КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

Transcript

1 Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма ном Оп са да цр кве Све тог Спа са Го ра на Пе т ро ви ћа ње м у се до де љу је и зна чај на уло га у срп ској умет нич кој књи жев но сти чу де сно уз ди за ње мана сти ра Жи че сре ди шњи је и глав ни мо тив ро ма на ко ји се сма тра јед н и м од н ај б о љи х о с т в а р е њ а с рп ске п р о з е по с лед њ е де це н и је X X в е к а. 2 Уп р а в о в е л и к и к њи жев но и с т о ри ј ск и ја з ко ји је мо т и в ле те ће цр кве пре мо стио чи ни га по себ но за ни мљи вим. Глав но пита ње ко је се по ста вља је сте у ком об ли ку се, у од но су на пред ложак на род не књи жев но сти, овај мо тив у Пе тро ви ће вом де лу оствару је, шта је он од сво је пр во бит но сти за др жао, а шта из гу био. У н а р од ној к њи же в но с т и ц р к в е п р е л е ћу с јед ног м е с т а н а дру го за то што су оскр на вље не уло га опо га ни те ља цр кве при пису је се или же ни (же ни уоп ште, му сли ман ки, Ци ган ки, цр кве њако в ој же н и), и л и Ту р ц и ма. 3 З а п р е да њ а ов ог т и па к а р а к т е ри с т и ч но је по с т о ја њ е д в е о сно в е, ис т о ри ј ске (до г а ђа ји ко ји с у с е з а и с т а зби ли и ко ји су узро ко ва ли ру ше ње цр кве, као и ње ну об но ву) и ре л и г и о зне, ко ја п ре к ри ва ис то риј ск у, а ко ја се од но си на т у ма че ње не с т а н к а и по ја в љи в а њ а ц р к в е к а о ч у да о с т в а р е ног сна г ом в е р е. 4 Цр ква чи ја је са крал ност угро же на пре ме шта се са ма или је прено си Б ог, Св е т и Ар а н ђе о, не п ри р од не си ле и л и мо л и т в а по по в а, 1 Ра д о с л а в Љ. П а в л о в и ћ, Ка ко су код нас цр кве ле те ле, Н а у ч н о д е л о, Б е о г р а д 19 61, ; Б о ж и д а р К р с т а н о в и ћ, Ет н о л о ш к и с м и с а о л е г е н д е о п р е л е т а њу ц р к а в а, З б о р н и к Е т н о г р а ф с ко г м у з е ја у Б е о г р а д у: , ур. Ја сна Бје ла ди но вић Јер гић, Чи го ја, Бе о град 2001, М и х ај л о П а н т и ћ, Алек сан дриј ски син дром 3, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 1999, Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, Исто; Б. Кр ста но вић, нав. де ло,

2 а све то се де ша ва у вре мен ском ин тер ва лу од смр ка ва ња до свита ња, да кле, за јед ну ноћ. 5 Не р е т ко, ц р к в а с е од р е ђе но в р е ме з а др жа ва у ре ци ка ко би се очи сти ла од гре ха пре не го што се спу сти н а б е з б ед но, ч и с т о ме с т о. 6 При т о ме, п ри н ц и п и би н а р не ло г и ке о снов н и су п ри н ц и п и ор г а н и з а ц и је п р е да њ а, бу д у ћ и да с е у њи ма р е а л но ис т о ри ј ско ис к у с т в о св о д и у ок ви р е м и т о по е т ске с л и ке св е т а. 7 Основ ни еле мен ти мо ти ва о пре ле та њу цр кве, ка рак те ри стично о б р а ђе н и и мо д и фи ко в а н и, п ри с у т н и с у у Пе т р о ви ће в ом де л у (св е т и њу у г р о ж а в а ју п р е с т у п н и ц и- т у ђи н и, по с т о ја њ е ис т о ри ј ске и р е л и г и о зне о сно в е, у че с т в о в а њ е б о ж а н ск и х би ћ а у сп а с а в а њу све т и њ е, ч у до т вор на сна г а ве р е, л у с т ра т и в на моћ во де, п ри н ц и п и би нар не ло ги ке, мит ски еле мен ти), с тим да су уоч љи ве број не но ви не ко је с е в р ло ск р ом но мо г у на зв а т и р а з г р а на в а њ ем мо т и в а (уло га оца Спи ри до на и Бла шка, фло ра ли за ци ја хра ма, зна че ње и функ ци ја ан ђе о ског пе ра, лик до хи ја ра Да ни ла и Ан дри је Ска дран и на), а ко је су од п р е суд ног зна ча ја з а с а гле да в а њ е и ра з у ме в а њ е фу н к ц и је ко ја м у с е до де љу је у ок ви ру ш и р е с т ру к т у р е к а к в а је р о ма н. Жи ча при ча и исто ри ја Ро м а н е с к н а п р и ч а о у з д и з а њу м а н а с т и р а Ж и ч е и ц р к в и ц е Све тих Те о до ра Ти ро на и Те о до ра Стра ти ла та има сво је исто ријско у по ри ш т е у бу г а р ској оп с а д и ж и ч ког ма на с т и р а к р а јем X I I I ве ка, то јест или го ди не. Сред њо ве ков ни зна чај Жи че до б р о је по зн а т у њ ој је би ло сме ш т е но с е д и ш т е ау т о ке ф а л не с рп ске а р х и е п и ско п и је, з б ог че г а је по с т а л а си м б ол с рп ске с а мо с т а л но с т и, к а ко д р ж а в не, т а ко и в е р ске, д у хов не. 8 К а о с а би р н а тач ка на ци о нал ног и ре ли ги о зног иден ти те та јед ног на ро да, Жича je има ла ста тус вер ског и кул тур ног цен тра срп ске сред њо веков не др жа ве, ме ста од ве ли ке ва жно сти, ко ја јој се не од ри че ни у фик тив ном све ту ро ма на. 5 Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 21, Исто, 18, Је лен ка Пан ду ре вић, О чу де сним, под зем ним и ле те ћим цр ква ма српс ке ус м е н е т р а д и ц и је, Ж и в а р е ч, у р. М и р ја н а Де т е л и ћ, С н е ж а н а С а м а р џ и ја, Бал ка но ло шки ин сти тут СА НУ, Бе о град 2011, М а н а с т и р Ж и ч а б и о је с е д и ш т е п р в о г с р п с ко г а р х и е п и с ко п а. П р о г л а с н е з а в и с н е а р х и е п и с ко п и је с р п с ке и з в р ш е н је с в е ч а н о у ц р к в и, и т о м п р и л и ко м је из вр шен цр кве ни акт, ко ји је био у све зи са кру ни са њем, по свој при ли ци, м и р о п о м а з а њ е. У с а б о р н ој ц р к в и м а н а с т и р с кој б и в а л и с у к р у н и с а н и к р а љ е в и и усто ли ча ва ни ар хи е пи ско пи (Вла ди мир Р. Пет ко вић, Пре глед цр кве них спом е н и к а к р о з п о в е с н и ц у с р п с ко г н а р о д а, На уч на књи га, Бе о град 1950, 119). 124

3 У ро ма ну ма на стир Жи ча за у зи ма из у зет но по вла шће но место, она је сре ди ште до га ђа ња рад ње, тач ка пре се ка свих на ра тивних то ко ва, а као храм цен тар је на шег све та, ве зив на тач ка не ба и з е м љ е, људ ског и б о ж а н ског, п р е да к а и по т о ма к а 9, чвор сва ког с рп ског в р е ме на. 10 Као сва ко све то ме сто, у мит ском кљу чу, Жи ча п р ед с т а в љ а по св е ће н у с л и к у Ко смо с а, у р е ђ е ног п р о с т о р а, ч и ју св е п р о ж и ма ју ћу х а р мо н и ју ч и т а л а ц спо зна је на по че т к у р о ма на, а ко ју сва ки спо ља шњи на пад пре ти да пре тво ри у Ха ос. 11 Због то га, као и у на род ним пре да њи ма, они ко ји на сто је да сво јим прису ством и де ло ва њем де са кра ли зу ју про стор цр кве је су при падн и ц и т у ђ е з а јед н и це, он и ко ји до но с е р а з а р а њ е и см р т. Њи хо в а атри бу ци ја од го ва ра атри бу ци ји скр на ви те ља из на род не књи жевно с т и, а гла в на од л и к а овог по с т у п к а је с т е де мо н и зо ва ње с т ра ног, оног ко ји ни је наш и ко ји чи ни зло. 12 Де мо н и з о в а њ е оп с а д н и к а ка рак те ри стич на је од ли ка Пе тро ви ће вог де ла, а оства ру је се по средс т в ом у по т р е б е на с ле ђа и з ф ол к ло р не т р а д и ц и је и х ри ш ћ а н ск и х у че њ а, 13 п ри че м у с е, и з јед на ча в а ју ћ и не п ри ја т е љ е с а де мо н и ма, п ри зи в а и а р х и де мон, п р в о би т на А ж да ја, 14 све де на на зми ју ко ја г р и з е с в ој р е п и оп а с у је с т р у к п р ед в од н и к а по хо д а, в и д и н с ког кне за Ши шма на М а р и н а То к и н, Тр а д и ц и о н а л не п р ед с т а в е, в е р о в а њ а, л и ко в и и о б л и ц и у г р а ђ е њу р о м а н а О п с а д а ц р к в е С в е т о г С п а с а Го р а н а Пе т р о в и ћ а ( р у ко п и с), Но ви Сад 2010, Жи чу та ко до жи вља ва ју и они ко ји же ле да је по ха ра ју. Ви дин ски кнез Ши шман ка же: Али, пр во ва ља Жи чу! Ту је чвор ко ји тре ба пре се ћи, да се сва ко с рп ско в р е ме, и п р о ш ло, и са да њ е, и бу д у ће, ра спе у не до глед! ( Го ра н Пе т р о ви ћ, Оп са да цр кве Све тог Спа са, На род на књи га, Бе о град 2008, 310). 11 О х р а м у к а о по св е ћ е ној с л и ц и Ко смо с а и о в е ч и т ом н а с т о ја њу Ко смо с а д а с е од у п р е с и л а м а Х а о с а в и д и: М и р ч е Е л и ја д е, С в е т о и п р о ф а н о, И з д а в ач к а књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, Но ви Сад 2003, 95, Б. Кр ста но вић, нав. де ло, О еле мен ти ма тра ди ци о нал них пред ста ва и ве ро ва ња ве за ним за демон ска би ћа у из град њи ли ко ва оп сад ни ка ви ди: М. То кин, нав. де ло, 39 43; о би блиј ским еле мен ти ма ви ди: Би ља на Ту ра ња нин, Ин тер тек сту ал но ра сло јав а њ е р о м а н а О п с а д а ц р к в е С в е т о г С п а с а Го р а н а Пе т р о в и ћ а ( Ко н т е кс т Би б л и је и сред њо вје ков не књи жев но сти у на ста ви) (ру ко пис), Но ви Сад 2014, О Ажда ји као ар хи де мо ну ви ди: М. Ели ја де, нав. де ло, У с р ед њ ем в е к у по ја с с е см а т р а о в л а с т е л и н ск и м ат ри бу т ом и си м б о лом ва зал ног до сто јан ства, ко је се пре но си ло са оца на си на (Зо ја Ка ра но вић, Не б е с к а н е в е с т а, Чи го ја, Бе о град 2010, 189). У скла ду са тим, а на осно ву из гле да по ја с а, к не з Ш и ш м а н с е мо же од р е д и т и к а о с л у г а Х а о с а, де мон ко ји до но си з ло (на не ко ли ко ме ста у ро ма ну зми је се до во де у везу са оп сад ни ци ма (нпр. Г. Петро вић, нав. де ло, 216), а сма тра се и да су их за по се ли де мо ни (исто, 199)). При то ме, зми ја ко ја гри зе свој реп сим бол је веч но сти (М. То кин, нав. де ло, 24), што б и з н а ч и л о д а с е с и м б о л и ч к и с м и с а о з м и је н а Ш и ш м а н о в о м п о ја с у м о же п р о т у м а ч и т и к а о п р е д с т а в а в е ч и т е б о р б е и з м е ђ у До б р а и З л а. Њ е г о в о л о к у с н о од ре ђе ње на сре ди ни те ла еле ме нат је ко смо го ниј ског ми та ко ји асо ци ра ве рова ње да по сто ји свет из над нас и свет ис под нас (З. Ка ра но вић, нав. де ло, 180), што би као про стор ве чи те бор бе До бра и Зла од ре ђи ва ло наш свет, свет ко ји 125

4 Отац Спи ри дон или при ча у ма лом У ро ма ну оп са да ма на сти ра по чи ње оног тре нут ка ка да отац Гри г о ри је, о т в о ри в ш и че т в р т и п р о з о р С а ви не к а т и х у ме н и је, н а све тл и у то ра к, у гле да си л н у вој ск у ви д и н ског к не за. 16 За п ре па ш ће но мо на ш ко б р ат с т в о од л у ч у је да по с т у п и по с а в е т у нај с т а ри јег ме ђу њи ма, оца Спи ри до на. По зи ва ју ћи се на спа со но сни по сту пак мо на ха Ва то пе да, 17 он пред ла же: Умо ли мо Ви шњег да ово ме цве ту се на ла зи из ме ђу гор њих и до њих пре де ла. (Овај при мер до бар је по ка за тељ ка ко се ар хи при ча о ве чи тој бор би До бра и Зла, чи ју сна гу Пе тро ви ће во при пове да ње до би ја (М. Пан тић, нав. де ло, 185), успе шно оства ру је и на свом ми кроп л а н у.) П р и т ом, у з и м а ју ћ и у о б з и р и ш и р е п р о с т о р но од р е ђ е њ е (к н е з Ш и ш м а н с е н а л а з и у ок ру же њу ж и ч ког м а н а с т и р а, под јед н а ко уд а љ е ног од в и з а н т и ј ског Ц а р и г р а д а и л а т и н с ко г Р и м а), Ж и ч а с е п о т в р ђу је к а о ц е н т а р т о г н а ш е г с в е т а, с р е д и н а с р е д и н е. 16 Озна ча ва ње утор ка као да на ка да се опа сност ја вља ни је ни ма ло слу чајно, с об зи ром на то да се уто рак у тра ди ци о нал ној кул ту ри Ср ба сма тра нај нес р е ћ н и ји и м, н ај г о ри м д а ном ( М и ле Не де љ ко ви ћ, Го д и ш њи о б и ч а ји у Ср ба, Вук Ка ра џић, Бе о град 1990, 253), а то ве ро ва ње очу ва ло се у још јед ном Пе тро вић е в ом д е л у : У т е г л и п е к м е з а н а ч е т ој у по н е д е љ а к н и к а д а н е мо же д а с е з а п а т и пле сан! (...) Ни књи гу ни по што не отва рај у уто рак. От ка да је све та и ве ка по неде о ник је до бар дан за по че так. Утор ник је бак су зан, ћо рав. До да ла бих, и тра љав ( Го р а н Пе т р о в и ћ, С и т н и ч а р н и ц а Ко д с р е ћ н е р у ке, Н а р од н а к њи г а, Б е о г р а д 2000, 19). 17 К р а т к о п р и п о в е д а њ е о м а н а с т и р у В а т о п е д у, ј е д н о м од н а ј с т а р и ј и х, нај ве ћих и нај леп ших све то гор ских ма на сти ра (Бра ни слав То дић, Срп ске уметн и ч ке с т а р и н е у м а н а с т и р у В а т о п е д у, Че т в р т а к а з и в а њ а о С в е т о ј Го р и, ур. М и р ја н а М и л о с а в љ е в и ћ и М и р ја н а Ж и в о ји но в и ћ, П р о с в е т а, Б е о г р а , 136 ), још је дан је на чин ус по ста вља ња кон ти ну и те та са тра ди ци јом ко ју су ус по став и л и п р а о ц и п р в е с р п с к е в л а д а р с к е д и н а с т и ј е, С в е т и С и м е о н и С в е т и С а в а, бу ду ћи да је Ва то пед, по ред Хи лан да ра, у нај ве ћој ме ри био ве зан за по ро дичн у т р а д и ц и ј у Н е м а њ и ћ а ( Д у ш а н К о р а ћ, С в е т а Го р а п од с р п с к о м в л а ш ћ у ( ), Збор ник ра до ва Ви зан то ло шког ин сти ту та, 31, ур. Бо жи дар Ферја н ч и ћ, Ви з а н т о л о ш к и и н с т и т у т СА Н У, Б е о г р а д , 70). В а т о п ед је, п р е Х и л а н д а р а, б и о м е с т о с у с р е т а в и з а н т и ј с ко г, с в е т о г о р с ко г и с р п с ко г п р а в о с л а в љ а у ње му се кра јем XII ве ка за мо на шио Раст ко Не ма њић, а убр зо на кон то га у Ва то пед је при сти гао и ње гов отац, ве ли ки жу пан Сте фан Не ма ња (Б. То дић, нав. де ло, ). Ве ли ка па жња ко ју су Са ва и Си ме он по кла ња ли ма на стир у д о п р и н е л а је р а з в о ј у и н е г о в а њу њи хо в о г к т и т о р с ко г и с в е т и т е љ с ко г к у л т а од стра не ва то пед ских мо на ха (исто, 149); с дру ге стра не, Ва то пед је због кул та све тих Си ме о на и Са ве очи то за др жао по себ но ме сто у очи ма њи хо вих на следни ка на срп ском пре сто лу (Д. Ко раћ, нав. де ло, 54) по то њи срп ски вла да ри, све до про па сти срп ске сред њо ве ков не др жа ве, ука зи ва ли су по што ва ње, да режљи вост и бла го на кло ност овом све то гор ском ма на сти ру. По сма тран у кон тексту жи во та и де ла Све тог Са ве, као ме сто где се за мо на шио, Ва то пед је по четна тач ка ње го ве по све ће но сти цр кви и слу жби Бо гу, док се као нај ви ша тач ка њ е г о в и х п о с т и г н у ћ а м о же од р е д и т и Ж и ч а, к а о с и м б о л с р п с ке с а м о с т а л н о с т и у том сми слу, Ва то пед је њен пре дак, ме сто ода кле је све по че ло. Ме ђу тим, при ча о ва то пед ском чу ду ни је је ди на упут ни ца ка овом ма нас т и р у. У р о м а н у с е н а н е ко л и ко м е с т а, к а о д е о д р а г о ц е н о с т и ко је с е ч у в а ј у у Жи чи, спо ми ње Бо го ро ди чин по јас (нпр. Г. Пе тро вић, О п с а д а ц р кв е С в е т о г Сп а с а, 67, 353), јед н а од н ај ц е њ е н и ји х в а т о п ед с к и х р е л и к в и ја з а ко ј у с е с м а т р а да је с рп ског по р е к ла ( Б. То д и ћ, на в. де ло, 145). На и ме, Б о г о р о д и ч и н по ја с Ж и ча 126

5 на шег о т а ча с т в а по да ри с т а бљи к у, до в ољ но ви с о к у, не би смо л и се уз ди гли из над до ма ша ја стра шног на па да ча. 18 Та ко отац Спири дон, као онај ко ји чу ва се ћа ње на све то гор ски ма на стир и њег о в о ч у д о, п р е у з и м а у ло г у но си о ц а и п р е но си о ц а т р а д и ц и ј ског зна ња при ча о ва то пед ском чу ду пре но си се с ко ле на на ко ле но, по пут при че усме не књи жев но сти, и ну ди на ду у спас жич ким мо на си ма. Отац Спи ри дон има зна чај ну уло гу то ком свих фа за оп са де, т ј. т о ком це ло в р е ме ног ле б де њ а ц р к в е, з б ог че г а је њ е г о в ом л и к у по треб но по све ти ти ви ше па жње. Ка рак те ри сти ке ко је му се припи су ју, пре све га ста рост чи ји се ко ре ни пру жа ју до вре ме на Стеф а н а Не м а њ е, не у зи м а њ е х р а не и п и ћ а, по св е ће но с т мо л и т ви и ма ло гла г о љи в о с т на и ви ц и ћу т а њ а, п р ед с т а в љ а ју оца Сп и ри до на к а о мо н а х а ко ји је г о т о в о по т п у но п р и с у т а н у д у хов ном св е т у, то ли ко да га че сто ме ђу со бом оста ли мо на си и не при ме ћу ју. 19 Н а в е де не о с о би не ч и не г а по г од н и м п р е но си о цем в а ж н и х зна њ а, бу ду ћи да је он и ве за са пре ци ма, при че му ве ли ки зна чај има ју њ е г о в е р е ч и. 20 Де ло ва ње оца Сп и ри до на т о ком оп са де ма на с т и ра у к љу ч н и м тре ну ци ма за ње гов оп ста нак (на по чет ку, ка да се од лу чу је о на чин у од б р а не, з а т и м у к ри т и ч ном т р е н у т к у, к а да ма на с т и ру п р е т и пад у ру ке не при ја те ља, и на кра ју, ка да ме ха нич ка пти ца кљу ца нит оп стан ка Жи че) сва ки пут се до во ди у ве зу са ре чи ма, па жљи во би ра ним и пу но знач ним, па и пре то га ње го ва ста рост од ре ђу је се на сле де ћи на чин: оно га што је још са бла го род ним Сте фа ном је по с е до в а ла у ра ном X I I I в е к у, к а о да р Ст е фа на Пр в о в ен ча ног, а з б ог не ко л и ко п у т а п о н о в љ е н ог с т р а д а њ а Ж и ч е л а ко је мо г а о б и т и од н е т и з ов ог м а н а с т и р а, и не по зна тим пу те ви ма до спе ти у Ва то пед, где се пр ви пут по ми ње у XVI ве ку (и с т о, 14 6 ). Та ко ђ е, з н а ј у ћ и ко л и к у в а ж н о с т п и с а ц д о д е љу је р е ч и м а и њи хо в о м очу ва њу, ни је за не мар љив по да так да овај све то гор ски ма на стир, још од Не мањи ног до ла ска, по ста је дом срп ских мо на ха ко ји су ту пре пи си ва ли и пре во дили књи ге са грч ког на срп ски, због че га не чу ди чи ње ни ца да се у ва то пед ској би бли о те ци на ла зи се дам срп ских ру ко пи сних књи га, од укуп но де вет сло венских, пи са них из ме ђу XIV и XVII ве ка (исто, 151). Тра ди ци ја да у Ва то пе ду оби та ва и по не ки срп ски мо нах још увек се одр жа ва (исто). 18 Г. Пе тро вић, нав. де ло, Исто, Пе р с и д а Л а з а р е в и ћ д и Ђ а ко м о г о в о р е ћ и о л и к у о ц а С п и р и д о н а у п у ћу је на Пи с м о с т у д е н и ч ком и г у м а н у Сп и р и д о н у С в е т ог С а в е ( З а г о не т к а св е т ог С и м е о н а у О п с а д и ц р к в е С в е т о г С п а с а Го р а н а Пе т р о в и ћ а, Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, год. 180, књ. 474, св. 5, но вем бар 2004, 668) у ко ме се као нај бит ни је ист и ч е п о ш т о в а њ е з а в е т а к о ј е о б е з б е ђ у ј е ж и в о т д у ш е, ч а к и п о ц е н у г у б и т к а све га оста лог, а ко је се оства ру је не по му ће ном сна гом ве ре и мо ли твом (Све ти С а в а, С а б р а н а д е л а, прир. и прев. То ми слав Јо ва но вић, Срп ска књи жев на зад р у г а, Б е о г р а д 19 98, ). Не г у б е ћ и н а д у и н е од с т у п а ј у ћ и од м о л и т в е, раз го во ра са Бо гом, лик оца Спи ри до на до би ја и уло гу чу ва ра, по што ва о ца и п р е н о с и о ц а С а в и н о г з а в е т а. 127

6 Не ма њ ом з б о рио. 21 Та ко, по с р ед с т в ом р е ч и ко је и з г о в а р а, в р е ме ном и на чи ном на ко ји то чи ни, оства ру је се и ње гов лик пр во је то при ча о ва то пед ском чу ду, за тим по ру ка од не ш т о ре ч и да се зло слу те не слу ша ју, и на кра ју ша пу та ви раз го вор са пла мичком на гро бу Јев ста ти ја Пр вог. У том сми слу, отац Спи ри дон се мо же по сма т ра т и и ка о ме т а фо ра п ри че на м и к ро п ла н у ко ја, по п у т це ло куп не при че у ро ма ну, је ња ва, али ипак оста вља на ду, бу дући да он са го вор ни ке про на ла зи и ме ђу они ма ко ји су про ме ни ли стра ну крај при че ујед но је и њен но ви по че так. 128 Чу до ваз не се ња усме но пре да ње и умет нич ко ре ше ње Одва ја ње цр кве од тла и ње но леб де ње сна же но мо ли твом и по јем мо на ха и свих вер ни ка, ко ји су се у ма на сти ру за вре ме прос л а в љ а њ а Ва с к р с а з а т е к л и, р о ма не ск н у п ри ч у о у з д и з а њу Ж и че до во ди у ве зу са на род ним пре да њи ма по пут оног о цр кви у се лу Кал ни, ко ја се јед не не де ље, за јед но са све ште ни ком и оста лим наро дом, ди гла у ва здух и пре шла на дру гу стра ну Тр го ви шког Тимо ка, 22 или оних у ко ји ма цр кву, ка ко би је за шти ти ли од тур ског ха ра ња, Бог или Све ти Аран ђео пре но се на си гур но ме сто. 23 У овим пре да њи ма слој хри шћан ског уче ња је ве о ма би тан, у њи ма, на р о ч и т о у п р в ом, кон ден з а ц и ја м и т ске и х ри ш ћ а н ске с е ма н т и ке у функ ци ји ту ма че ња на род не исто ри је до сти гла је мо жда најве ћу м је ру. 24 Њи хо в а ре л и г и о зна о сно в а о све тље на х ри ш ћ а н ск и м аспек том, ве о ма бит ним бу ду ћи да је ри јеч о хри шћан ским вјерн и ц и ма и њи хо вој бо г о мо љи и не вје р н и ц и ма ко ји је у г р о жа ва ју 25, у м но г о ме од г о ва ра на че л и ма хри ш ћ а н ског у че њ а ко ја се у ро ма н у, по в о дом мо т и в а у з д и з а њ а ц р к в е, а к т и ви р а ју. То је, п р е св е г а, но во за вет на ме та фо ра о сна зи ве ре ко ја мо же и го ре да по ме ра, 26 ко ја 21 Г. Пе тро вић, нав. де ло, Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 20. Н а ов ом ме с т у по т р е б но је н а гл а си т и д а је Је ле н к а П а н д у р е в и ћ, г о в о р е ћ и о по ме н у т ом п р е д а њу, у п р а в о Пе т р о в и ћ е ву О п с а д у ц р кв е С в е т о г Сп а с а н а в е л а као при мер ње го вог очу ва ња и усло жња ва ња из ван гра ни ца усме не ко му ни кац и је, а т а к в о с т а њ е с т в а ри п ри п и с а л а ( још у ви је к) под р а з у м и је в а н и м з н а њи м а и е м о ц и ја м а (Ј. П а н д у р е в и ћ, н а в. д е л о, 4 0 8). По с т о ја њ е в е л и ко г б р о ја ов а к в и х пре да ња у бли жој и да љој око ли ни Жи че та ко ђе би мо гао би ти је дан од раз лог а з а с т у п љ е н о с т и м о т и в а л е т е ћ е ц р к в е у р о м а н у (о ц р к в а м а и м а н а с т и р и м а з а к о ј е с е в е з у ј у п р е д а њ а о в о г т и п а, к а о и о њ и хо в о м г е о г р а ф с к о м од р е д и ш т у ви ди: Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 1 20). 23 Исто, Ј. Пан ду ре вић, нав. де ло, Исто, Б и б л и ја и л и С в е т о п и с м о С т а р о г а и Но в о г а з а в је т а, С т а р и з а в је т п р е в е о Ђу р а Д а н и ч и ћ, Но в и з а в је т пре вео Вук Стеф. Ка ра џић, Бри тан ско и ино стра но би блиј ско дру штво, Бе о град 1967, Мт. 17: 20; 21: 22; Лк. 17: 6.

7 у ро ма ну, као и у на род ним пре да њи ма и ле ген да ма, не оста је на н и в оу а п с т р а к ц и је не г о с е кон к р е т и з у је ц р к в е ме њ а ју св о је ме сто. И док у на род ним пред ста ва ма цр кве ко је пре ле ћу са јед ног м е с т а н а д ру г о би в а ју а н и м и з о в а н е и а н т р о по мо р ф и з о в а н е 27, у Пе т р о ви ће в ом де л у ма на с т и р Ж и ча с е фло ра л и з у је, по и с т о в е ћу је с а би љ ком, ц в е т ом и л и ја бу ком, 28 при че му је бит но на гла си ти да би љ е у р о ма н у и ма п ри ви ле г о в а но ме с т о. 29 Пр ед с т а в љ а њ е Ж и че као ц в е т а о т а ч а с т в а ко ји же ли да се спа се про па сти из ди жу ћи с е к а не бу а с о ц и р а н а ц в е т о в е не б е ског р а ја, о ч и јем по с т о ја њу, као зна њу ко је са мо ода бра ни по се ду ју, све до чи Бла шко. 30 Свест о по сто ја њу на род ног пре да ња у ро ма ну је и екс плицит но из ра же на по во дом цр кви це Све тих Те о до ра: О н и с т а р и ји, ш т о п а м т е п р е д а њ а, п о з н а д о ш е ј ед н о б р од н у ц р к ву С в. Те о до р а Ти р о н а и Те о до р а С т р а т и л а т а, ц р к ву ко ја је з а г о не т но и ш че з л а п р е че т р де с е т а к г о д и н а, п ри л и ком оп с а де Ж и че од вој не Бу га ра и Ку ма на. 31 Од су ство цр кве ду го че тр де се так го ди на, пре ма сво јој на мени, од го ва ра ку па њу цр кве у на род ном пре да њу њи ма се озна чава пе ри од или по сту пак очи шће ња од на не тог гре ха. Ме ња ње имена од б е гле ц р к ви це, т о је с т по све ће њ е д ру г и м све т и т е љи ма, 32 још јед на је у ни зу слич но сти, с тим да се и цр кви ца Све тих Те о до ра, то јест но во по све ће на цр кви ца Све тог Пе тра и Па вла, као и са ма цр ква Све тог Спа са, вра ћа ју на сво је род но ме сто, што ни је ка ракте ри стич но за на род на пре да ња и ле ген де о ле те ћим цр ква ма. Мо ли тва као во да ко ја кре пи К а о по с т у па к оч и ш ће њ а мо же се ра з у ме т и и а в а н т у ри с т и ч к а еп и з о да о спа с о но сном о бл а к у, и з в о ру п р е ко по т р е б не в о де, ко ја 27 Ј. Пан ду ре вић, нав. де ло, Г. Пе тро вић, нав. де ло, 73, М. То кин, нав. де ло, Г. Пе тро вић, нав. де ло, О в а к в о у м е т н и ч ко р е ш е њ е р е а л и з а ц и је ч у д а в а з н е с е њ а ц р к в е м о г л о је би ти под стак ну то и схва та њем хри шћан ске ду ше као вр та ко ји ће, за хва љу јућ и б о ж а н с кој х р а н и, п р о ц в е т а т и и д о н е т и п ло д о в е ( Д а н и ц а По по в и ћ, Ц в е т н а с и м б о л и к а и к у л т р е л и к в и ја у с р ед њ о в е ков ној С р би ји, Зо граф, 32, 2008, 71). У скла ду са њим, храм као ме сто су сре та чо ве ка и Бо га и са бир но ме сто хри шћа на м о г а о б и п о п р и м и т и о б л и к б и љ ке, и л и јед н о г њ е н о г в е г е т а т и в н о г д е л а, ц в е т а и л и п ло да, си м б о л и ш у ћ и т и ме сна г у з а јед н и ш т в а и д у хов н у ч и с т о т у он и х ко ји се у ње му на ла зе. 31 Г. Пе тро вић, нав. де ло, Исто,

8 под јед н а ко у т о љ а в а с т в а р н у и д у хов н у жеђ жеђ к а о ме т а ф о р а на су шне по тре бе вер ни ка за мо ли твом и за шти том Твор ца из једна ча ва се са фи зич ком же ђи ко ја мо же умо ри ти чо ве ка. Сто га во да ко ја и з о бла к а с т и же мо на си ма и на р о д у у оп с ед н у т ом ма на с т и ру, осим што им вра ћа те ле сну сна гу, ја ча и њи хо ву ве ру у мо гућ ност спа се ња. Во да, као и у на род ним пре да њи ма у ко ји ма се цр кве, пре не го што пре ле те на дру го ме сто, оку па ју у ре ци ка ко би се очисти ле од на не тог им гре ха, 33 има лу стра тив ну моћ, спо соб ност да с пе р е н е с а мо т е л е с н у, ф и з и ч к у, п р љ а в ш т и н у 34 н е г о и д у хов н у к ло н у лос т ок у п ље н и х. 35 У ве зи са тим сва ка ко су и уче ња о Хри сту к а о и з в о ру ж и в о т о да в не р е ч и, 36 о зна ча ју мо ли тве као истин ског р а з г о в о р а с а Б о г ом, 37 али и уче ња о мо ли тви као во ди ко јом се уми ва чо ве ко ва ду ша. Та ко ко па ње сту ден ца у обла ку до би ја значе ње ду бље ња, тра же ња из во ра у се би, при че му је мо ли тва је дина си гур ност на том на пор ном пу ту. 38 Та ко ђе, мо л и т вом, из јед наче ном са спа с о но сном во дом, де мон с т ри ра с е и сна г а з а јед н и ш т в а ује ди ње ни, мо на си и вер ни ци по ста ју све до ци још јед не ма нифе ста ци је чу да, ко јом се ре чи оца Спи ри до на, да је мо ли тви сву да ме с т о, 39 по твр ђу ју као нај ко ри сни ји са вет Бла шко или при ча о ма лом је лаш ју и Са ви Не ма њи ћу Бит ну уло гу у одва ја њу и одр жа ва њу цр кве на си гур ној удаљ е но с т и од не п ри ја т е љ а и ма Б л а ш ко, у б о г и б о ж и ји чо в ек, 41 ко ји 33 Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, Г. Пе тро вић, нав. де ло, 274, Исто, Пе тро вић га у ро ма ну, као за вр шни цу епи зо де о спа со но сном обла ку, и на во ди: Сва ки ко ји пи је од ове во де опет ће ожед ње ти. А ко ји пи је од во де ко ју ћу му ја да ти не ће ожед ње ти до ви је ка; не го во да што ћу му ја да ти би ће у ње му из вор во де ко ја те че у жи вот веч ни (Исто; Б и б л и ја... Јн. 4: 13 14). 37 Б. Ту ра ња нин, нав. де ло, Исто, Г. Пе тро вић, нав. де ло, По и с т о в е ћ и в а њ е м о л и т в е с а и з в о р о м ко ји д а р у је ж и в о т о с т в а р е н о је и у опи су бра де оца Гри го ри ја, ре ли кви ја ра у ко ме се чу ва ан ђе о ско пе ро, а ко ја с е г о т о в о у в е ла, и к а о т а к в а не спо с о б на да с а ч у в а С а ви н у з а о с т а в ш т и н у, по но в о спли ће осна же на из во ром ве ре (Б. Ту ра ња нин, нав. де ло, 50 51). Та ко ђе, мо ли тва ко ја мо на си ма и ве р ни ци ма об на вља жи вот ну сна гу опсад ни ци ма до но си ште ту и бо лест (још јед на у ни зу би нар них опо зи ци ја нап р е д о в а њ е /н а з а д о в а њ е): З а р а з л и к у од г о р њ е п о р т е, д о л е с у Бу г а р и и Ку м а н и г а ца л и по бла т у. Под с т о па ма в ој не тло с е з бљу зг а, р а з г њ е ца. О но д у б о ко н и ш т а, о с т а ло н а ме с т у м а н а с т и р а, с а д а с е п р е т в о ри ло у н и ш т а ис п у њ е но см у т и в о дом. Где су и уда ри ле, хи ља де ка пљи ца ки шни це су пре пу кле. Она ко рас пу кле, убрза но би гњи ли ле, про жи ма ле ва здух тру ле жном вла гом. Рђа ви осип се јав ну на с в е м у г в о з д е н о м. С м р а д н и с е з а п а х бу ђ и з а в у ч е у н о з д р в е. О п с а д н и ц и п о ч е ш е да по бо ле ва ју (Г. Пе тро вић, нав. де ло, 310). 41 Исто, 76, 205.

9 св о ји м де ло в а њ ем по т по м а же мо л и т в е н и пој мо н а х а и в е р н и к а. Он је, као што му и са мо име го во ри, бла жен по себ ним зна њи ма ко ја д о н о с е ко р и с т м а н а с т и р у, а л и ч и ји п о с т у п ц и и п р и ч е код м но г и х и з а зи в а ју смех и по ру г у. 42 По осо би на ма и по на ша њу лик Б ла ш к а с е и з јед на ча в а с а де фи н и ц и јом оне г ру пе по б о ж н и х љу д и ко ји се у на ро ду на зи ва ју ј у р о д и в и, бо го м ољ ц и, ц р кв а р и са оним а ч и је по н а ш а њ е н и је у в ек о б ја ш њи в о у з р оч но -по с лед н и ч н и м од но с ом, већ п р е в а зи ла зи оп с ег т а ко з а да т е сл и ке све т а. У од но су на на род на пре да ња, у ко ји ма бо го мољ ци про на ла зе и ука зу ју на цр кве ко је су пре ле те ле са јед ног ме ста на дру го, 43 Бла шко је свеп ри с у т а н у ж и в о т у ж и ч ког м а н а с т и р а, б е з о б зи р а н а в р е мен ск у д и мен зи ју од п р а зн и к а Ва к р с е њ а к р а јем X I I I в е к а до к р ш т е њ а Бог да но вог и Див ни ног де те та кра јем XX ве ка. 44 За хва љу ју ћи Бла шку ма на стир и љу ди у ње му два пу та из мич у ра з а ра ју ћем б е су к у ма н ске и бу г ар ске вој ске. Пр ви п у т Бла ш ко цр кву одва ја од зе мље по вла че ћи је за је дан њен крај; дру ги ње гов по ду хват пред ста вља спој дав но за бо ра вље ног али у ње го вој љу бави пре ма би љу и др ве ћу ипак са чу ва ног зна ња 45 и истин ске ве ре у чу до. На пра вив ши ве сла од је ло ви не и за пло вив ши ма лом цр квицом Све тих Те о до ра, при ве за ном за храм, на си гур ну ви си ну, ван до ма ша ја не п ри ја т е ља, 46 Бла шко се, као и отац Спи ри дон, по ка зу је као не ко ко зна ви ше од дру гих и ко, ма да не све сно, по шту је за ве те п р е да к а. И з р а да в е с а л а од је ло в ог д р в е т а до би ја п у н см и с а о а ко се у об зир узме уло га овог др ве та од ре ђе на ста рим пра ви лом:...од до б а А не Д а н до ло, к а д а с у в е не ц и ја н ске г а л и је з а у з е ле го то во по ло ви ну сво да из над ра шке зе мље, пре ма не пи са ном за коно п р а ви л у, ч и ја с е св р х а и з г у би л а у не ком од у п а д а ме ђу в р е ме н а, сва ка је цр ква у сво јој пор ти мо ра ла има ти ма ло је лаш је од де сет и н у ви т и х с т а б а л а. 47 Ве с ла су о б л и к ко ји је ло ви на до би ја, а у кон т ек с т у на ве де ног од лом ка, од ре ђу ју ћ и во д у као ме та фо ру опа сно ст и ко ја п ре т и, ја сно је због че га Бла шко упра во њих де ље. Она, пре у зев ши сим бо личк а зна че њ а је ле, по с т а ју с р ед с т в о спа с а. 48 А по т р о пеј ск а уло г а је ле 42 Исто, 207, Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, Г. Пе тро вић, нав. де ло, 76, Исто, Исто, Исто, Ме ђу тим, из бор да упра во ве сла бу ду ору ђе ко јим ће се ма на стир спаси ти од де мо ни зо ва них не при ја те ља, чи ји се про стор бив ство ва ња по и сто већу је с а п а к лом (п ри п а д н и ц и не п ри ја т е љ ске в ој ске и з јед н а ч а в а ју с е с а де мо н и м а, 131

10 је очи глед на. Она се мо же од ре ди ти и као сим бол Са ве Не ма њи ћа, ње го ва за ме на, с об зи ром на то да је он од бра на на ко јој се сла ма опа сност оли че на у ра зор ном ути ца ју Ане Дан до ло, а да се од та да је ла са ди у бли зи ни све ти ња и још увек има моћ да пру жи за шти ту. За ни мљи во је да се и у на род ним ле ген да ма овај све ти тељ до во ди у ве зу са је лом умо ран од пу та, Све ти Са ва за спао је под је лом и Бог га је та да по звао се би, због че га је све тац је лу бла го сло вио. 49 Уп р ко с св е м у, мо г ућ но с т по т п у ног о с т в а р е њ а ч у да, ко је би под р а з у ме в а ло по р а з и од с т у п а њ е не п ри ја т е љ а, би в а у п и т на. З а раз ли ку од на род них пре да ња и ле ген ди, у ко ји ма се цр кве увек успе шно скла ња ју од ра зор не си ле оних ко ји же ле да их обез вре де, ма на стир Жи ча ипак па да у ру ке бу гар ских и ку ман ских вој ни ка. Гл а в н и оне мо г у ћ и л а ц о с т в а р е њ а ч у да је с т е ђа в о, не ча с т и ви ко ји ме ња име на, а ко ји у ма на стир ски про стор ула зи као Ан дри ја С к а д р а н и н. Ти ши на заборaва као уздар је стран ца А н д ри ја С к а д р а н и н, п р е св е г а т р г о в а ц в р е ме ном, к а о не ко туђ, стран, не ко ко до ла зи из да ле ка и сво јим из гле дом и по на ша њем од у да ра од оста лог на ро да, у ма на сти ру се на шао на сам дан прос л а в е В а с к р с а. 50 Њ е г о в о п р и с у с т в о, не п р е по з н а т о к а о по г у б но, омо гу ћа ва по бе ду не при ја те ља обе сми шља ва ју ћи без бед ни простор ма на сти ра огра да око хра ма, ко ја као и сва ки круг, бу ду ћи да сим бо ли ше веч ност, има моћ да за шти ти оно што се уну тар ње на ла зи, 51 н и је н и к а к ва п ре п ре к а не ча с т и вом, а з а ш т и т на уло г а т ри пу та по но вље ног оп хо да око ма на сти ра за вре ме вас кр шње ли турги је по ни ште на је на са мом по чет ку, јер је ђа во већ ме ђу њи ма. од с у с т в о с в е т л о с т и, а т и м е и п р а в о г ж и в о т а, од с у с т в о з в у к а, б л а т о...), м о же с е д о в е с т и у в е з у и с а т у м а ч е њ е м с и м б о л и з м а Х р а м а Јо с и ф а Фл а в и ја, п р е м а ко м д в о р и ш т е п р ед с т а в љ а Мо р е (т о је с т д о њи п р е д е о), с в е т и л и ш т е З е м љу, а о л т а р Не бо (М. Ели ја де, нав. де ло, 91). 49 П а в л е С о ф р и ћ, Гл а в н и је б и љ е у н а р о д н о м в е р о в а њу и п е в а њу ко д н а с С р б а, Све ти Са ва, Бе о град 1912, С в е с т о по т е н ц и ја л ној оп а с но с т и с т р а н ц а с в е де н а је н а од р е ђ е њ е с т р а н о п р и је м н и ц е к а о м е с т а њ е г о в о г б о р а в к а у м а н а с т и р у. Ме ђу т и м, т о н и је б и л о д о в о љ н о д а с п р е ч и њ е г о в н е г а т и в н и у т и ц а ј. О в а к в а п р о м е н а р а з у м е в а њ а и по н а ш а њ а п р е м а с т р а н ц у мо гл а би би т и мо т и в и с а н а и х р и ш ћ а н с ком м и ш љу д а љу де, као стра нац ко ји тра жи по моћ, мо же по се ти ти сам Го спод или је дан од њ е г о ви х а н ђе ла, а ш т о је у с у п р о т но с т и с а т ра д и ц и о на л н и м од р е ђе њ ем с т ра н ца као ту ђи на ко ји мо же би ти опа сан по за јед ни цу. 51 М. То кин, нав. де ло, 24. Зи ди не ко је су опа си ва ле на се ља шти ти ла су их и од ви дљи вих и од не вид љи в и х н е п р и ја т е љ а б и л е с у о б р е д н о п о с в е ћ и в а н е у ц и љу о д б р а н е о д Де м о н а, Бо ле сти и Смр ти (М. Ели ја де, нав. де ло, 96). 132

11 Ан дри ја се ру га чи та вом чо ве чан ству но се ћи име чо ве ка. Свако од њ е г о ви х, у р о м а н у н а в е де н и х, и ме н а /п р е зи ме н а, но си у с е би с т а р о г рч к у р е ч ανήρ (anēr) што зна чи чо век, или да на шњу ανδρόϛ (an drόs) у ужем зна че њу му шка рац, у ши рем чо век, љу ди на, или чо в е к ви т а л не сн а г е, м у ш к а р ч и н а. 52 Де л у ју ћ и и з н у т р а, на ру ша в а ју ћ и сна г у је д и н с т в а з а јед н и це, п р е св е г а п р е ко до х и ја р а Д а н и л а, А н д ри ја С к а д р а н и н ч и н и св е ка ко би пад Жи че по стао ствар ност. Он је тај ко ји пр ви ре ме ти равно те жу и хар мо ни ју са вр шен ства хра ма и ко ји на сто ји да тај и та ко у р е ђен св е т с у р в а у н и ш т а ви ло х а о с а. Не о ме т а н и м по с т о ја њ ем и де ло в а њ ем т у ђи н а н а п р о с т о ру св е т ог ме с т а од б р а н а м а н а с т и р а за пра во од пр вог да на би ва осу ђе на на по раз, ко ји сво је пот пу но уоб ли че ње по чи ње да до би ја два дест и осмог да на оп са де, на во ден у су бо т у, 53 ка да не ча с т и ви, п ре ко ре да о т во ри в ш и п ро зор бу д у ћег вре ме на, бе жи из хра ма но се ћи са со бом свој плен, бу ду ће го ди не ма на с т и р а Ж и че. На ру ша ва ње је дин ства за јед ни це и ње ног мо ли тве ног са брања, ол и че ног у о т па д н и ш т ву до х и ја ра Да н и ла обе ле же ног из да јом, п р ед с т а в љ е но је од в а ја њ ем ц р к ви це Св е т и х Те о до р а од С па с о в ог до ма, 54 на кон че га се ма на стир сур вао у вр тлог под со бом, а цр квица, оту ђе на, пло ви ла не бом из над ра шке зе мље че ка ју ћи дан свог п ри зе м љ е њ а. Ме ђу т и м, п р е с т а на к, и л и т ач н и је п р е к и д по с т о ја њ а Жи че ни је зна чио и њен крај ти ши ни за бо ра ва су протствља ла се при ча. Иа ко по ха ра на, Жи ча је са чу ва ла сво је нај ве ће бла го, ан ђе о ско пе ро, нај зна чај ни ји дар Све то га Са ве. Пе ро ко јим је за бе ле же на при ча о Жи чи А н ђе о ско пе р о, нај в р ед н и ја р е л и к ви ја ч у в а на у б р а д и ма на стир ског игу ма на, а пре то га Са ве Не ма њи ћа и ви зан тиј ског васи ле у с а Те о до р а Л а ск а ри с а, но си с ло же н у си м б о л и к у. 55 Оно је и 52 М. То кин, нав. де ло, Су бо та је, као и уто рак, не сре ћан дан (М. Не дељ ко вић, нав. де ло, 234). 54 По с т у п а к д о х и ја р а Д а н и л а ко ји с е о с т в а р у је у п о т р е б о м је л о в и х в е с а ла, ору ђа спа са у Бла шко вим ру ка ма, по ка зу је ко ли ко ра зор на мо же би ти моћ не ча сти вог грех из да је, по чи њен ђа вол ским упли вом, зло у по тре бља ва и прео бра жа ва и нај ве ће до бро (Г. Пе тро вић, нав. де ло, ). 55 С н а ж н а с и м б о л и к а а н ђ е о с ко г п е р а п р е д о ч е н а је и б р о је в и м а ко ји с е у в е з и с а њ и м ја в љ а ј у. А н ђ е о с ко п е р о је д е в е т о п е р о ко је н е д о с т а је н а п л а ш т у, са ста вље ном од де сет хи ља да пе ра де вет је чи но ва ан ђе ла, број де вет у се би три пу та са др жи број три, ко ји је еман ци ја чу да, де вет је по след њи јед но ци френ и бр ој на кон ког с ле д и п р е ла з а к на но ви н и в о, п р ед с т а в љ ен у п ра в о це ло к у п н и м п л а ш т о м од д е с е т х и љ а д а п е р а... (о с и м б о л и ц и н а в е д е н и х б р о је в а в и д и: П. Ж. Пе т р о в и ћ, Б р о је в и, С р п с к и м и т о л о ш к и р е ч н и к, Но лит, Бе о град 1970, 53 55; 133

12 по т в р да кон т и н у и т е т а ви з а н т и ј ске т р а д и ц и је у с рп ској к ул т у ри, по ве за но сти са пре ци ма, ду хов ним ко ли ко и ота ча стве ним, и непо бит ни до каз ве ре у не бе ско цар ство, као и ве ре у чу до спа се ња. Пе ро је, као и отац Спи ри дон и др во де ља Бла шко, ко ји је сво јим н е с в а к и д а ш њи м п р и ч а м а - з н а њи м а г р е ја о в е р н и ке о к у п љ е н е у ма на сти ру, пре све га у ве зи са са мом реч ју, а по том и са при чом и мо ћи ко ју она има. За хва љу ју ћи ње му, та мо где се пре ки ну ла, прича о Жи чи се и на ста вља. 56 Ис т о в р е ме но, оно је и р а з лог оп с а де ма на с т и ра и ра з лог њ е ног спа с а, з а х в а љу ју ћ и њ е м у Ж и ча по с т а је и оста је цен тар свих де ша ва ња, пу пак Ко смо са леб де ћи у ку пол и х р а ма а н ђе о ско пе р о у не р а с к и д и ви ч в о р в е з у је св е в р е мен ске н и т и њ е г о в ог по с т о ја њ а. Ис т а к н у т е сл и ч но с т и из ме ђу мо т и ва ле т е ће ц р к ве у на род ном пре да њу и ро ма ну Оп са да цр кве Све тог Спа са до во де до за к љу ч ка да умет нич ки об ра ђен овај мо тив за др жа ва сво је су штин ске ка ракте ри сти ке, али и да до би ја са свим но ве у ци љу бо га ће ња сло је вит о с т и св ог зна че њ а. Мо т и в ле т е ће ц р к в е у р о ма н у фу н к ц и о н и ше као још је дан на чин да се ис при ча при ча о ва жно сти при че. Ис плетен од мит ских, фол клор них и хри шћан ских сло је ва зна че ња, ко ји сви упу ћу ју на пра при чу о бор би До бра и Зла, овај мо тив за о гр ће исто риј ску осно ву и ука зу је на зна чај при че као је ди ног истин ског по сто ја ња. Њи ме се по сре ду је иде ја за јед ни штва пре да ка и са време н и к а, ко ја с е у р о м а н у н ај ви ше в р ед н у је, а ко ју п и с а ц св о ји м оства ре њем, пре у зев ши ње гов сре ди шњи мо тив из ба шти не усмене к њи же в но с т и, по т в р ђу је. Зн а ч ај т ог з а јед н и ш т в а ис т и че с е и нај зна чај ни јим сим бо лом ро ма на, пла штом од де сет хи ља да раз лич и т и х пе ра. Ка о дар не у глед ног п ле ме на Ск и т а ви за н т иј ском ца ру, плашт пред ста вља за јед ни штво свих зна ња као и свест о ње го вом по ре клу нај ве ћу моћ јед ног на ро да. С. М. Тол стој, Број, С л о в е н с к а м и т о л о г и ја е н ц и к л о п е д и ј с к и р е ч н и к, Zep ter bo ok world, Бе о град 2001, 54 55). 56 Н и т по с т о ја њ а х ра ма, ск ра ће на з а г о д и не ко је је не ча с т и ви у к ра о, би в а на ста вље на на вре мен ској и про стор ној тач ки пре ки да Жи ча се уз ди же на Воде ну су бо ту на про сто ру свог пр во бит ног по сто ја ња, чи ме се об на вља це ло витост ње не при че. Ве о ма је бит но да то бу де баш та ко: Ис ку пив ши прат њу ђа ко на п у т ов н и к а, з н а л а ц а г р а д и т е љ ског з а н а т а, м р а мо р н и к а, з о г р а ф а и п р е п и с и в а ч а, Јев ста ти је Дру ги је на мах оста вио све по сло ве и кре нуо, не би ли се у по ха ра ној цр кви Св. Ваз не се ња на шао тач но на уре че ни дан, на Во де ну су бо ту (Г. Пе тровић, нав. де ло, ). 134