АНАЛИЗА КОЕФИЦИЈЕНТА ПРОТОКА У ПРОИЗВОДЊИ СТОЛИЦА

ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2005, бр. 92, стр. 43-53 BIBLID: 0353-4537, (2005), 92, p 43-53 Драгољуб Ивковић Славен Живковић UDK: 684.43:65.015.13 Оригинални научни рад АНАЛИЗА КОЕФИЦИЈЕНТА ПРОТОКА У ПРОИЗВОДЊИ СТОЛИЦА Извод: Испорука на време није остварива без квалитетног планирања рокова, односно планирања трајања процеса производње. Познавање коефицијента протока производње омогућава реално предвиђање трајања производног процеса. У овом раду, указано је на значај истраживања коефицијента протока на научним основама,за утврђивање рокова завршетка производње столица из резане грађе. Столице су производи сложене конструкције, израђени често у потпуности из резане грађе као основног материјала, а уз то, спадају у групу извозних производа, па је посебно значајно анализирати трајање циклуса производње као и врсту и величину застоја у овој врсти производње. У производњи столица примењен је паралелан начин производње. Истраживања су показала да је вредност коефицијента протока блиска јединици или је, пак, већа од ње, у већини случајева. Резултати указују да је учешће међуоперацијских застоја неоправдано велико, због чега су дати предлози како би се застој у производњи смањио. Кључне речи: планирање, контрола рокова, међуоперацијски застоји, коефицијент протока ANALYSIS OF FLOW COEFFICIENT IN CHAIR MANUFACTURE Abstract: The delivery on time is not possible without the good-quality planning of deadlines, i.e. planning of the manufacturing process duration. The study of flow coefficient enables the realistic forecasting of the manufacturing process duration. This paper points to the significance of the study of flow coefficient on scientific basis so as to determine the terms of the end of the manufacture of chairs made of sawn timber. Chairs are the products of complex construction, often almost completely made of sawn timber as the basic material. They belong to the group of export products, so it is especially significant to analyse the duration of the production cycle, and the type and the degree of stoppages in this type of production. Parallel method of production is applied in chair manufacture. The study shows that the value of flow coefficient is close to one or higher, in most cases. The results indicate that the percentage мр Драгољуб Ивковић, асистент, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд дипл. инж. Славен Живковић, асистент приправник, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд 43

Драгољуб Ивковић, Славен Живковић of inter-operational stoppage is unjustifiably high, so it is proposed how to decrease the percentage of stoppages in the manufacturing process. Key words: planning, control of deadlines, flow coefficient, interoperation stoppage 1. УВОД Испорука на време, уз висок квалитет производа и најниже могуће трошкове, императив је сваке производње. Овакав начин пословања није остварив без квалитетног планирања рокова, односно, планирања трајања процеса производње. Познавање вредности коефицијента протока производње, омогућава реално предвиђање трајања производног процеса. Истовремено, коефицијент протока показује величину застоја у производњи и упућује на њихово смањење у циљу постизања краћих циклуса производње. У производњи столица, углавном, заступљен је процес са паралелним начином кретања производње и кратким временима обраде. Времена обраде су кратка због величине појединих фактора као што су: време обраде, брзина главног и помоћног кретања, број обртаја радних вретена, структура предмета рада и операција која се изводи. Паралелан начин производње подразумева да се са наредном операцијом на предметима рада, започиње пре него што се предходна операција заврши на свим предметима рада у серији. На овај начин се обезбеђује краће потребно време за израду одређеног производа, јер се операције преклапају у времену. Овакав начин производње је углавном примењен у предузећима за производњу столица, као и у осталим предузећима дрвне индустрије, као што су доказали Вила А.,Нешић М., Фигурић М. у својим истраживањима. Поред тога, неке од специфичности производње столица из резане грађе у Србији су: широк асортиман производа, мале серије, велики број радних налога у производњи, сложена конструкција производа, низак ниво стандардизације, честа производња за складиште. Све ове специфичности условљавају честе прекиде у производњи, присуство великог броја застоја и неминовно продужење циклуса производње. Вишим степеном организације производње, многи застоји могу се елиминисати или свести на минимум. Овим би се постигло скраћење трајања процеса производње, што би допринело повећању економских ефеката производње. Директан показатељ скраћење трајања процеса производње је нижи коефицијент протока. Столице су производи сложене конструкције, и спадају у групу извозних производа, те је посебно значајно анализирати трајање циклуса производње, као степен и врсту застоја у овој врсти производње. 2. МЕТОД РАДА Коефицијент протока (f) је бездимензионални број који показује колико пута је стварни циклус производње (T s ) већи од циклуса производње по постепеном 44

АНАЛИЗА КОЕФИЦИЈЕНТА ПРОТОКА У ПРОИЗВОДЊИ СТОЛИЦА начину кретања производње (T p ). Формула за прорачун коефицијента протока има следећи изглед:,.................................... (1) где је: f - коефицијент протока, T p - трајање циклуса производње по постепеном начину кретања производње и T s - трајање стварног циклуса производње. Сума реалних норми времена појединих операција представља трајање планираног циклуса по постепеном начину кретања производње, док се стварни циклус добија увидом у све радне налоге отпочете и завршене у оквиру периода за који се утврђује коефицијент протока. Из радних налога се прикупљају подаци о врсти и типу производа, величини серије, почетку и завршетку радова. Трајање стварног циклуса производње добијено је увидом у документа предузећа Трифуновић, где је за почетак циклуса узет тренутак пуштања радног налога у производњу, а за крај циклуса узет је тренутак завршетка радног налога и његово складиштење у магацину. Трајање циклуса производње по постепеном начину производње, израчунато је за сваку столицу посебно. То је урађено на основу нормиране дужине трајања сваке операције. Дужина трајања производње по постепеном начину производње за једну столицу је добијено као збир норми за сваку операцију на сваком појединачном елементу столице. Израчунато време израде једне столице је помножено са бројем столица у једном радном налогу и подељено са временским трајањем смене, представља трајање процеса производње по постепеном начину кретања (2). Формула за прорачун трајања производње по постепеном начину кретања има следећи изглед:,........................... (2) где су: T p - трајање циклуса производње по постепеном начину кретања производње, V s - величина серије и N t - нормирано време израде. Квантификација и утврђивање трајања међуоперацијских застоја, у циљу њихове анализе, скраћивања и евентуалне елиминације, извршена је снимањем у самој производњи. Током истраживања, у самом предузећу, извршено је снимање процеса производње методом тренутних запажања како би се констатовале врсте и дужина трајања застоја који се јављају. Међутим, у овом раду, ради прегледности резултати истраживања нису приказани табеларно, већ су само таксативно наведени разлози међуоперацијских застоја. Проблем међуоперацијских застоја, разлози и њихово трајање у производњи столица биће предмет посебног рада. 45

Драгољуб Ивковић, Славен Живковић 3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Истраживањем је обухваћено шест различитих модела столица из резане грађе, са укупно 18 радних налога, за период од шест, девет или 15 месеци, у зависности од модела столице. Истраживања су извршена у предузећу Трифуновић, Прањани. У табели 1. дат је преглед времена потребног за израду одабраних модела столица. Дато је време по комаду, на основу примењеног начина кретања производње. Табела 1. Време израде за снимљене моделе столица Table 1. T ime of manufacture of the study chair models 46 Назив столице Name of chair Nt h kom 1 1. UN-401 1,08 2. Т-20 2,00 3. Т-301 4,48 4. Т-606 4,58 У табели 2. приказан је преглед величине серије, стварног трајања (реализације) радног налога, коефицијента протока за сваки радни налог, као и средње вредности коефицијента протока за сваки модел столице. На крају је дата и укупна средња вредност коефицијента протока за све моделе. За планирано трајање производње по постепеном начину кретања (T p ), рачунало се да се производња одвија у две смене, односно да се ради 16 h дневно. 5. 6. Cody Cotage 2,86 2,18 Из табеле 2. види се да је снимљено шест различитих модела столица и да су производи заступљени са укупно 18 радних налога. За три модела столице прикупљени су подаци из по два радна налога, док је за преостала три модела анализирано три, четири, односно, пет радних налога. Величина серије се за све радне налоге кретала од 60 до 2000 комада. Пошто се настојало да се у оквиру сваког модела анализирају налози са што сличнијом, по могућности једнаком, величином серије, радни налог број 279/04 је изостављен из даље анализе. У табели 3, дат је преглед трајања стварног и планираног циклуса производње, на основу чега су израчунати коефицијенти протока за сваки радни налог појединачно. На основу вредности коефицијента протока за сваки производ и радни налог, добијене су средње вредности коефицијента протока за производ, као и за посматране радне налоге. Коефицијент протока за столицу Т-20 изузетно је висок и у распону је од 4,96-12,2, са средњом вредношћу 8,58. Разлог за овако високе вредности је обустављање производње за већ започете радне налоге столице Т-20 из комерцијалних разлога. У последње време присутна је појава да инокупац одуговлачи са повлачењем већ наручене количине производа, како не би оптерећивао сопствени лагер. Ово резултује дужим задржавањем производа у складишту, због чега је менаџмент предузећа принуђен да доноси одлуке о заустављању производње по текућим налозима, и да исту преусмерава на производе који ће брже доћи до купца. Управо се ово дешавало

са столицом Т-20, коју купац није преузимао у договореним терминима испоруке. Међутим, и поред чињенице да су у предузећу присутни и овакви радни налози који резултују дугим, нерационалним, везивањем обртних средстава и неповољно утичу на резултате пословања, екстремни резултати за столицу Т-20 изузети су из прорачуна и анализе средњег коефицијента протока за наведену столицу и уопште из даље анализе. Коефицијент протока за столицу UN-401, креће се у распону од 0,9-1,4 са средњом вредношћу 1,18. На основу ових вредности може се закључити да је учешће међуоперацијских застоја при производњи ове столице велико, с обзиром да је примењен паралелни начин кретања производње. АНАЛИЗА КОЕФИЦИЈЕНТА ПРОТОКА У ПРОИЗВОДЊИ СТОЛИЦА Табела 2. Трајање циклуса производње (стварно и предпостављено) Table 2. D uration of the production cycle (actual and hypothesised) Број рад. налога Number of work order 1. 17/03 Назив столице Name of chair Серија Series Коефицијент протока за 16. 241/04 400 68 55 столицу Т-301, креће се у распону од 0,51-0,53, са средњом Cotage 17. 281/04 400 14 55 18. 003/05 500 59 68 вредношћу 0,52, док је за столицу Т-606 у распону од 0,48-0,52 са средњом вредношћу 0,50. Учешће застоја у трајању ових радних налога далеко је ниже и очигледна је знатно повољнија ситуација него код столице Т-20. Може се рећи, у поређењу са осталим налозима, да је ситуација код ова два модела столица задовољавајућа. Међутим, истовремено је уочљива велика неуједначеност трајања налога, како код различитих модела, тако и у оквиру једног истог модела столица, и то у истим периодима, и може се закључити, да се моделима столица Т- 301 и Т-606 даје предност у односу на остале производе. Разлог за ово лежи у томе да су ово производи за новог и веома захтевног инокупца. Овакав приступ, на другој страни, ствара проблеме, и намеће потребу за бољом организацијом и смањењем застоја, код других производа. Коефицијент протока за столицу Cody се креће у распону од 0,79-1,57, са средњом вредношћу 1,15, па се са сигурношћу може констатовати да је присуство T s T p ком дана дана 2000 145 136 2. 105/03 UN-401 1000 61 68 3. 150/03 1000 159 113 4. 022/04 200 305 25 Т-20 5. 271/04 200 124 25 6. 262/04 500 74 140 Т-301 7. 027/05 500 71 140 8. 263/04 500 74 143 Т-606 9. 028/05 500 69 143 10. 042/04 500 140 89 11. 240/04 150 35 27 12. 259/04 Cody 200 33 36 13. 279/04 60 14 11 14. 002/05 400 57 72 15. 217/04 220 41 30 47

Драгољуб Ивковић, Славен Живковић застоја високо, поготово што је за овај модел анализирано највише радних налога. Такође, запажа се да је највиши коефицијент протока (1,57) био за налог са највећом величином серије. Порастом величине серије, односно суме норма сати, због углавном, константног трајања застоја, коефицијент протока требало би да се смањује. Очигледно је, да је посматрана производња хаотична, са честим дугим, али потпуно неправилним застојима. Табела 3. Преглед коефицијената протока за анализиране производе Table 3. Flow coefficients for the analysed products Број рад. налога Number of work order Назив столице Name of chair Серија T Series s T p f за радни налог ком дана дана f work order f s за модел f s model 1. 17/03 2000 145 136 1,07 2. 105/03 UN-401 1000 61 68 0,9 1,18 3. 150/03 1000 159 113 1,4 4. 262/04 500 74 140 0,53 Т-301 5. 027/05 500 71 140 0,51 0,52 6. 263/04 500 74 143 0,52 Т-606 7. 028/05 500 69 143 0,48 0,50 8. 042/04 500 140 89 1,57 9. 240/04 150 35 27 1,30 Cody 10. 259/04 200 33 36 0,92 1,15 11. 002/05 400 57 72 0,79 12. 217/04 220 41 30 1,37 13. 241/04 400 68 55 1,24 Cotage 14. 281/04 400 14 55 0,25 0,93 15. 003/05 500 59 68 0,87 f 0,92 0,86 Табела 4. Преглед коефицијената протока за анализирани производ столицу Т-20 Table 4. Flow coefficients for the analysed product, chair T-20 Број рад. налога Number of work order Назив столице Name of chair Серија T Series s T p f за радни налог ком дана дана f work order 1. 022/04 200 305 25 12,2 Т-20 2. 271/04 200 124 25 4,96 f s за модел f s model 8,58 48

АНАЛИЗА КОЕФИЦИЈЕНТА ПРОТОКА У ПРОИЗВОДЊИ СТОЛИЦА Коефицијент протока за столицу Cotage креће се у распону од 0,25-1,37, са средњом вредношћу 0,93. Код овог модела се појављује најнижи коефицијент од свих налога (0,25), али, истовремено, средњи коефицијент достиже скоро вредност један. Све ово је још једна потврда већ наведеног у погледу величине и велике неуједначености међуоперацијских застоја. Обрадом утврђених трајања радних налога за преосталих пет столица утврђени су коефицијенти протока за неке моделе у границама од 0,25-1,57. На крају, на основу свих обрађених радних налога дат је и средњи коефицијент протока за цело предузеће и он износи 0,92. Коефицијент протока нижи од јединице, резултат је паралелног начина производње. Међутим, његова вредност је довољно блиска јединици да укаже на значајно присуство међуоперацијских застоја. Степен расипања коефицијената протока може се видети у табели 5. Видљиво је да постоји више од половине радних налога са коефицијентом протока већим од просечног и да је највећа фреквенција радних налога око јединице. Велико учешће међуоперацијских застоја у трајању радних налога и њихова неуједначеност, у производњи са паралелним поступком, резултују овако високим коефицијентима протока у посматраној производњи столица. Резултати анализе коефицијента протока, указују на неекономичност у производњи, са коефицијентима протока блиским јединици. Закључак до којег се долази је следећи: иако је у посматраној производњи столица примењен паралелни начин кретања производње, коефицијент обрта средстава је изузетно низак. Због веће сигурности у прорачун рока завршетка, поред средње вредности коефицијента протока, уводи се стандардна девијација, као још један статистички показатељ. На средњу вредност коефицијента протока додаје се стандардна девијација (T s =T p (Т+n σ n 1 )) чиме се продужава очекивани стварни циклус. Тиме, расте и вероватноћа да ће циклус производње заиста бити завршен у року. Додавањем 1 σ n 1 степен сигурности се повећава на 84,1%, односно очекује се да 15,9% производње не буде завршено у предвиђеном року. Додавањем 2 σ n 1 степен сигурности постаје већ врло висок (97,7%). На основу истражених резултата у посматраном предузећу, израчунато је претпостављено трајања израде пет модела столица, по постепеном начину кретања производње и просечној серији од 600 комада по једном налогу. Претпостављено време израде је израчунато на основу формуле 2, где су нормирана времена Табела 5. Степен расипања коефицијената протока Table 5. D egree of flow coefficient scattering Ширина разреда - f width of interval - f Фреквенција Frequency 1. 0,00-0,26 1 2. 0,27-0,52 3 3. 0,53-0,78 1 4. 0,79-1,04 4 5. 1,05-1,30 3 6. 1,31-1,57 3 Укупно радних налога 15 49

Драгољуб Ивковић, Славен Живковић израде усвојена из табеле 1. Стандардна девијација је израчуната на основу следеће формуле:,........................ (3) где је: σ - стандардна девијација, f - вредност коефицијента протока за радни налог, f s - средња вредност коефицијента протока за одређени модел столице. Табела 6. Стварни циклус производње за различите степене сигурности, уз серију од 600 комада столица Table 6. R eal production cycle for different degrees of confidence with the 600-chair series Тип столице Chair type T p f s σ n 1 T s (50%) T p f s T s (84,1%) T p (f s +1 σ n 1 ) T s (97,7%) T p (f s +2 σ n 1 ) дана дана дана дана UN-401 40,5 1,18 0,21 47,79 56,30 64,8 Т-301 168 0,52 0,01 87,36 89,04 90,72 Т-606 171,75 0,50 0,02 85,86 89,31 92,75 Cody 107,25 1,15 0,31 123,34 156,59 189,83 Cotage 81,75 0,93 0,44 75,56 111,99 147,97 У табели 6 приказан је прорачун трајања производње за пет типова столица. Претпостављено време израде (T p ), је израчунато на основу формуле 2, док је стварно време израде (T s ) добијено на основу формуле 1. Предпостављено време израде се креће од 40,5 дана за столицу UN-401 до 171,75 дана за столицу Т-301. Стварно време израде се креће од 47,79 дана за столицу типа UN-401 до 123,34 дана за столицу типа Cody. Даље се запажа, да укључивањем стандардне девијације у прорачун очекиваног трајања циклуса производње при производњи појединих типова столица долази до његовог знатног продужења. Оно о чему треба водити рачуна код одређивања рока испоруке је то, да се могућност његовог продужења сведе на минимум. Анализом података из табеле 6 види се да је уз повећање сигурности на 97,7% повољнија ситуација при производњи столице Т-301 као и столице Т 606, где се рокови повећавају 1,04 (1,08 пута), док се при производњи столице Cotage повећава за 1,96 пута што доводи до закључка да је учешће застоја при производњи овог типа столице највеће. Све наведено указује на значај истраживања међуоперацијских застоја и њиховог свођења на најмању могућу меру. Мањи коефицијент протока значи краће рокове. Истовремено, производња је тада стабилнија, избегавају се велика одступања у трајању појединих радних налога, што би утицало да стандардна девијација буде мања. Применом напред наведеног начина одређивања рока испоруке, уз коришћење f и σ n 1, добио би се знатно поузданији и краћи рок испоруке, на задовољство како 50

АНАЛИЗА КОЕФИЦИЈЕНТА ПРОТОКА У ПРОИЗВОДЊИ СТОЛИЦА продаје, тако и крајњег купца. Скраћени рокови испоруке ће се одразити и на повећање флексибилности производње Овде желимо да нагласимо, да је приликом прикупљања података у предузећима извршено и снимање међуоперацијских застоја методом тренутних опажаја, као најподеснијем методом. Најчешћи евидентирани застоји су: због контроле; да следеће радно место буде слободно; због чекања (недостатак радника на наредној операцији); због транспорта (повратни токови су изузетно дугачки); разна чекања између операција, као нпр. због шкарта, квара машине и сл. Сви ови застоји су верификовани и извршена је њихова квантификација, али, с обзиром на значај материје, анализа резултата ће бити предмет посебног рада. 4. ЗАКЉУЧАК У производњи столица из резане грађе заступљен је технолошки процес са паралелним начином кретања производње и кратким временима обраде. То омогућава да средњи коефицијент протока (f s ), као веома погодан показатељ ефикасности неке производње, буде нижи од јединице. Анализом снимљених података за шест столица израђених из резане грађе букве у одабраном предузећу дрвне индустрије у Србији, утврђено је да та могућност није искоришћена у потпуности. Средњи коефицијенти протока су, углавном, близу јединице, па и преко ње. Тако је израчунат коефицијент протока за столицу UN-401 1,18, а за столицу Cody 1,15. Међутим, за столицу тип Т-301 и Т-606 учешће међуоперацијских застоја је далеко ниже, па се коефицијент протока креће од 0,48-0,53. Разлог за ово лежи у томе да су ово производи за новог и веома захтевног инокупца. Овакав приступ, на другој страни ствара проблеме, и захтева бољу организацију и смањење застоја, код других производа. Добијени резултати указују на знатне пропусте у организацији производње и њену оптерећеност међуоперацијским застојима. Велика одступања у трајању појединих радних налога, указују на честе непредвиђене ситуације које вишеструко продужавају њихово трајање. Најчешћи евидентирани застоји су: због контроле; да следеће радно место буде слободно; због чекања (недостатак радника на наредној операцији); због транспорта (повратни токови су изузетно дугачки); разна чекања између операција, као нпр. због шкарта, квара машине и сл. Предузеће Трифуновић би требало да уочене разлоге међуоперацијских застоја елиминише ради скраћивања времена производње одређених типова столица. 51

Драгољуб Ивковић, Славен Живковић На овај начин би се смањио и ангажовани капитал у складиштима сировине и недовршене производње, што би за последицу имало и повећање рентабилности. Како ће нека фабрика искористити ефекте скраћења времена израде, зависи од ситуације у којој се фабрика налази. Неки од директних ефектата су: повећана флексибилност; смањен ангажовани капитал у недовршеној производњи; повећан капацитет. Неки од индиректних ефеката су: рационализација операција; рационализација складишта; рационализација унутрашњег транспорта; обезбеђење услова за увођење сегментне и измешане производње. Ови резултати, сваки за себе, а и сви заједно кумулативно, доводе до повећања рентабилности и продуктивности. На тај начин, испуњава се основни циљ предузећа, а то је остварење профита. ЛИТЕРАТУРА Вила А. Леицхер З. (1976): Планирање производње и контрола рокова, Информатор, Загреб Вукићевић М. (2000): Организација производње, књига 1 Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд Фигурић М. (2000): Производни и пословни процеси у преради дрва и производњи намештаја, Шумарски факултет, Загреб Шигео Ш. (1995): Нова јапанска производна филозофија, Прометеј, Нови Сад Шулетић Р. (2001): Флексибилни производни системи у индустрији намештаја, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд Dragoljub Ivković Slaven Živković 52 ANALYSIS OF FLOW COEFFICIENT IN MANUFACTURE OF CHAIRS Summary Mean coefficient of flow is suitable indicator of production efficiency, and at the same time it can determine the terms of the end of the production. In wood industry, production process involves a parallel method of production development and shortprocessing times. This makes the coefficient of flow less then one. Delivery on time is not possible without anality planning of deadlines,i.e. planning of cheration of manufacturing process. Knowledge of the flow coefficient of manufacture enables realistic forecasting of the duration of manufacturing process.

АНАЛИЗА КОЕФИЦИЈЕНТА ПРОТОКА У ПРОИЗВОДЊИ СТОЛИЦА Chairs are products of complex construction, frequenctly made completely of sawn timber as the basic material, so that is of special interest, to analyse the duration of the production cycle and the degree and kind of stoppages in the tupe of production. 53