ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIII 3 (2009) НОВИ САД, 2009.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIII 3 (2009) УДК 3 НОВИ САД, 2009. ЗРПФНС, Година XLIII Нови Сад, бр. 3 (2009) 1

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ Досадашњи главни уредници: Проф. др Владимир Капор (1966), проф. др Никола Воргић (1967 1968), проф. др Милош Стеванов (1969 1973), проф. др Боривоје Пупић (1974 1976), проф. др Милијан Поповић (1977 1983), проф. др Станко Пихлер (1984 1988), проф. др Момчило Грубач (1989 1991), проф. др Јован Мунћан (1992 1997), проф. др Милијан Поповић (1998 2003), проф. др Родољуб Етински (2004 2007). За издавача Проф. др Ранко Кеча декан Правног факултета у Новом Саду Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир Стајић Главни и одговорни уредник Доц. др Драгиша Дракић Чланови Уредништва: Проф. др Љубомир Стајић, prof. dr Damjan Korošec (Словенија), prof. dr Wilhelm Brauneder (Аустрија); prof. dr Tamás Prugberger (Мађарска), доц. др Бранислав Ристивојевић, мр Радмила Дабановић, Марко Кнежевић Менаџер часописа Стефан Самарџић Секретаријат Уредништва мр Драгана Ћорић, мр Владимир Марјански, мр Бојан Тубић, Марко Кнежевић, Милана Писарић, Наташа Рајић, Урош Станковић, Сандра Јосић, Лука Батуран, Цвјетана Цвјетковић Рецензенти у бројевима 1, 2 и 3/2009: проф. др Маријана Пајванчић проф. др Ђорђе Попов проф. др Стеван Шогоров проф. др Срђан Шаркић проф. др Јожеф Салма проф. др Родољуб Етински проф. др Зоран Арсић проф. др Олга Цвејић Јанчић проф. др Драган Милков проф. др Предраг Јовановић проф. др Душанка Ђурђев проф. др Мило Бошковић проф. др Ранко Кеча проф. др Милош Марјановић проф. др Гордана Ковачек-Станић проф. др Маја Станивуковић проф. др Душан Николић проф. др Бернадет Бордаш проф. др Иштван Фејеш проф. др Марија Салма проф. др Магдолна Сич проф. др Раденка Цветић проф. др Драго Дивљак проф. др Сенад Јашаревић проф. др Снежана Бркић проф. др Сања Ђајић доц. др Татјана Лукић доц. др Драгиша Дракић доц. др Бранислав Ристивојевић доц. др Наташа Деретић доц. др Слободан Орловић Од априла 2008. године Зборник радова Правног факултета у Новом Саду под називом Proceedings of Novi Sad Faculty of Law је у пуном тексту доступан у EBSCO бази Academic Search Complete. Компјутерска обрада текста Горан Хајзлер Штампа: КриMел Будисава Тираж: 300 примерака 2

САДРЖАЈ Др Јожеф Салма, редовни професор Одговорност за штете од дејства ствари... 7 Др Родољуб Етински, редовни професор Изједначавање међународне заштите економских, социјалних и културних права са међународном заштитом политичких и грађанских права... 33 Др Предраг Јовановић, редовни професор Питање вишка запослених у међународном и нашем праву... 47 Др Мило Бошковић, редовни професор Криминогени значај сексуалних девијација... 57 Др Бернадет Бордаш, редовни професор Хармонизација норми о разводу брака са страним елементом у Србији са правилима о сукобу закона и сукобу надлежности у ЕУ... 75 Др Марија Салма, редовни професор Побијање правних радњи стечајног дужника... 99 Др Магдолна Сич, ванредни професор Fides и јавни (фискални) дуг... 119 Др Драго Дивљак, ванредни професор О правном регулисању нових трговинских угoвора... 139 Др Сенад Јашаревић, ванредни професор Социјална сигурност и социјална држава... 151 Др Снежана Бркић, ванредни професор Маргиналије уз члан 236. Законика о кривичном поступку Србије... 167 Др Зоран Лончар, доцент Пледоаје за нови Закон о општем управном поступку... 181 Др Татјана Лукић, доцент Прање новца и финансирање тероризма (на нивоу Европске уније)... 195 Др Драгиша Дракић, доцент Кривично дело загађења животне средине... 219 3

Др Слободан Орловић, доцент Природа и припадност посланичког мандата у уставном систему Србије... 231 Др Бојан Пајтић, доцент Брачни уговори у српском и европском праву... 257 Др Гордана Дракић, асистент О ставу Радикалне странке у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца према аграрној реформи... 283 Мр Маша Кулаузов, асистент Још неколико напомена о раду Светоникољског одбора... 299 Мр Самир Аличић, асистент Проблем конкуренције тужби у случају наношења штете услед пада терета у класичном Римском праву... 313 Мр Милена Павловић, асистент Специфичне карактеристике учинилаца и жртава злочина мржње... 325 Мр Бошко Трипковић, асистент Настанак одговорности шефа државе у Немачкој и Аустрији: опозив и судски импичмент у перспективи полупредседничког система... 347 Мр Емир Ћоровић, асистент Мере безбедности обавезног лечења наркомана и обавезног лечења алкохоличара у судској пракси... 375 ОДЕЉАК ЗА ИНОСТРАНЕ АУТОРЕ Др Текла Пап, доцент Timesharing уговор у Мађарској Упоредноправна анализа... 393 ОДЕЉАК ЗА СТУДЕНТЕ Мр Атила Дудаш, асистент Преглед релевантне литературе о основу (циљу) уговорне обавезе у европско-континенталном (causa) и англосаксонском праву (consideration).. 411 4

TABLE OF CONTENTS József Szalma, Ph.D., Full Professor Liability for Harmful Effects of Things... 7 Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor Equalization of International Protection of Economic, Social and Cultural Rights with International Protection of Civil and Political Rights... 33 Predrag Jovanović, Ph.D., Full Professor The Issue of Redundancy in International and our Law... 47 Milo Bošković, Ph.D., Full Professor Criminogenic Significance of Sexual Deviations... 57 Bernadet Bordaš, Ph.D., Full Professor Harmonization of Serbian Private International Law in Divorce Matters with the Rules of Conflict of Laws and of Jurisdiction in the EU... 75 Marija Salma, Ph.D., Full Professor Avoidance of Preferences in Bankruptcy... 99 Magdolna Sič, Ph.D., Associate Professor Fides and Public (Fiscal) Debt... 119 Drago Divljak, Ph.D., Associate Professor On Legal Regulation of New Trade Contracts... 139 Senad Jašarević, Ph.D., Associate Professor Social Security and Social State... 151 Snežana Brkić, Ph.D., Associate Professor Marginal Notes to the Article 236 of the Code of Criminal Procedure of Serbia... 167 Zoran Lončar, Ph.D., Assistant Professor An Appeal for a New Law on General Administrative Procedure... 181 Tatjana Lukić, Ph.D., Assistant Professor Money Laundering and Financing Terrorism (at EU level)... 195 Dragiša Drakić, Ph.D., Assistant Professor Criminal Offence of Environmental Pollution... 219 5

Slobodan Orlović, Ph.D., Assistant Professor Nature and Belonging of the Deputy Mandate in the Constitutional System of Serbia... 231 Bojan Pajtić, Ph.D., Assistant Professor Nuptial (Marital) Agreement in Serbian and European Law... 257 Gordana Drakić, Ph.D., Assistant On the Position of the Radical Party of the Kingdom of Serbs, Croats And Slovenes on the Agrarian Reform... 283 Maša Kulauzov, LL.M., Assistant A Few More Remarks on St. Nicholas Committee... 299 Samir Aličić, LL.M., Assistant Some Cases of Damage Resulting from Cargo Fall in Roman Law... 313 Milena Pavlović, LL.M., Assistant Specific Characteristics of Perpetrators and Victims of Hate Crimes... 325 Boško Tripković, LL.M., Assistant The Emergence of Head of Sstate s Accountability in Germany and Austria: Recall and Judicial Impeachment in Semi-Presidential System Perspective... 347 Emir Ćorović, LL.M., Assistant Security Measures of Compulsory Drug Addiction Treatment and Compulsory Alcohol Addiction Treatment in Judicial Practice... 375 SECTION FOR FOREIGN AUTHORS Tekla Papp, Ph.D., Assistant Professor Timesharing Contract in Hungary a Comparative Survey... 393 SECTION FOR STUDENTS Attila Dudás, LL.M., Assistant A Survey of the Relevant Literature on the Purpose of Obligations Arising from a Contract in Civil (causa) and Common Law (consideration)... 411 6

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2009 Оригинални научни рад 347.516/.518 Др Јожеф Салма, редовни професор Правног факултета у Новом Саду ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТЕ ОД ДЕЈСТВА СТВАРИ деликтна и квазиделиктна одговорност Сажетак: У раду је учињен покушај разграничења деликта од квазиделикта, као и квазиделикта од више силе (vis maior) и од случаја (casus). Циљ рада је да се утврди када постоји грађанскоправна одговорност за дејство ствари, а када не. Код пуког дејства (опасних) ствари, без људског уплива одн. могућности спречавања (виша сила), нема грађанскоправне одговорности. За разлику од тога, код штетног дејства (опасних) ствари које су у законом прописаним случајевима под дужним људским надзором, долази до грађанскоправне одговорности имаоца ствари, ако је превентивни надзор пропуштен. Кључне речи: деликт, квазиделикт, виша сила, одговорност за штете од животиња и других ствари под дужним људским надзором I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ: РАЗГРАНИЧЕЊЕ ДЕЛИКТА ОД КВАЗИДЕЛИКТА Деликт је у најширем смислу противправна радња неког лица која је довела до штете, тј. повреде психичког или физичког интегритета личности, одн. туђе имовине. Деликт у грађанском праву, односно грађанскоправни деликт је прописан општом инкриминацијом (свако је дужан да се уздржи Чланак је настао као резултат рада на научно-истраживачком пројекту Правног факултета Универзитета у Новом Саду Хармонизација права Републике Србије и права Европске Уније теоријскоправни, социолошкоправни, историјскоправни, позитивноправни и економски аспекти. 7

Др Јожеф Салма, Одговорност за штете од дејства ствари (стр. 7 31) од понашања којим би другоме проузроковао штету). За разлику од тога у савременом праву кривични деликт је прописан методом појединачне инкриминације, због примене начела nullum crimen sine crimine et sine lege (нико не може бити кажњен за дело које претходно није забрањено законом). Традиционална грађанскоправна литература, почев од римског права, па до данас, јасно разграничава појам деликта (delictum) и квазиделикта (quasi delictum). Основнa линија разграничења је у томе што је деликт противправно људско понашање којим се другом лицу проузрокује штета (повредом туђе имовине или личности). За разлику од тога, квазиделикт је дејство ствари, које је довело до штете као што је дејство животиње или других ствари под дужним људским надзором. У оба случаја постоји грађанскоправна деликтна одговорност. Разлика је у одређивању одговорног лица. Док је код деликта одговорно оно лице које је деликт проузроковало, односно лице чија радња или пропуштање је довело до штете, код квазиделикта је одговоран онај субјекат који је пропустио дужан надзор на ствари чијим дејством, али услед пропуста дужног људског надзора, је дошло до проузроковања штете. Потребно је извршити јасно разграничење између квазиделикта (quasi delictum) и више силе (vis maior), као и случаја (casus). Разлог потребе за разграничењем је у томе што деликт и квазиделикт повлаче грађанскоправну одговорност, а виша сила и случај (под одређеним условима) принципијелно искључују (било чију) одговорност. Истина, савремено европско право (на пример, немачко и аустријско) по посебним прописима, прописима о атомским штетама, предвиђају тзв. апсолутну одговорност. По тим посебним прописима, наиме, ималац атомског постројења одговора за штету у виду проузроковања смрти и оштећења здравља чак и онда ако је до штете дошло атомском хаваријом услед дејства више силе. Разграничење више силе од случаја у коначном резултату показује да је виша сила у принципу апсолутни разлог искључења одговорности, док је случај само релативан. Наиме, по традиционалној (објективној) дефиницији више силе она је будућа, спољна, неизвесна, непредвидљива и неотклоњива околност. Случај је будућа спољна и неизвесна околност као и виша сила. Међутим, код случаја постоји посебност у погледу предвидљивости, а на основу тога и релативне отклоњивости. Иако je и код случаја у принципу неизвесно да ли ће до догађаја доћи, па самим тим и до штете, постoји могућност отклањања штете, уз предузимање дужних мера превенције. (Тако нпр. пуцање аутомобилских пнеуматика се може спречити благовременом заменом). Отуда, код случаја предузимањем предвиђених обавеза ради спречавања материјалне и нематеријалне штете, штета је отклоњива. Квазиделикт је веома сличан случају, по томе што је неизвестан, али отклоњив предузимањем дужних мера за то законом обавезних субјеката. 8

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2009 (На пример, постављање заштитне ограде од стране предузећа за одржавање путева на местима где дивљач по инерцији редовно прелази аутопут). Разлика је у одговорности. Случај је принципијелан разлог искључења одговорности, а квазиделикт не искључује одговорност субјекта који је пропустио да врши законом прописани превентиван надзор над ствари или да предузме превентивну меру. II ОДНОС ВИШЕ СИЛЕ И СЛУЧАЈА Разграничењe више силе и случаја је правно значајно због тога што је елеменат (не)предвидљивости, као саставни део дефиниције оба појма у фактичком смислу речи, доживео еволуцију. Захваљујући достигнућима технологије и техничких наука, оно што је јуче било непредвидљиво, данас то више није. Самим тим, и отклоњивост постаје релативни појам. Оно што је некада било неотклоњиво, постаје отклоњиво, како са стране науке, тако и са становишта дужног општег сазнања, дакле сазнања грађанина. Ако се границе предвидљивости или дужног предвиђања сужавају, то се и појам и фактичке границе више силе, све више померају ка случају. Оно што је некада била виша сила, данас је само случај, тј. правна фигура (институт) која у потпуности не искључује одговорност, а сутра ће бити casus, случај, обележен дејством ствари, под дужним људским надзором, за шта постоји деликтна одговорност. Вишу силу углавном карактеришу природни догађаји (удар грома, поплава, временске неприлике итд) који су, по правилу, изван људске контроле. Случај карактерише природни догађај који се не може егзактно предвидети, али се дужном пажњом може спречити. III РАЗГРАНИЧЕЊЕ КВАЗИДЕЛИКТА ОД СЛУЧАЈА Полазећи од класичне доктрине, случај у начелу искључује деликтну одговорност. За разлику од тога, дејство ствари (квазиделикт) не искључује одговорност, пошто за извесне ствари постоји законом прописана људска дужност спречавања наступања штете. И код случаја и код квазиделикта штета наступа дејством ствари, али код случаја нема извесности о наступању, а код квазиделикта пропуштање дужних људских радњи извесно доводи до штете. Случај је пре свега спољни природни догађај, а квазиделикт је резултат дејства ствари које су произведене људском делатношћу или које су под могућом људском контролом. 9

Др Јожеф Салма, Одговорност за штете од дејства ствари (стр. 7 31) И код случаја, тзв. casus minor-a, се са поља екскулпационих разлога може прећи у објективну одговорност 1, и тада може настати одговорност, као и код квазиделикта. 10 IV РАЗГРАНИЧЕЊЕ КВАЗИДЕЛИКТА ОД ОДГОВОРНОСТИ ЗА РАДЊЕ ДРУГОГ Код одговорности за радње другог не одговара онај који је својом радњом или пропуштањем проузроковао штету већ неко други који се налази са штетником у некој законом предвиђеној правној вези, која налаже за другог превентивне обавезе. Тако, на пример, у случају одговорности родитеља или старатеља за штетне радње малодобне деце или (пунолетних) лица под старатељством, постоји правна веза родитељства или старатељства која подразумева дужност васпитања одн. спречавања понашања или ситуација које доводе до штете. Одговорност предузећа за штете које проузрокује његов радник или орган предузећа трећем лицу за време рада је заснована на радноправном односу. Такође, постоји одговорност државе за штете коју грађанину проузрокује државни орган (правосудни орган или орган управе) противзаконитим радом. Најзад, одговорност за радње другог постоји и код уговорног преноса одговорности за штете, који може бити по закону обавезан (као што је то случај са обавезним осигурањем од одговорности за штете нанете у саобраћају), а некада факултативан, препуштен слободној уговорној аутономији (као што је то случај код добровољног осигурања). Код квазиделикта сличност са одговорношћу за радње другог можемо запазити у постојању претходне правне везе, правну дужност надзора или превенције од штете, која претходи деликтноправном односу. Наиме, и код квазиделикта, као и код одговорности за радње другог, постоји законом предвиђена дужност спречавања штете. Разлика је у томе, што је та дужност код одговорности за радње другог прописана за људске радње, а код квазиделикта за дејство ствари. V ЕВОЛУЦИЈА ДОКТРИНЕ И УПОРЕДНОГ ЗАКОНОДАВСТВА О КВАЗИДЕЛИКТУ Римско право, одакле потиче доктрина о деликту и квазиделикту, јасно разликује та два појма, јер је по њему деликт противправна људска 1 Упор., Földi András, A másért való felelősség a római jogban, Rejtjel Kiadó, Budapest, 2004, стр. 92.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2009 радња, за чије штетне последице одговара онај који је ту радњу предузео, а квазиделикт је нешто што је на њега налик, али је битна разлика у томе, што је штета наступила не директном људском радњом или пропуштањем (када је иначе требало поступити), већ дејством ствари (у принципијелном људском надзору), нпр. дејством домаћих и или дивљих животиња. Римско право ту укључује и штете од рушења грађевина. У неразвијеном периоду римског права, у времену важења Закона XII таблица (V век пре наше ере), деликти су прописивани казуистички и углавном су се свели на људске радње усмерене на уништење или оштећење туђе ствари (при чему су и робови квалификовани као ствари), или одузимање нечијег живота. Закон XII таблица не познаје накнаду штете (у данашњем поимању) већ новчану казну, у висини која је унапред одређена, независно од стварне вредности настале штете и која је погађала штетника, често и као duplum или triplum. 2 Нпр. ако је ко другоме поломио кост морао је да плати оштећеном 150 аса, a за мање повреде 25 аса. Код тежих телесних повреда код којих је дошло до трајне осакаћености уда Закон XII таблица, је предвидео телесну одмазду исте врсте (talion), осим ако су се странке споразумеле о исплати новчане казне. (Спорно је, да ли је Закон XII таблица засновао одговорност на принципу кривице, или независно од ње, на принципу објективне одговорности.) 3 У каснијој фази развоја тражи се за iniuria, 4 противправност - да је до штете дошло таквом противправном радњом која је била умишљајна, намерна, тј. да је радња предузета свесно, са намером оштећења. Експанзијом Рима долази до повећања територије и становништва, који су се нашли у интеракцији у виду трговине, саобраћаја, при чему су и 2 В. Нпр. о томе: Molnár Imre, А Római magánjog, József Attila Tudományegyetem Állam- és Jogtudományi Kar, Szeged, 1993. О пеналном приступу закона XII таблица, o triplumу в. /Gaius, Concepti et oblati (furti) poena ex lege XII tabulorum tripli est, 3. 191/ на стр. 14., а o duplum-у, /Plin. N. h. 18.3.12/ на стр. 17. 3 По Mommsen-у (Römisches Strafrecht, Leipzig, 1899, стр. 837) Закон XII таблица је под појмом противправности (iniuria) подразумевао повреду тела без да је разликовао намерно или нехатно проузроковање. По Marton Géza, Un essai de reconstruction du développement probable du Systeme classique roman de responsabilité civil, RIDA 3, Paris, 1949, стр. 178; ibid, Felelősség a custodiáért, Magyar Jogi Szemle Könyvtára, Budapest, 1924, стр. 17. По Rudolfu Ihering-у (Das Schuldmoment im römischen Privatrecht, Leipzig, 1897, стр. 11), Закон XII таблица стоји на тлу појма формалне кривице тј. на кривици заснованој на објективном стању околности без узимања у обзир кривицу учиниоца, не водећи рачуна о његовом личном односу према штети. Овако је у кривицу инкорпорисан и случај. 4 Римско право је разликовало вербалну и реалну инјурију. Прва је када се неко изругљивао песмама, а друга када је нпр. неко телесно повређен. Поводом инјурије је настао actio iniuriarum, actio iniuriam aestimatum, као пенални захтев, као и vindictam spiram тј. захтев за давање сатисфакције лица чија је личност повређена. В. нпр., Benedek Ferenc, Római magánjog, Dologi és kötelmi jog, 2. kiadás, Pécs, 1995, стр. 210-211. 11

Др Јожеф Салма, Одговорност за штете од дејства ствари (стр. 7 31) штете (деликти) биле учесталије. У тим околностима новину доноси lex Aquilia (Аквилијански закон) 286. године пре наше ере. 5 Наспрам казуистичког Закона XII таблица Аквилијански закон садржи релативно уопштенији приступ појму деликта, пре свега код оштећења ствари. Онај који је лишио живота туђег роба или четвороножну животињу, морао је платити казну господару у износу који је одговарао највишој цени тих ствари у претходној години. Тиме се римско право приближило појму накнаде штете, реституцији, јер је казна зависила од стварне вредности уништене или оштећене ствари. Остали видови оштећења туђих ствари се уопштавају у тројној формули: изазивање пожара, ломљење и разбијање (urere, frangere, rumpere). Под инјуријом, под деликтом се од тада подразумева непосредно насилно разбијање или оштећење туђих ствари. Радња проузроковања штете морала је бити противправна, тј. да није предузета у нужди или дозвољеној самопомоћи. Док је у ранијој фази био потребан умишљај, сада се, од аквилијанског периода задовољава са нехатом (culpa), односно, код великих ризика за оштећење туђих ствари одговорност штетника је успостављена и независно од кривице. Такође се дошло и до тога да се деликтна радња могла остварити активним и пасивним понашањем, тј чињењем, непосредним утицајем на ствар, и нечињењем, тј. пропуштањем. Наиме, у развијеној фази римског одштетног права до одговорности штетника је долазило и у случају да је штетник пропустио дужне мере за спречавање штете. Нпр. деликвент је туђи живот одузео не сопственим рукама, већ изазивањем пса. Такође, римско право је познавало одговорност за штету онога који додуше није сам и непосредно уништио брод путем изазивања пожара, већ тиме што је пресекао бродско уже, услед чега је брод због невремена страдао. 6 У литератури о квазиделиктима римског права се помињу: 1) Квази-деликтна одговорност власника стана за избацивање или пада материјала из зграде, на терет власника стана одн. зграде. 2) Одговорност власника зграде за пад истакнуте ствари (нпр. фирме) на јавним деловима зграде. 7 3. Одговорност бродара и угоститеља за ствари путника или гостију када их бродар (nauta) или угоститељ (stabularis) није преузео на чување, али је дошло до њиховог нестанка, услед крађе, уни- 5 В. нпр. Lübtow, Untersuchungen zur Lex Aquilia de damno iniuria dato, Berlin, 1971, стр. 84. B. Winiger, La responabilité aquilienne rоmаine, Damnum Iniuria datum, Basel, 1997. P. Ziliotto, L imputazione del danno Aquiliano, Tra iniuria e damnum corpore datum, Padova, 2000. Filippo Ranieri Europäisches Obligationenrecht, 2. erweiterte Auflage, Springer Wien New York, Wien, 2003, стр. 540. 6 Упор.: Kötz-Wagner, Deliktsrecht, 10 neubearbeitete Auflage, Luchterhand, Wolters Kluwer, München, 2006, стр. 7-8, тач. 15. 7 F. Serrao, Responsibilità per fatto altrui in diritto Romano, BIDR 66, 1964, in: ibid, Зборник радова - Impressa e responsibilita a Roma nell età commerciale, Pisa, 1989, стр. 19. 12

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2009 штења или оштећења, уколико су учиниоци путници или гости. 4. Одговорност судије који је повредио своје обавезе. Он је одговоран за штету странци, ако је повредио процесна правила те је тиме начинио штету. Оштећени је могао да покрене парницу ради накнаде штете против таквог судије. 8 Истина, са данашњег гледишта, ово се не би могло укључити у ред квазиделикта, јер се не ради а дејству ствари, већ о незаконитој људској (процесној) радњи. (Узгред, и у данашњем европском праву постоји професионална одговорност за штете због незаконитог суђења, због злоупотребе административне дискреције, односно, професионална одговорност адвоката за штете услед пропуста у заступању). То су неки од случајева који су у римском праву третирани као квазиделикти, пошто код њих по правилу штета није проузрокована директно људском радњом, већ дејством ствари, али поводом којих је пропуштен дужан надзор. Римскоправни појам квазиделикта је инкорпорисан, у осавремењеном виду, у све модерне кодексе грађанског права XIX века. Тако, у одредбе француског Code Civil-a (Cc, 1804), aустријског Општег Грађанског законика (Allgemeines Bürgerliches Gesetzbuch für das Кaiserthum Österreich, 1811), немачког Грађанског законика (Bürgerliches Gesetzbuch, 1896/1900) и швајцарског Законика о облигацијама од 1911. године. Овим законицима, као и посебним законима деривираних из њих (Sondergesetzgebung), је заједничко да под квазиделиктом подразумевају штете настале услед дејства ствари (штете од дивљих или домаћих животиња, штете од рушења зграда и др.) без директног уплива људске радње. Модернизовани римскоправни концепт одговорности за квазиделикт је најпре и чини се, најконсеквентније прихваћен у француском Code civil-у. Наиме, према одредбама француског Code civil-a 9 постоји одговорност не само у случају да је штета проузрокована пуким дејством ствари, већ и онда када је штета проузрокована деловањем лица која нису одговорна, која терети онога који је тај надзор дужан да спроводи. 10 Овом одредбом француски законодавац је изједначио или уподобио одговорност за дејство ствари и одговорност за радње другог (посебно родитеља или старатеља за деликтне радње малолетних лица). Француска судска пракса 8 В. Földi András és Hamza Gábor (Brósz Róbert és Pólay Elemér tankönyvének alapulvételével), A római jog története és institúciói, Nemzeti Tankönyvkiadó, Budapest, 1996, стр. 568-569. 9 В. чл. 1384 Code civil-a, нпр. in: Code civil, 102-e édition, Dalloz, Paris, 2003, стр. 1199. 10 В. Durry, Mélangés Terré, Responsabilité du fait des choses, Dalloz /PUFF/Juris-Classeur, 1999, p. 707. Mistretta, Responsabilité civil sportive, JCP Jurist-classeur périodique (Semaine juridique), 1998. I. 116. Rolland, Responsabilité du fait d autrui: garde ou surveillance? Petites affiches 19, sept. 2000. 13

Др Јожеф Салма, Одговорност за штете од дејства ствари (стр. 7 31) сматра да наведена одредба не разликује (штетно деловање) покретних и непокретних ствари, те се одговорност може установити и на терет власника покретних и непокретних ствари. 11 Судска пракса је одговорност установљавала и у случају деловања спортских реквизита код алпиниста 12, као и код (лопте) тениса и base ball-a. 13 Услов је одговорности онога који је дужан да врши надзор над ствари јесте да је ствар под могућом људском контролом. 14 Коментаришући одредбе француског Code civil-а о деликту и квазиделикту, познати француски аутори прве половине XX века, Колен (A. Colin) и Капитан (H. Capitant) 15 истичу да деликтна одговорност наступа када једно лице својом радњом (или дејством ствари за коју је одговоран, тј. која је под његовом контролом, представља његово средство) проузрокује другом лицу штету. На пример, ако је аутомобил проузроковао штету у саобраћају у начелу за штету одговара власник возила који је њиме управљао. Аутори покушавају да начине разлику између деликта и квазиделикта. Напомињу да се ови изрази користе као наслови у Code civil-у (CH 2 lit IV, livre III), али и у нормативним деловима чланова Законика (чл. 1340 и 1370 Code civil-а, Cc). Међутим, са жаљењем констатују да нема ниједног места у кодексу где би се поред ових употребљених термина нашла и њихова дефиниција. То значи да су редактори Code civil-а дефиницију препустили правној науци. Према њиховом мишљењу у време кодификације Code civil-а дефиницију ових појмова је добро формулисао Потије (Pothier, Obligations, No 116). Деликтом називамо, каже Потије, ону намерну радњу лица која другоме проузрокује штету. Квазиделикт је такође радња неког лица која је ненамерно проузроковала штету другом за коју се одговорност ипак може неком приписати. Колен и Капитан, коментаришући ову дефиницију, истичу да је разлика између деликта и квазиделикта пука психолошка. За деликт се захтева да је он резултат нечијег умишљаjа, тј. намере за оштећењем (animus nocendi). За разлику од тога, код квазиделикта (quasi ex delicto) та интенција је одсутна, ту се ради о непажњи (negligen- 11 В. Req. 6. mars 1928, DP 1928, 1. 28, Note Josserand. У погледу примене чл. 1384 на покретне ствари, в. Civ. 2-e, 12. mai 1966, 700 Note Ayard, 4. mars 1976, D. 1977, 95, 15. nov. 1984 Gaz. Pal. 1985, I. 295 Note Chabas и др. 12 Aix-Provence, 8. mai 1981, JCP 1982, II. 19819, note Sarraz Bournet. 13 Установљена је одговорност родитеља за штетно дејство лопте тениса која је упућена од деце-играча: Civ.2-e, 28. mars 2002: D. 2002. 14 Civ. 1-re 23. févr. 1977: Gaz. Pal. 1978. 1, 90, note Plackel; 18 juin 1997: Bull. Civ. II, no 197, D. 1998. 15 Ambrois Colin, Henri Capitant, Cours elementaire de Droit civil Francaiç, Tome dèuxieme, quatrème Edition, Librairie Dalloz, Paris, 1924, стр. 360-361. 14

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2009 tia), а не о интенционалној кривици. 16 Може се запазити да ови аутори разлику између деликта и квазиделиктна не виде у дејству ствари, већ се у оба случаја ради о људској радњи, с тим да деликт прати умишљај, а квазиделикт непажња, нехат. У другој половини XX века браћа Мазо (Henri, Leon и Jean Mazeaud) у свом систематском делу о грађанском праву 17 указују на новије аспекте одговорности за дејства ствари. Констатују да је ова одговорност претежно посматрана као деликтна одговорност, али указују и на то да одговорност за штетна дејства ствари може бити и уговорна. Међу дејства ствари спада и одговорност поводом штете од пада ваздухоплова, штета од електричних, гасних, телефонских и других подземних и надземних далеководова, повреде на раду (поводом којих је одговорност регулисана партикуларним законима из области радног права). И у француском праву у домен одговорности за дејства ствари спада и штета од рушења зграда, која терети имаоца зграде. 18 Одговорност за штету насталу услед пада летелица и далековода је објективна. 19 У случају недостатка посебних правила, браћа Мазо се залажу за сходну примену правила о деликтној одговорности и за контрактуалну одговорност за дејства ствари. 20 Један од најзначајнијих аутора француског деликтног права средине XX века, René Savatier, у својој књизи о грађанскоправној одговорности, одговорност за дејства ствари 21 разграничава по томе, да ли су ствари довеле до штете под (1) директним људским утицајем (као што је то случај код моторних возила) или су по среди ствари које су (2) без непосредног људског утицаја довеле до штете, додуше ствари које могу бити под људском контролом. (3) У трећу категорију дејства ствари спадају ствари изван могуће људске контроле, уплива. У првом случају се ради о субјективној одговорности, пошто се људски утицај мери кривицом штетника, у другом случају се ради по правилу о објективној одговорности онога који је требало да отклони опасност од штетног дејства ствари, а у трећем случају заправо и нема одговорности, пошто је по среди дејство више силе. 16 Ambrois Colin, Henri Capitant, Cours elementaire de Droit civil Francaiç, Tome dèuxieme, quatrème Edition, Librairie Dalloz, Paris, 1924, стр. 361. 17 В. Henri, Lèon, Jean Mazeaud, Leçons de droit civil, Tome deuxième, Obligations, Theorié generale, édition Montchrestien, 2e édition, Paris, 1962, стр. 506. 18 В. Mazeaud, op.cit. стр. 511-514, т. 550-553. 19 В. Mazeaud, op.cit. стр. 514-516, т. 556-557. 20 В. Mazeaud, op.cit. стр. 517, т. 558. 21 Упор. René Savatier, Traité de la responsabilité civile en droit Français civil, administrativ, professionell, procedural (Préface de georges Ripert), Tome premier : Le sources de la responsabilité civil, Libraire générale de droit et de jurisprudence, R. Pichon et R. Durand-Auzias, Paris, 1951, стр. 425. 15

Др Јожеф Салма, Одговорност за штете од дејства ствари (стр. 7 31) Аутор указује да чл. 1382 Cc-a говори о штети која је проузрокована пуким деловањем ствари, а насупрот томе стоји чл. 1384 који регулише и одговорност за штету која је проузрокована људском радњом. 22 У аустријском праву, односно литератури као случајеви одговорности за штетна дејства ствари, као посебни случајеви грађанскоправне одговорности, помињу се одговорност за просторије, грађевинске објекте, путеве и животиње. 23 Посебност решења аустријског Општег грађанског законика је у томе што поред штете од рушења целе или дела зграде 24 предвиђа и одговорност за штету насталу падом неке опасно изложене или закачене ствари са зграде или избацивањем ствари из стана, када за штету одговара ималац стана. 25 Одговорност имаоца стана је независна од кривице и она га погађа ако је опасност од наступања штете могао спречити и ако оштећени не може са лакоћом да утврди идентитета штетника. 26 Под имаоцем стана, у смислу параграфа 1318 сматра се оно лице које просторијама у стану фактички располаже и не испитује се природа правног основа његове државине. Под станом у најширем смислу се подразумевају и остале просторије, на пример, просторије за складиштење, пословне просторије, гараже итд. Ово правило се не односи на просторије које су свима приступачне, те се на њима не може засновати искључиви посед, као што су пасажи, свима приступачна степеништа и др. Изложене ствари не морају да се налазе у самој просторији. Стога одговорност може да наступи и за штету насталу услед дејства сунцобрана или корпе за цвеће из- 22 René Savatier, Traité de la responsabilité civile en droit Français civil, administrativ, professionell, procedural (Préface de Georges Ripert), Tome premier : Le sources de la responsabilité civil, Libraire générale de droit et de jurisprudence, R. Pichon et R. Durand-Auzias, Paris, 1951, стр. 425. тач. 329; стр. 421-525. Као поједине случајеве, аутор наводи одговорност за штете од животиња (чл. 1383 Cc-a), стр. 511, тач. 405; и од грађевина, о одговорности за штете од дејства ваздухоплова и далековода (засновано на посебним законским прописима), стр. 533 и др. 23 В. Rudolf Welser, Grundriss der bürgerlichen Rechts, Band II, Schuldrecht Allgemeiner Teil, Schuldrecht Besonderer Teil, Erbrecht, auf Gundlage der von Helmut Koziol und Rudolf Welser gemeinsam herausgegebenen 1.-10. Auflage, bearbeitet von Rudolf Welser, 13. neubearbeitete Auflage, Nachdruck, Mansche Verlags-und Universitätsbuchhandlung, Wien, 2007, стр. 365-370. В. и параграфе 1318-1321 аустријског Општег грађанског законика у: Codex des österreichischen Rechts, Herausgeber Werner Dorald, Bürgerliches Recht, 2009/10, 37. Auflage, Stand 1.10.2009. стр. 136-137. 24 Параграф 1319 аустријског Општег грађанског законика. 25 Параграф 1318 аустријског Општег грађанског законика. 26 В. Welser, op. cit., стр. 366. В. и OGH (Oberstes Gerichtshoff Österreichs = Врховни суд Аустрије), SC (Entscheindungen des österreichischen Obersten Gerichtshoffes in Zivilsachen = Збирка одлука Врховног суда Аустрије и грађанскоправним стварима) 51/116, OGH in: Juristiche Blätter 1989, 40. 16

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2009 ложених ван просторија. Под појмом избацивања из зграде или пада неке ствари са зграде не подразумева се нужно људско понашање. 27 Параграф 1318 у судској пракси се дуже време тумачи на начин да се под њега подводи и случај избацивања течности из стана, пре свега воде. У овом случају ималац стана одговара независно од своје кривице, чак и онда ако је дошло до прекипљавања, претапања воде у кади, као и када је услед дефекта зидова вода продрла у суседни стан. 28 Одговорност за грађевине аустријски Општи грађански законик регулише и у параграфу 1319. Наиме, уколико је услед рушења целине или дела зграде или грађевинског објекта дошло до проузроковања штете, ималац зграде је обавезан да штету надокнади, ако је штета настала услед мањкавости у изградњи објекта и ако није могао доказати да је учинио све ради отклањања опасности применом начела дужне пажње. У овом параграфу се установљава одговорност имаоца објекта за штете које настају рушењем зграде. 29 Појам грађевине се схвата веома широко и под њом се подразумева резултат сваке грађевинске изградње. 30 Измене Законика у параграфу 1319а предвиђају одговорност одржаваоца путева. Одржавалац путева одговара корисницима за штету, ако је због лошег стања путева дошло до штете, ако се штета може приписати намери или грубој непажњи одржаваоца или његових запослених. 31 Постоје посебна правила о одговорности и у партикуларним законима о одговорности за опасне ствари, пре свега железничких или друмских саобраћајних средстава, прописаних Законом о грађанскоправној одговорности у железничком и друмском саобраћају из 2002. године. Основ одговорности према овом закону је опасност од настанка штете (према томе, у питању је објективна одговорност), а повод је саобраћајни удес изазван стављањем у погон ових саобраћајних средстава. Одговорно лице је привредно друштво које ставља у погон саобраћајна средства, односно код друмског превоза, ималац превозних средстава. 32 Овде спадају и случајеви одговорности предвиђени другим партикуларним законима, као што су Закон о ваздушном саобраћају 33, Закон о одговорности за атомске штете 34, 27 В. Welser, op. cit., стр. 366. 28 В. OGH in: Zeitschrift für Verkehrsrecht 1997/147, Juristiche Blätter 2002, стр. 463, Welser, op. cit. стр. 366. 29 В. OGH in: Zeitschrift für Verkehrsrecht 1997/124; OGH in: Zeitschrift für Verkehrsrecht 1997/147. 30 В. Welser, op. cit., стр. 367. 31 В. Welser, op. cit., стр. 367-368. 32 В. Welser, op. cit., стр. 370-375. 33 Bundesgesetzblatt 1957/253 I 2006/88 17

Др Јожеф Салма, Одговорност за штете од дејства ствари (стр. 7 31) Закон о гасној привреди, Закон о минералним сировинама, 35 Закон о генетским технологијама, 36 итд. Заједничка је особина ових закона да предвиђају објективну одговорност лица које ставља у погон ова средства и обухватају углавном штете везане за смрт, телесно оштећење и оштећење здравља. На ове случајеве се, у недостатку посебних правила, аналогно примењују општа правила облигационог права о одговорности за опасне ствари и опасна постројења. 37 Ту спадају, свакако, и посебна законска правила о одговорности произвођача за штетна дејства производа са недостатком. 38 Најзад, у домен одговорности за штетна дејства ствари спада и одговорност држаоца животиња која је уређена кодексним правилом, тј. параграфом 1320 Општег Аустријског грађанског законика. Он предвиђа да ако је некога повредила животиња за то је одговорно лице које је гаји или које је дужно чувати. Лице које држи животињу је одговорно ако није успело да докаже да је при чувању животиње показао потребну пажњу. Одговорно лице је држалац животиње, тј. лице које је обавезно на бригу и надзор над животињом. То не мора нужно да буде власник животиње. Одговорност имаоца животиње се искључује ако успешно докаже да је приликом чувања поступао са дужном пажњом, при чему терет доказивања сноси тужени ималац животиње. 39 Још је крајем XVIII века у свом коментару баварског грађанског законика, Freiherr, делећи облигације навео да после облигације ex contractu (уговорне обавезе) следе облигације ex delicto (деликтне облигације) под којима се подразумевају чињенице (factum) које су противне слободном разуму, закону и вољи (оштећеног). Деликти (delicta) се деле на стварне, праве (vera) или неправе (quasi), јавне или приватне, секуларне или верске, војне и др. Они су прави (деликти) или неправи (тј. квазиделикти) по томе, да ли се заснивају на намерној (dolus) или нехатној (culpa) кривици. 40 Принципијелне одредбе о одговорности за штетна дејства ствари у немачком праву налазе се у параграфима 833 (одговорност држаоца за штету од животиња), 834 (одговорност чуваоца животиње), 836 (одговор- 34 Аtomhaftungsgesetz, Bundesgesetzblatt 1998/170. 35 Bundesgesetzblatt 1999/38. 36 Gentechnickgesetz, Bundesgesetzblatt 1994/510. 37 В. Welser, op. cit., стр. 366-367. 38 В. на пример, Welser-Rabl, Produkthaftungsgesetz Kommentar, Wien, 2004. 39 В. Welser, op. cit., стр. 370. 40 Wigulaus Xaver Aloys Freiherr von Kreittmayr, in: Conpendium Codicis Bavarici (Reprint der Ausgabe von 1868), München 1990, cap XV, par. 1. Наведено према: Filippo Ranieri Europäisches Obligationenrecht, 2. erweiterte Auflage, Springer Wien New York, Wien, 2003, стр. 541. 18

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2009 ност за рушење грађевине), 837 (одговорност имаоца зграде) и 838 (одговорност одржаваоца зграде) Немачког грађанског законика (BGB). У параграфу 833 Законик прописује да ако је животиња, проузроковала телесну повреду, смрт или оштетила неку ствар, онај који држи животињу је обавезан да оштећеном надокнади насталу штету. Обавеза накнаде штете не наступа ако је штета настала од стране домаће животиње која стоји у служби заштите професионалне делатности држаоца животиње, и ако је држалац посветио дужни надзор у сагласности са пажњом која се захтева у промету или ако би до штете дошло и уз такву пажњу. Параграф 834, прописујући одговорност чувара животиње, одређује да онај ко држи или је преузео животињу ради надзора је одговоран за штету коју је животиња проузроковала трећем лицу, на начин који је прописан у параграфу 833. Неће доћи до одговорности, ако је приликом обављања надзора држалац животиње применио пажњу која се у промету захтева или ако би штета настала и поред такве пажње. Параграф 836 прописује одговорност за рушење зграде: (1) у случају рушења неке зграде или друге грађевине повезане са земљиштем, или код рушења дела зграде или друге грађевине, ако буде повређен или усмрћен човек, односно повређено тело или здравље човека, или је дошло до оштећења неке ствари, ималац грађевинског земљишта је обавезан, уколико је рушење целине или дела зграде последица недостатака у изградњи или пропустима у одржавању зграде да оштећеном надокнади насталу штету. Одговорност неће наступити ако је ималац у циљу отклања опасности показао пажњу која се у промету захтева. (2) Ранији ималац грађевинског земљишта ће одговарати за штету, ако је рушење целе или дела зграде наступило унутар једне године након престанка његове државине, осим ако је за време трајања његове државине показао пажњу која се у промету захтева или ако је доцнији ималац пропустио дужну пажњу да отклони опасност. (3) Под имаоцем у смислу ових одредби се подразумева својински држалац. У параграфу 837 се предвиђа одговорност имаоца зграде. Ако неко лице има право на вршење одређеног права на згради или другом објекту изграђеном на туђем грађевинском земљишту, оно ће ступити на место имаоца непокретности, односно грађевинског земљишта, према правилима о одговорности из параграфа 836. Параграф 838 предвиђа одговорност лица која су задужена за одржавање зграда. Ко преузме обавезу од имаоца да одржава зграду или неки други објекат повезан са грађевинским земљиштем, одговоран је за штету насталу рушењем целе или дела зграде, под истим условима као ималац. 41 41 В. на пример, Zivilrecht, Wirtschaftsrecht, Nomos Verlagsgesellscahft, 10. Auflage, Baden-Baden, 2001, стр. 145-146. 19

Др Јожеф Салма, Одговорност за штете од дејства ствари (стр. 7 31) На основу овога можемо закључити да се одредбе немачког Грађанског законика о одговорности за дејства ствари односе на следеће случајеве: 1. Одговорност за личне имовинске и неимовинске штете проузроковане од животиња. Тада одговара ималац животиња, упркос томе што држање животиња није забрањено, али је одговорност оправдана због тога што је држање животиња у принципу опасно. 42 2. Одговорност за штете од рушења грађевина. Осим случајева утврђених у законику, немачка литература, на основу правила посебног законодавства наводи и следеће случајеве одговорности за штете од дејства ствари, регулисаних партикуларним законодавством. 3. Одговорност заснована законима о железничком и друмском саобраћају (почев од Reichhaftpflichtgesetz, od. 7. 6. 1871) за штете настале у јавном саобраћају, због утицаја моторних возила у покрету, за смрт и телесно оштећење путника. Обавеза накнаде штете изостаје у случају више силе или сопствене кривице оштећеног. Одговара предузимач погона, по принципу објективне одговорности. 43 4. Енергетска одговорност тј. одговорност преносиоца електричне енергије 44 и ималаца атомских постројења за производњу електричне енергије за штете од атомског зрачења поводом проузроковања смрти или оштећења здравља. Одговара ималац атомског постројења или преносилац електричне енергије или гаса за штете настале услед смрти или оштећења здравља. Екскулпације (ослобођења од одговорности) нема чак ни у случају више силе. 45 5. Одговорност за штетно дејство вода и за увођење опасних штетних материјала у воде. 46 У првом случају одговара ималац јавних вода и водотока, а у другом уводилац опасних и штетних материјала у воду. Одговорност је објективна. 47 6. Одговорност за штете од производа. 48 Одговара произвођач, 42 В. Wolfgang Fikentscher, Schuldrecht, sechste Auflage, Walter de Gruyter Berlin-New York, 1976, стр. 682. 43 В. Fikentscher, op. cit., стр. 683. 44 RGBl. (Reichsgesetzblatt) 1. 489, BGBl (Bundesgesetzblatt) I 814. 45 В. Fikentscher, op. cit., стр. 683. BGHZ 7 388. 46 Закон о водама СР Немачке, BGBl I 1110. 47 В. В. Fikentscher, op. cit., стр. 683. 48 В. нпр., Bard, Produkthaftung nach dem EG-Recht, 1989. Honsel, Produkthaftungsgesetz und allgemeine Deliktshaftung, Juristische Schulung, 1995, S. 211. Lorenz, Europäische Rechtsangleichung auf dem Gebiet der Produzentenhaftung, Zeitschrift für die gesammte Handelsrecht und Wirtschaftsrecht, 151, 1. Taschner-Frietsch, Produkthaftungsgesetz und EG- Produkthaftungsrichtlinie, 2. Auflage, 1990. Jauernig, Schlechtriem, Stürner, Teichmann, Vollkommer, BGB Bürgerliches Gesetzbuch, 8. Auflage, Verlag C.H. Beck München, 1997, стр. 897. Према важећој одредби пар. 823 BGB-a, ко намерно и нехатно противправно повреди живот, тело, здравље, слободу, имовину или неко посебно слично право, обавезан је да другом надокнади из тога насталу штету. Из тога проистиче и деликтна одговорност произвођача за ствари са недостатком који наведене вредности повређује. В., Prütting-Wegen-Wеinreich, BGB Kommentar, 2. Auflage, Luchterhand, 2007, стр. 1575 и др. 20

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2009 без обзира на кривицу због недостатака производа који је оштетило тело, здравље или проузроковало смрт. 49 Док су у немачком праву квазиделикти уређени и у грађанском законику и партикуларним законима, швајцарски Законик о облигацијама ово питање, бар у класичном домену одговорности за штете од дејства ствари, као и француски Code civil, није препустио посебном законодавству, већ га је сам регулисао. Законик обухвата два класична случаја одговорности за дејства ствари, одговорност за штете од дејства животиња и одговорност за штете од грађевина. Према чл. 56 Швајцарског законика о облигацијама предвиђа се одговорност држаоца животиња за штету тако да за штету коју проузрокује животиња одговара лице које је држи (тј. ималац), ако не докаже да је животињу надзирало са свом пажњом коју су околности налагале или да би штета наступила и поред његове пажње (став 1). Он задржава право на накнаду онога што је дао, ако је животињу надражило било неко треће лице, било животиња која припада неком другом лицу (став 2). Ранија редакција овог члана је садржала и трећи став према којем кантонални прописи регулишу одговорност за штету коју проузрокује дивљач. Међутим, трећи став је укинут чланом 27 Закона од 20. јуна 1986. године (RS 922.O). 50 У чл. 57. Законик предвиђа право задржавања животиња. Наиме, држалац земљишта има право да ухвати туђе животиње које проузрокују штету на његовом земљишту и да их задржи као залогу за накнаду која му се дугује; он има право и да их убије ако је то оправдано с обзиром на околности. 51 Коментаришући чл. 56 ст. 1 познати швајцарски аутор Бруно фон Бирен (Bruno von Büren) 52 истиче да Законик говори о држаоцу (Tierhalter) животиње и на тај начин кратким изразом означава одговорно лице. (Напомињемо да у немачком језику Halter не значи држаоца у смислу 49 Gesetz über die Haftung für fehlerhafte Produkte, vom 15. Dezember 1989, измене од 19. 4. 2006 (BGBl I S. 866, BGBl I S 2198). В. нпр ин: Bürgerliches Gesetzbuch, 63. Auflage, Beck Texte im dtv, München, 2006, стр. 581-584. 50 В. Code des obligations, Payot, Cancelerie federale, 2001, стр. 14. 51 В. Швајцарски законик о облигацијама од 30. марта 1911. године са изменама и допунама извршеним до 1. јануара 1976. године, са предговором проф. др Михаила Константиновића, Институт за упоредно право, Савремена администрација, Београд, 1976, стр. 24. Немачки текст: Obligationenrecht vom 30. März 1911, Stand am 1. Januar 1984., herausgegeben von der Bundeskanzlei, 1984, стр. 13-14. Француски текст: Code des obligations, Payot, Cancelerie federale, 2001, стр. 14-15. Напомињемо да је од времена доношења, до данас, Законик је претрпео бројне измене, а нарочито у 1949, 1958, 1962, 1976,1982,1983,1984,1986, 1988, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1999, 2000, 2001 и 2002. години, међу којима се налазе и измене одредаба о одговорности за штету од дејства ствари. 52 В. Sweizerisches Obligationenrecht, Allgemeiner Teil, Schulthess co, AG, Zürich, 1964, стр. 249. 21

Др Јожеф Салма, Одговорност за штете од дејства ствари (стр. 7 31) српског језика, већ означава оно лице које се брине о животињи, које је храни.) Бирен указује да је израз Halter употребљен у закону у два значења, у смислу држаоца, власника, као и у значењу лица које влада животињом. По правилу, власник је тај који треба да влада, овладава животињом, али то није увек случај. Својство држаоца може имати и закупац, оставопримац или превозилац који транспортује животињу. 53 И Бирен и Офтингер наводе, да ако се ради о више држалаца, онда они одговарају солидарно при чему швајцарска врховна судска пракса налази да наследничка заједница за штету проузрoковану дејством животиња одговара солидарно. 54 Разлог одговорности ових лица Бирен налази у томе да она располажу средствима за овладавањем животињом, те сносе одговорност за штету проузроковану дејством животиња. Закупац и превозилац треба да знају за својства животиња, те су дужни да о томе стекну потребне информације, савет и упуту. У случају промене држаоца треба проценити ко докле има могућност утицаја на животињу, те да се одговорност јасно разграничи између уступиоца и пријемника. 55 Разматрајући обим одговорности, Бирен истиче да се обавеза накнаде штете по чл. 56 односи на све животиње које су ефективно држане. Предметни обим одгoворности проистиче из факта држања, а не из врсте животиња. Ту долазе у обзир традиционално домаће животиње. Ту спадају и пчеле, и животиње које слободно живе у природи, које ако су под људским надзором могу повући људску одговорност. Не сматра се држаним животињама дивљач. У погледу одговорности за њих постоје посебна правила (Напомена: по укинутом ст. 3 ово питање је требало да се уреди кантоналним прописима). Говорећи о остварењу одговорности, односно могућности истицања приговора, Бирен наставља да држалац (ималац) одговара за штету проузроковану дејством животиње. При томе је довољна непосредна узрочност. Држалац пса одговара ако животиња уједе пролазника. Одговорност постоји и онда ако пас није физички повредио пролазника, већ и онда када се он од животиње уплашио, услед чега је дошло до телесног оштећења (то је индиректно проузроковање штете дејством животиња). 56 Разлог одговорности држаоца животиње је у томе да се обезбеди заштита од специфичног реаговања животиња. Нема одговорности када је штета, 53 Тако и Karl Oftinger, Schweizerisches Haftpflichtrecht, II/1, Polygrafische Verlag AG, Zürich, 1960, стр. 197-208. Офтингер је дао једну интересантну општу дефиницију одговорних лица, према којој су држаоци лица они субјекти која су физичка лица и која су у ситуацији да максималном пажњом овладају животињом. Op. cit., стр. 197. 54 В. Büren, op.cit., стр. 249, Schweizerische Juristenzeitung, 33, s. 131. 22 55 В. Büren, op.cit., стр. 250. 56 В. тако и Oftinger, II/1 стр. 211. белешка 150.