III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

Transcript

1 3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је сте пе ри од у тра ја њу од јед не ка лендар ске го ди не; 5) та риф на гру па је сте ка те го ри ја ку па ца то плот не енер ги је са слич ном на ме ном ко ри шће ња про сто ра; 6) та риф ни еле мен ти су ра чун ске ве ли чи не на ко је се рас поре ђу је мак си мал на ви си на при хо да енер гет ског су бјек та у ре гу латор ном пе ри о ду. Оста ли пој мо ви упо тре бље ни у овој ме то до ло ги ји има ју исто зна че ње као и у За ко ну о енер ге ти ци. III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ МЕ ТО ДО ЛО ГИ ЈА ЗА ОД РЕ ЂИ ВА ЊЕ ЦЕ НЕ СНАБ ДЕ ВА ЊА КРАЈ ЊЕГ КУП ЦА ТО ПЛОТ НОМ ЕНЕР ГИ ЈОМ I. ПРЕД МЕТ МЕ ТО ДО ЛО ГИ ЈЕ Ме то до ло ги јом за од ре ђи ва ње це не снаб де ва ња крај њег купца то плот ном енер ги јом се од ре ђу ју: еле мен ти за об ра чун и на чин утвр ђи ва ња мак си мал не виси не при хо да енер гет ског су бјек та ко ји оба вља де лат ност про извод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом (у да љем тек сту: енер гет ски су бјект); еле мен ти за об ра чун и на чин об ра чу на це не при сту па систе му за ди стри бу ци ју то плот не енер ги је; кри те ри ју ми и пра ви ла за рас по де лу при хо да енер гет ског су бјек та; ка те го ри је крај њих ку па ца то плот не енер ги је, у за ви сно сти од на ме не ко ри шће ња про сто ра; та риф ни еле мен ти, та ри фе и на чин њи хо вог из ра чу на ва ња за об ра чун то плот не енер ги је ко ју енер гет ски су бјект ис по ру чу је крај њим куп ци ма то плот не енер ги је (у да љем тек сту: куп ци); усло ви и по сту пак за под но ше ње зах те ва за про ме ну це не то плот не енер ги је над ле жном ор га ну је ди ни це ло кал не са мо у праве (у да љем тек сту: над ле жни ор ган). II. ПОЈ МО ВИ И ДЕ ФИ НИ ЦИ ЈЕ По је ди ни из ра зи ко ји се ко ри сте у овој ме то до ло ги ји има ју сле де ће зна че ње: 1) прет ход на це на је сте це на то плот не енер ги је за куп це ко ја је ва жи ла до под но ше ња зах те ва за про ме ну це не у скла ду са овом ме то до ло ги јом; 2) мак си мал на ви си на при хо да је сте мак си мал ни при ход којим се енер гет ском су бјек ту у ре гу ла тор ном пе ри о ду на док на ђу ју сви оправ да ни тро шко ви по сло ва ња; Це на то плот не енер ги је за куп це исказујe се по та ри фа ма утвр ђе ним овом ме то до ло ги јом за об ра чун ски пе ри од и утвр ђу је се по та риф ним еле мен ти ма за сва ку гру пу ку па ца. Про ме на це не за ис по ру че ну то плот ну енер ги ју мо ра би ти у скла ду са Пра ви ли ма за про ме ну це на то плот не енер ги је са др жаним у овој ме то до ло ги ји. При од ре ђи ва њу та ри фа за об ра чун це на то плот не енер ги је узи ма ју се у об зир оп шта по ли ти ка це на и пла но ви раз во ја енергет ског су бјек та.. На чин кон тро ле це не то плот не енер ги је се вр ши при ме ном мето да ре гу ла ци је Тро шко ви плус, ко јим се енер гет ском су бјек ту за про из вод њу, ди стри бу ци ју и снаб де ва ње то плот ном енер ги јом од ређу је мак си мал на ви си на при хо да у ре гу ла тор ном пе ри о ду, од но сно та ри фа за об ра чун це на то плот не енер ги је ко јом се обез бе ђу је: по кри ва ње оправ да них тро шко ва по сло ва ња у оба вља њу де лат но сти про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом ко ји ма се обез бе ђу је крат ко роч на и ду го роч на си гурност снаб де ва ња; под сти ца ње еко ном ске и енер гет ске ефи ка сно сти; не ди скри ми на ци ја, од но сно јед на ки по ло жај за све куп це; спре ча ва ње ме ђу соб ног суб вен ци о ни са ња из ме ђу по је диних де лат но сти ко је оба вља енер гет ски су бјект и из ме ђу по је диних гру па ку па ца; спре ча ва ње мо но пол ског по на ша ња енер гет ског су бјек та. IV. ОД РЕ ЂИ ВА ЊЕ МАК СИ МАЛ НЕ ВИ СИ НЕ ПРИ ХО ДА Мак си мал на ви си на при хо да енер гет ског су бјек та об ра чуна ва се на осно ву оправ да них тро шко ва по сло ва ња у оба вља њу де лат но сти про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом. Оце на оправ да но сти тро шко ва вр ши се пре ма при ро ди конкрет ног тро шка ана ли зом ње го ве свр сис ход но сти, ана ли зом коли чи не и це не, упо ред ном ана ли зом за сно ва ном на по да ци ма о тро шко ви ма у прет ход ном пе ри о ду и тро шко ви ма енер гет ских субје ка та ко ји оба вља ју исту енер гет ску де лат ност у зе мљи. 4.1 Из ра чу на ва ње мак си мал не ви си не при хо да Мак си мал на ви си на при хо да за ре гу ла тор ни пе ри од се из рачу на ва пре ма сле де ћем из ра зу: МВП=МВПв+МВПф МВПв=ОТв МВПф=ОТф+ АМ + ПР*РС - ОП + КЕ где су: МВП мак си мал на ви си на при хо да по осно ву оба вља ња де лат но сти про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом; МВПв мак си мал на ви си на при хо да по осно ву оба вља ња де лат но сти про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом-ва ри ја бил ни део;

2 МВПф мак си мал на ви си на при хо да по осно ву оба вља ња де лат но сти про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом-фик сни део; ОТв ва ри ја бил ни опе ра тив ни тро шко ви; ОТф фик сни опе ра тив ни тро шко ви; АМ тро шко ви амор ти за ци је; ПР при нос на сред ства ко ји енер гет ски су бјект мо же да оства ри; РС ре гу ли са на сред ства; ОП оста ли при ход; КЕ ко рек ци о ни еле мент. Ка да се, у скла ду са овом ме то до ло ги јом, од ре ђу је мак си мална ви си на при хо да тро шко ви ко ји ула зе у об ра чун утвр ђу ју се на осно ву по да та ка из по след њег фи нан сиј ског из ве шта ја енер гетског су бјек та. Уко ли ко је у пе ри о ду до под но ше ња зах те ва за про ме ну це не то плот не енер ги је до шло до про ме не тро шко ва, об ра чун се усклађу је у ви си ни и под усло ви ма де фи ни са ним пра ви ли ма за про ме ну це не са др жа ним у овој ме то до ло ги ји Опе ра тив ни тро шко ви Опе ра тив ни тро шко ви пред ста вља ју оправ да не тро шко ве наста ле по осно ву оба вља ња енер гет ске де лат но сти про из вод ње, дистри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом и чи не их: 1) тро шко ви ма те ри ја ла; 2) тро шко ви за ра да, на кна да за ра да и оста ли лич ни рас хо ди; 3) тро шко ви про из вод них услу га; 4) не ма те ри јал ни тро шко ви; 5) део ре зер ви сан за на кна де и дру ге бе не фи ци је за по сле них, а ко ји се ис пла ћу ју у ре гу ла тор ном пе ри о ду и 6) оста ли рас хо ди из по сло ва ња. Опе ра тив ни тро шко ви на ста ли по осно ву оба вља ња енер гетске де лат но сти про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плотном енер ги јом мо гу би ти ва ри ја бил ни и фик сни опе ра тив ни трошко ви. Ва ри ја бил ни опе ра тив ни тро шко ви пред ста вља ју оправ да не тро шко ве ко ји се ме ња ју са про ме ном оби ма про из вод ње, ди стрибу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом, као што су тро шко ви енер ге на та, то плот не енер ги је на ба вље не од дру гих про из во ђа ча, хе миј ски при пре мље не во де, елек трич не енер ги је и оста ли ва ри јабил ни опе ра тив ни тро шко ви и са др жа ни су у Та бе ли 1. из При лога Та бе ле за из ра чу на ва ње це не снаб де ва ња крај њег куп ца, ко ји је од штам пан уз ову ме то до ло ги ју и чи ни њен са став ни део. Ови тро шко ви се утвр ђу ју на осно ву енер гет ско-тех нич ких па ра ме та ра про из вод них је ди ни ца, нор ма ти ва утро шка и про це ње них тр жишних це на за ре гу ла тор ни пе ри од. Фик сни опе ра тив ни тро шко ви пред ста вља ју оправ да не трошко ве ко ји се не ме ња ју са про ме ном оби ма про из вод ње то плот не енер ги је и са др жа ни су у Та бе ли 2. из При ло га ове ме то до ло ги је. Фик сни опе ра тив ни тро шко ви у ве зи са от пи сом по тра жи вања ко ји се мо гу ис ка за ти при ли ком об ра чу на мак си мал не ви си не при хо да у скла ду са овом ме то до ло ги јом не мо гу би ти ве ћи од 10% по тра жи ва ња од ку па ца за ис по ру че ну то плот ну енер ги ју Тро шко ви амор ти за ци је Тро шко ви амор ти за ци је пред ста вља ју тро шко ве амор ти за ције сред ста ва, при ба вље них уз на кна ду или без ње, ко ја су у функци ји оба вља ња енер гет ске де лат но сти про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом и об у хва та ју тро шко ве амор ти заци је по сто је ћих сред ста ва и тро шко ве амор ти за ци је сред ста ва ко ја ће би ти ак ти ви ра на у по сма тра ном ре гу ла тор ном пе ри о ду. Ови трошко ви са др жа ни су у Та бе ли 3. из При ло га ове ме то до ло ги је. Тро шко ви амор ти за ци је по сто је ћих и сред ста ва ко ја ће би ти ак ти ви ра на у по сма тра ном ре гу ла тор ном пе ри о ду се об ра чу на ва ју про пор ци о нал ном ме то дом у про це ње ном ко ри сном ве ку тра ја ња сред ста ва, с тим што се тро шко ви амор ти за ци је сред ста ва ко ја ће би ти ак ти ви ра на у по сма тра ном ре гу ла тор ном пе ри о ду об ра чу нава ју на осно ви цу ко ју чи ни 50% вред но сти ак ти ви ра них не ма тери јал них ула га ња, не крет ни на, по стро је ња и опре ме у при пре ми и аван са да тих за њи хо ву на бав ку. Тро шко ви амор ти за ци је у ре гу ла тор ном пе ри о ду се ра чу на ју пре ма сле де ћем из ра зу: АМ = АМПС + АМАС где су: АМ тро шко ви амор ти за ци је; АМПС тро шко ви амор ти за ци је по сто је ћих сред ста ва; АМАС тро шко ви амор ти за ци је сред ста ва ко ја ће би ти ак тиви ра на у по сма тра ном ре гу ла тор ном пе ри о ду Ре гу ли са на сред ства Ре гу ли са на сред ства пред ста вља ју не то вред ност не ма те ријал них ула га ња (осим go od will), не крет ни на, по стро је ња и опре ме ко ја су ан га жо ва на за оба вља ње енер гет ске де лат но сти про из водње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом, из у зи ма ју ћи: не то вред ност сред ста ва при ба вље них без на кна де, као што су до на ци је и слич но и вред ност не ма те ри јал них ула га ња, не крет ни на, по стро је ња и опре ме у при пре ми и аван са да тих за њи хо ву на бав ку, ко ја се не ак ти ви ра ју у ре гу ла тор ном пе ри о ду. Ре гу ли са на сред ства су осно ви ца за об ра чун по вра ћа ја на анга жо ва на сред ства ко ја енер гет ски су бјект мо же да оства ри у ре гула тор ном пе ри о ду и са др жа на су у Та бе ли 4. из При ло га ове ме тодо ло ги је. Вред ност ре гу ли са них сред ста ва се об ра чу на ва као арит метич ка сре ди на вред но сти ре гу ли са них сред ста ва на по чет ку ре гула тор ног пе ри о да и вред но сти ре гу ли са них сред ста ва на кра ју регу ла тор ног пе ри о да пре ма сле де ћем из ра зу: РС = (прс + крс) / 2 где су: РС ре гу ли са на сред ства; прс вред ност ре гу ли са них сред ста ва на по чет ку ре гу ла торног пе ри о да; крс вред ност ре гу ли са них сред ста ва на кра ју ре гу ла тор ног пе ри о да. Вред ност ре гу ли са них сред ста ва на по чет ку ре гу ла тор ног пери о да об ра чу на ва се пре ма сле де ћем из ра зу: прс = пнвс псбн пнсуп где су: пнвс не то вред ност не ма те ри јал них ула га ња (из у зев good will), не крет ни на по стро је ња и опре ме на по чет ку ре гу ла тор ног пе ри о да; псбн не то вред ност сред ста ва при ба вље них без на кна де на по чет ку ре гу ла тор ног пе ри о да; пнсуп вред ност не ма те ри јал них ула га ња, не крет ни на, постро је ња и опре ме у при пре ми и аван са да тих за њи хо ву на бав ку на по чет ку ре гу ла тор ног пе ри о да, а ко ја не ће би ти ак ти ви ра на у ре гу ла тор ном пе ри о ду или ко ја ни су оправ да на и/или ефи ка сна. Вред ност ре гу ли са них сред ста ва на кра ју ре гу ла тор ног пе рио да се об ра чу на ва пре ма сле де ћем из ра зу: крс = прс - А + ΔСУП - НOПС - ΔСБН - ΔНСУП где су: А тро шко ви амор ти за ци је ко ји се об ра чу на ва ју на на чин утвр ђен овом ме то до ло ги јом (у ди на ри ма); ΔСУП про ме на вред но сти не ма те ри јал них ула га ња (из у зев go od will), не крет ни на, по стро је ња и опре ме у при пре ми и аван са да тих за њи хо ву на бав ку; НОПС не то вред ност сред ста ва ко ја су оту ђе на и/или трајно по ву че на из упо тре бе; ΔСБН про ме на вред но сти сред ста ва при ба вље них без накна де; ΔНСУП про ме на вред но сти не ма те ри јал них ула га ња (изу зев go od will), не крет ни на, по стро је ња и опре ме у при пре ми и аван са да тих за њи хо ву на бав ку ко ја не ће би ти ак ти ви ра на у ре гула тор ном пе ри о ду или ко ја ни су оправ да на и/или ефи ка сна Сто па при но са на ре гу ли са на сред ства Сто па при но са на ре гу ли са на сред ства утвр ђу је се као пон дери са на про сеч на це на ка пи та ла енер гет ског су бјек та ко ји оба вља

3 енер гет ску де лат ност про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња топлот ном енер ги јом и са др жа на је у Та бе ли 5а. из При ло га ове мето до ло ги је. Пон де ри са на про сеч на це на ка пи та ла је пон де ри са ни про сек сто пе при но са на соп стве ни ка пи тал и пон де ри са не просеч не сто пе при но са на по зајм ље ни ка пи тал, пре ма пон де ри ма 0,4 за соп стве ни ка пи тал и 0,6 за по зајм ље ни ка пи тал и об ра чу на ва се пре опо ре зи ва ња пре ма сле де ћем из ра зу: ППЦК = (СК * ЦСК) / (1 СП) + ПК * ЦПК, при че му је: СК + ПК = 1 где су: ППЦК сто па при но са на ре гу ли са на сред ства ко ја се об рачу на ва као пон де ри са на про сеч на це на ка пи та ла (у %); СК уче шће соп стве ног ка пи та ла у фи нан си ра њу ре гу ли саних сред ста ва (у %); ЦСК ре ал на це на соп стве ног ка пи та ла пре опо ре зи ва ња (у %); СП сто па по ре за на до бит пре ма ва же ћим за кон ским пропи си ма (у %); ПК уче шће по зајм ље ног ка пи та ла у фи нан си ра њу ре гу лиса них сред ста ва (у %); ЦПК пон де ри са на про сеч на це на по зајм ље ног ка пи та ла (у %). Це на соп стве ног ка пи та ла пре опо ре зи ва ња тре ба да од ража ва спе ци фич ни ри зик пред у зе ћа, ри зик зе мље и пре о вла ђу ју ће усло ве при ба вља ња ка пи та ла на фи нан сиј ском тр жи шту у ре гу латор ном пе ри о ду. У пе ри о ду до ус по ста вља ња тр жи шта то плот не енер ги је цена соп стве ног ка пи та ла не мо же би ти ве ћа од 10%. По зајм ље ни ка пи тал у сми слу ове ме то до ло ги је пред ста вља збир ду го роч них оба ве за и крат ко роч них фи нан сиј ских оба ве за. Це на по зајм ље ног ка пи та ла се ра чу на као пон де ри са на просеч на ка мат на сто па на укуп но по зајм ље на сред ства, при че му се као пон де ри узи ма ју уче шћа по зајм ље них сред ста ва у укуп но позајм ље ним сред стви ма. Це на по зајм ље ног ка пи та ла се при зна је до ни воа це не оба зри во и ра ци о нал но по зајм ље них сред ста ва Оста ли при хо ди Оста ли при хо ди су при хо ди оства ре ни ан га жо ва њем сред става на ме ње них оба вља њу де лат но сти про из вод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ња то плот ном енер ги јом, при хо ди од про да је про из во да на ста лих у про це су про из вод ње то плот не енер ги је, а ни су у це локуп но про из ве де ној ко ли чи ни у функ ци ји де лат но сти енер гет ског су бјек та, при хо ди од услу га на тр жи шту, при хо ди од ак ти ви ра ња вла сти тих учи на ка, при хо ди од про да је сред ста ва, раз гра ни че ни део при хо да по осно ву ре а ли за ци је до ни ра них сред ста ва, при хо ди од ка ма та, по зи тив не курс не раз ли ке, при хо ди од на пла те от пи саних по тра жи ва ња и дру ги при хо ди, из прет ход не по слов не го ди не и са др жа ни су у Та бе ли 6. из При ло га ове ме то до ло ги је. При хо ди од на пла те от пи са них по тра жи ва ња ко ји се мо гу иска за ти при ли ком об ра чу на мак си мал не ви си не при хо да у скла ду са овом ме то до ло ги јом не мо гу би ти ве ћи од 10% по тра жи ва ња од ку па ца за ис по ру че ну то плот ну енер ги ју Ко рек ци о ни еле мент Ко рек ци о ни еле мент је вред но сни из раз (нов ча ни из нос) којим се ума њу је или уве ћа ва мак си мал на ви си на при хо да за ре гула тор ни пе ри од за из нос од сту па ња оства ре ног при хо да за претход ни ре гу ла тор ни пе ри од по осно ву ре гу ли са них це на на ко је је да та са гла сност од мак си мал не ви си не при хо да ко ја је утвр ђе на у скла ду са овом ме то до ло ги јом за прет ход ни ре гу ла тор ни пе ри од и са др жан је у Та бе ли 7. из При ло га ове ме то до ло ги је. При ли ком об ра чу на мак си мал не ви си не при хо да за пр ви регу ла тор ни пе ри од ко рек ци о ни еле мент је јед нак ну ли. V. ЕЛЕ МЕН ТИ ЗА ОБ РА ЧУН И НА ЧИН ОБ РА ЧУ НА ЦЕ НЕ ПРИ СТУ ПА СИ СТЕ МУ ЗА ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈУ ТО ПЛОТ НЕ ЕНЕР ГИ ЈЕ Уко ли ко ви ше од јед ног енер гет ског су бјек та ко ри сти ди стрибу тив ни си стем це ну при сту па си сте му за ди стри бу ци ју то плот не енер ги је утвр ђу је над ле жни ор ган на пред лог енер гет ског су бјек та ко ји оба вља енер гет ску де лат ност ди стри бу ци је то плот не енер ги је. Еле мен ти ко ји се ко ри сте за об ра чун су: утвр ђи ва ње мак симал не ви си не при хо да енер гет ског су бјек та ко ји оба вља де лат ност ди стри бу ци је то плот не енер ги је кри те ри ју ми и пра ви ла за рас поде лу тог при хо да та риф ни еле мен ти за об ра чун и на чин об ра чуна услу ге ди стри бу ци је то плот не енер ги је, та ри фе за об ра чун цене при сту па си сте му за ди стри бу ци ју то плот не енер ги је и на чин њи хо вог из ра чу на ва ња, као и на чин, по сту пак и ро ко ви за до ставља ње до ку мен та ци је и вр ста до ку мен та ци је ко ју ди стри бу тер топлот не енер ги је до ста вља над ле жном ор га ну. Це ном при сту па си сте му за ди стри бу ци ју то плот не енер гије обез бе ђу је се: 1) по кри ва ње оправ да них тро шко ва по сло ва ња, као и од го вара ју ћи при нос на ан га жо ва на сред ства и ин ве сти ци је у оба вља њу де лат но сти ди стри бу ци је то плот не енер ги је, ко ји ма се обез бе ђу је крат ко роч на и ду го роч на си гур ност снаб де ва ња, од но сно одр жи ви раз вој си сте ма; 2) под сти ца ње еко ном ске и енер гет ске ефи ка сно сти; 3) не ди скри ми на ци ја, од но сно јед на ки по ло жај за ко ри сни ке си сте ма. VI. РАЗ ВР СТА ВА ЊЕ КРАЈ ЊИХ КУ ПА ЦА ТО ПЛОТ НЕ ЕНЕР ГИ ЈЕ ПО НА МЕ НИ КО РИ ШЋЕ ЊА ПРО СТО РА По де ла крај њих ку па ца пре ма на ме ни ко ри шће ња про сто ра, вр ши се у сле де ће та риф не гру пе: 1) Тг1 Та риф на гру па стам бе ни про стор ; 2) Тг2 Та риф на гру па по слов ни про стор. VII. ТА РИФ НИ ЕЛЕ МЕН ТИ Та риф ни еле мен ти су: 1) Ис по ру че на ко ли чи на то плот не енер ги је Тe1, ЕНЕР ГИ ЈА ; 2) По вр ши на гре ја ног про сто ра или ин ста ли са на сна га гре ја ног про сто ра Те2, ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА ; 3) Очи та ва ње и рас по де ла ис по ру че не то плот не енер ги је Те3, ОЧИ ТА ВА ЊЕ. 7.1 Та риф ни еле мент Те1 ЕНЕР ГИ ЈА Та риф ни еле мент ЕНЕР ГИ ЈА се утвр ђу је не по сред но на осно ву очи та ва ња са ме ра ча у то плот ној под ста ни ци и ис ка зу је се у kwh, а вред ност се за о кру жу је на два де ци мал на ме ста. У слу ча ју не ис прав ног уре ђа ја за ме ре ње то плот не енер ги је на чин об ра чу на за пе ри од ка да је уре ђај ван упо тре бе од ре ђен је оп штим ак том над ле жног ор га на о усло ви ма и снаб де ва њу то плотном енер ги јом крај њег куп ца. Та риф ни еле мент ЕНЕР ГИ ЈА ко ри сти се за об ра чун ва рија бил ног де ла це не гре ја ња. 7.2 Та риф ни еле мент Те2 ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА Та риф ни еле мент ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА пред ста вља по вр ши ну или ин ста ли са ну сна гу гре ја ног про сто ра ко ја је од ре ђе на про јек том или про јек том из ве де них радо ва објек та, а за об ра чун сe упо тре бља ва из ме ре на по вр ши на или ин ста ли са на сна га гре ја ног про сто ра и де фи ни са на је уго во ром о ис по ру ци то плот не енер ги је. Гре ја на по вр ши на се ис ка зу је у m 2 и за о кру жу је се на два деци мал на ме ста, а ин ста ли са на сна га у kw и за о кру жу је се на три де ци мал на ме ста. 7.3 Та риф ни еле мент Те3 ОЧИ ТА ВА ЊЕ Та риф ни еле мент ОЧИ ТА ВА ЊЕ пред ста вља фик сну компо нен ту ко ја се од но си на очи та ва ње и рас по де лу тро шко ва на крај ње куп це то плот не енер ги је (си стем по је ди нач них ме ри ла/ де ли те ља то пло те) и утвр ђу је се по ме сту рас по де ле на ко јем енер гет ски су бјект ко ји оба вља де лат ност снаб де ва ња то плот ном енер ги јом рас по де љу је то плот ну енер ги ју на крај ње куп це у ре гула тор ном пе ри о ду и ис ка зу је се у дин/ме сто рас по де ле/очи та ва ње.

4 VI II. ОД РЕ ЂИ ВА ЊЕ ТА РИ ФА 8.1 Та ри фе Та ри фе се утвр ђу ју по гру па ма ку па ца за сва ки од та риф них еле ме на та ЕНЕР ГИ ЈА, ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА и ОЧИ ТА ВА ЊЕ. За та риф ни еле мент ЕНЕР ГИ ЈА утвр ђу је се та ри фа ЕНЕР ГИ ЈА. За та риф ни еле мент ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА утвр ђу је се та ри фа ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА. За та риф ни еле мент ОЧИ ТА ВА ЊЕ утвр ђу је се та ри фа ОЧИ ТА ВА ЊЕ. Та ри фе у окви ру исте гру пе ку па ца јед на ке су за све куп це истог енер гет ског су бјек та. Та ри фа ЕНЕР ГИ ЈА се из ра жа ва у ди на ри ма/kwh, за о кру же но на два де ци мал на ме ста. Та ри фа ПО ВР ШИ НА из ра жа ва се у ди на ри ма/m 2 или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА се из ра жа ва у ди на ри ма/kw, за о кру же но на два де ци мал на ме ста. Та ри фа ОЧИ ТА ВА ЊЕ из ра жа ва се у дин/ме сто рас по де ле/очи та ва ње, за о кру же но на два де ци мал на ме ста. Та ри фе за по је ди нач не та риф не еле мен те су: Тф1 це на за је ди ни цу количинe ис по ру че не то плот не енер ги је ЕНЕР ГИ ЈА у дин/kwh; Тф2 це на за је ди ни цу гре ја не по вр ши не ПО ВР ШИ НА у дин/m 2 или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА у дин/kw; Тф3 це на очи та ва ња и рас по де ле ис по ру че не то плот не енер ги је ОЧИ ТА ВА ЊЕ у дин/ме сто рас по де ле/очи та ва ње. Та бе ла 1. ТА РИФ НЕ ГРУ ПЕ (Тг) Тг1 Стам бе ни про стор Тг2 По слов ни про стор НА ЧИН МЕ РЕ ЊА Т м1 за јед нич ки ме рач Т м2 уре ђа ји за рас по де лу тро шко ва то плот не енер ги је са за јед нич ког мер ног ме ста Т м3 за јед нич ки ме рач Т м4 уре ђа ји за рас по де лу тро шко ва то плот не енер ги је са за јед нич ког мер ног ме ста ТА РИФ НИ ЕЛЕ МЕН ТИ (Те) Т е1 ЕНЕР ГИ ЈА Т ф11 [дин/kwh] Т ф12 [дин/kwh] Т ф13 [дин/kwh] Т ф14 [дин/kwh] Т е2 ПО ВР ШИ НА/ ИНСТАЛИСАНА СНАГА Т ф21 [дин/m 2 ]/ Т ф211 [дин/kw] Т ф22 [дин/m 2 ]/ Т ф221 [дин/kw] Т ф23 [дин/m 2 ]/ Т ф231 [дин/kw] Т ф24 [дин/m 2 ]/ Т ф241 [дин/kw] Т ОЧИ ТА ВА ЊЕ е3 Т ф3 [дин/ме сто рас по де ле/очитавање] Т ф3 [дин/ме сто рас по де ле/очитавање] На чин об ра чу на то плот не енер ги је за крај њег куп ца То плот на енер ги ја об ра чу на ва се на осно ву та ри фа ЕНЕР ГИ ЈА, ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА и ОЧИ ТА ВА- ЊЕ за об ра чун ски пе ри од. Та ри фе об ра чу на ва енер гет ски су бјект свим куп ци ма код ко јих вр ши очи та ва ње ис по ру че не то плот не енер ги је. IX. НА ЧИН ИЗ РА ЧУ НА ВА ЊА ТА РИ ФА ЗА ТО ПЛОТ НУ ЕНЕР ГИ ЈУ 9.1 Из ра чу на ва ње та ри фе ЕНЕР ГИ ЈА Из нос та ри фе ЕНЕР ГИ ЈА за гру пе ку па ца стам бе ни про стор, и по слов ни про стор, утвр ђу ју се пре ма та риф ном еле мен ту ЕНЕР- ГИ ЈА за гру пу ку па ца стам бе ни про стор, и из ра чу на ва се: Тф11 = Тф1/((Пст/Пук)+ Ктгв*(Ппп/Пук)), где је: Тф1 ре зул тат ко лич ни ка мак си мал не ви си не при хо да (ва ри ја бил ни део МВПв) и укуп не го ди шње пре да те то плот не енер ги је из мере не на за јед нич ким мер ним ме сти ма ку па ца у ди на ри ма/kwh; Пст укуп на по вр ши на стам бе ног про сто ра; Ппп укуп на по вр ши на по слов ног про сто ра; Пук укуп на по вр ши на стам бе ног и по слов ног про сто ра; Ктгв ко е фи ци јент за из ра чу на ва ње та ри фе Енер ги ја за та риф ну гру пу по слов ни про стор из но си Ктгв = Уко ли ко не по сто је укуп ни го ди шњи по да ци о то плот ној енер ги ји из ме ре ној на за јед нич ким мер ним ме сти ма, они ће се из ра чу нава ти на сле де ћи на чин: Q пре да то= Q ула зно* η i * η m где је: Q пре да то укуп на го ди шња то плот на енер ги ја пре да та крај њим куп ци ма у kwh; Q ула зно укуп на го ди шња при мар на енер ги ја пре ма ствар но ко ри шће ној струк ту ри енер ге на та на ула зу у про из вод но по стро је ње у kwh; η i сте пен ко ри сно сти про из вод ног по стро је ња пре ма ствар ној струк ту ри енер ге на та. Нај ни жа об ра чун ска вред ност сте пе на ко ри сно сти про из вод ног по стро је ња ко је као: 1) енер гент ко ри сти гас из но си η i =0,85;

5 2) енер гент ко ри сти ма зут или лож уље из но си η i =0,82; 3) енер гент ко ри сти угаљ или би о ма су из но си η i =0,68; η m сте пен ко ри сно сти ди стри бу тив не мре же. Нај ни жа об ра чун ска вред ност сте пе на ко ри сно сти ди стри бутив не мре же: 1) ка па ци те та до 20 МW из но си η m =0,92; 2) ка па ци те та од 21 до 80 МW из но си η m =0,90; 3) ка па ци те та од 81 до 250 МW из но си η m =0,88; 4) ка па ци те та од 250 МW из но си η m =0, Из ра чу на ва ње та ри фе ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА Та ри фа ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА за та риф не гру пе стам бе ни про стор и по слов ни про стор утврђу ју се пре ма та риф ном еле мен ту ПО ВР ШИ НА или ИН СТА- ЛИ СА НА СНА ГА за гру пу ку па ца стам бе ни про стор, ко ја се утвр ђу је као: 1) За та риф ни еле мент ПО ВР ШИ НА Тф21=Тф2/((Пст/Пук)+Ктгф1*(Ппп/Пук)) где је: Тф2 ко лич ник мак си мал не ви си не при хо да (фик сни део МВПф) и укуп не по вр ши не свих крај њих ку па ца; Пст укуп на по вр ши на стам бе ног про сто ра; Ппп укуп на по вр ши на по слов ног про сто ра; Пук укуп на по вр ши на стам бе ног и по слов ног про сто ра; Ктгф1 ко е фи ци јент за из ра чу на ва ње та ри фе ПО ВР ШИ НА, за та риф ну гру пу по слов ни про стор из но си Ктгф1 = ) За та риф ни еле мент ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА Тф211=Тф2/((ИСст/ИСук)+Ктгф2*(ИСпп/ИСук)) где је: Тф2 ре зул тат ко лич ни ка мак си мал не ви си не при хо да (фиксни део МВПф) и укуп не ин ста ли са не сна ге свих крај њих ку па ца; ИСст укуп на ин ста ли са на сна га стам бе ног про сто ра; ИСпп укуп на ин ста ли са на сна га по слов ног про сто ра; Исук укуп на ин ста ли са на сна га стам бе ног и по слов ног про сто ра; Ктгф2 ко е фи ци јент за из ра чу на ва ње та ри фе ИН СТА ЛИ- СА НА СНА ГА, за та риф ну гру пу по слов ни про стор из но си Ктгф2 = Вред но сти ко е фи ци је на та Ктгв, Ктгф1 и Ктгф2 за та риф ну гру пу По слов ни про стор до но си, у скла ду са овом ме то до ло гијом, над ле жни ор ган, на пред лог енер гет ског су бјек та. 9.3 Из ра чу на ва ње та ри фе ОЧИ ТА ВА ЊЕ Из нос та ри фе ОЧИ ТА ВА ЊЕ за та риф не гру пе стам бе ни про стор, и по слов ни про стор, утвр ђу ју се пре ма та риф ном елемен ту ОЧИ ТА ВА ЊЕ и из ра чу на ва се : Тф3= Tро/Бмм где је: Тро тро шко ви очи та ва ња уре ђа ја за рас по де лу тро шко ва топлот не енер ги је са за јед нич ког мер ног ме ста; Бмм уку пан број мер них ме ста ко ји се очи та ва ју. Та ри фа ОЧИ ТА ВА ЊЕ за та риф ну гру пу стам бе ни простор и по слов ни про стор је јед на ка. 9.4 На пла та то плот не енер ги је пре ма је ди ни ци гре ја не по вр ши не или ин ста ли са не сна ге гре ја не по вр ши не Из у зет но та мо где не по сто је тех нич ке мо гућ но сти за на плату пре ма по тро шњи, на пла та се вр ши пре ма је ди ни ци по вр ши не или ин ста ли са не сна ге гре ја ног про сто ра та ко што се из нос тари фе ЕНЕР ГИ ЈА из ра чу на ва као про из вод Тф1 и спе ци фич не го ди шње по тро шње то плот не енер ги је чи ја се вред ност утвр ђује од лу ком над ле жног ор га на, а на пред лог енер гет ског су бјек та. Мак си мал на вред ност спе ци фич не го ди шње по тро шње не мо же би ти ви ша од 140 KWh/m 2. X. ПРО ЦЕ ДУ РА ЗА ПОД НО ШЕ ЊЕ И ОДО БРА ВА ЊЕ ЦЕ НА 10.1 Рок за под но ше ње зах те ва и по сту па ње над ле жног ор га на Енер гет ски су бјект ду жан је да до 1. сеп тем бра те ку ће го дине под не се над ле жном ор га ну пи са ни зах тев за одо бра ва ње це на то плот не енер ги је за на сту па ју ћу греј ну се зо ну, ко ја по чи ње 15. ок то бра те ку ће го ди не и за вр ша ва се 15. апри ла на ред не го ди не. Над ле жни ор ган про ве ра ва да ли је зах тев под нет у скла ду са од ред ба ма ове ме то до ло ги је, што укљу чу је и про ве ру свих по да така на ве де них у зах те ву и у пра те ћим до ку мен ти ма и у ро ку од 15 ка лен дар ских да на оба ве шта ва енер гет ског су бјек та пи са ним путем о ис пу ње њу усло ва за одо бра ва ње та ри фа. У слу ча ју не ус кла ђе но сти или ако по је ди на или сва зах те ва на до ку мен та ни су при ло же на, над ле жни ор ган пи са ним пу тем по зива енер гет ског су бјек та да от кло ни утвр ђе не не до стат ке, у ро ку од се дам ка лен дар ских да на од да на ка да је о то ме оба ве штен. У слу ча ју да под но си лац зах те ва у оста вље ном ро ку не откло ни не до стат ке у по гле ду ускла ђе но сти, при ло га или зах те ва не до ку мен та ци је, над ле жни ор ган ће од ба ци ти зах тев и о то ме обаве сти ти под но си о ца зах те ва у пи са ном об ли ку Са др жај зах те ва Зах тев за одо бра ва ње це не то плот не енер ги је за крај ње куп це мо ра да са др жи: а) на зив енер гет ског су бјек та, адре су се ди шта, име осо бе за кон такт, из вод из ре ги стра ко ји во ди Аген ци ја за при вред не ре гистре, по ре ски иден ти фи ка ци о ни број и ма тич ни број под но си о ца зах те ва; б) пред лог це не то плот не енер ги је за куп ца у фор ми Та бе ле 1, оде љак VI II; в) по пу ње не та бе ле из При ло га Та бе ле за из ра чу на ва ње цене снаб де ва ња крај њег куп ца; г) обра зло же ње за пред ло же не це не то плот не енер ги је; д) од лу ку ор га на упра вља ња енер гет ског су бјек та о це ни топлот не енер ги је; ђ) го ди шњи фи нан сиј ски из ве штај са пра те ћом до ку мен та цијом про пи са ном за ко ном уз при ло жен из ве штај не за ви сног ре ви зора ако под но си лац зах те ва под ле же ре ви зи ји; е) де та љан опис рас по ло жи вих сред ста ва и/или из во ра финан си ра ња за оба вља ње енер гет ских де лат но сти, као и до каз о рас по ло жи во сти тих сред ста ва/из во ра фи нан си ра ња; ж) ин фор ма ци ју о про це ње ном при хо ду од про да је то плот не енер ги је крај њим куп ци ма, укуп не пред ви ђе не тро шко ве про извод ње, ди стри бу ци је и снаб де ва ње то пло том, ин ве сти ци о ни план (ако га има) и пред ви ђе ни ток го то вог нов ца (пред ви ђе ни из ве штај о при хо ди ма, пред ви ђе ни би ланс ста ња и пред ви ђе на из ја ва о току го то вог нов ца), укуп не уго во ре не ко ли чи не то плот не енер ги је и гре ја не по вр ши не из ра же не у m 2 или ин ста ли са не сна ге гре ја не по вр ши не из ра же не у kw по та риф ним гру па ма и укуп ну оче ки вану про из вод њу то плот не енер ги је у kwh, ефи ка сност про из вод ног и ди стри бу тив ног де ла си сте ма; з) дру ге по дат ке и до ку мен те на зах тев над ле жног ор га на. Ако под но си лац зах те ва на ме ра ва да спро ве де ду го роч ни инве сти ци о ни про је кат, мо ра да под не се и: а) фи нан сиј ски мо дел за пе ри од тра ја ња про јек та; б) опис ва жних па ра ме та ра фи нан сиј ског мо де ла; в) пот пи са не спо ра зу ме ко ји ре гу ли шу спро во ђе ње про јек та и це нов не прин ци пе; г) тех нич ки опис про јек та са ана ли зом одр жи во сти По сту пак за утвр ђи ва ње мак си мал не ви си не при хо да На осно ву под не тог зах те ва за од ре ђи ва ње це на то плот не енер ги је за куп це, над ле жни ор ган утвр ђу је да ли је мак си мал на ви си на при хо да (МВП) енер гет ског су бјек та об ра чу на та и рас поре ђе на на та риф не еле мен те у скла ду са овом ме то до ло ги јом. Уко ли ко на осно ву до ста вље них по да та ка и до ку мен та ци је над ле жни ор ган на кон из вр ше не ана ли зе утвр ди да об ра чу на та виси на при хо да енер гет ског су бјек та ни је ускла ђе на са оправ да ним трошк овимa по сло ва ња, енер гет ски су бјект је ду жан да на зах тев над ле жног ор га на, у ро ку од се дам ка лен дар ских да на од при је ма зах те ва под не се но ви зах тев за да ва ње са гла сно сти на од лу ку о цени то плот не енер ги је за куп це.

6 Над ле жни ор ган до ста вља енер гет ском су бјек ту акт о са гласно сти на це не то плот не енер ги је, у ро ку од 15 ка лен дар ских да на од да на при је ма уред ног, од но сно уса гла ше ног зах те ва. Над ле жни ор ган мо же од лу чи ти на сле де ћи на чин: а) одо бра ва це не то плот не енер ги је за крај ње куп це она ко како их је пред ло жио ор ган упра вља ња енер гет ског су бјек та, или б) не одо бра ва це ну це не то плот не енер ги је за крај ње куп це ко је је пред ло жио ор ган упра вља ња енер гет ског су бјек та и уме сто њих утвр ђу је це не то плот не енер ги је за крај ње куп це и исто вре мено до но си од лу ку о на кна ди раз ли ке из ме ђу пред ло же них и одобре них це на то плот не енер ги је. Од лу ка над ле жног ор га на у ве зи зах те ва за одо бра ва ње це не то плот не енер ги је за крај ње куп це мо ра би ти обра зло же на. Од лу ка се у пи са ном об ли ку до ста вља под но си о цу зах те ва и об ја вљу је се у слу жбе ном гла си лу је ди ни це ло кал не са мо у пра ве и на зва нич ној ин тер нет стра ни ци енер гет ског су бјек та и над ле жног ор га на. XI. УСЛО ВИ И ПРА ВИ ЛА ЗА ПРО МЕ НУ ЦЕ НА ТО ПЛОТ НЕ ЕНЕР ГИ ЈЕ У то ку греј не се зо не, енер гет ски су бјект има пра во да предло жи над ле жном ор га ну про ме не це на то плот не енер ги је за крајње куп це. Тај пред лог мо ра да бу де обра зло жен и да са др жи све по дат ке ко ји су по треб ни да над ле жни ор ган про це ни осно ва ност пред ло га. Пред лог за про ме ну це не то плот не енер ги је због по ра ста вари ја бил ног де ла це не мо же да бу де под нет у слу ча ју ка да се укупна це на енер ген та по ве ћа за ви ше од 3%, а оба ве зно уко ли ко се сма њи за ви ше од 5%. Пред лог за про ме ну це не то плот не енер ги је због по ра ста фик сног де ла це на мо же да бу де под нет у слу ча ју ка да се ин декс по тро шач ких це на у ме се ци ма на кон да ту ма по след њег одо бре ња це не за то плот ну енер ги ју по ве ћа за ви ше од 5% на осно ву по да тка Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку. Над ле жни ор ган раз ма тра пред лог за про ме ну це на у скла ду са по ступ ком про пи са ним у овој ме то до ло ги ји Из ме на та ри фе ЕНЕР ГИ ЈА Из ме на та ри фе ЕНЕР ГИ ЈА за ис по ру че ну ко ли чи ну топлот не енер ги је се пре ра чу на ва по сле де ћем из ра зу: Тф1срн = Тф1срп a 1 +а а Н =1 где је: Тф1срн = Но ва та ри фа ЕНЕР ГИ ЈА за ис по ру че ну ко ли чину то плот не енер ги је, у дин/kwh; Тф1срп = прет ход на та ри фа ЕНЕР ГИ ЈА за ис по ру че ну коли чи ну то плот не енер ги је, у дин/kwh; ai = пон дер по је ди нач них еле ме на та ва ри ја бил них тро шко ва у струк ту ри свих ва ри ја бил них тро шко ва; Ei = но ва це на енер ге на та и дру гих ва ри ја бил них тро шко ва у струк ту ри утро ше них енер ге на та и дру гих ва ри ја бил них тро шко ва; Eio = прет ход на це на енер ге на та и дру гих ва ри ја бил них трошко ва у струк ту ри утро ше них енер ге на та и дру гих ва ри ја бил них тро шко ва. Но ва це на за ис по ру че ну то плот ну енер ги ју (Ц вн ) је це на ко ја је из ра чу на та на осно ву ове ме то до ло ги је и ме ња се са про ме ном ула зних па ра ме та ра. Прет ход на це на за ис по ру че ну то плот ну енер ги ју (Ц вп ) је це на то плот не енер ги је ко ја је би ла одо бре на у скла ду са мак си мал ном ви си ном при хо да по по ступ ку про пи са ном овом ме то до ло ги јом. Пон де ри (ai) пред ста вља ју удео по је ди нач ног еле мен та вари ја бил них тро шко ва у струк ту ри це ло куп них ва ри ја бил них трошко ва енер гет ског су бјек та. Збир свих пон де ра, од но сно уде ла мора би ти јед нак 100%, од но сно 1. Но ва це на еле ме на та ва ри ја бил них тро шко ва (Ei) је про сеч на це на по је ди нач ног еле мен та ва ри ја бил них тро шко ва, ко ју енер гетски су бјект пла ћа у еви ден ти ра ном ме се цу. У це ну енер ген та мора ју би ти укљу че ни сви за ви сни тро шко ви на па ри те ту Ф-цо енергет ски су бје кат. Прет ход на це на еле ме на та ва ри ја бил них тро шко ва (Eio) је це на по је ди нач ног еле мен та ва ри ја бил них тро шко ва, ко ју је енергет ски су бје кат пла ћао у прет ход ном пе ри о ду. У це ну еле ме на та ва ри ја бил них тро шко ва мо ра ју би ти укљу че ни сви за ви сни трошко ви на па ри те ту Ф-цо енер гет ски су бје кат Из ме на та ри фе ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА ГА Из ме на та ри фе ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА НА СНА- ГА из ра чу на ва се по сле де ћем из ра зу: Тф2срн = Тф2срп *( a Пр/Про + б И/Ио ) а +б =1 где је: Тф2срн = Но ва та ри фа ПО ВР ШИ НА или ИН СТА ЛИ СА- НА СНА ГА, у дин/m 2 /ме се цу или дин/kw/ме се цу; Тф2срп = Прет ход на та ри фа ПО ВР ШИ НА или ИН СТА- ЛИ СА НА СНА ГА у дин/m 2 /ме се цу или дин/kw/ме се цу; Пр = Про сек ме сеч не бру то за ра де у Ре пу бли ци Ср би ји; Про = Прет ход на ме сеч на бру то за ра да у Ре пу бли ци Ср би ји; И = Ин декс по тро шач ких це на у Ре пу бли ци Ср би ји у ме се цу ко ји прет хо ди зах те ву за ко рек ци ју; Ио = Прет ход ни ин декс по тро шач ких це на у Ре пу бли ци Срби ји; а = Пон дер ме сеч них бру то за ра да у Ре пу бли ци Ср би ји; б = Пон дер ин дек са по тро шач ких це на у Ре пу бли ци Ср би ји. Но ва це на за греј ну по вр ши ну/ин ста ли са ну сна гу (Ц фн ) је це на, ко ја је из ра чу на та на осно ву ове ме то до ло ги је и ме ња се са про ме ном ула зних па ра ме та ра. Прет ход на це на за греј ну по вр ши ну/ин ста ли са ну сна гу (Ц фп ) је це на, ко ја је би ла одо бре на у скла ду са мак си мал ном ви си ном при хо да по по ступ ку про пи са ном овом ме то до ло ги јом за греј ну по вр ши ну/ин ста ли са ну сна гу. Про сек ме сеч не бру то за ра де у Ре пу бли ци Ср би ји (Пр) је про сек за ме сец ко ји прет хо ди ме се цу у ко ме се тра жи ко рек ци ја. Из вор по да тка о ви си ни ме сеч них за ра да је Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку. Прет ход на ме сеч на бру то за ра да у Ре пу бли ци Ср би ји (Про) је из ра чу на та као про сек ме сеч них бру то за ра да у прет ход ној кален дар ској го ди ни Из вор по да та ка о ви си ни ме сеч них за ра да је Репу блич ки за вод за ста ти сти ку. Ин декс по тро шач ких це на у Ре пу бли ци Ср би ји у по сма траном пе ри о ду (И) је ин декс по тро шач ких це на у Ре пу бли ци Ср би ји у ме се цу ко ји прет хо ди зах те ву за ко рек ци ју. Из вор по да та ка о индек су по тро шач ких це на је Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку. Прет ход ни ин декс по тро шач ких це на у Ре пу бли ци Ср би ји (Ио) је ин декс по тро шач ких це на у Ре пу бли ци Ср би ји у де цем бру прет ход не ка лен дар ске го ди не. Из вор по да та ка о по тро шач ком индек су це на је Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку. Пон дер ме сеч них бру то за ра да у Ре пу бли ци Ср би ји (а) предста вља удео бру то за ра да у струк ту ри фик сних тро шко ва енер гетског су бјек та (Из вор: би ланс успе ха енер гет ског су бјек та у претход ној го ди ни). Пон дер ин дек са по тро шач ких ин дек са це на у Ре пу бли ци Срби ји (б) пред ста вља удео оста лих фик сних тро шко ва (без бру то зара да) у струк ту ри фик сних тро шко ва енер гет ског су бјек та. Збир пон де ра ин дек са по тро шач ких це на и пон де ра ме сечних бру то за ра да мо ра би ти јед нак 1. XII. ЗА ВР ШНЕ ОД РЕД БЕ Над ле жни ор ган спро во ди ре дов не про ве ре у ци љу: а) про це не под не тих и про це ње них фи нан сиј ских ин фор маци ја ко је је до ста вио енер гет ски су бјект; б) ве ри фи ка ци је ствар них тро шко ва у то ку ре гу ла тор ног пери о да у скла ду са по сто је ћим за ко но дав ством о фи нан си ја ма и међу на род ним ра чу но вод стве ним стан дар ди ма (МРС); в) кон тро ле и утвр ђи ва ња при хо да у то ку те ку ће греј не се зо не. Зах те ви и сва до ку мен та ко ја се под но се над ле жном ор га ну мо ра ју да бу ду на пи са ни на срп ском је зи ку. Та бе ле из При ло га су на ме ње не за из ра чу на ва ње та ри фа за об ра чун це на то плот не енер ги је за куп це.

7 Табеле за израчунавање цене снабдевања крајњег купца ПРИЛОГ

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17