Акутно оштећење бубрега код деце
|
|
- Πτολεμαῖος Χριστόπουλος
- 7 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 DOI: /SARH P ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: Акутно оштећење бубрега код деце Амира Пецо-Антић 1,2, Душан Париповић 2 1 Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 2 фролошко одељење, Универзитетска дечја клиника, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Акут но оште ће ње бу бре га (АОБ) је по сле ди ца на глог сма ње ња (за ви ше од 25%) или пре стан ка функ ци је бу бре га. Овај тер мин за ме нио је ра ни ји на зив акут на ин су фи ци јен ци ја бу бре га, јер је до ка за но да и ма ли сте пен АОБ мо же про у зро ко ва ти да ле ко се жне по сле ди це по здра вље љу ди. Са вре ме не кла си фи ка ци је АОБ се за сни ва ју на про ме ни ни воа кре а ти ни на у се ру му и ди у ре зе. У раз ви је ним зе мља ма АОБ нај че шће на ста је због ре нал не ис хе ми је, не фро ток си на и сеп се, а не због (при мар них) ди фу зних бо ле сти бу бре га, као што су гло ме ру ло не фри тис, ин тер сти циј ски нефри тис, ре но ва ску лар не бо ле сти и хе мо ли тичко-уре миј ски син дром. Глав ни фак то ри ри зи ка за АОБ иза зва но у бол нич ким усло ви ма су ме ха нич ка вен ти ла ци ја, при ме на ва зо ак тив них суп стан ци, тран сплан та ци ја ма тич них ће ли ја и хи пер во ле ми ја ре зи стент на на ди у ре ти ке. Пре ре нал но АОБ и па рен хим ско АОБ (ра ни је по зна то као акут на ту бул ска не кро за) за јед но чи не две тре ћи не свих узро ка АОБ. Од ре ђи ва ње ди у ре зе и кон цен тра ци је кре а ти ни на у се ру му ни су ра ни по ка за те љи АОБ. По тен ци јал ни ра ни би о мар ке ри АОБ су: ли по ка лин ве зан за же ла ти на зу не у тро фи ла (NGAL), ци статин Ц, мо ле кул-1 акут ног оште ће ња бу бре га (KIM-1) и ин тер ле у ки ни 6, 8 и 18, те ве зу ју ћи про те ин ма сних ки се ли на у је три (L-FABP). Ра на ди јаг но за бо ле сти, пре по ра ста ни воа кре а ти ни на у се ру му, ва жна је за пра во вре ме ну те ра пи ју и из ле че ње бо ле сни ка. Ле че ње АОБ усме ре но је на нор ма лиза ци ју во де но-елек тро лит ног ста ту са, ко рек ци ју аци до зе и крв ног при ти ска. С об зи ром на то да је хи пер во ле ми ја ре зи стент на на ди у рет ску и ино троп ну сти му ла ци ју удру же на с ло шим ис хо дом, не тре ба од ла га ти по че так ди ја ли зе. Сто па смрт но сти од АОБ је нај ве ћа код кри тич но бо ле сне де це ко ја има ју сла бост ви ше ор га на и код хе мо ди нам ски не ста бил них бо ле сни ка. Кључ не ре чи: акут но оште ће ње бу бре га; акут на ту бул ска не кро за; де ца УВОД Акут но оште ће ње бу бре га (АОБ) је кли ничко ста ње ко је је по сле ди ца на глог, по тен цијал но ре вер зи бил ног сма ње ња или пре станка функ ци је бу бре га, ко је се раз ви ја то ком 48 ча со ва од штет ног деј ства на оба бу бре га или на је ди ни функ ци о на лан бу брег. Овај тер мин је за ме нио ра ни ји, крај ње ре стрикти ван на зив акут на ин су фи ци јен ци ја бубре га, јер је до ка за но да и ма ли сте пен АОБ мо же про у зро ко ва ти да ле ко се жне по сле дице по здра вље љу ди [1, 2]. По ве ћа ње концен тра ци је кре а ти ни на у се ру му од са мо 26,5 μmol/l (0,3 mg/l) код де це са де ком пензо ва ном сла бо шћу ср ца по ве ћа ва ри зик од смрт ног ис хо да се дам пу та [2]. Са вре ме не кла си фи ка ци је АОБ (RI FLE и AKIN) за сни ва ју се на про ме ни ни воа кре а ти ни на у се ру му и ди у ре зе у од но су на њихо ве по чет не, од но сно нор мал не вред но сти [3, 4]. Зна чај на мо ди фи ка ци ја кри те ри ју ма AKIN у од но су на кла си фи ка ци ју RI FLE укљу чу је сле де ће: а) кри те ри ју ми ис хо да гу би так функ ци је и тер ми нал на ин су фи цијен ци ја бу бре га (ТИБ) не на во де се, а тежи на АОБ се озна ча ва ста ди ју ми ма од 1 до 3; б) ста ди јум 1 је про ши рен уво ђе њем по већа ња ни воа кре а ти ни на у се ру му за нај ма ње 0,3 mg/dl (26,5 µmol/l) он да ка да је по ве ћа ње кре а ти ни на у се ру му ма ње од 50% у од но су на ње го ве по чет не вред но сти; в) вре мен ски ин тер вал за пр ву про це ну би ло ко јег ста дију ма АОБ је 48 са ти; и г) бо ле сни ци ле че ни би ло ко јим ви дом за ме не функ ци је бу бре га свр ста ва ју се ме ђу бо ле сни ке с обо ље њем ста ди ју ма 3 без об зи ра на вред но сти кре а ти ни на у се ру му или ди у ре зе [5]. За де цу се ко ри сте мо ди фи ко ва ни кри те ри ју ми pri FLE и AKIN (Та бе ла 1) [5, 6], а функ ци ја бу бре га се про це њу је на осно ву кон цен тра ци ја креа ти ни на у се ру му или из ра чу на тог кли рен са кре а ти ни на по Швар цо вој (Schwartz) фор мули [7]. Те жи на АОБ се озна ча ва ско ро ви ма за ви сно од по ве ћа ња ни воа кре а ти ни на у се ру му (ста ди јум 1, 2 или 3), од но сно смање ња кли рен са кре а ти ни на (ри зик <25%; оште ће ње <50%; сла бост <75%). Сла бост бу бре га ко ја тра је ду же од три не де ље, од носно че ти ри ме се ца озна ча ва се као гу би так функ ци је бу бре га, од но сно као ТИБ. ЕПИДЕМИОЛОГИЈА Епи де ми о ло ги ја АОБ код де це за ви си од уз ра ста, од то га да ли је ис пи та на у оп штој пе ди ја триј ској по пу ла ци ји (оаоб) или код хо спи та ли зо ва них бо ле сни ка (ха ОБ), те од ре ги о на и вре мен ског раз до бља у ко јем је из у ча ва на. Нај ве ћа је у пр вом ме се цу, од носно у пр вој го ди ни по ро ђе њу, тј. про гре сивно се сма њу је са повећањем узраста де те та [8]. У не раз ви је ним зе мља ма ин ци ден ци ја Correspondence to: Amira PECO-ANTIĆ Univerzitetska dečja klinika Tiršova 10, Beograd Srbija amirapecoantic@yahoo.com
2 372 Пецо-Антић А. и Париповић Д. Акутно оштећење бубрега код деце Та бе ла 1. Кла си фи ка ци је акут ног оште ће ња бу бре га код де це [5, 6] Table 1. Classification of acute kidney injury in children [5, 6] Класификација Радне групе за акутно оштећење бубрега (AKIN) Acute Kidney Injury Network classification (AKIN) Стадијум 1 Stage 1 Стадијум 2 Stage 2 Стадијум 3 Stage 3 Педијатријска модификација RIFLE (prifle) Pediatric RIFLE (prifle) Ризик Risk Оштећење Injury Слабост Failure Губитак Loss Терминална инсуфицијенција бубрега End-stage renal disease Критеријуми за креатинин у серуму Serume creatinine criteria 0,3 mg/dl (26,5 μmol/l) или пораст 1,5 1,99 базални 0.3 mg/dl (26.5 μmol/l) or increased basal 2 2,99 базални basal 3 базални или 4 mg/dl (354 μmol/l) с акутним порастом од најмање 0,5 mg/dl (44 μmol/l) 3 basal or 4 mg/dl (354 μmol/l) with acute rise of 0.5 mg/dl (44 μmol/l) Критеријуми за израчунати клиренс креатинина Estimated glomerular filtration rate criteria Смањен за 25% Decreased >25% Смањен за 50% Decreased >50% Смањен за 75% или <35 ml/min/1,73 m 2 Decreased >75% or <35 ml/min/1.73 m 2 Стална слабост дуже од четири недеље Complete loss for more than four weeks Стална слабост дуже од четири месеца Complete loss for more than four months Критеријуми за диурезу Urine output criteria <0,5 ml/kg/h за 6 часова <0.5 ml/kg/h during 6 hours <0,5 ml/kg/h за 12 часова <0.5 ml/kg/h during 12 hours <0,3 ml/kg/h за 24 часа или анурија за 12 часова < 0.3 ml/kg/h during 24 hours or anuria during 12 hours Критеријуми за диурезу Urine output criteria <0,5 ml/kg/h за 8 часова <0.5 ml/kg/h during 8 hours <0,5 ml/kg/h за 16 часова <0.5 ml/kg/h during 16 hours <0,3 ml/kg/h за 24 часа или анурија за 12 часова <0.3 ml/kg/h during 24 hours or anuria during 12 h оаоб је ве ћа од ин ци ден ци је ха ОБ, а узро ци су најче шће ин фек ци је (по пут троп ских ин фек ци ја ма ла рије и леп то спи ро зе), га стро ин те сти нал ни ди ја ре јал ни по ре ме ћа ји, штет ни ути ца ји спо ља шње сре ди не (ује ди зми ја) и акут ни гло ме ру ло не фри тис [9, 10]. У раз ви јеним зе мља ма ин ци ден ци ја ха ОБ је ви ше стру ко ве ћа код бо ле сни ка ко ји се бол нич ки ле че; у је ди ни ца ма ин тен зив не не ге (ЈИН) уче ста лост АОБ је 2,5 4,5% [11, 12], а код кри тич но бо ле сне де це ко ја су на ме ха ничкој вен ти ла ци ји и при ма ју ба рем је дан ва зо ак тив ни лек она до сти же 82% [5]. Ин ци ден ци ја нај те жих обли ка АОБ, због ко јих је по треб на при ме на ди ја ли зе, код кри тич но бо ле сне де це је 10 15% [6, 8], а код деце ко ја су под врг ну та кар ди о пул мо нал ној опе ра ци ји 5 33%, за ви сно од те жи не при мар не бо ле сти, од но сно опе ра ци је ко ја се при ме њу је [13]. За раз ли ку од пе рио да пре два де сет и ви ше го ди на, ка да су нај зна чај ни ји узро ци би ли хе мо ли тич ко-уре миј ски син дром (ХУС), дру ге при мар не бо ле сти бу бре га, сеп са и опе ко ти не [14, 15], да нас у раз ви је ном де лу све та АОБ нај че шће на ста је због ре нал не ис хе ми је, не фро ток си на, сеп се, тј. по сле ди ца је си стем ске бо ле сти или ње ног ле че ња, а не при мар не бо ле сти бу бре га [8, 16, 17, 18]. Уче сталост АОБ сте че ног у бол нич ким усло ви ма, а на ро чи то у ЈИН, у пе ри о ду го ди не по ве ћа ла се више од де вет пу та, нај ве ро ват ни је услед ин тен зив ни јег ле че ња кри тич но бо ле сне де це [17]. Глав ни фак то ри ри зи ка за АОБ су ме ха нич ка вен ти ла ци ја, упо тре ба ва зо ак тив них суп стан ци, тран сплан та ци ја ма тич них ће ли ја и хи пер во ле ми ја ре зи стент на на ди у ре ти ке [19]. АОБ по сле при ме не кон тра стних ра ди о ло шких проце ду ра је че сто код хо спи та ли зо ва них бо ле сни ка [20]. ВРСТЕ АКУТНОГ ОШТЕЋЕЊА БУБРЕГА Пре ма вред но сти ма ди у ре зе, АОБ се де ли на оли гу ријско (ди у ре за <1 ml/kg/h код де це мла ђе од го ди ну да на, а <0,5 ml/kg/h код ста ри је де це) и нео ли гу риј ско (очува на ди у ре за, ја вља се код око 20% АОБ), а пре ма етио па то ге не зи на пре ре нал но, ре нал но и по стре нал но (Та бе ла 2). Пре ре нал но АОБ је па то фи зи о ло шки по деље но на фа зу хи по пер фу зи је и фа зу ус по ста вље не исхе ми је бу бре га. За хва љу ју ћи ва ску лар ним и ће лиј ским ме ха ни зми ма адап та ци је, ин те гри тет ће ли ја и функци је ту бу ла су очу ва ни то ком пре ре нал не азо те ми је. Ре нал но АОБ од ли ку је мор фо ло шко и функ ци о нал но оште ће ње бу бре га. На ста је услед деј ства не фро токсич них или ис хе миј ских ети о ло шких аген са и дру гих ди фу зних па рен хим ских бо ле сти бу бре га (гло ме ру лоне фри ти си, ре но ва ску лар не бо ле сти, тром бо тич ка микро ан ги о па ти ја, ту бу ло ин тер сти ци јум ски не фри ти си, итд). Нај че шћи пред став ник (90%) ре нал ног АОБ је па рен хим ско АОБ, у ко јем ре нал на ис хе ми ја или нефро ток си ни иза зи ва ју мор фо ло шко и функ ци о нал но оште ће ње ту бу ла, због че га је тра ди ци о нал но по зна то под на зи вом акут на ту бул ска не кро за. Пре ре нал но и па рен хим ско АОБ за јед но до при но се две тре ћи не свих узро ка АОБ код де це. Исхемијско-паренхимско акутно оштећење бубрега Ис хе миј ско-па рен хим ско АОБ је нај че шћи об лик ренал ног АОБ код де це. Ре зул тат је сло же ног про це са у doi: /SARH P
3 373 Та бе ла 2. По де ла акут ног оште ће ња бу бре га пре ма ети о па то ге не зи Table 2. Classification of acute kidney injury based on etiopathogenesis Акутно оштећење бубрега Acute kidney injury Преренално (хипоперфузија бубрега), код 60% болесника Prerenal (renal hypoperfusion), in 60% of patients Ренално, код 35% болесника Renal, in 35% of patients Постренално (опструкција), код 5% болесника Postrenal (obstruction), in 5% of patients Подела Classification Хиповолемија због екстрареналних губитака (гастроинтестинални губици, опекотине, крварења, трећи простор) и реналних губитака (diabetes insipidus, реналне тубулске болести) Hypovolemia due to extrarenal losses (gastrointestinal loss, burn, bleeding, third space) and renal losses (diabetes insipidus, renal tubular disorders) Смањен минутни волумен срца (слабост срца, перикардитис, кардијална тампонада) Decreased cardiac output (heart failure, pericarditis, cardiac tamponade) Хипоалбуминемија (акутна фаза нефротског синдрома, инсуфицијенција јетре) Hypoalbuminemia (acute phase of nephrotic syndrome, liver failure) Паренхимско акутно оштећење бубрега Parenchymal acute kidney injury Хемолитичко-уремијски синдром Hemolytic uremic syndrome Гломерулонефритис/рапидно прогресивни гломерулонефритис (постинфективни гломерулонефритис, лупус нефритис, Хенох Шенлајнов нефритис, мембранопролиферативни гломерулонефритис, IgA нефропатија, грануломатозни полиангиитис, микроскопски полиангиитис, Гудпастуров синдром) Glomerulonephritis/rapid progressive glomerulonephritis (postinfective glomerulonephritis, lupus nephritis, Henoch Schönlein nephritis, membranoprolipherative glomerulonephritis, IgA nephropathy, granulomatosis with polyangiitis, microscopic polyangiitis, Goodpasture syndrome) Тубулоинтерстицијски нефритиси Tubulointerstitial nephritis Реноваскуларно обољење оба бубрега или солитарног бубрега (стеноза, ренална или артеријска венска тромбоза) Renovascular diseases, bilateral or in solitary kidney (stenosis, renal or arterial venous trombosis) Тромботичка микроангиопатија Thrombotic microangiopathy Опструкција солитарног бубрега (урођена стеноза, нефролитијаза, крварење, тумор) Solitary kidney obstruction (congenital stenosis, nephrolithiasis, bleeding, tumor) Обострана опструкција уретера (тумор, калкулус) Bilateral ureteral obstruction (tumor, calculus) Опструкција уретре (валвула, фимоза, тумор, стеноза, после операције) Urethral obstruction (posterior valve, phimosis, tumor, stenosis, after surgery) Опструкција бешике (камен, крвни угрушци, неурогена бешика, тумор) Bladder outlet obstruction (calculus, blood clots, neurogenic bladder, tumor) ко јем су по ре ме ће на ре нал на хе мо ди на ми ка (ре нал на хи по пер фу зи ја и хи пок си ја), оште ће ње ту бу ла и за паље ње ме ђу соб но сна жно усло вље ни. Ма да је оште ћење ту бу ла глав ни до га ђај у ис хе миј ско-па рен хим ском АОБ, све је ве ћи број до ка за да до дат ни ме ха ни зми, укљу чу ју ћи оште ће ње и дис функ ци ју ва ску лар ног ендо те ла, до при но се па то ге не зи овог об ли ка АОБ [21]. С кли нич ког ста но ви шта, па рен хим ско АОБ се мо же по де ли ти на по чет ну и екс тен зив ну фа зу ис хе ми је, фазу одр жа ва ња и фа зу опо рав ка. По чет на фа за на ста је ка да ини ци јал ни ис хе миј ски до га ђај до ве де до кри тичног сма ње ња аде но зин три фос фа та у ће ли ја ма ту бу ла бу бре га с по сле дич ним бр зим раз во јем де струк тив них струк тур них, функ ци о нал них и ин фла ма тор них проме на. Ће ли је ту бу ла про ла зе кроз де по ла ри за ци ју, летал на или су бле тал на оште ће ња ци то ске ле та, одва ја ју се од ба зал не мем бра не и мо гу да за пу ше лу мен ту бу ла. Ове про ме не су нај ви ше ис по ље не у S1 S3 сег мен ту прок си мал них ту бу ла, ме та бо лич ки нај ак тив ни јем и, пре ма по тро шњи ки се о ни ка, нај зах тев ни јем де лу ту бу ла. Ак ти ва ци ја епи тел них и ен до тел них ће ли ја у ра ној по чет ној фа зи сти му ли ше ак тив ност хе мо ки на и ци то ки на, по пут ин тер ле у ки на (IL-1, IL-6, IL-8), хемо так тич них ци то ки на (MCP-1, IL-8 и RAN TES) и тумор ског фак то ра не кро зе ал фа (TNF-α), што до во ди до раз во ја ин фла ма ци о не ка ска де на ме сту ис хе ми је. У екс тен зив ној фа зи, ма да је пре стао по чет ни ис хемиј ски до га ђај, на ста вља ју се ис хе ми ја и за па ље ње са да љим про па да њем ту бул ских ће ли ја не кро зом или апоп то зом и по гор ша њем ја чи не гло ме рул ске фил траци је [21]. Ови до га ђа ји су нај ви ше ис по ље ни у кор тико ме ду лар ној ре ги ји, а до ми нант но су по го ђе не ће ли је S3 сег мен та прок си мал них ту бу ла и ће ли је де бе лог сегмен та уз ла зног кра ка Хен ле о ве пе тље. Кључ ну уло гу у екс тен зив ној фа зи има ва ску лар ни ен до тел ма лих крвних су до ва ко ји, услед хи пок си је, гу би нор мал не функци је [21]. По сле ди це то га су по ре ме ћај ва ску лар не реак тив но сти са кон ге сти јом пе ри ту бул ских ка пи ла ра у ме ду ли бу бре га, по ве ћа на ва ску лар на пер ме а бил ност с раз во јем хе мо кон цен тра ци је и ин тер сти циј ског еде ма, по ве ћа на ад хе рен ци ја и екс тра ва за ци ја ле у ко ци та и по ре ме ћај ко а гу ла ци је с на стан ком тром бо за и стиму ла ци јом за па ље ња. Ре пер фу зи о ни, ок си до ре дук цио ни про це си пре ко хи дро ген-пе рок си да, су пер ок си да, ре ак тив них хи дро ге них ра ди ка ла и пе рок си ни три та, та ко ђе до при но се оште ће њу тки ва. За вре ме фа зе одржа ва ња ће ли је про ла зе кроз фа зу де ди фе рен ци ја ци је, ми гра ци је и про ли фе ра ци је. У фа зи опо рав ка се реди фе рен ци ја ци јом и ре по ла ри за ци јом ус по ста вља ћелиј ски и функ ци о нал ни ин те гри тет ту бул ских ће ли ја.
4 374 Пецо-Антић А. и Париповић Д. Акутно оштећење бубрега код деце Паренхимско акутно оштећење бубрега услед дејства нефротоксина Раз ли чи ти не фро ток сич ни ле ко ви мо гу иза зва ти парен хим ско АОБ за ви сно од уз ра ста де те та, фар ма коки не ти ке, основ не бо ле сти, до зе и удру же не те ра пи је (Та бе ла 3) [22]. АОБ као по сле ди ца не фро ток си на беле жи се у 16% свих об ли ка АОБ код де це, а че шће је код де це ста ри јег уз ра ста и адо ле сце на та. Нај че шћи узро ци су не сте ро ид ни ан ти ин фла ма тор ни ле ко ви, анти би о ти ци, ам фо те ри цин Б, ан ти ви ру сни ле ко ви, инхи би то ри ан ги о тен зин-кон вер ти ра ју ћег ен зи ма, блока то ри кал ци јум ских ка на ла, кон траст на сред ства и ци то ста ти ци. За оште ће ње бу бре га су од го вор ни: констрик ци ја ин тра ре нал них крв них су до ва, оште ће ње ту бул ских ће ли ја, акут ни ин тер сти ци јум ски не фри тис и оп струк ци ја ту бу ла. Мо же на ста ти и због раб до ми о ли зе. Глав на те ра пиј ска ме ра је об у ста ва при ме не нефро ток сич ног ле ка. Уз то се вр ши од го ва ра ју ћа ко рекци ја во де но-елек тро лит ног дис ба лан са. у са гла ше ни су ста во ви у по гле ду ефи ка сно сти N-аце тил ци сте и на у пре вен ци ји не фро па ти је иза зва не ра ди о ло шким кон траст ним сред ством [23, 24]. Нај бо ља пре вен ција овог об ли ка не фро па ти је по сти же се ин тен зив ном ре хи дра та ци јом фи зи о ло шким рас тво ром. У ле че њу ин тер сти ци јум ског не фри ти са мо гу се при ме ни ти кор ти ко сте ро и ди, ма да њи хо ва ко рист ни је по тврђе на ран до ми зи ра ним кон тро ли са ним сту ди ја ма. У ве ћи ни слу ча је ва не фро ток сич но АОБ је пот пу но или де ли мич но ре вер зи бил но. КЛИНИЧКА СЛИКА АКУТНОГ ОШТЕЋЕЊА БУБРЕГА Кли нич ка сли ка АОБ за ви си од основ ног обо ље ња и те жи не АОБ, од но сно од во де но-елек тро лит ног поре ме ћа ја и азо те ми је. Че сти су: хи пер во ле ми ја и ар териј ска хи пер тен зи ја, хи пер ка ли је ми ја, хи по кал це ми ја, хи пер фос фа те ми ја и ме та бо лич ка аци до за. Код бо лесни ка с нај те жим об ли ци ма АОБ бе ле же се: хи по терми ја, хи по тен зи ја, хе мо ди нам ска не ста бил ност ко ја сла бо ре а гу је на ва зо пре сор не ле ко ве, оли го а ну ри ја ко ја не од го ва ра на ди у ре ти ке, хи пер во ле ми ја са ви ше од 10% по ве ћа ња це ло куп не во де у те лу и вр ло че сто дис функ ци ја ви ше ор га на. ДИЈАГНОЗА АКУТНОГ ОШТЕЋЕЊА БУБРЕГА Тра ди ци о нал но се АОБ ди јаг но сти ку је од ре ђи ва њем ди у ре зе и кон цен тра ци ја кре а ти ни на у се ру му, ко ји, на жа лост, ни су по у зда ни по ка за те љи АОБ из сле дећих раз ло га: а) оли гу ри ја ни је оба ве зан знак АОБ јер је оно у ви ше од 25% слу ча је ва нео ли гу риј ско; б) ни во кре а ти ни на у се ру му мо же да ва ри ра у за ви сно сти од уз ра ста, по ла, ми шић не ма се, ме та бо ли зма и ста ту са хи дра та ци је де те та; в) у пр вих 48 ча со ва ни вои кре а ти ни на у се ру му но во ро ђен че та од ра жа ва ју мај чи не вред но сти; г) кон цен тра ци је кре а ти ни на у се ру му се че сто не ће про ме ни ти до тре нут ка ка да је ви ше од 50% функ ци је бу бре га из гу бље но; д) при ни ским ни во и ма гло ме рул ске фил тра ци је ко ли чи на ту бул ске се кре ци је Та бе ла 3. Ме ха ни зам деј ства не фро ток сич них ле ко ва [20] Table 3. Nephrotoxic drugs mechanisms of action [20] Патофизиолошки механизам Pathophysiologic mechanism Преренално акутно оштећење бубрега Prerenal acute kidney injury Паренхимско акутно оштећење бубрега Parenchymal acute kidney injury Акутни тубулоинтерстицијумски нефритис Acute tubulointerstitial nephritis Тубулска опструкција Tubular obstruction Хиперсензитивни ангиитис Hypersensitive angiitis Тромботична микроангиопатија Thrombotic microangiopathy Лекови Drugs НСАИЛ, ACE-инхиботори, циклоспорин А, норепинефрин, АТРБ, диуретици, интерлеукини, кокаин, митомицин Ц, естроген, кинин NSAID, ACE inhibitors, cyclosporine A, norepinephrine, ARB, diuretics, interleukins, cocaine, mitomycin C, estrogen, kinin Антибиотици (аминогликозиди, цефалоспорини, амфотерицин Б, рифампицин, ванкомицин), НСАИЛ, контрастна средства, ацетаминофен, циклоспорин А, цисплатин, имуноглобулини i.v., декстран, малтоза, тешки метали Antibiotics (aminoglycosides, cephalosporins, amphotericin B, rifampicin, vancomycin), NSAID, radiocontrast dye, acetaminophen, cyclosporine A, cisplatin, i.v. immunoglobulin, dextran, maltose, heavy metal Антибиотици (ципрофлоксацин, метицилин, пеницилин Г, ампицилин, цефалоспорини, оксацилин, рифампицин), НСАИЛ, ацетилсалицилна киселина, фенопрофер, напроксен, фенилбутазон, контрастна средства, сулфонамиди, тиазиди, фенотоин, фуросемид, алопуринол, циметидин, омепразол, фениндион Antibiotics (ciprofloxacin, meticillin, penicillin G, ampicillin, cephalosporins, oxacillin, rifampicin), NSAID, acetylsalicylic acid, fenoprofen, naproxen, phenylbutazone, contrasts, sulfonamides, thiazides, fenotoin, furosemide, allopurinol, cimetidine, omeprazole, phenindione Сулфонамиди, метотрексат, метоксифуран, глафенин, триамтерен, ацикловир, етилен-гликол, инхибитори протеаза Sulfonamides, metotrexate, metoxyflurane, glafenine, triamterene, acyclovir, ethylene glycol, protease inhibitors Пеницилин Г, ампицилин, сулфонамиди Penicillin G, ampicillin, sulfonamides Митомицин, циклоспорин А, орална контрацептивна средства Mitomycin, cyclosporine A, oral contraceptives НСАИЛ нестероидни антиинфламаторни лекови; ACE ангиотензин-конвертујући ензим; АТРБ антагонисти рецептора 1 ангиотензина 2 NSAID non-steroidal anti-inflammatory drugs; ACE angiotensin-converting enzyme; ARB angiotensin II receptor antagonist doi: /SARH P
5 375 кре а ти ни на се по ве ћа ва, што до при но си пре це њи ва њу функ ци је бу бре га. Ко нач но, то ком акут них про ме на у гло ме рул ској фил тра ци ји ни вои кре а ти ни на у се ру му не опи су ју тач но функ ци ју бу бре га док се не по стиг не стал ни екви ли бри јум, што зах те ва пе ри од од не ко ли ко да на. Екс пе ри мен тал на ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма су ја сно по ка за ла да је ди но ра на те ра пи ја, за по че та доста пре по ра ста кон цен тра ци је кре а ти ни на у се ру му, пру жа до бре из гле де трај ног из ле че ња бо ле сни ка [25]. По тен ци јал ни кан ди да ти ра них би о мар ке ра АОБ су: ли по ка лин ве зан за же ла ти но зу не у тро фи ла (NGAL), ци ста тин Ц, мо ле кул-1 акут ног оште ће ња бу бре га (KIM-1), IL-6, IL-8 и IL-18 и ве зу ју ћи про те ин ма сних ки се ли на у је три (L-FABP) [26-30]. ЛЕЧЕЊЕ Бо ле сни ци са бла гим АОБ се мо гу ле чи ти у ло кал ним бол ни ца ма уз кон сул та ци ју с дечјим не фро ло гом. Инди ка ци је за при јем у ре ги о нал ни цен тар су оли го а нури ја, хи пер тен зи ја, хи пер ка ли је ми ја, хи по на тре ми ја, аци до за, по тре ба за тран сфу зи јом кр ви, од но сно потре ба за бр зом ди јаг но сти ком (би оп си ја бу бре га) и за ме ном функ ци је бу бре га ди ја ли зом [31, 32, 33]. Ново ро ђен чад и пре ма ту ру се са АОБ тре ба увек упу ти ти у ре ги о нал ни цен тар [34]. Бо ле сни ци с ин су фи ци јенци јом ви ше ор га на се ле че у ЈИН [33]. По чет на те ра пи ја је усме ре на на нор ма ли за ци ју во де но-елек тро лит ног ста ту са, ко рек ци ју аци до зе, хи по кал це ми је, хи пер фос фа те ми је и крв ног при тиска. Што пре тре ба от кло ни ти при мар ни узрок АОБ, ус по ста ви ти пер фу зи ју бу бре га, по спе ши ти ок си ге наци ју, ле чи ти ин фек ци ју и ус по ста ви ти од го ва ра ју ћу ис хра ну ко ју тре ба при ла го ди ти уз ра сту де те та, сте пену ка та бо ли зма, удру же ним бо ле сти ма, ну три тив ном ста ту су и мо да ли те ти ма ди ја ли зе. Нај бо ља ис хра на је ен те рал на, али ако она ни је мо гу ћа, вр ши се од го ва рају ћа па рен те рал на ис хра на. Нај у спе шни ја је те ра пи ја ко ја се за поч не у пр вим са ти ма раз во ја АОБ [19, 33]. Ди ја ли за се при ме њу је ка да ин тен зив не кон зер ва тив не ме ре ни су у ста њу да кон тро ли шу хи пер во ле ми ју, хи пер ка ли је ми ју, ме табо лич ку аци до зу и азо те ми ју, од но сно ако је АОБ после ди ца деј ства ди ја ли за бил ног ток си на. Пред но сти и не до ста ци по је ди них ти по ва ди ја ли зе су при ка за ни у та бе ли 4. Кон ти ну и ра на ди ја ли за (пе ри то не ал на или хе мо ди ја фил тра ци ја) олак ша ва кон тро лу во де но-електро лит ног дис ба лан са, хе мо ди нам ског ста ту са и ис хране ану рич ног бо ле сни ка [29]. Ма да се хе мо фил тра ци ја и хе мо ди ја фил тра ци ја све ви ше ко ри сте код кри тич них бо ле сни ка са сеп сом и ин су фи ци јен ци јом ви ше ор га на, ни су са свим уса гла ше ни ста во ви о њи хо вој ко ри сти у сма ње њу ин фла ма тор них ци то ки на [35, 36]. НАДЗОР БОЛЕСНИКА То ком АОБ нео п ход но је бри жљи во над гле да ти боле сни ка, а над зор се за кри тич не бо ле сни ке нај бо ље вр ши у ЈИН. Ра ди про це не ста ња хи дра та ци је, при мењу ју се: пра ће ње би лан са теч но сти из са та у сат (унос гу би ци), сва ко днев но пра ће ње про ме не те ле сне ма се (пр вих да на два пу та днев но), пра ће ње ин дек са ре зистен ци је по мо ћу би о им пе дан ци је, ин дек са ко ла би ра ња до ње шу пље ве не, од но сно цен трал ног вен ског и ар териј ског крв ног при ти ска, као и цен трал не и пе ри фер не те ле сне тем пе ра ту ре. Елек тро лит ни и аци до ба зни статус се про це њу је у по чет ку сва ких шест сати, а за тим је дан пут днев но. о п ход на је сва ко днев на кон тро ла хе ма то ло шког, кар ди јал ног и не у ро ло шког ста ња, као и че сти пре гле ди мо кра ће [37]. ИСХОД ЛЕЧЕЊА И по ред са вре ме не кон зер ва тив не и ди ја ли зне те ра пи је, сто па мор та ли те та од АОБ је и да ље ви со ка (25 79%) [13]. Та бе ла 4. Пред но сти по је ди них об ли ка ди ја ли зе Table 4. Advantages of particular dialysis modalities Врста дијализе Type of dialysis Континуирана Continuous Хемодинамска стабилност Hemodynamical stability Нормалан волуменски статус rmal volume status За примену потребна скупа опрема и обучен медицински тим Required expensive equipment and educated medical team Антикоагулантна терапија Anticoagulant therapy Метаболичка контрола Metabolic control Могућа оптимална исхрана Possible optimal nutrition Континуирана замена функције бубрега Continuous renal replacement therapy, примењује се у ЈПИН или центру за дијализу, applied in PICU or hemodialysis center (цитрат или хепарин) (citrate or heparin) Перитонеумска дијализа Peritoneal dialysis, код CAPD, in CAPD Интермитентна хемодијализа Intermittent hemodialysis, интермитентно, intermittent, примењује се у центру за дијализу, applied in dialysis center (цитрат или хепарин) (citrate or heparin), интермитентно, intermittent CAPD циклична перитонеумска дијализа; ЈПИН јединица педијатријске интензивне неге CAPD continuous ambulatory peritoneal dialysis; PICU pediatric intensive care unit
6 376 Пецо-Антић А. и Париповић Д. Акутно оштећење бубрега код деце Нај ве ћа је код де це кри тич ног ста ња ко ја бо лу ју од инсу фи ци јен ци је ви ше ор га на, има ју сеп су, на ме ха ничкој су вен ти ла ци ји и код хе мо ди нам ски не ста бил них, хи пер во ле мич них бо ле сни ка [36]. По себ на па жња је да нас усме ре на на про у ча ва ње ду го роч них ком пли ка ци ја АОБ. По ре ме ћа ји функ ци је бу бре га се ја вља ју код 40% пре жи ве ле ди ја ли зи ра не де це [18]; 56,8% пре жи ве 3 5 го ди на, а смрт ност је најве ћа у пр ве две го ди не од раз во ја АОБ [38]. Нај ве ћа пре ва лен ци ја ТИБ (91%) се бе ле жи код оних ко ји су има ли при мар ну бу бре жну или уро ло шку бо лест [38, 39]. Ме та а на ли за бо ле сни ка са ХУС по ка за ла је мор тали тет у 0 23% слу ча је ва, ТИБ у 0 17%, а ком би но ва ни ле тал ни ис ход и ТИБ у 12% [40]. Уче ста лост ре зи дуал не про те и ну ри је би ла је 15%, а хи пер тен зи је 10% [40]. У це ли ни, 25% пре жи ве лих по сле ХУС има ло је ре нал не се кве ле [40]. Слич но је и са он ко ло шким бо лесни ци ма ко ји су при ми ли ви ше стру ку не фро ток сич ну те ра пи ју. Код 25,2% пре жи ве ле де це (од 108) утвр ђе ни су по ре ме ћа ји бу бре га или хи пер тен зи ја [41]. У дру гој сту ди ји ско ро по ло ви на бо ле сни ка има ла је бар је дан знак хро нич не бо ле сти бу бре га са сма ње ном или пове ћа ном ја чи ном гло ме рул ске фил тра ци је [42]. Та ко ђе, код 41% бо ле сни ка по сле тран сплан та ци је ма тич них ће ли ја ја вља се оште ће ње бу бре га на кон пр ве го ди не, код 31% на кон дру ге, а код 11% на кон сед ме го ди не [43]. Чак 27% бо ле сни ка има хро нич ну бо лест бу брега по сле де сет го ди на од тран сплан та ци је ма тич них ће ли ја и то тал не зрач не те ра пи је [44]. Из на ве де них чи ње ни ца ја сно про ис ти че да је нео п ход но ду го трај но кли нич ко пра ће ње бо ле сни ка ко ји ма је у де тињ ству ди јаг но сти ко ва но АОБ. ЗАКЉУЧАК АОБ код де це нај че шће на ста је због ре нал не ис хе мије, не фро ток си на и сеп се, тј. по сле ди ца је си стем ске бо ле сти или ње ног ле че ња, а не при мар не бо ле сти бубре га. Сто па смрт но сти од АОБ је ви со ка код кри тично бо ле сне де це ко ја бо лу ју од ин су фи ци јен ци је ви ше ор га на или сеп се, ко ја су на ме ха нич кој вен ти ла ци ји, као и код хе мо ди нам ски не ста бил них, хи пер во ле мичних бо ле сни ка. Ра на ди јаг но за бо ле сти, пре по ве ћа ња ни воа кре а ти ни на у се ру му, ва жна је за пра во вре мену те ра пи ју и из ле че ње бо ле сни ка. Но ви би о мар ке ри АОБ по ма жу у по ста вља њу ра не ди јаг но зе АОБ и право вре ме ном ле че њу де це од овог обо ље ња. о п ход но је ду го трај но пра ће ње функ ци је бу бре га код пре жи велих бо ле сни ка. ЛИТЕРАТУРА 1. Kellum JA, Levin N, Bouman C, Lameire N. Developing a consensus classification system for acute renal failure. Curr Opin Crit Care. 2002; 8: Price JF, Mott AR, Dickerson HA, Jefferies JL, Nelson DP, Chang AC, et al. Worsening renal function in children hospitalized with decompensated heart failure: evidence for a pediatric cardiorenal syndrome? Pediatr Crit Care Med. 2008; 9: Bellomo R, Ronco C, Kellum JA, Mehta RL, Palevsky P; Acute Dialysis Quality Initiative workgroup. Acute Dialysis Quality Initiative workgroup. Acute renal failure definition, outcome measures, animal models, fluid therapy and information technology needs: the Second International Consensus Conference of the Acute Dialysis Quality Initiative (ADQI) Group. Crit Care. 2004; 8:R Bagga A, Bakkaloglu A, Devarajan P, Mehta RL, Kellum JA, Shah SV, et al. Acute Kidney Injury Network. Improving outcomes from acute kidney injury: report of an initiative. Pediatr Nephrol. 2007; 22: Mehta RL, Kellum JA, Shah SV, Molitoris BA, Ronco C, Warnock DG, et al. Acute Kidney Injury Network: report of an initiative to improve outcomes in acute kidney injury. Crit Care. 2007; 11:R Akcan-Arikan A, Zappitelli M, Loftis L, Washburn K, Jefferson L, Goldstein S. Modified RIFLE criteria in critically ill children with acute kidney injury. Kidney Int. 2007; 71: Schwartz GJ, Brion LP, Spitzer A. The use of plasma creatinine concentration for estimating glomerular filtration rate in infants, children and adolescents. Pediatr Clin rth Am. 1987; 34: Hui-Stickle S, Brewer ED, Goldstein SL. Pediatric ARF epidemiology at a tertiary care center from 1999 to Am J Kidney Dis. 2005; 45: Olowu WA, Adelusola KA. Pediatric acute renal failure in southwestern Nigeria. Kidney Int. 2004; 66: Sinha R, Nandi M, Tullus K, Marks SD, Taraphder A. Ten-year followup of children after acute renal failure from a developing country. Nephrol Dial Transplant. 2009; 24: Medina VA, Lopez-Herce CJ, Lopez FY, Anton GM, Concha TA, Rey GC, et al. Acute renal failure in critically ill children. A preliminary study. An Pediatr (Barc). 2004; 61: Bailey D, Phan V, Litalien C, Ducruet T, Merouani A, Lacroix J, et al. Risk factors of acute renal failure in critically ill children: A prospective descriptive epidemiological study. Pediatr Crit Care Med. 2007; 8: Pedersen KR, Povlsen JV, Christensen S, Pedersen J, Hjortholm K, Larsen SH, et al. Risk factors for acute renal failure requiring dialysis after surgery for congenital heart disease in children. Acta Anaesthesiol Scand. 2007; 51: Andreoli SP. Acute renal failure. Curr Opin Pediatr. 2002; 14: Flynn JT. Choice of dialysis modality for management of pediatric acute renal failure. Pediatr Nephrol. 2002; 17: Williams DM, Sreedhar SS, Mickell JJ, Chan JC. Acute kidney failure: a pediatric experience over 20 years. Arch Pediatr Adolesc Med. 2002; 156: Vachvanichsanong P, Dissaneewate P, Lim A, McNeil E. Childhood acute renal failure: 22-year experience in a university hospital in southern Thailand. Pediatrics. 2006; 118:e Ball EF, Kara T. Epidemiology and outcome of acute kidney injury in New Zealand children. J Paediatr Child Health. 2008; 44: Bresolin N, Silva C, Hallal A, Toporovski J, Fernandes V, Gόes J, et al. Prognosis for children with acute kidney injury in the intensive care unit. Pediatr Nephrol. 2009; 24: Nash K, Hafeez A, Hou S. Hospital-aquired renal insufficiency. Am J Kidney Dis. 2002; 29: Suthon TA, Fisher CJ, Molitoris BA. Microvascular endothelial injury and dysfunction during ischemic acute renal failure. Kidney Int. 2002; 62: Ludwig P. Nephrotoxicity as a cause of acute kidney injury in children. Pediatr Nephrol. 2008; 23: McCullough PA. Contrast-induced acute kidney injury. J Am Coll Cardiol. 2008; 51: Investigators ACT. Acetylcysteine for prevention of renal outcomes in patients undergoing coronary and peripheral vascular angiography: main results from the randomized Acetylcysteine for Contrast-induced nephropathy Trial (ACT). Circulation. 2011; 124: Coca SG, Parikh CR. Urinary biomarkers for acute kidney injury: perspective on translation. Clin J Am Soc Nephrol. 2008; 3: Al Ismaili Z, Palijan A, Zappitelli M. Biomarkers of acute kidney injury in children: discovery, evaluation, and clinical application. Pediatr Nephrol. 2011; 26: Du Y, Zappitelli M, Milan A, Bennett M, Ma Q, Devarajan P, et al. Urinary biomarkers to detect acute kidney injury in the pediatric emergency center. Pediatr Nephrol. 2011; 26: doi: /SARH P
7 Portilla D, Dent C, Sugava T, Nagothu KK, Kundi I, Moore P, et al. Liver fatty acid-binding protein as a biomarker of acute kidney injury cardiac surgery. Kidney Int. 2008; 73: Basu RK, Chawia LS, Wheeler DS, Goldstein SL. Renal angina: an emerging paradigm to identify children at risk for acute kidney injury. Pediatr Nephrol. 2012; 27: Ivanišević I, Peco-Antić A, Vuličević I, Hercog Đ, Milovanović V, Kotur-Stevuljević J, et al. L-FABP can be an early marker of acute kidney injury in children. Pediatr Nephrol. 2013; 28: Paripović D, Kostić M, Kruščić D, Spasojević B, Lomić G, Marković- Lipkovski J, et al. Indications and results of renal biopsy in children: a 10-year review from a single center in Serbia. J Nephrol. 2012; 25: Peco-Antić A. Akutno oštećenje bubrega. In: Bogdanović R, Radlović N, editors. Pedijatrijska škola Srbije, Zbornik predavanja. Beograd: Udruženje pedijatara Srbije; p Strazdins V, Watson AR, Harvey B. Renal replacement therapy for acute renal failure in children: European Guidelines. Pediatr Nephrol. 2004; 19: Pejović B, Peco-Antić A, Dunjić R. Acute oliguric renal failure in hypoxic neonates born at full turm. Srp Arh Celok Lek. 2002; 130: Ronco C, Ricci Z, Bellomo R. Importance of increased ultrafiltration volume and impact on mortality: sepsis and cytokine story and the role of continuous veno-venous hemofiltration. Curr Opin Nephrol Hypertens. 2001; 10: Goldstein S, Currier H, Graf C. Outcome in children receiving continuous venovenous hemofiltration. Pediatrics. 2001; 107: Peco-Antić A. Akutna insuficijencija bubrega. In: Pedijatrija. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; p Askenazi DJ, Feig DI, Graham NM, Hui-Stickle S, Goldstein SL. 3 5 year longitudinal follow-up of pediatric patients after acute renal failure. Kidney Int. 2006; 69: Peco-Antić A, Bogdanović R, Paripović D, Paripović A, Kocev N, Golubović E, et al.; on behalf of the Serbian Pediatric Registry of Chronic Kidney Disease (SPRECKID). Epidemiology of chronic kidney disease in children in Serbia. Nephrol Dial Transplant. 2012; 27: Garg AX, Suri RS, Barrowman N, Rehman F, Matsell D, Rosas- Arellano MP, et al. Long-term renal prognosis of diarrhea-associated hemolytic uremic syndrome: a systematic review, meta-analysis, and meta-regression. JAMA. 2003; 290: Arjmandi-Rafsanjani K, Hooman N, Vosoug P. Renal function in late survivors of Iranian children with cancer: single centre experience. Indian J Cancer. 2008; 45: Jetton JG, Ocku F, Dreyer ZE, Goldstein SL. Pediatric cancer survivors are at high risk for CKD. J Am Soc Nephrol. 2009; 20:748A. 43. Gronroos MH, Bolme P, Winiarski J, Berg UB. Long-term renal function following bone marrow transplantation. Bone Marrow Transplant. 2007; 39: Frisk P, Bratteby LE, Carlson K, Lonnerholm G. Renal function after autologous bone marrow transplantation in children: a longterm prospective study. Bone Marrow Transplant. 2002; 29: Acute Kidney Injury in Children Amira-Peco-Antić 1,2, Dušan Paripović 2 1 School of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia; 2 Nephrology Department, University Children s Hospital, Belgrade, Serbia SUMMARY Acute kidney injury (AKI) is a clinical condition considered to be the consequence of a sudden decrease (>25%) or discontinuation of renal function. The term AKI is used instead of the previous term acute renal failure, because it has been demonstrated that even minor renal lesions may cause far-reaching consequences on human health. Contemporary classifications of AKI (RIFLE and AKIN) are based on the change of serum creatinine and urinary output. In the developed countries, AKI is most often caused by renal ischemia, nephrotoxins and sepsis, rather than a (primary) diffuse renal disease, such as glomerulonephritis, interstitial nephritis, renovascular disorder and thrombotic microangiopathy. The main risk factors for hospital AKI are mechanical ventilation, use of vasoactive drugs, stem cell transplantation and diuretic-resistant hypervolemia. Prerenal and parenchymal AKI (previously known as acute tubular necrosis) jointly account for 2/3 of all AKI causes. Diuresis and serum creatinine concentration are not early diagnostic markers of AKI. Potential early biomarkers of AKI are neutrophil gelatinase-associated lipocalin (NGAL), cystatin C, kidney injury molecule-1 (KIM-1), interleukins 6, 8 and 18, and liver-type fatty acid-binding protein (L-FABP). Early detection of kidney impairment, before the increase of serum creatinine, is important for timely initiated therapy and recovery. The goal of AKI treatment is to normalize the fluid and electrolyte status, as well as the correction of acidosis and blood pressure. Since a severe fluid overload resistant to diuretics and inotropic agents is associated with a poor outcome, the initiation of dialysis should not be delayed. The mortality rate of AKI is highest in critically ill children with multiple organ failure and hemodynamically unstable patients. Keywords: acute kidney injury; acute tubular necrosis; children Примљен Received: 14/11/2012 Прихваћен Accepted: 01/02/2013
Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса
DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни
Διαβάστε περισσότεραПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА
Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)
Διαβάστε περισσότερα14 Број март 2012.
14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет
Διαβάστε περισσότεραIII. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ
3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је
Διαβάστε περισσότεραГинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице
DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,
Διαβάστε περισσότεραСТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА
Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)
Διαβάστε περισσότεραПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА
Διαβάστε περισσότεραACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
Διαβάστε περισσότερα24 Број децембар 2012.
24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра
Διαβάστε περισσότερα116 Број јул 2010.
116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су
Διαβάστε περισσότεραРана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом
648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом
Διαβάστε περισσότεραКлиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
Διαβάστε περισσότεραВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ
Διαβάστε περισσότεραВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3
16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла
Διαβάστε περισσότεραСТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА
Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан
Διαβάστε περισσότεραКА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ
Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма
Διαβάστε περισσότεραУпотреба алкохола међу адолесцентима у Србији
DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић
Διαβάστε περισσότεραСРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ
UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло
Διαβάστε περισσότεραПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
Διαβάστε περισσότεραИнтратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести
DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде
Διαβάστε περισσότεραО мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један
Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности
Διαβάστε περισσότεραИспитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи
192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића
Διαβάστε περισσότεραНЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао
НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r
Διαβάστε περισσότεραП РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q
На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног
Διαβάστε περισσότεραЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА
За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)
Διαβάστε περισσότεραЕпидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији
744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у
Διαβάστε περισσότεραУлога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса
DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав
Διαβάστε περισσότεραБактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом
Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом
Διαβάστε περισσότεραУчесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином
320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов
Διαβάστε περισσότεραДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ
Διαβάστε περισσότεραПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА
Διαβάστε περισσότεραСимптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б
6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним
Διαβάστε περισσότεραЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни
Διαβάστε περισσότεραПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА
Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА
Διαβάστε περισσότεραТерапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом
150 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):150-154 DOI: 10.2298/SARH1404150D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.742-009.7-085.84 Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом
Διαβάστε περισσότεραКардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом
Srp Arh Celok Lek. 05 Sep-Oct;43(9-0):567-57 DO: 0.98/SARH50567H ОРИГИНАЛНИ РАД / ORGNAL ARTCLE UDC: 66.379-008.64-06-055.6 : 66./.-053. 567 Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом
Διαβάστε περισσότεραКРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ
Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан
Διαβάστε περισσότεραПовољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
Διαβάστε περισσότεραСмрт услед топлотног удара приказ случаја
360 Srp Arh Celok Lek. 2014 May-Jun;142(5-6):360-364 DOI: 10.2298/SARH1406360S ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-001.16-036.88 Смрт услед топлотног удара приказ случаја Слободан Савић, Снежана Павлекић,
Διαβάστε περισσότεραПроизводња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli
634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia
Διαβάστε περισσότεραГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)
Διαβάστε περισσότεραИнфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама
DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним
Διαβάστε περισσότεραNATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА
NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.
Διαβάστε περισσότεραЗначај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст
DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони
Διαβάστε περισσότεραМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник
Διαβάστε περισσότεραИспитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће
54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне
Διαβάστε περισσότεραБес пла тан пре воз за пен зи о не ре
www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам
Διαβάστε περισσότεραУспех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима
170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким
Διαβάστε περισσότεραТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА
Διαβάστε περισσότεραОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ
Διαβάστε περισσότεραПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,
Διαβάστε περισσότεραДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,
Διαβάστε περισσότεραЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ
Διαβάστε περισσότεραУрођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника
DOI: 10.2298/SARH1402089V ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.718.5-007-089 89 Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника Зоран Вукашиновић 1,2, Душко
Διαβάστε περισσότεραС А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да
Διαβάστε περισσότεραНОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................
Διαβάστε περισσότεραЗа што во лим Е=mc 2?
За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
Διαβάστε περισσότεραПоређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу
DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић
Διαβάστε περισσότεραКако лечимо генерализовани анксиозни поремећај?
204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,
Διαβάστε περισσότεραЕфикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса
Srp Arh Celok Lek. 2013 Jul-Aug;141(7-8):495-502 DOI: 10.2298/SARH1308495I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.72-002.77-085.37 ; 615.37 495 Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног
Διαβάστε περισσότεραПроцена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара
770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких
Διαβάστε περισσότεραДрагана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ
Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY
Διαβάστε περισσότεραГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима
Διαβάστε περισσότεραСРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ
Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју
Διαβάστε περισσότεραПи смо пр во [Меланији] *
Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]
Διαβάστε περισσότεραОдлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности
680 Srp Arh Celok Lek. 2014 Nov-Dec;142(11-12):680-687 DOI: 10.2298/SARH1412680D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.25-003.2 ; 616.24-002-06 Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске
Διαβάστε περισσότεραФенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија
DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић
Διαβάστε περισσότεραАХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА
Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09
Διαβάστε περισσότεραКри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле
УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни
Διαβάστε περισσότεραДин ко Да ви дов, дописни члан
Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти
Διαβάστε περισσότεραАп со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет
1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак
Διαβάστε περισσότεραЗастојна инсуфицијенција срца код болесника с оштећеном функцијом бубрега
DOI: 10.2298/SARH1412747P ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 616.12-008.6 ; 616.61-78 747 Застојна инсуфицијенција срца код болесника с оштећеном функцијом бубрега Милета Поскурица 1,2, Дејан Петровић
Διαβάστε περισσότεραУтицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма
DOI: 10.2298/SARH1410557S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 579.862:576.52 557 Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма Александра Шмитран
Διαβάστε περισσότεραКОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )
Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан
Διαβάστε περισσότεραАФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА
UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија
Διαβάστε περισσότεραΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же
Διαβάστε περισσότεραКО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *
УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
Διαβάστε περισσότεραОсврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском
УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу
Διαβάστε περισσότεραАнализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR
Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):155-162 DOI: 10.2298/SARH1304155M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314.16-002-085.28 155 Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном
Διαβάστε περισσότεραНекаријесне лезије у дечјем узрасту
Srp Arh Celok Lek. 2015 Sep-Oct;143(9-10):531-538 DOI: 10.2298/SARH1510531D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.311.2-02-053.2 531 Некаријесне лезије у дечјем узрасту Ивана Демко Рихтер 1, Гордана
Διαβάστε περισσότεραУтицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти
738 Sr Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):738-743 DOI: 10.2298/SARH1312738M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.379-008.64-06 ; 616.314.17-085 Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне
Διαβάστε περισσότεραБојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ
Διαβάστε περισσότεραЛош одговор на подстицање овулације током поступка вантелесне оплодње
354 Srp Arh Celok Lek. 2015 May-Jun;143(5-6):354-361 DOI: 10.2298/SARH1506354S ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 618.177-089.888.11-06 : 612.621.9 Лош одговор на подстицање овулације током поступка
Διαβάστε περισσότεραКлинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије
10 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):10-16 DOI: 10.2298/SARH1402010P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.31-08 Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије Тања Предин
Διαβάστε περισσότεραACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
Διαβάστε περισσότεραУлога регулаторних Т лимфоцита у модулацији имунског одговора на малигне ћелије
262 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):262-267 ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: 10.2298/SARH1304262R Улога регулаторних Т лимфоцита у модулацији имунског одговора на малигне ћелије Гордана
Διαβάστε περισσότεραВаскуларна деменција: истине и контроверзе
ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: 10.2298/SARH1304247P 247 Васкуларна деменција: истине и контроверзе Александра Павловић 1,2, Драган Павловић 3, Вук Алексић 2, Надежда Штернић 1,2 1 Клиника за
Διαβάστε περισσότεραСРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT
СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT ISSN 0354-5989 UDK 32 Година XVIII vol. 32 Број 2/2011 СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара
Διαβάστε περισσότεραЛечење инфекције васкуларне протезе заменом in situ артеријским хомографтом рани постоперациони и дугорочни резултати код 18 болесника
750 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):750-757 DOI: 10.2298/SARH1312750P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.13/.14-089.168-06 ; 616-089.168-022-084 Лечење инфекције васкуларне протезе заменом
Διαβάστε περισσότεραГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА
Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач
Διαβάστε περισσότεραГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN
Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ 2008. ISSN 1805136 Програми рада новоформираних ДОО до 2010. Апострофиране кључне активности Стране 10-15. 1
Διαβάστε περισσότεραКардиолошке манифестације у антифосфолипидном синдрому преглед литературе
346 Srp Arh Celok Lek. 2015 May-Jun;143(5-6):346-353 DOI: 10.2298/SARH1506346D ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 616.153-097-06 : 616.12 Кардиолошке манифестације у антифосфолипидном синдрому преглед
Διαβάστε περισσότεραИконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*
Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T
Διαβάστε περισσότεραКОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ
ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења
Διαβάστε περισσότεραНОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких
Διαβάστε περισσότεραПоремећај раста код деце с хроничном болести бубрега
614 Srp Arh Celok Lek. 2014 Sep-Oct;142(9-10):614-620 DOI: 10.2298/SARH1410614P ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 616.61-036.1-06 ; 616-007.21-053.2/.6 Поремећај раста код деце с хроничном болести
Διαβάστε περισσότεραОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs
Διαβάστε περισσότερα