Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће

Transcript

1 54 Srp Arh Celok Lek Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: /SARH V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: ; : Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће Маја Вивода 1, Биљана Арсић 2, Елиана Гаралејић 2,3, Ивана Ћирковић 4, Слободанка Ђукић 4 1 Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд, Србија; 2 Гинеколошко-акушерска клиника Народни фронт, Београд, Србија; 3 Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 4 Институт за микробиологију и имунологију, Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод Бак те ри ја Chlamydia trac ho ma tis да нас је нај че шћи узроч ник пол но пре но си вих бо ле сти и у све ту и код нас. То ком по след њих го ди на не ко ли ко сту ди ја је по ка за ло да је скло ност C. trac ho matis да оп ста је у ће ли ји до ма ћи ну је дан од глав них фак то ра у па то ге не зи хла ми диј ских ин фек ци ја и се кве ла. То ком упор не ин фек ци је хла ми ди јом до ла зи до не пре ста не син те зе стрес-про те и на hsp60 као иму но па то ло шког ан ти ге на. Ан ти те ла пре ма hsp60 утвр ђе на су код же на с оклу зи јом ту ба, али не и код оних с акут ном ге ни тал ном ин фек ци јом бак те ри јом C. trac ho ma tis, што ука зу је на уло гу ових про те и на у иму но па то ге не зи упор них ин фек ци ја хла ми ди јом. Циљ ра да Циљ овог ра да је био да се утвр ди ве за из ме ђу на ла за ан ти те ла пре ма стрес-про те и ни ма C. trac ho ma tis (hsp 60) и ван ма те рич не труд но ће. Ме то де ра да Ис тра жи ва ње је об у хва ти ло 40 же на с ван ма те рич ном труд но ћом (гру па ис пи тани ца) и 34 же не с нор мал ном труд но ћом (кон трол на гру па). C. trac ho ma tis је у ен до цер ви кал ним бри се ви ма уста но вље на ме то дом ди рект не иму но флу о ре сцен ци је (ДИФ), а спе ци фич на ан ти те ла на Chlamydia spp. и на hsp60 су от кри ве на те стом ELI SA. Ре зул та ти Ме то дом ДИФ C. trac ho ma tis је утвр ђе на код 12,5% труд ни ца с ван ма те рич ном труд но ћом и 17,6% ис пи та ни ца кон трол не гру пе. На лаз ан ти те ла кла се IgG на Chlamydia spp. био је по зи ти ван код 57,5% труд ни ца с ван ма те рич ном труд но ћом и 26,5% ис пи та ни ца кон трол не гру пе. На лаз ан тите ла кла се IgA на Chlamydia spp. био је по зи ти ван код 7,5% труд ни ца с ван ма те рич ном труд но ћом и 2,9% ис пи та ни ца кон трол не гру пе. На лаз ан ти те ла на hsp60 C. trac ho ma tis био је по зи ти ван код 37,5% труд ни ца с ван ма те рич ном труд но ћом и 14,7% ис пи та ни ца кон трол не гру пе. За кљу чак Ре зул та ти ове сту ди је су до ка за ли по сто ја ње ве зе из ме ђу на ла за ан ти те ла кла се IgG на hsp60 C. trac ho ma tis и ван ма те рич не труд но ће. Кључ не ре чи: Chlamydia; ван ма те рич на труд но ћа; стрес-про те и ни Correspondence to: Slobodanka ĐUKIĆ Institut za mikrobiologiju i imunologiju Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu Dr Subotića 1, Beograd Srbija bobadi@sezampro.rs УВОД Ван ма те рич на (ек то пич на) труд но ћа је компли ка ци ја труд но ће ко ја на ста је уса ђи ва њем опло ђе не јај не ће ли је у тки во из ван ма те рице. Ван ма те рич на труд но ћа је глав ни узрок смр ти труд ни ца у пр вом три ме стру трудно ће у зе мља ма у раз во ју, и она са ма по себи сма њу је мо гућ ност на стан ка ка сни јих нор мал них труд но ћа и по ве ћа ва ри зик од по нов ног на стан ка ван ма те рич не труд ноће [1]. У по след њих два де сет го ди на сву да у све ту по ве ћа на је уче ста лост ван ма те рич не труд но ће, што се при пи су је че шћим упа лама ге ни тал них ор га на же на [2]. Код 50% же на с ван ма те рич ном труд ноћом от кри ве не су оп струк тив не, тј. ана томске, про ме не на ја јо во ди ма ко је се ја вља ју као по сле ди ца пел вич не ин фла ма тор не боле сти (ПИД). ПИД об у хва та ју: пол но прено си ве ин фек ци је (нај че шћи узроч ни ци су Chlamydia trac ho ma tis и Ne is se ria go no rr ho e ae), по ста бор ту сне и пост пар ту сне ин фекци је и окол не ин фек ци је (апен ди ци тис). Хи по те за да C. trac ho ma tis игра ва жну уло гу у на стан ку ван ма те рич не труд но ће по твр ђе на је на осно ву се ро ло шких сту ди ја ко је по ка зу ју да же не са сте ри ли те том услед оп струк ци је ја јо во да има ју зна чај но че шће спе ци фич на ан ти те ла пре ма C. trac ho ma tis у по ре ђе њу са же на ма с про бле мом не плодно сти али са здра вим, очу ва ним ја јо во ди ма [3]. Ре ку рент на или пер зи стент на ен до церви кал на ин фек ци ја бак те ри јом C. trac ho matis знат но уве ћа ва ри зик за на ста нак ван мате рич не труд но ће [4]. Стрес-про те и ни (hsp) су иму но до минант ни ан ти ге ни мно гих бак те ри ја, укључу ју ћи и C. trac ho ma tis, што зна чи да ове ин фек тив не аген се имун ски си стем препо зна је упра во пре ко њи хо вих hsp епи то па [5]. Hsp се по ве ћа но син те ти шу у ста њи ма акут не или хро нич не ин фла ма ци је [6]. Код осе тљи ве осо бе из ла га ње ин фек тив ном аген су до во ди до имун ског од го во ра пре ма hsp ин фек тив ног аген са, а мо же до ћи и до уна кр сне ре ак ци је са соп стве ним hsp, што до во ди до ауто и мун ских ре ак ци ја. За раз ли ку од акут не ин фек ци је, ће ли је ко је су хро нич но ин фи ци ра не бак те ри јом C. trac ho ma tis син те ти шу ни зак ни во струк турних ком по нен ти (про те и на), али на ста вља ју

2 Srp Arh Celok Lek Jan-Feb;142(1-2): да про из во де хла ми диј ски hsp60 у ви со ком ни воу [7]. Пре ма то ме, же не с асимп то мат ском и не ле че ном хлами диј ском ин фек ци јом су би ле ду го из ло же не хла мидиј ском hsp60. По што бак те риј ски и ху ма ни hsp има ју 50% хо мо лог них ами но ки се лин ских се квен ци, уоче но је да про ду же на из ло же ност имун ског си сте ма хла мидиј ском hsp60 и исто вре ме но хла ми диј ским и ху ма ним hsp60 мо же до ве сти до син те ти са ња ауто ан ти те ла [8]. ЦИЉ РАДА Циљ ра да је био да се утвр ди да ли по сто ји ве за из ме ђу на ла за ан ти те ла на стрес-про те ин hsp60 C. trac ho ma tis и ван ма те рич не труд но ће. У скла ду с основ ним ци љем ис тра жи ва ња, фор му ли са ни су сле де ћи за да ци: 1) устано ви ти при су ство C. trac ho ma tis у ен до цер ви кал ном бри су ис пи ти ва них осо ба ме то дом ди рект не иму но флуо ре сцен ци је (ДИФ); 2) уста но ви ти при су ство ан ти те ла кла се IgG и IgA на C. trac ho ma tis у се ру му ис пи ти ва них осо ба те стом ELI SA; 3) уста но ви ти при су ство ан ти те ла кла се IgG на hsp60 C. trac ho ma tis те стом ELI SA; 4) утврди ти по сто ја ње ве зе из ме ђу ин фек ци је хла ми ди јом и ван ма те рич не труд но ће код ис пи ти ва них труд ни ца. МЕТОДЕ РАДА У ову про спек тив ну сту ди ју укљу че не су 74 труд ни це ко је су свр ста не у две основ не гру пе. Пр ва гру па је об у хва ти ла же не с ван ма те рич ном труд но ћом ко је су се од ја ну а ра до ок то бра го ди не ле чи ле у Ги не ко ло шко-аку шер ској кли ни ци На род ни фронт у Бе о гра ду, док су дру гу гру пу чи ни ле же не с нор малном, ма те рич ном труд но ћом ко је су се у истом пе ри о ду кон тро ли са ле у До му здра вља Во ждо вац. Свим ис пи ти ва ним труд ни ца ма узет је ен до церви кал ни брис. При су ство бак те ри је C. trac ho ma tis у ен до цер ви кал ном бри су до ка зи ва но је ме то дом ДИФ (bi oméri e ux, Fran ce). При су ство ан ти те ла кла се IgG и IgA на C. trac ho ma tis до ка зи ва но је те стом ELI SA (Serion ELI SA clas sic Chlamydia IgG/IgA In sti tut Vi rion/serion GmbH Würzburg, Ger many). При су ство ан ти те ла кла се IgG на hsp60 C. trac ho ma tis до ка зи ва но је та ко ђе те стом ELI SA (Test c-hsp60-igg ELI SA me dac Me dac Ham burg, Ger many). За ста ти стич ку об ра ду до би је них по да та ка кори шће не су ме то де де скрип тив не ста ти сти ке: ме ре цен трал не тен ден ци је (арит ме тич ка сре ди на) и ме ре ва ри ја би ли те та (ин тер вал ва ри ја ци је и стан дард на де ви ја ци ја). Од ме то да ана ли тич ке ста ти сти ке у ра ду су ко ри шће не ме то де иден ти фи ка ци је ем пи риј ских рас по де ла, ме то де за про це ну зна чај но сти раз ли ке (χ 2 -тест, Сту ден тов t-тест и Фи ше ров тест тач не веро ват но ће) и ме то де за про це ну зна чај но сти по ве зано сти (уни ва ри јант на ло ги стич ка ре гре си о на ана ли за и мул ти ва ри јант на ло ги стич ка ре гре си о на ана ли за). РЕЗУЛТАТИ Ис пи ти ва ње је об у хва ти ло 74 труд ни це: 40 с ван мате рич ном труд но ћом (54,1%) и 34 с нор мал ном трудно ћом (45,9%). Ме то дом ДИФ от кри ве но је при су ство C. trac ho matis код пет труд ни ца (12,5%) с ван ма те рич ном трудно ћом и шест ис пи та ни ца (17,6%) кон трол не гру пе. Раз ли ка ни је би ла ста ти стич ки зна чај на (χ 2 =0,385; p=0,535). На лаз ан ти те ла кла се IgG на Chlamydia spp. био је по зи ти ван код 23 (57,5%), а не га ти ван код 17 (42,5%) ти ван код де вет (26,5%), а не га ти ван код 25 (73,5%) ис пи та ни ца кон трол не гру пе. Утвр ђе на је ви со ко стати стич ки зна чај на раз ли ка у уче ста ло сти по зи тив ног на ла за на IgG ан ти те ла из ме ђу ис пи ти ва них гру па труд ни ца (χ 2 =7,210; p=0,007). На лаз ан ти те ла кла се IgA на Chlamydia spp. био је по зи ти ван код три (7,5%), а не га ти ван код 37 (92,5%) ти ван код јед не же не (2,9 %), а не га ти ван код 33 (97,1%) ис пи та ни це кон трол не гру пе. Ни је утвр ђе на ви со ко ста ти стич ки зна чај на раз ли ка у уче ста ло сти по зи тив ног на ла за на IgA ан ти те ла из ме ђу ис пи ти ваних гру па труд ни ца (χ 2 =0,747; p=0,387). На лаз ан ти те ла на hsp60 C. trac ho ma tis био је пози ти ван код 15 (37,5%), а не га ти ван код 25 (62,5%) ти ван код пет (14,7%), а не га ти ван код 29 (85,3%) ис пи та ни ца кон трол не гру пе. Утвр ђе на је ста ти стич ки зна чај на раз ли ка у уче ста ло сти по зи тив ног на ла за на ан ти те ла на hsp60 из ме ђу ис пи ти ва них гру па труд ни ца (χ 2 =4,842; p=0,028). Пре дик то ри по ја ве ван ма те рич не труд но ће у групи ис пи та ни ца при ка за ни су у та бе ли 1. Же не с по зитив ним на ла зом IgG ан ти те ла на C. trac ho ma tis имале Та бе ла 1. Пре дик то ри по ја ве ван ма те рич не труд но ће у уни ва ри јант ној и мул ти ва ри јант ној ло ги сти чој ре гре си о ној ана ли зи Table 1. Predictors of ectopic pregnancy by univariate and multivariate logistic analysis Варијабла Variable +IgG антитела +IgG antibodies +hsp60 антитела +hsp60 antibodies RR релативни ризик; CI интервал поверења RE relative risk; CI confidence interval Униваријантна логистичка регресиона анализа Univariate logistic analysis Мултиваријантна логистичка регресиона анализа Multivariate logistic analysis p RR 95%CI p RR 95%CI / / /

3 56 Вивода М. и сар. Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће су 3,7 пу та ве ћи ри зик за раз вој ван ма те рич не трудно ће (p=0,0008, 95%CI=1,4 10,1), док су же не с по зитив ним на ла зом ан ти те ла на hsp60 имале 3,5 пу та већи ри зик за раз вој ван ма те рич не труд но ће (p=0,033, 95%CI=1,1 10,9). Као нај зна чај ни ји пре дик тор раз во ја ван ма те рич не труд но ће у мул ти ва ри јант ној ло ги стичкој ре гре си о ној ана ли зи озна че на су IgG ан ти те ла на C. trac ho ma tis (p=0,033; RR=3,7; 95%CI=1,4 10,1). ДИСКУСИЈА Бак те ри ја C. trac ho ma tis нај че шће иза зи ва за па љењ ске про ме не на гр ли ћу ма те ри це. Око 70% ге ни тал них инфек ци ја је асимп то мат ско, због че га че сто оста ју неди јаг но сти ко ва не и не ле че не. Бак те ри ја се ла ко ши ри ус ход но, иза зи ва ју ћи ен до ме три тис, сал пин ги тис и ПИД. По сле ди це ПИД су сте ри ли тет и ван ма те рич на труд но ћа. Сма тра се да 40% не ле че них ин фек ци ја хлами ди јом про гре ди ра у ПИД, од че га се код чак 20% жена раз ви је ин фер ти ли тет, код 18% хро нич ни пел вич ни бол, а код 9% ван ма те рич на (ту бар на) труд но ћа [9]. Ин фек ци ја у труд но ћи мо же ути ца ти на ток и ис ход труд но ће или мо же до ве сти до вер ти кал ног пре но са бак те ри је с мај ке на де те. Иму но па то ге не за ин фек ци је хла ми ди јом код жена и ње на по ве за ност с ре про дук тив ним се кве ла ма, као што је ван ма те рич на труд но ћа, оста је не до вољ но раз ја шње на. До са да шње сту ди је су по ка за ле да се код знат ног бро ја же на ин фи ци ра них бак те ри јом C. tracho ma tis раз ви је ин фек ци ја гор њих де ло ва ге ни тал ног трак та, а са мо код из ве сног бро ја до ла зи до ван ма терич не труд но ће. Ис тра жи ва ња су та ко ђе по ка за ла да се јед на по ја ва хла ми диј ског сал пин ги ти са нај че шће за вр ша ва оздра вље њем и без се кве ла, док по но вље не ин фек ци је до во де до оште ће ња на ја јо во ди ма и ванма те рич не труд но ће [10]. Раз вој па то ло шких про ме на на ја јо во ди ма као после ди ца ин фек ци је хла ми ди јом ре зул тат је по чет не ин фек ци је до њих де ло ва ге ни тал ног трак та же на, најче шће гр ли ћа ма те ри це [11]. У скла ду с на ве де ним, дру ги део ис тра жи ва ња био је да се утвр ди при су ство C. trac ho ma tis у цер вик су труд ни ца укљу че них у ову сту ди ју и по ве за ност с ван ма те рич ном труд но ћом у пр вој гру пи ис пи та ни ца. У на шем ис тра жи ва њу је за до ка зи ва ње при су ства бак те ри је C. trac ho ma tis у ен до цер ви кал ном бри су обе гру пе труд ни ца при ме ње на ме то да ДИФ. Овом ме тодом бак те ри ја C. trac ho ma tis је изо ло ва на код 12,5% же на с ван ма те рич ном труд но ћом и 17,6% ис пи та ни ца с нор мал ном труд но ћом, а раз ли ка ни је би ла ста тистич ки зна чај на (p>0,05). На ме ће се пи та ње: за што је код труд ни ца с ван ма те рич ном труд но ћом број по зитив них на ла за на при су ство C. trac ho ma tis ме то дом ДИФ био ма њи не го у кон трол ној гру пи? Број не сту ди је су по ка за ле да је у хро нич ним, упорним хла ми диј ским ин фек ци ја ма број ви ја бил них хлами ди ја ве о ма ма ли и бак те ри је се че сто не мо гу ни от кри ти. У сту ди ји Ма ли ка (Ma lik) и са рад ни ка [9] пока за но је да се код све га 28% же на с ван ма те рич ном труд но ћом по сто ја ње C. trac ho ma tis мо же по твр ди ти ме то дом ДИФ и изо ла ци јом у кул ту ри ће ли ја. Ра ни је сту ди је су по ка за ле да се хла ми диј ски ан ти ге ни мо гу от кри ти код 25% же на са ПИД и све га 16,6% ин фертил них же на [12]. У при лог овим по да ци ма го во ре и ре зул та ти до би је ни у на шем ис тра жи ва њу. По сле ди це ин фек ци ја хла ми ди јом до њих де ло ва гени тал ног трак та же на, као што су ПИД, про ме не на ја јо во ди ма и дру го, да нас су ка ко ме ди цин ски, та ко и еко ном ски про блем, јер је ле че ње сте ри ли те та и ванма те рич не труд но ће ве о ма ску по. Због то га се ја ви ла по тре ба за уво ђе њем јед но став них скри нинг-те сто ва ко ји би мо гли да бу ду по у зда ни пре дик то ри ком плика ци ја ових ин фек ци ја. По што је до ка за на по ве за ност из ме ђу прет ход не ин фек ци је хла ми ди јом и оште ћења на ја јо во ди ма, мно ге сту ди је су по ка за ле ка кав све ути цај C. trac ho ma tis мо же има ти на ре про дук тив но здра вље же на [13], те да се за ди јаг но сти ко ва ње компли ка ци ја ових ин фек ци ја мо гу ко ри сти ти се ро ло шки те сто ви [14, 15]. Прем да се ро ло шки те сто ви за ди јагно сти ко ва ње прет ход не ин фек ци је хла ми ди јом има ју ма лу осе тљи вост и спе ци фич ност [16], мо гу би ти кори сни као скри нинг-те сто ви у ди јаг но сти ци оште ћења ја јо во да и мо гу ћих ком пли ка ци ја [17]. Осе тљи вост ових те сто ва је ве ћа ако се као ан ти ген ко ри сти LPS или не ки дру ги ши ро ко ре ак тив ни ан ти ген [18]. Увође ње ко мер ци јал них те сто ва ELI SA за C. trac ho ma tis и по ве ћа ње спе ци фич но сти ових скри нинг-те сто ва омогу ћи ло је њи хо ву ши ру при ме ну, пре све га код же на с про ме на ма на ја јо во ди ма [14]. Због све га на ве де ног, и у овој сту ди ји је ко ри шћен Chlamydia ELI SA тест за утвр ђи ва ње ан ти те ла на Chlamydia spp. У овом ис тра жи ва њу је на лаз ан ти те ла кла се IgG на Chlamydia spp. био по зи ти ван код 57,5% ис пи та ни ца с ван ма те рич ном труд но ћом и 26,5% же на с нор мал ном труд но ћом. Утвр ђе на је ви со ко ста ти стич ки зна чај на раз ли ка (p<0,01) у уче ста ло сти по зи тив ног на ла за на IgG ан ти те ла из ме ђу ис пи ти ва них гру па труд ни ца. С дру ге стра не, на лаз ан ти те ла кла се IgA био је по зи тиван код све га 7,5% же на с ван ма те рич ном труд но ћом и 2,9% ис пи та ни ца с нор мал ном труд но ћом, а ова разли ка ни је би ла ста ти стич ки зна чај на (p>0,05). У студи ји Ти ти не но ве (Ti i ti nen) и са рад ни ка [19] та ко ђе је по ка за но да је на лаз спе ци фич них IgG ан ти те ла на C. trac ho ma tis био мно го че шћи код же на с оп струк ци јом ја јо во да не го у кон трол ној гру пи ис пи та ни ца (43,2% у од но су на 13,5%). Имун ски од го вор до ма ћи на на ин фек ци ју хла ми дијом ва ри ра од осо бе до осо бе. Од су ство ан ти те ла на C. trac ho ma tis ни је ја сан по ка за тељ да осо ба ни је има ла ову ин фек ци ју [20], што об ја шња ва да је у на шем истра жи ва њу код са мо не што ви ше од 50% труд ни ца с ван ма те рич ном труд но ћом био по зи ти ван на лаз анти те ла кла се IgG. Стрес-про те и ни (hsp) бак те ри ја су до ми нант ни анти ге ни и за чо ве ка ја ки иму но ге ни. То ком ин фек ци је бак те ри је по чи њу да син те ти шу hsp60 у по ве ћа ној коли чи ни ра ди за шти те од иму но ло шких од брам бе них doi: /SARH V

4 Srp Arh Celok Lek Jan-Feb;142(1-2): ме ха ни за ма до ма ћи на. Са мим тим, у том тре нут ку hsp по ста ју јед ни од нај ва жни јих бак те риј ских проте и на. Хла ми диј ски hsp60 (c-hsp60) је је дан од нај више про у ча ва них стрес-про те и на. C-hsp60 има ва жна иму но ло шка обе леж ја и по кре ће ауто и мун ски од го вор до ма ћи на [21]. Ва гар (Wa gar) и са рад ни ци [22] су утврди ли да 50% се ро по зи тив них же на на C. trac ho ma tis ко је су има ле ван ма те рич ну труд но ћу има ју ан ти те ла на hsp60 C. trac ho ma tis. У на шем ис тра жи ва њу до би јени су слич ни ре зул та ти: на лаз ан ти те ла на hsp60 био је по зи ти ван код 37,5% труд ни ца с ван ма те рич ном трудно ћом и све га 14,7% же на с нор мал ном труд но ћом, а раз ли ка је би ла ста ти стич ки зна чај на (p<0,05). Ре зул та ти овог ис тра жи ва ња по ка за ли су и да је пози ти ван на лаз ан ти хла ми диј ских ан ти те ла кла се IgG нај зна чај ни ји пре дик тор (RR=3,7) раз во ја ван ма терич не труд но ће, а за тим по зи ти ван на лаз ан ти те ла на hsp60 (RR=3,5). По ред то га, по ка за но је да је зна чај но ве ћи број труд ни ца с ван ма те рич ном труд но ћом имао ви ше од јед ног по зи тив ног па ра ме тра хла ми диј ске инфек ци је у од но су на ис пи та ни це с нор мал ном трудно ћом, што ука зу је на по тре бу за ко ри шће њем ви ше од јед ног те ста за утвр ђи ва ње ри зи ка од ин фек ци је хла ми ди јом код труд ни ца. Ре зул та ти ис тра жи ва ња Ста ма то пу ло са (Sta ma to pou los) и са рад ни ка [23] по ка за ли су да је ван ма те рич на труд но ћа ве ро ват но ка сна ком пли ка ци ја оште ће ња јајо во да ко је је по сле ди ца прет ход не акут не ин фек ци је бак те ри јом C. trac ho ma tis не го да је по сле ди ца ла тентне ин фек ци је хла ми ди јом у ја јо во ди ма. Као и број на ис тра жи ва ња до сад, та ко је и на ша сту ди ја по ка за ла да при ме на ком би но ва них се ро лошких те сто ва ко ји ма се от кри ва ју ан ти те ла на C. tracho ma tis и ан ти те ла на hsp60 има нај ве ћу пре дик тив ну вред ност за утвр ђи ва ње ри зи ка од ван ма те рич не трудно ће, што ука зу је на по тре бу ко ри шће ња ових те сто ва за скри нинг труд ни ца [24]. По ред то га, зна чај на шег ис тра жи ва ња је и у то ме што је пр ви пут у на шој земљи ис пи ти ва на и до ка за на по ве за ност хла ми диј ског hsp60 и ван ма те рич не труд но ће, што до дат но го во ри у при лог уво ђе њу на ве де них се ро ло шких те сто ва у преглед труд ни ца [25]. ЗАКЉУЧАК До би је ни ре зул та ти су по ка за ли да је на лаз спе ци фичних ан ти те ла пре ма Chlamydia spp. био ви со ко зна чајно че шћи, а на лаз ан ти те ла пре ма hsp60 C. trac ho ma tis зна чај но че шћи код же на с ван ма те рич ном труд но ћом у по ре ђе њу са труд ни ца ма с нор мал ном, ма те рич ном труд но ћом. На ла зи ан ти те ла кла се G пре ма C. trac homa tis и ан ти те ла пре ма hsp60 C. trac ho ma tis је су нај значај ни ји пред ска за те љи ван ма те рич не труд но ће. ЛИТЕРАТУРА 1. Hubacher D, Grimes D, Lara-Ricalde R, de la Jara J, Garcia-Luna A.The limited clinical usefulness of taking a history in the evaluation of women with tubal factor infertility. Fertil Steril. 2004; 81: Petković S. Vanmaterična trudnoća. In: Petković S, editor. Ginekologija. Beograd: Elit medica; p Djukić S, Vivoda M, Arsić B, Garalejić E, Opavski N, Mijač V, et al. Da li je vanmaterična trudnoća moguća komplikacija hlamidijske infekcije? Srp Arh Celok Lek. 2002; 130: Hillis SD, Owens LM, Marchbanks PA. Reccurent chlamydial infections increase the risks of hospitalization for ectopic pregnancy and pelvic inflammatory disease. Am J Obstet Gynecol. 1997; 176: Vivoda M, Ćirković I, Aleksić Đ, Ranin L, Djukić S. Biologija i intracelularno preživljavanje hlamidija. Med Pregl. 2011; 64: Van Eden W. Immunity to heat shock proteins and arthritic disorders. Inf Dis Obstet Gynecol. 1999; 7: Beatty WL, Byrne GI, Morrison RP. Morphologic and antigenic characterization of interferon γ-mediated persistent Chlamydia trachomatis infection in vitro. Proc Natl Acad Sci USA. 1993; 90: Witkin SS, Neuer A, Giraldo P, Jeremias J, Tolbert V, Korneeva IL, et al. Chlamydia trachomatis infection, immunity and pregnancy outcome. Infect Dis Obstet Gynecol. 1997; 5: Malik A, Jain S, Hakim S, Shukla I, Rizvi M. Chlamydia trachomatis infection and female infertility. Indian J Med Res. 2006; 123: Patton DL, Moore DE, Spadoni LR, Soules MR, Halbert SA, Wang SP. A comparison of the fallopian tube's response to overt and silent salpingitis. Obstet Gynecol. 1989; 73: Weström L, Joesoef R, Reynolds G, Hagdu A, Thompson SE. Pelvic inflammatory disease and infertility: a cohort of 1,844 women with laparoscopically verified disease and 657 control women with normal laparoscopic findings. Sex Transm Dis. 1992; 19: Ray K, Yadav S. Prevalence of C. trachomatis and other sexually transmitted pathogens in female reproductive tract infections. Indian J Med Microbiol. 1997; 15: Paavonen J, Eggert-Kruse W. Chlamydia trachomatis: impact on human reproduction. Hum Reprod Update. 1999; 5: Land JA, Gijsen AP, Kessels AG, Slobbe ME, Bruggeman CA. Performance of five serological chlamydia antibody tests in subfertile women. Hum Reprod. 2003; 18: Gijsen AP, Land JA, Goossens VJ, Slobbe ME, Bruggeman CA. Chlamydia antibody testing in screening for tubal factor subfertility: the significance of IgG antibody decline over time. Hum Reprod. 2002; 17: Tomanović S, Djukić S. Klasične i molekularne metode u dijagnostici infekcije hlamidijom trahomatis. Med Pregl. 2011; 64: Akande VA, Hunt LP, Cahill DJ, Caul EO, Ford WC, Jenkins JM. Tubal damage in infertile women: prediction using chlamydia serology. Hum Reprod. 2003; 18: Land JA, Evers JL. Chlamydia infection and subfertility. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol. 2002; 16: Tiitinen A, Surcel HM, Halttunen M, Birkelund S, Bloigu A, Christiansen G, et al. Chlamydia trachomatis and chlamydial heat shock protein 60-specific antibody and cell-mediated responses predict tubal factor infertility. Hum Reprod. 2006; 21: LaVerda D, Albanese LN, Ruther PE, Morrison SG, Morrison RP, Ault KA, et al. Seroreactivity to Chlamydia trachomatis Hsp10 correlates with severity of human genital tract disease. Infect Immun. 2000; 68: Zhong G, Brunham RC. Antibody responses to the chlamydial heat shock proteins hsp60 and hsp70 are H-2 linked. Infect Immun. 1992; 60: Wagar EA, Schachter J, Bavoil P, Stephens RS. Differential human serologic response to two 60,000 molecular weight Chlamydia trachomatis antigens. J Infect Dis. 1990; 162: Stamatopoulos N, Casikar I, Reid S, Roy B, Branley J, Mongelli M, et al. Chlamydia trachomatis in fallopian tubes of women undergoing laparoscopy for ectopic pregnancy. Aust N Z J Obstet Gynaecol. 2012; 52(4): Daponte A, Pournaras S, Deileoroglou E, Skentou H, Messinis IE. Serum interleukin 1-β, interleukin-8 and anti-heat shock 60 Chlamydia trachomatis antibodies as markers of ectopic pregnancy. J Reprod Immunol. 2012; 93: Vivoda M. Ispitivanje uloge hlamidijalnih stres proteina u nastanku vanmaterične trudnoće [magistarska teza]. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu;

5 58 Вивода М. и сар. Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће Examination of Possible Role of the Chlamydial Stress Proteins in Pathogenesis of Ectopic Pregnancy Maja Vivoda 1, Biljana Arsić 2, Eliana Garalejić 2,3, Ivana Ćirković 4, Slobodanka Djukić 4 1 Institute of Public Health of Serbia Dr. Milan Jovanović Batut, Belgrade, Serbia; 2 Clinic of Gynecology and Obstetrics Narodni front, Belgrade, Serbia; 3 Faculty of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia; 4 Institute of Microbiology and Immunology, Faculty of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia SUMMARY Introduction Chlamydia trachomatis infections are the most prevalent bacterial sexually transmitted infections recognized throughout the world. In the last few years, several studies have indicated that predisposition of C. trachomatis to persist within the host cell is recognized as a major factor in the pathogenesis of chlamydial infection. During persistent chlamydial infection, the stress protein hsp60 is synthesized continually as immunopathologic antigen. Antibodies to hsp60 are found in women with tubal occlusion, but these antibodies are not detected in women with the acute C. trachomatis infection, which indicates that hsp60 has an important role in pathogenesis of persistant chlamydial infection. Objective The aim of this study was to determine the role of chlamydial stress proteins (heat shock proteins) in pathogenesis of ectopic pregnancy. Methods The study included 40 women with ectopic pregnancy (experimental group) and 34 women with normal pregnancy (control group). C. trachomatis was detected in endocervical smears by direct immunofluorescence test, while specific antibodies against Chlamydia spp. and against hsp60 were detected by ELISA. Results DIF method detected the presence of C. trachomatis in 12.5% of women with the ectopic pregnancy and 17.6% of women with normal pregnancy. IgG antibodies against Chlamydia spp. were found in 57.5% of women with the ectopic pregnancy and 26.5% of women with normal pregnancy. IgA antibodies were positive in 37.5% of women with the ectopic pregnancy and 2.9% of women with normal pregnancy. IgG antibodies against hsp60 were positive in 37.5% of women with the ectopic pregnancy and 14.7% of women with normal pregnancy. Conclusion The results of this study have proven the correlation between the ectopic pregnancy and the presence of IgG antibodies to chlamydial hsp60. Keywords: Chlamydia; ectopic pregnancy; stress proteins Примљен Received: 29/01/2013 Прихваћен Accepted: 18/12/2013 doi: /SARH V