СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Transcript

1 Пут српских бранилаца 15Х БАЊА ЛУКА Е-mail: Тел.: Факс: Завод заштите на раду Завод заштите од пожара Завод екологије и рударства СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ КОНАЧНА ВЕРЗИЈА ПРОЈЕКТА ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈУ ТЕХНИЧКОГ ГРАЂЕВИНСКОГ КАМЕНА ПЕРИДОТИТА НА ЛЕЖИШТУ "ЉУБИЋ", ОПШТИНА ПРЊАВОР ПОВРШИНА ЕКСПЛОАТАЦИОНОГ ПОЉА cca 39,6 ha ИНВЕСТИТОР: "МГ МИНД" д.о.о. Мркоњић Град У складу са Упуством о садржају студије утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 108/13) Бања Лука, Април године

2 НАРУЧИЛАЦ АДРЕСА НАРУЧИОЦА ОБЈЕКАТ "МГ МИНД" д.о.о. Мркоњић Град Подбрдо бб, Мркоњић Град Лежиште техничког грађевинског камена перидотита "Љубић" ЛОКАЦИЈА ОБЈЕКТА Земљиште означено као к.ч. број 2580/2, 2581, уписано у Посједовни лист број 71/1 К.О. Дренова и 2580/1, 2582/2, 2592, 2593, 2594, 2595, 2596, 2597, 2598, 2599, 2591/2, 2589/2, 2587/2, 2600/2, 2601/2, 2616, 2615 и 2618/2 уписано у Посједовни лист број 103/05 К.О. Дренова, општина Прњавор НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука БРОЈ РАДНОГ НАЛОГА /14 ПРЕДМЕТ Студија утицаја на животну средину Весна Јанковић, дипл.инж.з.ж.с. Нада Капор, дипл.инж.руд. РАДНИ ТИМ Жељка Макивић, дипл.инж.техн. Бранислава Ферзановић, дипл.инж.пољ. Драгица Батинић, дипл.инж.маш. Биљана Бајић, дипл.инж.техн. Директор: Весна Јанковић, дипл.инж.з.ж.с.

3 САДРЖАЈ 1. ОПШТИ ДИО Уводно образложење Полазне основе за израду студије Приложена документација ТЕХНИЧКИ ДИО Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину Копија плана катастарских парцела на којима се предвиђа изградња објекта или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката у саставу комплекса Подаци о потребној површини земљишта у m 2 за вријеме изградње, са описом физичких карактеристика и картографским приказом одговарајуће размјере, као и површине које ће бити обухваћене када објекат буде изграђен Разлози за избор предложене локације Приказ педолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрогеолошких и сеизмолошких карактеристика терена Подаци о изворишту водоснабдијевања (удаљеност, капацитет, угроженост, зоне санитарне заштите) и подаци о основним хидролошким карактеристикама Приказ климатских карактеристика са одговарајућим метеоролошким показатељима Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности (заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације Преглед основних карактеристика пејзажа Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара Подаци о насељености, концентрацији становништва и демографским карактеристикама у односу на објекте и активности Подаци о постојећим пословним, стамбеним и објектима инфраструктуре, укључујући и саобраћајнице Подаци о другим заштићеним подручјима, подручјима предвиђеним за научна истраживања, о археолошким налазиштима и посебно осјетљивим подручјима Приказ и оцјена постојећег стања животне средине која би могла бити изложена значајним утицајима пројекта, укључујући податке о њеном постојећем оптерећивању Идентификовани извори емисија Степен загађености ваздуха основним и специфичним загађујућим материјама Ниво саобраћајне и индустријске буке Ниво јонизирајућих и нејонизирајућих зрачења Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње Ниво подземних вода, правци њиховог кретања и њихов квалитет Бонитет и намјену коришћења земљишта и садржај штетних и отпадних материја у земљишту Опис пројекта, укључујући податке о његовој намјени и величини "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 3

4 Опис физичких карактеристика цијелог пројекта и услове употребе земљишта у току градње и рада погона постројења предвиђених пројектом Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде, сировина, потребног материјала за изградњу и друго Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући: емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења (јонизујућа и нејонизујућа) Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање) свих врста отпадних материја Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене елементе у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним условима, укључујући и могуће кумулативне утицаје Квалитет ваздуха, воде, земљишта, нивоа буке, интензитета вибрација, зрачења, флоре и фауне Утицај на здравље становништва Утицај на метеоролошке параметре и климатске карактеристике Утицај на екосистем Утицај на насељеност, концентрацију и миграције становништва Промјена намјене и коришћење површина (изграђене и неизграђене површине, употреба пољопривредног земљишта) Промјене у комуналној инфраструктури Промјене на природним добрима посебних вриједности и културним добрима и њиховој околини, материјална добра укључујући културно-историјско и археолошко наслијеђе Промјена пејзажних карактеристика подручја Промјена међусобних односа горе наведених фактора Методе предвиђене за процјену утицаја на животну средину Опис директних утицаја, као и индиректни, секундарни, кумулативни, краткотрајни, средњи и дуготрајни, стални и привремени, позитивни и негативни утицаји Спецификација и опис мјера за спречавање, смањивање или ублаживање штетних утицаја на животну средину Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење Мјере које се предузимају у случају инцидента Планови и техничка рјешења заштите животне средине (рециклажа, третман и диспозиција отпадних материјала, рекултивација, санација) Друге мјере које могу утицати на спречавање или смањивање штетних утицаја на животну средину Програм праћења утицаја на животну средину у току и након реализације пројекта Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара Преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, с обзиром на утицај на животну средину Усклађеност пројекта са Републичким стратешким планом заштите животне средине, другим плановима на основу посебних закона и плановима и програмима "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 4

5 заштите животне средине јединица локалне самоуправе на које се пројекат односи и интерпретацију одговарајућих дијелова тих елемената Подаци о евентуалним тешкоћама на које је наишао носилац пројекта приликом прикупљања потребних података ЗАКЉУЧАК Констатација да ли се реализацијом предметног пројекта могу или не могу обезбједити потребни услови за заштиту животне средине Да ли је пројекат својом функцијом и техничким рјешењима безбједан у смислу утицаја на животну средину Приједлог сталне контроле параметара релевантних за утицај рада објекта на животну средину, а који су наведени у Студији Приједлог носиоцу пројекта и органу надлежном за заштиту животне средине у смислу даљих поступака НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ Приказ и оцјена постојећег стања животне средине на предметној локацији Кратак опис пројекта са подацима о његовој намјени и величини Опис мјера за спречавање, смањивање или ублажавање штетних утицаја на животну средину Скраћени преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, са обзиром на утицаје на животну средину АНЕКСИ Извори података Кориштена документација ПРИЛОЗИ "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 5

6 1. ОПШТИ ДИО "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 6

7 1. ОПШТИ ДИО 1.1. Уводно образложење Имајући у виду законске одредбе, Рјешења о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја на животну средину, Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, обавеза Инвеститора је израда Студије утицаја на животну средину са идентификацијом, утврђивањем, анализом и оцјеном директних и индиректних утицаја пројекта експлоатације техничког грађевинског камена перидотита на лежишту "Љубић". Студија утицаја се односи на експлоатацију техничког грађевинског камена перидотита на лежишту "Љубић", који се налази на простору општине Прњавор, а анализом су обухваћени слиједећи елементи и фактори: Људи, флора и фауна, Земљиште, вода, ваздух, клима и пејзаж, Материјална добра и културно наслијеђе, Међудјеловање претходно наведених фактора. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске је на основу Правилника о условима за обављање дјелатности из области заштите животне средине, Рјешењем број 19-Е/05 од годинe, овластило фирму "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бањалука за обављање дјелатности из области заштите животне средине. На основу истог Рјешења, а поводом Захтјева Инвеститора "МГ МИНД" д.о.о. Мркоњић Град, којим се тражи израда Студије утицаја на животну средину пројекта за експлоатацију техничког грађевинског камена перидотита на лежишту "Љубић", општина Прњавор, "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука у наставку даје Студију о могућем утицају на животну средину, према достављеној пројектно-техничкој документацији. У поступку израде ове Студије кориштена је приложена пројектно-техничка документација, подаци о физичко-хемијским особинама материјала којима ће се манипулисати на локацији током саме изградње, односно знања о технолошком процесу који ће се на њему одвијати и други литературни извори из ове области. Циљ ове Студије је процјена могућег утицаја на животну средину наведеног лежишта и давање препорука у циљу усклађивања техничко-технолошких рјешења са законски прописаним нормама за параметре загађења животне средине. Улога Студије утицаја на животну средину у систему заштите животне средине је вишеструка, али је примарна и превасходна превентивна улога. Студије се раде како би се зауставила даља деградација животне средине, спријечио увоз и увођење застарјелих и тзв. "прљавих" технологија и постројења који су велики и потенцијално опасни загађивачи животне средине, као и да би се спријечили акциденти или удеси ширих размјера. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 7

8 1.2. Полазне основе за израду студије СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Предметна Студија је урађена по методологији која је прописана Упутством о садржају Студије утицаја на животну средину ("Службени гласник Републике Српске", број 108/13). Рад на изради Студије утицаја на животну средину обухвата слиједеће задатке: Сакупљање релевантне документације која ће послужити у изради Студије утицаја на животну средину и то: топографских подлога, тематских карти подручја, претходно урађених студија и анализа за предметно подручје, стратешких студија и планова заштите на државном и ентитетском нивоу; Идентификацију постојећег стања животне средине и могућих утицаја на животну средину; Квантификацију могућих утицаја и посљедица на животну средину; Квалитативну и квантитативну анализу утицаја на животну средину; Учешће на јавној расправи у матичној општини у којој се налази лежиште на којој ће заинтересоване службе, организације и појединци бити у могућности да искажу своје ставове, приједлоге и примједбе, а консултант ће исте у реалној и разумној мјери уградити у предметни документ; Израду плана заштите животне средине од потенцијалних негативних утицаја током експлоатације; Израду плана мониторинга животне средине током експлоатације; Израду одговарајуће документације прецизиране овим пројектним задатком. Наручилац се обавезује да ће фирми "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о., испоставити сву неопходну документацију која је неопходна за израду предметне Студије. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. се обавезезује да ће у свом раду користи постојећу техничку документацију у вези са предметним пројектом, као и до сада израђене Студије и анализе утицаја за подручје на коме се предметни објекат налази, Национални план активности на заштити и унапређењу животне средине (NEAP), као и законе, прописе, правилнике и упутства која регулишу активности у вези планирања и пројектовања предметног објекта и активности на заштити и унапређењу животне средине. Основни задатак и циљ анализа везаних за процјену утицаја на животну средину је да јасно прикаже све потенцијалне утицаје експлоатације на животну средину као и да предвиди потребне мјере заштите и систем праћења. На основу проглашеног јавног интереса од стране Владе Републике Српске, прeдстaвници "MГ МИНД"-а д.о.о. Мркоњић Град oбрaтили су сe предузећу "КРИПТОС" д.о.о. из Милића сa зaхтjeвoм дa сe изврши прojeктoвaњe дeтaљних гeoлoшких истрaживaњa и прaтeћих нeoпхoдних испитивaњa перидотита нa лoкaлитeту "Љубић" кoд Прњавора. Пројекат детаљних геолошких истраживања перидотита на лежишту ''Љубић" код Прњавора урађен је и ревидован у новембру године. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 8

9 Влада Републике Српске издаје Рјешење о додјели концесије за детаљна геолошка истраживања техничког грађевинског камена на истражном простору "Љубић", општина Прњавор "MГ МИНД"-у у мају године. (У Прилогу Документа) На основу истог Рјешења склапа се и Уговор о концесији за детаљна геолошка истраживања техничког грађевинског камена на истражном простору "Љубић", општина Прњавор у мају године. (У Прилогу Документа) Прojeктoвaнa дeтaљнa гeoлoшкa истрaживaњa oвoг лeжиштa и лaбoрaтoриjскa испитивaњa oбaвљена су у мају и јуну гoдинe, а кaбинeтскa oбрaдa пoдaтaкa сa изрaдoм Eлaбoрaтa о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви током јуна гoдинe. На основу тог Елабората и поднесеног захтјева, Министарство индустрије, енергетике и рударства Републике Српске је донијело Рјешење којим су овјерене резерве техничког грађевинског камена-перидотита на лежишту "Љубић" код Прњавора. (У Прилогу документа) Влада Републике Српске доноси Рјешење о утврђивању јавног интереса за додјелу концесије за експлоатацију техничког грађевинског камена-перидотита на лежишту "Љубић", општина Прњавор у јулу године и након испоштоване процедуре доноси Рјешење о додјели концесије за експлоатацију техничког грађевинског камена-перидотита на лежишту "Љубић", општина Прњавор у јануару године У фебруару године склопљен је Уговор о концесији на 25 (двадесет и пет) година између "МГ МИНД" д.о.о. Мркоњић Град и Владе Републике Српске, Министарства индустрије, енергетике и рударства Републике Српске. (У Прилогу документа) Инвеститор започиње процедуру добијања еколошке дозволе израдом Захтјева за претходну процјену утицаја на животну средине у марту године од стране "В&З-Заштита" д.о.о. Бања Лука. Ради провођења процедуре претходне процјене утицаја на животну средину захтјев са документацијом је достављен на мишљење сљедећим субјектима: Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарству здравља и социјалне заштите; Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа; Општини Прњавор. су: Од наведених субјеката, у законом предвиђеном року, своје мишљење послали 1. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде-стручно мишљење број: /14 од године: Достављена документација је прихватљива по свом обиму сагледавања, садржају обрађених података, као и по предвиђеним активностима и мјерама које треба "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 9

10 спровести у наредним фазама пројектовања, изградње и експлатације. Са циљем постизања предвиђених ефеката неопходно је: - Сагледавајући карактеристике терена на коме ће бити отворен коп, неопходно је детаљно утврдити постојеће стање основних показатеља квалитета и квантитета вода, земљишта и шума на подручју утицаја будућих радова. - Мјере заштите и одговарајући третман током експлоатације, успоставити на површинске, подземне и отпадне воде настале у зонама радних површина. - Предложити мјере којима ће се обезбиједити одвођење и треман санитарних отпадних вода и вода са манипулативних површина на прописан начин. У вези са заштитом земљишта треба навести активности и мјере које имају за циљ очување и заштиту земљишта, које ће се подузети у планираним фазама реализације пројекта, као и након завршеног пројекта, а које прије свега подразумијевају: - Дефинисање поступка скидања и начин депоновања хумусног слоја, одређивање тачне локације за депоновање као и сам поступак чувања депонованог хумусног слоја, тамо гдје је евидентиран хумусно-акумулациони хоризонт на одлагалишним површинама. - Дефинисање плана депоновања јаловине уз детаљно спровођење поступка рекултивације земљишта. - Евидентирање и класификација површина које ће бити предмет промјене намјене. Ефикасно планирање и спровођење мјера заштите вода, земљишта и шума, неопходно је спроводити већ кроз фазу пројектовања, примјеном одговарајућих рјешења, којим ће се штетни утицаји свести у законски прописане норме и на тај начин сачувати и поправити еколошки капацитет животне средине у наредним фазама градње и експлоатације на овом локалитету. Процјену утицаја потребно је допунити изводом из планског акта, с обзиром да је предметни локалитет покривен Просторним планом општине Прњавор, као и подацима о власничкој структури на предметном локалитету. 2. Министарство здравља и социјалне заштите-стручно мишљење број: 11/ /14 од године: Са аспекта јавног здравства код оваквих објеката се треба истаћи да су ризици по здравље у вези са директним и индиректним утицајем преко контаминираног ваздуха, воде и земљишта акутно или пролонгирано током експлоатације. У нацрту достављене студије су представљени ризици и потенцијална рјешења којима инвеститор може смањити загађење, али у нацрт студије се треба унијети и сљедеће: У претходној процјени није наведен утицај на изворишта воде за пиће, због чега би било примарно и основно извршити процјену утицаја планираног погона за експлоатацију грађевинског камена на изворишта воде за пиће и како их заштитити у дугорочном смислу, јер је површина копа велика и дужина експлоатације је 20 година; У претходној процјени се наводи удаљеност домаћинства и села околних од погона за експлоатацију камена, а познато је да прашина и ерозионе воде негативно утичу на околна насеља нарушавајући квалитет живота (прашина, бука, појачане бујичне воде), тако да би са аспекта заштите јавног здравства "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 10

11 требало посветити већу пажњу мјерама редукције ових ризика и у циљу поштовања принципа предострожности предложити мјере ублажавања; Аерозагађење редуковати правилном примјеном мјера редукције и контролом емисије загађивача на мјесту стварања, уредно водити мониторинг и пратити максималне дневне вриједности загађивача, уз редовно извјештавање јавности; Сви инвеститори или боље речено, они који пишу претходне процјене о утицају на животну средину, наводе да ће се код оваквих објеката користити водене завјесе за смањење аерозагађености прашином, али у реалности то нико не ради, на шта се обично жале становници локалне заједнице, тако да се овај сегмент наводи само рутински, па се предлаже увођење чешћег мјерења и процјену аерозагађења; Код отпадних вода су највећи проблем седимантне материје, мутноћа и др., те инвеститор треба увести адекватну технолошку обраду отпадних и процједних вода које морају бити најмање квалитета реципијента у који се упуштају, а да би се то обезбиједило неопходно је додати у годишњи мониторинг да се лабораторијске анализе врше квартално или са учесталошћу 4 до 12 пута у години у складу са добијеним резултатима испитивања према Правилнику у погледу услова испуштања отпадних вода у површинске водотоке ("Службени гласник Републике Српске", број 44/01), а поред основних укључити и специфичне физичко-хемијске параметре карактеристичне за овакве објекте, како би се утврдила стварна слика о типу, врсти и степену загађења процијењен према радном режиму у односу на проток; У студији уз микроклиматске услове више пажње посветити ружи вјетрова због могућег нарушавања квалитета живота оближњег становништва из домаћинстава који су свега 300 m удаљени од мјеста експлоатације; Рад објекта вршити у стриктним санитарно-хигијенским условима јер овакве објекте карактерише велико загађеење прашином, буком вибрацијама, али и хемијски у аероседименту, које уз нарушавање квалитета живота и загађење животне средине доводе до поремећаја сна, концентрације, психомоторног немира што се одражава и на стање менталног здравља околног становништва; Потребно је извршити процјену ризика и израдити План активности за акциденталне ситуације са тачно дефинисаним вертикалним и хоризонталним надлежностима и одговорностима запослених; Потребно је урадити План управљања отпадним материјама на простору објекта у складу са Каталогом отпадних материја и о томе водити уредну дневну евиденцију; Послодавац је дужан за раднике, поред мјера личне и колективне заштите на раду, обезбиједити у складу са законом и периодичне прегледе у надлежној установи. 3. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа- Стручно мишљење број: 07/1.20,30/ /14 од године: - На основу увида у документацију Завода и достављени документ утврдили су да је Претходна процјена утицаја на животну средину предметног пројекта урађена у складу са Правилником о пројектима за које се cпроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ("Службени гласник Републике Српске", број 124/12); - У предметном обухвату нису евидентирани објекти и подручја културноисторијског и природног насљеђа; "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 11

12 - У предметном обухвату, односно ближој околини, налази се језеро и водотоци Водоплав и Дреновица; - Студијом утицаја на животну средину треба да се анализирају могући утицаји на водотоке и језеро са околином (посебно приобалну вегетацију), као и мјере за ублажавање негативних утицаја; Документом треба да се утврди обавеза Инвеститора да: - Ако се у току извођења грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавјести Завод и да предузме мјере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на мјесту и у положају у коме је откривен (члан 82. Закона о културним добрима). - Уколико се приликом извођења грађевинских или других радова пронађе природно добро које је геолошко-палеонтолошког или минеролошкопетрографског поријекла, а за које се претпоставља да има својство споменика природе, неопходно је одмах обавијестити Завод и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 47. Закона о заштити природе). - Пројекат рекултивације доставити Заводу на сагласност. 4. Општина Прњавор, Одјељење за просторно уређење-мишљење број: /14 од године у оквиру кога се налазе и Мишљења од стране: 1. Одјељења за инспекцијске послове Општинске управе Прњавор, Мишљење број: /14 од године; 2. Одјељења за стамбено-комунлане послове и инвестиције Општинске управе општине Прњавор, Мишљење број: /14 од године; 3. Савјета мјесне заједнице Доњи Вијачани, групе грађана засеока Вуковићи, од године. (У Прилогу Документа) Одјељење за просторно уређење, општине Прњавор, сагласно је да предузеће "МГ МИНД" д.о.о. Мркоњић Град, Р.Ј. "МГ ПУТЕВИ" Прњавор може вршити eксплоатацију техничког грађевинског камена перидотита на лежишту "ЉУБИЋ" општина Прњавор уз предходно провођење и поштовање мјера које ће бити предложене у Студији утицаја на животну средину, а касније и у еколошкој дозволи и предложених примједби и приједлога од стране горе наведених Одјељења Општинске управе општине Прњавор, те примједби на процјену утицаја на животну средину од стране групе грађана засеока Вуковићи, Мјесне заједнице Доњи Вијачани, односно да eксплоатацију техничког грађевинског камена перидотита ни на који начин не смије угрозити квалитет радне и животне средине нити природних добара у ближој и даљњој околини. Одјељење за инспекцијске послове Општинске управе општине Прњавор наводи да је у документацији уз захтјев наведено да ће се експлоатација вршити од стране инвеститора, уз одређени број радних и транспортних машина у власништву самог инвеститора и да ће радње минирања вршити једно привредно друштво, а да ће се експлоатација вршити у једној смјени. Чињенично стање на терену је, да се радови изводе и од стране инвеститора, али и од стране другог привредног друштва, тако да је присутно много више транспортних и радних машина, да се експлоатација врши у двије смјене и да се радови минирања обављају од стране два привредна субјекта. Како је у односу на чињенично стање интензивнији утицај на животну средину него у "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 12

13 документацији уз горе поменути захтјев, мишљења су да се у студији утицаја на животну средину морају уобзирити наведени елементи начина експлоатације, а све у односу на заштиту људског здравља (локација експлоатације је у непосредној близини насељеног мјеста), заштите природних ресурса (интензивнија експлоатација камена у односу на претпостављену у документацији уз захтјев) и заштиту свих елемената животне средине (ваздух, вода, земљиште, биљни и животињски свијет, пејзаж и изграђену животну средину). Општина Прњавор, Одјељење за стамбено-комуналне послове и инвестиције на основу увида у документацију сматра: - У захтјеву се наводи да је годишња експлоатација m 3 перидотита, односно око m 3 чврсте стијенске масе, да је дневни смјенски капацитет 416 m 3 (број радних дана у години је 240, број смјена на дан 1, број сати у смјени 12) и да је вријеме трајања експлоатације за предвиђену количину око 20 година); - У прошлој години је на тој локацији одобрена експлоатација m 3 у сврху истраживања, а до сада је извршена експлоатација у количини од преко m 3 и то без примјене икаквих мјера за спречавање, смањивање или уклањање штетних утицаја пројекта на животну средину. Ово је у велико мјери утицало негативно на стање животне средине; - Ради изградње аутопута, експлоатација се ради у много већим количинама од наведених, те је потребно у захтјеву тако и навести. Према већим количинама и краћем периоду експлоатације је потрeбно у захтјеву тако и навести. Према већим количинама и краћем периоду експлоатације је потребно и посматрати утицај пројекта на животну средину. Општина Прњавор, Савјет мјесне заједнице Доњи Вијачани, група грађана засеока Вуковићи, дају своје примједбе на студију, а које се огледају у сљедећем: 1. Погрешан одабир локације површинског копа "Љубић", пошто је удаљеност до најближих кућа и имања од 150 до 250 m, а каменолом је у већем дијелу нижи или у истом нивоу са насељем; 2. За приступ површинском копу "Љубић" користи се локални пут каменолом "Грич" мост на рјечици Водоплав који је тешко проходан за путничка возила и пјешаке због великих оштећења и наноса блата, а које су мјештани градили искључиво својим средствима, па самим тим нису ријешени имовинско правни односи; 3. Откривка и јаловина са површинског копа "Љубић", се депонује и истовара у корито рјечице Водоплав, које је због тога потпуно затрпано. Приликом већих падавина, јаловину, муљ и остали отпад, вода однесе у језеро Дренова из кога се град Прњавор снабдијева водом. 4. Бушење и минирање: - Приликом минирања у неколико наврата дошло је до неконтролисаног разбацивања камена у дворишта, чиме су угрожени наши животи и имовина. - Дневна потрошња експлозива је око 5 тона, који активирањем у атмосферу ослобађа плинове сумњивог садржаја, а који уз помоћ вјетра долази до цијелог насеља, стварајући несношљив смрад и прашину. 5. Бушење, утовар и одвоз камена врши се са мноштво бушачких гарнитура, багера, утоваривача и на стотине камиона који стварају велике облаке прашине, несношљиву буку и издувне гасове од застарјелих машина и опреме. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 13

14 6. Два извора питке воде, стари више деценија, у подножју површинског копа су затрпани јаловином и откривком. 7. На неколико локација поред рјечице Водоплав, извођачи радова су поставили машине за прање возила, перу камионе, багере и осталу опрему, тако да отпадне воде и масноћа одлазе директно у водоток рјечице и језеро Дренова. 8. Ремонт, замјена и точење уља и погонских горива у машине, врши се директно на површинском копу и око њега, а уље, масноћа и просута нафта, одлазе у рјечицу. 9. На потезу, површински коп до ушћа рјечице у језеро Дренова због загађености воде, нема више поточних пастрмки, нити ракова, којих је било у изобиљу. 10. Воћнаци и трава, усљед велике прашине, а нарочито љети, нису за употребу, а примјетно је и неуобичајено нагло сушење стабала дрвећа. 11. Радно вријеме каменолома се не поштује, ради се од 4 сата ујутро до 22 сата и недељом, па чак и празницима, тако да имамо сасвим мало времена за одмор од буке. На крају захтјевају, да надлежни републички и општински органи испитају њихове горе наведене примједбе, те предузму законом прописане мјере како би заштитили њихове животе, имовину, воду, биљни и животињски еко-систем. За све наведене примједбе посједују материјалне доказе. Министарство индустрије, енергетике и рударства Републике Српске издаје у априлу године Рјешење о одобрењу експлоатационог поља лежишта "Љубић".(У Прилогу документа) На основу Рјешења о утврђивању обавезе спровођење процјене утицаја и прибављања Студије утицаја на животну средину пројекта за експлоатацију техничког грађевинског камена перидотита на лежишту "Љубић", општина Прњавор издатог од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, у априлу године, а у складу са чланом 66. Закона о заштити животне средине ("Сл. гласник РС", број 71/12), чланом 2. Правилника о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ("Службени гласник Републике Српске", број 124/12) Инвеститор је покренуо и процедуру процјене утицаја на животну средину. (У Прилогу документа) Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију издаје Локацијске услове за експлоатацију техничког грађевинског камена-перидотита на лежишту "Љубић" у мају године. (У Прилогу документа) Након израде Главног рударског пројекта експлоатације грађевинско-техничког камена перидотита на површинском копу "Љубић", израђеног од стране "РУДПРОМ" д.о.о. Приједор у марту године, Министарство индустрије, енергетике и рударства Републике Српске издаје у мају године Рјешење о одобрењу за извођење рударских радова по Главном рударском пројекту. (У Прилогу документа) Због интезивних радова на изградњи аутопута Бања Лука-Добој и потребе за техничким грађевинским каменом-перидотитом на локацији лежишта "ЉУБИЋ" тренутно је поред Инвеститора ангажовано и предузеће "ГД ГРАНИТ" а.д. Скопље, ПЈ Бања Лука за ископавање грађевинског материјала (перодотита) за потребе Инвеститора. (Уговор о пословној сарадњи у Прилогу Документа). "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 14

15 Инвеститор је године Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију доставио нацрт Студије утицаја на животну средину пројекта експлоатације техничког грађевинског камена-перидотита на лежишту "Љубић", општина Прњавор, израђену од стране "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о Бања Лука. Нацрт Студије је био достављен дана године на мишљење сљедећим субјектима: Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, Министарству здравља и социјалне заштите РС, Заводу за заштиту културно историјског и природног насљеђа РС и општини Прњавор. Обавјештење о поднешеном захтјеву за одобравање Студије утицаја на животну средину, времену и мјесту одржавања јавне расправе и мјесту гдје је омогућен увид у документацију, објављено је у дневном листу "Глас Српске", дана године. Носилац пројекта је организовао јавну расправу о нацрту Студије утицаја на животну средину, дана године која је одржана у великој сали Јавне установе центра за културу, општина Прњавор, са почетком у 11 часова. Учеснике јавне расправе су са намјераваним захватом упознали представници "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, израђивачи Студије, а о јавној расправи је сачињен Записник, достављен Министарству у законом прописаном року. Заинтерсеованој јавности је остављен рок 30 дана за подношење примједби, у писаној форми носиоцу пројекта у вези са захтјевом и нацртом Студије. У законом предвиђеном року, своје мишљење послали су: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде-стручно мишљење број: /14 од године; Министарство здравља и социјалне заштите-стручно мишљење број: 11/ /14 од године; Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа- Стручно мишљење број: 07/1.30,20/ /14 од године; Општина Прњавор, Одјељење за просторно уређење-мишљење број: /14 од године у оквиру кога се налазе и Мишљења од стране: 1. Одјељења за инспекцијске послове Општинске управе Прњавор, Мишљење број: /14 од године; 2. Савјета мјесне заједнице Доњи Вијачани, групе грађана засеока Вуковићи, Мишљење број: /14 од године. (У Прилогу Документа) Дана Инвеститор је доставио надлежном Министарству Прелиминарни стручни став о примљеним примједбама заинтересоване јавности, заинтересованих органа на нацрт Студије. Министарство је у складу са чланом 71. Закона о заштити животне средине (Службени гласник РС, број 71/12) донијело Оцјену о примљеним примједбама заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта, дана године, којом је наложено достављање Студије допуњене у складу са мишљењима свих горе наведених субјеката. (У Прилогу документа) "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 15

16 Након пријема допуњене Студије утицаја на животну средину и Посебног дијела, усклађених са Оцјеном, дана године, а у складу са чланом 72. Закона о заштити животне средине (Службени гласник РС, број 71/12), рјешењем Министра, број /14 од године, именована је "EKOДОЗВОЛА" д.о.о. Бања Лука да уради ревизију нацрта Студије утицаја на животну средину. Извјештај о ревизији је достављен дана године Приложена документација o Приложена документација 1. Изјава Инвеститора о количинама експлоатисаног материјала; Број: Р-95/15 Датум: године 2. Изјава Инвеститора о стању прелаза на потоку Водоплав; Број: Р-96/15 Датум: године 3. Изјава Инвеститора о локацији сепаратора и забрани бацања смећа на локацији; Број: Р-97/15 Датум: године 4. Извјештај о извршеној ревизији Студије утицаја на животну средину, израђен од стране "ЕКОДОЗВОЛА" д.о.о. Бања Лука; Број: 33/15 Датум: март године 5. Оцјена о примљеним примједбама заинересоване јавности, заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта на примједбе, издата од Министарства за просторно уређење, грађевинарство у екологију, РС; Број: /14 Датум: године 6. Водна сагласност, издата од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде; Број: 01/3-ВА /14 Датум: године 7. Извјештај о мјерењу квалитета ваздуха, израђен од стране "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, јун године; 8. Записник о мјерењу укупног еквивалентног нивоа вањске буке, израђен од стране "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, фебруар године; 9. Извјештај о анализи земљишта, израђен од стране "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, јун године; 10. Извјештај о извршеним анализама квалитета реципијента отпадне воде, израђен од стране "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, фебруар године. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 16

17 11. Рјешење о одобрењу извођења рударских радова по Главном рударском пројекту, издато од Министарства индустрије, енергетике и рударства; Број: 05.07/ /14 Датум: године 12. Локацијски услови за експлоатацију грађевинског камена-перидотита, издати од Министарства за просторно уређење, грађевинарство у екологију, РС; Број: /14 Датум: године 13. Рјешење о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину лежишта "Љубић" код Прњавора, издато од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске; Број: /14 Датум: године 14. Рјешење о одобрењу експлоатационог поља техничког грађевинског каменаперидотита на лежишту "Љубић" општина Прњавор, издато од Министарства индустрије, енергетике и рударства; Број: 05.07/310-54/14 Датум: године 15. Одговор од КП "Водовод" а.д. Прњавор; Број: 1/4-259/2-14 Датум: године 16. Одговор од Електропренос БИХ; Број: /2014 Датум: године 17. Обавјештење издато од Одјељења за стамбено-комуналне послове и инвестиције, општине Прњавор; Број: /14 Датум: године 18. Стручно мишљење издато од Министарстава просвјете и културе РС; Број: 07/1.20,30/ /14 Датум: године 19. Сагласност на локацију, издата од МХЕРС Требиње, ЗП "ЕЛЕКТРОКРАЈИНА" а.д. Бања Лука; Број: 285/ Сагласност на локацијске услове, издата од "Мтел" а.д. Бања Лука; Број: 1-05/ /14 Датум: године "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 17

18 21. Мишљење издато од Министарстава унутрашњих послова, Инспектората за експлозивне материје и послове заштите од пожара; Број: Д/П /14 Датум: године 22. Смјернице за издавање сагласности, издате од Јавног предузећа "ПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ"; Број: А-865/14 Датум: године 23. Извод из просторно-планске документације, издат од Одјељења за просторно уређење, општине Прњавор; Број: /14 Датум: године 24. Копија катастарског плана, издата од Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњавор; године, Број плана: 10 Катастарска општина: Прњавор 25. Земљишнокњижни изадак, издат од Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњавор; ЗК уложак: 547 Датум: године 26. Земљишнокњижни изадак, издат од Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњавор; ЗК уложак: 52 Датум: године 27. Посједовни лист-извод, број 103/5, издат од Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњавор; Број: /2014 Датум: године 28. Посједовни лист-извод, број 71/1, издат од Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњавор; Број: /2014 Датум: године 29. Уговор о концесији за експлоатацију техничког грађевинског камена перидотита на лежишту "Љубић" општина Прњавор, Бања Лука, фебруар године; 30. Уговор о пословној сарадњи, између "МГ МИНД"-а и "ГД ГРАНИТ"-а, закључен године; 31. Рјешење о овјери резерви техничког грађевинског камена-перидотита на локалитету "Љубић" општина Прњавор, издато од Министарства индустрије, енергетике и рударства; Број: 05.07/ /13 Датум: године "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 18

19 32. Уговор о пословно-техничкој сарадњи, између "МГ МИНД"-а, "RUDEX"-a и "Petras"-a закључен године; 33. Уговор о концесији за детаљна геолошка истраживања техничког грађевинског камена на истражном простору "Љубић", општина Прњавор, Бања Лука, мај године; 34. Рјешење о додјели концесије за детаљна геолошка истраживања техничког грађевинског камена на истражном простору "Љубић", општина Прњавор; Број: 04/ /13 Датум: године 35. Одлука о преносу права управљања шумским земљиштем. Број: 04/ /08 Датум: године "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 19

20 2. ТЕХНИЧКИ ДИО "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 20

21 2. ТЕХНИЧКИ ДИО СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ 2.1. Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину Експлоатационо поље лежишта "Љубић" обухвата земљиште означено као к.ч. број 2580/2, 2581, уписано у Посједовни лист број 71/1 К.О. Дренова и 2580/1, 2582/2, 2592, 2593, 2594, 2595, 2596, 2597, 2598, 2599, 2591/2, 2589/2, 2587/2, 2600/2, 2601/2, 2616, 2615 и 2618/2 уписано у Посједовни лист број 103/05 К.О. Дренова, општина Прњавор. Експлоатационо поље лежишта перидотита "Љубић" дефинишу координате слиједећих граничних преломних тачака одобрене од стране Министарства индустрије, енергетике и рударства: Тачка Y X A Б Ц Д E Ф Г Х И Ј К Л М Н О П "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 21

22 Р С Слика Ситуациона карта У ближој околини лежишта истакнутија узвишења су Грич (540 m) и Лугоњића вис (364 m) на лијевој обали потока Дреновица, а на десној Дреновско брдо (342 m), Равна главица (461 m), Орловачки вис (543 m) и Равно брдо (421 m). Комуникативне прилике овог лежишта су релативно повољне. На дужини око 1 km од лежишта пролази макадамски пут до села Дренова гдје се спаја са асфалтним путем Прњавор-Вијачани којим је ово лежиште повезано са осталим саобраћајницама и потрошачким центрима. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 22

23 Најближа жељезничка станица је Дубрава (око 10 km) преко које је ово лежиште повезано са пругом Добој-Бања Лука. Лежиште се налази у атару села Дренова које у административном погледу припада СО Прњавор. Лежиште техничког грађевинског камена "Љубић" налази се на око 7,5 km ваздушне линије јужно од Прњавора, у непосредној близини потока Водоплав на сјеверозападним падинама планине Љубић Копија плана катастарских парцела на којима се предвиђа изградња објекта или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката у саставу комплекса Слика Копија катастарског плана "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 23

24 Легенда: Ван експлоатационог поља: - Мобилно дробилично постројење (Власништво "ГД ГРАНИТ", ПЈ Бања Лука); - Вага (Власништво "ГД ГРАНИТ", ПЈ Бања Лука); - Контејнер-објекат за чувара (Власништво "МГ МИНД-а"). Унутар експлоатационог поља: - Контејнер "ГД ГРАНИТ"-а, ПЈ Бања Лука; - Контејнер "RUDEX"-а и "SECTOR SECURITY"-а; - Помоћно складиште "RUDEX"-а. Намјена парцеле је утврђена Просторним планом општине Прњавор ("Службени гласник општине Прњавор", број 04/12). Парцела се налази ван урбаног подручја. (У Прилогу Документа) Подаци о потребној површини земљишта у m 2 за вријеме изградње, са описом физичких карактеристика и картографским приказом одговарајуће размјере, као и површине које ће бити обухваћене када објекат буде изграђен На основу прорачуна из Главног рударског пројекта мoгућe je плaсирaти oкo m 3 перидотита као ровног камена и тампона. Збoг чињeницe дa су у лeжишту присутнe пукoтинe и кaвeрнe, кoje су углaвнoм зaпуњeнe ушкриљеним и згрузганим серпентинитом кojи сe у прoцeсу eксплoaтaциje oдстрaњују, прoсjeчни губитци на лежишту "Љубић" износе 8 %. Планирана укупнa прoизвoдњa пoвршинскoг кoпa "Љубић" изнoси: Q гoд = m 3, односно око m 3 чврстe стиjeнскe мaсe. Вријeмe трajaњa eксплoaтaциje нa пoвршинскoм кoпу "Љубић" сa плaнирaнoм прoизвoдњoм oд (m 3 ) кaмeних aгрeгaтa, или m 3 /god чврсте стијенске масе је: Т= / = 19,9 гoдина = 20 гoдинa Због интезивних радова на изградњи аутопута Бања Лука-Добој вријеме трајања експлоатације ће бити битно смањено. *Напомена: У Прилогу Документа се налази Изјава Инвеститор о тачним количинама чврсте камене масе која је експлоатисана од почетка трајања Концесионог Уговора. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 24

25 Геолошка грађа лежишта Геолошка грађа и тектонски однос ширег подручја лежишта дијабаза и перидотита "Љубић" код Прњавора представљени су према подацима ОГК лист Дервента 1: и пратећег Тумача (J. Софиљ, Ј. Памић, Р. Маринковић и Д. Ђорђевић године). Терен изграђују највећим дијелом магматске и метаморфне стијене дијабазрожначке формације и неогене наслаге, а подређено су заступљене мезозојске, терцијарне и квартарне творевине. Мезозоик Мезозојске наслаге на овом подручју представљене су творевинама јурског офиолитског меланжа (хетерогени комплекс седимената и различитих магматских стијена) те тријаским, јурским и кредним седиментима. Тријас Тријаски седименти су развијени у неколико фација које су претежно заступљене карбонатним и подређено кластичним творевинама. Доњи тријас-кампилски поткат (Т 1 2 ) Једино утврђене наслаге доњег тријаса и уједно најстарији седименти на листу Дервента су кластити кампилског потката (Т 1 2 ) који се јављају као мање изоловане партије ЈИ од Љубићког ултрамафитског масива. У литолошком погледу изграђени су од танкоплочастих лапоровито-пјесковитих кречњака, шкриљавих кречњака, глинаца и кварцних пјешчара. У овим творевинама одређена је: Naticella costata, Meandraspira iulia, Glomospira s.p. које припадају фауни кампилског потката. Средњи и горњи тријас(т 2,3 ) У подручји Карауле, на JИ ободу масива Љубића, среће се више паритија масивних карбонатних стијена које у седиментолошком погледу представљају микрити и биомикроспарити. То су углавном масе мањег пространства које на неким мјестима директно налијежу на творевине кампилског потката. Заједно са другим литофацијалним члановима припадају комплексу олистолитског меланжа. Ови кречњаци у себи садрже фрагменте фауне мегалодона, видалина, текстуларида и вернелида на основу којих су сврстани у дијелове средњег и горњег тријаса. Горњи тријас (Т 3 ) Седименти горњег тријаса развијени су у подручју жељезничке станице Укрина, а изграђени су од слојевитих сивих и тамносивих кречњака који у себи садрже бројне пресјеке форми мегалодона. У оквиру ових кречњака отворен је каменолом за снабдјевање фабрике креча "Хидрат" Укрина - Челинац. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 25

26 Jурa На картом обухваћеном дијелу терена у творевине јурске старости уврштен је лапоровито-карбонатни комплекс седимената доње и средње јурске старости и дијабазрожначка формација коју чини моћни комплекс наслага изграђен од различитих седиментних, магматских и метаморфних стијена. Доња и средња јура (J1,2) Творевине дијелова доње и срење јуре изграђују лапоровити кречњаци, лапорци, калкаренити, глинци и рожнаци који се као испрекидана мања уска зона пружа дуж ЈИ обода ултрамафитског масива Љубић планине. Палеонтолошким испитивањима кречњака утврдило се присуство микрофосилне асоцијације лагенида и радиоларија, на основу којих се није могла са сигурношћу утврдити стратиграфска припадност ових наслага. Може се предпоставити да њихов просторни распоред указује да се ови седименти јављају испод ДРФ јурске старости. Дијабаз-рожначка формација Творевине ДРФ распрострањене су у подручју Љубића, Чавке и дуж тока ријеке В. Укрине. У састав ове формације улазе различите седиментне, метаморфне и магматске стијене чија стратиграфска припадност није утврђена јер у њима нису констатовани било какви фосилни остаци. У овом подручју ДРФ је уврштена у јуру на основу корелације фација са истим офиолитским стијенама на околним листовима ОГК Завидовићи, Вареш и Теслић. Седиментне стијене ДРФ Седименти ДРФ на овом подручју представљају претежно нерашчлањен комплекс различитих стијена, и рјеђе метаморфисане вулканогено-седиментне творевине. Пјешчари, глинци, рожнаци са малим тијелима дијабаза и спилита (Ј). Наведени литолошки чланови овог нерашлањеног комплекса најчешће су међусобно алтернирајући пакет у коме изразито доминирају пјешчари. Јасно изражени профили непоремећених слојева овог комплекса распрострањени су у долини В. Укрине и на ЈИ падинама Љубића. Метанорфисане вулканогено-седиментне творевине (Ј) јављају се на ЅЗ падинама планине Чавке, односно, у подручју Јанковића. У оквиру овог нерашчлањеног комплекса граувакни пјешчари показују јасно изражене рекристализационе ефекте који стијени дају карактер полимикритних кварцита, а глинци су измјењени у чврсте шкриљаве аргилошисте и филитичне шкриљце. Метаморфоза ових стијена вјероватно је настала усљед дјеловања топлих чврстих перидотитских блокова на предходно поменуте примарне седименте ДРФ. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 26

27 Магматске и метаморфне стијене ДР У јурској ДРФ врло често се јављају различите магматске и метаморфне стијене. Оне се могу сврстати у двије основне групе стијена: перидотит-амфиболитску асоцијацију и спилит-кератофирско-дијабаз-долеритско-габро-гранитску асоцијацију. Перидотити (σ) су на овом подручју процентуално најзаступљеније магматске стијене офиолитског комплекса. Они углавном изграђују централне дијелове ултрамафитских масива Љубића и Чавке. Јављају се у тектонском односу са ДРФ. Серпентинити (Сe). У серпентините су уврштене стијене које су претежно изграђене од минерала серпентина и које садрже мање од 10 % реликата примарних фемских минерала. Издвојени су у виду релативно већих маса по ободним дијеловима ултрамафитских масива Љубића и Чавке. Кварц-карбонатне стијене-лиственити (qсa) издвојене су у виду једне зоне хектаметарске дужине на јужном ободу Љубићког масива. Изграђени су од жељезовитог магнезита и кварца, уз које могу да се јаве у подређеној количини серпентин, талк, спинел и неки други минерали. Настали су хидротермалноментасоматским процесима из серпентинита. Амфиболити (А). На јужном ободу Љубића, у близини Мрамора, распростиру се узане зоне нерасчлањених маса амфиболита и амфиболитских шкриљаца. Ове стијене показују доста велике разлике у минералном саставу, структурама и текстурама. Структура им је гранобластична и порфиробластична. Имају или масивну текстуру и тад представљају амфиболите, или паралелну-тракасту текстуру када одговарају амфиболитским шкриљцима. Клиноцоизитски амфиболити (Aкзт) изграђени су од зелене хорнбленде, плагиокласа (обично олигокласа) и клиноцоизит-епидота. Ова група стијена је распрострањена на СИ oбодоу масива Чавка планине. Обично имају гранобластичну и лепидобластичну структуру. Гранат-диопсидски амфиболити (Aпyгр) се у минералном саставу разликују од претходно описаних стијена. У свом саставу садрже алмадинско-пиропски гранат и посједују масивну текстуру. Већа зона ових стијена издвојена је унутар масива Чавке, јужно од Поповића. Спилити (ββaб) се често јављају у ДРФ. Више мањих површина ових стијена издвојено је на JИ ободу љубићког масива гдје се јављају као блокови олистолита у зони меланжних творевина ДРФ. Ове стијене имају офитску и интерсерталну структуру, те масивну и мандуласту текстуру. Минерални састав стилита је прилично уједначен. Истичу се албит и аугит, а још се јављају хлорит, уралит, стакло, те клиноцоизит-епидот и различити акцесорни састојци. Кератофири (х) су издвојени само на јужном ободу Љубићког масива. То је километарскo вулканскo тијело која се јавља заједно са спилитима. Макроскопски су индентични интерсерталним спилитима од којих се и микроскопски тешко издвајају. У минералном саставу доминантни су албит и аугит уз које долази промјењљива количина стакла и мандула које су испуњене калцитом, хлоритом и селадонитом. По "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 27

28 хемијском саставу се разликују од спилита са изразито високим садржајем алкалија (више од 9 %) уз јасно доминирање натријума. Дијабази (ββ) су подређенији од стилита и заузимају далеко мање површине распрострањења. Издвојени су у виду мањих хектаметарских тијела на западном ободу Љубића у подручју Дренове и Г. Вијачана. Дијабази имају офитску структуру и масивну текстуру. Изграђени су од базичног плагиокласа (обично лабрадора) и аугита који је редовно знатно до потпуно уралитизиран, затим могу се јавити епидотклиноцоизит и различити акцесорни минерали. Офитски нормални габрови (ν) у односу на дијабезе, са којима имају доста сличности су распрострањеи на нешто већим површинама у подрчју Дренове и Г. Вијачана. Имају офитску структуру са величином зрна од 2-5 mm, а у минералном саставу се јављају базични плагиокласи и псеудоморфозе уралита по аугиту. Албитски гранити (Yaб) изграђују једну хектаметарску масу издвојену јужно од Кулаша. То је хипидиоморфно зрнаста и масивна стијена, леукократна, коју сачињавају албит и кварц уз минимално присуство потпуно хлоритизираног биотита. Креда У оквиру картом обухваћеног дијела терена развијени су горњо кредни кластични седименти ( 1 К 2 ) преко којих конкордантно леже бречасти кречњаци ( 2 К 2 ). Плочасти лапоровити микрити ( 1 К 2 ) На подручју Д. Вијачана (локалитет Дренова) и Кремне утврђени су кластити који имају особине флишоликих наслага. У њиховом саставу нема пјешчара, али је јасно изражено присуство плочастих лапоровитих кречњака, кречњачких бреча, конгломерата, лапораца и глинаца. Криптокристаласти кречњаци су носиоци ријетких фосилних остатака глоботрункана. Бречасти кречњаци ( 2 К 2 ) Свијетлосмеђи масивни и банковити бречасти кречњаци који стрче изнад околног дијела терена. Они леже конкордантно преко напријед описаних кластита са глоботрункама. У оквиру ових кречњака, на локалитету Грич, отворен је каменолом техничког грађевинског камена. У њима се поред фрагмената рудиста налази бројна микрофауна међу којима су одређени: Siderolites calcitrapoides, Pithonella oralis, Stomispaehra sphaerica и др. на лијевој обали Укрине, између Превије и жељезничке станице Укрина, откривено је неколико мањих масива зрнастих, дебело услојених до масивних бречастих кречњака, сивосмеђе боје. Иако у њима није утврђена реперна фауна микрофосилна асоцијација и корелација са кречњацима Дреновице указују да ови седименти имају исту стратиргафску припадност као и утврђини кречњаци Дреновице. Исти кречњаци утврђени су и у околини ријеке Вијаке у близини села Ђаковићи. Терцијар Седименти терцијара, на картом обухваћеном терену, заузимају највеће пространство. У оквиру њих издвојене су палеогене и неогене творевине. Палеогене "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 28

29 творевине изграђују палеоценско-еоценски (Рс,Е) седименти, док неогену одговара марински, бракични и слатководни развој доњег и средњег миоцена, као и плиоцена. Палеоцен-еоцен (Рс,Е) Најстарији седименти терцијара су палеоцеонско-еоцеонске наслаге издвојене као двије релативно веће изоловане површине на подручју Г. Вијачана и Кремне. У литолошком погледу представљени су плочастим лапоровитим кречњацима и органогено-спрудним кречњацима. У подручју Г. Вијачана на локалитету Челар ове стијене су геолошки истраживане у функцији одређивања количина и квалитета техничког грађевинскког камена. Из ових кречњака утврђене су и одређене слиједеће врсте алги: Dictihoplaks biserialis и Ethelia alba. Од микрофосилних остатака одређени су: Alveolina primaeva, Idalina sinjarica, Saudua labitinthica, Coscinolina alavensis и бројне роталиде које указују на палеоценску старост. Седиментолошким испитивањима одређени су биоинтраспарити, интрабиоспарити и фосилоносни микрити. То су плитководне спрудне творевине које, на околним теренима, леже конкордантно преко кречњака горње креде, а дебљина им се максимално креће до 140 m. Неоген Неогене творевине на овом терену представљају наслаге миоцена и плиоцена. То су углавном слабовезани и растресити седименти створени претежно радом ерозије и денудације. На тај начин транспортоване велике количине материјала, депоноване су у хипсометријски нижим нивоима, испуњавајући негативне облике терена. Ради тога, у морфолошком погледу, терен је прилично пинепленизиран и заравњен. На основу литофацијалних одлика, суперпозиције и палеонтолошких одредби издвојене су сљедеће литостратиграфске јединице: слатководни бурдигал-хелвет (М 1,2 ), конгломератско-пјешчарски и кречњачко-лапоровити тортон (М 2 2 ) и творевине понта ( 4 Пл 1 ). Бурдигал-хелвет(М 1,2 ) Седиментни слатководног бурдигал-хелвета распрострањени су на подручју В. Рељевца, Г. Вијачана и Кремне. У састав ових седимената улазе конгломерати различитог састава, гранулације и тврдине, смеђи до мрки ситнозрни до крупнозрни пјешчари, лапоровити кречњаци, глиновити лапори, глине, туфови и бентонити. На основу налаза многобројне слатководне фауне (конгерија и меланопсиса) напријед поменуте творевине припадају бурдигал-хелветској старости (М 1,2 ) Тортон (М 2 2 ) Седимени маринског тортона заузимају велику површину у подручју Д. Вијачана и Вучијака. У литолошком погледу ове седименте представљају литотамнијски и амфистегиненски кречњаци, лапорци, пјесковито-глиновити лапори, глине, пјескови, конгломерати и туфови. Стратографска припадност ових наслага одређена је на основу многобројних налаза и одредби макро и микрофауне тортонске старости. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 29

30 Доњи плиоцен(пл 1 ) Седименти доњег плиоцена-понта незнатно су распрострањени на ЈИ рубу приложене карте, у непосредној близини Кулаша. Литолошки су представљени са разнобојним ситнозрним пјесковима и шљунковима који чине четврту суперпозициону зону ( 4 Пл 1 ), која представља кровински дио угљеног слоја у станарскон басену. Стратиграфка припадност понтиских наслага на овом дијелу терена одређена је на основу корелације фација са доказаним понтиским седиментима код Станара и њиховог положаја преко старијих сигурно утврђених наслага меота. Квартар На картом обухваћеном терену квартарне творевине заузимају релативно мало распрострањење. Претежно се јављају у долинама водених токова и не заобљеним дијеловима позитивних орографских облика. Ове творевине су заступљене са наслагама ниже ријечне терасе (т 1 ), делувијално-пролувијалним седиментима (дпр), сипаром (с), фацијом поводња (aп) и алувијалним наносом (aл). Нижа ријечна тераса (т 1 ) изграђена је од несортираног шљунка и пијеска различитог литолошког састава. Издвојена је у долинама ријека В. Укрина и Вијака. Делувијално-пролувијални седименти (дпр) су издвојени само у долинском дијелу безименог потока у близини Кремне. Представљени су дробином, шљунковима и глином који су бујично ношени и преталожени. Сипари (с) се углавном образују у љевкастим удубљењима стрмих падинских страна. Таква мања маса ових творевина образована је у централном дијелу планине Љубић. То је претежно здробљен и незаобљен материјал у овом случају перидотитског састава. Фација поводња (aп) распростањена је у долини ријеке Вијаке, сјевероисточно од Дренове. Настала је као резултат обилних водених падавина и постфазног процеса изливања ријеке у депресионе дијелове околног рељефа, чиме је на глиновитопјесковитој подлози образован барски тип седимената и створен муљевити материјал. Алувијум (ал) је изграђен од шљункова, пијескова и суглина. Распрострањен је дуж ријека В. Укрине и Вијаке. Тектоника На бази разлика у фацијалним и структурно-тектонским карактеристикама у оквиру шире околине лежишта дијабаза и перидотита "Мрђенац" издвојене су три структурно фацијалне јединице: - централна офиолитска зона - унутрашња офиолитска зона - јужни обод панонске потолине Централна офиолитска зона заузима југозападни дио картом обухваћеног терена. Од унутрашње офиолитске зоне и јужног обода панонске потолине ова зона је "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 30

31 одвојена великом дислокационом руптуром пружања ЅЗ-JИ која има регионални значај, а на овом подручју дјелимично иде ријеком Укрином и падинама Чавка планине. Овај дио офиолитске зоне карактерише велика поремећеност и хаотичност заступљених седимената. У њеној грађи учествују творевине метаморфисане дијабаз-рожњачке формације са саставом граувакних пјешчара, рожнаца и глинаца које носе са собом и у себи олистолитске и олистостромске блокове ултрамафитских стијена и кречњачке масе горњег тријаса. Унутрашњу офиолитску зону карактерише мања тектонска убраност и хаотичност творевина дијабаз-рожњачке формације. Она највећим дијелом заузима централни и југоисточни дио картом обухваћеног терена. У орографском погледу изграђују је брдовити терни Љубића и источне падине Чавка планине. Ову офиолитску зону изграђују меланжни седименти дијабаз-рожњачке формације, седименти кампилског потката, анизика, доње и средње јуре и офиолити (перидотити серпентинити, амфиболити, дијабози, спилити, габрови, кератофири, гранити и лиственити) са карактером олистолитских блокова. Поред тога, овој јединици припадају и горњокредни седименти као и палеоценско-еоценски кречњаци који су заплављени неогеним седиментима паратетиса. Западне и сјеверне дијелове претходно описаних структурно-фацијалних јединица покривају седименти терцијара депоновани у простору јужног обода панонске потолине. То су млађи неогени седименти који граде благе синформне и антиформне структуре Разлози за избор предложене локације Разлог за избор ове локације је техничко-економска оправданост експлоатације, одговарајући квалитет техничког грађевинског камена перидотита за изградњу путева те повољан комуникациони положај самог лежишта Приказ педолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрогеолошких и сеизмолошких карактеристика терена Педолошке карактеристике лежишта У услoвимa дoстa уjeднaчeнe гeoлoшкe пoдлoгe нa кojoj сe нaлaзи експлоатационо поље "Љубић" дoшлo je дo oбрaзoвaњa двa oснoвнa типa зeмљиштa: eутричнo смeђe зeмљиштe (гајњача) и сирoзeм нa рaстрeситoм супстрaту. Еутричнo смeђe зeмљиштe знaчи смeђe зeмљиштe кoje oбeзбјeђуje дoбру исхрaну. Oвaj тип зeмљиштa je нajзaступљeниjи у oблaстимa кoнтинeнтaлнe климe, гдјe je срeдњa гoдишњa кoличинa пaдaвинa oд mm, сa изрaжeним сушним љeтњим пeриoдoм и срeдњoм гoдишњoм тeмпeрaтурoм oд ºC. Гajњaчa сe jaвљa нa висинaмa oкo 600 m, нa блaгo тaлaсaстим брдским стрaнaмa, кao и нa нaдмoрским висинaмa дo m нa сјeвeрним и стрмим пaдинaмa. Нa oвoм типу зeмљиштa oд шумских зajeдницa су зaступљeнe: нa сувим тoплиjим jужним и зaпaдним eкспoзициjaмa и срeдњe стрмим пaдинaмa су зaступљeнe шумe хрaстa, грaбићa, црнoг грaбa, црнoг jaсeнa и других ксeрoтeрмних врстa дрвeћa; нa влaжним "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 31

32 хлaдним сeвeрним и истoчним eкспoзициjaмa и блaгим пaдинaмa мoгу сe jaвити и букoвe шумe. Eутричнo смeђa зeмљиштa: Oвaj тип зeмљиштa je зaступљeн кao: jaкo плиткo зeмљиштe (дубинa зeмљиштa испoд 15 cm, jaкo скeлeтнo - прeкo 60 % скeлeтa); плиткo зeмљиштe (дубинa зeмљиштa oд cm, jaкo скeлeтнo - прeкo 60 % скeлeтa и срeдњe скeлeтнo - oд % скeлeтa) и срeдњe дубoкo зeмљиштe (дубoкo зeмљиштe oд %, jaкo скeлeтнo - прeкo 60 % скeлeтa и срeдњe скeлeтнo - oд % скeлeтa). Сa дубинoм зeмљиштa пoвeћaвa сe и влaгa зeмљиштa (свијeжe зeмљиштe дo сувo зeмљиштe). Хeмиjскe oсoбинe eутричнoг кaмбисoлa су тaкoђe врлo пoвoљнe, jeр су тo слaбo кисeлa дo нeутрaлнa зeмљиштa (ph изнaд 5,5; a нajчeшћe oкo 6,5), висoким стeпeнoм зaсићeнoсти бaзaмa (70-80 %) и дoстa висoким кaпaцитeтoм aдсoрпциje кaтjoнa (30-40 eквивaлeнaтa милимoлa H/100g). Сaдржaj хумусa у шумским зeмљиштимa изнoси oбичнo 4-7 %. Сирoзeми нa рaстрeситoм супстрaту-мaтични супстрaти нa кojима сe рaзвиjajу oвa зeмљиштa, мoрajу дa имajу oснoвну кaрaктeристику дa су пoдлoжни лaкoм мeхaничкoм рaспaдaњу. У тoку мeхaничкoг рaспaдaњa фoрмирa сe супстрaт финoг рaспaднутoг грaнулoмeтриjскoг сaстaвa. Oву кaрaктeристику имajу, кaкo дубинскe стијене зрнaстe структурe (њихoв рeзултaт рaспaдaњa je рaстрeситa мaсa "грус"), тaкo и другe стијене (сeдимeнтнe - пјeскoвитe) кoje сe тaкoђe мeхaнички рaспaдajу. Дубинa зeмљиштa сирoзeмa зaвиси oд врстe стијене oд кoje сe фoрмирa. Силикaтни сирoзeми мoгу бити дистрични и eутрични, a пo тeкстури дијeлe сe нa: скeлeтнe, пјeскoвитe, илoвaстe и глинoвитe фoрмe oвoг зeмљиштa. Крaткa кaрaктeристикa им je слијeдeћa: тo су плиткa дo срeдњe дубoкa зeмљиштa, прoпустљивa зa вoду, сa слaбo кисeлoм дo нeутрaлнoм рeaкциjoм, срeдњe хумуснa. Прoизвoднa вријeднoст oвoг зeмљиштa ниje вeликa штo сe oбjaшњaвa кисeлoшћу, мaлим прoцeнтoм aсимилaтa и мaлoм дубинoм aктивнoг слoja и цијeлoг зeмљишнoг прoфилa. Oвa зeмљиштa су oбрaзoвaнa пoд шумoм и сaмo гa дoбрo рaзвиjeнa шумa штити oд oднoшeњa вoдoм низ вeћe нaгибe. Нeкe вaриjaнтe смeђe кисeлoг зeмљиштa су дoстa пoдлoжнe eрoзиjи, нaрoчитo прaшкaстoм пијeскoвитe вaриjaнтe нa нeпрoпусним стијeнaмa. Дa би сe сaчувaлa oд спирaњa и oднoшeњa oвa зeмљиштa нa jaчим нaгибимa трeбaлo би дa су стaлнo пoд шумoм. Инжењерско-геолошке карактеристике лежишта Корисну супастанцу на овом лежишту чине магматске ултрабазичне стијенеперидотити. Ови перидотити представљају основну експлоатациону стијенску масу која је мјестимично испресјецана расједима и пукотинским системима који су у површинском дијелу и зонама расједа интензивно дезинтегрисали корисну супстанцу у испуцалу стијенску масу. Висок степен испуцалости стијенске масе пружа повољне експлоатационе услове јер је усјецање етажа доста лакше у односу на компактне стијене и изводи се са доста мањим утрошком експлозива при минирању. Осим тога, оваква дезитегрисаност перидотита омогућава да се приликом минирања добије висок проценат ситне фракције, што умањује трошкове рада сепарације. У инжењерско-геолошком погледу предметни перидотити припадају класи магматских стијена, које посматране као монолит (и поред знатне оштећености расједима и пукотинама) представљају чврсту камениту стијенску масу. Посматрано са аспекта стабилности засјека и падина ови перидотити спадају у групу стабилних терена "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 32

33 и поред тога што су тектонски доста оштећени и као масив ослабљени. Потврда о томе је да на перидотитима у ужем подручју овог лежишта нема појава клизишта. Лабораторијско испитивање природног камена-перидотита са лежишта "Љубић" код Прњавора изведено је израдом 15 дјелимичних и 3 комплетне физичко-механичке анализе. Све анализе је изршио Институт за испитивање материјала и конструкција Републике Српске, осим једне комплетне физичко-механичке анализе која је изведена на Рударском факултету у Тузли. Просјечне вриједности испитиваних компоненти су дате у слиједећој табели. Табела Лабораторијско испитивање природног камена-перидотита са лежишта "Љубић" (Извор: Главни рударски пројекат) Захтјеви Редни Јединица Просјечна Врста испитивања услови број мјере вриједност квалитета 1. a) б) в) Чврстоћа на притисак: - у сувом стању - у бодозасићеном стању - послије мраза МPa 101,36 91,42 мин. 80;160 мин. 64; Отпорност према хабању брушењем cm 3 /50 cm 2 14,89 мах Отпорност ивица према удару (Трeтoн) % 8,6 Т (%) 4. Упијање воде % 0,27 мах Постојаност на мраз % 0,39 мах Порозност (шупљикавост) % 1,53 7. Запреминска маса kg/m Специфична тежина kg/m Постојаност на мраз (рaствoр Na 2 SO 4 ) - постојан М (%) 10. Минералошко-петрогр.сас. перидотит Добијени резултати физичко-механичких својстава овог лежишта потврђују да се перидотит са овог лежишта може употријебити као технички грађевински камен у следеће сврхе: - асфалтне мјешавине; - као мјешавина агрегата за справљање бетона и армираног бетона; - тампонске слојеве; - камен за обалоутврде и др. Напомињемо да код прорачуна просјечних вриједности физичко-механичких испитивања нису узети резултати дјелимичне анализе Д-6 јер се узорак у фази испитивања распао. Вјероватно је у питању дебљи прослојак серпентинита. Хидрогеолошке карактеристике лежишта Подручје лежишта перидотита "Љубић", ако изузмемо просторно безначајне количине алувијалног наноса, милонитних глина и насутог материјала изграђују углавном магматско-метаморфне стијене из хетерогеног комплекса јурске дијабазрожначке формације те мањим дијелом растресити покривач који дјелимично танко "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 33

34 прекрива перидотитску стијенску масу. Наведени типови творевина које учествују у грађи лежишта, по свом хидрогеолошком карактеру донекле се разликују. У површинском дијелу покривач са мање или више заглињеним комадима перидотита и насути материјал представљају хидрогеолошки колектор-изолатор интергрануларне порозности са слабим филтрационим својствима. Алувијални нанос који је формиран дуж корита потока Водоплав, због свог малог простирања и дебљине представља безначајан колектор-транзитни колектор површинских вода. Милонитне глине су водонепропусне стијене које представљају хидрогеолошке изолаторе немају значајног утицаја на хидрогеологију лежишта. Серпентинити који имају релативно мало распростирање представљају водонепропусне до слабо водопропусне стијене које у зонама расједа и пукотина имају хидрогеолошке одлике транзитног колектора. Дијабази и габрови су у површинском дијелу терена (до дубина 10 метара) у већој мјери распаднути-грусификовани) и као такви имају хидрогеолошку улогу транзитног колектора, док у компактном стијенском стању имају карактер хидрогеолошког изолатора. И ове стијене, због своје релативне удаљености, немају значајан утицај на хидрогеологију лежишта. Перидотити, који су у овом случају предмет истраживања и експлоатације у својству техничког грађевинског камена, по свом хидрогеолошком карактеру припадају водонепропусним до слабо водопропусним стијенама које представљају хидрогеолошки изолатор. Услијед овакве опште хидрогеолошке слике лежишта перидотита јасно је да се одводњавање лежишта треба вршити површинским путем те да је до нивоа основне утоварне етаже потпуно искључена могућност угрожавања експлоатационих радова подземним водама. Ток потока Водоплав са јужне и западне стране лежишта је за око 5 метара нижи од основног нивоа експлоатације, те је такође исључена могућност плављења површинског копа. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 34

35 Сеизмолошке карактеристике терена СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Предметна локација припада зони 8 МСК-64. Слика Карта сеизмичких карактеристика Републике Српске (Извор: Просторни план РС до године) "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 35

36 Подаци о изворишту водоснабдијевања (удаљеност, капацитет, угроженост, зоне санитарне заштите) и подаци о основним хидролошким карактеристикама У непосредној близини локалитета налази се поток Водоплав који се улива у рјечицу Дреновицу, а иста се улива у језеро Дренова које служи као водозахват за водоснабдијевање града Прњавора и приградских насеља. Унутар експолоатационог поља егзистирају три каптирана извора питке воде, од којих један није у функцији. (Каптирани извор означен бројем 2 на слици ) Каптирани извор број 1 је спојен са резервоаром који се налази ван експлоатационог поља и снабдијева највећи дио домаћинстава у засеоку Вуковићи. Каптирани извор број 3 снабдијева око 5 домаћинстава засеока Вуковићи. Дуги поток Каптирани сеоски извори 3 Поток Дрен овица 2 1 Поток Водоплав Слика Граница експлоатационог поља са приказом површинских токова Зa нoрмaлaн рaд пoвршинскoг кoпa са 8 запослених радника од стране Инвеститора и 15 радника од стране подизвођача "ГД ГРАНИТ"-а, не рачунајући возаче који долазе на утовар, oбeзбиjeђено је нoрмaлнo снaбдиjeвaњe вoдoм зa пићe кao и вoдoм зa пoтрeбe сaнитaрнoг чвoрa и обарање прашине на слиједећи начин: 1. Снaбдиjeвaњe вoдoм зa пићe врши сe: а) Са постојећих извора од стране радника "МГ МИНД"-а и б) Довожењем флаширане воде за раднике "ГД ГРАНИТ"-а; 2. За санитарне потребе су обезбијеђени еколошки тоалети-један код ваге (ван експлоатационог поља) и други на утоварном мјесту (у границама експлоатационог поља); "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 36

37 3. За потребе обарања прашине до сада се користила вода из потока Водоплав где су направљене водне уставе. Због примједбе Одјељења за инспекцијске послове, општине Прњавор, вода ће се за ове потребе узимати из водосабирника. Каменолом Љубић Слика Приказ изворишта на предметној локацији (Извор: Локација се не налази у оквиру зона санитарне заштите, а исте се могу видјети преко ГИС прегледника Јавне установе "Воде Српске", Бијељина. Хидрографска мрежа ширег подручја овог лежишта је добро развијена. Главни водни реципијент ширег простора је језеро Дренова (удаљена сса m ваздушне линије). Површинске воде са ужег простора лежишта дренира поток Водоплав, Дуги поток и поток Дреновица. Ријечна мрежа је углавном дендритичног типа, док веће долине са сталним водотоцима припадају паралелном и субпаралелном типу, што уз појаву симетричних притока указује на присуство система расједних структура. Дренова је језеро које се налази у општини Прњавор, удаљено 10 km од Прњавора и налази се у мјесном подручју Дренове и Доњих Вијачана, површине 0,348 km 2. Из овога језера се град Прњавор напаја водом. Језеро је популарно међу риболовцима и редовно се порибљава. Језеро је станиште сома, шарана и различитих врста бијеле рибе. Вјерује се да се у муљевитом дну акумулационог језера Дренова крију примјерци сома тешки и више од стотину килограма. Због изузетних претпоставки за риболов, чисте воде и очуване природе, те редовног уређивања овог простора, спортско-риболовни савез Републике Српске је језеро прогласио риболовним ревиром. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 37

38 Слика Хидрографија подручја Прњавора (Извор: Просторни план РС до године) Приказ климатских карактеристика са одговарајућим метеоролошким показатељима Према свом географском положају општина Прњавор је смјештена на ободу Панонске низије, па сходно томе у простору у коме је смјештена општина Прњавор присутна је умјерено-континентална клима са својим стандардним климатским особинама и факторима који су карактеристични за ову климу. Подручје општине Прњавор има повољан географски положај, јер се налази на простору сјеверног умјереног климатског појаса, због тога ово подручје карактеришу: доста велика прозрачност и појачана циркулација ваздушних маса, свјеже али веома угодно, пријатно и топло прољеће, врло топло и вруће љето, умјерено-прохладна јесен, блага и дуга зима, скоро никаква или врло мала појава магле у току године, умјерена облачност и умјерена релативна влажност ваздуха. С обзиром да на општини Прњавор није успостављена хидрометеролошка станица у обзир су узети подаци сусједних градова: Градишке, Дервенте и Добоја пошто се општина Прњавор просторно налази унутар троугла наведених градова. Подаци су преузети из Статистичког годишњака године. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 38

39 Извор: Статистички годишњак године, Извор: Статистички годишњак године, Вјетрови Вјетром називамо хоризонтално струјање ваздуха. Настаје као посљедица разлике у ваздушном притиску између два мјеста. Својом појавом и активношћу помјерајући ваздушне масе са једног на друго подручје утиче на промјену температуре ваздуха и влажности. Вјетрови су значајни и за периодичне промјене времена и зато имају непосредан утицај на климу. У погледу режима вјетра уочава се доминантан утицај локалних орографских препрека како на правац тако и на интензитет ветра. Преовлађујући вјетрови у току године су из западног и сјеверног квадранта. Сразмјерно висока фреквенција тишина показује да је на овом подручју у току године око 40 % дана без вјетра. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 39

40 Слика Графички приказ смјерова и цестине вјетра за градове Дервента, Прњавор, Модрича и Добој (за период године) Површинска хидрографија Основу површинске хидрографије општинског подручја чини ријека Укрина са својим притокама: Велика и Мала Укрина, Вијака, Лишња, Илова, Јадовица. Ријека Укрина извире на висовима Узломка и Борја планине. У дужини од 119 km, ова ријека протиче источним и јужним ободним дијелом општине Прњавор. Она чини природну општинску границу између општина: Прњавор, Добој и Дервента. Ова ријека извире на око 300 m надморске висине, а иста се улијева у ријеку Саву чија надморска висина у том дијелу износи око 88 m. Просјечан пад Укрине износи 3,46 m/km. Највећим дијелом свога тока ова ријека протиче кроз пјесковито и шљунковито земљиште, због чега веома често мијења своје ријечно корито остављајући иза себе мање баре и мртваје. На цијелом свом току ова ријека има бујични карактер. Највеће бујице и поплаве јављају се у прољеће обично у периоду марта до маја мјесеца у вријеме појаве обилнијих кишних и снијежних падавина на овим просторима. Од значајнијих површинских водотока на подручју општине Прњавор треба споменути ријеку Турјаницу која извире у јужном дијелу Општине. Турјаница протиче југозападним дијелом општине према Врбасу гдје се и улијева у Врбас. У наведене ријеке на подручју општине Прњавор улијевају се многобројни већи и мањи потоци који такође чине главни површински водени потенцијал у општини Прњавор. Осим наведених природних површинских потенцијала на подручју Општине постоје и два вјештачка изграђена значајна акваторија, а то су: вјештачки изграђен акваториј-језеро Дренова и вјештачки изграђен рибњак на Укринском лугу. Постојећа површинска хидрографска мрежа на подручју општине Прњавор заузима укупну површину од hа. Иста је приказана у ниже наведеној табели. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 40

41 Табела Површинска хидрографска мрежа на подручју општине Прњавор Редни број Назив Површина (ha) 1. Основни природни површински водотоци Површински вјештачки изграђени акваториј брана Дренова 3. Површински вјештачки изграђени акваториј-рибњаци Укрински луг УКУПНО: Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности (заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације Флора Локалитет ПК-а "Љубић" припада средњоевропском флористички-вегетацијком региону и то илирском подрегиону. Сви подаци су добијени из Локалног еколошког акционог плана (ЛЕАП) за општину Прњавор и обиласком терена. Тип вегетације доминантан за ово подручје су мезофилне, листопадне, шуме китњака и бијелог граба (најдоминантније врсте су Quercus petraea- храст китњак и Carpinus betulus бијели граб), кестенове шуме (Castanea sativa), галеријске поплавне шуме храста лужњака и врбово тополове шуме (најдоминантније врсте су Quercus robur - храст китњак, врсте рода Salix Врба и врсте рода Populus топола), а на већим надморским висинама шуме јохе (најдоминантнија врста је Alnus glutinosa љепљива јоха), и заједница букве (најдоминантнија врста је Fagus sylvatica- буква). Свезе које карактеришу овај подрегион су : Querco-Carpinion illyricum, Fagion illyricum. Биљни свијет локалитета ПК-а "Љубић" разврстан филогенетски по систематским категоријама и са наведеним доминантним врстама: Magnoliobionta Equisetophyta Equisetopsida Equisetales ПОРОДИЦА: Equisetaceae Еquisetum arvense Equisetum hiemale Equisetum telmateia Polypodiophyta Polypodiopsida Polypodiales ПОРОДИЦА: Aspidiaceae Athyrium filix-femina Polystichum aculeatum "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 41

42 ПОРОДИЦА: Pteridaceae Pteridium aquilinum Pinophyta Pinopsida Pinales ПОРОДИЦА: Pinaceae Abies alba Picea abies Pinus nigra Pinus silvestris ПОРОДИЦА: Cupressaceae Juniperus communis Magnoliophyta Magnoliopsida Ranunculales ПОРОДИЦА: Ranunculaceae Helleborus odorus Clematis recta Isopyrum thalictroides Anemone nemorosa Anemone ranunculoides Hepatica nobilis Ficaria verna Papaverales ПОРОДИЦА: Papaveraceae Corydalis solida Corydalis cava Caryophyllales ПОРОДИЦА: Caryophyllaceae Stellaria holostea Lychnis coronaria Violales ПОРОДИЦА: Violaceae Viola odorata Primulales ПОРОДИЦА: Primulaceae Primula vulgaris Rosales ПОРОДИЦА: Rosaceae Auruncus dioicus Fragaria vesca Potentila erecta Geum urbanum "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 42

43 Lathyrus vernus Lathyrus venetus Rosa canina Rubus discolor Rosa glutinosa Spiraea media Crategus monogyna Cerasus avium Prunus spinosa Geraniales ПОРОДИЦА: Geraniaceae Geranium phaeum Apiales ПОРОДИЦА: Apiaceae Angelica silvestris Sanicula europaea Smyrnium perfoliatum Pastinaca sativa Rubiales ПОРОДИЦА: Rubiaceae Galium silvaticum Galium odoratum Rubia perergrina Boraginales ПОРОДИЦА: Boraginaceae Symphytum tuberosum Pulmonaria officinalis Myosotis silvatica Adoxales ПОРОДИЦА: Adoxaceae Adoxa moschatellina Gentianales ПОРОДИЦА: Gentianaceae Centaurium umbellatum Gentiana pneumonanthe Solanales ПОРОДИЦА: Solanaceae Solanum luteum Solanum nigrum Scrophulariales ПОРОДИЦА: Scrophulariaceae Euphrasia stricta "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 43

44 Kickxia elatine Lathraea squamaria Melampyrum silvaticum Odontites rubra Lamiales ПОРОДИЦА: Lamiaceae Clinopodium vulgare Lamium maculatum Lycopus europaeus Mentha aquatica Mentha longifolia Origanum vulgare Prunella vulgaris Calamintha officinalis Scutellaria hastifolia Ulmales ПОРОДИЦА: Ulmaceae Ulmus minor Ulmus glabra Fabales ПОРОДИЦА: Fabaceae Castanea sativa Quercus robur Quercus ceris Quercus petraea Fagus sylvatica Fabales ПОРОДИЦА: Betulaceae Betula pendula Alnus gluinosa Corrylus avellana Carpinus orientalis Carpinus betulus Salicales ПОРОДИЦА: Salicaceae Salix alba Salix cinerea Salix caprea "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 44

45 Populous tremula Populus alba СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Oleales ПОРОДИЦА: Oleaceae Fraxinus excelsior Fraxinus ornus Acerales ПОРОДИЦА: Aceraceae Acer platanoides Acer pseudoplatanus Acer tataricum Acerales ПОРОДИЦА: Aceraceae Artemisia vulgaris Inula britanica Cirsium arvense Petasites hybridus Petasites hybridus Serratula tinctoria Hieracium umbellatum Leontodon autumnalis Liliopsida Orchidales Poales ПОРОДИЦА: Poaceae Digitaria sanguinalis Brachypodium silvaticum Sarghum halepense Cynodon dactylon врсте. На овом подручју нису регистроване изразито реликтне или ендемичне биљне Доминантне врсте дендрофлоре које настањују приобални појас потока Водоплав и Дреновица су: Alnus glutinosa-јова или јоха, Salix alba-бијела врба, Salix cinrea-барска ива, Salix caprea-ива, Carpinus betulus-обични граб, Populus tremulaјасика, Qercus robur-храст лужњак, Acer tataricum-жестика. Доминантне врсте зељастих врста које настањују приобални појас потока Водоплав и Дреновица су: Scila bifolia-процјепак, Gagea lutea-белиоче, Adoxa moschatellina-мошковица, Ficaria verna-златница, Sanicula europaea-милоглед. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 45

46 Фауна На ширем локалитету ПК-а "Љубић", на основу анализе података добијених из Локалног еколошког акционог плана (ЛЕАП) за општину Прњавор, информација из Ловачког друштва "Борик", СРД Прњавор и обиласка терена године, констатујемо да су присутне различите животињске врсте, међу које као најважније спадају кичмењаци из неколико класа: 1. Сисари-Mamalia 2. Птице-Aves. 3. Гмизавци-Reptilia 4. Водоземци-Amfibia Класа сисара на овом локалитету броји неколико редова подијељених у неколико фамилија: 1. Suidae-Sus scrofa (дивња свиња) 2. Mustelidae- Mustela nivalis (мала ласица) Mustela erminea (велика ласица) Martes martes (куна златица) Martes foina (куна бјелица) Putorius putorius (твор) Meles meles (јазавац) 3. Sciuridae- Sciurus vulgaris (вјеверица) 4. Leporidae- Lepus europeus (европски зец) 5. Gliridae- Glis glis (пух) 6. Talpidae- Talpa europea (кртица) 7. Muridae- Mus musculus (обични миш) Apodemus sylvaticus (шумски миш) 8. Cervidae- Capreolus capreolus (срна) 9. Canidae- Vulpes vulpes (lisica) Класа птица је веома разнолика и чине је птице станарице и птице селице. Подијељене су у неколико редова и подредова. Falconiformes (Птице грабљивице) 1. Acipiter gentilis (јастреб кокошар) 2. Falco peregrinus (сиви соко) 3. Falco tinnunculus (вјетрушка) 4. Buteo buteo (мишар) Strigiformes (Ноћне птице грабљивице-сове) 1. Bubo bubo (сова ушара) 2. Strix aluco (шумска сова) 3. Otus scops (ћук) 4. Glaucidium passerinum (мала сова, мали ћук) Passeriformes (Птице пјевачице) 1. Carduelis carduelis (штиглиц) 2. Pyrrula pyrrula (зимовка) 3. Loxila curvirostra (крстокљун) 4. Turdus merula (кос) 5. Passer domesticus (домаћи врабац) "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 46

47 6. Parus major (сјеница) 7. Corvus cornix (сива врана) 8. Corvus corax (гавран) 9. Pica pica (сврака) 10. Garulus glandarius (креја) 11. Corvus frugilegus (гачац) 12. Coloeus monedula (чавка) СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Columbiformes (Голубови) 1. Columba palumbus (голуб гриваш) 2. Streptopelia turtur (дивља грлица) Galliformes (Шumсke koke) 1. Phasianus colchicus (фазан) 2. Tetrastes bonasia (љештарка) 3. Perdix perdix (јаребица) Piciformes (Дјетлићи) 1. Picus viridis (обична жуна) 2. Dendroscopus leucotos (дјетлић) Charadriiformes (Шљуке) 1. Scolopax rusticola (шумска шљука) Због близине водених екосистема (акумулације Дренова, потока Водоплав и рјечице Дреновице), могућ је прелет врста птица које су карактеристичне за изразито водене или ритске екосистеме. Ciconiformes (Штакаре, роде) 1. Ardea cinerea (сива чапља) Anseriformes (Пловуше) 1. Anas platyrinhos (дивља патка, патка глувара) 2. Anas crecca (крџа) 3. Fulica atra (црна лиска) Pelecaniformes (Пеликани) 1. Phalacrocorax carbo (велики корморан) Podicipediformes (Гњурци) 1. Tachybaptus ruficollis (мали гњурац) Класа Reptilia је карактеристична по два реда: ред змија, Ophidia i ред гуштерова, Lacertilia. Ophidia (змије) 1. Natrix natrix (бјелоушка) 2. Elaphe longisima (степски смук) 3. Vipera amodytes (поскок) 4. Coronella austriaca (смукуља) "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 47

48 Lacertilia (Гуштери) 1. Podarcis muralis (зидни гуштер) 2. Lacerta viridis (зелембаћ) 3. Lacerta agilis (ливадски гуштер) 4. Lacerta trilineata (велики зелембаћ) 5. Anguis fragilis (сљепић) На ширем подручју локалитета срећу се водоземци из реда Anura (жабе): родови Bufo, Rana, Hyla i Bombina и реда Caudata (репати водоземци): Salamandra salamandra (пјегави даџдевњак). На подручју локалитета присутни су бескичмењаци (Invertebrata) карактеристични за друге сличне екосистеме региона. Екосистеми Водоплав и Дреновица по својим најзначајним карактеристикама и показатељима не представљају салмонидне воде, па сходно томе ни карактеристично станиште поточне пастрмке (Salmo trutta phario). Релативно мали пад, одсуство значајније водене масе и релативно велика температура воде су одређене карактеристике које у највећој мјери показују да ови екосистеми не представљају типично станиште ове рибе. Такође, из разговора са одговорним људима из СРД Прњавор дошли смо до податка да у потоцима Водоплав и Дреновица није регистрован улов поточне пастрмке. Обиласком локалитета несумњиво је утврђено постојање 4 врсте из фамилије Ciprinidae и то: Клен (Squalius cephalus); Кленић (Leuciscus leuciscus); Кркуша (Gobio gobio) и Поточна мрена (Barbus peloponesius). Приликом обиласка локалитета није утврђено присуство ријечног рака (Astacus astacus) али су пронађене три јединке водене рибарице (Natrix teselata). Из разговора са одговорним људима из СРД-а Прњавор дошло се до податка да је у потоку Водоплав регистрован ријечни рак. За било коју дубљу анализу стања популација ријечног рака у потоцима Водоплав и Дреновица потребно је анализирати стручни рад са свим показатељима стања популације ријечног рака, као и физичко-хемијским и микробиолошких параметара воде из периода прије почетка рада каменолома и упоредити са оним након почетка рада, а што у овом случају није било могуће урадити због недостатка стручних радова везаних за популацију ријечног рака. СРД "УКРИНСКИ ЦВИЈЕТ" има у плану скору израду рибарске основе за локалитете језара Дренова, као и потоке Водоплав и Дреновца, те и анализу популације ријечног рака, па ће тек на основу тих радова у наредном периоду бити могуће извести прецизније закључке, а везано за присутност ријечног рака у овим водотоцима. Позивајући се на Закон о ловству ("Службени гласник РС", број 60/09) локалитет ПК "Љубић" насељавају или се могу срести врсте које подлијежу сталној заштити (вјеверице, соколови, сове и гњурци), као и врсте које подлијежу ловостају (срна, зец, пух, јаребица, љештарка, шљука, дивљи голуб, фазан, патка глувара, крџа, црна лиска). "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 48

49 Преглед основних карактеристика пејзажа Пејзаж је дефинисан као дио подручја чији је изглед одређен дјеловањем и међудјеловањем природних и људских фактора каквим га опажа становништво кроз перспективу различитих локалних, регионалних и националних култура. С обзиром на дјеловање човјека пејзаж може бити потпуно природан или може садржавати антропогене структуре у различитим процентима све до потпуног антропогеног изгледа. У морфолошком погледу подручје Прњавора налази се у брежуљкастобрдовитим предјелима Републике Српске и пружа се уз ријеку Укрину и Вијаку, а према планинским падинама Љубића и Чавке. У ближој околини лежишта истакнутија узвишења су Грич (540 m) и Лугоњића вис (364 m) на лијевој обали потока Дреновица, а на десној Дреновско брдо (342 m), Равна главица (461 m), Орловачки вис (543 m) и Равно брдо (421 m). Простор на коме се налази општина Прњавор посматран као јединствена цјелина, припада простору Панонског обода са карактеристичним брежуљкасто-терцијарним земљиштем које води поријекло од ријечних и језерских седимената. Посматрано према израженој конфигурацији земљишта за већину територије општине Прњавор може се рећи да је она равничарско-брежуљкаста (4/5), а њен мањи дио (1/5) брдовито-планински. Посматрано са становишта надморске висине око четири петине општинске територије има надморску висину од m. У овом дијелу општинске територије просјечна надморска висина износи 153 m. Само једна петина општинске територије има надморску висину већу од 250 m Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара На предметном локалитету површинског копа "Љубић" кoд Прњaвoрa гдје се врши експлоатација перидотита није евидентирано културноисторијско и природно наслијеђе, а у ширем окружењу јесте. Манастир Ступље је удаљен око 12 километара од лежишта "Љубић". Туристичко излетиште Равно брдо-љубић налази се на око 3 километра ваздушне линије од лежишта Подаци о насељености, концентрацији становништва и демографским карактеристикама у односу на објекте и активности Општина Прњавор се налази у сјеверо-западном дијелу Босне и Херцеговине, у Републици Српској. Територија Општине обухвата површину од 631,447 km 2 или 63,144,7 ha. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 49

50 На основу Прелиминарних резултата пописа из године, објављених од стране Републичког завода за статистику, општина Прњавор броји становника. Мјесна заједница Доњи Вијачани броји око становника. Слика Општина Прњавор (Извор: ЛЕАП) Југозападно од локације се налази засеок Вуковићи, удаљен сса 150 m од границе експлоатационог поља лежишта "Љубић" Подаци о постојећим пословним, стамбеним и објектима инфраструктуре, укључујући и саобраћајнице Општина Прњавор има врло добру саобраћајну повезаност са сусједним општинама у свом ближем и даљем окружењу. Друмски саобраћај је основни вид транспорта путника и роба на локалном општинском путу. Кроз јужни дио општине пролази жељезничка пруга Добој-Кулаши-Бања Лука. Кроз територију општине пролазе још: магистрални пут М-17 Клашнице-Прњавор-Дервента у дужини од 43 km, регионални путеви: Прњавор Добој у дужини од 11,5 km и Челинац-Прњавор-Србац у дужини од око 45 km. На подручју општине је средње развијена мрежа локалних путева који повезују град Прњавор (општинско средиште) са осталим насељеним мјестима у општини (435,67 km). Локална путна мрежа је подјељена на локалне путеве I, II и III приоритета и некатегорисане путеве. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 50

51 Локалну путну мрежу општине чине: категорисани локални путеви I приоритета у дужини од 171,30 km, категорисани локални путеви II приоритета у дужини од 163,10 km, категорисани локални путеви III приоритета у дужини од 61,27 km, мрежа некатегорисаних локалних путева у дужини од 68,66 km и мрежа изграђених макадамских путева у дужини од 248 km Подаци о другим заштићеним подручјима, подручјима предвиђеним за научна истраживања, о археолошким налазиштима и посебно осјетљивим подручјима На основу GISPASS базе односно мултимедијалне просторне базе података о заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима у Републици Српској утврђена су сљедећа заштићена подручја на подручју општине Прњавор, са описом карактеристика сваког као и разлоге и предлагаче за издвајање како заштићених тако и потенцијално заштићених подручја: Бања Кулаши са околином-рекреациони, културни, научни, образовни, пејзажни и други заштићени природни предјели-план Борик-Парк-шума-Приједлог Борик-Парк-шума-Иницијатива Дом здравља у Прњавору-Подручје за управљање ресурсима-иницијатива Група стабала приморског бора мр Д. Миодраговића-Непознат тип-приједлог Мотајица-Природни резерват-план Нетача-Споменик природе-иницијатива Подручје од значаја за заштиту поплавних подручја ријеке Саве "Прњавор"- Међународна еколошка мрежа-иницијатива Примјерак врсте Fraxinus angustifolia-вриједно стабло -Непознат статус Примјерак врсте Pinus pinaster-вриједно стабло-непознат статус Примјерак врсте Platanus acerifolia-вриједно стабло-непознат статус Рјечица Кремница-Рекреациони, културни, научни, образовни, пејзажни и други заштићени природни предјели -План Слив Кремнице-Шумски заштитни појас-иницијатива Слив Укрине-Рекреациони, културни, научни, образовни, пејзажни и други заштићени природни предјели -План Стари јасен-споменик природе-приједлог за проглашење. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 51

52 Каменолом "Љубић" Слика Предметна локација са уцртаним заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима (Извор: GISPASS базе) "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 52

53 2.2. Приказ и оцјена постојећег стања животне средине која би могла бити изложена значајним утицајима пројекта, укључујући податке о њеном постојећем оптерећивању Идентификовани извори емисија Студија утицаја на животну средину односи се на експлоатацију перидотита на лежишту "Љубић". У досадашњем периоду нису вршена континуирана годишња или дугогодишња мјерења у погледу утврђивања стања квалитета ваздуха, буке, оближњих водотокова на предметној локацији. У непосредној близини предметне локације налази се каменолом "Грич" удаљен сса 930 m ваздушне линије сјеверозападно Степен загађености ваздуха основним и специфичним загађујућим материјама За оцјену квалитета ваздуха, на локацији лежишта "ЉУБИЋ", обављена су континуирана мјерења концентрација полутаната Покретним еколошким лабораторијем (ПЕЛ-ом) у периоду од до године. (Извјештај број /14, урађен од стране "В&З-заштита" д.о.о. Бања Лука у Прилогу Документа). Табела Резултати испитивања квалитета ваздуха Полутант Период узимања средње вриједности мјерења Измјерена вриједност Јединица Гранична вриједност Граница толеранције Толерантна вриједност SО 2 NО 2 NО NО x РМ 10 Један сат 32,4 (µg/m 3 ) Један дан 21,9 (µg/m 3 ) Један сат 26,3 (µg/m 3 ) Један дан 15,4 (µg/m 3 ) Један сат 18,7 (µg/m 3 ) Један дан 10,5 (µg/m 3 ) Један сат 43,9 (µg/m 3 ) Један дан 25,7 (µg/m 3 ) Један сат 52,4 (µg/m 3 ) Један дан 26,6* (µg/m 3 ) "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 53

54 CО Један дан 0,759 (mg/m 3 ) Полутант О 3 Период узимања средње вриједности мјерења Максимална дневна осмочасовна средња вриједност Измјерена вриједност 28,5 *Напомена: Прекорачује прописане вриједности Јединица (µg/m 3 ) На основу извршених мјерења може се закључити следеће: Циљна вриједност Измјерене просјечне концентрације свих испитиваних полутаната (SО 2, NО 2, NО, NО x, PM 10, CО и О 3 ) ЗАДОВОЉАВАЈУ граничне вриједности и толерантне вриједности прописане Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 124/12); Измјерена просјечна виједност полутанта PM 10 прелази границу толеранције прописану Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 124/12). *Напомена: До израде Доказа уз захтјев за издавање еколошке дозволе испоштоваће се примједба Министарства здравља и социјалне заштите РС и извршиће се испитивање аероседимената на садржај тешких метала и металоида на локацији површинског копа "Љубић". Наведено испитивање ће бити саставни дио истих Ниво саобраћајне и индустријске буке 120 На локацији је идентификована бука која настаје услијед рада рударске механизације. Уважиће се примједба Одјељења за просторно уређење, општине Прњавор и Одјељења за инспекцијске послове, општине Прњавор везана за намјену подручја-зону те ће се предметна локација уврстити у III зону дозвољеног нивоа буке-чисто стамбено, васпитно-образовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреационе површине, на основу Правилника о дозвољеним границама интензитета звука и шума ("Сл. лист СР БиХ" број 46/89). На предметној локацији је извршено мјерење нивоа буке код најближих стамбених објеката, године и то: o М1- код стамбеног објекта Милене Вуковић; o М2-код стамбеног објекта Витомира Вуковића; o М3-код стамбеног објекта Станка Вуковића. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 54

55 У складу са горе наведеним извршена је измјена Извјештаја везано за зону дозвољеног нивоа буке (Извјештај број /14, урађен од стране "В&З-заштита" д.о.о. Бања Лука у Прилогу Документа) Бука се изражава еквивалентним 15 минутним нивоом L eq и вршним вриједностима L 10 и L 1 у db(a) као илустрација критичних промјенљивих нивоа L 10 и L 1, а који су нивои буке који илуструју присуство виших нивоа у трајању од 10%,односно 1% времена мјерења, односно периода дан или ноћ. Резултати мјерења дати су у табели Табела Резултати мјерења нивоа буке у животној средини код најближих стамбених објеката Локација број Измјерени ниво буке L eq db (А) 1. 59, , ,8 Према новој усвојеној зони дозвољеног нивоа буке-зона III (дан), еквивалентни ниво вањске буке у околини експлоатационог поља лежишта "Љубић", Инвеститора "МГ МИНД" д.о.о. Мркоњић Град, у односу на стамбене објекте у непосредној близини ПРЕКОРАЧУЈЕ дозвољене вриједности према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума ("Сл. лист СР БиХ" број 46/89) на свим мјерним мјестима Ниво јонизирајућих и нејонизирајућих зрачења Јонизујуће зрачење је електромагнетно или честично зрачење које може да јонизује материју и изазове оштећење ћелија живих организама. Тако настали јони нарушавају биохемијске процесе у ћелијама, што може довести до разних поремећаја у њиховом функционисању и дјељењу (размножавању), те коначно до настанка озбиљних болести, попут тумора. У јонизујуће зрачење спадају α, β, γ и Х зраци, космичко зрачење и неутрони. Јонизујућа зрачења су оне врсте радиоактивног зрачења које имају довољну енергију да јонизују неке атоме у тијелу. У јонизујућа зрачења спадају α (алфа), β (бета), γ (гама), Х (рендгенски зраци), космичко зрачење и неутрони. Нејонизујућа зрачења су електромагнетна поља која имају енергију фотона мању од 12,4 ev. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 55

56 Она обухватају: - ултраљубичасто или ултравиолетно зрачење (таласне дужине nm), - видљиво зрачење (таласне дужине nm), - инфрацрвено зрачење (таласне дужине 780 nm до 1 mm), - радио-фреквенцијско зрачење (фреквенције 10 khz GHz), - електромагнетска поља ниских фреквенција (фреквенција 0 10 khz) и - ласерско зрачење. Нејонизујућа зрачења обухватају и ултразвук или звук чија је фреквенција већа од 20 khz. Извори нејонизујућег зрачења јесте уређај, инсталација или објекат који емитује или може да емитује нејонизујуће зрачење. На подручју лежишта "ЉУБИЋ" нису идентификовани извори јонизујућих и нејонизујућих зрачења Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње У непосредној близини локалитета налази се поток Водоплав који се улива у рјечицу Дреновицу, а иста се улива у језеро Дренова које служи као водозахват за водоснабдијевање града Прњавора и приградских насеља. Језеро Дренова је крајњи реципијент свих вода са предметног локалитета. На локацији лежишта "ЉУБИЋ", Инвеститора "МГ МИНД" д.о.о. Мркоњић Град извршено је узорковање и анализа квалитета реципијента отпадне воде године и то: Поток Водоплав, 50 m узводно од границе експлоатације; Поток Водоплав низводно у границама експлоатације; Поток Водоплав прије улијевања у Дреновицу; Дуги поток и Поток Дреновица. Уважена је примједба Одјељења за просторно уређење, општине Прњавор и Савјета мјесне заједнице Доњи Вијачани те је извршено поновно узорковање и анализа квалитета реципијента отпадне воде године пошто су у првој анализи утврђене нелогичности у резултатима физичко-хемијских испитивања. На основу свих мјерења је урађено Стручно мишљење које је саставни дио Извјештаја број /14, урађеног од стране "В&З-заштита" д.о.о. Бања Лука (У Прилогу Документа). *Напомена: Због потребе за упоређивањем првобитне и нове анализе квалитета реципијента отпадне воде није уважена примједба Министарства здраља и социјалне заштите РС која се односила на проширење листе параметара са неорганским токсичним супстанацамасадржај метала и металоида: алуминијум, арсен, кадмијим, кобалт, укупни хром, бакар, жива, никл, олово, цинк, хлориди и цијаниди. Анализа квалитета реципијента отпадне воде са проширеном листом параметара ће бити урађена до израде Доказа уз захтјев за издавање еколошке дозволе и чиниће саставни дио истих. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 56

57 У доњим табелама су приказани резултати добијених вриједности анализираних параметара године. Тaбела Мјерења на терену Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтна вриједност 1. Температура воде (max) º С 20,0-2. ph Јединице ph 8,69 6,8-8,8 3. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Водоплав 50 m узводно Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 9,17 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 0,7 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ 420, Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N < 0, Амонијачни азот g/m³n < 0,01 0,10-0, Сулфати g/m³ 20, Гвожђе mg/m³ < Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р 0,01 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 1, Нитрити g/m³ < 0, Нитритни азот g/m³ N < 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ 4, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 57

58 Тaбела Мјерења на терену СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтна вриједност 1. Температура воде (max) º С 19,0-2. ph Јединице ph 8,58 6,8-8,8 3. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Водоплав низводно у границама експлоатације Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 9,73 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 0,9 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ 372, Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N < 0, Амонијачни азот g/m³n < 0,01 0,10-0, Сулфати g/m³ 37, Гвожђе mg/m³ < Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р < 0,01 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 1, Нитрити g/m³ < 0, Нитритни азот g/m³ N < 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ 9, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 58

59 Тaбела Мјерења на терену СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтна вриједност 1. Температура воде (max) º С 19,1-2. ph Јединице ph 8,49 6,8-8,8 3. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Водоплав прије улијевања у поток Дреновицу Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 9,29 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 0,5 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ 381, Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N < 0, Амонијачни азот g/m³n < 0,01 0,10-0, Сулфати g/m³ 44, Гвожђе mg/m³ < Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р 0,01 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 0, Нитрити g/m³ < 0, Нитритни азот g/m³ N < 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ 7, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 59

60 Тaбела Мјерења на терену Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтна вриједност 1. Температура воде (max) º С 19,0-2. ph Јединице ph 8,47 6,8-8,8 3. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Дуги поток Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 9,62 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 0,8 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ 402, Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N < 0, Амонијачни азот g/m³n < 0,01 0,10-0, Сулфати g/m³ 53, Гвожђе mg/m³ < Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р < 0,01 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 0, Нитрити g/m³ < 0, Нитритни азот g/m³ N < 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ 1, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 60

61 Тaбела Мјерења на терену СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтна вриједност 1. Температура воде (max) º С 18,3-2. ph Јединице ph 8,36 6,8-8,8 3. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Дреновица Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 9,32 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 0,6 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ 375, Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N < 0, Амонијачни азот g/m³n < 0,01 0,10-0, Сулфати g/m³ Гвожђе mg/m³ < Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р < 0,01 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 0, Нитрити g/m³ < 0, Нитритни азот g/m³ N < 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ 0, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 61

62 Сажети коментар резултата је слиједећи: Параметар Укупне чврсте материје Растворени кисеоник БПК 5 ХПК-дихроматни Укупна тврдоћа као CаCО 3 Алкалитет као CаCО 3 Амонијачни азот Сулфати Гвожђе, Fe Манган, Мn Укупни фосфор Нитритни азот Тумачење Повољније вриједности од граничних за све тачке Значајно повољније вриједности од граничних за све тачке Повољније вриједности од граничних за све тачке Повољније вриједности од граничних за све тачке Значајно повољније вриједности од граничних за све тачке Значајно повољније вриједности од граничних за све тачке Значајно повољније вриједности од граничних за све тачке Повољније или унутар граничних вриједности за све тачке Унутар границе за Дубоки поток, а повољније од граничних за остале узорке Повољније вриједности од граничних за све тачке Повољније или унутар граничних вриједности за све тачке Повољније вриједности од граничних за све тачке КОМЕНТАР: Сви узорци за све параметре показују вриједности унутар граница за II класу квалитета површинских вода или чак I класе. Према члану 20. Уредбе, мјеродавне вриједности за оцјену сагласности појединих параметара квалитета, треба да задовоље све задате референтне вриједности уколико се врши мање од 5 годишњих испитивања, уз препоруку да се параметри оцјењују као медијана свих вриједности за не мање од 5 годишњих испитивања, ради уклањања вјероватноће да ће екстремни услови утицати на резултате испитивања. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 62

63 У доњим табелама су приказани резултати добијених вриједности анализираних параметара године. Тaбела Мјерења на терену Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтана вриједност 1. Температура ваздуха (max) º С 4,0-2. Температура воде (max) º С 6,4-3. ph Јединице ph 8,45 6,8-8,8 4. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Водоплав 50 m узводно Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 11,33 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 0,6 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N 0, Амонијачни азот g/m³n 0,02 0,10-0, Сулфати g/m³ 42, Гвожђе mg/m³ 1 952, Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р 0,08 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 0, Нитрити g/m³ < 0, Нитритни азот g/m³ N < 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ 1, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 63

64 Тaбела Мјерења на терену СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтана вриједност 1. Температура ваздуха (max) º С 4,0-2. Температура воде (max) º С 6,5-3. ph Јединице ph 8,55 6,8-8,8 4. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Водоплав низводно у границама експлоатације Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 11,52 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 1,1 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N < 0, Амонијачни азот g/m³n < 0,01 0,10-0, Сулфати g/m³ 71, Гвожђе mg/m³ 1 131, Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р 0,03 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 1, Нитрити g/m³ < 0, Нитритни азот g/m³ N < 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ 4, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l 80 - "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 64

65 Тaбела Мјерења на терену СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтана вриједност 1. Температура ваздуха (max) º С 4,0-2. Температура воде (max) º С 6,6-3. ph Јединице ph 8,45 6,8-8,8 4. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Водоплав прије улијевања у поток Дреновицу Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 11,48 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 1,0 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ 180, Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N 0, Амонијачни азот g/m³n 0,05 0,10-0, Сулфати g/m³ 73, Гвожђе mg/m³ 1 463, Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р 0,05 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 7, Нитрити g/m³ 0, Нитритни азот g/m³ N 0,02 0,01-0, Нитрати g/m³ 3, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l 57 - "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 65

66 Тaбела Мјерења на терену СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтана вриједност 1. Температура ваздуха (max) º С 4,0-2. Температура воде (max) º С 6,3-3. ph Јединице ph 8,50 6,8-8,8 4. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Дуги поток Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 11,10 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 0,1 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N < 0, Амонијачни азот g/m³n < 0,01 0,10-0, Сулфати g/m³ 14, Гвожђе mg/m³ 4 782, Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р 0,08 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 1, Нитрити g/m³ < 0, Нитритни азот g/m³ N < 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ 4, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 66

67 Тaбела Мјерења на терену СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) Референтана вриједност 1. Температура ваздуха (max) º С 4,0-2. Температура воде (max) º С 7,6-3. ph Јединице ph 8,34 6,8-8,8 4. Електропроводљивост µscm Тaбела Резултати испитивања реципијента отпадне воде-површинског водотока потока Дреновица Р.Б. ПАРАМЕТАР ЈЕДИНИЦА МЕРЕ Резултат (± мјерна несигурност) МДК (класа II) 1. Укупне чврсте материје (испарни остатак) g/m³ Филтрабилни остатак g/m³ Таложење по Imhoff-у ml/l < 0,1-4. Растворени кисеоник g/m³ 11,44 7,0-6,0 5. Биолошка потрошња кисеоника након 5 дана gо 2 /m³ 0,8 2,0-4,0 (BPK 5 ) 6. HPK-дихроматни gо 2 /m³ < Укупна тврдоћа као CaCO 3 g/m³ 237, Алкалитет као CaCO 3 g/m³ Амонијак g/m³ N < 0, Амонијачни азот g/m³n < 0,01 0,10-0, Сулфати g/m³ 46, Гвожђе mg/m³ 440, Манган mg/m³ < Укупни фософор g/m³р 0,03 0,010-0, Азот по Кjeldahl-у g/m³ N 4, Нитрити g/m³ 0, Нитритни азот g/m³ N 0,01 0,01-0, Нитрати g/m³ < 0, Пепео (жарени остатак) mg/l Губитак жарењем mg/l 79 - "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 67

68 Коментар добијених резултата по параметрима би био слиједећи: Параметар Укупне чврсте материје Растворени кисеоник БПК 5 ХПК-дихроматни Укупна тврдоћа као CаCО 3 Алкалитет као CаCО 3 Амонијачни азот Сулфати Гвожђе, Fе Манган, Мn Укупни фосфор Нитритни азот Тумачење У границама Уредбе за све тачке осим за Дуги поток Значајно повољније вриједности за све тачке Повољније вриједности за све тачке Повољније вриједности за све тачке Повољније вриједности за све тачке Повољније вриједности за све тачке Повољније вриједности за све тачке У границама или повољније вриједности за све тачке Све одступају од референтних граница нарочито за Дуги поток, али су у опадању према низводним локацијама и значајно снижене у потоку Дреновица Повољније вриједности за све тачке У границама Уредбе за све тачке У границама Уредбе за све тачке ПРЕПОРУКА: Неопходно је извршити истраживање поријекла жељеза у води Дугог потока. Могуће је извршити додатну процјену прегледом терена. Могуће је постојање евентуално неке врсте нелегалног копа или природне ерозије, клизишта која су могла довести до овог повишења вриједности. Било би информативно извршити узорковање воде на више тачака по дужини самог потока до самог изворишта Дугог потока и на тај начин евентуално потврдити да се ради о природном поријеклу. Наиме, могуће је да ток вода на изворишту пролазу кроз жељезом богате стијене, што не би било неочекивано обзиром на постојање бројних богатих налазишта руде жељеза у Босни и Херцеговини. У прилог оваквој могућности иде податак о садржају о средњем садржају од 7,25 % Fе 2 О 3 у предоминантном грађевинском камену перидотиту на налазишту. Овај податак дат је кроз Елаборате, односно усвојен од стране Министарства индустрије, енергетике и рударства (Број рјешења 05.07/ /13 од ). Могуће је да разлика у вриједностима садржаја жељеза у односу на извјештаје за узорке /V од за исте локације потиче од ph вриједности падавина, тј.киселости киша које погодују растварању жељезних јона. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 68

69 Ниво подземних вода, правци њиховог кретања и њихов квалитет Подручје општине Прњавор располаже веома значајним површинским и подземним хидропотенцијалом. Основу подземне хидролошке мреже на подручју општине Прњавор чине термални извори бање Кулаши и многобројни природни извори и вјештачки ископани бунари питке воде. Пошто приликом извођења истражног бушења није констатовано присуство подземних вода, може се закључити да је ниво подземних вода испод најнижег експлоатационог нивоа предметног површинског копа. Перидотити, који су у овом случају предмет експлоатације у својству техничког грађевинског камена, по свом хидрогеолошком карактеру припадају водонепропусним до слабо водопропусним стијенама које представљају хидрогеолошки изолатор Бонитет и намјену коришћења земљишта и садржај штетних и отпадних материја у земљишту Од укупне територије на којој се налази општина Прњавор (63.144,7 ha) пољопривредно земљиште заузима површину од ,88 ha или 68,7 %. Остали дио општинске територије сачињавају: шумско земљиште, површине ,52 hа или 28,7 % и изградено земљиште, површине 1.681,3 hа или 2,6 %. Парцеле на којима се врши експлоатација перидотита према бонитетским класама пољопривредног земљишта чини земљиште треће, четврте, пете, шесте и седме класе. На предметној локацији за потребе израде Студије утицаја на животну средину извршено је узорковање земљишта и извршене су анализе. Према анализи узорка земљишта коју је извршио Пољопривредни институт Бања Лука добијени су слиједећи резултати који су дати у табели (Извјештај број /14 у Прилогу Документа). Табела Резултати хемијских анализа земљишта Лаб. бр. Ознака узорка Укупни нафтни угљоводоници Укупни садржај (mg/kg) mg/kg Pb Cd Cr Ni Hg Zn ph 1716 земљиште < 20 3,09 0,05 367,7 1774,8 0,05 42,6 8,6 Тренутно у РС не постоји правилник о максимално дозвољеним концентрацијама опасних и штетних материја у земљишту и минералним материјалима. Међутим на основу литературних података (критеријуми Ontario Ministry of the "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 69

70 Environment) се наводе разне препоруке за контаминираност индустријског земљишта укупним нафтним угљоводоницима и потребу његове поправке: > 1100 mg/kg у подручју површинских питких вода; > 7000 mg/kg у подручју површинских непитких вода; > mg/kg у подручју непитких подземних вода. Табела Максимално дозвољене количине (MДК) опасних и штетних материја за индустријска и пољопривредна земљишта према различитим Правилницима Редни број Елемент Индустријско земљиште Холандски стандарди 2009, концентрација за интервенцију (mg/kg) The European Council Regulation EEc No 2092/91 Пољопривредно земљиште Службене новине ФБИХ број 72/09) (mg/kg) Пјесковито земљиште Прашкастоиловасто земљиште Глиновито земљиште 1. Олово (Pb) Никл (Ni) Кадмијум (Cd) ,5 1,0 1,5 4. Хром (Cr) Цинк (Zn) Жива (Hg) - - 0,5 1 1,5 На основу резултата који су добијени хемијском анализом земљишта и максимално дозвољених вриједности може се закључити слиједеће: 1. Укупни нафтни угљоводоници - НЕ ПРЕКОРАЧУЈУ прописане граничне вриједности према одговарајућем Правилнику; 2. Добијене вриједности тешких метала (Pb, Cd, Cr, Hg, Zn) у укупном облику у земљишту, НЕ ПРЕЛАЗЕ ремедијационе вриједности дефинисане Холандским стандардом за интервенцију; 3. У испитиваном узорку утврђен је једино повећан садржај укупног никла Ni- 1774,8 mg/kg. На основу ранијих анализа које су рађене на дионици аутопута на којима се користи перидотит са овог лежишта утврђено је да је укупни никл природног тј. геохемијског поријекла тј. да се узорак састоји од природних материјала који у себи садрже никл. Из наведених резултата можемо констатовати да је повећани садржај никла у узорку природног поријекла и да није изазван антропогеним фактором. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 70

71 2.3. Опис пројекта, укључујући податке о његовој намјени и величини Опис физичких карактеристика цијелог пројекта и услове употребе земљишта у току градње и рада погона постројења предвиђених пројектом Претходна геолошка истраживања и интерпретација геолошког склопа oппeдјељују ово лежиште, по класификационим показатељима у другу подгрупy прве групе лежишта техничког грађевинског камена, што је у складу са Правилником о класификацији и категоризацији резерви чврстих минералних ресурса. У склaду сa oдгoвaрajућим Прaвилникoм, истрaжни рaдoви зa oву групу и пoдгрупу лeжиштa мoгу сe пoстaвити у квaдрaтнoj мрeжи нa мaксимaлним рaстojaњимa дo 80 m при утврђивaњу рeзeрви A кaтeгoриje, дo 160 m зa рeзeрвe В кaтeгoриje и 240 m зa рeзeрвe С 1 кaтeгoриje. На основу веома добре откривености стијенске масе лежишта и резултата свих до сада изведених истражних радова, те наведеним Правилником дозвољеног степена екстраполације, извршено је издвајање и обрачун А, В и С 1 категорије у оквиру одобреног истражно-експлоатационог поља овог лежишта. По дубини резерве перидотита су обрачунате до експлоатационог нивоа - апсолутних кота чија висина прати прилазни пут лежишту, и то за сјеверни дио лежишта (ИEO-1) на висини од мнв, а за јужни дио (ИEO-2) од мнв. У резерве А категорије уврштене су све оне масe перидотита које се нaлазе између основних етажа ( и 240 m) и истражних бушотина, чије међусобно растојање не прелази 80 m. У В категорију су уврштене стијенске масе које се непосредно наслањају на резерве А категорије y појасу дозвољене екстраполације, која износи 40 m од границе резерви A категорије. У С 1 категорију уврштене су стијенске масе перидотита које се непосредно наслањају на резерве В категорије и чија је граница одређена дозвољеном екстраполацијом од резерви В категорије, која износи до 20 m. У потенцијалне резерве С 2 категорије уврштен је преостали дио перидотитске масе који се налази између одређене границе резерви С 1 категорије и границе одобреног истражно-екслоатационог поља. Све масе перидотита које се налазе изнад експлоатационог нивоа основних етажа и ван зоне заштитног појаса класификоване су као билансне резерве А, В и С 1 категорије. У ванбилансне резерве сврстана је стијенска маса која се налази испод висине основних-утоварних етажа. Методом вертикалних паралелних профила израчунате су следеће количине билансних резерви: "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 71

72 Укупне резерве Категорија резерви (m 3 ) А B C A + B + C Из процентуалног учешћа прорачунатих билансних резерви, које износе за: А категорију 20,93 % В категорију 48,60 % С 1 категорију 30,47 % произилази да је степен истражености овог лежишта задовољавајући. Објекти инфраструктуре Прилаз експлоатационом пољу са макадамског пута омогућен је преко пута који је у власништву Инвеститора и дужине је сса 1 km. На улазу на лежиште, ван експлоатационог поља, налази се контејнер у власништву "МГ МИНД"-а обезбијеђен за чувара. На лежишту "Љубић", унутар експлоатационог поља се од инфраструктурних објеката налазe два контејнера-један од "ГД ГРАНИТ"-а, а други од "RUDEX"-а (у коме се налази и "SECTOR SECURITY") која у потпуности обезбјеђују потребне хигијенскотехничке услове за рад и боравак у њима. Поред њих се налази и контејнер-помоћно складиште "RUDEX"-а. Према Главном рударском пројекту није у плану изградња других рударских објеката Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике На границама површинског копа терен се доста стрмо диже, од основне експлоатационе етаже на хипсометријском нивоу 225 m па до границе највишег истраживаног нивоа од око 320 m, што чини висински распон од 95 m. Експлоатација перидотита на лежишту ''Љубић'' врши се површинским копом одозго на доле, односно до на основну етажу чија надморска висина пратити ниво приступног пута који се постепено диже у распону од 212 m (на ИЕО-1) до 240 m (на ИЕО-2). Oгрaничeњe пoвршинскoг кoпa "Љубић" извршeнo je нa oснoву oбрaчунa рудних рeзeрви кaтeгoриje "A", "Б" и "C 1 ". Лeжиштe je oгрaничeнo сa зaпaднe и јужне стрaнe потоком "Водоплав", односно зaштитним пojaсoм прeмa мaкaдaмскoм путу зa oснoвну и рaднe eтaжe пoвршинскoг кoпa. Перидотитски мaсив oвoгa лeжиштa сa сjeвeрнe и истoчнe стрaнe ниje oгрaничeн, тe сe у тим прaвцимa пoвршински кoп мoжe ширити у будућнoсти. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 72

73 Кoнцeпциja eксплoaтaциje пeридoтитa СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Кoнцeпциja eксплoaтaциje пeридoтитa нa површинском копу "Љубић" кoд Прњaвoрa oбухвaтa низ aктивнoсти кoje сe извoдe нa лoкaлитeту оконтуреног површинског копа и у нeпoсрeднoj близини: 1) Припрeмa; 2) Eксплoaтaциja пeридoтитa; 3) Утoвaр и трaнспoрт. Нaчин eксплoaтaциje Eксплoaтaциja пeридoтитa oдвиja сe мeтoдoм дискoнтинуaлнe тeхнoлoгиje на начин бушење и минирање чврстих стијенских маса и копање и риповање меканих метаморфисаних стијенских маса и имa нeкoликo сeгмeнaтa рaдa: 1) Припрeмнa фaзa: - изгрaдњa приступнoг путa; - oткoпaвaњe, трaнспoрт и дeпoнoвaњe oткривкe; - oбиљeжaвaњe прoстoрa зa бушeњe минских бушoтинa. 2) Фaзa eксплoaтaциje минирањем - бушaчки рaдoви прeмa усвojeнoj гeoмeтриjи; - минeрски рaдoви-минирaњe; - утoвaр и трaнспoрт изминирaнoг мaтeриjaлa; - по потреби дозирање мобилног постројења примарне дробилице. 3) Фаза експлоатације копањем - риповање, копање и гурање откопане стијенске масе; - утовар и транспорт откопане стијенске масе. 4) По потреби примарно дробљење чврстих перидотита до крупноће mm. (Ван експлоатационог поља) 5) Утoвaр и трaнспoрт издрoбљeнoг мaтeриjaлa у кaмиoнe. Одстрaњивaњe oткривкe, риповање и копање минералне сировине Рaдoвe нa oткривци чини скидaњe хумуснoг пoкривaчa, и дeгрaдирaнoг пeридoтитa. Откривку лежишта чини танак слој заглињеног и деградираног перидотита просјечне дебљине до 0,5 m, а само на дијелу лежишта који је обрастао са црногоричном шумом дебљина јаловинскиог покривача мјестимично се креће и до 3 m. Тeхнoлoшки прoцeс oдстрaњивaњa oткривкe врши сe булдoжeрoм, скидaњeм и гурaњeм дo мjeстa утoвaрa у кaмиoнe сa кojимa сe oдвoзи нa приврeмeнo унутрaшњe oдлaгaлиштe кoje сe фoрмирa нa oснoвнoj eтaжи пoвршинскoг кoпa. Пo зaвршeтку eксплoaтaциje лeжиштa oдлoжeнa oткривкa упoтриjeбити ће се зa рeкултивaциjу дeгрaдирaних пoвршинa. Зa риповање и копање минералне сировине (трошнијих дијелова перидотитског масива) и одстрањивање откривке кoристи сe рoбусниja мeхaнизaциja. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 73

74 Бушење и минирање Приликом eксплoaтaциje пeридoтитa нa површинском копу "Љубић" бушење и минирање обавља предузеће "RUDEKS" д.о.о. Сарајево и "PETRAS" д.о.о. Источно Сарајево са којима je склопљен Уговор о пословно-техничкој сарадњи. (У Прилогу Документа). Минирање се обавља у зависности од потреба за сировином, два до три пута седмично. Дневна потрошња експлозива је око 5 тона. Због дезитегрисаности перидотита на лежишту "Љубић" приликом минирања се добија висок проценат ситне фракције, тако да нема потребе за дробљењем техничког грађевинског камена-перидотита. У случају да је потребна ипак ситнија фракција ван експлоатационог поља се налази мобилно дробилично постројење типa Hartl PC 13/75 I које је у власништву "ГД ГРАНИТ"-а. Утoвaр и трaнспoрт Утoвaр и транспорт мaтeриjaлa на потребну локацију сe врши мeхaнизaциjoм сa кojoм Инвeститoр и подизвођач рaспoлaжу (багери, утоваривачи). Динамика и опис радова на рекултивацији Нa дeгрaдирaним пoвршинaмa првo ћe сe извршити тeхничкa, a пoтoм и биoлoшкa рeкултивaциja. Тeхничкa рeкултивaциja ћe сe извршити: - чишћeњeм пoвршинa кoje су прeдвиђeнe зa рeкултивaциjи уклaњeњeм крупних кoмaдa кaмeнa и другoг oтпaднoг мaтeриjaлa; - фoрмирaњeм стaбилних кoсинa висинских eтaжa п.к.; - плaнирaњe jaлoвинe нa пoвршинaмa кoje сe рeкултивишу; - прeкривaњe нeплoднoг зeмљиштa хумусним слojeм. Биoлoшкa рeкултивaциja пoвршинскoг кoпa "Љубић" oтпoчeт ћe пo зaвршeтку цjeлoкупнoг тeхнoлoшкoг прoцeсa eксплoaтaциje рудe oднoснo нeпoсрeднo пo зaвршeтку тeхничкe рeкултивaциje кao првe фaзe рeкултивaциje oвoг тeрeнa. Рaдoви нa биoлoшкoj рeкултивaциjи oвoг пoвршинскoг кoпa мoгу сe истoврeмeнo извoдити нa циjeлoj пoвршини aли и eтaпнo, пo пojeдиним диjeлoвимa тeрeнa, у фaзaмa кaкo буду зaвршaвaни глaвни рaдoви eксплoaтaциje рудe, oднoснo тeхничкe рeкултивaциje. Биoлoшкa рeкултивaциja пoвршинскoг кoпa "Љубић" извршити ћe сe пoшумљaвaњeм oднoснo сaдњoм сaдницa црнoг бoрa нa свим диjeлoвимa гдje je зaсaђивaњe сaдницa мoгућe. Рeкултивaциja oстaлих пoвршинa извршити ћe сe сjeтвoм сjeмeнa трaвe jeжeвицe, рaзбaцивaњeм сjeмeнa пo пoвршини систeмoм кojим сe сиjу и свe oстaлe трaвнe врстe. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 74

75 Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде, сировина, потребног материјала за изградњу и друго Снaбдиjeвaњe пoгoнскoм eнeргиjoм Снaбдиjeвaњe eлeктричнoм eнeргиjoм Зa рaд нa eксплoaтaциoнoм пољу ниje пoтрeбнa eлeктричнa eнeргиja, рaд се одвија зa вриjeмe трajaњa днeвнe свjeтлoсти, a свa мeхaнизaциja кoja се користи зa рaд je сa мoтoримa сa унутрaшњим сaгoриjeвaњeм и oпрeмљeнa je влaститoм рaсвjeтoм. Снaбдиjeвaњe нaфтoм Пoгoнскe и рaднe мaшинe нa eксплoaтaциoнoм пољу углaвнoм зa пoгoн кoристe мoтoрe сa унутрaшњим сaгoриjeвaњeм. Снaбдиjeвaњe нaфтoм је обезбијеђено прeкo нaфтнe цистeрнe за коју ће се код контејнера за боравак чувара-ван експлоатационог поља, урадити бетонирани плато. Снaбдијeвaњe вoдoм Зa нoрмaлaн рaд пoвршинскoг кoпa са 8 запослених радника од стране Инвеститора и 15 радника од стране подизвођача, не рачунајући возаче који долазе на утовар, oбeзбиjeђено је нoрмaлнo снaбдиjeвaњe вoдoм зa пићe кao и вoдoм зa пoтрeбe сaнитaрнoг чвoрa и обарање прашине на слиједећи начин: 1. Снaбдиjeвaњe вoдoм зa пићe врши сe: а) Са постојећих извора од стране радника "МГ МИНД"-а и б) Довожењем флаширане воде за раднике "ГД ГРАНИТ"-а; 2. За санитарне потребе су обезбијеђени еколошки тоалети-један код ваге (ван експлоатационог поља) и други на утоварном мјесту (у границама експлоатационог поља); 3. За потребе обарања прашине користи се вода из потока Водоплав где су направљене водне уставе. Због примједбе Одјељења за инспекцијске послове, општине Прњавор, вода ће се за ове потребе узимати из водосабирника. Отпадне воде Еколошке тоалете на локацији експлоатационог поља редовно одржава и чисти овлаштено предузеће. У плану је изградња бетонског платоа за цистерну за точење горива код контејнера за боравак чувара-ван експлоатационог поља и код истог ће се уградити и сепаратор масти и уља и његово одржавање ће се повјерити овлаштеној организацији. На локацији настају слиједеће врсте отпадних вода: Процједне воде са површинског копа; Воде атмосферског поријекла (киша, снијег...); Воде које површински отичу са путева и одлагалишта. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 75

76 Површина терена је стрма, тако да атмосферске падавине гравитирају ка најнижој тачки. За воде које површински отичу са путева и одлагалишта у плану је код прилазног пута израдња водосабирника-таложника из кога ће се црпјети техничка вода за орошавање и обарање прашине у љетњем периоду као и вода за противпожарне потребе. Димезије, односно запремина водосабирника мора бити у складу са максималним приливом вода у водосабирник у једночасовном периоду. Снабдијевање експлозивом Снабдијевање експлозивом врши се директним довожењем потребне количине експлозивних материја од стране предузећа које је овлаштено и по Уговору изводи радове на минирању. Довезена количина експлозива мора одговарати стварно потребној за извођење минирања, односно сав довезени експлозив се мора одмах утроши за једно минирање. У случају да остане одређена количина експлозива након минирања иста се одлаже у помоћном складишту које се налази унутар експлоатационог копа. (Дозвољено складиштење до 500 kg експлозива) Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући: емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења (јонизујућа и нејонизујућа) Да би се потпуније сагледао проблем заштите животне средине неопходно је указати на основне загађиваче, њихове потенцијалне изворе и посљедице. Приликом обављања различитих активности, човјек неминовно уноси одређене супстанце и енергију у животну средину. Када супстанца или енергија директно или индиректно угрожава његово здравље, опстанак појединих екосистема, природне изворе и производе или се може појавити извором опасности, означава се загађивачем. Технолошке цјелине које су важне за анализу отпадних материјала (гасова, течности, чврстих материјала) који могу бити испуштени у неки од елемената животне средине при експлоатацији техничког грађевинског камена-перидотита су: радови при експлоатацији и транспорту сировине. Преглед врсте и поријекла отпадних материја које се јављају по наведеним технолошким цјелинама дат је у Табели Табела Преглед врсте и поријекла отпадних материја по технолошким цјелинама Технолошка цјелина Облик загађења Поријекло Експлоатација Издувни гасови (SO 2, CO, CO 2, NO х VOC s ) Бука Вибрације Дифузно избацивање прашине Отпадне воде на лежишту Мотори СУС (лоше сагоријевање, повећан садржај сумпора у гориву и сл.) Минирање, рад машина Минирање, рад машина Подизање прашине приликом манипулације материјалом и минирања Атмосферске и сливне воде "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 76

77 Уља и мазива Чврсти отпад Хидростатички преносници и мотори Мотори САЕ-30 (усљед лоше заптивености) Цурење Д1 у току претакања или акцидента са превозним средствима Јаловина Амбалажа од уља и мазива, зауљене и замашћене крпе Количина издвојених гасова зависи од врсте горива и процеса сагоријевања. У сљедећој табели дате су вриједности емисије производа сагоријевања у атмосферу у kg загађујућих материја на 1000 L дизел горива ( US EPA, 1998). Табела US EPA eмисије полутаната за различите типове рударске опреме (kg/1000 L горива) Тип опреме CO NO x SO 2 VOC s Булдожер 14,73 34,29 3,74 1,58 Камион 14,73 34,29 3,73 1,58 Утоваривач 11,79 38,5 3,74 5,17 Познато је да се приликом минирања, послије експлозије, може образовати знатна количина гасова. Ако је експлозив имао позитиван или нулти биланс кисеоника, и ако се разлагање вршило при нормалној експлозији, гасови који настају су азот, угљен диоксид, водена пара и евентуално нешто кисеоника. Сви гасовити продукти детонације експлозива на површинским коповима се врло брзо емитују у атмосферу или реагују са кисеоником или водом (воденом паром, маглом, кишом). Гасови заостали у одминираној гомили такође брзо исплињавају, тако да већ послије један сат концентрација пада на дозвољени ниво у зони радног мјеста руковаоца машинама за утовар или одвоз одминираног материјала. Састав гасних продуката послије минирања не зависи само од хемијског састава експлозива већ и од облоге патроне експлозива, услова минирања, физичког стања експлозива, карактеристика стијена, зачепљења и др. У табели дата је просјечна емисија гасова испитиваних комерцијалних експлозива. Табела Просјечна емисија гасова испитиваних комерцијалних експлозива Удио у укупној Врста гаса запремини емитованог Коментар гаса (%) H 2 O (водена пара) N CO Стабилан гас-загушљив H Код експлозива са вишком кисеоника O CH 4 < 0.5 CO Стабилан гас-отрован NO x NO отрован, брзо оксидује у NO 2 који реагује са H 2 O и ствара азотну и азотасту киселину NH Остали гасови органског поријекла < 0.1 "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 77

78 Прашина је пратећи облик загађења који се на површинском копу јавља у разним фазама технолошког процеса експлоатације минералне сировине (минирање, транспорт, примарно дробљење). Прашина се највише ствара на саобраћајницама усљед рада камиона и булдожера. У укупном емисионом фону доминира секундарно емитовање прашине са активних површина под утицајем вјетра. У сљедећој табели приказани су подаци о интензитету издвајања (емисији) прашине под утицајем примарних и секундарних извора на површинским коповима према National Pollutant Inventory (1999), а који одговарају природним и технолошким условима на лежишту "ЉУБИЋ". Табела Фактори емисије прашине у зависности од типа активности и опреме, према National Pollutant Inventory (1999.) Активност/ опрема Јединица Емисија Бушење kg/буш Булдожер kg/h 4.0 Камион kg/t Кретање камиона kg/km 0.4 Транспортери са траком kg/t Утовар са гомиле kg/t Ерозија вјетра kg/ha/h 0.2 Вибрације, као облик загађења у рударству, могу се јавити као посљедица рада рударске механизације, али је доминантан утицај процеса минирања. Због тога обављање масовних минирања на површинским коповима намеће потребу познавања штетних и опасних дејстава експлозије. Остварене вибрације често условљавају одређена ограничења употребе количине експлозива (тамо гдје се оне приближавају граничним вриједностима прописаним постојећим стандардима). Приликом минирања ослобођена енергија експлозива троши се на рушење, дробљење и одбацивање стијене, док се један дио потенцијалне енергије експлозива претвара у кинетичку енергију осцилација честица тла, које се у виду сеизмичког таласа шире од мјеста експлозије на све стране. Најближи угрожени објекти су стамбени објекти Милене Вуковић и Витомира Вуковића. Одређивање радијуса безопасне зоне при разбацивању комада при минирању Комади стијенске масе при минирању лете кроз ваздух подједнако на све стране. Величина и облик опасне зоне зависи од више фактора, међу којима су основни: - количина пуњења и његов положај, - начин дјеловања експлозива, - угао одбацивања под којим лете комади стијене, - конфигурација терена и постојање препрека које задржавају одбачене комаде стијена, - својствo миниране стијене, - јачина и правац кретања вјетра, - квалитет и степен зачепљености минских бушотина. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 78

79 У пракси се радијус опасне зоне разлијетања комада ради повећане сигурности узима око 300 m код стрмих терена и 200 m код хоризонталних терена. Бука, као облик загађења у рударству, јавља се готово на свим машинама на ПК и њој су углавном изложени руковаоци. Ниво буке одређује старост постројења и одржавање истог, као и рељеф, природне или вјештачке препреке које могу појачавати, слабити или скретати буку. Радно вријеме експлоатације је само у току дневне свјетлости, између сати, а рударске машине које представљају извор буке, производе буку око db. Повремени извори буке већег интензитета су везани за операције минирања стијенске масе са интензитетом од max 140 db Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање) свих врста отпадних материја Површински копови не продукују чврст отпад као нус продукт, али се ипак мора организовати управљање оном количином насталог чврстог отпада, без обзира на поријекло. Врсте отпада које се јављају и које ће се јављати у даљем току експлоатације на предметном површинском копу наведене су у доњој табели. Табела Врсте отпада које се јављају на предметној локацији Шифра Назив отпада 01 ОТПАДИ КОЈИ ПОТИЧУ ОД ИСТРАЖИВАЊА, ИСКОПАВАЊА ИЗ РУДНИКА ИЛИ КАМЕНОЛОМА И ФИЗИЧКОГ И ХЕМИЈСКОГ ТРЕТМАНА МИНЕРАЛА Отпади од физичке и хемијске обраде минерала за црну металургију Јаловина другачија од оних наведених у и ОТПАДИ ОД УЉА И ОСТАТАКА ТЕЧНИХ ГОРИВА Отпади од уља и остатака течних горива * Минерална хлорована моторна уља, уља за мјењаче и подмазивање Садржај сепаратора уље/вода * Зауљена вода из сепаратора уље/вода 15 ОТПАД ОД АМБАЛАЖЕ, АПСОРБЕНТИ, КРПЕ ЗА БРИСАЊЕ,МАТЕРИЈАЛИ ЗА ФИЛТРИРАЊЕ И ЗАШТИТНА ОДЈЕЋА, АКО НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ СПЕЦИФИКОВАНО Aмбалажа (укључујући посебно сакупљену амбалажу у комуналном отпаду) * Aпсорбенти, материјали за филтере (укључујући филтере за уље који нису другачије спецификовани), крпе за брисање, заштитна одјећа, који су "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 79

80 контаминирани опасним супстанцама 20 ОПШТИНСКИ ОТПАДИ (КУЋНИ ОТПАД И СЛИЧНИ КОМЕРЦИЈАЛНИ И ИНДУСТРИЈСКИ ОТПАДИ) Oстали општински отпад Mијешани општински отпад Напомена: Ознаком звијездица (*) у каталогу отпада обиљежава се опасни отпад Јаловина, сама по себи не представља велико оптерећење за животну средину јер није опасна, но ако се неплански одлаже може непотребно заузимати значајне површине. На локацији се врши замјена уља на механизацији која се стално налази на каменолому (булдожери, утоваривачи). Овај отпад се заједно са разном амбалажом од исхране радника, одбаченим дијеловима механизације и погонске опреме у случају мањих кварова одлаже у металне контејнере. У плану је уградња сепаратора масти и уља, који ће бити лоциран ван експлоатационог поља и чишћење истог ће се повјерити овлаштеној организацији. На локацији се не води евиденција о количинама насталог отпада, није могуће дати податке о количинама наведеног отпада. Не врши се посебно одвајање опасног и неопасног отпада. Сав овај отпад збрињава локално комунално предузеће. На локацији се налази више металних контејнера за прикупљање отпада: "МГ МИНД"-ови контејнери: Један на етажи и један ван експолатационог поља код контејнера за боравак радника "МГ МИНД"-а; "ГД ГРАНИТ"-ови контејнери: Један на етажи и један унутар експолатационог поља код контејнера за боравак радника "ГД ГРАНИТ"-а; Негативан утицај чврстог отпада може се умањити његовим адекватним збрињавањем. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 80

81 2.4. Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене елементе у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним условима, укључујући и могуће кумулативне утицаје Анализа и вредновање постојећег стања животне средине као и процјена могућих еколошких ризика који су посљедица експлоатације лежишта "ЉУБИЋ", показују да се до квантификовања могућих последица може доћи кроз анализу утицаја експлоатације камена-перидотита на животну средину. Идентификација могућих утицаја представља анализу односа површински копживотна средина гдје се на бази познавања основних еколошких потенцијала анализираног простора и основних односа у систему емисија трансмисија имисија утицај, дефинишу све релевантне чињенице за избор технологије површинске експлоатације камена. Досадашња искуства у домену третиране проблематике дефинишу матрицу утицаја при чему је потребно имати у виду да оваква матрица представља просторно и временски промјењиву категорију. Релативни значај појединих утицаја и њихове апсолутне границе морају се посматрати у границама реалних просторних односа. Ово првенствено значи да се сваки утицај мора квантификовати уз помоћ верификованих поступака и да му се у зависности од конкретних локалних односа мора одредити прави значај. У циљу квантификовања сваког од утицаја, према његовом значају, неопходно је за конкретне услове сваком утицају придружити низ показатеља који представљају егзактне величине које се затим користе у процесу вредновања. Неопходно је истаћи да се за одређене утицаје површинске експлоатације на животну средину не могу одредити егзактни показатељи при чему се дио односа или комплетан утицај одвија у сфери субјективних односа. Матрице критеријума и њихових показатеља приказана су на сљедећој слици и дефинишу однос површинског копа и животне средине. Сви критеријуми приказани на слици немају исту тежину, што долази до изражаја при уважавању конкретних просторних односа анализиране технологије експлоатације камена. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 81

82 Aерозагађење Бука Вибрације Воде Тло Флора Фауна Површински коп Mикроклима Заузимање површина Визуелна загађења Eнергија и ресурси Социолошки утицаји Природно насљеђе Културно насљеђе Непогоде и удеси Слика Основни критеријуми односа површински коп-животна средина Дефинисање односа и оцјена утицаја површинске експлоатације камена на животну средину могућа је само уколико се сваки од наведених критеријума анализира у конкретним просторним односима и поступцима квантификације показатеља вриједнује. На овај начин се стварају услови за избор оптималног технолошког рјешења. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 82

83 Квалитет ваздуха, воде, земљишта, нивоа буке, интензитета вибрација, зрачења, флоре и фауне Утицај на квалитет ваздуха Извори емисија у ваздух показују да у вријеме одвијања радног процеса на површинском копу квалитет ваздуха буде повремено изложен утицају прашине, гасовитих загађивача од минирања и сагоријевања горива Д-2. Изворе запрашености у овој зони представљају слиједеће технолошке операције: бушење минских бушотина у технолошком процесу рушења стијена, процес минирања, утовар одминиране масе ровног кречњака и/или откривке, транспорт ровног кречњака и/или откривке на етажама површинског копа, чишћење површина радних етажа и саобраћајница и узвитлавање минералне прашине дејством зрачних струја (вјетра). Утицај прашине Посебна пажња се мора посветити анализи промјене стања квалитета ваздуха која је узрокована емитовањем овог специфичног полутанта који настајати при процесу рада у контурама површинског копа. Негативни утицаји прашине су посебно индикативни у љетним мјесецима при релативно високим температурама и ниском садржају влаге када емисије прашине стварају облаке прашине у контурама површинског копа. Ови утицаји се могу јавити на самом мјесту формирања радних и завршних косина површинског копа и настају као посљедица механичке деградације припадајућег геолошког медијума. У току рада рударске механизације јављају се ове емисије које угрожавају и мијењају битно услове радне средине на површинском копу. Веће концентрације загађења ваздуха настају у току извођења земљаних радова било да се ради о самој прашини или о издувним гасовима коју стварају, тј. производи механизација која се користи на површинском копу. Прашина настаје и приликом повременог дробљења перидотита и тако настала прашина може имати штетно дејство на радну и животну средину, на здравље људи. Прашина се разликује по свом настанку, величини честица и по дјеловању на људско здравље. Према величини честица прашина се дијели на прашину крупноће преко 10 µm, од 0,1-10 µm и прашина чије су честице испод 0,1 µm. Према поријеклу прашина може бити неорганска, органска и мјешовита. У зависности од дјеловања на људски организам може бити надражујућа и отровна. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 83

84 Утицај прашине се процјењује на основу граничне вриједности, границе толеранције и толерантне вриједости ваздуха и то на дневном и годишњем нивоу, а све према Уредби о вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 124/12). На основу резултата извршених лабораторијских испитивања перидотита са лежишта "Љубић" добијене су средње вриједности квалитативних особина техничког грађевинског камена које су приказане у слиједећој табели. Табела Средњи хемијски састав перидотита лежишта "Љубић" Компонента Вриједност (%) SiO 2 38,09 CaO 4,90 MgO 36,03 Al 2 O 3 2,41 Fe 2 O 3 7,25 SO 3 0,28 Губитак жарењем 11,52 Прашина настаје при припреми за минирање, односно при изради (бушењу) минских бушотина, затим код рада транспортних средстава, утовара и транспорта као и са радних површина површинског копа. Дробљење се не врши често, дробилично постројење се не налази у обухвату експлоатационог поља. Количина прашине из ових извора зависи: код технолошког процеса: о одминираној маси и гранулометријском саставу, код постројења: о њиховом одржавању и распореду, код транспортних возила на радилишту и на прилазима од: стања подлоге, брзине и оптерећености и стања гума возила, о атмосферским приликама, о влажности и брзини вјетра. Дисперговање свеукупне емитоване прашине, честица испод 50 µm зависи највише од метеоролошких услова-вјетра и влажности ваздуха. У зависности од брзине вјетра, услијед силе гравитације долази до таложења прашине на мањој или већој удаљености од извора емисије. За одређивање емисије прашине у ваздуху треба узети податке о: кретању транспортних возила, кретање осталих радних постројења, "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 84

85 емисија са отвореног складишта и јаловишта, пресијавање за складиштење и даљњи транспорт, емисије прашине од припремних радова за минирање и од минирања, емисије прашине настале бушењем, емисије са отворених површина. Димензије површинског копа, прије свега његова дубина, као и геометријске контуре завршних и радних косина могу мијењати услове транспорта вјетра односно циркулације ваздушних маса што утиче и на услове транспорта емитоване прашине у њима. То значи да се у зонама рада кориштене механизације стварају облаци прашине, због чега је режим њиховог транспорта зависан од овако измијењене природне циркулације вјетра. Обзиром на карактеристике настанка прашине у контурама површинског копа односно карактеристике геолошког медијума од кога настају емисије овог полутанта, предметна прашина је неорганског поријекла и карактеришу је честице величине од 0,1-10 µm и веће од 10 µm. Према Гибсу ове честице које чине прашину таложе се под утицајем земљине теже и према принципима Брауновог кретања крећу се у разним правцима под утицајем струјања ваздушног медијума. У разматрању утицаја ове минералне прашине на припадајућу животну средину релевантни су њени утицаји на радну средину. Овај параметар мора бити посебно анализиран јер је он свакако индикативан за услове дефинисања радне средине. Прашине према патолошком дјеловању могу бити: прашине са опште токсичним дејством (оловна, арсенова и друге), надражујуће (креч, сода и др.) које изазивају локалне повреде упале коже, слузокоже и очију, прашине са специфичним абразивним дејством на дисајне органе које могу бити узрочници плућних болести. Према ЈУС-у Z BO.001 МДК прашине у mg/m 3 прашина цемента, глине, минерала и њихових смјеса без слободног SiO 2 износи 6 mg/m 3. Спровођењем пројектованих и прописаних мјера, прскања и квашења саобраћајница пресипних мјеста, може се значајно смањити емисија овог полутанта а тиме и штетни утицај. Да би се добила права слика о утицају прашине на квалитет ваздуха, морају се редовно при експлоатацији на површинском копу вршити мјерења овог полутанта. Након тога, добијене вриједности се морају упоредити са Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 124/12) како би се утврдило да ли при раду површинског копа долази до промјене квалитета ваздуха у животној средини. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 85

86 Утицај полутаната од сагоријевања Д2 СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Квалитет ваздуха у подручју рада површинског копа изложен је емисији полутаната који настају од сагорјевања енергента Д2 у издувним гасовима возила. При раду на површинском копу јављају се слиједеће врсте емисија: емисије до којих долази камионским транспортом сировине, емисије до којих долази радом булдожера. Ова врста загађења јавља се само за вријеме рада машина које сагоријевају енергент. Тако је утицај на квалитет ваздуха, гледајући из овог аспекта, повременог трајања у току 24 сата, али и вриједности емисије су различите у току седмице. Исти принцип важи и за поједине мјесеце у години. Утицај минирања База технолошког процеса добијања и прераде минералних сировина је минирање стијенске масе. Секундарна посљедица минирања је појава подрхтавања тла стварањем сеизмичких таласа, који се зракасто шире од мјеста експлозије. Минирање се на локацији површинског копа вршити од стране предузећа које је овлаштено за извођење ових радова и све на основу Уговора. У вријеме извођења минирања, у ваздух се могу емитовати гасовити продукти експлозива. Ови гасови садрже CO 2 cca 29 % и NО 2 сса 26 %, због чега се радници повлаче за вријеме присуства ових гасова у атмосфери. Количина штетних гасова и дужина трајања овог загађења зависи од количине употребљеног експлозива, као и од метеоролошких услова, на мјесту извођења минирања. Вибрације или потреси у процесу минирања су један од најпроблематичнијих штетних утицаја на околину, јер изазивају изненадне вибрације тла и објеката различитог интензитета, у зависности од чега долази до различитих оштећења на грађевинским објектима у зони дјеловања. Примјена масовних минирања, пооштравање еколошких захтјева и поштовање својине захтијева да површински копови имају разрађен и провјерен систем контроле јачине изазваних потреса како би се спријечило оштећење објеката у околини. Заштите од потреса приликом минирања своди се на ограничење брзине осциловања тла и са њим темеља грађевинских објеката који се налазе у околини минирања. За поједине објекте постоји горња граница или максимална брзина осциловања тла којој поједини објекти смију бити изложени, а да се њима не изазову оштећења. Могући негативан утицај од процеса минирања на најближе стамбене објекте може се спријечити предузимањем појачаних мјера приликом извођења процеса минирања на површинском копу. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 86

87 Ваздушни удари у процесу минирања СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Ваздушни удар по својој физичкој суштини представља надпритисак у атмосфери који се формира наглим помјерањем на мјесту експлозије и настаје услијед: Наглог ширења гасова експлозије код иницирања експлозива на отвореном простору, као што су наљепне мине, детонирајући штапин у површинској мрежи и слично. Избијање чепа и гасова из бушотине, Помјерање стијенске масе око бушотине, Избијање гасова експлозије у атмосферу код помјерања издробљеног материјала, Вибрације површине тла око мјеста минирања. Када се надпритисак формира или изазове на мјесту минирања, одмах се у облику ударног тј. компресионог таласа шири кроз ваздушни простор на околину. Брзина кретања ових таласа зависи од температуре ваздуха и са температуром ваздуха брзина таласа расте. Талас надпритиска у одређеној тачки изазива нагло повећање ваздушног притиска, а затим релативно спорије смањење притиска до испод атмосферског, да би се послије више осцилација вратио на нормалан атмосферски притисак. Тиме се изазива осциловање молекула ваздушне масе и то уз промјену фреквенције осциловања са удаљавањем од мјеста експлозије. Фреквенције осциловања се крећу у распону од Hz. Људско ухо региструје вибрације до 20 Hz, па су таласи изнад 20 Hz чујни и називају се звучни таласи или звучни ефекти минирања. Летећи комади стијене и прашине у процесу минирања Код минирања на површинским коповима постоје двије различите појаве одбацивања стијене: одбацивање цјелокупне миниране масе у правцу линије најмањег отпора и одбацивање појединачних комада на знатно већим растојањима. Одбацивање цјелокупне миниране масе је по правилу хоризонтално, испред чела етаже у правцу линије мањег отпора. Са аспекта сигурности, растојање одбацивања треба познавати или процијенити да би се обезбиједио одговарајући слободан простор на етажи и да би се опрема прије минирања удаљила на довољно сигурно растојање. Обично је то растојање 2-3 пута веће од ширине одбацивања миниране масе. Одбацивање појединачних комада јe на знатно већем одстојању и то у свим правцима од минског поља. Обично је одбацивање комада у правцу оријентације бушотине на знатно већем растојању него иза бушотина. Међутим, код косих бушотина, ако се комад нађе у чепу који је издуван одбацивање иза бушотине такође може да буде велико. Процјена радијуса разлијетања комада стијене око минског поља је нужна да би се унутар те зоне предузеле одређене заштитне мјере. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 87

88 Утицаји на воде Положај површинског копа је такав да се атмосферске воде слијевају површинским отицањем низ стрме падине путем јаруга и канала у крајњи реципијентпоток Водоплав, а из њега воде иду даље у језеро Дренову. Утицај на околне водотокове имају слиједеће врсте вода: Процједне воде са површинског копа; Воде атмосферског поријекла (киша, снијег...); Воде које површински отичу са путева и одлагалишта. Воде атмосферског поријекла врше спирања прашине и других штетних материја са земљишта и путева и тиме имају одређени краткорочни, повремени утицај (у зависности од учесталости падавина). Овај утицај би се могао окарактерисати и као посредан негативан утицај. У водама које се сливају са коловозних површина, могу се детектовати и штетне материје у концентрацијама које, понекад, могу бити повишене. Ради се, прије свега, о компонентама горива као што су угљоводоници, који су продукти непотпуног сагоревања горива и коришћеног моторног уља, затим органски и неоргански угљеник, једињења азота и слично. Такође је могуће, понекад, регистровати и тешке метале као што је олово (додатак гориву). Познавајући основне односе који су од посебног значаја за оцјену утицаја могућег загађивања вода и земљишта, може се закључити следеће: Концентрације већине загађивача, која потичу од возила директно зависе од трајања периода сувог времена прије кише и од транспортног оптерећења; Највеће концентрације загађивача у водама које отичу са радних површина су у току кишних периода; Највеће концентрације се јављају увијек у првих до 20 минута трајања кише, а затим нагло опадају. Може се констатовати да атмосферске воде могу да имају повремени, привремен секундарни утицај, који такође може бити и кумулативан. Утицаји на земљиште Сви површински копови су велики потрошачи земљишта, али и ту постоји значајна разлика, зависно од тога која минерална сировина је предмет експлоатације. Разлика није само у површини и структури коришћења земљишта, којем површински коп мијења дотадашњу намјену. Разлика је и у квалитативним својствима земљишта и тла сваког локалитета. У току експлоатационог периода који је најчешће у периоду од година, обично се захвата површина од 4-20 hа. На локалитетима површинских копова најчешће су заступљена плитка тла са деградираном шумском вегетацијом. Оваква подручја, са еколошког аспекта могу бити врло интересантна или значајна, понегдје "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 88

89 проглашена заштићеним подручјима, док са економског аспекта та процјена може бити и другачија. Због тога се код процјене о утицају рада површинског копа на земљиште, сви параметри могу узети у разматрање и реално вредновати. С обзиром да се током експлоатације скида стијенски масив одређене дебљине чиме се битно мијења морфологија микролокације, често се утицај на земљиште изражава и кроз ову димензију - утицаја на промјене микрорељефних форми. Могућа су слиједећа загађења земљишта: загађење земљишта усљед неизградње тврде непропусне подлоге за смјештај и одржавање механизације; неадекватан третман отпадних санитарно-фекалних вода, неадекватно одлагање чврстог отпада, неадекватно одлагање јаловине, акцедентна излијавања уља и горива из механизације, деформације земљишта усљед кориштења тешке грађевинске механизације, загађења настала таложењем прашине. Утицај буке Ако прихватимо дефиницију да је бука звук, који има неугодно раздражујуће дјеловање на човјека, можемо кратко закључити да је бука непожељан звук. Овом констатацијом прихватамо сву тежину проблематике која је везана за анализу и процјену буке, јер поред чисто физичких величина као што су притисак, интензитет, снага итд. морамо узети у обзир и психофизичко дјеловање тј. субјективну оцјену дјеловања буке. Под појмом звука подразумјевамо звук који чујемо од 20 Hz до 20 khz, што је опет врло индивидуално и ове границе су само оквирне. Сваки механички осцилатор који правилно осцилује у опсегу фреквенције звука назива се звучни извор. Интензитет или јачина звука једнака је средњој снази коју звучни талас преноси по јединици површине нормалне на правац простирања таласа, односно то је количина енергије коју преноси талас у јединици времена кроз површину нормалну на правац простирања таласа. На дужини око 1 km од лежишта пролази макадамски пут до села Дренова гдје се спаја са асфалтним путем Прњавор-Вијачани којим је ово лежиште повезано са осталим саобраћајницама и потрошачким центрима. У ближој околини предметног објекта не налазе се већи индустријски објекти па се стога не очекује већи утицај индустријске буке. Извори буке на локалитету површинског копа "Љубић" су повремени и стални, што условљава да интензитет укупне буке варира у односу на фазу технолошког процеса и прераду минералне сировине. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 89

90 Стални извори буке на радилишту јављају се због рада транспортних средстава (утоварач, камион). Повремени извори буке узроковани су бушењем минских бушотина, буком приликом минирања, буком код манипулисања минералном сировином, утовара и одвожења прерађене минералне сировине камионом. Стални извори буке за вријеме рада на површинском копу представљају константу, а прекидају се само прије и за вријеме процеса минирања. Извори буке (осим звучног удара приликом минирања и буке камиона) имају првенствено утицај на раднике на површинском копу, а шири утицај буке зависи од низа физичких и метеоролошких услова. Утицај укупне буке зависи у величини и трајању: јачине звука, звучног спектра, звучне фреквенције, звучне снаге, звучног притиска, смјера и јачине вјетра у односу на насеља у ширем простору. На предметном површинском копу бука утиче на: ометање говорне комуникације (бука изнад 65 db, смањује могућност споразумијевања говором на удаљености испод 1 m), дужим излагањем јачој буци смањује се радна способност, концентрација и продуктивност, постоји могућност оштећења слуха. Дјеловање буке изван граница експлоатационог поља не смије да прелази дозвољену границу према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума ("Сл. лист СР БиХ" број 46/89). Чврсти отпад У тачки Студије утицаја идентификоване су врсте отпада које настају при раду на површинском копу као и могући утицаји истог на животну средину. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 90

91 Утицај на здравље становништва СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Опасности којима су изложени радници на површинској експлоатацији минералне сировине су: опасности од повређивања, рад на отвореном, принудан дуготрајан положај тијела радника у скученом простору кабина у случајевима када они рукују грађевинским машинама и возилима, излагање буци, општим вибрацијама, прашини, гасовима и друго. Повреде на површинском копу могу настати при помјерању, подизању, преношењу, утовару и складиштењу материјала, при клизању и паду лица која се крећу по неравном и стрмом терену, при транспорту минералне сировине и других материјала за вријеме откопавања, при поправци машина итд. Повреде везане за транспорт и радне машине углавном су тешке, често и смртоносне. При раду на отвореном радници су изложени температурним екстремитетима: љети топло са Сунчевим радијацијама, а зими хладно, често уз падавине. Велике, снажне грађевинске машине стварају велику буку и до 110 db (A) и опште вибрације којима су изложени руковаоци машина. Аерозагађење на површинском копу се јавља у виду прашине и гасова који настају при минирању: метан, азотни оксиди, угљен моноксид, угљен диоксид. Аерозагађење настаје и при раду механизације и машина које као гориво користе нафту. Прашина потиче од минералне сировине која се експлоатише и њена концентрација зависи од тврдоће и влажности минералне масе, метеоролошких услова, јачине машина (багера), начин транспорта, вјетра и слично. У сваком случају, интензитет запрашености и ризик од прашине знатно су мањи него у подземним рудницима. Обољења радника на површинском копу посљедица су наведених штетности. Јављају се оштећења кичменог стуба са карактеристичним лумбосакралним синдромом. Бука оштећује слух руковаоца грађевинске машине. Прашина и осцилације температуре доводе до хроничних, неспецифичних промјена на дисајним путевима. Заштита радника на површинским коповима захтјева: што бољу механизацију процеса рада, одржавање машина у исправном стању и изолацију њихових покретних дијелова да би се спријечиле повреде, добру изолацију кабине од буке, вибрација и аерозагађења. Радницима се мора обезбиједити одговарајућа одјећа, обућа и лична заштитна средства: шљемови при минирању, антифони за заштиту слуха итд. Медицинска заштита обухвата претходне и периодичне прегледе радника према програму за ову врсту дјелатности. На здравље становништва у околини површинског копа највећи утицај може да има прашина и то све у зависности од метеоролошких услова - вјетра, влажности итд. Прашина је један од неизбјежних и најчешћих загађивача у рудницима. Прашина се ствара приликом бушења минских рупа, приликом отпуцавања мина, приликом обарања минералне сировине и материјала, као и утовара и транспорта. Примјена "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 91

92 механизације, пнеуматских алата и повећање учинака, повезани су и са повећаним стварањем прашине. При томе је значајно присуство ситних респирабилних честица димензије испод 5 µm, чији удио у укупној прашини износи и до 90%. Биолошко дејство прашине зависи од величине честица, састава прашине, растворљивости дужине експозиције итд. У том погледу у рудницима и површинском коповима, појављује се фиброгена прашина, која саджи SiO 2 у различитим односима. Оваква прашина проузрокује плућне фиброзе у виду силикозе, када се ради о прашини са претежним садржајем SiO 2, као и разне врсте пнеумокониоза, када се ради о мијешаним прашинама са мањим садржајем кремена. Међутим и друге врсте прашине, тзв. инертне прашине нису индиферентне, већ су у стању да, под одређеним условима, изазову обољења дисајних путева. Такође треба имати у виду да прашина, у зависности од растворљивости, хемијског састава, може имати и друга дејства: токсично, алергијско, јонизујуће. Негативни утицаји на здравље околног становништва могу се јавити у случају загађења вода (површинских или подземних), као и загађењем радне и животне средине због неправилног збрињавања отпада. Негативан утицај на здравље становништва може се испољити и због повећане концентрације штетних гасова у атмосфери. Може се претпоставити да штетни утицаји (прашина, бука, штетни гасови, вибрације) неће имати већег утицаја на здравље околног становништва ако се проведу све превентивне мјере заштите. Из превентивних разлога потребно је вршити мониторинг концентрација загађујућих материја. Ради дугог коришћења и експлоатације површинског копа очекује се појава "седиментне прашине"- талога, који доспијева на пољопривредна земљишта и таложи се на пољопривредним културама што може, у случају већих количина, имати негативан утицај на здравље људи и животиња уколико би се користиле за исхрану. Слика Подручја под притисцима антропогених (људских) дјелатности (Извор: НЕАП БиХ 2003.) "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 92

93 Утицај на метеоролошке параметре и климатске карактеристике Радови у току рада површинског копа "Љубић" не утичу значајно на метеоролошке и климатске параметре. Они имају занемарљив утицај на микроклиму ужег предметног подручја, са евентуалним повишењем температуре и влажности унутар у непосредној близини површинског копа. Утицај површинског копа се прије свега односи на утицаје који су узроковани (у даљој будућности) измјеном микрорељефа, који може бити снажан модификатор климатских елемената. Посљедице тих промјена и утицаја манифестују се првенствено на вјетровитост. Као посљедица ових промјена могућ је мањи утицај на биодиверзитет локалног подручја, али треба имати у виду да су ове промјене и утицаји врло спори, те се ништа драматично не може очекивати као посљедица таквих промјена Утицај на екосистем Степен угрожености животне средине је неуједначен тако да постоје екосистеми са великим степеном угрожености (већа насеља, индустријске зоне) и екосистеми који су мање угрожени (брдско планински). Радом површинског копа долази до неминовног нарушавања постојеће флоре и фауне, јер се у току експлоатације деградира одређена површина земљишта као станишта одређеног броја биљака и животиња. Овакве промјене екосистема су трајног карактера. Негативан утицај се може умањити провођењем рекултивације предметне површине послије завршетка радова на експлоатацији минералне сировине. Изградњом и експлоатацијом оваквих и сличних система, природна средина је нарушена или је њен квалитет умањен у неким временским периодима. Одстрањивањем вегетације може да се уништи нека биљна или животињска врста. Број јединки се смањује самим заузимањем вегетационог простора. Ствара се нова биоценоза у оквиру одређеног екосистема, прекидају се путеви преноса и размјене материје и енергије, онемогућава се за неко вријеме природна рециклажа, прекидају ланци исхране. Важно је истаћи да биљни покривач реагује на разне врсте загађења, нпр. овдје присуство већих количина прашине при акцидентним ситуацијама и често могу да послуже као индикатори за откривање загађења. Каменолом има директно негативно физичко дејство на вегетацију која се налази непосредно уз пут. Запрашивањем листова оних биљака које се налазе уз пут ремете се њихове физиолошке функције (процес фотосинтезе). На овом подручју нису регистроване изразито реликтне или ендемичне биљне врсте на које би дејство каменолома имало далекосежне погубне послиједице. Могуће посљедице се могу значајно умањити адекватном рекултивацијом деградираних површина о чему постоји одговарајућа пројектна документација- Пројекат рекултивације на основу које су реална и изводљива конкретна рјешења. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 93

94 Утицај на насељеност, концентрацију и миграције становништва Лежиште се налази у атару села Дренова које у административном погледу припада СО Прњавор. Лежиште техничког грађевинског камена "Љубић" налази се на око 7,5 km ваздушне линије јужно од Прњавора, у непосредној близини потока Водоплав на сјеверозападним падинама планине Љубић. Утицај објекта површинског копа на насељеност, концентрацију и миграције становништва је могућ усљед акцедентних деформација тла, појаве клизишта, деформација на стамбеним објектима, негативног утицаја на изворе водоснабдијевања те негативног утицаја буке и прашине. С обзиром да на овом подручју нема већег броја стамбених нити других објеката, не постоји потреба за измјештањем и помјерањем истих Промјена намјене и коришћење површина (изграђене и неизграђене површине, употреба пољопривредног земљишта) Парцеле на којима се врши експлоатација перидотита према бонитетским класама пољопривредног земљишта чини земљиште треће, четврте, пете, шесте и седме класе. Земљиште је слабије плодности, обрасло ниским растињем (шикаром) и на њему се није одвијала пољопривредна производња. Каменолом "Љубић" захвата слиједеће одјеле, одсјеке и газдинске класе шума и необраслог шумског земљишта: o Одјел 22а припада газдинској класи 1413, а то су: Високе шуме храста китњака на претежно плитким земљиштима на перидотиту и серпентину; o Одјел 23а, 23b, 24c припадају истој газдинској класи 3225, а то су: Шумске културе црног бора у појасу храстових шума на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним и силикатно-карбонатним стијенама с тим што су стабла у одјелу 23b и 24c испод таксационог прага; o Одјел 23c и 24е припада газдинској класи 6601, а то су: Остале непродуковане површине. (У Прилогу Документа Списак земљишта) Позивајући се на ЛЕАП општине Прњавор имамо податке о укупном шумском земљишту на подручју општине и укупном расположивом шумском земљишту у присутним шумама рангираним према категоријама шуме и површинама на подручју општине. "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 94

95 Табела Подаци о укупном шумском земљишту на подручју општине Прњавор Табела Подаци о присутним шумама рангираним према категоријама шуме и површинама на подручју општине У околини површинског копа нема индустријских објеката, а најближи стамбени објекти су стамбени објекти Милене Вуковић и Витомира Вуковића који се налазе са западне и југозападне стране лежишта. Комуникативне прилике овог лежишта су релативно повољне. На дужини око 1 km од лежишта пролази макадамски пут до села Дренова гдје се спаја са асфалтним путем Прњавор-Вијачани којим је ово лежиште повезано са осталим саобраћајницама и потрошачким центрима. Најближа жељезничка станица је Дубрава (око 10 km) преко које је ово лежиште повезано са пругом Добој-Бања Лука. Развој и експлоатација површинског копа дефинисани су Главним рударским пројектом. Није планирана изградња рудничких објеката на локацији екслоатационог поља већ су постављени контејнери који у потпуности обезбјеђују потребне хигијенско техничке услове за рад и боравак у њима, а уз то су лако преносиви и веома се брзо постављају, односно одмах по постављању спремни су за употребу. Послије завршене експлоатације вршиће се рекултивација земљишта према урађеном Пројекту рекултивације за лежиште "Љубић". "В&З-ЗАШТИТА" д.о.о. Бања Лука, Пут српских бранилаца 15 Х, Бања Лука 95