешће покривено разбацаним кратким, полеглим или усправним длакама. Листови јајасти до ромбични, на дршкама, голи или длакави. Цветови хермафродитни и актиноморфни, сакупљени у цимозне свасти. Плод бобица, лоптастог облика, црна, сјајна, ређе зелена или жућкаста. Цвета и плодоноси од јуна до октобра. Размножава се семеном, распростире зоохорно и антропохорно. Једна биљка образује до 40.000 семена. Каснопролећна врста. Клија и ниче током пролећа при температури 3-5 C. Расте у њивама и баштама, нарочито у усеву кукуруза и кромпира, а такође и на запуштеним, рудералним местима, на буњиштима, поред путева, ограда и сл. Листови и корен користе се у народној медицини (Јањић и Којић, 2000). 22

Слика 11. Solanum nigrum L. (phytoimages.siu.edu) Sorghum halepense (L.) Pers. Дивљи сирак Вишегодишња биљка, висока 1 m и више. Има доста дебеле ризоме, кратко пузеће, са столонама. Од ризома полазе фертилни и стерилни изданци. Стабло усправно, глатко. Листови ушиљени, 1-2 cm широки, глатки. Цваст крупна метлица, пирамидална, јако разграната, дуга око 30 cm. Гране метлице при основи брадато длакаве. Плод овална крупа 4-5 mm дугачка. Цвета и плодоноси обично у јуну. Размножава се семеном и вегетативно, пупољцима образованим на ризому. Распростире антропохорно и анемохорно. Једна биљка образује 500-800, максимално до 8.000 семена. Клија и ниче од априла до јуна, при температури 3-5 C. Ксерофилна, хелиофилна и термофилна врста отпорна на сушу. Широко распрострањена коровска биљка. Један од најопаснијих корова окопавина, воћњака и винограда, усева крмних биљака. Јавља се на парлозима, травњацима и рудералним стаништима. Има случајева тровања овом биљком јер садржи цијаногени гликозид. Млада биљка је добре крмне вредности (Јањић и Којић, 2000). 23

Слика 12. Sorghum halepense (L.) Pers. (calphotos.berkeley.edu) Stachys annua L. Једногодишњи чистац Једногодишња озима биљка висока до 30 cm. Стабљика усправна, граната танка у доњем делу гола или с ретким длакама. Листови су издужено елиптични, дуги 2,5-5 cm, танки жутозелени, голи или маљави. Биљка цвета од јуна до септембра, цветови су груписани, бледожуте боје величине око 1 cm. Отровна је због садржаја неких алкалоида, смањије млечност има лековита својства. Медоносна је биљка (Шарић, 1991). 24

Слика 13. Stachys annua L. Слика 14. Stellaria media L. (florevirtuelle.free.fr) (www.cnseed.org) Stellaria media L. Мишљакиња обична Једногодишња или двогодишња биљка из фам. Caryophyllaceae. Корен је вретенаст, стабљика слаба, танка, полеже или се уздиже, јако разграната, 10-40 cm висока са једним до два реда длачица. Листови јајасти, голи или при основи трепљасти. Цветови актиноморфни и хермафродитни, скупљени у цимозну цваст. Плод дугуљастојајаста чаура, обавијена чашицом која не опада после цветања, која се до средине отвара на шест делова. Семе округласто или бубрежасто, тамно црвеносмеђе боје. Цвета и плодоноси од пролећа до јесени. Размножава се семеном и вегетативно, ожиљавањем полеглог стабла. Распростире се антропохорно, зоохорно и анемохорно. Зимска ефемера, клија и ниче током целе године, а нарочито у пролеће и јесен, при температури 5-7 C. Током вегетационог периода може да образује више генерација. Мезофилна и нитрофилна врста. Добро подноси ниске температуре (до -25 C). Среће се на влажним, лаким и песковитим земљиштима. Врло проширена коровска биљка у разним усевима (стрним житима, окопавинама, поврћу, крмном биљу, у вођњацима и виноградима). Јавља се и на рудералним стаништима: поред путева, ограда, по зидинама, утринама, шумским чистинама и сл. Користи се за исхрану стоке и живине (Јањић и Којић, 2000). 25

2.3. БАНКА СЕМЕНА КОРОВА 2.3.1. Појам и значај банке семена корова Teрмин банке семена је први пут употребљена од стране Van der Valk-a i Davisa (eng. seed bank, 1976, цит. Csontos, 2010). Она се односи на резервоар вијабилног семена, односно семена способног за клијање у одговарајућим условима, у земљишту или на његовој површини. У ширем смислу банка семена може подразумевати и органе за магационирање пупољке и ризоме који имају регенерациони потенцијал. Она представља потенцијалну коровску флору земљишта, чини стални извор корова, представљајући тако главни разлог њихове перзистентности у простору и времену (Константиновић и сар., 2009). Дефиниција банке семена по Bakeru, (1989), је да је то количина семена која се налази на земљишту која је способна да клија, да да нови живот биљкама једногодишњим и вишегодишњим. Банка семена је збир семена који се појављују на природан начин, чији метаболизам је независтан од матичне биљке и која поседују способност клијања или ће ту способност касније стећи (Csontos, 2010). Банка семена је главни узрок сталног постојања корова на пољопривредним површинама (Cousens and Mortimer, 1995). Коровска банка семена утиче на распростирање како једногодишњих (Steinmann and Klingebiel, 2004), тако и вишегодишњих коровских врста (Blumenthal and Jordan, 2001), што утиче на ширење коровске заједнице током година. Према томе, банка семена представља потенцијалну коровску флору земљишта, а нарочито је важна у редовно ометаним стаништима као што су то пољопривредни системи у којима су успешне оне врсте које копирају животни циклус усева. Банка семена омогућава стално размножавање врсте (Boutalis and Powles, 1998, цит. Константиновић, 2011). 26

Резерве семена у земљишту зависе од низа фактора и зато варирају, како од поља до поља, тако и од подручја до подручја (Јањић и сар., 2005), a у највећој мери зависе од типа земљишта, претходних предусева, обраде земљишта, као и од примене хербицида (Константиновић и сар., 2008). Типови банка семена су уско повезане са појединим културама и производним условима у којима се они гаје (Thompson et al., 1998, Honda, 2008). Густина семена корова у обрадивим земљиштима увек састављена од неколико доминантних коровских врста у великом броју и неколико коровских врста у умереном или мањем броју (Cardina et al., 1999). Велика продукција семена коровских биљака, у условима јаке закоровљености, доводи до појаве постојања огромне количине семена у земљишту. Према испитивањима обављеним у многим земљама може се сматрати да у сваком квадратном метру пољопривредног земљишта до 25 cm дубине, просечно се налази 200-300 хиљада семена коровских биљака, што прерачунато на ха износи 200 милиона до 3 милијарде семена (Јањић, 2003). Према истраживањима рађеним са циљем да се утврди садржај семена по 1 m 2, утврђено је да број семена на дубини 20 40 cm варира између 10.000 100.000. У пољима кукуруза у равници Паданија у Италијанскиј регији Венето, утврђена је просечна количина од 10.000 семена/m 2, на дубини до 40 cm. У центарлној Италији у долини Тибра, у првих 15 cm земљишта, количина семена варирала је од 20.000 до 50.000/m 2 (Константиновић, 2013). Код испитивања банке семена корова у земљишту, мора се имати у виду да је она само део комплексног и динамичног система који чине земљиште, биљке, животиње и микроорганизми. Она је изложена различитим утицајима и променама, па резултати њеног испитивања дају тренутну али не и коначну слику стања на терену (Константиновић и сар., 2012). Потешкоће у разумевању и праћењу процеса који се одвијају у оквиру банке семена испод површине земље, одвраћају хербологе да више пажње и разумевања посвете банци семена. Ипак, тренутна сазнања о банци семена корова откривају потенцијалне опције у стратегији сузбијања корова. Управљање банком семена треба да буде важна компонента интегралне заштите од корова (Gulden and Shirtliffe, 2009). Утврђивање банке семена коровских биљака је од изузетног значаја како за изучавање динамике популације корова, тако и за планско сузбијање корова. У 27

агроекосистемима познавање банке коровских семена на одређеном подручју омогућава бољи избор усева и агротехничких мера, као и рационалнију примену хербицида (Voll et al., 1996). Иако су изникли корови обично примарни индикатори успеха примењених мера сузбијања корова, мониторинг банке семена корова може да понуди додатне информације о дугорочној прогнози сузбијања корова. Банка семена представља меморију динамике популације корова током неколико година, приказујући претходне и садашње елементе сузбијања корова, и заправо је индикатор предстојећих проблема (Dorado, 1999). Ефикасно сузбијање корова може бити успешно само познавањем њихових биолошких и еколошких особина које су настале као резултат прилагођавања снажним антропогеним утицајима. Међу тим особинама посебно се истиче репродуктивна моћ корова. Коровске биљке не само да производе велике количине семена и плодова, већ што је можда још значајније, семе ових биљака поседује велику дуговечност и животну способност. Поред тога, корови, поседују и висок потенцијал вегетативног размножавања и способност брзог ширења (Којић и сар., 1972; Којић и Шинжар, 1985; Константиновић, 1999; Јањић и Којић, 2003; Константиновић и сар., 2005; цит. Константиновић и сар., 2008). 2.3.2. Типови банке семена Састав банке семена изузетно варира, а састоји се од променљивог и перзистентног дела. Променљиви део чине семена корова кратког животног циклуса, као што су Avena fatua L., Galium aparine L., и Centaurea cyanus L. Перзистентни део банке семена чине семена која задржавају клијавост дужи низ година, тако да ови корови клијају редовно сваке године. Од коровских врста са наших подручја у ову групу спадају: Amaranthus retroflexus L., Papaver rhoeas L., и Capsella bursa-pastoris L., са продукцијом велике количине семена које задржава клијавост 6-8 година, као и Sinapis arvensis L., чија семена задржавају клијавост и до 20 година (Шинжар и Јањић, 1995). Према перзистентности, односно дужини преживљавања семена појединих биљака у земљишту, банке семена можемо поделити на 4 типа (Константиновић, 2011): 28

- Тип 1 је типичан за превасходно ону коровску флору која клија у јесен са привременом банком семена током лета, а карактеристичан је за многе травне корове великог семена. - Тип 2 се састоји од корова који клијају у пролеће, пролазне су само током зиме, а често им је потребан период условљавања. - Тип 3 садржи семе које клија убрзо након расејавања, обично у касно лето, са само малим делом које се инкорпорира у перзистентну банку семена. - Тип 4 садржи малу количину семена које клија након расејавања, тако да већи део семена улази у перзистентну банку семена. Ова класификација не узима у обзир сезонску динамику и дуговечност врста, па су предложене три алтернативне класификације банке семена (Константиновић, 2011): - Пролазне банке семена (мање од једне године, као што су Lolium perenne L., Bromus sterilis L.) - Краткорочно перзистентне банке семена (више од једне године али мање од пет година, нпр. Galeopsis tetrahit L., Viola arvensis L.) - Дугорочно перзистентне банке семена (више од пет година, као што су Stellaria media L., Capsella bursa-pastoris L.). 2.3.4. Динамика банке семена Банка семена је у сталном кретању. Неке врсте су способне да се расеју на велике дистанце низом механизама пре него што уђу у банку семена. Могу се расејати са суседних парела или станишта, механички (ветром, водом или машинеријом) или уз помоћ животиња (закачена за крзно, проласком кроз дигестивни тракт, или преношењем хране животиња). Међутим, у многим испитивањима, закључено је да већина коровских 29

врста испушта семе у близини мајчинске биљке, где се оно тада инкорпорира у банку семена. Стога се банка семена редовно допуњује. Основни периоди прилива семена зависе од времена његовог расејавања и доминантних коровских врста унутар локалне популације. Када семе једном уђе у банку семена оно може да пропадне због различитих фактора као што су грабљивци (птице, мишеви, мали сисари и бескичмењаци), напади патогена и микроорганизама, природно физиолошко старење и клијање. За многе врсте дубље закопавање повећава дуговечност семена у земљишту, али испитивањима није могуће испитати прави интензитет губитака због инеракције других фактора. Клијање је основни разлог губитка семена из банке семенаа али је тешко одредити и раздвојити губитке због старења, напада микроорганизама и смртоносног клијања јер сви доводе до дегенерације семена (Константиновић, 2011). Састав и бројна заступљеност семена корова у земљишту, поред других фактора зависи од система газдовања земљиштем (Јањић и сар., 2003). Обрада земљишта и плодоред су примарне пољопривредне активности које утичу на смањење обима банке семена у земљишту. Међутим обрадом земљишта, велики број семена корова се избацује на површину, где прекида мировање и почиње да клија, ниче и да се развија. Паралелно са тим семе са површине заорава се у дубље слојеве земље, где улази у фазу мировања и представља будући потенцијални извор корова (Константиновић, 2008). У систему интегрисаних мера, врло ефикасна мера борбе против корова, која припада групи биолошких мера и којом се плански, на дужи период смањује закоровљјеност поља, је плодоред (Симић и сар., 2013). Бројност корова је много мања у систему плодореда него у монокултури (Doucet et al., 1999, цит. Спасојевић и сар., 2012). У интензивним условима производње, плодореди утичу на испољавање веће ефикасности других мера борбе против закоровљености, пре свега хемијских и механичких (Ковачевић, 2008). Према истраживањима Ковачевића и сар. (2000), број коровских семена у резерви земљишта кретао се од најмањег, добијеног при хемијском сузбијању корова (2765), па све до највећег броја добијеног само механичким сузбијањем (43274). Најмањи број семена остајао је у резерви семена у земљишту при хемијском сузбијању корова. Интегрални систем сузбијања корова је по броју семена сваке године остављао 30

већу резерву семена од хемијског начина, али знатно мању од механичких метода контроле. Утврђено је да применом редовних мера сузбијања корова се само у току једне године количина семена у земљишту смањи за 54%. После шест година примене одговарајућих мера сузбијања корова количина семена свих присутних коровских врста се смањи за 98%, док се количина Amarantus retroflexus L. врста смањи за 99%, а Chenopodium album L. за 94% (Buhler et al., 2001). На пољопривредним површинама, интеракција између начина обраде земљишта, примене хербицида и плодореда диктира обим и састав банке семена корова (Константиновић, 2013). 31

3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Циљ рада био је утврђивање квалитативног и квантитативног састава земљишне банке семена на различитим дубинама земљишта, у усеву индустријске (зачинске) паприке на локалитетима Мајдан, Нови Кнежевац, Ђала, општина Нови Кнежевац и на локалитету Санад који се налази у општини Чока. Такође, циљ истраживања je био утврђивање корелације присутне банке семена са ротацијом усева и примењеним мерама сузбијања корова у претходним годинама. Уз примену одговарајућих агротехничких мера, плодореда, и адекватном применом хербицида могућа је успешна конртола корова и може се остварити једноставнија и рентабилнија производња зачинске паприке, али зато је неопходно утврдити врсте корова који се појављују у овом усеву, као и фреквентност појединих врста. 32

4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА Узорци земљишта су узети почетком марта месеца 2015. године, а друго узорковање је извршено на крају вегетације, током октобра месеца 2015. године са парцела под усевом индустријске паприке на следећим локалитетима: - Мајдан, општина Нови Кнежевац, чији је географски положај 46 06 00 СГШ и 20 16 00 ИГД, на надморској висини од 80 m. - Нови Кнежевац, општина Нови Кнежевац, чији је географски положај 46 03 00 СГШ и 20 06 00 ИГД, на надморској висини од 71 m. - Ђала, општина Нови Кнежевац, чији је географски положај 46 09 00 СГШ и 20 07 00 ИГД, на надморској висини од 76 m. - Санад, општина Чока, чији је географски положај 45 58 20 СГШ 20 06 17 ИГД, на надморској висини од 89 m. Тип земљишта парцела под усевом индустријске паприке на свим локалитетима је карбонатни чернозем. Узорци су узимани сондом (пречника 4 cm) у десет понављања по дијагонали парцеле, и то посебно са дубине од 0-10 cm, 10-20 cm и 20-30 cm (Smutny and Kren, 2002). Сваки узорак је садржао око 3 kg земље, који је у лабораторијским условима просејаван кроз низ бакарних сита промера 0,25 mm. После сушења узорка на собној температури, следило је издвајање семена корова помоћу микроскопа и лупе, а затим и њихова детерминација. Након детерминације помоћу детерминатора према Skender (1998), Kronaveter & Boţa (1994) и Schermann (1966), израчунат је број семена различитих коровских врста по дубинама земљишта, израчунат је укупан број семена једне коровске врсте у свих десет понављања и извршена је обрада података по методи Conn (1987) и Sharratt (1998). 33

У табелама 2., 3., 4. и 5. су приказани примењени плодоред, органско ђубрење и хербициди који су коришћени на датим парцелама у претходним годинама. Табела 2. Примењени плодоред, хербициди и органско ђубрење на парцели под усевом индустријске паприке на локалитету Мајдан Година Усев 2015 Паприка 2014 Црни лук 2013 Зоб Примењени хербициди (време примене, активна материја и препарат) Пре сетве уз инкорпорацију: трифлуралин 480 g/l (Treflan EC) После сетве, пре ницања: пендиметалин 330 g/l (Stomp 330 E) Третман стрништа (3x): глифосат 480 g/l (Glifosav 480) Количина примене Органско ђубрење (врста и количина) 1,2 l/ha - 8,7 l/ha Стајњак 50 t/ha 3 x 8,7 l/ha - 2012 Кукуруз - - - Табела 3. Примењени плодоред, хербициди и органско ђубрење на парцели под усевом индустријске паприке на локалитету Нови Кнежевац Година Усев 2015 Паприка Примењени хербициди (време примене, активна материја и препарат) Пре сетве уз инкорпорацију: трифлуралин 480 g/l (Treflan EC) Количина примене Органско ђубрење (врста и количина) 1,2 l/ha - 2014 Кукуруз 2013 Озима пшеница 2012 кукуруз 2011 Уљана тиква После ницања усева и корова: форамсулфурон л 31,5 g/l, тиенкарбазон метил 10 g/l, ципросулфамид 15 g/l (Мonsoon Active) После ницања усева и корова: јодосулфурон-метил-натријум 25 g/l, амидосулфурон 100 г/л, мефенпир-диетил 250 g/l (Sekator OD) После ницања усева и корова: дифлуфензопир-натријум 230 g/l, дикамбанатријум 645,2 g/l (Distinct 70-WG) Пре сетве уз инкорпорацију: трифлуралин 480 g/l (Treflan EC) После сетве, пре ницања: линурон 450 g/l (Afalon) После ницања усева и корова: квизалофопп-етил 50 g/l (Leopard 5 EC) 1,5 l/ha - 0,15 l/ha - 200 g/ha - 1,2 l/ha 0,87 l/ha - 1,5 l/ha 34

Табела 4. Примењени плодоред, хербициди и органско ђубрење на парцели под усевом индустријске паприке на локалитету Ђала Година Усев Примењени хербициди (време примене, активна материја и препарат) Количина примене Органско ђубрење (врста и количина) 2015 Паприка - - - 2014 Кукуруз 2013 Озима пшеница 2012 Кукуруз 2011 Сунцокрет После ницања усева и корова: дикамба 480 g/l (Colosseum) никосулфурон 40 g/l (Nicogan 40 EC) После ницања усева и корова: метсулфурон-метил 600 g/kg Третман стрништа: глифосат 480 g/l (Glifosav 480) После ницања усева и корова: дикамба 480 g/l (Colosseum) никосулфурон 40 g/l (Nicogan 40 EC) После сетве, пре ницања: ацетохлор 900 g/l (Acetosav 90 EC) 0,7 l/ha 1,75 l/ha 10 g/ha 8,7 l/ha 0,7 l/ha 1,75 l/ha 1,75 l/ha Стајњак 25 t/ha - - Табела 5. Примењени плодоред, хербициди и органско ђубрење на парцели под усевом индустријске паприке на локалитету Санад Година Усев 2015 Паприка 2014 Паприка 2013 Озима пшеница 2012 Кукуруз 2011 Арпаџика Примењени хербициди (време примене, активна материја и препарат) Пре сетве уз инкорпорацију: трифлуралин 480 g/l (Treflan EC) Пре сетве уз инкорпорацију: трифлуралин 480 g/l (Treflan EC) После сетве, пре ницања: глифосат 480 g/l (Glifosav 480) После ницања усева и корова: јодосулфурон-метил-натријум 25 g/l, амидосулфурон 100 г/л, мефенпир-диетил 250 g/l (Sekator OD) Третман стрништа: глифосат 480 g/l (Glifosav 480) После ницања усева и корова: дикамба 480 g/l (Banvel 480 S) никосулфурон 40 g/l (Motivell 4 SC) После сетве, пре ницања: пендиметалин 330 g/l (Stomp 330 E) Количина примене Органско ђубрење (врста и количина) 1,75 l/ha - 1,75 l/ha 3,5 l/ha 0,15 l/ha 5,22 l/ha 0,7 l/ha 1,25 l/ha - Стајњак 50 t/ha 8,7 l/ha - - 35

Слика 15. Узимање узорака земље на крају вегетације (фото: ориг.) Слика 16. Детерминација семена (фото: ориг.) 36

5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА На основу истраживања количине и распрострањености семена корова у усеву индустријске (зачинске) паприке на локалитету Мајдан, Нови Кнежевац, Ђала и Санад добијени су резултати који су приказани у табелама. Узорци на сваком локалитету су узети у првој декади марта и у првој декади новембра 2015. године. У табелама 6., 7., 8. и 10. приказан је укупан број семена сваке коровске врсте на датим локалитетима према дубини земљишта (0-10 cm, 10-20 cm, 20-30 cm) као и укупан број семена на свим дубинама заједно, при чему колона узорак 1 означава број семена појединих коровских врста у узорцима узетих из разних дубина у пролеће 2015. године, док колона узорак 2 означава број семена коровских врста у узорцима узетих на крају вегетације, односно у јесен 2015. године. У усеву индустријске паприке на локалитету Мајдан утврђен је најшири спектар корова. Утврђено је присуство семена двадесет седам коровских врста и то: Amaranthus retroflexus L., Arenaria serpyllifolia L., Brassica sp. L., Chenopodium album L., Chenopodium hybridum L., Convolvulus arvensis L., Cuscuta sp. L., Datura stramonium L., Fallopia convolvulus (L.) A. Love, Hibiscus trionum L., Heliotropium europaeum L., Lamium amplexicaule L., Lamium purpureum L., Phacelia tanacetifolia Benth., Polygonum aviculare L., Polygonum persicaria L., Portulaca oleracea L., Reseda lutea L., Setaria glauca (L.) Beauv., Setaria viridis (L.) Beauv., Solanum nigrum L., Sorghum halepense (L.) Pers., Stachys annua L., Stellaria media (L.) Vill., Veronica agrestis L. и Veronica polita Fr. (табела 6.). 37