4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

Σχετικά έγγραφα
1.2. Сличност троуглова

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

6.1. Појам и основни елементи. Углови четвороугла. Централна симетрија. Врсте четвороуглова. B Сл. 1

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

ТРОУГАО. права p садржи теме C и сече страницу. . Одредити највећи угао троугла ако је ABC

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

4.4. Тежиште и ортоцентар троугла

6.7. Делтоид. Делтоид је четвороугао који има два пара једнаких суседних страница.

10.3. Запремина праве купе

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

6.5 Површина круга и његових делова

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

IV разред. 1. Дешифруј ребус A + BA + CBA + DCBA = Иста слова замени једнаким цифрама, а различита различитим.

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити.

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

Примена првог извода функције

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

Теорија електричних кола

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5

Анализа Петријевих мрежа

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2017/18. бр. LII-3

ЗБИРКА РИЈЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Михаило М. Бошковић, професор НОВO У МАТЕМАТИЦИ

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2016/17. бр. LI-4

КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ. Формуле: 1. Написати комплексне бројеве у тригонометријском облику. II. z i. II. z

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Изометријске трансформације еуклидскее равни и простора и њихове групе

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

МАТЕМАТИКА. Актив наставника математике чине: Милијана Ђорђевић, Горица Пераић, Тијана Златковић (на породиљском одсуству) мења је Виолета Мирчић.

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ. Јун 2003.

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА, са додатком теорије

Министарство просвете, науке и технолошког развоја ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

Од површине троугла до одређеног интеграла

Семинарски рад из методике наставе математике и рачунарства Тема: Основне геометријске конструкције помоћу програма The Geometer's SketchPad

ЗАПИТАЈМО СЕ... Jens Carstensen, Алија Муминагић, Данска

Површине неких равних фигура

КОНСТРУКЦИЈА ТРОУГЛОВА

СВОЈСТВА И КОНСТРУКЦИЈА ПРАВИЛНИХ МНОГОУГЛОВА КОРИШЋЕЊЕМ СОФТВЕРА GEOGEBRA. Аутор: Лидија Трифуновић, професор математике ОШ ''Цар Константин'', Ниш

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Количина топлоте и топлотна равнотежа

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје)

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Е У К Л И Д О В И Е Л Е М Е Н Т И

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

ЈЕДНАКОСТИ У ПРАВИЛНОМ ОСМОУГЛУ

Писмени испит из Метода коначних елемената

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г.

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Transcript:

50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла? Да ли из претходног и овог задатка може да се искаже једно опште тврђење? 52. Нацртај правоугаоник. Његова супротна темена одређују праве. Да ли сте уочили неку врсту углова: 1) унакрсни; 2) суплементни; 3) упоредни; 4) суседни; 5) наизменични? 53. Нацртај круницу и два централна унакрсна угла. 54. Дат је троугао одређен тачкама А, В, С; темена А и В одређују праву р (слика 32). Нацртај неке: 1) унакрсне углове; 2) упоредне углове. 55.* Међу наведеним тврђењима има тачних (истинитих) и нетачних (лажних). Којој врсти припада свако од њих? 1) Упоредни углови су суплементни. 2) Унакрсни углови су једнаки. 3) Суседни углови су комплементни. 4) Једнаки углови су унакрсни. 5) Суплементни углови су упоредни. 4. Контролни задатак 1. 1) Нацртај оштар угао и прав угао и одреди њихов збир. Одреди њихове мере и израчунај разлику тих углова. 2) Уради исти задатак за туп и прав угао. 2. Израчунај: 1) 32 49 52 2) 90 + 88 45 38 73 30 45 3. Један од два суплементна угла је 91 30. Колики је други? 4. Нацртај = 50 и њему комплементан угао. 5. Нацртај оштар централни угао, и затим конструиши три пута већи угао од тог угла. 6. Збир три од четири унакрсна угла, који су одређени двема правама које се секу, је 300. Израчунај меру сваког од тих углова. 7. Дати угао је четири пута већи од свог комплемента. Израчунај мере тих углова. 4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима Уочимо код правоугаоника нека темена и праве линије, као и неке углове који су њима одређени (слика 33). Права р је одређена тачкама С и D, права тачкама А и В и права тачкама и D. математика за 5. разред 74 основне школе

Слика 33. D γ Углови и имају различита темена и са исте стране су праве. Колике су мере тих углова? Такође, углове γ и су са различитим теменима, и са различитих страна праве. Одреди меру тих углова. Познат ти је и однос правих, и, тј. и. 56. Одреди мере непознатих углова на слици 34. 1) праве и се секу у тачки О и 2) Праве и и права (сечица). ( * ) 1) 15 O 2) O 2 O 1 50 30 Слика 34 Праве р и су паралелне и пресечене су правом (трансверзалом) (слика 35). = {O 1 } = {О 2 } 1 Слика 35. Слика 36. M E F 1 1 γ O 1 1 δ 1 2 2 γ O 2 2 δ 2 1 N II спољашња I унутрашња III спољашња (*) Сечица се назива и трансверзала. УГАО 75

Углове код темена О1 смо упознали раније. Тако, на пример: пар 1 и γ 1 су унакрсни. Такође, упознајмо углове код темена О2 и њихове односе. Пре упознавања неких парова углова са слике 35, размотримо следеће. Две паралелне праве р и деле раван на три области (слика 36). II спољашња I унутрашња III спољашња Упознајмо три врсте углова. Ако две паралелне праве пресечемо трећом, онда: Сагласни углови су углови с различитим теменима, један спољашњи и један унутрашњи с исте стране сечице. Сагласни углови су пар 1 и 2 или γ 1 и γ 2. Наведи све остале парове сагласних углова. Наизменични углови су два угла с различитим теменима, с различитих страна сечице и оба спољашња или оба унутрашња угла. Наизменични углови су пар (δ 1 и 2 ) или ( 1, δ 2 ). Наведи све остале парове наизменичних углова. Супротни углови су два угла с различитим теменима, оба спољашња или оба унутрашња, с исте стране сечице. Супротни углови су пар ( 1 и δ 2 ) или (γ 1 и 2 ). Напиши остале парове супротних углова. 57. Паралелне праве и су пресечене правом (слика 37). Одреди неке сагласне, наизменичне и супротне углове. Одреди мере тих углова. Слика 37. II I Слика 38. 2 30 150 60 90 120 III 1 58. Праве и су пресечене правама 1 и 2 (слика 38). Одреди неке сагласне и наизменичне углове и њихове мере. 59. Дате су паралелне праве и њихова сечица (слика 39). Одредите неке сагласне и наизменичне углове и њихове мере. математика за 5. разред 76 основне школе

Слика 39. 60. Нацртај две паралелне праве и праву која их сече. Обележи неке наизменичне, сагласне и супротне углове и одреди њихове мере. Преношењем углова и њиховим упоређивањем потврђује се тачност (истинитост) следећих тврђења: Ако су две паралелне праве пресечене трећом правом, онда су: сагласни углови подударни (једнаки); наизменични углови подударни; супротни углови суплементни. ( * ) Решавајући претходне задатке, вероватно сте уочили нека од поменутих тврђења. Ако две праве нису паралелне, и пресечене су трећом правом, онда наведена тврђења нису тачна. Нацртај слику и преношењем углова (може и мерењем) увери се у то. 61. Праве АВ и D су паралелне ( D), а права сече те праве (слика 40). Такође, 1 = {D}и 1 = {} = D = D = 1 = E D m δ T M γ 1) За угао одреди сагласан угао, а за угао δ наизменичан угао. 2) За угао одреди угао: а) наизменичан; б) сагласан; в) супротан. Одреди мере свих тих углова. Истакнимо још нека својства сагласних, наизменичних и супротних углова.* Сагласни углови ( и ): оба су оштра и имају два пара паралелних кракова (ВА СD и ВС СМ). Наизменични углови ( и m): оба су оштра и имају два пара паралелних кракова (АВ DE, тј. и АТ DТ). Супротни углови ( и γ): један је оштар а други туп и имају два пара паралелних кракова (ВА СD и ВС СМ). n Слика 40. (*) За све три врсте углова каже се и трансверзални углови. УГАО 77

62. Нацртај правоугаоник (квадрат) и обележи неке парове углова с паралелним крацима. На слици 41 приказани су углови с паралелним крацима. 1) А В и А Слика 41. 1) 2) 3) 4) Уопште, углови с паралелним крацима су два угла који имају два пара паралелних кракова. 63. Одреди мере неких углова приказаних на слици 41. 64. Нацртај углове с паралелним крацима: 1) оба оштра; 2) оба тупа; 3) један оштар, други туп. Одреди њихове мере. Да ли сте запазили нека својства тих углова? Преношењем (и мерењем) углова с паралелним крацима потврђује се тачност (истинитост) следећих тврђења: Ако су углови с паралелним крацима оба оштра или оба тупа, онда су ти углови подударни (једнаки). Ако су углови с паралелним крацима један оштар а други туп, онда су ти углови суплементни. 65. На слици 42 је ВЕ СD и ВF АС. Наведи неколико парова углова с паралелним крацима. Слика 42. E D F математика за 5. разред 78 основне школе

* * 66. Две паралелне праве пресечене су трећом правом. Један од два супротна угла 3 пута је већи од другог. Израчунај мере тих углова. 67. Права АВ (слика 43). Одреди угао = ВСА, ако је САВ = 60 и АВС = 40. Слика 43. 40 * 68. 1) Одреди угломером мере углова и (слика 44), а затим одреди меру угла γ. 2) Колики је збир + + γ? (р АВ) 3) Да ли сте уочили неко својство углова троугла АВС? γ Слика 44. УГАО 79