Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б
|
|
- Διάβολος Ζάνος
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 6 Srp Arh Celok Lek Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: /SARH P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: : Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б Слађана Павић 1, Неда Швиртлих 2,3, Драган Делић 2,3, Александра Радовановић-Шпурнић 3 1 Одељење за инфективне и тропске болести, Општа болница, Ужице, Србија; 2 Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, Србија; 3 Клиника за инфективне и тропске болести, Клинички центар Србије, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод Из ра же ни симп то ми де пре си је и по ре ме ћа ји ког ни тив них функ ци ја за па жа ју се код бо ле сни ка с хро нич ним хе па ти ти сом Б (ХХ-Б). Циљ ра да Циљ ра да био је да се ис пи та ју ин тен зи тет симп то ма и пре дик тив ни фак то ри за де преси ју, те про це ни по сто ја ње ког ни тив них по ре ме ћа ја код бо ле сни ка са ХХ-Б. Ме то де ра да То ком про спек тив не сту ди је ис пи та но је 150 осо ба: 50 са ХХ-Б, 50 с хро нич ном бо лести је тре не ви ру сне ети о ло ги је и 50 здра вих осо ба. Бо ле сни ци са ХХ-Б би ли су слич ног уз ра ста као и здра ви ис пи та ни ци (p=0,566) и бо ле сни ци с хро нич ним не ви ру сним бо ле сти ма је тре (p=0,528). Про це на ин тен зи те та де пре си је од ре ђе на је Ха мил то но вом ска лом (HAMD). Ми ни-мен тал скор-тест (MMSE) је ко ри шћен за ис пи ти ва ње по сто ја ња ког ни тив них по ре ме ћа ја. Ре зул та ти Код бо ле сни ка са ХХ-Б уоче не су ста ти стич ки зна чај но из ра же ни ја де пре си ја и по ја ва ког ни тив них дис функ ци ја у од но су на здра ве осо бе (p=0,00), док је у по ре ђе њу са бо ле сни ци ма с хро нич ним не ви ру сним бо ле сти ма је тре де пре си ја би ла ста ти стич ки зна чај но сла би је из ра же на (p=0,003). Де пре си ја и ког ни тив не дис функ ци је би ле су из ра же ни је код бо ле сни ка са ХХ-Б у ста дију му ци ро зе је тре у од но су на ра ни ста ди јум бо ле сти. Мул ти ва ри јант на ана ли за ва ри ја бли ко је се од но се на со ци јал но-де мо граф ске од ли ке по ка за ла је да је нај зна чај ни ји по зи тив ни пре дик тив ни фак тор за из ра же ни ју де пре си ју био ста ри ји уз раст, пре ко 50 го ди на (B=0,276; SE=0,092; p=0,004). За кљу чак У од но су на здра ве осо бе, бо ле сни ци са ХХ-Б има ју из ра же ни ју де пре си ју, ко ја се интен зи ви ра на пре до ва њем бо ле сти. Нај ве ћа из ра же ност де пре си је се оче ку је код ста ри јих осо ба. Бо ле сни ци са ХХ-Б има ју ма ње из ра же ну де пре си ју и ре ђе по ре ме ћа је ког ни тив них функ ци ја у од но су на бо ле сни ке са дру гим хро нич ним бо ле сти ма је тре. Кључ не ре чи: де пре си ја; ког ни тив не дис функ ци је; хро нич ни хе па ти тис Б Correspondence to: Slađana PAVIĆ Stevana Sinđelića Užice Srbija pajom@beotel.net УВОД Ви ше од 350 ми ли о на љу ди у све ту хронич но је ин фи ци ра но Б ви ру сом хе па тити са [1]. Као и код бо ле сни ка с хро нич ним хе па ти ти сом Ц, за па же но је да хро нич ни хе па ти тис Б (ХХ-Б) узро ку је по ја ву раз личи тих емо ци о нал них про бле ма, као што су: из ра же на де пре си ја, за мор, сма ње ње рад не спо соб но сти, гу би так са мо по у зда ња, као и по ја ву ког ни тив не дис функ ци је [2, 3, 4]. Пси хи ја триј ски по ре ме ћа ји опи са ни су и код бо ле сни ка без из ра же них фи зич ких симп то ма ХХ-Б [5]. ЦИЉ РАДА Циљ ра да био је да се ис пи та ју ин тен зи тет симп то ма и пре дик тив ни фак то ри за де преси ју, те про це ни по сто ја ње ког ни тив них поре ме ћа ја код бо ле сни ка са ХХ-Б. МЕТОДЕ РАДА Ис тра жи ва ње је оба вље но од ју на до ја ну а ра го ди не у Кли ни ци за ин фектив не и троп ске бо ле сти Проф. др Ко ста То до ро вић Кли нич ког цен тра Ср би је у Бе о гра ду и у Оп штој бол ни ци у Ужи цу. Испи та но је укуп но 150 осо ба: 50 бо ле сни ка са ХХ-Б уз ра ста од 19 до 69 го ди на (ко ји прет ход но ни су ле че ни ан ти ви ру сном тера пи јом), 50 с хро нич ним бо ле сти ма је тре не ви ру сне ети о ло ги је (ХХ-НБНЦ), као што су при мар на би ли јар на ци ро за, при мар ни скле ро зи ра ју ћи хо лан ги тис, ауто и мун ски хе па ти тис, сте а то хе па ти тис, Вил со но ва (Wil son) бо лест и ал ко хол на бо лест је тре, и 50 здра вих осо ба. Бо ле сни ци са ХХ-НБНЦ и здра ви ис пи та ни ци би ли су слич них демо граф ских од ли ка у од но су на бо ле сни ке са ХХ-Б. Из ис пи ти ва ња су ис кљу че ни бо лесни ци са де ком пен зо ва ном ци ро зом је тре, бо ле сни ци с кли нич ким зна ци ма ен це фало па ти је је тре, бо ле сни ци ко ји су при ма ли пси хи ја триј ску те ра пи ју, пи ли ал ко хол или ко ри сти ли пси хо ак тив не суп стан це (ПАС) ба рем шест ме се ци ра ни је. Ис тра жи ва ње је об у хва ти ло сле де ће подат ке о ис пи та ни ци ма: кли нич ке, со ци јално-де мо граф ске (уз раст, пол, за по сле ност, брач но ста ње, вре ме и вр сту кон зу ми ра ња ПАС и др.), ла бо ра то риј ске па ра ме тре (актив ност ами но тран сфе ра зе у се ру му, вредно сти укуп ног би ли ру би на, про тром бинског вре ме на, ба кра у се ру му, мо кра ћи и
2 Srp Arh Celok Lek Jan-Feb;143(1-2): је три), вред но сти це ру ло пла зми на, ви ру со ло шке марке ре (ан ти ге ни и ан ти те ла за хе па ти тис Б), по сто ја ње ор ган-не спе ци фич них ауто ан ти те ла (ANA, AMA, AG MA и др.), као и хи сто па то ло шки пре глед тки ва је тре. Би о хе миј ске ана ли зе ура ђе не су стан дард ним ме тода ма ко је се вр ше у ла бо ра то ри ја ма Кли нич ког цен тра Ср би је. Ви ру со ло шки па ра ме три од ре ђе ни су по мо ћу ко мер ци јал них ен зи мских те сто ва. Ауто ан ти те ла су од ре ђе на иму но флу о ре сцент ном ме то дом. Хи сто пато ло шка про це на тки ва је тре (сте пен ак тив но сти и ста ди јум фи бро зе) на чи ње на је из узор ка до би је ног сле пом аспи ра ци о ном би оп си јом на кон стан дард ног бо је ња, а про це ње на ско ро ви ма Иша ка (Is hak) и са радни ка [6]. Код не ких бо ле сни ка ура ђе ни су и до дат ни пре гле ди, по пут хо лан ги о гра фи је и пре гле да на Кајзер Флај ше ров (Kayser Fle ischer) пр стен. За кван ти фи ка ци ју ја чи не де пре си је ко ри шће на је Ха мил то но ва ска ла за про це ну де пре си је (HAMD) [7]. Ска ла са др жи 21 до мен ко ји је свр стан на од го ва ра јући на чин и сво јим зби ром бо до ва да је увид у анк си о- зност, гу би так те жи не, днев не ва ри ја ци је рас по ло жења, ког ни тив не по ре ме ћа је, ре тар да ци ју и по ре ме ћа је спа ва ња. Укуп ни збир бо до ва ма њи од 8 по ка зу је да де пре си ја не по сто ји, збир од 8 до 13 ука зу је на бла гу де пре си ју, на де пре си ју уме ре не ја чи не, на те шку, а збир ве ћи од 24 бо да на ве о ма из ра же ну де пре си ју. За про це ну оп штег мен тал ног функ ци о ни са ња при ме ње на је ма ла ска ла про це не мен тал ног ста ња Mi ni-men tal Sta te Exa mi na ti on (MMSE) test [8]. Ска ла са др жи 11 пи та ња, а нај ве ћи скор је 30. Пр вих пет пита ња (нај ве ћи збир бо до ва је 21) од но се се на ори јента ци ју, пам ће ње, па жњу и ре про дук ци ју упам ће ног, а зах те ва ју вер бал не од го во ре. Сле де ћих шест пи та ња (нај ве ћи збир је 9 бо до ва) про це њу ју спо соб ност имено ва ња пред ме та, из вр ше ња из го во ре них или на пи саних упут ста ва, пи са ња сло бод но иза бра не ре че ни це и цр та ња два ју де ли мич но пре кло пље них пе то у га о- ни ка. Збир до 17 бо до ва ука зу је на те шко оште ће ње ког ни тив них функ ци ја, збир на бла го до умере но оште ће ње, док збир ве ћи од 24 бо да зна чи да испи та ник има нор ма лан ни во ког ни тив них функ ци ја. Ре зул та ти су ста ти стич ки об ра ђе ни па ра ме тријским и не па ра ме триј ским те сто ви ма. Не за ви сни предик тив ни фак то ри од ре ђи ва ни су уни ва ри јант ном и мул ти ва ри јант ном ли не ар ном ре гре си јом. Ста ти стичка ана ли за ура ђе на је по мо ћу про гра ма SPSS за Windows, вер зи ја 16.0 (95% CI). Вред но сти p ма ње од 0,05 и 0,01 сма тра не су ста ти стич ки зна чај ним за уни ва ријант ну и мул ти ва ри јант ну ана ли зу. РЕЗУЛТАТИ Упо ре ђи ва ње ин тен зи те та де пре си је код раз ли чи тих гру па ис пи та ни ка пред ста вље но је у та бе ли 1. Код здра вих осо ба ни је уоче но по сто ја ње де пре си је, док је код бо ле сни ка са ХХ-Б де пре си ја раз ли чи тог ин тен зите та про це ње на код 15 бо ле сни ка. Де пре си ја је уоче на Та бе ла 1. Ин тен зи тет де пре си је код раз ли чи тих гру па ис пи та ни ка ме рен Ха мил то но вом ска лом за про це ну де пре си је (HAMD) Table 1. Intensity of depression in relation to different groups of respondents mesured by Hamilton Depression Rating Scale (HAMD) HAMD скор HAMD score ХХ-Б CH-B Испитаници Patients ХХ-НБНЦ CH-NBNC Здраве особе Healthy persons 0 35 (70%) 13 (26%) 50 (100%) 1 11 (22%) 16 (32%) (6%) 8 (16%) (2%) 13 (26%) χ 2 -test код 37 бо ле сни ка са ХХ-НБНЦ и на ђе на је ста ти стички зна чај на раз ли ка у ве ћем сте пе ну из ра же но сти депре си је из ме ђу бо ле сни ка са ХХ-НБНЦ у од но су на бо ле сни ке са ХХ-Б. Про це не ин тен зи те та по је ди нач них до ме на HAMD при ка за не су у та бе ли 2. Ста ти стич ки зна чај на раз ли ка уоче на је у ин тен зи те ту де пре си је из ме ђу бо ле сни ка са ХХ-Б и ХХ-НБНЦ у свим до ме ни ма, осим у до ме ну ког ни тив них функ ци ја и гу бит ка те жи не. Ста ти стич ки зна чај на раз ли ка је за па же на у свим до ме ни ма и изме ђу бо ле сни ка са ХХ-Б и здра вих ис пи та ни ка, осим до ме на ко ји се од но си на гу би так те ле сне те жи не. У та бе ли 3 при ка зан је MMSE скор у од но су на гру пе ис пи та ни ка. Ког ни тив ни по ре ме ћа ји ни су за па же ни ни код једне здра ве осо бе, нити код ве ћи не бо ле сни ка са ХХ-НБНЦ (86 90%). Из ме ђу бо ле сни ка са ХХ-Б и ХХ-НБНЦ ни је за па же на ста ти стич ки зна чај на раз лика у уче ста ло сти ког ни тив них по ре ме ћа ја. Про це на ин тен зи те та де пре си је и ње них до ме на је вр ше на код бо ле сни ка са ХХ-Б у од но су на од ма клост бо ле сти (по сто ја ње ци ро зе је тре). Уоче на је зна чај на раз ли ка у бро ју бо ле сни ка са ци ро зом (32) и бо ле сни ка без ци ро зе (18) у по гле ду по сто ја ња де пре си је (χ 2 -тест: p<0,001). У гру пи бо ле сни ка с ци ро зом је тре, пет од 18 бо ле сни ка има ло је из ра же ну де пре си ју ко ја ни је би ла за па же на у гру пи бо ле сни ка без ци ро зе. Ста тистич ки ви со ко зна чај на раз ли ка за бе ле же на је у свим ско ро ви ма до ме на HAMD код бо ле сни ка с ци ро зом је тре (Та бе ла 4). Ре зул та ти MMSE те ста код бо ле сни ка са ХХ-Б пока за ли су зна чај ну раз ли ку у по сто ја њу ког ни тив них по ре ме ћа ја код бо ле сни ка с ци ро зом је тре у од но су на бо ле сни ке без ци ро зе (χ 2 -тест: p=0,039). Бла го оштеће ње ког ни тив них функ ци ја за па же но је код пет од 18 бо ле сни ка с ци ро зом је тре, док оста ли бо ле сни ци с ци ро зом је тре и ниједан ис пи та ник без ци ро зе (50) ни су има ли ког ни тив не по ре ме ћа је. p1 p < = без депресије; 1 = блага депресија; 2 = депресија средњег степена; 3 = изражена депресија; 4 = веома изражена депресија ХХ-Б хронични хепатитис Б; ХХ-НБНЦ хронични невирусни (Б, Ц) хепатитис; n број испитаника; p1 статистичка значајност између све три групе болесника; p2 статистичка значајност разлике између болесника са ХХ-Б и здравих особа 0 = without depression; 1 = mild depression; 2 = moderate depression; 3 = severe depression; 4 = highly expressed depression CH-B chronic hepatitis B; CH-NBNC chronic nonviral (B, C) hepatitis; n number of patients; p1 statistical significance between all three groups of patients; p2 statistical significant difference between patients with CH-B and healthy persons
3 8 Павић С. и сар. Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б Та бе ла 2. Ско ро ви до ме на Ха мил то но ве ска ле за про це ну де пре си је (HAMD) у од но су на гру пе ис пи та ни ка Table 2. Hamilton Depression Rating Scale (HAMD) domains scores in relation to groups of respondents Домени HAMD Domains of HAMD ХХ-Б CH-B Испитаници Patients ХХ-НБНЦ CH-NBNC Здраве особе Healthy persons Анксиозност Anxiety 0.4± ± ± Губитак тежине Weight loss 0.2± ± ± Дневне промене расположења Daily variation of mood 0.4± ± ± Когнитивни поремећаји Cognitive disorders 0.1± ± ± Ретардација Retardation 0.3± ± ± Поремећај спавања Sleep disturbance 0.4± ± ± p1 статистичка значајност разлике између групе болесника са ХХ-Б и групе са ХХ-НБНЦ; p2 статистичка значајност између болесника са ХХ-Б и здравих особа p1 statistical significant difference between groups with CH-B and CH-NBNC; p2 statistical significance between patients with CH-B and healthy persons p1 ANOVA p2 Та бе ла 3. Ско ро ви ми ни-мен тал скор-те ста (MMSE) у од но су на гру пе ис пи та ни ка Table 3. Mini-mental state examination (MMSE) scores according to groups of respondents MMSE скор MMSE score Ис тра жи ва ње је об у хва ти ло и ис пи ти ва ње со ци јално-де мо граф ских па ра ме та ра код бо ле сни ка са ХХ-Б у по гле ду по сто ја ња де пре си је, што је при ка за но у та бели 5. Ста ти стич ки зна чај на раз ли ка че шћег по сто ја ња де пре си је уоче на је код ис пи та ни ка жен ског по ла, стари јег уз ра ста и осо ба ко је ко ри сте ПАС. Де мо граф ски фак то ри му шки пол, уз раст, брач но ста ње, за по сле ност и ин тра вен ска при ме на ПАС посма тра ни су као пре дик тив ни фак то ри за про це ну интен зи те та де пре си је код бо ле сни ка са ХХ-Б (Та бе ла 6). Ста ти стич ка зна чај ност је утвр ђе на за ста рост ве ћу од 50 го ди на (p=0,000), жен ски пол (p=0,029) и ин тра венску при ме ну ПАС (p=0,035). Мул ти ва ри јант на ана ли за по ка за ла је да је нај зна чај ни ји по зи тив ни пре дик тив ни фак тор за по сто ја ње де пре си је био ста ри ји уз раст, преко 50 го ди на (B=0,276; SE=0,092; p=0,004). ДИСКУСИЈА ХХ-Б CH-B Испитаници Patients ХХ-НБНЦ CH-NBNC Здраве особе Healthy persons 1 45 (90%) 43(86%) 50 (100%) 2 5 (10%) 7(14%) χ 2 -test Про це на ин тен зи те та де пре си је ко ри шће њем HAMD и упо ре ђи ва ње до би је них ре зул та та укуп ног ско ра по p = без оштећења когнитивних функција; 2 = благо до умерено оштећење когнитивних функција; 3 = тешко оштећење когнитивних функција p1 статистичка значајност разлике између групе болесника са ХХ-Б и групе са ХХ-НБНЦ 1 = without cognitive disfunctions; 2 = mild to moderate cognitive disfunctions; 3 = severe cognitive disfunctions p1 statistical significant difference between groups with CH-B and CH-NBNC гру па ма ис пи та ни ка у на шем ис тра жи ва њу ука зу ју на зна чај но по сто ја ње де пре си је код бо ле сни ка са ХХ-Б у од но су на здра ве ис пи та ни ке у укуп ном ско ру и у обла сти ма анк си о зно сти, ре тар да ци је, ког ни тив них по ре ме ћа ја, по ре ме ћа ја спа ва ња и днев них ва ри ја ци ја рас по ло же ња. То је у скла ду с ре зул та ти ма ис тра жи вања Ке ски на (Ke skin) и са рад ни ка [9]. Ина че, од те го ба ко је на во де, бо ле сни ци са ХХ-Б нај че шће осе ћа ју замор. За па же на је че шћа по ја ва пси хи ја триј ских пробле ма код бо ле сни ка са ХХ-Б, што је та ко ђе у скла ду с на ла зи ма дру гих ис тра жи ва ча [10, 11]. Услед то га, по себ но због уче ста ло сти де пре си је, у ли те ра ту ри се ис ти че да су нео п ход ни пси хи ја триј ско ис пи ти ва ње и ле че ње тих бо ле сни ка [12]. По ка за но је да на по ја ву де пре си је код бо ле сни ка са ХХ-Б ути чу из ме не у иму но ло шким функ ци ја ма бо лесни ка. Ни вои ин тер ле у ки на и ин тер фе ро на ко ре ли рају са за сту пље но шћу за мо ра и де пре си је. Та ко ђе, код бо ле сни ка са ХХ-Б за бе ле жен је по ви шен ни во ин терле у ки на 6 [13]. На осно ву ис пи ти ва ња не ких ис тра жива ча, упра во ни во овог ин тер ле у ки на ути че на по ја ву и сте пен де пре си је [14, 15, 16]. Ва жно је на по ме ну ти да се код бо ле сни ка са ХХ-Б уоча ва знат но ис по ља ва ње де пре си је то ком ле че ња ин тер фе ро ном [17, 18]. Ис пи ти ва њем мен тал ног ста ња бо ле сни ка са ХХ-Б у тур ској по пу ла ци ји по ка за но је по сто ја ње де пре сије код тре ћи не ис пи та ни ка иако ни су има ли фи зич ке симп то ме [19]. И дру ги ис тра жи ва чи ука зу ју на значај но ло ши је мен тал но здра вље осо ба ко је су ин фи цира не ви ру сом хе па ти ти са Б и нео п ход ну емо ци о нал ну по др шку та квим осо ба ма [11, 20]. Мо же се прет по стави ти да из ра же на бри га за пре нос ви ру са нај бли жим осо ба ма ути че на по ја ву де пре си је и код осо ба код којих фи зич ке те го бе ни су при сут не. Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња су по ка за ли да боле сни ци са ХХ-НБНЦ у од но су на бо ле сни ке са ХХ-Б, има ју зна чај но че шћу де пре си ју, по себ но из ра же ну кроз днев не ва ри ја ци је рас по ло же ња, анк си о зност и по ре ме ћај спа ва ња. Ово се мо же об ја сни ти и евен ту- doi: /SARH P
4 Srp Arh Celok Lek Jan-Feb;143(1-2): Та бе ла 4. Ско ро ви до ме на Ха мил то но вог ска ле за про це ну де пре си је (HAMD) код бо ле сни ка с хро нич ним хе па ти ти сом Б у за ви сно сти од по сто ја ња ци ро зе је тре Table 4. Domains of Hamilton Depression Rating Scale (HAMD) scores in patients with chronic hepatitis B in relation to the presence of liver cirrhosis Домени HAMD Domains of HAMD Анксиозност Anxiety Губитак тежине Weight loss Дневне промене расположења Daily mood variations Когнитивни поремећаји Cognitive disorders Ретардација Retardation Поремећај спавања Sleep disturbance p статистичка значајност p statistical significance Испитаници без цирозе Patients without cirrhosis (n=32) Скорови Scores Испитаници са цирозом Patients with cirrhosis (n=18) p (ANOVA) 0.3± ± ± ± ± ± ± ± ± ± ± ± Та бе ла 5. Из ра же ност де пре си је у од но су на со ци јал но-де мо граф ске од ли ке бо ле сни ка с хро нич ним хе па ти ти сом Б Table 5. The intensity of depression in relation to socio-demographic characteristics of patients with chronic hepatitis B Социјално-демографски подаци Socio-demographic date Пол Gender Старост (године) Age (years) Ожењен/удата Married Запослен-а Employed I. V. ПАС инфекција I. V. PAS infection I. V. интравенски; ПАС психоактивне супстанце I. V. intravenous; PAS psychoactive substances Непостојање депресије Absence of depression (n=35) Број болесника (%) Number of patients (%) Постојање депресије Presence of depression (n=15) Мушки Male 25 (71.4) 5 (33.3) Женски Female 10 (28.6) 10 (66.7) (77.2) 11 (73.3) >50 8 (22.8) 4 (26.7) Да Yes 16 (45.7) 7 (46.7) Не No 19 (54.3) 8 (53.3) Да Yes 15 (42.8) 7 (46.7) Не No 20 (57.2) 8 (53.3) Да Yes 13 (34.3) 8 (53.3) Не No 22 (65.7) 7 (46.7) p (χ 2 -test) ал ним ефек ти ма ве ли ких до за иму но су пре сив них леко ва, кор ти ко сте ро и да или ци то ста ти ка нео п ход них за ле че ње бо ле сни ка са ХХ-НБНЦ [21]. Код на ших ис пи та ни ка по сто ја ње ког ни тив них поре ме ћа ја, на осно ву HAMD и MMSE те ста, није по ка зало раз ли ку из ме ђу бо ле сни ка са ХХ-Б и бо ле сни ка са ХХ-НБНЦ без об зи ра на ис по ље ност кли нич ких симпто ма ХХ-Б. Ког ни тив ни по ре ме ћа ји су ина че из ра жени ји код осо ба ста ри је жи вот не до би ко ји че сто има ју кар ди о ва ску лар не дис функ ци је [22]. Не ки ис тра жи вачи сма тра ју да тре ба ко ри сти ти пре ци зни је не у ро когни тив не те сто ве ко ји би ре ги стро ва ли и са свим ма ле про ме не у ког ни тив ним функ ци ја ма ових бо ле сни ка [23]. Мла ђа жи вот на доб, не по сто ја ње кар ди о ва скулар них по ре ме ћа ја и при ро да са мог MMSE те ста, којим се про це њу је оп ште, гру бо мен тал но функ ци о ниса ње, мо гу об ја сни ти на ше до би је не ре зул та те. Ис пи ти ва ње за сту пље но сти де пре си је код ис пи тани ка по ка за ло је да је она че шћа код осо ба жен ског по ла. Иако је ве ћи на ауто ра ко ји су упо ре ђи ва ли испо ље ност де пре си је у односу на по ло ве уочи ла да је де пре си ја че шћа код же на не го код му шка ра ца, на ши ре зул та ти ин ди рект но по ка зу ју да бо лест као што је ХХ-Б под јед на ко ути че на оба по ла, чиме се не ме ња на ве ден оп ште при хва ћен став о ра зли ци у ис по ља вању де пре си је код же на и му шка ра ца [24, 25]. Ис пи ти ва ње из ра же но сти де пре си је у по гле ду узра ста по ка зу је да је код мла ђих ис пи та ни ка по ја ва
5 10 Павић С. и сар. Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б Та бе ла 6. Де мо граф ски фак то ри као не за ви сни пре дик то ри депре си је код бо ле сни ка с хро нич ним хе па ти ти сом Б Table 6. Demographic factors as independent predictors for depression in patients with chronic hepatitis B Демографски фактор (независна варијабла) Demographic factor (independent variable) Женски пол Female gender Старост >50 година Age >50 years Ожењен/удата Married Запослен Employed I. V. ПАС инфекција I. V. PAS infection Депресија (зависна варијабла) Depression (dependent variable) B SE p Униваријантна линерана регресија: B коефицијент; SE стандардна грешка; p статистичка значајност Univariate linear regression: B coefficient; SE standard error; p statistical significance де пре си је ре ђа. Ово је та ко ђе у скла ду с по зна тим саоп ште њи ма да мла ди бо ле сни ци са ХХ-Б има ју значај но бо љи ква ли тет жи во та, и фи зич ки и мен тал ни [2]. Ова кав за кљу чак се мо же об ја сни ти бо љом инфор ми са но шћу мла дих љу ди, њи хо вим по ве ре њем у пре вен ци ју вакцинама и на дом у успе шност ан ти ви русне те ра пи је. Уоп ште но по сма тра но, мла де осо бе има ју бо ље оп ште здрав стве но ста ње, успе шни је се ле че и хро нич на бо лест на кон при ме ње не те ра пи је код њих кра ће тра је. Осим код же на и ста ри јих осо ба, на ше ис тра жи вање је по ка за ло че шћу де пре си ју код бо ле сни ка са ХХ-Б ко ји ко ри сте ПАС. До са да шње ис пи ти ва ње ин тра венских нар ко ма на са ХХ-Б по ка зу је да је де пре си ја ина че че шћа код ових бо ле сни ка у од но су на осо бе ко је их не ко ри сте, те се наш на лаз мо же ту ма чи ти у скла ду с ре зул та ти ма пси хи ја триј ских ис тра жи ва ња ове попу ла ци је [26, 27]. Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња ни су по ка за ли значај ну раз ли ку у брач ном ста њу бо ле сни ка са ХХ-Б у погледу ис по ље ности де пре си је. Осим то га што су испи та ни ци на ше сту ди је углав ном би ле мла де осо бе, ко је су ре ђе у бра ку, ови ре зул та ти мо гу би ти опреч ни, јер је чи ње ни ца и то да не ма мо увек по дат ке да ли су већ би ли у брач ној за јед ни ци. Та ко ђе, ве ћи на на ших ис пи та ни ка без де пре си је би ла је не за по сле на, што обја шња ва да ни су бри ну ли о ути ца ју бо ле сти на сма њење рад не спо соб но сти или дис кри ми на ци ју на по слу. У ли те ра ту ри се мо гу про на ћи по да ци ко ји ука зу ју на то да страх од пре но са ви ру са на осо бе из рад не околи не ути че на рад ну ка ри је ру [28]. Ови фак то ри, па чак ни мо гу ћи ма те ри јал ни про бле ми, ни су ути ца ли на ис пи та ни ке на шег ис тра жи ва ња. Укуп ни скор и ско ро ви свих до ме на HAMD ука зу ју на ве ћу уче ста лост ин тен зив ни је де пре си је код бо лесни ка са ХХ-Б у ста ди ју му ци ро зе је тре. С овим на лазом су у скла ду и на ши ре зул та ти MMSE те ста, где се за па жа да су и ког ни тив ни по ре ме ћа ји зна чај но че шћи код бо ле сни ка с ци ро зом је тре. Ово се мо же об ја снити све шћу бо ле сни ка о те жи ни и од ма кло сти бо ле сти, али и ути ца јем ле ко ва ко је при ма ју. Ови ре зул та ти су у скла ду са за па жа њи ма дру гих ис тра жи ва ча [2, 10]. Та ко ђе, с об зи ром на са оп ште ње о оп штем сма ње ном ква ли те ту жи во та бо ле сни ка с ци ро зом је тре, ова кав на лаз је био оче ки ван и код бо ле сни ка са ХХ-Б [2]. Ци ро зу је тре пра те број ни ме та бо лич ки по ре ме ћа ји, као што су елек тро лит ни дис ба ланс и дис функ ци ја бу бре га, ка да су по ве ћа ње ни воа амо ни ја ка и хи по натре ми ја глав ни ме та бо лич ки фак то ри ко ји ути чу на по ја ву ког ни тив них по ре ме ћа ја [29, 30]. На кра ју же ли мо да ис так не мо по тре бу и зна чај ност са рад ње ле ка ра обе стру ке, ин фек то ло га и пси хи ја тра, ра ди суп тил ни јег и све о бу хват ни јег ис пи ти ва ња боле сни ка с хро нич ним ви ру сним хе па ти ти сом ко ја би до при не ла бо љем раз у ме ва њу ути ца ја фи зич ког стања бо ле сни ка на ње го ву евен ту ал ну из ме ну пси хич ког ста ња ко ја је по ка за на у на шем ис тра жи ва њу. Ова ква са рад ња је ве о ма ком плек сна и зах те ва мно го вре мена и ис ку ства, али је нео п ход на ра ди пот пу ни јег задо во ље ња свих аспе ка та ди јаг но сти ке и ле че ња ових бо ле сни ка. ЗАКЉУЧАК На осно ву до би је них ре зул та та мо же се за кљу чи ти да је де пре си ја из ра же ни ја код бо ле сни ка са ХХ-Б у од но су на здра ве осо бе. Жен ски пол, ста ри ји уз раст бо ле сни ка и зло у по тре ба ПАС ути чу на ин тен зив ни ји сте пен депре си је у ХХ-Б, што је при хва ће но и у оп штој по пу лаци ји. Ова бо лест не ма по себ ног ути ца ја на ис по ље ност де пре си је у по гле ду ових со ци јал но-де мо граф ских одли ка. Ипак, те же об ли ке де пре си је нај че шће тре ба очеки ва ти у ста ри јем жи вот ном до бу. Код осо ба са ХХ-Б сте пен де пре си је ко ре ли ра с раз во јем ци ро зе је тре. Зна чај ни ји по ре ме ћа ји оп штих ког ни тив них функ ција че шћи су код бо ле сни ка са ХХ-Б у од но су на здра ве осо бе и из ра же ни ји су ка ко бо лест на пре ду је. ЛИТЕРАТУРА 1. Lok ASF, McMahon BJ. Chronic hepatitis B. Hepatology. 2007; 45: Ong SC, Mak B, Aung MO, Li SC, Lim SG. Health-related quality of life in chronic hepatitis B patients. Hepatology. 2008; 47: Weinstein AA, Kallman Price J, Stepanova M, Poms LW, Fang Y, Moon J, et al. Depression in patients with non-alcoholic fattz liver disease and chronic viral hepatitis B and D. Psychosomatics. 2011; 52: Pavlović Z, Delić D, Marić NP, Vuković O, Jašović-Gašić M. Depressive symptoms in patients with hepatitis C treated with pegylated interferon alpha therapy: a 24-week prospective study. Psychiatr Danub. 2011; 23: Marcellin P, Lau GK, Bonino F, Farci P, Hadziyannis S, Jin R, et al. Peginterferon alfa-2a alone, lamivudine alone, and the two in combination in patients with HBeAg-negative chronic hepatitis B. N Engl J Med. 2004; 351: doi: /SARH P
6 Srp Arh Celok Lek Jan-Feb;143(1-2): Ishak K, Baptista A, Bianchi L, Callea F, De Groote J, Gudat F, et al. Histological grading and staging of chronic hepatitis. J Hepatol. 1995; 22: Hamilton M. A rating scale for depression. J Neural Psychiatry. 1960; 23: Folstein MF, Folstein SE, McHugh Pr. Mini-Mental state: A practical method for grading the cognitive state of patients for the clinician. J Psychiatr Res. 1975; 12: Keskin G, Gumus AB, Orgun F. Quality of life, dfepression, and anxiety among hepatitis B patients. Gastroenterol Nurs. 2013; 36: Ozkan M, Corapcioglu A, Balcioglu I, Ertekin E, Khan S, Ozdemir S, et al. Psychiatric morbidity and its effect on the quality of life of patients with chronic hepatitis B and hepatitis C. Int J Psychiatry Med. 2006; 36: Kunkel EJ, Kim JS, Hann HW, Oyesanmi O, Monefee LA, Field HL, et al. Depression in Korean immigrants with hepatitis B and related liver diseases. Psychosomatics. 2000; 41: Fattovich G. Natural history and prognosis of hepatitis B. Semin Liver Dis. 2003; 23: Kakumu S, Shinagawa T, Ishikawa T, Yoshioka K, Wakita T, Ito Y, et al. Serum interleukin 6 levels in patients with chronic hepatitis B. Am J Gastroenterol. 1991; 86: Bob P, Raboch J, Maes M, Susta M, Pavlat J, Jasova D, et al. Depression, traumatic stress and interleukin-6. J Affect Disord. 2010; 120: Hayley S, Poulter MO, Merali Z, Anisman H. The pathogenesis of clinical depression: stressor-and cytokine-induced alterations of neuroplasticity. Neuroscience. 2005; 135: Anisman H, Merali Z. Cytokines, stress and depressive illness: brainimmune interactions. Ann Med. 2003; 35: Alavian SM, Tavallaei SA, Hoseini SM, Hedayati MR, Sephrinia A. Prevalence of depression in chronic hepatitis B and C. Trauma Monthly. 2007; 12: Koskinas J, Merkouraki P, Manesis E, Hadziyannis S. Assessment of depression in patients with chronic hepatitis: effect of interferon treatment. Dig Dis. 2002; 20: Atesci FC, Cetin BC, Oguzhanoglu NK, Karadag F, Turgut H. Psychiatric disorders and functioning in hepatitis B virus carriers. Psychosomatics. 2005; 46: Altindag A, Cadirci D, Sirmatel F. Depression and health related quality of life in non-cirrhotic chronic hepatitis B patients and hepatitis B carriers. Neurosciences. 2009; 14: Brown ES, Chandler PA. Mood and cognitive changes during systemic corticosteroid therapy. Prim Care Companion J Clin Psychiatry. 2001; 3: Hickie I, Scott E, Wilhelm K, Brodaty H. Subcortical hyperintensities on magnetic resonance imaging in patients with severe depression longitudinal evaluation. Biol Psychiatry. 1997; 42: Groeneweg M, Moerland W, Quero JC, Hop WC, Schalm SW. Screening of subclinical hepatic encephalopathy. J Hepatol. 2000; 32: Murray CJL, Lopez AD. Assessing health needs: the global burden of disease study. In: Detels R, et al, editors. Oxford Textbook of Public Health. 4th ed. New York: Oxford University Press; p Janković S. Depression. In: Atanasković-Marković Z, et al. Serbian Burden of Disease and Injury in Serbia. Belgrade: Ministry of Health of the Republic of Serbia; p Stein DM, Solomon DA, Herman DS, Bradley J, Anderson BJ, Miller I. Depression severity and drug injection behaviors. Am J Psychiatry. 2003; 160: Darke S, Mills K, Teesson M, Ross J, Williamson A, Havard A. Patterns of mayor depression and drug-related problems amongst heroin users across 36 months. Psychiatry Res. 2009; 166: Leidel J. Between isolation and acceptance hepatitis B and AIDS in community facilities. Gesundheitswesen. 1992; 54: Kalaitzakis E, Bjornsson E. Renal function and cognitive impairment in patients with liver cirrhosis. Scand J Gastroenterol. 2007; 42: Rayan JM, Shawcross DL. Hepatic encephalopathy. Medicine. 2011; 39: Depressive Symptoms and Cognitive Dysfunctions in Patients with Chronic Hepatitis B Sladjana Pavić 1, Neda Švirtlih 2,3, Dragan Delić 2,3, Aleksandra Radovanović-Špurnić 3 1 Department for Infectious and Tropical Diseases, General Hospital, Užice, Serbia; 2 University of Belgrade, School of Medicine, Belgrade, Serbia; 3 Clinic for Infectious and Tropical Diseases, Clinical Center of Serbia, Belgrade, Serbia SUMMARY Introduction Pronounced symptoms of depression and disorders of cognitive functions can be observed in patients with chronic hepatitis B. Objective The objective of the study was evaluation of the severity of symptoms and predictive factors for depression and the existence of cognitive disorders in patients with chronic hepatitis B. Methods A total of 150 respondents were included in this prospective study (50 patients with chronic hepatitis B, 50 patients with other chronic liver diseases and 50 healthy persons). The patients with chronic hepatitis B were homogeneous by age compared to healthy subjects (p=0.566) and patients with other chronic liver diseases (p=0.528). Assessment of intensity of depression was determined by the Hamilton Depression Rating Scale (HAMD). A Mini Mental State Examination (MMSE) test was used to investigate the presence of cognitive disorders. Results Significantly expressed depression was observed in patients with chronic hepatitis B compared with healthy persons as well as the occurrence of cognitive dysfunction (p=0.00), while in comparison with the patients with chronic nonviral liver diseases, depression was statistically significantly less markedly expressed (p=0.003). Depression and cognitive dysfunction were more noticeable in patients with chronic hepatitis B in the stage of liver cirrhosis in relation to the early stage of the disease. Multivariate analysis of variables related to the sociodemographic characteristics showed that the most significant positive predictor of depression was more expressed in older age (over 50 years) (B=0.276; SE=0.092; p=0.004). Conclusion Patients with chronic hepatitis B have a higher intensity of depression compared to healthy people, which is intensified with the progression of the disease. The highest expression of depression is expected in the elderly. Patients with chronic hepatitis B have a lower intensity of depression and fewer disorders of cognitive functions than patients with other chronic liver diseases. Keywords: depression; cognitive dysfunctions; chronic hepatitis B Примљен Received: 05/03/2013 Ревизија Revision: 07/05/2014 Прихваћен Accepted: 23/06/2014
СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА
Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)
Διαβάστε περισσότεραПоређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса
DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни
Διαβάστε περισσότεραIII. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ
3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је
Διαβάστε περισσότεραACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
Διαβάστε περισσότεραПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА
Διαβάστε περισσότεραПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА
Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)
Διαβάστε περισσότερα14 Број март 2012.
14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет
Διαβάστε περισσότεραКлиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
Διαβάστε περισσότεραУчесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином
320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов
Διαβάστε περισσότερα24 Број децембар 2012.
24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра
Διαβάστε περισσότεραБактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом
Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом
Διαβάστε περισσότεραУпотреба алкохола међу адолесцентима у Србији
DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић
Διαβάστε περισσότεραВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ
Διαβάστε περισσότεραУлога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса
DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав
Διαβάστε περισσότεραЕпидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији
744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у
Διαβάστε περισσότεραЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА
За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)
Διαβάστε περισσότεραКА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ
Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма
Διαβάστε περισσότεραСРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ
UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло
Διαβάστε περισσότεραИспитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи
192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића
Διαβάστε περισσότεραГинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице
DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,
Διαβάστε περισσότεραИнфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама
DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним
Διαβάστε περισσότεραПоређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу
DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић
Διαβάστε περισσότεραСТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА
Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан
Διαβάστε περισσότεραВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3
16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла
Διαβάστε περισσότεραДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ
Διαβάστε περισσότεραИспитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће
54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне
Διαβάστε περισσότεραЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни
Διαβάστε περισσότεραКако лечимо генерализовани анксиозни поремећај?
204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,
Διαβάστε περισσότεραПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
Διαβάστε περισσότεραКРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ
Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан
Διαβάστε περισσότεραПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА
Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА
Διαβάστε περισσότεραЗначај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст
DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони
Διαβάστε περισσότεραО мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један
Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности
Διαβάστε περισσότεραОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ
Διαβάστε περισσότερα116 Број јул 2010.
116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су
Διαβάστε περισσότεραПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,
Διαβάστε περισσότεραРана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом
648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом
Διαβάστε περισσότεραОдлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности
680 Srp Arh Celok Lek. 2014 Nov-Dec;142(11-12):680-687 DOI: 10.2298/SARH1412680D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.25-003.2 ; 616.24-002-06 Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске
Διαβάστε περισσότεραПроцена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара
770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких
Διαβάστε περισσότεραНЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао
НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r
Διαβάστε περισσότεραПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА
Διαβάστε περισσότεραП РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q
На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног
Διαβάστε περισσότεραПовољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
Διαβάστε περισσότεραГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)
Διαβάστε περισσότεραNATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА
NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.
Διαβάστε περισσότεραДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,
Διαβάστε περισσότεραИнтратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести
DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде
Διαβάστε περισσότεραЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ
Διαβάστε περισσότεραМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник
Διαβάστε περισσότεραУспех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима
170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким
Διαβάστε περισσότεραПроизводња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli
634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia
Διαβάστε περισσότεραТерапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом
150 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):150-154 DOI: 10.2298/SARH1404150D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.742-009.7-085.84 Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом
Διαβάστε περισσότεραБес пла тан пре воз за пен зи о не ре
www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам
Διαβάστε περισσότεραКардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом
Srp Arh Celok Lek. 05 Sep-Oct;43(9-0):567-57 DO: 0.98/SARH50567H ОРИГИНАЛНИ РАД / ORGNAL ARTCLE UDC: 66.379-008.64-06-055.6 : 66./.-053. 567 Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
Διαβάστε περισσότεραСмрт услед топлотног удара приказ случаја
360 Srp Arh Celok Lek. 2014 May-Jun;142(5-6):360-364 DOI: 10.2298/SARH1406360S ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-001.16-036.88 Смрт услед топлотног удара приказ случаја Слободан Савић, Снежана Павлекић,
Διαβάστε περισσότεραТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА
Διαβάστε περισσότεραЕфикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса
Srp Arh Celok Lek. 2013 Jul-Aug;141(7-8):495-502 DOI: 10.2298/SARH1308495I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.72-002.77-085.37 ; 615.37 495 Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног
Διαβάστε περισσότεραГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима
Διαβάστε περισσότεραСРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ
Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју
Διαβάστε περισσότεραПи смо пр во [Меланији] *
Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]
Διαβάστε περισσότεραФенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија
DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић
Διαβάστε περισσότεραС А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да
Διαβάστε περισσότεραКОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )
Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан
Διαβάστε περισσότεραУтицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти
738 Sr Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):738-743 DOI: 10.2298/SARH1312738M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.379-008.64-06 ; 616.314.17-085 Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне
Διαβάστε περισσότεραЗа што во лим Е=mc 2?
За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је
Διαβάστε περισσότεραУрођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника
DOI: 10.2298/SARH1402089V ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.718.5-007-089 89 Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника Зоран Вукашиновић 1,2, Душко
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач
Διαβάστε περισσότεραДрагана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ
Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY
Διαβάστε περισσότεραАХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА
Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09
Διαβάστε περισσότεραКри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле
УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни
Διαβάστε περισσότεραНОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................
Διαβάστε περισσότεραБојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ
Διαβάστε περισσότεραΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
Διαβάστε περισσότεραУтицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма
DOI: 10.2298/SARH1410557S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 579.862:576.52 557 Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма Александра Шмитран
Διαβάστε περισσότεραАФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА
UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија
Διαβάστε περισσότεραАп со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет
1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак
Διαβάστε περισσότεραДин ко Да ви дов, дописни члан
Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти
Διαβάστε περισσότεραКО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *
УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА
Διαβάστε περισσότεραОсврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском
УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу
Διαβάστε περισσότεραНекаријесне лезије у дечјем узрасту
Srp Arh Celok Lek. 2015 Sep-Oct;143(9-10):531-538 DOI: 10.2298/SARH1510531D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.311.2-02-053.2 531 Некаријесне лезије у дечјем узрасту Ивана Демко Рихтер 1, Гордана
Διαβάστε περισσότεραЛош одговор на подстицање овулације током поступка вантелесне оплодње
354 Srp Arh Celok Lek. 2015 May-Jun;143(5-6):354-361 DOI: 10.2298/SARH1506354S ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 618.177-089.888.11-06 : 612.621.9 Лош одговор на подстицање овулације током поступка
Διαβάστε περισσότεραКлинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије
10 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):10-16 DOI: 10.2298/SARH1402010P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.31-08 Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије Тања Предин
Διαβάστε περισσότεραМање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића*
Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Милош Живковић** Византолошки институт САНУ UDC 75.051.046.3(497.16 Praskvica)»16/17»
Διαβάστε περισσότεραКВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754263P УДК 316.774:654 316.644:316.77 оригиналан научни рад КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ
Διαβάστε περισσότεραАнализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR
Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):155-162 DOI: 10.2298/SARH1304155M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314.16-002-085.28 155 Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном
Διαβάστε περισσότεραACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
Διαβάστε περισσότεραВаскуларна деменција: истине и контроверзе
ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: 10.2298/SARH1304247P 247 Васкуларна деменција: истине и контроверзе Александра Павловић 1,2, Драган Павловић 3, Вук Алексић 2, Надежда Штернић 1,2 1 Клиника за
Διαβάστε περισσότεραИконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*
Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T
Διαβάστε περισσότεραСРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT
СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT ISSN 0354-5989 UDK 32 Година XVIII vol. 32 Број 2/2011 СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара
Διαβάστε περισσότεραГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА
Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА
Διαβάστε περισσότεραКардиолошке манифестације у антифосфолипидном синдрому преглед литературе
346 Srp Arh Celok Lek. 2015 May-Jun;143(5-6):346-353 DOI: 10.2298/SARH1506346D ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 616.153-097-06 : 616.12 Кардиолошке манифестације у антифосфолипидном синдрому преглед
Διαβάστε περισσότεραНОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких
Διαβάστε περισσότεραСО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ
Дарко Ј. Крстић Дар ко Ј. Кр стић 1 Цен тар за Цр кве не сту ди је Ниш Оригинални научни рад УДК 821.163.41-94.09 Сава, свети Примљено 13. 12. 2011. СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ
Διαβάστε περισσότεραМесијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја
УДК: 27-243.32/.45-277 26-32-277.2 Те о ло шки по гле ди / The o lo gi cal Vi ews Го ди на / Vo lu me XLVI II Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 7 28. Месијанизам у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи
Διαβάστε περισσότεραСрпска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни
Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни
Διαβάστε περισσότεραГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN
Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ 2008. ISSN 1805136 Програми рада новоформираних ДОО до 2010. Апострофиране кључне активности Стране 10-15. 1
Διαβάστε περισσότεραОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И
Διαβάστε περισσότεραКУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ
С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци
Διαβάστε περισσότερα