СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ УРЕДБУ ЗАКЉУЧАК. Језик српског народа. Уторак, 3. децембар 2013.

Transcript

1 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ЈУ Службени гласник Републике Српске,, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) , РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Уторак, 3. децембар године БАЊА ЛУКА Број Год. XXII Језик српског народа Жиро рачуни: Нова банка а.д НЛБ Развојна банка а.д Sberbank a.д UniCredit Bank а.д Комерцијална банка a.д Hypo-Alpe-Adria Bank а.д На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, чл. 204, 205. и 206. Пословника Народне скупштине Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 31/11), а након разматрања Нацрта закона о јединственом систему за мултилатерарне компензације и цесије, Народна скупштина Републике Српске, на Тридесет другој сједници, одржаној 28. новембра године, донијела је сљедећи ЗАКЉУЧАК 1. Народна скупштина Републике Српске одлучила је да се Нацрт закона о јединственом систему за мултилатерарне компензације и цесије упути на јавну расправу, јер се наведеним нацртом закона уређују питања која су од посебног значаја за грађане и о којима је неопходно да се најшире консултују заинтересовани органи и организације, научне и стручне институције; 2. Нацрт закона објављен је на интернет страници Народне скупштине Републике Српске net; 3. Јавна расправа ће се спровести у року од 30 дана; 4. За организовање и спровођење јавне расправе задужује се Министарство финансија, које се истовремено обавезује да достави Народној скупштини, уз приједлог закона, извјештај о резултатима јавне расправе са мишљењима и приједлозима изнесеним у истој; 5. Овај закључак ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Српске, једним дневним новинама и на web страници Народне скупштине Републике Српске. Број: /13 Предсједник 28. новембра године Народне скупштине, Мр Игор Радојичић, с.р На основу члана 12. став 1. Закона о унутрашњем дугу Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 1/12, 28/13 и 59/13) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), Влада Републике Српске, на 37. сједници, одржаној године, доноси УРЕДБУ О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА УРЕДБЕ О НАЧИНУ И РОКОВИМА ВЕРИФИКАЦИЈЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПОТРАЖИВАЊА НА ОСНОВУ МАТЕРИЈАЛНЕ И НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ НАСТАЛЕ У ПЕРИОДУ РАТНИХ ДЕЈСТАВА ОД 20. МАЈА ДО 19. ЈУНА ГОДИНЕ Члан 1. У Уредби о начину и роковима верификације појединачних потраживања на основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја до 19. јуна године ( Службени гласник Републике Српске, број 107/12) у члану 5. ст. 6, 7. и 8. бришу се. Став 9. мијења се и гласи: (9) Ако се врши верификација коначних судских одлука, у којој изрека одлуке гласи на исплату новчаног износа или се врши верификација судског извршног рјешења у коме изрека рјешења гласи на емисију дугорочних обвезница, а повјериоци доставе Министарству изјаву да не желе начин измирења емисијом дугорочних обвезница, реализација ових одлука вршиће се у складу са реализацијом генералних мјера у предмету Чолић и други против Босне и Херцеговине Европског суда за људска права у Стразбуру, члан 14. и члан 14а. ст. 1, 2, 3. и 4. Закона о унутрашњем дугу Републике Српске и Планом исплате обавеза по основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја године до 19. јуна године, које се измирују у готовини.. Члан 2. У члану 7. у ставу 1. послије ријечи: евидентирано ријечи: судско рјешење из поновног поступка или бришу се. У ставу 2. ријечи: досуђене камате на главни дуг обрачунавају се замјењују се ријечима: ако су досуђене камате на главни дуг, оне се обрачунавају. Став 4. мијења се и гласи: (4) Ако су правоснажним судским одлукама из става 1. овог члана утврђени одређени трошкови заједно са каматама, они се исплаћују у готовини у складу са судском одлуком, а прије сваке емисије обвезница.. Члан 3. У члану 8. у ставу 1. послије ријечи: извршно рјешење ријечи: које не гласи на емисију обвезница бришу се. Став 2. брише се.

2 2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Члан 4. У члану 10. став 1. мијења се и гласи: (1) Ако је у бази података евидентирана судска одлука у различитим поступцима пред судовима (осим за судско поравнање које гласи на емисију обвезница), а повјерилац није сагласан да му се емитују обвезнице, верификација ових потраживања врши се у години у којој наведена потраживања доспијевају за плаћање.. Ст. 2. и 3. бришу се. Став 5. мијења се и гласи: (5) Трошкови парничног поступка и трошкови извршења утврђени судским одлукама из става 1. овог члана, заједно са досуђеним обрачунатим каматама (које могу износити највише до износа сваког утврђеног појединачног дуга), исплаћују се у готовини у години у којој је на реду исплата и основног потраживања.. Члан 5. У члану 11. послије ријечи: Стразбуру додају се запета и ријечи: члан 14. и члан 14а. ст. 1, 2, 3. и 4. Закона о унутрашњем дугу Републике Српске и Планом исплате обавеза по основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја године до 19. јуна године, које се измирују у готовини. Члан 6. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 04/ /13 Предсједница 22. новембра године Владе, Жељка Цвијановић, с.р На основу члана 123. став 1. Закона о нотарима ( Службени гласник Републике Српске, бр. 86/04, 2/05, 74/05, 76/05, 91/06, 37/07, 50/10 и 78/11) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), Влада Републике Српске, на 32. сједници, одржаној године, доноси УРЕДБУ О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА УРЕДБЕ О ОДРЕЂИВАЊУ НАГРАДА И НАКНАДА НОТАРИМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Члан 1. У Уредби о одређивању награда и накнада нотарима у Републици Српској ( Службени гласник Републике Српске, број 54/12) у члану 3. послије става 1. додаје се нови став 2, који гласи: (2) Нотар је дужан да у нотарској канцеларији јасно истакне обавезне нотарске радње са цијеном нотарске услуге, као и укупне трошкове нотарских услуга у поступку регистрације пословних субјеката, те наведе оне услуге које странка додатно по својој вољи може захтијевати од нотара.. Члан 2. У члану 8. у тачки в) послије ријечи: оригинала ријеч: и брише се и додаје запета, а у тачки г) послије ријечи: извршења додаје се ријеч: и и нова тачка д), која гласи: д) за овјеру потписа оснивача или овлашћеног лица приликом оснивања, као и измјена и допуна оснивачког акта, код једночланог друштва са ограниченом одговорношћу које уплаћује прописани минимални новчани дио основног капитала. Члан 3. У Прилогу Уредбе о одређивању награда и накнада нотарима у Републици Српској, у Тарифи о одређивању награда и накнада нотарима у Републици Српској, у Тарифном броју 7. у ставу 1. број: 600 замјењује се бројем: 400. Члан 4. У Прилогу Уредбе о одређивању награда и накнада нотарима у Републици Српској, у Тарифи о одређивању награда и накнада нотарима у Републици Српској, послије Тарифног броја 7. додаје се нови Тарифни број 7а, који гласи: Тарифни број 7а. (1) За овјеру потписа оснивача, ако је оснивач физичко лице, код једночланог друштва са ограниченом одговорношћу које уплаћује прописани минимални новчани дио основног капитала, приликом оснивања, као и измјена и допуна оснивачког акта, нотару припада награда у износу од седам (7) бодова. (2) За овјеру потписа оснивача или овлашћеног лица, ако је оснивач правно лице, код једночланог друштва са ограниченом одговорношћу које уплаћује прописани минимални новчани дио основног капитала, приликом оснивања, као и измјена и допуна оснивачког акта, нотару припада награда у износу од 90 бодова.. Члан 5. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 04/ /13 Предсједница 21. октобра године Владе, Жељка Цвијановић, с.р На основу члана 29. Закона о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији ( Службени гласник Републике Српске, број 39/13) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), Влада Републике Српске, на 37. сједници, одржаној године, доноси ОДЛУКУ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРАВИЛНИК О ПОДСТИЦАЊУ ПРОИЗВОДЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА И У ЕФИКАСНОЈ КОГЕНЕРАЦИЈИ I Даје се сагласност на Правилник о подстицању производње електричне енергије из обновљивих извора и у ефикасној когенерацији, број: /13/R , који је усвојила Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на сједници одржаној године. II Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 04/ /13 Предсједница 22. новембра године Владе, Жељка Цвијановић, с.р На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), Влада Републике Српске, на 37. сједници, одржаној године, доноси ОДЛУКУ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ РЕПУБЛИЧКОМ ЗАВОДУ ЗА СТАТИСТИКУ I Даје се сагласност Републичком заводу за статистику Републике Српске да за некретнине које је добио на ко-

3 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број ришћење Одлуком Владе Републике Српске, број: 02/ , од 23. јуна године, за који је као заједнички корисник уписан у лист непокретности број: 323 КО Врбања 2, а које се налазе на грађевинској парцели број: 1085/7, формираној на основу регулационог плана Медено поље (Инцел), може давати сагласности по основу утврђивања права на непокретностима која утврђује Комисија за излагање на јавни увид података о непокретностима. II Сагласност из тачке I даје се под условом да тако дата сагласност на било који начин не умањује права на некретнинама које Републички завод за статистику Републике Српске као корисник и носилац права заједничке својине има. III За реализацију ове одлуке задужује се Републички завод за статистику Републике Српске. IV Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 04/ /13 Предсједница 22. новембра године Владе, Жељка Цвијановић, с.р На основу члана 67. став 3. Закона о концесијама ( Службени гласник Републике Српске, број 59/13), a у вези са чланом 6. став 3. Закона о концесијама ( Службени гласник Републике Српске, бр. 25/02, 91/06 и 92/09) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), Влада Републике Српске, на 37. сједници, одржаној године, доноси ОДЛУКУ О УСЛОВИМА ЗА РАСПИСИВАЊЕ ЈАВНОГ ПОЗИВА ЗА ДОДЈЕЛУ КОНЦЕСИЈЕ ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈУ АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИСКОГ КАМЕНА-КРЕЧЊАКА НА ЛЕЖИШТУ ХРЕША, ОПШТИНА ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД I Овом одлуком прописују се услови за расписивање и спровођење јавног позива ради додјеле концесије за експлоатацију архитектонско-грађевинског камена-кречњака на лежишту Хреша. Лежиште архитектонско-грађевинског камена кречњака Хреша налази са на око 6 km сјевероисточно од Сарајева и припада општини Источни Стари Град. Земљиште на којем ће се вршити концесиона дјелатност означено је као к.ч. бр.: 952 дио 1023, дио 1024 и к.ч. 1021, 1022, 1044, 1045 и 1046 (нови премјер) КО Горње Биоско и к.ч. бр.: 80 и 81 (нови премјер) КО Фалетићи, што по старом премјеру одговара к.ч. бр.: 449/40, 449/84 и 446/214, и дио к.ч. број: 449/20 КО Хреша. II Према Студији економске оправданости додјеле концесије за експлоатацију архитектонско-грађевинског каменакречњака на лежишту Хреша Источни Стари Град процијењена вриједност инвестиције износи око ,00 КМ. III Концесија се додјељује на период од 20 годинa, рачунајући од дана потписивања уговора о концесији. У рок концесије укључује се вријеме потребно за обављање припремних радњи и обезбјеђење инвестиције. IV Концесиона накнада утврђује се како слиједи: - једнократна накнада за право коришћења минералне сировине не може бити мања од 9.000,00 КМ и - накнада за коришћење минералне сировине не може бити мања од износа од 3,8% од годишњег прихода оствареног коришћењем минералног ресурса. V Архитектонско-грађевински камен-кречњак са лежишта Хреша, општина Источни Стари Град, користиће се за: израду плоча за облагање унутрашњих вертикалних и хоризонталних површина као полирани, резани и клесани камен, зидање као обрађен и необрађен камен, израду плоча на бази синтетичког везива, као и тераца на бази цементног везива уз додатак оксидних боја, производњу агрегата за тампонске слојеве, бетоне и асфалте. VI Право учешћа на јавном позиву имају сва правна лица у складу са Законом о концесијама, која испуњавају сљедеће услове: - да су регистрована код надлежног суда или у другом одговарајућем регистру, - да имају одговарајући бонитет за реализацију предметне концесије, - да су обезбиједила властита средства или изјаву одговарајуће финансијске организације да ће их пратити у финансирању предмета концесије, - да су технички, технолошки и стручно оспособљена за обављање концесионе дјелатности. Избор најповољније понуде извршиће се на основу критеријума утврђених тендерском документацијом. VII Учесници јавног позива на име обезбјеђења понуде уплаћују новчани депозит у износу од 5.000,00 КМ, на одговарајући рачун буџета. VIII Концесионар ће бити обавезан да: - ријеши имовинско-правне односе на некретнинама предвиђеним за обављање концесионе дјелатности, - при обављању концесионе дјелатности обезбиједи средства и неопходне услове за заштиту животне средине и рекултивацију земљишта, у складу са важећим прописима, - код извођења припремних радова, изградње рударских и других објеката који су предмет концесије, као и обављању концесионе дјелатности за све вријеме трајања концесије, под истим условима, приоритетно ангажује домаће извођаче радова и користи домаћу опрему и услуге. IX Концесионар за извршавање предмета концесије обезбјеђује банкарску гаранцију за добро извршење посла, у износу од 5% од вриједности инвестиције утврђене Студијом економске оправданости експлоатације архитектонског-грађевинског камена-кречњака на лежишту Хреша Источни Стари Град. X Иницијативу за додјелу концесије поднијело је привредно друштво Плакаловић промет д.о.о. Источни Стари Град. Подносиоцу самоиницијативне понуде додјељује се бонус за технички или финансијски резултат до 10% од припадајућих бодова по свим критеријумима за вредновање за понуђена рјешења. XI Јавни позив за додјелу концесије објавиће се у Службеном гласнику Републике Српске, дневном листу Глас

4 4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Српске и на сајту Министарства индустрије, енергетике и рударства. XII У јавном позиву утврдиће се начин достављања понуда, врста исправа које се прилажу као доказ о испуњењу услова, рок достављања понуда и други елементи везани за предметну концесију. XIII Задужује се Министарство индустрије, енергетике и рударства да распише јавни позив за додјелу концесије, заприми понуде и исте прослиједи Комисији за концесије Републике Српске на даље поступање у складу са Законом о концесијама. XIV Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 04/ /13 Предсједница 22. новембра године Владе, Жељка Цвијановић, с.р На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), Влада Републике Српске, на 37. сједници, одржаној године, доноси О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПОПУНУ УПРАЖЊЕНОГ РАДНОГ МЈЕСТА У РЕПУБЛИЧКОЈ УПРАВИ ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ 1. Даје се сагласност Републичкој управи за игре на срећу за попуну упражњеног радног мјеста државног службеника: - виши стручни сарадник за издавање одобрења, сагласности и евиденције... 1 извршилац. 2. Задужује се Републичка управа за игре на срећу да попуну упражњеног радног мјеста изврши у складу са законом прописаном процедуром. СТАНИЦА ЗА ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД ВОЗИЛА 3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 04/ /13 Предсједница 22. новембра године Владе, Жељка Цвијановић, с.р На основу члана 10. став 4. Закона о превозу у друмском саобраћају ( Службени гласник Републике Српске, бр. 111/08, 50/10 и 12/13) и члана 69. ст. 1. и 2. Закона о републичкој бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), министар саобраћаја и веза доноси ПРАВИЛНИК О ИЗМЈЕНАМА ПРАВИЛНИКА О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ВОЗИЛО И ИСПУЊАВАЊУ ТЕХНИЧКО- ЕКСПЛОАТАЦИОНИХ И ЕКОЛОШКИХ УСЛОВА ЗА ВОЗИЛО КОЈИМ СЕ ВРШИ ПРЕВОЗ Члан 1. У Правилнику о издавању лиценце за возило и испуњавању техничко-експлоатационих и еколошких услова за возило којим се врши превоз ( Службени гласник Републике Српске, број 77/13) члан 14. мијења се и гласи: Возила специјалне намјене за превоз болесних или повријеђених лица и превоз посмртних остатака могу саобраћати уколико се ради о возилима чија је намјена декларисана у документацији произвођача или у потврди, односно цертификату о усклађености, а у складу са прописом који уређује област цертификовања возила.. Члан 2. Досадашњи прилози 5 и 8 замјењују се новим прилозима 5 и 8, који чине саставни дио овог правилника. Члан 3. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 13.01/ / новембра године Министар, Недељко Чубриловић, с.р. Прилог 5 Број: Датум: На основу члана 21. став 3. Правилника о издавању лиценце за возило и испуњавању техничко-експлоатационих и еколошких услова за возило којим се врши превоз ( Службени гласник Републике Српске, број ), уз технички преглед, сачињен је ПРОТОКОЛ о испитивању возила ПОДАЦИ О ВОЗИЛУ Власник/корисник возила: Врста возила: Регистарска ознака: Марка: Тип: Година производње: Број шасије: Број мотора: Број мјеста за сједење: Број мјеста за стајање: Маса празног возила (kg): Дозвољена носивост (kg): Највећа допуштена носивост (kg):

5 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Карактеристике мотора (еуронорма): Радна запремина мотора (cm³): Снага мотора (kw): Погонско гориво: Потврда/Увјерење о испитивању возила: АДР цертификат број: УСЛОВИ ПРОПИСАНИ ПРАВИЛНИКОМ Аутобус за јавни линијски превоз лица на територији јединице локалне самоуправе, односно у градском и приградском превозу Уређај за загријавање унутрашњости аутобуса у зимским условима и вентилацију у исправном стању Сједишта правилно причвршћена за под возила, исправна и чиста Уређај за освјетљавање унутрашњости аутобуса у исправном стању Уграђени држачи за лица која се превозе у стојећем положају Најмање једна врата за путнике са централизованим и аутоматским отварањем, односно затварањем врата код аутобуса до регистрованих 45 мјеста за сједење и стајање Најмање двоје врата за путнике са централизованим и аутоматским отварањем, односно затварањем врата код аутобуса регистрованих преко 45 мјеста за сједење и стајање Неоштећене спољне површине аутобуса са исписом и ознакама назива превозника на бочним страницама Аутобус испуњава услове сходно прописима из области техничког прегледа возила и прописима о димензијама, укупној маси и осовинском оптерећењу возила, о уређајима и опреми које морају да имају возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема у саобраћају на путевима Аутобус за јавни линијски превоз у републичком и међуентитетском превозу лица на релацијама дужине до 500 km Исправна и чиста тапацирана сједишта, обиљежена бројевима, правилно причвршћена за под возила, међусобно одвојена за сваког путника, са наслоном за леђа и главу, који има могућност подешавања Уређај за загријавање унутрашњости аутобуса у зимским условима и вентилацију у исправном стању Уређај за освјетљавање унутрашњости аутобуса у исправном стању Заштитник од сунца на прозорима Простор за превоз пртљага одвојен од простора за смјештај путника Најмање једна врата за путнике са централизованим и аутоматским отварањем, односно затварањем врата код аутобуса до регистрованих 45 мјеста за сједење и стајање Најмање двоје врата за путнике са централизованим и аутоматским отварањем, односно затварањем врата код аутобуса регистрованих за више од 45 мјеста за сједење и стајање Неоштећене спољне површине аутобуса са исписом и ознакама назива превозника на бочним странама Опрема за возило прописана прописима из области безбједности саобраћаја на путевима Прибор за одржавање хигијене у аутобусима (четка, брисач, спужва, материјал за дезинфекцију) и најмање 15 тамних хигијенских врећица од материјала који не пропушта течност Аутобус испуњава услове сходно прописима из области техничког прегледа возила и прописима о димензијама, укупној маси и осовинском оптерећењу возила, о уређајима и опреми које морају да имају возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема у саобраћају на путевима Аутобус за јавни линијски превоз лица на релацијама дужим од 500 km Исправна и чиста тапацирана сједишта, обиљежена бројевима, правилно причвршћена за под возила, међусобно одвојена за сваког путника, са наслоном за леђа и главу, који има могућност подешавања Уређај за загријавање унутрашњости аутобуса у зимским условима и вентилацију у исправном стању Уређај за освјетљавање унутрашњости аутобуса у исправном стању Заштитник од сунца на прозорима Простор за превоз пртљага одвојен од простора за смјештај путника Најмање једна врата за путнике са централизованим и аутоматским отварањем, односно затварањем врата код аутобуса до регистрованих 45 мјеста за сједење и стајање Најмање двоја врата за путнике са централизованим и аутоматским отварањем, односно затварањем врата код аутобуса регистрованих преко 45 мјеста за сједење и стајање Неоштећене спољне површине аутобуса са исписом и ознакама назива превозника на бочним страницама Опрема за возило прописана прописима из области безбједности саобраћаја на путевима Прибор за одржавање хигијене у аутобусима (четка, брисач, спужва, материјал за дезинфекцију) и најмање 15 тамних хигијенских врећица од материјала који не пропушта течност Стандарди туристичке изведбе (клима-уређај, аудио и видео опрема и сл.), као и сигурносно-техничке изведбе (еуротахограф, ретардер, abs) Аутобус испуњава услове сходно прописима из области техничког прегледа возила и прописима о димензијама, укупној маси и осовинском оптерећењу возила, о уређајима и опреми које морају да имају возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема у саобраћају на путевима Такси возило Облик каросерије лимузина или караван са регистрована сједишта и четвора врата Погонски мотор најмање снаге 40 kw

6 6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Таксиметар у исправном стању, пломбиран и баждарен према прописаним метеоролошким условима и постављен на видно мјесто у возилу Уређај за загријавање, провјетравање и освјетљавање унутрашњости возила у исправном стању Исправна и чиста сједишта са наслонима за главу пресвучена навлакама Предња сједишта са наслоном за главу, уређајима за помјерање сједишта и подешавање нагиба наслона за леђа Простор за пртљаг одвојен од простора за смјештај лица тако да се одлагање и преузимање пртљага обавља без улажења у возило Уграђени сигурносни појасеви за везивање лица која се превозе Исправан аудио-уређај Неоштећене спољне површине возила и ознака такси возила Исправан противпожарни апарат контролисан од надлежног органа Алат за монтажу и демонтажу пнеуматика, резервни точак и гарнитура резервних сијалица Опрема за дизање возила и компримирање ваздуха у пнеуматику Прибор за интервентно чишћење возила (четка-брисач, спужва, материјал за дезинфекцију) и најмање пет тамних хигијенских врећица од материјала који не пропушта течност Теретно моторно и прикључно возило Товарни простор, исправан и опремљен према намјени превоза терета по одредбама Правилника о издавању лиценце за возило и испуњавању техничко-експлоатационих и еколошких услова за возило којим се врши превоз Теретно моторно и прикључно возило испуњава услове сходно прописима из области техничког прегледа возила и прописима о димензијама, укупној маси и осовинском оптерећењу возила, о уређајима и опреми коју морају да имају возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема у саобраћају на путевима Описно дати податке о намјени возила и опремљености возила за обављање намијењене улоге, а све у складу са важећим правилником о издавању лиценце за возило и испуњавању техничко-експлоатационих и еколошких услова за возило којим се врши превоз Овлашћено лице Прилог 8 СТАНИЦА ЗА ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД ВОЗИЛА Број: Датум: На основу члана 21. став 3. Правилника о издавању лиценце за возило и испуњавању техничко-експлоатационих и еколошких услова за возило којим се врши превоз ( Службени гласник Републике Српске, број ), издаје се ПОТВРДА о исправности и опремљености возила за такси превоз Потврђује се да ниже наведено, технички прегледано и испитано возило испуњава услове прописане Правилником о издавању лиценце за возило и испуњавању техничко-експлоатационих и еколошких услова за возило којим се врши превоз ( Службени гласник Републике Српске, број ), као и услова из осталих примјењивих прописа, те да се може користити у такси превозу. Врста: Марка: Тип: Година производње: Број шасије: Еко-карактеристике возила: Маса празног возила (kg): Број мјеста за сједење: Регистарска ознака: Број мотора: Подаци о власнику/кориснику: Адреса и број телефона: Прегледом Протокола о техничком испитивању возила констатовано је да је возило технички исправно и прописно опремљено за вршење такси превоза. Овлашћено лице 1859 Утврђује се да АГ пројект д.о.о. Прњавор испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима високоградње, 2. дијела машинске фазе, машинска постројења и металне конструкције у грађевинарству.

7 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Број: /13 2. октобра године Министар, 1860 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 14. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ДОКУМЕНТА ПРОСТОРНОГ УРЕЂЕЊА Утврђује се да Геопут д.о.о. испуњава услове за израду докумената просторног уређења: 1. израду спроведбених докумената просторног уређења, и то: а) зонинг план, б) зонинг план подручја посебне намјене, в) регулациони план, г) урбанистички пројекат и д) план парцелације. Број: /13 2. октобра године Министар, 1861 Утврђује се да ELTT д.о.о. Прњавор испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима хидроградње, 2. дијела електро фазе, инсталације јаке струје и електроенергетских постројења, 3. дијела машинске фазе, машинска постројења и металне конструкције у грађевинарству на мањим објектима са стандардном конструкцијом бруто грађевинске површине до 1500 м² и укупне спратности до пет етажа. Број: /13 2. октобра године Министар, 1862 Утврђује се да ОБ продукт д.о.о. Чапљина испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које одобрење за грађење издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. дијела машинске фазе, машинска постројења и металне конструкције у грађевинарству. Број: /13 2. октобра године Министар, 1863 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 15. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Утврђује се да IMG-engineering & construction д.о.о. Београд испуњава услове: А) за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, и то: 1. дијела електро фазе, инсталације јаке струје и електроенергетских постројења,

8 8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број дијела машинске фазе, област термотехнике, инсталације гријања, гаса, вентилације и климатизације; Б) за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. конструктивне фазе, 2. дијела електро фазе, инсталације слабе струје, телекомуникација и аутоматике. Број: / октобра године Министар, 1864 Утврђује се да Хидро-монт д.о.о. Нови Град испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. дијела електро фазе, инсталације слабе струје, телекомуникација и аутоматике на мањим објектима са стандардном конструкцијом бруто грађевинске површине до 1500 м² и укупне спратности до пет етажа, 2. дијела машинске фазе, област термотехнике, инсталације гријања, гаса, вентилације и климатизације на мањим објектима са стандардном конструкцијом бруто грађевинске површине до 1500 м² и укупне спратности до пет етажа. Број: /13 2. октобра године Министар, 1865 Утврђује се да Димонт д.о.о. испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. дијела електро фазе, инсталације јаке струје и електроенергетских постројења. Број: /13 2. октобра године Министар, 1866 Утврђује се да Брковић д.о.о. Добој - Брестово испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима високоградње. Број: /13 2. октобра године Министар, 1867 Утврђује се да ГП Јединство а.д. Градишка испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима нискоградње.

9 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова за грађење, односно извођење радова и лиценца, број: 4535/2011, од године. Број: /13 2. октобра године Министар, 1868 Утврђује се да Зидарт д.о.о. Мркоњић Град испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима високоградње, 2. грађевинских радова на објектима хидроградње. Број: /13 2. октобра године Министар, 1869 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 15. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Утврђује се да ГП Крајина а.д. испуњава услове: А) за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, и то: 1. архитектонске фазе, 2. конструктивне фазе, 3. дијела машинске фазе, област термотехнике, инсталације гријања, гаса, вентилације и климатизације; Б) израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. дијела електро фазе, инсталације јаке струје и електроенергетских постројења. Број: /13 2. октобра године Министар, 1870 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 14. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Утврђује се да Енерготехника д.о.о. Добој испуњава услове за израду докумената просторног уређења за: 1. израду спроведбених докумената просторног уређења, и то: а) зонинг план, б) зонинг план подручја посебне намјене, в) регулациони план, г) урбанистички пројекат, д) план парцелације. Број: / октобра године Министар, 1871 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 15. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ДОКУМЕНТА ПРОСТОРНОГ УРЕЂЕЊА Утврђује се да Еkons д.о.о. испуњава услове за израду техничке документације за објекте за које

10 10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. конструктивне фазе. Број: /13 2. октобра године Министар, 1872 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 15. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Утврђује се да Мастер д.о.о., ПЈ Мастер институт испуњава услове за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. архитектонске фазе, 2. дијела електро фазе, инсталације јаке струје и електроенергетских постројења, 3. дијела машинске фазе, област термотехнике, инсталације гријања, гаса, вентилације и климатизације. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова за израду техничке документације и лиценца, број: 4979/2012, од године. Број: / октобра године Министар, 1873 Утврђује се да МД Зрнић д.о.о. Приједор испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима високоградње. Број: /13 2. октобра године Министар, 1874 Утврђује се да Интердом д.о.о. испуњава услове за грађењe, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима високоградње. Број: /13 2. октобра године Министар, 1875 Утврђује се да Кипарис д.о.о. Зворник испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на мањим објектима са стандардном конструкцијом бруто грађевинске површине до 1500 м 2 и укупне спратности до пет етажа за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе.

11 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Број: /13 2. октобра године Министар, 1876 Утврђује се да HP investing д.о.о. Мостар испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, и то: 1. грађевинских радова на објектима нискоградње, 2. грађевинских радова на објектима хидроградње. Број: /13 2. октобра године Министар, 1877 Утврђује се да Искра д.о.о. Источна Илиџа, Источно Сарајево, испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. дијела електро фазе, инсталације јаке струје и електроенергетских постројења. Број: / октобра године Министар, 1878 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 15. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Утврђује се да N & S company д.о.о. испуњава услове за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. архитектонске фазе. Број: /13 2. октобра године Министар, 1879 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 15. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Утврђује се да ДОО Артинг Брчко Дистрикт испуњава услове за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. архитектонске фазе, 2. конструктивне фазе. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова за израду техничке документације и лиценца, број: 4031/09, од године.

12 12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Број: / октобра године Министар, 1880 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 15. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Утврђује се да ДОО АГ Угљевик испуњава услове за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. архитектонске фазе, 2. конструктивне фазе. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова за израду техничке документације и лиценца, број: 4025/09, од године. Број: / октобра године Министар, 1881 Утврђује се да Симпро д.о.о. Добој испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима високоградње. Број: / октобра године Министар, 1882 Утврђује се да КП Комуналац а.д. Вишеград испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима нискоградње. Број: / октобра године Министар, 1883 Утврђује се да Falcon д.о.о. Доњи Ружевић, Теслић, испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. грађевинских радова на објектима високоградње. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова за грађење, односно извођење радова и лиценца, број: 4931/2012, од године. Број: /13 2. октобра године Министар, 1884

13 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 14. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ДОКУМЕНТА ПРОСТОРНОГ УРЕЂЕЊА Утврђује се да ИМК РС испуњава услове за израду докумената просторног уређења за: 1. израду спроведбених докумената просторног уређења, и то: а) зонинг план, б) зонинг план подручја посебне намјене, в) регулациони план, г) урбанистички пројекат, д) план парцелације. Број: / октобра године Министар, 1885 Утврђује се да Технопетрол д.о.о. Тузла испуњава услове за грађење, односно извођење радова на објектима за које грађевинску дозволу издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, и то: 1. дијела машинске фазе, област термотехнике, инсталације гријања, гаса, вентилације и климатизације. Број: / октобра године Министар, 1886 бр. 118/08, 11/09, 74/10, 24/12 и 121/12) и члана 15. Правилника О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Утврђује се да INK constructor д.о.о. испуњава услове: А) за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, и то: 1. фазе нискоградње; Б) за израду техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје орган јединице локалне самоуправе, и то: 1. хидротехничке фазе. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова за израду техничке документације и лиценца, број: 5211/2013, од године. Број: / октобра године Министар, 1887 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 121. став 3. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 40/13) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца за извођење машинских инсталација на објектима за које одобрење за грађење издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, број: 4137/2010, од године, издато од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу KHE group д.о.о.. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / октобра године Министар, 1888 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси

14 14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца број: 4290/2010, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу Еко комуналије д.о.о. Приједор издало овлашћење за грађење објеката нискоградње локални шумски и некатегорисани путеви за које одобрење за грађење издаје општински орган управе. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / маја године Министар, Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца број: 4602/11, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу Електрон МС д.о.о. Теслић издало овлашћење за извођење електроинсталација на објектима стандардне конструкције и бруто грађевинске површине до 1500 м² за које одобрење за грађење издаје општински орган управе. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / априла године Министар, 1889 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 121. став 3. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 40/13) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца за грађење објеката високоградње, осим машинских и електроинсталација за које одобрење за грађење издаје општински орган управе, број: 4481/2011, од године, издато од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу DTD company д.о.о. Добој. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / октобра године Министар, 1890 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 121. став 3. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 40/13) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца за израду дијела техничке документације - архитектонска и конструктивна фаза за објекте за које одобрење за грађење издаје општински орган управе, број: 4482/2011, од године, издато од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу DTD company д.о.о. Добој. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / октобра године Министар, 1891 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси 1892 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 121. став 3. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 40/13) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца за извођење металних и решеткастих конструкција у грађевинарству и извођење машинских инсталација на објектима за које одобрење за грађење издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, број: 4698/2011, од године, издато од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу Зел-монт д.о.о. Брод. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / октобра године Министар, 1893 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца број: 4751/2011, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу Биро за пројектовање и инжењеринг Град пројект д.о.о. Бања Лука издало овлашћење за израду документа просторног уређења зонинг планова и регулационих планова. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / јула године Министар, 1894 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси

15 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца број: 4768/2011, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу ГП ДМ градња и монтажа д.о.о. Прњавор издало овлашћење за грађење објеката високоградње, осим машинских и електроинсталација, за које одобрење за грађење издаје орган јединице локалне самоуправе. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / маја године Министар, 1895 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца број: 4805/201, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу Далековод ТКС а.д. Добој издало овлашћење за израду дијела техничке документације електро фаза за објекте за које одобрење за грађење издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију и дијела техничке документације конструктивна, машинска и електро фаза за објекте за које одобрење за грађење издаје орган јединице локалне самоуправе. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: /13 7. јуна године Министар, 1896 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца број: 4854/2012, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу Elmas д.о.о. Грачаница издало овлашћење за израду дијела техничке документације машинска фаза, област термотехнике, за објекте за које одобрење за грађење издаје орган јединице локалне самоуправе. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: /13 4. јуна године Министар, 1897 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца број: 4975/2012, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу Драгон д.о.о. Брод издало овлашћење за извођење завршно-занатских радова на објектима за које одобрење за грађење издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: / априла године Министар, 1898 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Укида се у цијелости Рјешење и лиценца број: 5023/2012, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу ЈП Водовод а.д. Гацко издало овлашћење за грађење објеката хидроградње за које одобрење за грађење издаје орган јединице локалне самоуправе. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: /13 4. априла године Министар, 1899 Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по службеној дужности, на основу члана 76. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник Републике Српске, број 55/10) и члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), доноси Ставља се ван снаге Рјешење и лиценца број: 5038/2012, од године, којим је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузећу Siemens д.о.о. издало овлашћење за извођење електроинсталација и електроенергетских постројења са припадајућом опремом на објектима за које одобрење за грађење издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: /13 3. јуна године Министар, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне послове На основу члана 86. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, број: 118/08, 11/09, 74/10, 86/10) и члана 115. став 1. Закона о премјеру

16 16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске доноси О ОСНИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ БРОНЗАНИ МАЈДАН, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Утврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Бронзани Мајдан, град, и то за катастарску парцелу број: 730 укупне површине 6040 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Бронзани Мајдан, град Бања Лука, за катастарску парцелу наведену у тачки 1. овог рјешења, ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Бронзани Мајдан, град, и то за катастарску парцелу број: 730, уписану у посједовни лист број 2, као и земљишна књига за непокрeтност 280/2 уписана у зк. ул. 109 к.о. Бронзани Мајдан и парцела број 281/2, уписана у зк. ул. бр. 320 к.о. Бронзани Мајдан. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 21.04/ / новембра године В.д. директора, Младен Ковачевић, с.р. На основу члана 86. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10) и члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске доноси О ОСНИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ШАРГОВАЦ, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Утврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Шарговац, град, и то за катастарске парцеле бр.: 833/1, 833/2 и 833/3, укупне површине 3472 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Шарговац, град, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења, ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Шарговац, град, и то за катастарске парцеле бр.: 833/1, 833/2 и 833/3, уписане у посједовни лист број 1520, као и земљишна књига за непокрeтност 148/1, уписана у зк. ул. бр. 118 к.о. Шарговац, град. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 21.04/ /13 5. новембра године В.д. директора, Младен Ковачевић, с.р. На основу члана 86. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10) и члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске доноси О ОСНИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ РОГАТИЦА 1, ОПШТИНА РОГАТИЦА 1. Утврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Рогатица 1, општина Рогатица, и то за катастарске парцеле бр.: 1429/2, 1429/3 и 1429/6, укупне површине м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Рогатица 1, општина Рогатица, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења ставља се ван снаге и престаје да важи катастар непокретности основан у складу са Законом о премјеру и катастру непокретности ( Службени гласник Републике Српске, бр. 34/06, 110/08 и 15/10), и то за катастарске парцеле бр.: 1429/2, 1429/3 и 1429/6, уписане у лист непокретности број 1079 к.о. Рогатица 1, као и земљишна књига за парцелу број: 1429/2, уписану у зк. ул. бр к.о. Рогатица 1, општина Рогатица. 3. Катастар непокретности, за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 21.04/ / новембра године В.д. директора, Младен Ковачевић, с.р. На основу члана 86. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10) и члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске доноси О ОСНИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ФОЧА, ОПШТИНА ФОЧА 1. Утврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Фоча, општина Фоча, и то за катастарску парцелу број: 2971, укупне површине 677 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Фоча, општина Фоча, за катастарску парцелу наведену у тачки 1. овог рјешења ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Фоча, општина Фоча, и то за катастарску парцелу број: 2971, уписану у посједовни лист број Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 21.04/ / новембра године В.д. директора, Младен Ковачевић, с.р. На основу члана 86. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10) и члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске доноси О ОСНИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ БРОДАЦ ДОЊИ, ГРАД БИЈЕЉИНА 1. Утврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Бродац Доњи, град Бијељина, и то за

17 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број катастарску парцелу број: 2486, укупне површине 4457 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Бродац Доњи, град Бијељина, за катастарску парцелу наведену у тачки 1. овог рјешења ставља се ван снаге и престаје да важи катастар непокретности основан у складу са Законом о премјеру и катастру ( Службени гласник Републике Српске, бр. 34/06, 110/08 и 15/10) за катастарску парцелу број: 2486, уписану у лист непокретности број 809, к.о. Бродац Доњи, град Бијељина. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 21.04/ / новембра године В.д. директора, Младен Ковачевић, с.р. На основу члана 86. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10) и члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске доноси О ОСНИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ГЛОГОВАЦ, ГРАД БИЈЕЉИНА 1. Утврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Глоговац, град Бијељина, и то за катастарску парцелу број: 402, укупне површине 4954 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Глоговац, град Бијељина, за катастарску парцелу наведену у тачки 1. овог рјешења ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Глоговац, град Бијељина, и то за катастарску парцелу број: 402, уписану у посједовни лист број: 352, као и земљишна књига за непокретност број 84, уписана у зк. ул. бр. 557 к.о. Глоговац, град Бијељина. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: 21.04/ / новембра године В.д. директора, Младен Ковачевић, с.р. На основу члана 204. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10) и члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 6/12), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске доноси ДОПУНСКО О ОСНИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ БРИЈЕСНИЦА-ХАСЕ, ГРАД БИЈЕЉИНА 1. Овим рјешењем ставља се ван снаге и престаје да важи земљишна књига, и то за парцелу број 347/4 из зк. ул. бр. 47, парцелу број 355/2 из зк. ул. бр. 246, парцелу број 360/5 из зк. ул. бр. 69, парцелу број 360/6 из зк. ул. бр. 74, парцелу број 357/5 из зк. ул. бр. 255, парцелу број 353/3 из зк. ул. бр. 121, парцелу број 353/4 из зк. ул. бр. 105, парцелу број 338/22 из зк. ул. бр. 285, парцелу број 338/23 из зк. ул. бр. 282, парцелу број 323/11 из зк. ул. бр. 43, парцелу број 338/16 из зк. ул. бр. 40, парцелу број 338/12 из зк. ул. бр. 284, парцелу број 338/13 из зк. ул. бр. 68, парцелу број 338/20 из зк. ул. бр. 32, парцелу број 338/7 из зк. ул. бр. 42, парцелу број 338/9 из зк. ул. бр. 36, парцелу број 338/17 из зк. ул. бр. 77, парцелу број 338/14 из зк. ул. бр. 53 и парцелу број 338/15 из зк. ул. бр. 64, све у к.о. Хасе Бријесница, град Бијељина. Број: 21.04/ / новембра године В.д. директора, Младен Ковачевић, с.р. На основу члана 207. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/07 и 50/10), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове доноси ЗАКЉУЧАК О ИСПРАВЦИ ТЕХНИЧКЕ ГРЕШКЕ У РЈЕШЕЊУ О ОСНИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ВУЧИЈАК, ОПШТИНА ПРЊАВОР, број: 21.04/ /13, од ( Службени гласник Републике Српске, број 92/13) У Рјешењу о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Вучијак, општина Прњавор, број: 21.04/ /13, од , које је објављено у Службеном гласнику Републике Српске, број 92/13, у тачки 1. умјесто: м² треба да стоји: м². Број: 21.04/ / новембра године В.д. директора, Младен Ковачевић, с.р. Агенција за безбједност саобраћаја На основу члана 16. Правилника о условима и начину ревизије и провјере безбједности саобраћаја, условима и начину лиценцирања ревизора и провјеривача ( Службени гласник Републике Српске, број 13/12), директор Агенције за безбједност саобраћаја утврђује ЛИСТУ РЕВИЗОРА И ПРОВЈЕРИВАЧА БЕЗБЈЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА Утврђује се Листа ревизора безбједности саобраћаја, како слиједи: 1. Наташа (Милан) Костић,, број Рјешења: 13/2/ / Милија (Миливоје) Радовић,, број Рјешења: 13/2/ / Мира (Милош) Бера,, број Рјешења: 13/2/ / Саша (Милорад) Јаснић,, број Рјешења: 13/2/ / Данислав (Маринко) Драшковић, Бијељина, број Рјешења: 13/2/ / Зоран (Раде) Средић,, број Рјешења: 13/2/ / Млађан (Никола) Тодоровић,, број Рјешења: 13/2/ / Младен (Милорад) Чајић,, број Рјешења: 13/2/ / Александра (Слободан) Јаснић,, број Рјешења: 13/2/ / Драган (Гојко) Топић,, број Рјешења: 13/2/ / Небојша (Петар) Простран,, број Рјешења: 13/2/ / Дарко (Радислав) Чворић,, број Рјешења: 13/2/ / Милан (Јанко) Тешановић,, број Рјешења: 13/2/ /12.

18 18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Бранкица (Миле) Цигановић,, број Рјешења: 13/2/ / Драгана (Милош) Пашић,, број Рјешења: 13/2/ / Симо (Петар) Чабрић, Зворник, број Рјешења: 13/2/ / Милеко (Милан) Џевер,, број Рјешења: 13/2/ / Спасоје (Ненад) Мићић,, број Рјешења: 13/2/ / Крсто (Петко) Липовац, Вишеград, број Рјешења: 13/2/ / Дејан (Мирослав) Јованов, Београд, број Рјешења: 13/2/ /12. Утврђује се Листа провјеривача безбједности саобраћаја, како слиједи: 1. Наташа (Милан) Костић,, број Рјешења: 13/2/ / Милија (Миливоје) Радовић,, број Рјешења: 13/2/ / Мира (Милош) Бера,, број Рјешења: 13/2/ / Саша (Милорад) Јаснић,, број Рјешења: 13/2/ / Данислав (Маринко) Драшковић, Бијељина, број Рјешења: 13/2/ / Зоран (Раде) Средић,, број Рјешења: 13/2/ / Млађан (Никола) Тодоровић,, број Рјешења: 13/2/ / Бојан (Анђелко) Сарић, Бијељина, број Рјешења: 13/2/ / Александра (Слободан) Јаснић,, број Рјешења: 13/2/ / Драган (Гојко) Топић,, број Рјешења: 13/2/ / Слађана (Радош) Јакшић,, број Рјешења: 13/2/ / Дарко (Радислав) Чворић,, број Рјешења: 13/2/ / Милан (Јанко) Тешановић,, број Рјешења: 13/2/ / Владимир (Слободан) Ђорђић,, број Рјешења: 13/2/ / Драгана (Милош) Пашић,, број Рјешења: 13/2/ / Симо (Петар) Чабрић, Зворник, број Рјешења: 13/2/ / Милеко (Милан) Џевер,, број Рјешења: 13/2/ / Спасоје (Ненад) Мићић,, број Рјешења: 13/2/ / Крсто (Вишеград) Липовац, Вишеград, број Рјешења: 13/2/ / Дејан (Мирослав) Јованов, Београд, број Рјешења: 13/2/ /12. Ова листа објавиће се у Службеном гласнику Републике Број: 13/2/ / новембра године Директор, Милија Радовић, с.р. Гендер центар - Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске На основу члана 81. став 2. Закона о републичкој управи Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/1, 86/10, 24/12 и 121/12), члана 28. став 1. Закона о државним службеницима ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 117/11 и 37/12) и члана 28. став 1. Уредбе о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у републичким органима управе Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 18/09 и 105/11), в.д. директорице Гендер центрa - Центрa за једнакост и равноправност полова Републике Српске, уз сагласност Владе Републике Српске, доноси ПРАВИЛНИК О ИЗМЈЕНИ ПРАВИЛНИКА О УНУТРАШЊОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ МЈЕСТА У ГЕНДЕР ЦЕНТРУ - ЦЕНТРУ ЗА ЈЕДНАКОСТ И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Члан 1. У члану 11. став 2. Правилника о унутрашњој организацији и ситематизацији радних мјеста у Гендер центру - Центру за једнакост и равноправност полова Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 23/12) мијења се и гласи: Државни/а службеник/ца прве категорије; број извршилаца: један (1); услови: VII степен стручне спреме, правни факултет, економски факултет или факултет политичких наука - смјер дипломирани социјални радник, положен стручни испит за рад у републичким органима управе, најмање три године радног искуства у траженом степену образовања, познавање рада на рачунару и енглеског језика. Одговорност: за свој рад одговоран/на је Влади.. Члан 2. Измјена овог правилника ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Број: ГЦ / октобра године В.д.директорице, Мирјана Лукач, с.р. Уставни суд Босне и Херцеговине Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија, у предмету број АП 3339/10, рјешавајући апелацију М.Р. на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 став 4 тачка 14, члана 59 став 2 алинеја 1 и члана 61 ст. 1, 2 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ( Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу: - Валерија Галић, предсједница, - Миодраг Симовић, потпредсједник, - Сеада Палаврић, потпредсједница, - Мато Тадић, судија и - Мирсад Ћеман, судија, на сједници одржаној 17. септембра године, донио је ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Дјелимично се усваја апелација М.Р. Утврђује се повреда права на слободу и сигурност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, у односу на разлоге за одређивање и продужење притвора из члана 197 став 1 тачка а) Закона о кривичном поступку Републике Српске, одређеног Рјешењем Врховног суда Републике Српске број К Кж од 20. јула године и Рјешењем Врховног суда Републике Српске број Кв од 22. јуна године. Одбија се као неоснована апелација М.Р., поднесена против Рјешења Врховног суда Републике Српске број Кж Кж од 20. јула године и Рјешења Врховног суда Републике Српске број Кв од 22. јуна године, у односу на остале аспекте права на слободу и сигурност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц., као и члана 5 ст. 3 и 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Одбацује се као недопуштена апелација М.Р., поднесена против Рјешења Врховног суда Републике Српске број Кж Кж од 20. јула године и Рјешења Врховног суда Републике Српске број Кв од 22. јуна године, у односу на право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода зато што је преурањена.

19 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Одлуку објавити у Службеном гласнику Босне и Херцеговине, Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине, Службеном гласнику Републике Српске и Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине. Образложење I - Увод 1. М. Р. (у даљем тексту: апелант) из Бање Луке ког заступа Жељко Шурлан, адвокат из Бање Луке, поднио је 4. августа године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) апелацију против Рјешења Врховног суда Републике Српске, Посебно вијеће за организовани и најтеже облике привредног криминала (у даљем тексту: Врховни суд) број К Кж од 20. јула године и Рјешења Врховног суда број Кв од 22. јуна године. II - Поступак пред Уставним судом 2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Врховног суда и Окружног тужилаштва, Посебно тужилаштво за сузбијање организованог и најтежих облика привредног криминала - Специјално тужилаштво (у даљем тексту: Специјално тужилаштво) затражено је 6. априла године да доставе одговор на апелацију. 3. Врховни суд је одговор на апелацију доставио 12. априла године, а Специјално тужилаштво 24. априла године. 4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори Врховног суда и Специјалног тужилаштва достављени су апеланту 12. маја године. III - Чињенично стање 5. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. 6. Врховни суд је Рјешењем број Кв од 22. јуна године апеланту и осталим осумњиченим продужио притвор одређен Рјешењем Окружног суда у Бањој Луци, Посебно одјељење за организовани и најтеже облике привредног криминала (у даљем тексту: Окружни суд) број Кпп п од 23. марта године, а продужен Рјешењем истог суда број Кв п од 22. априла године за још један мјесец, тако да по овом рјешењу притвор у односу на све осумњичене може да траје најдуже до 23. јула године. 7. Из образложења рјешења произилази да је Специјално тужилаштво поднијело приједлог да се продужи притвор свим осумњиченим из разлога утврђених чланом 197 став 1 тач. б) и г) Закона о кривичном поступку Републике Српске пречишћени текст (у даљем тексту: ЗКП РС), а апеланту и из разлога утврђених и по тачки а) цитиране законске одредбе. Затим, указано је да је постојање основане сумње да су осумњичени починили кривична дјела која им се стављају на терет већ утврђена рјешењима којим је одређен и продужаван притвор, те да након доношења посљедњег рјешења о продужењу притвора разлози на којим се заснива закључак о постојању основане сумње нису престали да постоје, нити су доведени у питање доказима који су након тога прикупљени. На основу прикупљених доказа, а како је то утврђено и у ранијим рјешењима, закључено је да постоји основана сумња да су апелант и остали осумњичени починили кривична дјела која им се стављају на терет у временском периоду од 1. априла године до 13. августа године, као припадници злочиначког удружења организованог ради вршења кривичних дјела злоупотребом службеног положаја или овлашћења, те кривичног дјела манипулације цијенама и ширења лажних информација, на штету предузећа Медицинска електроника АД и Републике Српске. Затим, указано је да постоји основана сумња да су апелант и остали осумњичени извршили манипулацију цијенама на тржишту хартија од вриједности, те утицали на смањење цијена акција предузећа Медицинска електроника АД, а у намјери да незаконито прибаве 34,95% акција наведеног предузећа из Портфеља акционог фонда и Фонда за реституцију РС, којим је управљала ИРБ РС. Споменута дјела су почињена у намјери да чланови удружења прибаве имовинску корист, па је тако апеланту омогућено да прибави имовинску корист у износу од најмање ,51 КМ. С тим у вези је указано да су у образложењу Рјешења Окружног суда број Кв п од 22. априла године анализирани докази из којих произилази основана сумња, те шта из тих доказа упућује на закључак да постоји основана сумње у односу на сваког од осумњичених, као и да накнадно прибављеним доказима постојање основане сумње није компромитовано. 8. Затим, закључено је да у односу на апеланта постоје разлози за одређивање притвора из разлога који су утврђени у члану 197 став 1 тачка а) ЗКП РС због тога што апелант има двојно држављанство и некретнине у другој држави, а што упућује на закључак да постоји опасност од бјекства. Затим, закључено је да и даље стоје тврдње да су радња извршења кривичних дјела која се стављају на терет апеланту и радње извршења које се стављају на терет осумњиченим члановима ИРБ РС у уској вези, па да би апелант боравком на слободи могао да омета кривични поступак утицањем на осумњичене чланове управе ИРБ РС. На основу наведеног закључено је да за апеланта и даље постоје притворски разлози из члана 197 став 1 тачка б) ЗКП РС. У погледу постојања притворских разлога из члана 197 став 1 тачка г) ЗКП РС указано је да начин извршења овог кривичног дјела указује на висок степен друштвене опасности дјела и извршиоца а што, по оцијени суда, уједно чини и ванредне околности које би у случају пуштања на слободу апеланта и осталих осумњичених за резултат имале стварну пријетњу нарушавању јавног мира. У вези с тим је указано да је извршење овог дјела већ резултирало нарушавањем јавног реда и мира уз интервенцију полиције, проистеклих јавним окупљањем и протестом радника Медицинске електронике и Центра за медицинска истраживања и развој здравствене заштите. У складу с наведеним, закључено је да су се стекли разлози за продужење притвора и у смислу члана 197 став 1 тачка г) ЗКП РС, те с обзиром да се ради о кривичним дјелима за која може да се изрекне казна затвора преко десет година, остварен је и објективни услов за примјену наведеног притворског основа. 9. Врховни суд је, имајући у виду сложеност поступка истраге, обимност доказног материјала који је нужно прибавити у даљем току истраге, као и тежину кривичних дјела за која се истрага води, закључио да су се стекли важни разлози у смислу члана 200 став 3 ЗКП РС за продужење притвора. 10. Најзад, указано је да се при одређивању трајања мјере притвора Врховни суд руководио чланом 196 став 4 ЗКП РС према ком трајање притвора мора да буде сведено на најкраће нужно вријеме. 11. Врховни суд је Рјешењем број К Кж од 20. јула године одбио као неосноване жалбе апеланта и осталих осумњичених, изјављене против Рјешења овог суда број Кв од 22. јуна године. 12. У образложењу рјешења указано је да, по оцијени овог суда, побијано рјешење садржи потпуне, јасне, одређене и довољно разумљиве разлоге о свим одлучним чињеницама које су правилно и потпуно утврђене, а који оправдавају став суда да се притвор продужи из наведених разлога. Затим, указано је да је оспореним рјешењем испитано и утврђено да и даље постоји основана сумња, те да су с тим у вези дати разлози и образложења на начин и у обиму које у свему прихвата и овај суд. У вези с постојањем притворских разлога из члана 197 став 1 тач. б) ЗКП РС, као правилан је оцијењен закључак да и даље постоји оправдана бојазан да ће апелант и остали осумњичени ометати ток истраге утицањем на свједоке и остале саучеснике. У вези с тим указано је, у односу на сваког од осумњичених, на њихове функције и остварени утицај, затим на раније контакте које су неки од њих остварили с лицима на која је проширена истрага, те уске везе радњи извршења апеланта с радњама извршења за које се терете осумњичени чланови ИРБ. У вези с постојањем притворског разлога из члана 197 став 1 тачка г) ЗКП РС, указано је да се у свим жалбама занемарују околности под којима је кривично дјело учињено и његова тежина, а чему је правилно дат карактер ванредних. По оцијени Врховног суда, основано су доведени у везу ранија окупљања и протести с кривичним дјелом осумњичених, а доношење привремених мјера и отварање стечајних поступка на које је у свим жалбама указивано само говоре у прилог о тежини посљедица и постојању опасности за нарушавање јавног реда. Као правилан је оцијењен и закључак да апелантово двојно држављанство и некретнине у власништву на територији друге државе указују да постоји опасност од бјекства, па да је оправдано да у односу на њега притвор буде продужен из разлога утврђених чланом 197 став 1 тачка а) ЗКП РС. По оцијени Врховног суда, овакав закључак не доводи се у питање апелантовим наводима да је власник фирме у Бањој Луци у којој раде и његови синови, као и да му је супруга стално запослена у Бањој Луци, а који нису покријепљени ни образложењем на који начин би могли бити од утицаја на закључак суда о постојању опасности од бјекства. Најзад, Врховни суд се у цјелини сагласио с разлозима и образложењима из оспореног рјешења да постоје нарочито важни разлози, оцијењујући да су жалбени наводи апеланта и осталих осумњичених хипотетички и лишени прихватљивих разлога којим се оспоравају закључци суда. IV - Апелација а) Наводи из апелације 13. Апелант сматра да му је оспореним рјешењима повријеђено право на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 ст. 1 тачка ц., те ст. 3 и 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Европска конвенција), право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 тачка а. Европске конвенције, те право на ефективни правни лијек из члана 13 Европске конвенције. 14. Апелант сматра да му је повријеђено право на слободу и безбједност личности јер, по његовом мишљењу, није доказано да

20 20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број постоји основана сумња да је починио кривична дјела која му се стављају на терет, а што је општи услов за одређивање притвора, као и да не постоје посебни разлози за одређивање притвора утврђени чланом 197 став 1 тач. а), б) и г) ЗКП РС. 15. У прилог тврдње да не постоји основана сумња као општи услов за одређивање притвора, апелант је истакао да из чињеничних навода из приједлога за одређивање притвора произилази да нема бића кривичног дјела из члана 383а. став 2 КЗ РС, а у вези с кривичним дјелом злоупотребе положаја или овлашћења у подстрекивању и помагању из члана 347 став 4, а у вези са ставом 3 КЗ РС које му се ставља на терет пошто нема противправности јер су све одлуке како ИРБ, тако и Комисије за хартије од вриједности законите. У вези с тим апелант указује да је процјену вриједности акција извршио законито и јавно надлежни орган, да је вриједност акција била 0, а што доказује Извјештај објављен на веб-страници ИРБ-а, те да је ова вриједност коригована на 0,054 КМ након оствареног трговања акцијама. Затим, у вези с кривичним дјелом манипулације цијенама и ширења лажних информација из члана 292 став 2 а у вези са ставом 1 тач. а) и б) Закона о тржишту хартијама од вриједности, апелант истиче да не може да се примијени кривично дјело организованог криминала из члана 383а. КЗ РС. По апелантовом мишљењу, кривично дјело манипулације цијенама и ширење лажних информација није прописано КЗ РС, а кривично дјело организованог криминала може да се односи само на кривична дјела прописана КЗ РС, на основу чега закључује да нема кривичног дјела организованог криминала, због чега нема ни основа за одређивање притвора. На истим разлозима апелант заснива и тврдњу да због тога нису били стварно надлежни да поступају Врховни суд и Специјално тужилаштво. У вези с оспоравањем постојања основане сумње апелант још тврди да се суд није изјаснио о његовим приговорима да су докази незаконито прибављени јер су прибављени дописом, као и да му докази нису предочени. 16. Апелант сматра да не постоје разлози за одређивање притвора из разлога утврђених чланом 197 став 1 тачка а) ЗКП РС. По његовом мишљењу, двојно држављанство и власништво на некретнинама у Србији не могу да буду основи који указују на могућност бјекства. По његовом мишљењу, опасност од бјекства може да буде само у конкретном понашању осумњиченог које би указивале на намјеру да ће побјећи, а да су у његовом случају такви докази изостали. Такође, апелант указује да судови нису цијенили могућност да се изрекне нека од блажих мјера које су прописане законом а којом би могла да се постигне иста сврха. 17. Апелант сматра да не постоје ни притворски разлози из члана 197 став 1 тачка б) ЗКП РС. У вези с тим указује да није предузео нити једну радњу из које би могло да се закључи да је покушао да утиче на осумњичене чланове управе ИРБ, који су при том већ и саслушани у својству осумњичених, а по његовом мишљењу само би таква радња могла да докаже да ће ометати истрагу утицајем на саучеснике. Апелант је с тим у вези указао и на Одлуку Уставног суда у предмету број АП 6/ Затим, апелант сматра да не постоје разлози за одређивање притвора из члана 197 став 1 тачка г) ЗКП РС. У вези с тим апелант истиче да је од четири кумулативно постављена услова за одређивање и продужење притвора по овом основу суд утврдио да постоји само један, тј. да је дјело посебно тешко с обзиром на начин извршења или посљедице кривичног дјела, а није утврдио да постоји основни услов а то је, по апелантовом мишљењу, ванредно стање. По његовом мишљењу, суд је неосновано протест грађана (који ни по времену одржавања, ни по разлозима организовања, ни по учесницима нема никакве везе с предметним кривичним дјелима) означио као ванредне околности и на тај начин, у ствари, одлучио под притиском, односно погрешно процијенио тежину кривичног дјела и околности под којим је учињено квалификовао као ванредне. Наводи да су протести у непосредној вези са кривичним дјелом осумњичених по апелантовом мишљењу вријеђају пресумпцију невиности, јер из ове формулације произилази као да је кривично дјело и утврђено судском пресудом. Најзад, а пошто је суд утврдио да постоје ванредне околности, по апелантовом мишљењу био је дужан да обавијести надлежни орган да их и отклони, што није учинио. 19. Апелант сматра да ничим није утврђено да постоје нарочито важни разлози у смислу члана 200 став 3 ЗКП РС, односно да то не могу да буду разлози који су прописани чланом 197 ЗКП РС. 20. Такође, апелант сматра да је прекршен члан 196 став 4 ЗКП РС јер тужилац у року од мјесец дана, колико је било одређено рјешењем о одређивању притвора, није обезбиједио доказе у року који му је био одређен. Затим, апелант сматра да је Врховни суд по његовој жалби рјешење донио након протека рока, односно да је о жалби био дужан да одлучи у року од 48 часова. У складу с наведеним, апелант сматра да му је повријеђено и право на суђење у разумном року. 21. Апелант тврди да се нити једна одлука није бавила незаконитим лишавањем слободе, истичући да га није лишио слободе полицијски орган, нити му је упућен позив. 22. Затим, апелант сматра да му је повријеђен члан 6 Европске конвенције. У прилог ових тврдњи је истакао да је о свим жалбама одлучено једним рјешењем, и ако рокови не теку од истог времена, суд је обавезан да за сваког осумњиченог појединачно наведе разлоге за лишавање слободе. Такође, апелант истиче да суд није цијенио чињеницу да су се од момента одређивања притвора до доношења одлуке по жалби промијениле околности и да је Г.Б. закључио споразум о признању кривице, а њему је притвор одређен управо због подстрекивања и помагања овом лицу да изврши кривично дјело злоупотребе службеног положаја. 23. Најзад, апелант тврди да му је повријеђено право на ефективни правни лијек из члана 13 Европске конвенције. По његовим тврдњама, суд се није изјаснио о наводима жалбе да не постоје разлози да се продужи притвор, тј. да је притвор и одређен из разлога који нису били садржани у приједлогу тужилаштва, те на основу незаконито прибављених доказа, као и да је једним рјешењем одлучено о свим жалбама иако су жалбе биле различите, као и разлози за одређивање притвора. б) Одговор на апелацију 24. Врховни суд је у одговору на наводе из апелације истакао да апелантови приговори немају основ у стању списа, а да нису учињени ни пропусти у поступку одлучивања по жалби. Такође, указано је да је овај суд савјесно, у мјери у којој му то налаже ЗКП, цијенио све жалбене наводе и о њима дао сасвим јасне, непротиврјечне и исцрпне одговоре. 25. Специјално тужилаштво је у одговору на апелацију најприје истакло да је 23. јула године против апеланта и осталих осумњичених подигнута оптужница која је и потврђена, а у којој није стављен приједлог за продужење притвора, па су апелант и остали оптужени пуштени на слободу. Затим, указано је да је Окружни суд 11. октобра године донио пресуду којом су апелант и још двојица оптужених ослобођени оптужби, а на коју је ово тужилаштво изјавило жалбу. Даље, указано је да је апелант лишен слободе на начин и у поступку прописаном законом, те да му није било онемогућено да преиспитује одлуку о лишавању слободе пред надлежним судом. У вези с тврдњама да не постоје посебни притворски разлози, указано је да је Врховни суд своју оцјену заснивао на свеобухватној анализи доказа на којима се заснивао приједлог да се продужи притвор, да приликом доношења рјешења о продужењу притвора и одлучивања по жалби нису учињене повреде поступка. Затим, указано је да је ово тужилаштво с ревношћу проводило истражне радње, у прилог чему говори огромна прикупљена документација и број лица који су саслушани (само у оптужници је предложено саслушавање 32 свједока, те предложено провођење 200 материјалних доказа). Најзад, указано је да тужилаштво није тражило да се продужи притвор приликом подизања оптужнице јер је сматрало да више не постоје притворски разлози па су апелант и остали пуштени на слободу, што говори у прилог да је у конкретном случају трајање притвора било ограничено на најкраће нужно вријеме. V - Релевантни прописи 1. Закон о кривичном поступку ( Службени гласник РС, број 100/09 пречишћени текст) у релевантном дијелу гласи: Члан 196. Опште одредбе (1) Притвор се може одредити или продужити само под условима прописаним у овом закону и само ако се иста сврха не може остварити другом мјером. (2) Притвор одређује или продужује рјешењем суд на приједлог тужиоца, а након што суд претходно саслуша осумњиченог, односно оптуженог на околности разлога због којих се притвор предлаже, осим у случају из члана 197. став 1. тачка а). (3) Тужилац је дужан да поднесе образложен приједлог за продужење притвора суду најкасније пет дана прије истека рока из рјешења о притвору. Суд одмах доставља приједлог осумњиченом, односно оптуженом и његовом браниоцу. (4) Трајање притвора мора бити сведено на најкраће нужно вријеме. Ако се оптужени налази у притвору, дужност је свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да поступају са посебном хитношћу. (5) У току цијелог поступка притвор ће се укинути чим престану разлози на основу којих је одређен, а притвореник ће се одмах пустити на слободу. (6) По приједлогу оптуженог или браниоца за укидање притвора који је заснован на новим чињеницама суд ће одржати рочиште, односно сједницу вијећа о чему ће обавијестити странке и браниоца. Недолазак странака и браниоца који су уредно обавијештени не спречава одржавање рочишта, односно сједнице вијећа. (7) Против рјешења о одбијању приједлога за укидање притвора жалба је дозвољена.

21 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број (8) Ако приједлог није заснован на новим чињеницама које су од значаја за укидање притвора, суд неће донијети посебно рјешење. Члан 197. Разлози за притвор (1) Ако постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дјело, притвор се против тог лица може одредити: а) ако се крије или ако постоје друге околности које указују на опасност од бјекства, б) ако постоји основана бојазан да ће уништити, сакрити, измијенити или фалсификовати доказе или трагове важне за кривични поступак или ако нарочите околности указују да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче, в) ако нарочите околности оправдавају бојазан да ће поновити кривично дјело или да ће довршити покушано кривично дјело или да ће учинити кривично дјело којим пријети, а за та кривична дјела може се изрећи казна затвора три године или тежа казна, г) у ванредним околностима ако је ријеч о кривичном дјелу за које се може изрећи казна затвора од десет година или тежа казна, а које је посебно тешко с обзиром на начин извршења или посљедице кривичног дјела ако би пуштање на слободу резултирало стварном пријетњом нарушавања јавног реда. (2) У случају из тачке б) став 1. овог члана, притвор ће се укинути чим се обезбиједе докази због којих је притвор одређен. Члан 200. Трајање притвора у истрази (1) Прије доношења рјешења о одређивању притвора судија за претходни поступак ће преиспитати основаност захтјева за одређивање притвора. По рјешењу судије за претходни поступак притвор може трајати најдуже мјесец дана од дана лишења слободе. Послије тог рока осумњичени се може задржати у притвору само на основу рјешења о продужењу притвора. (2) Притвор се по одлуци вијећа (члан 24. став 5.), на образложен приједлог тужиоца, може продужити највише за два мјесеца. Против рјешења вијећа дозвољена је жалба, која не задржава извршење. (3) Ако се поступак води за кривично дјело за које се може изрећи казна затвора 10 година или тежа казна и ако постоје нарочито важни разлози, притвор се може, одлуком Врховног суда Републике Српске, продужити, на образложени приједлог тужиоца, за највише још три мјесеца. Против овог рјешења допуштена је жалба, која не задржава извршење рјешења. О жалби одлучује вијеће Врховног суда у другом саставу. VI - Допустивост 26. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини. 27. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. 28. У складу с чланом 16 став 4 тачка 14 Правила Уставног суда, апелација ће се одбацити као недопуштена уколико је преурањена. Допустивост у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 Европске конвенције 29. Апелант сматра да му је оспореним Рјешењем Врховног суда број К Кж од 20. јула године повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције. 30. Уставни суд подсјећа да се гаранције права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције односе на кривични поступак у цијелости, те да одговор на питање да ли је нека од ових гаранција прекршена не може да се да док поступак траје, јер евентуални процедурални пропусти и недостаци који се појаве у једној фази поступка могу да буду исправљени у некој од наредних фаза истог тог поступка. Слиједом тога није могуће, у принципу, да се утврди да ли је кривични поступак био правичан док се поступак правоснажно не оконча (види Европски суд, Barbera, Meeseque и Jabardo против Шпаније, пресуда од 6. децембра године, серија А, број 146, став 68; Уставни суд, Одлука број У 63/01 од 27. јуна године, тачка 18, објављена у Службеном гласнику Босне и Херцеговине, број 38/03). 31. У конкретном случају Уставни суд указује на то да оспорено рјешење о одређивању притвора не представља одлуку која је резултат цјелокупног кривичног поступка против апеланта, односно да не представља утврђивање основаности кривичне оптужбе у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције. Стога, Уставни суд закључује да је апелација у односу на наводе о кршењу права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције преурањена. 32. Имајући у виду одредбу члана 16 став 4 тачка 14 Правила Уставног суда, према којој ће се апелација одбацити као недопуштена уколико је преурањена, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. Допустивост у односу на члан II/3д) Устава Босне и Херцеговине, те чл. 5 и 13 Европске конвенције 33. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Рјешење Врховног суда број К Кж од 20. јула године против ког нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорено рјешење је донесено 20. јула године, а апелација је поднесена 3. августа године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива. 34. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација у овом дијелу испуњава услове у погледу допустивости. VII - Меритум 35. Апелант оспорава рјешења Врховног суда тврдећи да су му тим рјешењима повријеђена права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц. и ст. 3 и 4 Европске конвенције. Право на слободу и безбједност личности 36. Члан II/3д) Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: д) Право на личну слободу и безбједност. Члан 5 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи: 1. Свако има право на слободу и сигурност личности. Нико не смије бити лишен слободе изузев у ниже наведеним случајевима и у складу са законом прописаним поступком: ц. законитог хапшења или лишења слободе ради привођења надлежној судској власти, када постоји оправдана сумња да је та особа извршила кривично дјело или када постоје ваљани разлози да се та особа спријечи да изврши кривично дјело или да, након извршења кривичног дјела, побјегне; 3. Свако ко је ухапшен или лишен слободе према одредбама става 1(ц) овог члана мора одмах бити изведен пред судију или друго службено лице законом овлашћено да врши судску власт и мора имати право на суђење у разумном року или на пуштање на слободу до суђења. Пуштање на слободу може се условити гаранцијама о појављивању на суђењу. 4. Свако коме је ускраћена слобода хапшењем или лишавањем слободе има право уложити жалбу суду како би суд, у кратком року, размотрио законитост лишавања слободе и уколико оно није било законито наложио ослобађање. 37. Уставни суд подсјећа да лице, да би било изведено пред надлежни суд због основане сумње да је починило кривично дјело, у складу с чланом 5 став 1 тачка ц. Европске конвенције, може да буде притворено само у оквиру кривичног поступка (види Европски суд, Jėčius в. Литванија, апликација број 34578/97, став 50, ECHR 2000-IX). Основана сумња да је почињено кривично дјело претпоставља постојање чињеница и информација које би задовољиле објективног посматрача да је лице које је у питању могло да почини кривично дјело. Даље, постојање основане сумње захтијева да чињенице на којим се заснива могу да потпадају под неки дио криминалног понашања прописаног кривичним законом. При томе, у тренутку одређивања притвора не мора да буде са сигурношћу утврђено да је кривично дјело заиста и почињено, те не мора да буде утврђена његова природа. Најзад, сходно члану 5 став 1 Европске конвенције, законитост притвора оцјењује се на основу домаћег закона, односно мора да има правни основ у домаћем закону с тим да лишавање слободе мора да буде у складу са сврхом члана 5, тј. лице које је у питању мора да буде заштићено од произвољности. 38. Даље, Уставни суд указује да одредбе члана 5 став 3 Европске конвенције захтијевају да је лице лишено слободе у складу с чланом 5 став 1ц. Европске конвенције, тј. да је лишавање закони-

22 22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број то у смислу наведеног члана и да обухвата подједнако и процедуралну и материјалну заштиту таквих лица. Европски суд је закључио да поштовање члана 5 став 3 Европске конвенције захтијева да судска власт преиспита сва питања у вези с притвором, те да одлуку о притвору донесе позивајући се на објективне критеријуме предвиђене законом. При томе је постојање основане сумње да је лице лишено слободе починило кривично дјело за које се терети conditio sine qua non за одређивање или продужење притвора, али то након одређеног времена није довољно, већ мора да се процијени да ли за притвор постоје релевантни и довољни разлози (види Европски суд, Trzaska против Пољске, пресуда од 11. јула године, апликација број 25792/94, став 63). 39. Апелантови наводи о повреди права на слободу и безбједност личности у суштини се своде на тврдње да не постоји основана сумња да је учинио кривична дјела за која се терети; да побијана рјешења не дају разлоге из којих може да се закључи да постоје околности које указују на могућност његовог бјекства, да би, уколико се нађе на слободи, ометао истрагу утицањем на свједоке, да не постоји притворски основ због тзв. ванредних околности које су настале као посљедица наводног извршења предметног кривичног дјела, као ни да није утврђено да постоје нарочито важни разлози у смислу члана 200 ЗКП РС. Апелант сматра да му је због неефикасног провођења истраге Специјалног тужилаштва, те недоношења рјешења по његовој жалби у року од 48 часова, ускраћено право на суђење без одлагања и у разумном року. Најзад, апелант сматра да се Врховни суд у поводу његове жалбе није изјаснио о непостојању разлога за продужење притвора, те да није могао једним рјешењем да одлучи против више жалби јер су жалбе биле различите као и разлози за одређивање притвора. 40. У конкретном случају Уставни суд најприје примјећује да је оспореним рјешењима апеланту притвор продужен због постојања основане сумње да су почињена кривична дјела прописана КЗ РС, који је био на снази у вријеме извршења наведених дјела, те да је притвор одређен на основу одлуке надлежног суда а по образложеном приједлогу Специјалног тужилаштва из разлога утврђених релевантним одредбама ЗКП РС на начин и у поступку прописаном законом. 41. Затим, из образложења оспорених рјешења произилази да је постојање основане сумње засновано на доказима који су прикупљени у току истраге, да након доношења посљедњег рјешења о продужењу притвора разлози на којим се заснива закључак да постоји основана сумња нису престали да постоје, нити су доведени у питање доказима који су након тога прикупљени. С тим у вези указано је и на исцрпно образложење разлога и доказа којим је постојање основане сумње утврђено у рјешењу о одређивању, односно продужењу притвора. Према наведеном, Уставни суд не сматра да је образложење редовних судова у том погледу произвољно, те да би могло да се доведе у питање поштовање стандарда из члана 5 Европске конвенције. 42. Апелант сматра да притвор није могао да му буде продужен због постојања опасности од бјекства само због чињенице да има двојно држављанство и да је власник некретнина које се налазе на територији друге државе. 43. Уставни суд подсјећа да је у Одлуци о допустивости и меритуму број АП 1150/10 од 14. септембра године (доступна на веб-страници Уставног суда, разматрао апелацију истог апеланта којом је оспоравао рјешење о одређивању и рјешење о продужењу притвора, који је продужен рјешењима која су предмет оспоравања и у овој одлуци. Уставни суд је у наведеној одлуци дјелимично усвојио апелацију утврдивши да је повријеђено апелантово право на слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц. Европске конвенције у односу на разлоге за одређивање и продужење притвора, из члана 197 став 1 тачка а) ЗКП РС. У цитираној одлуци је закључено да је одређивање и продужавање притвора само због чињенице да апелант посједује двојно држављанство и некретнине у Републици Србији било произвољно у погледу постојања оправданих и ваљаних разлога с обзиром да редовни судови нису дали било какво образложење да постоји вјероватноћа да апелант има намјеру да бјежи, односно да избјегава евентуално суђење у БиХ (види, напријед цитирано, тачка 61). 44. У оспореним рјешењима која су предмет разматрања у овој одлуци апеланту је притвор због опасности од бјекства продужен због чињенице да посједује двојно држављанство и имовину у другој држави, а без било каквог образложења и доказа да постоји вјероватноћа да апелант има намјеру да бјежи. 45. Имајући у виду наведено, Уставни суд се у цјелини позива на разлоге и образложења из своје напријед цитиране одлуке у односу на продужење притвора апеланту на основу разлога из члана 197 став 1 тачка а) ЗКП РС. 46. Уставни суд закључује да је у конкретном случају дошло до повреде апелантовог права на слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц. Европске конвенције у односу на разлоге за одређивање притвора, који су оспореним рјешењима одређени на основу члана 197 став 1 тачка а) ЗКП РС-а (опасност од бјекства). 47. Апелант сматра да су у оспореним рјешењима изостали разлози и образложења на основу којих је утврђено да је постојала опасност да ће, у случају пуштања на слободу, утицати на остале осумњичене чланове управе ИРБ. 48. Из образложења оспорених рјешења произилази да је постојање притворског разлога из члана 197 став 1 тачка б) ЗКП РС засновано на појединачно побројаним функцијама које је обављао сваки од осумњичених, те на утицају на свједоке који је апелант већ остварио, као и на уској вези између апелантових радњи извршења с радњама извршења за које се терете осумњичени чланови ИРБ. С тим у вези Уставни суд подсјећа да је у Одлуци о допустивости и меритуму број АП 1150/10, а у поводу апелантовог оспоравања постојања овог притворског разлога, поред осталог, указано да из исказа осумњиченог В.М., да га је апелант већ контактирао, да му је уручио поклон и обећао радно мјесто у свом предузећу када овај то пожели. Ово утврђење редовних судова из рјешења о одређивању и претходног рјешења о продужењу притвора апелант ни у претходном поступку пред Уставним судом није довео у питање, а то није учињено ни конкретном апелацијом. С обзиром да је апеланту рјешењима оспореном предметном апелацијом притвор још једном продужен у истом поступку, те да је изричито указано да се она заснивају и на већ прикупљеним доказима, једном неспорно утврђени покушај утицаја на свједоке директно предузетом радњом представља довољно основа за вјеровање да би апелант исто могао да покуша и у односу на остале осумњичене, друге свједоке, те на лица на која је истрага проширена а на које је управо и указано у оспореним рјешењима. 49. Уставни суд сматра да су апелантови наводи да не постоје разлози за одређивање притвора због тога што постоји бојазан да би пуштањем на слободу могао да оствари утицај на остале осумњичене неосновани. 50. Затим, апелант тврди да су редовни судови природу и тежину кривичног дјела, те одржане протесте погрешно квалификовали као ванредне околности у смислу притворског разлога из члана 197 став 1 тачка г) ЗКП РС. Међутим, имајући у виду образложења и разлоге из оспорених рјешења, Уставни суд није могао да закључи да су произвољна, те да су у вријеме продужења притвора заиста и егзистирале ванредне околности које су кривична дјела која се апеланту и осталим осумњиченим стављају на терет чиниле посебно тешким, па да би њихово пуштање на слободу резултирало стварном пријетњом нарушавања јавног реда. С тим у вези указано је, поред осталог, на јавна окупљања и организоване протесте радника који су се већ догодили, те да доношење привремених мјера и отварање стечајног поступка говоре о тежини посљедица радњи за које се сумњиче апелант и остали осумњичени и постојању опасности од нарушавања јавног реда. 51. Стога, Уставни суд сматра да је одређивање апелантовог притвора, на основу постојања посебних разлога из члана 197 став 1 тач. б) и г) ЗКП РС, у складу с осталим аспектима права на слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине односно члана 5 став 1 тачка ц. Европске конвенције. 52. Апелант тврди да му је због неефикасног спровођења истраге тужилаштва и пропуста Врховног суда да одлучи по његовој жалби у року од 48 часова повријеђено право на суђење у разумном року. 53. Уставни суд подсјећа да члан 5 став 3 Европске конвенције садржи два права према којима лице лишено слободе мора одмах бити изведено пред судију или друго службено лице законом овлашћено да врши судску власт као и да мора имати право на суђење у разумном року или на пуштање на слободу до суђења. Из докумената који су предочени Уставном суду произилази да је у оспореном рјешењу апеланту и осталим осумњиченим притвор по приједлогу Специјалног тужилаштва продужен за један мјесец, а не до три мјесеца колико притвор може максимално да траје према члану 200 став 3 ЗКП РС. Из наведеног произилази да је Врховни суд цијенио околности конкретног случаја и да је закључио да је један мјесец довољан Специјалном тужилаштву да прикупи доказе, односно саслуша свједоке на које је у приједлогу указало. Да је ова процјена била тачна потврђује и навод из одговора на апелацију у ком је Специјално тужилаштво указало да је против апеланта и осталих осумњичених подигнута и потврђена оптужница 23. јула године, а до кад је притвор по оспореним рјешењима и могао да траје, као и да није тражено продужење притвора, па су апелант и остали осумњичени одмах пуштени на слободу. Према наведеном, неоснован је апелантов навод који се тиче неефикасности тужилаштва а што је, по његовом мишљењу, условило и трајање поступка. 54. Уставни суд указује да према пракси Европског суда члан 5 став 4 Европске конвенције не гарантује право на судску контролу законитости свих аспеката или детаља лишавања слободе, али да

23 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број пружа круцијалне гаранције против произвољности у одлучивању о лишавању слободе. Обавеза из члана 5 став 4 Европске конвенције примјењује се независно од тога по ком је основу лице лишено слободе и гарантује лицу лишеном слободе да мора да има приступ суду да би могао да испита законитост како иницијалног лишавања слободе, тако и продужења трајања те мјере. Сходно пракси Европског суда, кључни елементи обавезе из члана 5 став 4 Европске конвенције су да надзор мора да врши суд, да је проведена усмена расправа уз правну помоћ у поступку у ком учествују обје стране, да се разматра законитост притвора у најширем смислу и да се такво преиспитивање деси што је могуће прије. 55. Уставни суд сматра да су у конкретном случају испоштоване све гаранције члана 5 став 4. Апелант је имао право да изјави жалбу против рјешења о продужењу притвора, жалбу је разматрало надлежно вијећа Врховног суда које је о њој благовремено и одлучило. Затим, Врховни суд је имао у виду сложеност поступка истраге, обимност доказног материјала који је нужно прибавити у њеном даљем току, тежину кривичних дјела за која се истрага води, а на основу чега је закључио и да су се стекли нарочито важни разлози у смислу члана 200 став 3 ЗКП РС, када је о продужењу притвора управо надлежан да одлучује Врховни суд. Сходно наведеном, неосновани су и апелантови наводи да о продужењу притвора није одлучивао надлежан суд. Даље, при доношењу рјешења о продужењу притвора апелант је био саслушан а имао је и стручну помоћ браниоца. Најзад, апелант ничим није поткријепио навод да је лишавање слободе било незаконито, нити из докумената који су предочени Уставном суду може да се закључи да је ово истицао у поступку продужења притвора а да је Врховни суд пропустио да о томе одлучи. 56. Стога Уставни суд сматра да у конкретном случају није дошло до повреде апелантовог права на слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине, односно члана 5 ст. 3 и 4 Европске конвенције. Остали наводи 57. У вези с апелантовим наводима о кршењу права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције Уставни суд је мишљења да не треба улазити у испитивање таквих навода, с обзиром да је апелант повреду права на дјелотворан правни лијек заснивао на неуважавању његове жалбе на рјешење о одређивању притвора, коју је поднио на основу члана 5 став 4 Европске конвенције, а Уставни суд је у ранијем дијелу одлуке већ образложио зашто сматра да није дошло до повреде апелантовог права из члана 5 став 4 Европске конвенције. VIII - Закључак 58. Уставни суд закључује да постоји кршење апелантовог права на слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц. Европске конвенције, јер је продужавање притвора само због чињенице да посједује двојно држављанство и некретнине у Републици Србији било произвољно у погледу постојања оправданих и ваљаних разлога из члана 197 став 1 тачка а), пошто редовни судови нису дали било какво образложење да постоји вјероватноћа да апелант има намјеру да бјежи, односно да избјегава евентуално суђење у Босни и Херцеговини. 59. Уставни суд закључује да не постоји кршење права на слободу и безбједност личности у односу на остале аспекте из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц. Европске конвенције, када је продужење притвора засновано на законом прописаним разлозима, у погледу чијег постојања понуђени разлози и образложења не остављају утисак произвољности. 60. Уставни суд закључује да не постоји повреда члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 ст. 3 и 4 Европске конвенције када је одлуку о продужењу притвора донио законом установљени надлежни суд, на начин и у поступку прописаном законом, преиспитујући постојање општих и посебних услова за продужење притвора, а у том поступку апеланту није била ускраћена могућност да се пред судом, уз стручну помоћ браниоца, изјасни о приједлогу, те да одлуку о продужењу притвора такође преиспита суд. 61. На основу члана 16 став 4 тачка 14 и члана 61 ст. 1, 2 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву одлуке. 62. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједница Уставног суда БиХ, Валерија Галић, с.р. Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у предмету број АП 983/10, рјешавајући апелацију Есада Тахировића и др., на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ( Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу: - Валерија Галић, предсједница, - Миодраг Симовић, потпредсједник, - Сеада Палаврић, потпредсједница, - Мато Тадић, судија, - Constance Grewe, судија, - Мирсад Ћеман, судија, - Маргарита Цаца-Николовска, судија и - Златко М. Кнежевић, судија, на сједници одржаној 27. септембра године, донио је ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Есада Тахировића, Рахиме Хасанбеговић и Надире Чарџић, поднесена против Рјешења Окружног суда у Бањој Луци број Гж од 15. фебруара године, Рјешења Основног суда у Бањој Луци бр И од 15. јуна 2009 године, И од 20. августа године и И од 16. децембра године, те Пресуде Врховног суда Републике Српске број 71 0 П Рев од 22. фебруара године и Пресуде Окружног суда у Бањој Луци број 71 0 П Гж од 16. јула године. Одлуку објавити у Службеном гласнику Босне и Херцеговине, Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине, Службеном гласнику Републике Српске и Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине. Образложење I - Увод 1. Есад Тахировић и Рахима Хасанбеговић из Сарајева, те Надира Чарџић из Винипега - Канада (у даљем тексту: апеланти), које заступа Зоран Буторац, адвокат из Бање Луке, поднијели су 19. марта године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) против Рјешења Окружног суда у Бањој Луци (у даљем тексту: Окружни суд) број Гж од 15. фебруара године, Рјешења Основног суда у Бањој Луци (у даљем тексту: Основни суд) број од 15. јуна и 20. августа године и Рјешења о исправци грешке од 16. децембра године. Ова апелација заведена је под број АП 983/10. Апеланти су, такође, уз апелацију поднијели захтјев да се донесе привремена мјере којом би Уставни суд наложио Основном суду да не предузима било какве радње усмјерене на деложацију апеланата из њихове имовине до доношења коначне одлуке о апелацији, а исти такав захтјев су поставили и поднесцима од 22. и 26. априла године. Апеланти су поднесцима од 22. и 25. марта године ургирали да се ријеши захтјев за доношење привремене мјере, а након тога су такође доставили више поднесака у којима су обавјештавали Уставни суд о радњама које су предузели пред другим институцијама или којима су ургирали да се донесе одлука о апелацији. 2. Уставни суд је, одлукама број АП 983/10 од 14. и 28. априла године, одбио захтјеве апеланата да донесе привремену мјеру. 3. Апеланти су, затим, 16. априла године поднијели Уставном суду апелацију против Пресуде Врховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд) број 71 0 П Рев од 22. фебруара године и Пресуде Окружног суда број 71 0 П Гж од 16. јула године. Ова апелација је заведена под бројем АП 1382/12. Апеланти су, уз апелацију, затражили и да се донесе привремена мјера којом би Уставни суд наложио учеснику у поступку, Бошку Џајићу (у даљем тексту: тужени), да не предузима било какве радње на основу правоснажне пресуде Окружног суда усмјерене на отуђење некретнина које су биле предмет спора у парничном поступку. Апелант је допунио апелацију 14. маја године, а затим је поднеском од 16. октобра године затражио од Уставног суда да споји апелације број АП 983/10 и АП 1382/12 и донесе једну одлуку, а истовремено је обавијестио Уставни суд да одустаје од захтјева за привремену мјеру, те да тражи да се одлука донесе по хитној процедури. 4. С обзиром да се наведене апелације односе на исти чињенични и правни основ, Уставни суд је, у складу с чланом 31 став 1 Правила Уставног суда, донио одлуку да споји апелације број АП 983/10 и АП 1382/12 у којима ће водити један поступак и донијети једну одлуку под бројем АП 983/10. II - Поступак пред Уставним судом 5. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Окружног и Основног суда, те од туженог, затражено је 26. марта године да доставе одговор на апелацију број АП 983/10. Затим је,

24 24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број априла године, затражено од Врховног, Окружног и Основног суда, те од туженог, да доставе одговор на апелацију број АП 1382/ У апелацији број АП 983/10 Окружни суд је доставио одговор 17. маја, Основни суд 9. априла, а тужени 20. априла године. У апелацији број АП 1382/12 Врховни суд је доставио одговор 30. маја, Окружни суд 11. маја, а тужени 30. априла и 7. маја године. 7. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, сви одговори на апелацију достављени су апеланту 7. фебруара године. III - Чињенично стање 8. Чињенице предмета које произилазе из навода апеланата и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. Уводне напомене 9. Пресудом Основног суда број П-819/01 од 29. маја године одбијен је као неоснован тужбени захтјев апеланата којим су тражили да се утврди ништавност уговора о замјени некретнина закључен 1. септембра године, по ком су првоапелант и његова мајка замијенили своје некретнине у Бањој Луци, ближе означене у диспозитиву наведене пресуде (у даљем тексту: спорне некретнине), за некретнине туженог у Републици Хрватској (у даљем тексту: замјенске некретнине), те да се одреди брисање права власништва туженог на спорним некретнинама, као и да му се наложи да те некретнине преда апелантима у посјед. Пресудом Окружног суда број Гж-127/04 од 12. октобра године усвојена је жалба апеланата и првостепена пресуда је преиначена тако да је тужбени захтјев апеланата усвојен у цијелости. Против ове пресуде тужени је изјавио ревизију Врховном суду. 10. За вријеме трајања ревизионог поступка пред Врховним судом Основни суд је, Рјешењем о извршењу број И-3229/04 од 17. децембра године, одредио принудно извршење наведене правоснажне пресуде Окружног суда. Рјешењем исти број од 18. марта године, Основни суд је одбио приговор туженог против рјешења о дозволи извршења, па је тужени против тог рјешења изјавио жалбу Окружном суду. Међутим, прије него што је Окружни суд одлучио о жалби, рјешење о извршењу је проведено и апеланти су уведени у посјед спорних некретнина 22. децембра године. 11. Рјешењем Врховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд) број Рев-392/07 од 26. јануара године уважена је ревизија туженог против пресуде на основу које је дозвољено извршење (пресуде Окружног суда којом је усвојен тужбени захтјев апеланата), укинуте су обје нижестепене пресуде и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак. С друге стране, у извршном поступку, одлучујући о жалби туженог против рјешења од 18. марта године (о одбијању приговора туженог против рјешења о извршењу), Окружни суд је Рјешењем број Гж од 26. децембра године уважио жалбу туженог, па је рјешење Основног суда од 18. марта године укинуто и предмет је враћен на поновни поступак. У поновном извршном поступку Основни и Окружни суд су неколико пута доносили рјешења чији садржај није одлучујући за одлучење о конкретној апелацији, јер те одлуке нису предмет ове апелације. 12. Оно што је релевантно је да је Основни суд, Рјешењем број И од 14. априла године, усвојио приговор туженог против рјешења о извршењу од 17. децембра године, ставио то рјешење ван снаге, укинуо све проведене радње и извршни поступак обуставио. Приједлог туженог за противизвршење, који је у међувремену постављен, одбијен је. Окружни суд је затим, Рјешењем број Гж од 28. јануара године, одбио жалбу апеланата против наведеног рјешења и потврдио то рјешење у дијелу у ком је извршење обустављено и укинуте извршне радње. Међутим, у дијелу у ком је приједлог туженог за противизвршење одбијен, првостепено рјешење је укинуто и у том дијелу је предмет враћен на поновни поступак. 13. Против овог рјешења апеланти су поднијели апелацију Уставном суду. Одлуком о допустивости број АП 929/09 од 8. септембра године Уставни суд је одбацио као преурањену наведену апелацију зато што је утврдио да је поступак о предмету апелације Рјешењем Врховног суда број Рев-392/07 од 26. јануара године, односно Рјешењем Окружног суда број Гж од 28. јануара године враћен првостепеном суду на поновни поступак и да је поступак пред Основним судом у току. Оспорене одлуке донесене у поступку противизвршења (АП 983/10) 14. У поновном извршном поступку у ком се одлучивало о захтјеву туженог за противизвршење, Основни суд је донио оспорено Рјешење број И од 15. јуна године. Овим рјешењем Основни суд је дозволио противизвршење у корист туженог и наложио је апелантима да туженом врате у посјед спорне некретнине. У образложењу наведеног рјешења Основни суд је навео да је неспорно утврђено да је извршна исправа, на основу које је било дозвољено извршење, укинута одлуком Врховног суда од 26. јануара године. Такође, неспорно је утврђено и да је одлука Основног суда од 14. априла године, у дијелу којим је одбијен захтјев туженог за противизвршење, такође укинута и да је у том дијелу предмет враћен на поновно одлучивање. Ово значи, како је суд образложио, да је укидањем пресуде на основу које је било дозвољено извршење отпала основа за дозвољено извршење. Стога је, како је даље образложено, тужени стекао право да му се врати оно што су апеланти таквим извршењем добили, будући да извршна исправа више не постоји ни по обиму ни по садржају. Такође, Основни суд је навео да је тужени поднио приједлог за противизвршење у законском року од 30 дана, због чега је оцијенио да је неоснован навод апеланата да је приједлог неблаговремен. Такође, Основни суд је оцијенио и да су неосновани жалбени наводи апеланата да се члан 54 Закона о извршном поступку (у даљем тексту: ЗИП) односи искључиво на новчана потраживања. Апеланти су против овог рјешења изјавили приговор. 15. Оспореним Рјешењем број И од 20. августа године Основни суд је одбио приговор апеланата и у цијелости је потврдио рјешење од 15. јуна године. У образложењу своје одлуке Основни суд је навео да је у првостепеном рјешењу децидирано образложено да је приједлог за противизвршење поднесен благовремено. Такође, Окружни суд је навео да је неоснован приговор апеланата у односу на могућност реституције само у случају враћања новца. Наиме, суд је образложио да је противизвршење могуће и у случајевима када је тражилац извршења (у конкретном случају - апеланти) добио извршењем индивидуално одређену покретну или непокретну ствар уколико постоји стварна и правна могућност њиховог враћања извршенику, како то прописује члан 57 ЗИП-а. Основни суд је такође навео да су неосновани наводи апеланата да тужени није власник спорних некретнина, зато што у спису постоји доказ да је тужени уписан у земљишним књигама као власник спорних некретнина. Такође, Основни суд је нагласио да дио првостепеног рјешења којим је дозвољено противизвршење има карактер извршне исправе, будући да извршни суд, у складу с чланом 55 став 3 ЗИП-а, само у законом прописаним случајевима доноси одлуке које имају својство извршне исправе. 16. Рјешењем Основног суда исти број од 16. децембра године исправљено је рјешење тог суда од 20. августа године, али с обзиром да се ради о исправкама техничких грешака, Уставни суд не сматра да је релевантно да износи садржај тог рјешења. Против рјешења Основног суда о дозволи противизвршења у корист туженог, апеланти су изјавили жалбу. 17. Оспореним Рјешењем Окружног суда број Гж од 15. фебруара године одбијена је жалба апеланата, па су рјешења од 20. августа године (којим је одбијен приговор апеланата) и рјешења о исправци од 16. децембра године, потврђена у цијелости. У образложењу овог рјешења наведено је, између осталог, да је неоснован жалбени навод апеланата да тужени као тражилац противизвршења није активно легитимисан да тражи противизвршење. Наиме, Окружни суд је навео да је неспорно утврђено да је тужени уписан у земљишним књигама као власник предметних некретнина са 1/1. Даље, Окружни суд је навео да је другостепена пресуда, којом је утврђена апсолутна ништавност уговора о замјени спорних некретнина, укинута у том дијелу Рјешењем Врховног суда број Рев-392/07 од 26. јануара године и враћена на поновно одлучивање. Досљедно таквој одлуци, уговор о замјени спорних некретнина је, како је навео суд, на снази док се другачије не одлучи. Чињеница да су апеланти оспорили уговор о замјени спорних некретнина, на основу ког је тужени уписан у земљишним књигама, како је даље навео Окружни суд, нема дејства на конкретни случај све док се правоснажним одлукама не утврди ништавност закључених уговора (јер су закључени уговори и у Републици Хрватској и БиХ), и док се на основу таквих одлука не исходи промјена стања у земљишним књигама. 18. Даље, одбијен је и жалбени навод апеланата да је Основни суд погрешно тумачио одредбу члана 54 ЗИП-а у односу на благовременост захтјева за противизвршење. У вези с тим, Окружни суд је образложио да је чланом 54 став 3 ЗИП-а прописано да приједлог за противизвршење може да се поднесе у року од 30 дана од дана кад је извршеник сазнао за разлог противизвршења, а најкасније у року од једне године од дана окончања извршног поступка. Окружни суд је навео да је неспорно да је тужени као тражилац противизвршења сазнао за разлог противизвршења онда кад му је достављена ревизиона одлука Врховног суда (12. марта године), а да је приједлог за противизвршење поднио 10. априла године, дакле прије истека рока од 30 дана. Такође је одбијен као неоснован и навод апеланата да је приједлог за противизвршење поднесен по протеку једногодишњег рока из члана 54. став 3 ЗИП-а. Наиме, Окружни суд је навео да извршни поступак није окончан, у смислу ЗИП-а, онда кад су апеланти уведени у посјед спорних некретнина, већ је окончан рјешењем Окружног

25 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број суда од 28. јануара године о обустави извршног поступка, а да је захтјев за противизвршење поднесен прије тог датума. 19. Даље, Окружни суд је навео да туженом као тражиоцу противизвршења није потребна никаква извршна исправа на основу које би могао да тражи противизвршење, зато што противизвршење може да се дозволи и онда када је извршна исправа, на основу које је дозвољено извршење, укинута на основу ванредног правног лијека, што је у конкретном случају ревизиона Одлука Врховног суда број Рев-392/07 од 26. јануара године. У том смислу, како је даље образложено, укидајућа одлука суда није обухваћена ни формалном ни материјалном правоснажношћу. Зато је, како је даље образложено, одредбом члана 54 став 1 ЗИП-а, поред законом прописаног разлога да је извршна исправа правоснажно укинута, као разлог за противизвршење прописано и то да је извршна исправа преиначена, поништена, стављена ван снаге или је на други начин утврђено да је без дејства. Окружни суд је навео да у конкретном случају извршна исправа више не егзистира, тј. не постоји ни по свом обиму ни по свом садржају у ком је постојала кад је послужила као основ за дозволу извршења. Стога је, како је закључио суд, отпао и правни основ за извршење које је на основу такве исправе одређено, а тужени је стекао право да му се врати оно што су апеланти таквим извршењем добили. Оспорене одлуке донесене у парничном поступку (АП 1382/12) 20. У поновном парничном поступку, који је проведен након што је Врховни суд Рјешењем број Рев-392/07 од 26. јануара године уважио ревизију туженог и вратио предмет на поновно одлучење, апеланти су уредили тужбени захтјев тако што су поред захтјева за утврђивање апсолутне ништавности уговора о замјени некретнина закљученог у Бањој Луци, истакли и захтјев за утврђење ништавности уговора о замјени закљученог у Републици Хрватској (оба уговора се односе на исте некретнине), те захтјев да се брише право власништва у земљишним књигама на некретнинама у Бањој Луци и Републици Хрватској, као и да се [апелантима] наложи да некретнине у Ријеци предају у посјед [...] туженом. 21. Након што је провео поновни поступак, Основни суд је Пресудом 71 0 П П од 7. децембра године у цијелости усвојио тужбени захтјев апеланата. У образложењу ове одлуке, Основни суд је навео да је неспорно утврђено да су првоапелант Есад Тахировић и његова мајка Кумрија Тахировић закључили с туженим спорни уговор о замјени некретнина 1. септембра године. Даље, утврђено је да је Кумрија Тахировић умрла након извршене замјене, а да су иза ње као насљедници проглашени апеланти и да се они воде као власници на замјенским некретнинама у Републици Хрватској. 22. Даље, Основни суд је навео да је првоапелант Есад Тахировић пред судом изјавио да је у Хрватску отишао након што је схватио да му је живот, као и његова имовина угрожени у Бањалуци, односно да су у простор долазила униформисана лица, да је привођен од стране полиције, да је вожен у комбију по граду, да су га из свих тих околности спашавали пријатељи и да је усљед тих околности закључио уговор са туженим. Даље, Основни суд је навео да су друге двије апеланткиње изјавиле да је њихова мајка преживљавала притиске, да је било лупање на врата, константних телефонских позива, да су долазила наоружана лица да иселе њу и њену мајку из куће. Такође, апеланти су у изјавама навели да није било принуде од стране туженог, а што и сам тужени наводи, и да је [првоапелант Есад Тахировић] сам нашао туженог ради размјене некретнина. На основу наведених исказа, Основни суд је закључио да су се апеланти због свих ових околности у којима су се нашли као припадници мањинског народа, одлучили на закључење предметних уговора. 23. Основни суд се позвао на одредбу члана II/5 Устава Босне и Херцеговине, сходно којој сва избјегла и расељена лица имају право да се врате у своје домове, те имају право да им се врати имовина које су били лишени у вријеме непријатељстава. Даље, Основни суд је навео да је закључио да воља апеланата да закључе уговор о замјени није била формирана слободно како то прописује члан 28 став 2 Закона о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО), те да су стога, примјеном члана 103 ЗОО, такви уговори ништавни. Стога је суд прогласио ништавним и уговор који је склопљен у Бањој Луци и онај у Републици Хрватској, зато што је закључио да ниједан од тих уговора није закључен слободном вољом првоапеланта и његове покојне мајке. Што се тиче реституције, Основни суд је о томе одлучивао на основу члана 104 ЗОО, који прописује посљедице ништавности. Стога је наложио апелантима да врате туженом замјенске некретнине у Републици Хрватској, а будући да је утврђено да се апеланти налазе у посједу тих некретнина, суд није обавезао туженог да врати апелантима спорне некретнине у Бањој Луци. 24. Окружни суд је, оспореном Пресудом број 71 0 П Гж од 16. јула године, уважио жалбу туженог и преиначио првостепену пресуду тако што је у цијелости одбио тужбени захтјев апеланата. У образложењу своје одлуке Окружни суд је навео, између осталог, да су основани жалбени наводи туженог да су уговори о замјени некретнина закључени на добровољан начин и у складу са законом, те да је на апелантима био терет да докажу да није постојала њихова слободна, сагласна и озбиљна воља да закључе те уговоре. Наиме, како је навео Окружни суд, током поступка је неспорно утврђено да парничне странке нису међусобно вршиле никакве притиске ни пријетње ради закључења спорних уговора. Окружни суд је навео да не постоји Одлука Високог представника која ex lege ставља ван снаге уговоре закључене у току рата или у вријеме непосредне ратне опасности. Анексом 7 Општег оквирног споразума за мир у БиХ, како је даље наведено, основана је Комисија за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица (у даљем тексту: Комисија) која је била овлашћена да одлучује о појединачним захтјевима када имовина није добровољно предата или пренесена на неки други начин послије 1. априла године, са општим циљем да се омогући брзо враћање избјеглица и расељених лица у предратне домове. 25. Окружни суд је даље истакао да је утврђивање ваљаности преноса имовине послије наведеног датума дато у надлежност судовима, што произилази из одредбе члана 13 Закона о извршењу одлука Комисије, којим је прописано да ће надлежни суд одлучити о томе да ли је пренос права проведен добровољно и у складу са законом. Даље, Окружни суд је навео да општепознате околности, да је спорни уговор о размјени некретнина закључен у вријеме рата на просторима бивше СРБиХ, те да [апеланти] припадају другој етничкој заједници у односу на бројчано веће становништво у његовом мјесту живљења, не даје довољно основа за закључак да постоји фактори који би (у вријеме закључивања уговора) битно ограничавали слободу одлучивања и условили вољу [апеланата]. То, како је закључио Окружни суд, није довољно да се уговор сматра ништавним, већ у сваком појединачном случају мора да се утврди да ли је пренос права на некретнинама извршен на добровољан начин и у складу са законом. Окружни суд је навео да је Основни суд свој закључак о ништавности уговора засновао искључиво на општепознатим околностима, односно томе да је уговор закључен у вријеме рата у Босни и Херцеговини, те на исказима апеланата који нису поткријепљени другим доказима, свједоцима или материјалним доказима, а којима би поуздано доказали да је воља [апеланата] била ограничена због посебних конкретних околности и притисака који су вршени на њих. 26. Окружни суд је навео да је према члану 25 став 2 Закона о престанку примјене Закона о коришћењу напуштене имовине прописано да је у случају спора о правној ваљаности уговора о промету непокретности, који је закључен у периоду од 30. априла године до 19. децембра године, када се једна од тих непокретности налази на територији неке од држава насталих од бивше СФРЈ, терет доказивања да уговор није закључен на добровољан начин и у складу са законом на страни која то тврди, а то су у конкретном случају апеланти. Такође, Окружни суд је, у вези с тим, указао и на одредбе члана 7 став 1 и члана 123 Закона о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП), према којима су странке дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтјеве, те да је свака странка дужна да докаже чињенице на којима заснива свој тужбени захтјев. Стога су апеланти били дужни да докажу да су уговори ништавни због ограничене воље условљене објективним и субјективним околностима које су пратиле њихово закључење. Окружни суд је навео да је у току поступка неспорно утврђено да је првоапелант од децембра године био ван територије захваћене ратним дејствима, јер се налазио у Републици Хрватској, што значи да он, супротно његовој тврдњи, приликом закључења уговора у Ријеци, а касније уговора у Бања Луци који је у његово име потписала мајка Кумрија у своје име и као његов пуномоћник, није трпио нелагодности свакодневног живљења и страховања и свега што би се могло догодити, а што би могло утицати на формирање његове воље. У Бањој Луци је, како је даље наведено, остала само првоапелантова мајка, па је такав притисак и несигурност за лични живот једино могла трпити мајка. Окружни суд је такође навео да се из исказа првоапеланта који је дао пред Основним судом такође види да су мајка Кумрија и његова млађа сестра Надира, [...] вршиле притисак на њега путем телефона да мијења некретнине, јер су преживљавале притиске и неугодности живљења у Бања Луци, након чега је првоапелант преко познаника ступио у контакт са туженим са којим је након што је видио некретнине у Ријеци закључио уговор прво у Ријеци, а затим уговор у Бања Луци. 27. Сходно томе, како је закључио Окружни суд, непобитна је чињеница да је првоапелант знатно раније прије размјене некретнина отишао са подручја Бања Луке, пронашао туженог, видио његову имовину и тек тада донио одлуку да изврши размјену својих некретнина, па је прво закључен уговор у Републици Хрватској, дана године, а након тога истог садржаја и уговор у Бања Луци године, након чега је извршен и упис права власништва и у Републици Хрватској и у Бањој Луци. Првоапелант је, како је суд даље образложио, у вријеме кад су уговори закључени био у Републици Хрватској скоро годину дана, а тужени је био

26 26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број такође у Републици Хрватској, а за стање некретнина у Бањој Луци је сазнао од других лица. Имајући у виду све наведено, Окружни суд је закључио да су уговори о замјени некретнина закључени добровољно и без притисака, те да апеланти нису доказали, у складу са законом, да ти уговори нису израз њихове слободне воље, због чега је закључио да је Основни суд погрешно примијенио одредбу члана 103 ЗОО у вези с чланом 28 став 2 тог закона. 28. Оспореном Пресудом број 71 0 П Рев од 22. фебруара године, Врховни суд је одбио ревизију апеланата против другостепене пресуде. Врховни суд је нагласио да је за закључење сваког уговора основни услов да су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора, како то прописује члан 26 ЗОО, те да изјава воље мора да буде учињена слободно и озбиљно, у складу с чланом 28 став 2 ЗОО. Одсуство слободно изражене воље једног или оба уговарача, како је навео Врховни суд, сваки уговор чини ништавним. У конкретном случају, Врховни суд је навео да је првостепени суд пропустио да оцијени чињеницу да апеланти нису извели нити један други доказ којим би поткријепили своје тврдње о околностима под којима су спорни уговори закључени, као и дати значај чињеници да су сви преговори о закључењу уговора о размјени вођени између [првоапеланта] и туженог у Ријеци, у Републици Хрватској, гдје је [првоапелант] боравио девет мјесеци прије закључења уговора и гдје недвојбено на њега није вршен никакав притисак. Стога је, како је закључио Врховни суд, другостепени суд правилно закључио да апеланти нису доказали постојање директног притиска на [првоапеланта] и његову мајку за закључење предметних уговора. Врховни суд је указао да је на околност воље мајке апеланата да закључи спорне уговоре, одлука првостепеног суда била заснована искључиво на исказу апеланата пред судом, иако је несумњиво утврђено да се њихови искази темеље на наводним сазнањима о околностима за закључење уговора до којих су [апеланти] дошли на посредан начин. Због тога је, како је закључио Врховни суд, Окружни суд правилно утврдио да ови искази немају потребну вјеродостојност и да нису поткријепљени другим доказима и да насупрот њима стоји исказ туженог који има исту доказну снагу и из ког произилази да на [првоапеланта] и његову мајку није вршен никакав притисак за закључење предметних уговора. 29. Врховни суд је такође поновио ставове Окружног суда о томе да рат и опште околности у Босни и Херцеговини у вријеме закључења спорних уговора није довољан разлог за закључак да није постојала слободно изражена воља да се закључе спорни уговори. У том смислу, Врховни суд је поново указао на то да је првоапелант одлуку о замјени некретнина према утврђеним чињеницама, донио у потпуно безбједном окружењу града Ријеке гдје није било ратних дешавања и гдје је [првоапелант] могао да обави све радње релевантне за закључење уговора. Такође, Врховни суд је навео да је мајка апеланата и поред неугодности и узнемиравања, те ратом изазваних општих проблема које су имали сви грађани Бања Луке, све вријеме била у посједу спорних некретнина све до напуштања Бање Луке и да је на миран начин спорне некретнине предала супрузи туженог. Имајући све ово у виду, Врховни суд је потврдио закључак Окружног суда о томе да су спорни уговори о замјени закључени на законит и добровољан начин, односно у складу са релевантним одредбама прописа о промету непокретности који су важили у вријеме закључења уговора као и у складу са одговарајућим одредбама ЗОО. IV - Апелација а) Наводи из апелације У односу на оспорене одлуке донесене у поступку противизвршења (АП 983/10) 30. Апеланти сматрају да су оспореним рјешењима Окружног и Основног суда (којим је дозвољено противизвршење у корист туженог) повријеђена њихова права из члана II/3е) и к) и члана II/4 Устава Босне и Херцеговине, односно члана 6 став 1 и члана 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Европска конвенција), те члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Образлажући ове наводе, апеланти се позивају на садржај апелације у предмету АП 929/09 која је одбачена као преурањена, као и на захтјев за издавање привремене мјере у том предмету. У суштини, повреду ових права апеланти образлажу тврдњом да је погрешно примијењено материјално право, односно одредбе члана 54 ЗИП-а. Наиме, апеланти понављају тврдње које су изнијели у извршном поступку о томе да из одредаба ст. 1 и 2 наведеног члана произилази да се обвеза тражиоца извршења на враћање оног што је извршењем добио односи искључиво на новчана потраживање и камате, а не на некретнине. Такође, апеланти износе исте аргументе и у односу на питање благовремености приједлога за противизвршење. У вези с тим, апеланти наводе да тужени није поднио приједлог за противизвршење у року од годину дана од окончања извршног поступка, будући да су апеланти ушли у посјед спорних некретнина 22. децембра године, а да је приједлог за противизвршење поднесен 10. априла године, те да је стога тај приједлог суд требао одбацити у смислу члана 67 ст. 1 и 2 ЗПП-а у вези с чланом 54 став 3 ЗИП-а. С обзиром да судови нису поступили на овакав начин, апеланти сматрају да су редовни судови поступили незаконито. У односу на оспорене одлуке донесене у парничном поступку (АП 1382/12) 31. У односу на парнични поступак апеланти сматрају да су им прекршена права из чл. II/3е), ф) и к) и II/5 Устава Босне и Херцеговине, односно из члана 6 став 1 и члана 8 Европске конвенције, те члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. У врло опширној апелацији и допуни апелације апеланти углавном износе своје виђење стања у Бањој Луци у вријеме закључења спорних уговора, те наводе да сматрају да су оспорене пресуде донесене погрешном примјеном материјалног права. Нарочито, апеланти истичу да су судови погрешно закључили да није било мана воље приликом закључења уговора, односно да спорни уговори нису закључени добровољно, о чему су изнијели углавном исту аргументацију коју су изнијели и у поступку који је резултирао оспореним пресудама. Апеланти се такође позивају, између осталог, на праксу Уставног суда у предмету У 15/99 који је, како сматрају, битан за рјешавање конкретне апелације, те указују на то да је у тој одлуци суд заузео правно становиште да су уговори закључени у рату ништави. 32. Апеланти такође наводе да су у поступку почињене и повреде парничног поступка. У том правцу наводе да су двоје судија учествовали у доношењу пресуда с правним ставовима који се међусобно искључују. Наиме, апеланти наводе да су двоје судија, Д.О. и Б.Т., приликом доношења рјешења Врховног суда од 26. јануара године сматрали да је уговор о замјени спорних некретнина правно ништаван, док су други пут, приликом доношења оспорене пресуде Врховног суда од 22. фебруара године, заузели став да је тај уговор правно ваљан. Као аргуменат, апеланти даље детаљно упоређују наведене двије одлуке Врховног суда, те сматрају да дато образложење, које је у вези с таквим истим наводима које су изнијели у ревизији, није задовољавајуће и да је правно неосновано. Као закључак у вези с овим, апеланти наводе да су наведене судије тако поступили под притиском политике на што указују материјални докази који су били доступни [апелантима]. Даље, апеланти су врло опширно образложили зашто сматрају да је правосудни систем у БиХ нефункционалан, те низ других тврдњи о наводним политичким притисцима на судство, које нису посебно аргументоване, па их Уставни суд неће детаљно интерпретирати. 33. У спису предмета постоји и низ дописа и запажања Хелсиншког комитета за људска права у БиХ, Канцеларије омбудсмена БиХ и Министарства правде којима су се апеланти обраћали за заштиту права за која сматрају да су им прекршена оспореним одредбама. Будући да ти дописи нису релевантни за одлучивање о апелацији, Уставни суд сматра да није потребно да износе њихов садржај. б) Одговори на апелацију 34. У одговорима на обје апелације, судови и учесници у поступку су оспорили наводе из обје апелације, те предложили да суд обје апелације одбије. V - Релевантни прописи 35. У Закону и извршном поступку ( Службени гласник РС, бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10 и 57/12) релевантне одредбе гласе: Разлози за противизвршење Члан 54. Након што је извршење већ спроведено, извршеник може у истом извршном поступку затражити од суда да наложи тражиоцу извршења да му врати оно што је извршењем добио: 1) ако је извршна исправа правоснажно укинута, преиначена, поништена, стављена ван снаге или је на други начин утврђено да је без дејства, 2) ако је рјешење о извршењу правоснажно укинуто или преиначено, 3) ако је током извршног поступка намирио тражиоцу извршења потраживање мимо суда тако да је тражилац извршења двоструко намирен. (2) Ако је тражилац извршења извршењем наплатио одређени новчани износ, извршеник у приједлогу за противизвршење може тражити плаћање законских затезних камата од дана наплате тог износа. (3) Приједлог за противизвршење из става 1. овог члана може се поднијети у року од 30 дана од дана кад је извршеник сазнао за разлог за противизвршење, а најкасније у року од једне године од дана окончања извршног поступка. (4) Извршеник не може прије истека рока из става 3. овог члана своје потраживање остваривати у парничном поступку.

27 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Рјешење о противизвршењу Члан 56. (1) На основу правоснажног и извршног рјешења којим је тражиоцу извршења наложено да извршенику врати оно што је извршењем добио, суд ће, на приједлог извршеника, донијети рјешење о противизвршењу. (2) Противизвршење се спроводи по одредбама овог закона о извршењу. Обустава извршења Члан 63. (1) Ако овим законом није другачије одређено, извршење ће се обуставити по службеној дужности, ако је извршна исправа правоснажно укинута, преиначена, поништена, стављена ван снаге или је на други начин одређено да је без дејства, односно ако потврда о извршности буде правоснажно укинута. (2) Извршење ће се обуставити по службеној дужности и када, у складу са одредбама које уређују облигационе односе, треће лице испуни обвезу према тражиоцу извршења умјесто извршеника. [...] 36. У Закону о облигациним односима ( Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и Службени гласник РС, бр. 17/93, 3/96, 39/03, 74/04) релевантне одредбе гласе: Члан 26. Уговор је закључен када су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора. Члан 28. [...](2) Изјава воље мора да буде учињена слободно и озбиљно. Члан 103. (1) Уговор, који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима ништаван је ако циљ повријеђеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном случају не прописује што друго.[...] Члан ) У случају ништавости уговора свака уговорна страна дужна је да врати другој све оно што је примила по основу таквог уговора, а ако то није могуће, или ако се природа оног што је испуњено противи враћању, има се дати одговарајућа накнада у новцу, према цијенама у вријеме доношења судске одлуке, уколико закон што друго не одређује. [...] 37. У Закону о престанку примјене Закона о коришћењу напуштене имовине - пречишћени текст ( Службени гласник РС, број 16/10) релевантне одредбе гласе: Члан 4. Одредбе овог закона се такођер примјењују на уговоре о замјени стана, гдје је замјена стана извршена у периоду од 1. априла до 19. децембра године у складу са Законом о стамбеним односима [...]. [...] [...]У случају гдје се један од замијењених станова налази на територији неке од држава насталих од бивше СФРЈ, терет доказивања је на странки која тврди да замјена није извршена на добровољан начин и у складу са законом, у циљу успоставе правног статуса прије извршене замјене. 38. У Закону о парничном поступку ( Службени гласник РС, бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 и 49/09), релевантне одредбе гласе: Члан 7. Странке су дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтјеве ид а изводе доказе на којима се утврђују те чињенице. [...] Члан 123. (1) Свака странка дужна је доказати чињенице на којима заснива свој захтјев. [...] VI - Допустивост 39. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини. 40. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. 41. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом број АП 932/10 је Рјешење Окружног суда број Гж од 15. фебруара године. Ово рјешење апеланти су примили 17. марта године, а апелација против ове одлуке поднесена је 19. марта године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. 42. Даље, предмет оспоравања апелацијом број АП 1382/12 је Пресуда Врховног суда број 71 0 П Рев од 22. фебруара године. Ову пресуду апеланти су примили 17. марта године, а апелација против ове одлуке је поднесена 16. априла године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. 43. На крају, обје апелације испуњавају и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива. 44. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости. VII - Меритум 45. Апеланти оспоравају наведене одлуке из извршног и из парничног поступка, тврдећи да им је њима прекршено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, као право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, право на недискриминацију из члана 14 Европске конвенције, те право из члана II/5 Устава Босне и Херцеговине, зато што сматрају да судови погрешно примијенили материјално право. а) Право на правично суђење у односу на извршни поступак (АП 983/10) 46. Члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком. 47. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи: 1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правично суђење и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. [ ] 48. У односу на извршни поступак, апеланти повреду права на правично суђење виде у, наводно, погрешној примјени материјалног права, односно релевантних одредаба ЗИП-а. У вези с тим наводима, Уставни суд указује да сходно пракси Европског суда и Уставног суда задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је генерално задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминаторска. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима, па ће у конкретном случају Уставни суд испитати да ли је поступак у цјелини био правичан у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције (види Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја године, објављена у Службеном гласнику БиХ, број 58/05). 49. У конкретном случају, Уставни суда запажа да су судови испитали и расправили приговор апеланата о томе да је захтјев туженог за противизвршење био неблаговремен, те да су тај приговор одбили уз образложење које не може да се сматра произвољним и супротним стандардима права на правично суђење. Нарочито, Уставни суд запажа да су судови јасно образложили да захтјев за противизвршење може да се поднесе у року од 30 дана од дана кад је извршеник сазнао за разлог противизвршења, а најкасније у року од једне године од дана окончања извршног поступка. Будући да се у конкретном случају ради о досљедној примјени одредбе члана 54 став 3 ЗИП-а, те да су судови о томе да је захтјев за про-

28 28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број тивизвршење поднесен у складу с наведеном одредбом дали веома детаљна и јасна образложења, Уставни суд сматра да су неосновани наводи апеланата да им је на овај начин прекршено право на правично суђење. 50. Такође, апеланти кршење права на правично суђење виде и у начину на који су судови у извршном поступку примијенили одредбу члана 54 ст. 1 и 2 ЗИП-а, зато што су дозволили противизвршење иако се, како наводе, не ради о новчаном потраживању, већ је предмет противизвршења повраћај некретнине коју су апеланти добили од туженог у извршном поступку. Међутим, Уставни суд запажа да су и на ово питање судови у извршном поступку дали јасне и задовољавајуће одговоре, те да не може да се сматра да је њихова одлука произвољна. Нарочито, Уставни суд указује да апеланти своје тврдње о кршењу права на правично суђење заснивају на властитом погрешном тумачењу да је противизвршење могуће само у случају новчаних потраживања. Наиме, противизвршење је правни институт прописан ЗИП-ом који омогућава да се у истом извршном поступку, након што је извршење проведено, затражи од суда да наложи тражиоцу извршења (у конкретном случају - апелантима) да врати извршенику (у конкретном случају - туженом) оно што је извршењем добио. Уставни суд нарочито запажа да у одредби члана 54 став 1 нема ништа што би могло да се протумачи као ограничење у односу на предмет извршења, тако да је противизвршење могуће без обзира на то шта је било предмет извршења, покретне ствари, некретнине или новчана потраживања. Став 2 истог члана, на ком апелант заснива своју тврдњу о произвољности у одлучивању, тиче се ситуације када је предмет извршења било новчано потраживање, те прописује могућност тражења законских затезних камата у захтјеву за противизвршење. У конкретном случају ова одредба није релевантна, јер су предмет извршења биле некретнине, нити ова одредба може да се тумачи на начин како то апеланти чине. Стога Уставни суд сматра да су ови наводи апеланата неосновани и да нема ништа што указује да су одлуке судова у извршном поступку произвољне. 51. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да апеланти нису понудили било какве релевантне аргументе који би оправдали њихову тврдњу да је у конкретном случају на било који начин прекршено њихово право на правично суђење, већ су само незадовољни исходом конкретног поступка. Стога Уставни суд сматра да, у конкретном случају, оспореним одлукама судова у извршном поступку није прекршено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. б) Остали наводи у односу на АП 983/ У вези с наводима о кршењу права на имовину и на недискриминацију, Уставни суд запажа да апеланти своје наводе о кршењу наведених права нису посебно образлагали, већ те тврдње заснивају на истим наводима које су изнијели у односу на тврдње о кршењу права на правично суђење. Узимајући у обзир закључак Уставног суда у односу на право на правично суђење, Уставни суд сматра да нема потребе да се посебно испитују наводи апеланата о кршењу права на имовину и права на недискриминацију, јер ништа не указује да у вези с тим апеланти имају оправдан захтјев. ц) Право на правично суђење у односу на парнични поступак (АП 1382/12) 53. У односу на одлуке судова донесене у парничном поступку, апеланти повреду права на правично суђење такође виде у погрешној примјени материјалног права. 54. У вези с тим, Уставни суд запажа да апеланти у суштини не наводе било какве процесне пропусте, нити тврде да је парнични поступак пред Окружним и Врховним судом проведен на њихову штету. Апеланти сматрају да су Окружни и Врховни суд донијели произвољне одлуке, а ту тврдњу образлажу својим схватањем релевантних прописа које су ови судови примијенили. У вези с тим, Уставни суд запажа да је поступак у конкретном случају покренут по тужби апеланата којом су тражили да се пониште уговори о замјени некретнина које су апеланти закључили с туженим у вријеме трајања рата у Босни и Херцеговини. Даље, њихов тужбени захтјев су Окружни и Врховни суд одбили образложивши да апеланти нису доказали да су у вријеме закључења уговора код апеланата постојале мане воље које би могле да воде ништавности спорних уговора, иако је на апелантима био терет доказивања. Овакав став су и Окружни и Врховни суд детаљно и јасно образложили, па код чињенице да апеланти и не оспоравају да, осим изјава које су они дали пред судом, нису предлагали извођење било каквих других доказа како би поткријепили своје тврдње, Уставни суд не може да закључи да су пресуде Окружног и Врховног суда у вези с тим произвољне. 55. Осим тога, у вези с наводима о томе да су саме ратне околности довољне да би се закључило да су сви уговори о замјени некретнина ништавни, Уставни суд такође указује да је у својој пракси која се тиче овог питања већ указао да, без утврђења индивидуалних околности, постојање само општих ратних околности није довољно да би се утврдило да је уговор ништаван (види, између осталих, Одлуку о допустивости Уставног суда број АП 1463/08 од 13. маја године, објављена на Такође, ситуација у предмету број У 15/99, на који се апелант такође позива у апелацији, потврђује овакав став Уставног суда. Наиме, у том предмету Уставни суд је испитао све околности конкретног случаја, па је узео у обзир да је апеланткиња у том предмету иселила из своје куће након што су се, мимо њене воље, у кућу уселиле избјеглице и то на основу одлуке надлежног органа, као и да се у ту кућу вратила да живи у њој упркос уговору о замјени који је закључила одмах након што су те избјеглице њену кућу напустиле. Уставни суд је навео да су се, у таквим околностима, остварили услови за проглашење уговора о замјени ништавним (види Уставни суд, Одлука број У 15/99 од 15. децембра године, објављена у Службеном гласнику БиХ, број 13/01), будући да је из апеланткињиног понашања било јасно да није жељела да закључи уговор о замјени некретнина. Међутим, у конкретном случају не постоје такве или сличне околности, како су то утврдили судови на основу доказа који су изведени у првостепеном поступку, о чему су судови дали образложења која не могу да се сматрају произвољним. Управо супротно, апеланти нису ничим доказали, како је то наглашено у оспореним одлукама, да је на њих вршен притисак или да су спорне уговоре о замјени закључили због непосредних пријетњи, ушли су у посјед замјенских некретнина и на њима се уписали као власници, што је, како је речено, сасвим различита ситуација од оне у предмету У 15/ Даље, апеланти сматрају да двоје судија који су, како наводе учествовали у доношењу пресуда с правним ставовима који се међусобно искључују, нису били непристрасни како то захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције. У вези с тим наводима, Уставни суд сматра да, на основу утврђених стандарда Европског и Уставног суда за оцјену евентуалне пристрасности (види нпр. Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2473/06 од 17. марта године, тачка 44 са даљим референцама), нема ништа што указује да су ови наводи апеланата основани. Наиме, апеланти своје наводе заснивају искључиво на томе да је двоје судија који су у питању заузело један правни став приликом доношења рјешења Врховног суда од 26. јануара године, а сасвим другачији правни став приликом доношења оспорене пресуде Врховног суда од 22. фебруара године. Дакле, апеланти не тврде да постоје неки објективни разлози због којих би, евентуално, могло да се сматра да су ове судије биле пристрасне, већ постављају питање субјективне пристрасности. Међутим, Уставни суд указује да, са субјективног аспекта, не може да се постави питање непристрасности судија у конкретном случају. Наиме, ове тврдње апеланти не образлажу ничим другим него различитим правним ставовима које су, наводно, судије које су у питању заузимале приликом одлучивања у ревизионом поступку. Ово, међутим, не може да води закључку о њиховој пристрасности, а субјективна пристрасност се претпоставља док апеланти супротно не докажу (идем.), што у конкретном случају нису учинили, јер само правна становишта чланова судског вијећа с којима се апеланти не слажу не могу да буду разлог да се сматра да су пристрасни. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да су апелантови наводи о пристрасности двоје чланова вијећа Врховног суда неосновани. 57. С обзиром на све наведено, Уставни суд сматра да апеланти нису понудили било какве релевантне аргументе који би оправдали њихову тврдњу да је у парничном поступку који је резултирао оспореним пресудама на било који начин прекршено њихово право на правично суђење, већ су само незадовољни исходом конкретног поступка. Стога Уставни суд сматра да у конкретном случају нема повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. б) Остали наводи у односу на АП 1382/ У вези с наводима о кршењу права на дом и имовину, те у односу на право на повратак избјеглица и расељених лица из члана II/5 Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд запажа да апеланти своје наводе о кршењу наведених права нису посебно образлагали, већ те тврдње заснивају на истим наводима које су изнијели у односу на тврдње о кршењу права на правично суђење. Узимајући у обзир закључак Уставног суда у односу на право на правично суђење, Уставни суд сматра да нема потребе да се посебно испитују апелантови наводи о кршењу права на дом и имовину и права на повратак избјеглица и расељених лица, јер ништа не указује да у вези с тим апеланти имају оправдан захтјев. VIII - Закључак 59. Уставни суд закључује да не постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у извршном или парничном поступку зато што су ови наводи апеланата засновани искључиво на њиховом незадовољству оспореним одлукама. Наиме, апеланти нису доказали да је противизвршење против њих дозвољено на начин који би могао да се оцијени произвољним или да је на било који начин у извршном поступку прекршено њихово право на правично суђење. Такође, апеланти нису доказали да је у парничном поступку произвољно оцијењено да нема услова за проглашавање спорних уговора о замјени некретнина ништавним, зато што

29 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број постојање само општих ратних околности, без утврђења индивидуалних околности у сваком конкретном случају, није довољно да би се утврдила ништавност уговора о замјени. Осим тога, наводи о пристрасности двоје судија - чланова вијећа Врховног суда, само због њихових правних ставова и у недостатку било каквих релевантних доказа о њиховој субјективној пристрасности, не могу да доведу до закључка о кршењу права на правично суђење. 60. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 61. У смислу члана 41 Правила Уставног суда анекс ове одлуке чини издвојено мишљење судије Маргарите Цаца-Николовска, супротно одлуци. 62. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједница Уставног суда БиХ, Валерија Галић, с.р. Издвојено мишљење Жао ми је што не могу да подржим мишљење већине судија у овом предмету и зато изјављујем своје издвојено мишљење чији концепт износим. Мислим да је у овом предмету основно питање да ли су испоштовани критеријуми за право на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права у вези с конзистентности националне судске праксе и поштовања принципа правне сигурности, као и с обавезом да образложење одлуке има јасне и разумљиве разлоге, односно обавезом да образложење пресуде садржи разлоге о оцјени суда у вези с тим да ли је нека чињеница доказана, што је била надлежност Уставног суда БиХ, који би при томе подржао и своју праксу (АП 179/10 од ). Ја ћу се задржати само на оспореним одлукама донесеним у парничном поступку зато што је извршни поступак, који је исто предмет апелације, у тијесној вези с парничним. Ако у парничном поступку нису поштовани наведени принципи, онда је то случај и у извршном поступку. У сваком случају сматрам да треба да се укину одлуке у парничном и извршном поступку и да се током поновног суђења испоштују принципи правичног суђења. Конзистентност судске праксе је основ за обезбјеђивање принципа правичног суђења, а тиме се обезбјеђује и правна сигурност. С друге стране, промјена судске праксе није сама по себи апсолутно супротна правилима фер поступка. Развој правне ситуације може да доведе до потребе да се промијени судска пракса, међутим те промјене примијењене на дату ситуацију траже и презентовање аргумената за такво поступање. У пресуди Врховног суда, којом је извршена крајња интервенција у право на правично суђење, нема ни један аргуменат или образложење због чега је промијењен став да су релевантни само директни притисци на апеланта у датом случају тужитељи за ништавног уговора за размјену. У свим ранијим предметима, како код редовних судова тако и код Уставног суда БиХ, била је прихваћена пракса да је, поред општих ратних околности, за ништавност уговора било потребно да се утврде и индивидуалне околности у које улазе директни и индиректни притисци. У конкретном предмету није било ни оспорено да тужени није вршио притисак на тужиоца (апеланти) и зато су предложени докази за индиректне притиске испитивање странака. При постојању оваквих доказа, а саслушање странке је неспорно доказно средство, судови су прихватили да апеланти нису ничим доказали да је на њих вршен притисак По мом мишљењу, ово је произвољан закључак. Апеланти су доставили доказ који је изведен и требало је да суд тај доказ оцијени, а не само констатује да ничим није доказано да је на њих вршен притисак. Споменути судови се нису уопште упустили у испитивање потребних околности о свим могућим притисцима, укључујући и индиректне, што је била судска пракса приликом формирања воље за склапање предметног уговора. Значи, прихваћено је само да тужени није вршио директан притисак. Апеланти су тражили да се утврди да постоје индиректни притисци који би били презентовани у судском поступку. Само Основни суд је, имајући у виду индиректне притиске детаљно презентоване у документима овог предмета, прихватио да воља апеланата да закључе уговор о замјени није била формирана слободно и дао је довољно релевантно образложење за свој став. Нити Окружни, нити Врховни, нити Уставни суд, по мом мишљењу, нису дали аргументе за свој став да се овако промијени судска пракса (довољно да не постоје директни притисци) чиме су довели у питање правну сигурност која гарантује извјесну сигурност, стабилност и допринос јавном повјерењу у судство (Paduroru v. Rum 63252/00-одлука ЕСЉП). У датој ситуацији ради се о дубокој и дуготрајној разлици у судској пракси, и није се испитивало да ли национално право предвиђа неки механизам за превазилажење овакве разлике и, ако постоји, какав је ефекат његове примјене (Пресуда ЕСЉП ГЦ 13279/05 од ). Настала ситуација је довела до посљедица које не могу да се промијене нити ремедирају. Сматрам да је Уставни суд БиХ имао обавезу да испитује дубље да ли је принцип правне сигурности у смислу наведеног, као елеменат правичног суђења, примијењен у датом предмету. Маргарита Цаца-Николовска, с.р. Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине На основу члана 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ( Службени гласник БиХ, број 58/08), Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објављује СПИСАК ЛИЈЕКОВА КОЈИМА ЈЕ ИЗДАТА ДОЗВОЛА (У ОБНОВЉЕНОМ ПОСТУПКУ) ЗА СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ НА ТРЖИШТЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Р. бр. Заштићени назив лијека Произвођач (административно сједиште) ACTAVIS GROUP PTC ehf ALKALOID AD ALKALOID AD ALKALOID AD ИНН Облик лијека Доза Садржај ориги-налног паковања Режим издавања Број рјешења Датум рјешења Рјешење важи до 1 GEMCITA- BIN ACTAVIS gemcitabin prašak za rastvor za infuziju rastvor za injekciju kapsula, tvrda rastvor za injekciju 2000 mg 1 bočica SZU / TRAMADOL ALKALOID TRAMADOL ALKALOID TRAMADOL ALKALOID tramadol 50 mg/ ml 5 ampula po 1 ml 20 kapsula, tvrdih 50 ampula po 1 ml ZU 295/13 294/13 296/ tramadol 50 mg Rp 4 tramadol 50 mg/ ml 0,5 g/100 ml 5 g/100 ml 5 g/100 ml 0,5 g/100 ml ZU 5 HIBIBOS T BOSNALIJEK d.d. hlorheksidin otopina 500 ml BRp 3664/ HIBIBOS G BOSNALIJEK d.d. BOSNALIJEK d.d. hlorheksidin otopina 1000 ml BRp 3655/ / HIBIBOS G hlorheksidin otopina 5000 ml BRp 8 HIBIBOS T BOSNALIJEK d.d. hlorheksidin otopina 1000 ml BRp 3657/

30 30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број HIBIBOS T BOSNALIJEK d.d. hlorheksidin otopina 0,5 g/100 ml 5000 ml BRp 3658/ BACTRIM F.HOFF- MANN- LA ROCHE Ltd. sulfametoksazol, trimetoprim tableta 400 mg + 80 mg 20 tableta Rp 2632/ PERSEN forte LEK farmacevtska družba d.d suvi ekstrakt korijena odoljena, suvi ekstrakt lista matičnjaka, suvi ekstrakt lista pitome nane kapsula, tvrda 87,5 mg + 17,5 mg + 17,5 mg 20 kapsula, tvrdih BRp 577/ TULIP LEK farmacevtska družba d.d atorvastatin filmom obložena tableta 10 mg 30 filmom obloženih tableta Rp 1487/ TULIP LEK farmacevtska družba d.d atorvastatin filmom obložena tableta 20 mg 30 filmom obloženih tableta Rp 1488/ TULIP LEK farmacevtska družba d.d atorvastatin filmom obložena tableta 40 mg 30 filmom obloženih tableta Rp 1489/ CO-DIOVAN NOVARTIS PHARMA Services AG film tableta 80 mg + 12,5 mg 28 tableta Rp valsartan, hidrohlorotiazid / CO-DIOVAN NOVARTIS PHARMA Services AG film tableta 160 mg + 12,5 mg 28 tableta Rp valsartan, hidrohlorotiazid / TYLOL HOT NOBEL ILAC SANAYII VE TICARET A.S. šumeće granule 500 mg + 60 mg + 4 mg 500 mg + 60 mg + 4 mg BRp paracetamol, pseudoefedrin, hlorfenamin (hlorfeniramin) 1766/ CORDA- RONE SANOFI- AVENTIS Group amiodaron tableta 200 mg 30 tableta Rp 1313/ CORDA- RONE SANOFI- AVENTIS Group amiodaron rastvor za injekciju 150 mg/3 ml 6 ampula po 3 ml SZU 1314/ GABA- GAMMA 100 WORWAG PHARMA GmbH gabapentin kapsula, tvrda 100 mg 20 kapsula, tvrdih ΔRp 756/ GABA- GAMMA 100 WORWAG PHARMA GmbH gabapentin kapsula, tvrda 100 mg 50 kapsula, tvrdih ΔRp 757/ GABA- GAMMA 300 WORWAG PHARMA GmbH gabapentin kapsula, tvrda 300 mg 20 kapsula, tvrdih ΔRp 758/ GABA- GAMMA 300 WORWAG PHARMA GmbH gabapentin kapsula, tvrda 300 mg 50 kapsula, tvrdih ΔRp 759/ DOLGIT GEL PRO.MED. CS Praha a.s. ibuprofen gel 5 g/ 100 g 50 g gela BRp 1763/ DIFEN BOSNALIJEK d.d. diklofenak 100 mg 20 tableta Rp tableta sa produženim oslobadjanjem 1310/ PRILEN Plus PLIVA HRVATSKA d.o.o. tableta 2,5 mg + 12,5 mg 30 tableta Rp ramipril, hidrohlorotiazid 342/ PRILEN Plus PLIVA HRVATSKA d.o.o. tableta 5 mg + 25 mg 30 tableta Rp ramipril, hidrohlorotiazid 343/ SEREVENT WELLCOME LIMITED salmeterol suspenzija za inhalaciju pod pritiskom 25 mcg /doza 120 doza Rp 3442/ METADON Krka KRKA, tovarna zdravil, d.d. metadon oralna otopina 10 mg/ ml 100 ml ZU 1108/ METADON Krka KRKA, tovarna zdravil, d.d. metadon oralna otopina 10 mg/ ml 1000 ml ZU 1109/

31 3.12. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број ULTRAVIST 370 ULTRAVIST XYZAL 34 XYZAL UNICLO- PHEN 0,1% ENGERIX B za djecu ENGERIX B za djecu ENGERIX B za odrasle ENGERIX B za odrasle BAYER SCHERING PHARMA AG BAYER SCHERING PHARMA AG UCB Farchim SA UCB Farchim SA UNIMED PHARMA s.r.o. WELLCOME LIMITED WELLCOME LIMITED WELLCOME LIMITED WELLCOME LIMITED jopromid jopromid levocetirizin levocetirizin diklofenak vakcina protiv hepatitisa B, prečišćeni antigen vakcina protiv hepatitisa B, prečišćeni antigen vakcina protiv hepatitisa B, prečišćeni antigen vakcina protiv hepatitisa B, prečišćeni antigen otopina za infuziju otopina za infuziju film tableta film tableta kapi za oči, rastvor suspenzija za injekciju suspenzija za injekciju u napunjenom špricu suspenzija za injekciju u napunjenom špricu suspenzija za injekciju 768,86 mg 768,86 mg 5 mg 5 mg 500 ml ZU 200 ml ZU 30 film tableta 10 film tableta Rp Rp 1 mg/ml 10 ml Rp 10 mcg/ 0,5 ml 10 mcg/ 0,5 ml 20 mcg/ 1 ml 20 mcg/ 1 ml 1 bočica ZU 1 napunjena šprica sa 0,5 ml 1 napunjena šprica sa 1 ml ZU ZU 1 bočica ZU 86/13 85/ / /12 104/12 224/13 225/13 226/ / У случају да прије истека периода важности наступе ограничења за употребу неког од наведених лијекова, Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објавиће измјену овог списка. Број: / новембра године Директор, Наташа Грубиша, с.р САДРЖАЈ НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1851 Закључак број: / ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1852 Уредба о измјенама и допунама Уредбе о начину и роковима верификације појединачних потраживања на основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја до 19. јуна године Уредба о измјенама и допунама Уредбе о одређивању награда и накнада нотарима у Републици Српској Одлука о давању сагласности на Правилник о подстицању производње електричне енергије из обновљивих извора и у ефикасној когенерацији Одлука о давању сагласности Републичком заводу за статистику, број: 04/ / Одлука о условима за расписивање јавног позива за додјелу концесије за експлоатацију архитектонско-грађевиског камена-кречњака на лежишту Хреша, општина Источни Стари Град Рјешење о давању сагласности на попуну упражњеног радног мјеста у Републичкој управи за игре на срећу... 4 МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА И ВЕЗА 1858 Правилник о измјенама Правилника о издавању лиценце за возило и испуњавању техничко-експлоатационих и еколошких услова за возило којим се врши превоз... 4 МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ 1859 Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду документа просторног уређења, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду техничке документације, број: /

32 32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду техничке документације, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду техничке документације, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду документа просторног уређења, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду техничке документације, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду техничке документације, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду техничке документације, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду техничке документације, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду документа просторног уређења, број: / Рјешење о издавању лиценце за грађење, односно извођење радова, број: / Рјешење о издавању лиценце за израду техничке документације, број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / Рјешење број: / РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЗА ГЕОДЕТСКЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Рјешење о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Бронзани Мајдан, град, број: 21.04/ / Рјешење о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Шарговац, град, број: 21.04/ / Рјешење о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Рогатица 1, општина Рогатица, број: 21.04/ / Рјешење о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Фоча, општина Фоча, број: 21.04/ / Рјешење о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Бродац Доњи, град Бијељина, број: 21.04/ / Рјешење о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Глоговац, град Бијељина, број: 21.04/ / Допунско рјешење о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Бријесница-Хасе, гад Бијељина, број: 21.04/ / Закључак о исправци техничке грешке у Рјешењу о оснивању катастра непокретности за дио катастарске општине Вучијак, општина Прњавор, број: 21.04/ /13, од ( Службени гласник Републике Српске, број 92/13) АГЕНЦИЈА ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ САОБРАЋАЈА Листа ревизора и провјеривача безбједности саобраћаја ГЕНДЕР ЦЕНТАР - ЦЕНТАР ЗА ЈЕДНАКОСТ И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Правилник о измјени Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Гендер центру - Центру за једнакост и равноправност полова Републике Српске УСТАВНИ СУД БиХ Одлука о допустивости и меритуму, број: АП 3339/ Одлука о допустивости и меритуму, број: АП 983/ АГЕНЦИЈА ЗА ЛИЈЕКОВЕ И МЕДИЦИНСКА СРЕДСТВА БиХ Списак лијекова којима је издата дозвола (у обновљеном поступку) за стављање у промет на тржиште Босне и Херцеговине, број: / Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске,, поштански фах 88. Жиро рачуни: код Нове банке а.д., код НЛБ Развојне банке а.д., код Sberbank а.д., код UniCredit Bank а.д., код Комерцијалне банке а.д. и код Hypo-Alpe-Adria Bank а.д.. Директор и главни и одго ворни уредник Проко Драгосављевић. Уредник Вишња Бајић Прерадовић. Технички уредник Горан Зеленбаба. Телефон: (051) , факс (051) , и , редакција: (051) , рачуноводство: (051) , претплата: (051) Интернет: (051) , sgrs.redakcija@slglasnik.org. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: /93 лист је уписан у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа ЈУ Службени гласник Републике Српске,.