Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?"

Transcript

1 204 Srp Arh Celok Lek Mar-Apr;142(3-4): DOI: /SARH L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2, Тихомир Стојковић 1, Мина Цвјетковић Бошњак 3,4, Милица Зарић 1, Срђан Миловановић 1,2 1 Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 2 Клиника за психијатрију, Клинички центар Србије, Београд, Србија; 3 Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, Србија; 4 Клиника за психијатрију, Клинички центар Војводине, Нови Сад, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод По ред знат не уче ста ло сти ге не ра ли зо ва ног анк си о зног по ре ме ћа ја (ГАП) и по сле ди ца с који ма је по ве зан, чи ни се да га у на шој сре ди ни ни смо мно го про у ча ва ли. Циљ ра да Циљ ис тра жи ва ња је био да се ис пи та по зна ва ње пси хо па то ло ги је и од го ва ра ју ћег лече ња осо ба са ГАП у на шој сре ди ни. Ме то де ра да Ис пи ти ва њем су об у хва ће на 84 ле ка ра (пси хи ја тра и не у роп си хи ја тра) ко ја се ба ве ле че њем осо ба са ГАП. Као основ ни ин стру мент ко ри шће на је ано ним на ан ке та ко јом су при купље ни по да ци ко ји се од но се на со ци о де мо граф ске од ли ке ис пи та ни ка, про фе си о нал не ка рак тери сти ке, пи та ња о раз у ме ва њу пси хо па то ло ги је ГАП и пи та ња о пр вом и дру гом из бо ру те ра пи је за ле че ње осо ба са ГАП. Ре зул та ти Ве ћи на пси хи ја та ра (62,2%) из ја сни ла се за симп том уз не ми ре но сти и на пе то сти, а не што ма њи про це нат (36,6%) за симп том бри ге и стреп ње, као кључ ни симп том ГАП ка да га ди јаг но сти ку ју. Ре зул та ти по ка зу ју да ско ро сви па ци јен ти (96,5%) пре до ла ска код пси хи ја т ра при ма ју бен зо ди а зе пи не. Ве ћи на пси хи ја та ра се опре де љу је за при ме ну SSRI/SNRI ан ти де пре си ва (76,2%), нај че шће у ком би на ци ји са бен зо ди а зе пи ни ма (71,4%), у ле че њу осо ба са ГАП, али би се би у ста ти стич ки зна чај но ма њој ме ри (45,2%) не го сво јим па ци јен ти ма пре пи си ва ли бен зо ди а зе пи не уко ли ко би обо ле ли од ГАП. Пре пи си ва њу SSRI/SNRI ан ти де пре си ва пред ност су ста ти стич ки зна чај но че шће да ва ли ле ка ри са за вр ше ном спе ци ја ли за ци јом. За кљу чак Пси хи ја три до вољ но по зна ју пси хо па то ло ги ју ГАП и при др жа ва ју се трен до ва у ле че њу овог по ре ме ћа ја. Кључ не ре чи: ге не ра ли зо ва ни анк си о зни по ре ме ћај; ле че ње; ан ти де пре си ви; пси хо те ра пи ја Correspondence to: Milan LATAS Klinika za psihijatriju Klinički centar Srbije Pasterova 2, Beograd Srbija latasm@eunet.rs УВОД Ге не ра ли зо ва ни анк си о зни по ре ме ћај (ГАП) од ли ку је ста ње ин тен зив не и ду го трај не анк си о зно сти ко ја се ис по ља ва за бри ну тошћу, стреп њом и на пе тим иш че ки ва њем, при че му се ја вља ју из ра же ни со мат ски симп то ми анк си о зно сти. Да би се по стави ла ди јаг но за ГАП, пре ма кри те ри ју ми ма Де се те ре ви зи је Ме ђу на род не кла си фи каци је бо ле сти (МКБ-10) [1], по треб но је да код па ци јен та то ком шест ме се ци по сто ји ин тен зив на, пре те ра на, оне спо со бљу ју ћа на пе тост, за бри ну тост или стреп ња ко ја се од но си на уоби ча је не жи вот не окол но сти. По ред то га, по треб но је да по сто је нај мање че ти ри симп то ма од 22, ме ђу ко ји ма су: уз не ми ре ност, нер во за или тр за ње; мишић на на пе тост; ла ко за ма ра ње; оте жа на кон цен тра ци ја; раз дра жљи вост; по ре ме ћај спа ва ња; та хи кар ди ја; гла во бо ља уз обаве зан симп том ауто ном ног уз бу ђе ња. Дијаг но стич ки кри те ри ју ми Аме рич ког психи ја триј ског удру же ња (DSM-5) [2] не што су од ре ђе ни ји и под ра зу ме ва ју пе ри о де пре те ра не бри ге и анк си о зно сти о ве ћем бро ју до га ђа ја и ак тив но сти то ком ви ше од по ло ви не да на у вре мен ском ин тер ва лу од нај ма ње шест ме се ци. Анк си о зност и брига мо ра ју да бу ду по ве за ни с нај ма ње три од шест до дат них симп то ма, укљу чу ју ћи: уз не ми ре ност, ла ко ума ра ње, по те шко ће с кон цен тра ци јом, ири та бил ност, на пе тост ми ши ћа и по ре ме ћај спа ва ња. Анк си о зност и бри гу обо ле ла осо ба не мо же да кон тро лише; за њу оне су зна чај на те го ба и узро ку ју про бле ме у сва ко днев ном функ ци о ни са њу. ГАП се че сто сре ће ка ко код оп ште, та ко и код кли нич ке по пу ла ци је. Прет по ста вља се да је пре ва лен ци ја око 6% [3], али са мо тре ћи на бо ле сни ка за тра жи пси хи ја триј ску по моћ. ГАП се вр ло рет ко ја вља као изо лова ни ен ти тет у кли нич кој прак си [4], али се нај че шће ја вља у ко мор би ди те ту с оста лим мен тал ним по ре ме ћа ји ма, пре свих с афектив ним и оста лим анк си о зним по ре ме ћа јима [5, 6]. Као што се бе ле жи и код оста лих анк си о зних по ре ме ћа ја, че шће се ја вља код же на не го код му шка ра ца [7]. Осо бе са ГАП има ју зна чај не про бле ме у пси хо ло шком, со ци јал ном и про фе си о налном функ ци о ни са њу [8], као и про бле ме у по гле ду ква ли те та жи во та, ко ји су слич ног ин тен зи те та као и код осо ба ко је па те од депре си је или па нич ног по ре ме ћа ја [9]. Поред на ве де ног, ГАП је по ве зан са зна чај ним

2 Srp Arh Celok Lek Mar-Apr;142(3-4): еко ном ским про бле ми ма у ви ду ди рект них тро шко ва (ле че ње, по треб на и не по треб на ди јаг но сти ка итд.) и ин ди рект них тро шко ва (ап сен ти зам, сма ње не про дуктив но сти и сл.) [10]. За да так ле че ња бо ле сни ка са ГАП је да се укло не или ума ње симп то ми анк си о зно сти, али и оста ли психо па то ло шки фе но ме ни ко ји мо гу да се ја ве код ових осо ба (нај че шће симп то ми де пре си је, фо би је и сл.). У ту свр ху у ле че њу се ко ри сте раз ли чи ти фар ма коте ра пиј ски и пси хо те ра пиј ски при сту пи. Са вре ме на фар ма ко те ра пи ја под ра зу ме ва при ме ну: 1) ан ти де преси ва из гру пе се ро то нер ги ка; 2) анк си о ли ти ка из гру пе бен зо ди а зе пин ских и не бен зо ди а зе пин ских анк си о ли ти ка; 3) пре га ба ли на; 4) ати пич них ан тип си хо ти ка (кве ти а пин), а у не ким слу ча је ви ма и дру гих ле ко ва [11]. По ред фар ма ко те ра пи је, у ле че њу осо ба са ГАП се ко ри сте и раз ли чи те пси хо те ра пиј ске ме то де. Нај чешће се при ме њу ју ког ни тив но-би хеј ви о рал на те ра пи ја (КБТ), пси хо ди нам ски ори јен ти са на пси хо те ра пи ја и су пор тив на пси хо те ра пи ја [12]. Ме ђу тим, и по ред зна чај не уче ста ло сти ово га по реме ћа ја и по сле ди ца с ко ји ма је по ве зан, чи ни се да у нашој сре ди ни ни је мно го про у ча ван. Ана ли за струч них и на уч них ра до ва из Ср би је у ба зи ME DLI NE (сеп тем бар 2013) по ка зу је да се анк си о зност по ми ње у 96 ра до ва, а ГАП са мо у јед ном, и то код де це [13], док се у окви ру ба зе Срп ски ци тат ни ин декс анк си о зност по ми ње 179 пу та, а ГАП у два ра да, и то узгредно, у окви ру ана ли зе ко мор би ди те та [14, 15]. Због то га нам се учи ни ло да недо ста ју по да ци из на ше сре ди не у ве зи са по зна ва њем пси хо па то ло ги је и ле че ња бо ле сни ка са ГАП. Као ин спи ра ци ја за ову сту ди ју по слу жи ло нам је ис тра жи ва ње Бол дви на (Bald win) и са рад ни ка [16], који су ан ке ти ра ли 501 пси хи ја тра из 18 зе ма ља (али не и из Ср би је) око пре фе рен ци ја за ле че ње бо ле сни ка са ГАП. На кон то га смо се за пи та ли: Где смо ми у Ср би ји и где тре ба да бу де мо у ис тра жи ва њу, раз у ме ва њу психо па то ло ги је и ле че њу ГАП? Због то га смо се од лу чи ли да ан ке ти ра мо пси хи ја тре у на шој зе мљи и до би је мо од го во ре на по ста вље на пи та ња. ЦИЉ РАДА Циљ ис тра жи ва ња је био да се ис пи та по зна ва ње психо па то ло ги је и на чи на ле че ња бо ле сни ка са ГАП у на шој сре ди ни у гру пи пси хи ја та ра и не у роп си хи ја та ра ко ји се ба ве ле че њем осо ба с овим по ре ме ћа јем. Ови ци љеви су ода бра ни јер смо, на осно ву кли нич ке прак се и у раз го во ри ма с ко ле га ма, за па зи ли: 1) да се ГАП не ди јагно сти ку је у ме ри у ко јој би то тре ба ло да бу де на осно ву ње го ве пре ва лен ци је у оп штој и кли нич кој по пу ла ци ји, те да раз лог за то ле жи у не до вољ ном по зна ва њу пси хопа то ло ги је; и 2) да се бо ле сни ци са ГАП не ле че на нај бољи на чин, од но сно да се ле че са мо бен зо ди а зе пи ни ма, без укљу чи ва ња оста лих те ра пиј ских оп ци ја, на шта нам је ука зао по да так о огром ној ко ли чи ни про да тих ку ти ја бен зо ди а зе пи на то ком по след њих не ко ли ко го ди на (13-14 ми ли о на ку ти ја, пре ма МСИ ба зи по да та ка). МЕТОДЕ РАДА Као основ ни ин стру мент у ис пи ти ва њу ко ри шће на је ано ним на ан ке та, ко ја је по себ но при ре ђе на за ово ис тра жи ва ње (це ло куп на ан ке та је до ступ на код аутора на зах тев). Ан ке та се са сто ја ла од не ко ли ко де лова. Пр ви део је са др жа вао пи та ња ко ја су се од но си ла на со ци о де мо граф ске од ли ке ис пи та ни ка, као што су ста рост, пол и брач но ста ње. Дру ги део је об у хва тио пи та ња ко ја су се од но си ла на про фе си о нал не ка ракте ри сти ке ис пи та ни ка, укљу чу ју ћи обра зов ни ста тус, тра ја ње укуп ног ме ди цин ског рад ног ис ку ства, тра јање рад ног ис ку ства у пси хи ја три ји, ме сто ра да, укуп ни број па ци је на та ме сеч но и број па ци је на та са ГАП у по след њих ме сец да на. У тре ћем де лу су би ла пи та ња о раз у ме ва њу пси хо па то ло ги је ГАП. Од ис пи та ни ка се тра жи ло да на ве ду ко ји је за њих кључ ни симп том ГАП при ди јаг но сти ко ва њу овог по ре ме ћа ја. На бро јани су: 1) бри га, стреп ња; 2) уз не ми ре ност, на пе тост; 3) те шко ће при кон цен три са њу; 4) раз дра жљи вост, ирита бил ност; 5) ми шић на на пе тост; 6) про бле ми са спава њем, не са ни ца; 7) ла ко за ма ра ње. По том је тра же но да на ве ду ко ју те ра пи ју, пре ма свом ис ку ству, осо бе са ГАП нај че шће до би ја ју пре не го што до ђу код пси хија тра, те да на ве ду с ко јом те ра пи јом су има ли ис куства у сво јој прак си ле че ња ових бо ле сни ка. На кра ју ан ке те су сле ди ла пи та ња о пр вом и дру гом из бо ру те ра пи је за ле че ње обо ле лих од ГАП, а за тим је траже но да на ве ду ко ју те ра пи ју би се би пре пи са ли ако би и са ми обо ле ли од ГАП. Ан ке та је би ла ано ним на и ни је би ло огра ни че ња вре ме на за ње но по пу ња ва ње. Сви ис пи та ни ци су до бро вољ но при хва ти ли уче шће у ис тра жи ва њу на кон што су им об ја шње ни свр ха и по сту пак ан ке ти ра ња. Ис тра жи ва њем су об у хва ће ни ле ка ри (пси хи јатри и не у роп си хи ја три) ко ји су при су ство ва ли три ма еду ка тив ним пси хи ја триј ским ску по ви ма (у Бе о гра ду, Цр ној Го ри и Но вом Са ду) то ком ок то бра и но вем бра го ди не. Те ма ових ску по ва ни су би ли анк си о зни по ре ме ћа ји, а ску по ве ни је фи нан си ра ла ни јед на фар ма це ут ска ком па ни ја. Ме ђу уче сни ци ма ску по ва по де ље но је 140 ан ке та, а вра ће не су 84 по пу ње не анке те, што зна чи да је од зив био 60%. При ку пље ни по да ци су ана ли зи ра ни ме то да ма де скрип тив не ста ти сти ке, што је под ра зу ме ва ло изра чу на ва ње арит ме тич ких сре ди на, стан дард них деви ја ци ја, ре ла тив не уче ста ло сти, ран га уче ста ло сти и сл. За по је ди на пи та ња од го во ри су би ли фор ми ра ни у окви ру Ли кер то ве пе то сте пе не ска ле, а ре зул та ти су пред ста вље ни у ви ду ре ла тив не уче ста ло сти (про ценат) у од но су на за о кру же ни од го вор. За из ра чу на ва ње арит ме тич ке сре ди не од го во ри су тран сфор ми са ни у ну ме рич ке ско ро ве (ни кад 1; рет ко 2; по не кад 3; че сто 4; увек 5), ко ји су ко ри шће ни у да љој об ра ди ре зул та та. По ве за ност пре фе рен ци је за при ме ну од ре ђе не те ра пи је као пр вог из бо ра код бо ле сни ка са ГАП са де мо граф ским од ли ка ма ис пи та ни ка (ста рост, пол) и про фе си о нал ним ка рак те ри сти ка ма (тра ја ње ле кар

3 206 Латас М. и сар. Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? ског и пси хи ја триј ског ис ку ства, за вр ше на спе ци ја лиза ци ја из пси хи ја три је, ме сеч ни број свих па ци је на та и па ци је на та са ГАП, тра ја ње пр вог пре гле да) ис пита на је уни ва ри јант ним ме то да ма (χ 2 -тест, Сту ден тов t-тест, Ман Вит ни јев тест) и мул ти плим ло ги стич ким ре гре си ја ма у ко ји ма су за ви сне ва ри ја бле би ле опци ја при ме не: 1) бен зо ди а зе пи на, 2) ан ти де пре си ва (SSRI и/или SNRI ан ти де пре си ва), и 3) пси хо те ра пи је (КБТ и/или пси хо ди нам ске те ра пи је) као пр вог избо ра ле че ња. РЕЗУЛТАТИ Со ци о де мо граф ски по да ци при ку пље ни ан ке том пока зу ју да су ве ћи ну ис пи та ни ка чи ни ле же не и да су ис пи та ни ци углав ном би ли сред њих го ди на (Та бе ла 1). По да ци у ве зи с про фе си о нал ним ис ку ством по ка зу ју да је про сеч но ле кар ско ис ку ство би ло 21 го ди ну, а да је про сеч но ис ку ство у пси хи ја три ји би ло 15 го ди на (Та бе ла 1). Ве ћи на ис пи та ни ка је ис та кла да има завр ше ну спе ци ја ли за ци ју из пси хи ја три је или не у ропси хи ја три је, да ра ди у др жав ном сек то ру, у бол ни ци и има ви ше од 20 па ци је на та ме сеч но (Та бе ла 1). Ка да је реч о бо ле сни ци ма са ГАП, ве ћи на ан ке тира них ле ка ра је из ја ви ла да је има ла ви ше од 50 паци је на та са ГАП у по след њих пет го ди на (Та бе ла 1), од но сно да су у про се ку има ли 7,66±7,55 па ци је на та са ГАП у по след њих ме сец да на, да је пр ви пре глед ових бо ле сни ка у про се ку тра јао 36,85±19,74 ми ну та, а кон трол ни пре глед 21,63±12,31 ми нут. Разумевање психопатологије ГАП На пи та ње Ко ји је за Вас кључ ни симп том ГАП ка да га ди јаг но сти ку је те? (по ну ђе ни од го во ри су би ли: 1) бри га/стреп ња; 2) уз не ми ре ност/на пе тост; 3) те шкоће при кон цен три са њу; 4) раз дра жљи вост/ири та билност; 5) ми шић на на пе тост; 6) про бле ми са спа ва њем/ не са ни ца; 7) ла ко за ма ра ње), ва лид но су од го во ри ла 82 ле ка ра (97,6%). Ско ро две тре ћи не ис пи та ни ка (51; 60,0%) опре де ли ло се за симп том уз не ми ре ност/на петост, а не што ви ше од тре ћи не (30; 35,3%) за симп том бри га/стреп ња; је дан ис пи та ник (1,2%) је сма трао да је то раз дра жљи вост/ири та бил ност. Лечење болесника са ГАП У окви ру ан ке те ле ка ри је тре ба ло да, пре ма соп ственом ис ку ству, од го во ре ко ли ко че сто (по ну ђе ни одго во ри су би ли: ни кад, рет ко, по не кад, че сто и увек) и ко ју те ра пи ју бо ле сни ци са ГАП нај че шће до би ја ју пре не го што до ђу код пси хи ја тра или не у роп си хија тра. Ре зул та ти су по ка за ли да су го то во сви бо лесни ци пре до ла ска код пси хи ја тра при ма ли бен зоди а зе пи не (96,5% ле ка ра је од го во ри ло са че сто или увек), а зна чај но ма ње оста ле пси хо фар ма ке, биљ не Та бе ла 1. Со ци о де мо граф ске и про фе си о нал не од ли ке уче сни ка ан ке те Table 1. Socio-demographic and professional characteristics of participants Одлике испитаника Characteristics of participants Старост (године) Age (years) Лекарско искуство (године) Medical experience (years) Искуство у психијатрији (године) Psychiatric experience (years) Пол Gender Специјализација Residency Установа рада Work setting Место рада Place of work Број пацијената Number of patients Вредност Value X ±SD 47.95±10.36 Опсег/Range X ±SD 21.21±10.28 Опсег/Range 2 42 X ±SD 15.43±9.63 Опсег/Range 0 38 Женски Female Мушки Male Специјализанти Residents Завршена Specialists Државни сектор Public health care system Приватни сектор Private practice Болница Hospital Амбуланта Dispensary Дневна болница Day hospital >20 психијатријских болесника месечно >20 psychiatric patients in a month >50 болесника са ГАП у последњих пет година >50 patients with GAD in the last 5 years 42 (49.4%) 29 (34.1%) 11 (12.9%) 73 (85.9%) 74 (87.1%) 10 (11.8%) 49 (57.6%) 32 (37.6%) 3 (3.5%) 79 (92.9%) 68 (80.0%) Вред но сти су из ра же не као сред ња вред ност са стан дард ном деви ја ци јом и оп се гом и као број ис пи та ни ка са про цен том. Ни су сви уче сни ци ан ке те од го во ри ли на сва пи та ња. The values are expressed as mean value with standard deviation and range, and as number of participants with percent. Not all questions were answered by all respondents. пре па ра те или пси хо те ра пи ју (Та бе ла 2). Пре ма ран гу уче ста ло сти при ме не те ра пи је код бо ле сни ка са ГАП пре до ла ска код пси хи ја тра, нај че шће су пре пи си ва ни бен зо ди а зе пи ни (3,51); сле де биљ ни пре па ра ти (1,78), бе та-бло ке ри (1,11), ан ти де пре си ви (1,03), пси хо те рапи ја (0,56) и ан тип си хо ти ци (0,33). Ан ке ти ра ни ле ка ри су из ја ви ли да су нај ве ћа иску ства у ле че њу бо ле сни ка са ГАП (Та бе ла 3) има ли са бен зо ди а зе пи ни ма и SSRI/SNRI ан ти де пре си ви ма и КБТ, а зна чај но ма ње с оста лим те ра пиј ским мо дали те ти ма. При ле че њу бо ле сни ка са ГАП пр ви из бор за 24 лека ра (28,6%) би би ла мо но те ра пи ја не ким од те ра пијских мо да ли те та, док би за 59 ле ка ра (70,2%) пр ви избор би ла ком би на ци ја два те ра пиј ска мо да ли те та или ви ше њих. За ком би на ци ју бен зо ди а зе пи на и дру гих ле ко ва (ан ти де пре си ва или ан тип си хо ти ка) опре де doi: /SARH L

4 Srp Arh Celok Lek Mar-Apr;142(3-4): Та бе ла 2. Уче ста лост те ра пи је ко ју бо ле сни ци са ге не ра ли зо ва ним анк си о зним по ре ме ћа јем (ГАП) нај че шће до би ја ју пре не го што до ђу код пси хи ја тра или не у роп си хи ја тра Table 2. The frequency of therapy that patients with generalized anxiety disorder (GAD) get before they reach the psychiatrist or neuropsychiatrist Терапија Therapy Антидепресиви Antidepressants Бензодиазепини Benzodiazepines Антипсихотици Antipsychotics Бета-блокери Beta blockers Биљни препарати Herbal preparations Психотерапија Psychotherapy Никад Never Ретко Rearly Учесталост (%) Frequency (%) Понекад Sometimes Често Often Увек Always ли ло се 49 ле ка ра (58,3%). Гле да ју ћи по је ди нач не те рапиј ске мо да ли те те (Та бе ла 3), нај ве ћи број ле ка ра би се опре де лио за ле че ње SSRI ан ти де пре си ви ма (76,2%) и бен зо ди а зе пи ни ма (71,4%). За при ме ну пси хо те ра пи је, као мо но те ра пиј ског мо да ли те та или у ком би на ци ји с ле ко ви ма, опре де ли ло би се 27 ле ка ра (32,1%). Као дру ги из бор (уко ли ко пр ви не по мог не), 29 ле кара (34,5%) би се опре де ли ло за мо но те ра пи ју, а оста лих 53 (63,1%) за ком би но ва ну те ра пи ју; ме ђу њи ма нај ве ћи број за ком би на ци ју два лека или ви ше њих (47,6%). Ана ли зи ра ју ћи по је ди нач не те ра пиј ске мо да ли те те (Та бе ла 3), и да ље се нај ве ћи број ле ка ра опре де љу је за ле че ње бен зо ди а зе пи ни ма (35,7%), SNRI ан ти депре си ви ма (32,1%) и SSRI ан ти де пре си ви ма (23,8%); сле де три ци клич ни ан ти де пре си ви (16,7%), ати пич ни ан тип си хо ти ци (16,7%) и бе та-бло ке ри (14,3%). За психо те ра пи ју би се опре де ли ло 42,9% ле ка ра, од че га за КБТ 31 ле кар (36,9%). У хи по те тич кој си ту а ци ји, ка да би са ми обо ле ли од ГАП и тре ба ло са ми се би да иза бе ру те ра пи ју, 39 ан ке ти ра них ле ка ра (46,4%) би се опре де ли ло за моно те ра пи ју. Ком би но ва ну те ра пи ју би иза бра ла 44 лека ра (52,8%): 24 (28,6%) ком би на ци ју бен зо ди а зе пи на и ан ти де пре си ва, а 20 ком би на ци ју ле ко ва и пси хо тера пи је, пре све га КБТ (Та бе ла 3). Ипак, нај ве ћи број ле ка ра би се опре де лио за SSRI ан ти де пре си ве (71,4%), а зна чај но ма њи број за бен зо ди а зе пи не (45,2%) као соп стве ну те ра пи ју ГАП. На пи та ње ко ли ко че сто са ве ту ју пси хо те ра пи ју својим па ци јен ти ма са ГАП, 32 ан ке ти ра на ле ка ра (38,1%) су од го во ри ла да са ве ту ју че сто, а 29 (34,5%) увек, уз на по ме ну да у ком би на ци ји са фар ма ко те ра пи јом да је бр жи опо ра вак и спре ча ва на ста нак ре ци ди ва. Од говор ни кад озна чио је је дан ле кар (1,2%), а од го вор рет ко дала су три ис пи та ни ка (3,6%), уз до пи са не комен та ре да не ма до вољ но до ступ них пси хо те ра пе у та. У та бе ли 4 при ка за не су основ не од ли ке ис пи та ни ка у од но су на пред ност при ме не од ре ђе не те ра пи је као Та бе ла 3. Ли ста те ра пиј ских мо да ли те та с ко ји ма су ле ка ри има ли ис ку ства у ле че њу ГАП и ко је би при ме ни ли код бо ле сни ка с овим по ре ме ћа јем Table 3. List of therapeutic modalities with which the doctors had experience in the treatment of GAD and which would they apply in the treatment of patients with this disorder Терапија Therapy Бензодиазепини Benzodiazepines SSRI антидепресиви SSRI antidepressants SNRI антидепресиви SNRI antidepressants MAOi антидепресиви MAOI antidepressants Трициклични антидепресиви Tricyclic antidepressants Буспирон Buspirone Типични антипсихотици Typical antipsychotics Атипични антипсихотици Atypical antipsychotics Бета-блокери Beta-blockers Биљни препарати Herbal preparations Прегабалин Pregabalin Когнитивно-бихејвиорална терапија Cognitive behavioral therapy Психодинамска терапија Psychodynamic therapy Искуства са терапијом (%) Experience with therapy (%) Први избор First choice Избор терапије за ГАП (%) Therapy choice for GAD (%) Други избор Second choice Себи For oneself 69 (82.1) 60 (71.4) 30 (35.7) 38 (45.2) 70 (83.3) 64 (76.2) 20 (23.8) 60 (71.4) 34 (40.5) 10 (11.9) 27 (32.1) - 18 (21.4) 1 (1.2) 4 (4.8) 1 (1.2) 25 (29.8) 5 (6.0) 14 (16.7) 1 (1.2) 4 (4.8) - 2 (2.4) 1 (1.2) 8 (9.5) - 4 (4.8) - 20 (23.8) 3 (3.6) 14 (16.7) 2 (2.4) 27 (32.1) 5 (6.0) 12 (14.3) 4 (4.8) 4 (4.8) 1 (1.2) 1 (1.2) 1 (1.2) 7 (8.3) 1 (1.2) 3 (3.6) 1 (1.2) 36 (42.9) 19 (22.6) 31 (36.9) 22 (26.2) 12 (14.3) 8 (9.5) 5 (6.0) 7 (8.3)

5 208 Латас М. и сар. Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Та бе ла 4. По ре ђе ње со ци о де мо граф ских и про фе си о нал них од ли ка ис пи та ни ка у од но су на пре фе рен ци је за при ме ну од ре ђе не тера пи је као пр вог из бо ра Table 4. Comparison оf socio-demographic and professional characteristics of participants based on first line treatment preferences Одлике испитаника Characteristics of participants Старост (године) Age (years) Пол Gender Лекарско искуство (године) Medical experience (years) Искуство у психијатрији (године) Psychiatric experience (yeras) Специјализација Residency Број психијатријских пацијената месечно Number of psychiatric patients in a month Број пацијената са ГАП месечно Number GAD patients in a month Трајање првог прегледа (минути) Length of first visit (minutes) Мушки Male Женски Female Бензодиазепини Benzodiazepines Први терапијски избор First line treatment Антидепресиви Antidepressants Психотерапија Psychotherapy Да/Yes Не/No Да/Yes Не/No Да/Yes Не/No 47.8± ± ± ± ± ± (40.0%) 8 (44.0%) 22 (40.0%) 7 (44.0%) 7 (39.0%) 22 (41.5%) 32 (60.0%) 10 (56.0%) 33 (60.0%) 9 (56.0%) 11 (61.0%) 31 (58.5%) 20.3± ± ± ± ± ± ± ± ± ± ± ±11.9 Завршена Specialists 51 (85.0%) 22 (92.0%) 61 (91.0%)* 12 (70.6%)* 22 (91.7%) 51 (85.0%) Специјализанти Residents 9 (15.0%) 2 (8.0%) 6 (9.0%)* 5 (29.4%)* 2 (8.3%) 9 (15.0%) <20 4 (7.0%) 1 (4.0%) 5 (7.5%) 0 (0.0%) 3 (12.5%) 2 (3.3%) >20 56 (93.0%) 23 (96.0%) 62 (92.5%) 17 (100.0%) 21 (87.5%) 58 (96.7%) Медијана Median Опсег Range ± ± ±20.8* 28.5±12.3* 39.0±20.8* 28.5±12.3* Вредности су изражене као средња вредност са стандардном девијацијом, као број испитаника са процентом и у виду медијане са опсегом. * p<0,05 The values are expressed as mean value with standard deviation, as number of participants with percent, and median value with range. * p<0.05 пр вог из бо ра (бен зо ди а зе пи ни, SSRI и/или SNRI анти де пре си ви, ан ти де пре си ви и пси хо те ра пи ја, КБТ и/ или пси хо ди нам ска те ра пи ја). Ме ђу соб на по ре ђе ња су по ка за ла да се за при ме ну ан ти де пре си ва опре де љу је ста ти стич ки зна чај но ве ћи број ис пи та ни ка са за вр шеном спе ци ја ли за ци јом, а да пр ви пре глед ста ти стич ки зна чај но ду же тра је код ис пи та ни ка ко ји се опре де љу ју за ан ти де пре си ве и пси хо те ра пи ју. Оста ле ис пи ти ва не ва ри ја бле се ни су ме ђу соб но раз ли ко ва ле у по гле ду те ра пиј ских пре фе рен ци ја. Мо де ли мул ти пле ло ги стич ке ре гре си је (Та бе ла 5) су по ка за ли да је из бор бен зо ди а зе пи на ста ти стич ки зна чај но че шћи код же на пси хи ја та ра, а да ле ка ри са за вр ше ном спе ци ја ли за ци јом зна чај но че шће пре пису ју ан ти де пре си ве као ле ко ве пр вог из бо ра у ле че њу бо ле сни ка са ГАП. ДИСКУСИЈА Разумевање психопатологије ГАП Три основ на еле мен та пси хо па то ло ги је ГАП су [1, 2]: стреп ња, ко ја ко ја под ра зу ме ва за бри ну тост због не сре ћа у бу дућ но сти, те шко ће при кон цен трисању, пре о ку пи ра ност про бле ми ма нај че шће у ве зи са свако днев ним жи во том (здра вље, по ро ди ца, по сао итд.), али и стал на пи та ња Шта ако...?, затим не мо гућ ност по ме ра ња па жње, не га тив ну ан ти ци па ци ју бу дућ ности, не под но ше ње не си гур но сти и слич но; мо тор на на пе тост, ко ја под ра зу ме ва уз не ми ре ност, нер во зу, не мо гућ ност опу шта ња, на пе тост ми ши ћа, боло ве, спа зам, пре на дра же ност, тен зи ју и дру го; пре те ра на ве ге та тив на ак тив ност, ко ја под ра зуме ва вр то гла ви це, зно је ње, та хи кар ди ју, не све сти цу и слич не симп то ме. Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња су по ка за ли да се већи на пси хи ја та ра и не у роп си хи ја та ра опре де љу је за уз не ми ре ност и на пе тост као кључ не еле мен те за дијаг но зу ГАП, зна чај но ма њи број за бри гу и стреп њу, а го то во ни ко за оста ле на ве де не симп то ме. Све ово је у скла ду с кри те ри ју ми ма за ди јаг но зу по ре ме ћа ја и пре ма МКБ-10 кри те ри ју ми ма и пре ма кри те ри ју ми ма DSM-5, што нас до во ди до за кључ ка да је ди јаг но сти ка ГАП код ле ка ра ко ји се ба ве пси хи ја три јом у Ср би ји пра вил на. Ипак, ако се по гле да ју ре зул та ти ме ђу народ них сту ди ја (на ше не до ста ју), мо же се уви де ти да ве ли ки број бо ле сни ка са ГАП ни је на од го ва ра ју ћи на чин ди јаг но сти ко ван, по го то во на ни воу при мар не здрав стве не за шти те (код ле ка ра оп ште ме ди ци не) [17, 18, 19]. Раз лог за то, судећи пре ма ре зул та ти ма, ни је не по зна ва ње пси хо па то ло ги је ГАП, већ не што дру го, што би мо гло да бу де предмет изучавања бу ду ћих студи ја. На жа лост, ни смо ра ди ли ис тра жи ва ње по знава ња пси хо па то ло ги је и ле че ња у групи ле ка ра оп ште ме ди ци не да би смо мо гли да ге не ра ли зу је мо за кључ ке doi: /SARH L

6 Srp Arh Celok Lek Mar-Apr;142(3-4): Та бе ла 5. Мо де ли мул ти пле ло ги стич ке ре гре си је са не за ви сним и за ви сним ва ри ја бла ма Table 5. Multiple logistic regression models with independent and dependent variables Независне варијабле Independent variables Старост Age Женски пол Female gender Лекарско искуство Medical experience Искуство у психијатрији Psychiatric experience Завршена специјализација Specialists <20 психијатријских пацијената месечно <20 psychiatric patients in a month ГАП пацијенти месечно GAD patients in a month Трајање првог прегледа Length of first visit * статистички значајно OR однос шанси; 95% CI 95-процентни интервал поверења * statistically significant OR odds ratio; 95% CI 95% confidence interval Бензодиазепини Benzodiazepines OR (95% CI) за зависне варијабле OR (95% CI) for dependent variables Антидепресиви Antidepressants Психотерапија Psychotherapy 0.93 ( ) 1.04 ( ) 0.98 ( ) 0.18 ( )* 1.22 ( ) 1.04 ( ) 0.93 ( ) 0.98 ( ) 0.98 ( ) 0.97 ( ) 0.96 ( ) 2.51 ( ) 0.0 ( ) ( )* 0.46 ( ) 0.53 ( ) 0.0 ( ) 1.09 ( ) 0.91 ( ) 1.15 ( ) 0.97 ( ) 0.98 ( ) 1.02 ( ) 0.95 ( ) и на ову по пу ла ци ју, али би и то мо гао да бу де пред мет на ред ног ис тра жи ва ња. У то ме би мо гло да по мог не ис ку ство с Ме ди цин ског фа кул те та Уни вер зи те та у Но вом Са ду, ко ји је у прет ход не две го ди не ор га низо вао два еду ка тив на ску па на те му пре по зна ва ња и ле че ња осо ба са ГАП којима је присуствовало око 50 ле ка ра оп ште ме ди ци не. Лечење болесника са ГАП Ка да смо раз ми шља ли о ле че њу бо ле сни ка са ГАП у Ср би ји, има ли смо мно га пи та ња и не до у ми це: ка ко се код нас ле че осо бе са ГАП; где је ме сто бен зо ди а зе пина, ко ји се и да ље вр ло че сто пре пи су ју у Евро пи [20], Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма [21], али и код нас [22]; ко ли ко се при ме њу ју ан ти де пре си ви, а ко ли ко оста ли пре па ра ти у ле че њу ГАП. На сва ова пи та ња ни смо мо гли да од го во ри мо јер су нам не до ста ја ли по да ци из кли нич ке прак се, па смо се опре де ли ли да ура ди мо ову ан ке ту. У Ср би ји, на жа лост, још не по сто ји на ци о нал ни во дич за ле че ње осо ба обо ле лих од ГАП, те се у том сми слу осла ња мо на ме ђу на род не во ди че и смер нице, као и на Кли нич ке ал го рит ме Кли нич ког цен тра Ср би је, ко ји про пи су ју на чин ле че ња ових бо ле сни ка. Ме ђу на род ни во ди чи ука зу ју на то да са вре ме ни принци пи ле че ња бо ле сни ка са ГАП, пре ма смер ни ца ма Бри тан ског удру же ња за пси хо фар ма ко ло ги ју [23] и Ка над ског пси хи ја триј ског удру же ња [24], под ра зуме ва ју при ме ну SSRI и SNRI ан ти де пре си ва као примар ну те ра пиј ску оп ци ју, од но сно пре га ба ли на и атипич них ан тип си хо ти ка (кве ти а пин) као се кун дар ну те ра пиј ску оп ци ју. С дру ге стра не, Свет ско удру же ње за би о ло шку пси хи ја три ју (WFSBP) [25, 26] као пр ви те ра пиј ски из бор пре по ру чу је SSRI или SNRI ан ти депре си ве или пре га ба лин, а као дру ги из бор бен зо диа зе пи не или три ци клич не ан ти де пре си ве. Кли нич ки ал го рит ми Кли нич ког цен тра Ср би је [27] та ко ђе предви ђа ју при ме ну SSRI и SNRI ан ти де пре си ва као примар ну те ра пиј ску оп ци ју (ком би но ва но са бен зо ди а зе пи ни ма пр вих 4 8 не де ља), а као се кун дар ну оп ци ју пре по ру чу ју три ци клич не ан ти де пре си ве, до да ва ње или са мо стал ну при ме ну пре га ба ли на или кве ти а пина. Сва фар ма ко те ра пи ја мо же да бу де при ме ње на уз пси хо те ра пи ју, пре све га КБТ. Пси хо те ра пи ја се мо же и са мо стал но при ме њи ва ти уко ли ко по сто је ин ди каци је за то, од но сно ако је бо ле сник мо ти ви сан. Ка да се ана ли зи ра ју ре зул та ти при ка за не ан ке те, при мет но је да су бен зо ди а зе пи ни и да ље ве о ма че ста те ра пи ја бо ле сни ка са ГАП, на ро чи то пре до ла ска код пси хи ја тра, што ни је са мо на ше ис ку ство, већ се беле жи и код дру гих ауто ра у све ту [28, 29]. Тај по да так, ме ђу тим, не тре ба да чу ди, јер су ови ле ко ви и да ље ла ко до ступ ни, а го ди не и де це ни је њи хо ве упо тре бе, не ка да и зло у по тре бе, учи ни ли су да се и да ље интен зив но ко ри сте. Ипак, по ре де ћи ове по дат ке и наве де на за па жа ња у ме ђу на род ним ис тра жи ва њи ма о ко ли чи ни пре пи са них бен зо ди а зе пи на [20], из гле да да ни смо у зна чај ном за о стат ку ка да је реч о сма њењу ко ри шће ња бен зо ди а зе пи на. Раз лог мо жда ле жи и у ефи ка сно сти и ре ла тив ној си гур но сти ових ле кова упр кос мо гу ћој за ви сно сти и ком пли ка ци ја ма ко је на ста ју њи хо вом ду го трај ном при ме ном [30]. С дру ге стра не, код пси хи ја та ра мо же да за чу ди ин тен зив но пре пи си ва ње бен зо ди а зе пи на као ле ка пр вог и другог из бо ра бо ле сни ци ма са ГАП, али не и као оп ци ја ко ју би они се би пре пи са ли. Раз лог мо же да бу де у нави ци пре пи си ва ња бен зо ди а зе пи на па ци јен ти ма, али и у опор ту ном на чи ну пре пи си ва ња овог ле ка на кон при ти ска са мих бо ле сни ка да им се пре пи шу баш ти ле ко ви. Ма ња уче ста лост бен зо ди а зе пи на као те ра пи је

7 210 Латас М. и сар. Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? ГАП за се бе и ори јен ти са ност ле ка ра ка SSRI и SNRI ан ти де пре си ви ма чи ни се да ода је пра ве прин ци пе лече ња овог по ре ме ћа ја. Ре зул тат ко ји смо до би ли да ле кар ке че шће препи су ју бен зо ди а зе пи не као пр ву ли ни ју ле че ња не го ле ка ри ни смо мо гли да об ја сни мо. У то ме ни је мо гла да нам по мог не ни до ступ на ли те ра ту ра, јер се ова кав (а ни сли чан) по да так не по ја вљу је у об ја вље ним студи ја ма. Мо гу ће је да је он по сле ди ца при ме ње не стати стич ке ме то до ло ги је (мул ти ва ри јант не ло ги стич ке ре гре си је), где се у ме ђу и гри ви ше ва ри ја бли ис ка за ла ова као ста ти стич ки зна чај на. Ре зул тат (по твр ђен и χ 2 -те стом и мул ти ва ри јантном ло ги стич ком ре гре си јом) да се пре фе рен ци је за пре пи си ва ње SSRI/SNRI ан ти де пре си ва че шће бе ле же код ле ка ра са за вр ше ном спе ци ја ли за ци јом мо же се јед но став но об ја сни ти за вр ше ном еду ка ци јом, а ти ме и од го ва ра ју ћим зна њем о ле че њу бо ле сни ка са ГАП. Ипак, оно у че му се умно го ме раз ли ку ју смер ни це за ле че ње осо ба са ГАП и ис ку ства и пре фе рен ци је на ших ле ка ра је упо тре ба пре га ба ли на. Ре зул та ти по ка зу ју да је из у зет но ма ли број ле ка ра имао ис ку ства с овим леком, а још ма њи број би га дао па ци јен ти ма. Раз лог за ова кве на ла зе мо же да бу де не до ступ ност ово га ле ка (тј. ње го ва це на), али и не до вољ на оба ве ште ност у вези с ње го вом при ме ном код бо ле сни ка са ГАП. Ако се узме у об зир да је пре га ба лин пре по ру чен као пр ва [23, 24] или дру га те ра пиј ска оп ци ја [25, 26, 27] (са мо стално или у ком би на ци ји са SSRI/SNRI ан ти де пре си ви ма) код обо ле лих од ГАП, те да је од Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње пре по знат за ле че ње бо ле сни ка са ГАП (на ла зи се на А-ли сти), мо же се оче ки ва ти да ће се овај лек че шће пре пи си ва ти код ових бо ле сни ка. За ни мљи ви су би ли и од го во ри у ве зи с при ме ном пси хо те ра пи је код бо ле сни ка са ГАП. Пре ма ре зулта ти ма ан ке те, ве ћи на ле ка ра пре по ру чу је при ме ну пси хо те ра пи је, али ако се па жљи ви је ана ли зи ра ју ре зул та ти из та бе ле, мо же се при ме ти ти да се ле ка ри опре де љу ју за пси хо те ра пи ју (ма хом КБТ) углав ном у ком би на ци ји с ле ко ви ма и/или као се кун дар на те рапиј ска оп ци ја. Чи ни се да по сто ји не сра зме ра из ме ђу оно га што се пре по ру чу је (од ла зак на пси хо те ра пи ју) и оства ре них трет ма на. Мо гу ћи раз лог за то ле жи у не до вољ ном по зна ва њу пси хо те ра пи је и ње них мо гућно сти код бо ле сни ка са ГАП, али и не до вољ ног бро ја и до ступ но сти еду ко ва них пси хо те ра пе у та. Осим то га што је ово, пре ма на шим са зна њи ма, пр ва сту ди ја ко ја се ба ви пи та њем пси хо па то ло ги је и ле че ња ГАП, по сто је из ве сна огра ни че ња ко ја су проис те кла из при ме ње не ме то до ло ги је ис тра жи ва ња, ко ја би тре ба ло да се узму у об зир при ли ком ту ма че ња и уоп шта ва ња ре зул та та и за кљу ча ка. У пр вом ре ду то су огра ни че ња ко ја се од но се на узо рак ис тра жи ва ња. Иако смо у ис тра жи ва ње укљу чи ли пси хи ја тре и неу роп си хи ја тре раз ли чи те ста ро сти, ме ста ра да, ис куства и обра зо ва ња, овај узо рак не мо же да се сма тра ре пре зен та тив ним и да се од но си на све пси хи ја тре у Ср би ји, прем да је об у хва тио око 10% пси хи ја триј ске по пу ла ци је код нас. На жа лост, ни смо мо гли да до бије мо по дат ке о ака дем ским и де мо граф ским од ли ка ма пси хи ја та ра у Ср би ји, та ко да ни смо мо гли да да мо пре ци зни ји ко мен тар о ре пре зен та тив но сти ис пи тани ка. Дру го ва жно пи та ње се од но си на при ме ну анке те као ва лид ног ин стру мен та про це не. На и ме, овај ин стру мент је при ме њен у на ди да ће ано ним ност при по пу ња ва њу до при не ти ве ћој искре но сти не го ди ректан ин тер вју. С дру ге стра не, за са да не по сто је ва лид ни по ка за те љи на ни воу ме ди цин ске до ку мен та ци је ко ји би ука за ли на те ра пиј ску прак су у ве зи с ле че њем ГАП. ЗАКЉУЧАК И по ред на ве де них огра ни че ња, на осно ву ан ке те и резул та та ис тра жи ва ња мо же мо да за кљу чи мо да пси хија три и не у роп си хи ја три ко ји се ба ве ле че њем осо ба са ГАП по зна ју и раз у ме ју основ не еле мен те пси хо па толо ги је ово га по ре ме ћа ја и да бо ле сни ци пре до ла ска код ле ка ра при ма ју ма хом бен зо ди а зе пи не. Ве ћи на пси хи ја та ра опре де љу је се за при ме ну SSRI/SNRI анти де пре си ва у ком би на ци ји са бен зо ди а зе пи ни ма. Упо тре ба пре га ба ли на код бо ле сни ка са ГАП још ни је за жи ве ла. Уко ли ко би обо ле ли од ГАП, себи би препи си ва ли бен зо ди а зе пи не у зна т но ма њој ме ри не го што то чи не сво јим па ци јен ти ма. На ве де ни ре зул тати упу ћу ју на за кљу чак да се пси хи ја три из ја шња ва ју да при ме њу ју са вре ме ну те ра пи ју за ле че ње ГАП, али да по сто ји још мно го про сто ра за уна пре ђе ње сва коднев не кли нич ке прак се у по гле ду још ин тен зив ни је при ме не про ве ре них те ра пиј ских оп ци ја (SSRI/SNRI ан ти де пре си ви, пре га ба лин, пси хо те ра пи ја) за до бробит свих бо ле сни ка. ЗАХВАЛНИЦА Ауто ри ра да за хва љу ју свим ко ле га ма ко ји су уче ствова ли у ан ке ти, проф. Ми ли во ју Та на ско ви ћу на ре ди гова њу тек ста ра да и доц. др Го ра ну Трај ко ви ћу на вредним са ве ти ма. doi: /SARH L

8 Srp Arh Celok Lek Mar-Apr;142(3-4): ЛИТЕРАТУРА 1. Međunarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema. Deseta revizija. Knjiga 1. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut ; American Psyciatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. 5th ed. Arlington, VA: American Psychiatric Publishing; Somers JM, Goldner EM, Waraich P, Hsu L. Prevalence and incidence studies of anxiety disorders: a systematic review of the literature. Can J Psychiatry. 2006; 51(2): Ruscio AM, Chiu WT, Roy-Byrne P, Stang PE, Stein DJ, Wittchen HU, et al. Broadening the definition of generalized anxiety disorder: effects on prevalence and associations with other disorders in the National Comorbidity Survey Replication. J Anxiety Disord. 2007; 21(5): Kessler RC, Andrade LH, Bijl RV, Offord DR, Demler OV, Stein DJ. The effects of co-morbidity on the onset and persistence of generalized anxiety disorder in the ICPE surveys. International Consortium in Psychiatric Epidemiology. Psychol Med. 2002; 32(7): Latas M. Komorbiditet depresije. Acta Clinica. 2005; 5(3): Kinrys G, Wygant LE. Anxiety disorders in women: does gender matter to treatment? Rev Bras Psiquiatr. 2005; 27:S Kessler RC, DuPont RL, Berglund P, Wittchen HU. Impairment in pure and comorbid generalized anxiety disorder and major depression at 12 months in two national surveys. Am J Psychiatry. 1999; 156(12): Revicki DA, Travers K, Wyrwich KW, Svedsäter H, Locklear J, Mattera MS, et al. Humanistic and economic burden of generalized anxiety disorder in North America and Europe. J Affect Disord. 2012; 140(2): Rovira J, Albarracin G, Salvador L, Rejas J, Sánchez-Iriso E, Cabasés JM. The cost of generalized anxiety disorder in primary care settings: results of the ANCORA study. Community Ment Health J. 2012; 48(3): Baldwin DS, Waldman S, Allgulander C. Evidence-based pharmacological treatment of generalized anxiety disorder. Int J Neuropsychopharmacol. 2011; 14: Garfinkle EJ, Behar E. Advances in psychotherapy for generalized anxiety disorder. Curr Psychiatry Rep. 2012; 14(3): Stevanovic D, Jancic J, Topalovic M, Tadic I. Agreement between children and parents when reporting anxiety and depressive symptoms in pediatric epilepsy. Epilepsy Behav. 2012; 25(2): Latas M, Starčević V. Vreme pojave paničnog poremećaja u odnosu na postojanje komorbidnih anksioznih poremećaja. Engrami. 2001; 23(3-4): Latas M, Trajković G, Starčević V. Prediktori psihijatrijskog komorbiditeta kod pacijenata sa paničnim poremećajem i agorafobijom. Psihijatrija danas. 2008; 40(2): Baldwin DS, Allgulander C, Bandelow B, Ferre F, Pallanti S. An international survey of reported prescribing practice in the treatment of patients with generalised anxiety disorder. World J Biol Psychiatry. 2012; 13(7): Baldwin DS, Allgulander C, Altamura AC, Angst J, Bandelow B, den Boer J, et al. Manifesto for a European anxiety disorders research network. Eur Neuropsychopharmacol. 2010; 20(6): Wittchen HU, Kessler RC, Beesdo K, Krause P, Höfler M, Hoyer J. Generalized anxiety and depression in primary care: prevalence, recognition, and management. J Clin Psychiatry. 2002; 63(Suppl 8): Roy-Byrne PP, Wagner A. Primary care perspectives on generalized anxiety disorder. J Clin Psychiatry. 2004; 65(Suppl 13): Berger A, Mychaskiw M, Dukes E, Edelsberg J, Oster G. Magnitude of potentially inappropriate prescribing in Germany among older patients with generalized anxiety disorder. BMC Geriatr. 2009; 27(9): Stevens JC, Pollack MH. Benzodiazepines in clinical practice: consideration of their long-term use and alternative agents. J Clin Psychiatry. 2005;66(Suppl 2): Divac N, Todorović Z, Stojanović R, Nesić Z, Jasović-Gasić M, Lecić- Tosevski D, et al. Utilization of psychiatric drugs in Serbia. Vojnosanit Pregl. 2009; 66(3): Baldwin DS, Anderson IM, Nutt DJ, Bandelow B, Bond A, Davidson JR, et al. Evidence-based guidelines for the pharmacological treatment of anxiety disorders: recommendations from the British Association for Psychopharmacology. J Psychopharmacol. 2005; 19(6): Canadian Psychiatric Association. Clinical practice guidelines. Management of anxiety disorders. Can J Psychiatry. 2006; 51(8 Suppl 2):9S-91S. 25. Bandelow B, Sher L, Bunevicius R, Hollander E, Kasper S, Zohar J, et al. Guidelines for the pharmacological treatment of anxiety disorders, obsessive-compulsive disorder and posttraumatic stress disorder in primary care. Int J Psychiatry Clin Pract. 2012; 16(2): Bandelow B, Zohar J, Hollander E, Kasper S, Möller HJ; WFSBP Task Force on Treatment Guidelines for Anxiety, Obsessive-Compulsive and Post-Traumatic Stress Disorders. World Federation of Societies of Biological Psychiatry (WFSBP) guidelines for the pharmacological treatment of anxiety, obsessive-compulsive and post-traumatic stress disorders first revision. World J Biol Psychiatry. 2008; 9: Klinički centar Srbije. Klinički algoritmi. Beograd: Klinički centar Srbije; Van der Heiden C, Methorst G, Muris P, van der Molen HT. Generalized anxiety disorder: clinical presentation, diagnostic features, and guidelines for clinical practice. J Clin Psychol. 2011; 67: Culpepper L. Generalized anxiety disorder in primary care: emerging issues in management and treatment. J Clin Psychiatry. 2002; 63: Wu CS, Wang SC, Chang IS, Lin KM. The association between dementia and long-term use of benzodiazepine in the elderly: nested case-control study using claims data. Am J Geriatr Psychiatry. 2009; 17(7):

9 212 Латас М. и сар. Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? How Do We Treat Generalized Anxiety Disorder? Milan Latas 1,2, Tihomir Stojković 1, Mina Cvjetković Bošnjak 3,4, Milica Zarić 1, Srdjan Milovanović 1,2 1 Faculty of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia; 2 Clinic of Psychiatry, Clinical Center of Serbia, Belgrade, Serbia; 3 Faculty of Medicine, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia; 4 Psychiatry Clinic, Clinical Center of Vojvodina, Novi Sad, Serbia SUMMARY Introduction In addition to significant prevalence of generalized anxiety disorder (GAD) and related consequences, it seems that this disorder has not been studied sufficiently in Serbia. Objective The aim of this study was to investigate the understanding of psychopathology and the adequate treatment of patients with GAD by psychiatrists in Serbia. Methods The study comprised 84 doctors psychiatrists and neuropsychiatrists who were engaged in treatment of patients with GAD. Anonymous survey was used as the basic instrument, which collected information about the socio-demographic and professional data, experience in treating GAD and understanding psychopathology of GAD, as well as the first and the second choice therapy for patients with GAD. Results The majority of psychiatrists (62.2%) indicated the symptoms of distress/tension and slightly lower percent (36.6%) designated the symptoms of worry/anxiety as the key symptoms of GAD when it was diagnosed. The results showed that almost all patients (96.5%) had been treated with benzodiazepines before coming to psychiatrists. Most psychiatrists preferred the use of SSRI/SNRI antidepressants (76.2%), usually in combination with benzodiazepines (71.4%) for the treatment of patients with GAD; however, if these doctors got GAD, the preference of benzodiazepine use would be significantly lesser (45.2%) than for the treatment of their patients. Preference for the use of SSRI/SNRI antidepressants was significantly more frequent in physicians with completed residency. Conclusion The understanding of psychopathology and treatment practice for patients with GAD in this sample of psychiatrists in Serbia is mostly consistent with the current trends for GAD treatment. Keywords: generalized anxiety disorder; treatment; antidepressants; psychotherapy Примљен Received: 05/03/2013 Прихваћен Accepted: 22/05/2013 doi: /SARH L

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ 3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је

Διαβάστε περισσότερα

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА

Διαβάστε περισσότερα

14 Број март 2012.

14 Број март 2012. 14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

24 Број децембар 2012.

24 Број децембар 2012. 24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра

Διαβάστε περισσότερα

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)

Διαβάστε περισσότερα

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић

Διαβάστε περισσότερα

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ

Διαβάστε περισσότερα

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни

Διαβάστε περισσότερα

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло

Διαβάστε περισσότερα

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан

Διαβάστε περισσότερα

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности

Διαβάστε περισσότερα

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма

Διαβάστε περισσότερα

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије 694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи 192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића

Διαβάστε περισσότερα

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни

Διαβάστε περισσότερα

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ

Διαβάστε περισσότερα

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА

Διαβάστε περισσότερα

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3 16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла

Διαβάστε περισσότερα

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним

Διαβάστε περισσότερα

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији 744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у

Διαβάστε περισσότερα

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б 6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ

Διαβάστε περισσότερα

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,

Διαβάστε περισσότερα

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ

Διαβάστε περισσότερα

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима

Διαβάστε περισσότερα

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r

Διαβάστε περισσότερα

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом

Διαβάστε περισσότερα

116 Број јул 2010.

116 Број јул 2010. 116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.

Διαβάστε περισσότερα

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,

Διαβάστε περισσότερα

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима 170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким

Διαβάστε περισσότερα

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да

Διαβάστε περισσότερα

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( ) Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан

Διαβάστε περισσότερα

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју

Διαβάστε περισσότερα

Дин ко Да ви дов, дописни члан

Дин ко Да ви дов, дописни члан Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти

Διαβάστε περισσότερα

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином 320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов

Διαβάστε περισσότερα

За што во лим Е=mc 2?

За што во лим Е=mc 2? За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је

Διαβάστε περισσότερα

Пи смо пр во [Меланији] *

Пи смо пр во [Меланији] * Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]

Διαβάστε περισσότερα

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони

Διαβάστε περισσότερα

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић

Διαβάστε περισσότερα

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће 54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне

Διαβάστε περισσότερα

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY

Διαβάστε περισσότερα

Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности

Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности 680 Srp Arh Celok Lek. 2014 Nov-Dec;142(11-12):680-687 DOI: 10.2298/SARH1412680D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.25-003.2 ; 616.24-002-06 Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске

Διαβάστε περισσότερα

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић

Διαβάστε περισσότερα

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам

Διαβάστε περισσότερα

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет 1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................

Διαβάστε περισσότερα

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара 770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких

Διαβάστε περισσότερα

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса Srp Arh Celok Lek. 2013 Jul-Aug;141(7-8):495-502 DOI: 10.2298/SARH1308495I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.72-002.77-085.37 ; 615.37 495 Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног

Διαβάστε περισσότερα

ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А

ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же

Διαβάστε περισσότερα

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом 648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Διαβάστε περισσότερα

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом

Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом 150 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):150-154 DOI: 10.2298/SARH1404150D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.742-009.7-085.84 Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом

Διαβάστε περισσότερα

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Διαβάστε περισσότερα

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ * УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА

Διαβάστε περισσότερα

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli 634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia

Διαβάστε περισσότερα

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу

Διαβάστε περισσότερα

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом

Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом Srp Arh Celok Lek. 05 Sep-Oct;43(9-0):567-57 DO: 0.98/SARH50567H ОРИГИНАЛНИ РАД / ORGNAL ARTCLE UDC: 66.379-008.64-06-055.6 : 66./.-053. 567 Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом

Διαβάστε περισσότερα

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника DOI: 10.2298/SARH1402089V ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.718.5-007-089 89 Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника Зоран Вукашиновић 1,2, Душко

Διαβάστε περισσότερα

Лош одговор на подстицање овулације током поступка вантелесне оплодње

Лош одговор на подстицање овулације током поступка вантелесне оплодње 354 Srp Arh Celok Lek. 2015 May-Jun;143(5-6):354-361 DOI: 10.2298/SARH1506354S ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 618.177-089.888.11-06 : 612.621.9 Лош одговор на подстицање овулације током поступка

Διαβάστε περισσότερα

Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића*

Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Милош Живковић** Византолошки институт САНУ UDC 75.051.046.3(497.16 Praskvica)»16/17»

Διαβάστε περισσότερα

Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти

Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти 738 Sr Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):738-743 DOI: 10.2298/SARH1312738M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.379-008.64-06 ; 616.314.17-085 Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне

Διαβάστε περισσότερα

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије

Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије 10 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):10-16 DOI: 10.2298/SARH1402010P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.31-08 Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије Тања Предин

Διαβάστε περισσότερα

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни

Διαβάστε περισσότερα

Смрт услед топлотног удара приказ случаја

Смрт услед топлотног удара приказ случаја 360 Srp Arh Celok Lek. 2014 May-Jun;142(5-6):360-364 DOI: 10.2298/SARH1406360S ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-001.16-036.88 Смрт услед топлотног удара приказ случаја Слободан Савић, Снежана Павлекић,

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT ISSN 0354-5989 UDK 32 Година XVIII vol. 32 Број 2/2011 СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких

Διαβάστε περισσότερα

Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма

Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма DOI: 10.2298/SARH1410557S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 579.862:576.52 557 Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма Александра Шмитран

Διαβάστε περισσότερα

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја УДК: 27-243.32/.45-277 26-32-277.2 Те о ло шки по гле ди / The o lo gi cal Vi ews Го ди на / Vo lu me XLVI II Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 7 28. Месијанизам у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи

Διαβάστε περισσότερα

СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ

СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ Дарко Ј. Крстић Дар ко Ј. Кр стић 1 Цен тар за Цр кве не сту ди је Ниш Оригинални научни рад УДК 821.163.41-94.09 Сава, свети Примљено 13. 12. 2011. СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ

Διαβάστε περισσότερα

КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА

КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754263P УДК 316.774:654 316.644:316.77 оригиналан научни рад КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ

Διαβάστε περισσότερα

Некаријесне лезије у дечјем узрасту

Некаријесне лезије у дечјем узрасту Srp Arh Celok Lek. 2015 Sep-Oct;143(9-10):531-538 DOI: 10.2298/SARH1510531D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.311.2-02-053.2 531 Некаријесне лезије у дечјем узрасту Ивана Демко Рихтер 1, Гордана

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ 2008. ISSN 1805136 Програми рада новоформираних ДОО до 2010. Апострофиране кључне активности Стране 10-15. 1

Διαβάστε περισσότερα

Улога регулаторних Т лимфоцита у модулацији имунског одговора на малигне ћелије

Улога регулаторних Т лимфоцита у модулацији имунског одговора на малигне ћелије 262 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):262-267 ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: 10.2298/SARH1304262R Улога регулаторних Т лимфоцита у модулацији имунског одговора на малигне ћелије Гордана

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И

Διαβάστε περισσότερα

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци

Διαβάστε περισσότερα

Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR

Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):155-162 DOI: 10.2298/SARH1304155M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314.16-002-085.28 155 Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном

Διαβάστε περισσότερα

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења

Διαβάστε περισσότερα