Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији"

Transcript

1 744 Srp Arh Celok Lek Nov-Dec;141(11-12): DOI: /SARH V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: (497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији Ана Вуковић 1, Дејан Марковић 1, Бојан Петровић 2, Мирјана Апостоловић 3, Ранко Голијанин 4,5, Татјана Кањевац 5,6, Бранислава Стојковић 3, Тамара Перић 1, Душка Благојевић 2 1 Клиника за дечју и превентивну стоматологију, Стоматолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 2 Одељење дечје и превентивне стоматологије, Клиника за стоматологију Војводине, Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, Србија; 3 УНО Дечја и превентивна стоматологија, Клиника за стоматологију, Медицински факултет, Универзитет у Нишу, Ниш, Србија; 4 Медицински факултет, Универзитет у Фочи, Фоча, Босна и Херцеговина; 5 Завод за стоматологију, Крагујевац, Србија; 6 Факултет медицинских наука, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод Упр кос све ве ћем здрав стве ном зна ча ју, све о бу хват ни по да ци о по вре да ма зу ба су оскуд ни у на шем ре ги о ну и свет ској ли те ра ту ри. Циљ ра да Циљ ис тра жи ва ња био је да се утвр ди уче ста лост и ана ли зи ра ју по вре де зу ба код де це у Ср би ји у од но су на пол и уз раст по вре ђе них ис пи та ни ка, ден ти ци ју по вре ђе них зу ба, вр сту повре де и узрок, ме сто и ме ха ни зам по вре ђи ва ња. Ме то де ра да Ис тра жи ва ње је об у хва ти ло па ци јен те с по вре дом зу ба уз ра ста до 19 го ди на ко ји су ле че ни у пе ри о ду го ди не у че ти ри уни вер зи тет ске сто ма то ло шке уста но ве у Ср би ји: Бе о гра ду, Ни шу, Но вом Са ду и Кра гу јев цу. По да ци су до би је ни ана ли зом сто ма то ло шких и кар то на по вре да. Ре зул та ти Ис тра жи ва ње је об у хва ти ло ис пи та ни ка (748 де вој чи ца, де ча ка) (χ 2 =222,1; p<0,01) с по вре дом стал них и 953 млеч на зу ба. Нај ве ћи број ис пи та ни ка (1.191) био је уз ра ста од се дам до два на ест го ди на. Нај че шће по вре де у млеч ној ден ти ци ји би ле су по вре де пот пор ног апа ра та (87,4%), а у стал ној по вре де чвр стих зуб них тки ва (50,8%) (χ 2 =706,1; p<0,01). Пад је био најче шћи ме ха ни зам по вре ђи ва ња де це уз ра ста до 12 го ди на, док су код адо ле сце на та нај че шћи би ли удар ци (53,9%). По вре де за до би је не код ку ће би ле су ти пич не за де цу уз ра ста до три го ди не (68,2%), док су код адо ле сце на та че шће би ле по вре де за до би је не ван до ма (66,8%) (χ 2 =360,8; p<0,01). Девој чи це су се че шће по вре ђи ва ле услед не зго де (48,3%), а де ча ци услед ба вље ња спор том (20,4%) или на сил но (10,4%) (χ 2 =79,9; p<0,01). Код де це уз ра ста до три го ди не нај ве ћи број по вре да зу ба био је по сле ди ца не зго де (75,6%), а код адо ле сце на та спорт ска по вре да (34,1%) (χ 2 =1102,7; p<0,01). За кљу чак Де ца пред школ ског уз ра ста су нај че шће по вре ђи ва ла зу бе па дом у ку ћи. Код де це узра ста до 12 го ди на нај че шћи узрок по вре де био је пад ван ку ће, на ули ци или игра ли шту. Код адо ле сце на та по вре де зу ба су би ле че шће код де ча ка, као по сле ди ца на си ља или то ком ба вље ња спор том. Кључ не ре чи: деч ја сто ма то ло ги ја; епи де ми о ло ги ја; ети о ло ги ја; по вре де зу ба; пре вен ци ја Correspondence to: Ana VUKOVIĆ Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološki fakultet Univerzitet u Beogradu Dr Subotić 11, Beograd Srbija a.milenkovic@stomf.bg.ac.rs УВОД Раз вој са вре ме ног дру штва и уна пре ђе ње сто ма то ло шке здрав стве не за шти те по следњих не ко ли ко де це ни ја ис та кли су по вре де зу ба као нов и зна ча јан оп ште здрав стве ни и епи де ми о ло шки про блем код де це и адо лесце на та [1]. Епи де ми о ло шка ис тра жи ва ња су по ка за ла да се по вре де ре ги је ли ца и вили ца код де це пред школ ског уз ра ста на ла зе на дру гом ме сту по уче ста ло сти у од но су на по вре де оста лих де ло ва те ла [2, 3]. Та кође, ис тра жи ва ња су по ка за ла да од укуп ног бро ја свих по вре да зу ба чак 71 92% на ста ну то ком де тињ ства и адо ле сцен ци је [1]. У сва ко днев ној прак си сто ма то ло зи се вео ма че сто су сре ћу с по вре да ма зу ба код деце и адо ле сце на та као јед ним од нај че шћих хит них ста ња [4]. Фак то ри ко ји до во де до по вре да зу ба и пот пор них тки ва су број ни, ме ђу соб но ис пре пле та ни и раз ли ку ју се у за ви сно сти од уз ра ста и дру гих од ли ка повре ђе ног де те та. С об зи ром на ве ли ки зна чај по вре да зу ба, упо зна ва ње фак то ра по ве заних с њи хо вим на стан ком зах те ва по себ ну па жњу и пред ста вља но во по ље ис тра жи вања. Све о бу хват ни по да ци о по вре да ма зу ба код де це и адо ле сце на та оскуд ни су не са мо у овом де лу Евро пе, већ и у све ту. Нај че шће су до ступ не са мо ана ли зе за сту пље но сти од ре ђе них кла са по вре да зу ба у по је ди ним гру па ма ис пи та ни ка на огра ни че ним ге о граф ским ло ка ли те ти ма [5-9]. ЦИЉ РАДА Циљ ис тра жи ва ња био је да се утвр ди учеста лост по вре да зу ба код де це у Ср би ји и ана ли зи ра ју по вре де зу ба у од но су на пол

2 Srp Arh Celok Lek Nov-Dec;141(11-12): и уз раст по вре ђе них ис пи та ни ка, ден ти ци ју по вре ђених зу ба, вр сту по вре де и узрок, ме сто и ме ха ни зам на стан ка по вре ђи ва ња. МЕТОДЕ РАДА Ис тра жи ва ње је об у хва ти ло па ци јен те уз ра ста до 19 го ди на ко ји су се ја ви ли сто ма то ло гу због по вре де зуба у пе ри о ду го ди не у че ти ри уни вер зи тетске сто ма то ло шке уста но ве у Ср би ји: Бе о гра ду, Ни шу, Но вом Са ду и Кра гу јев цу. Ис тра жи ва ње је одо брио Етич ки од бор Сто ма то ло шког фа кул те та Уни вер зите та у Бе о гра ду. По да ци су до би је ни ана ли зом ме ди цин ске до ку мента ци је, тј. сто ма то ло шких и кар то на по вре да, а об у хвата ли су де мо граф ске по дат ке, по дат ке о узро ку, ме сту и ме ха ни зму по вре ђи ва ња, на ла зе кли нич ког сто мато ло шког пре гле да и по дат ке до би је не ра ди о ло шким пре гле дом. Еви ден ти ра ни по да ци о вр сти по вре де зуба пре ве де ни су у је дин стве ну ме ђу на род но при знату Ан дре а се но ву (An dre a sen) кла си фи ка ци ју по вре да [1] и као та кви уне ти у ис тра жи вач ку ба зу по да та ка. По да ци о ети о ло ги ји по вре де до би је ни су на осно ву син те зе кри те ри ју ма из са вре ме не ли те ра ту ре (Та бела 1) [1, 10-13]. По де ла ис пи та ни ка на че ти ри гру пе пре ма уз ра сту и по лу [14] при ка за на је у та бе ли 2. С об зи ром на уз ра сне гру пе ис пи та ни ка и ти пич на обележ ја ден ти ци је да тог уз ра ста, сви по вре ђе ни зу би су раз вр ста ни на млеч не и стал не зу бе. Сте пен ра ста и Та бе ла 1. Чи ни о ци по ве за ни с на стан ком по вре да зу ба де це Table 1. Factors associated with traumatic dental injuries in children Механизам настанка повреде Mechanism of injury Место настанка povrede Place of injury Узрок повреде Cause of injury Пад Fall Ударац Collision Непознато Unknown Остало Other У кући Home Ван куће Outdoor У школи/вртићу School/ kindergarten Непознато Unknown Случајне повреде Accidental Насилне повреде Violence Спортске повреде Sports Повреде у саобраћају Traffic Повреде у игри/забави Play time Непознато Unknown Остало Other раз во ја ко ре на по вре ђе них стал них зу ба од ре ђен је ана ли зом ре тро ал ве о лар них ра ди о гра ма пре ма ска ли по Де ми ри ја ну. Ра ди ја сни јег при ка зи ва ња ре зул та та, с об зи ром на раз ли чит те ра пиј ски при ступ и прог нозу, сви по вре ђе ни стал ни зу би су свр ста ни у две гру пе: гру па I с не за вр ше ним ра стом и раз во јем ко ре на, и гру па II са за вр ше ним ра стом и раз во јем ко ре на [15]. По да ци су ана ли зи ра ни ме то да ма де скрип тив не и ком па ра тив не ста ти стич ке ана ли зе ко ри шће њем стати стич ког па ке та SPSS for Win dows Гра нич на вредност за при хва та ње хи по те зе о по сто ја њу за ви сно сти из ме ђу ис пи та них ва ри ја бли по ста вље на је на p<0,05. РЕЗУЛТАТИ Ис тра жи ва ње је об у хва ти ло де те та и адо ле сцен та (Бе о град 1.636, Ниш 275, Но ви Сад 200 и Кра гу јевац 83 ис пи та ни ка), уз ра ста до 19 го ди на (про сеч но 9,0±4,3 го ди не). Ис пи ти ва ну по пу ла ци ју чи ни ло је 748 де вој чи ца (34,1%) и де ча ка (65,9%), што пред ставља ста ти стич ки зна чај ну раз ли ку (χ 2 =222,1; p<0,01). Раз ли ка у по ло ви ма нај ма ње је би ла из ра же на у гру пи I, код де це уз ра ста до три го ди не, (де ча ци:де вој чи це = 1:0,7), док је нај и зра же ни ја би ла у гру пи IV, код адоле сце на та, (мла ди ћи:де вој ке = 1:0,3). Као што се мо же уочи ти по сма тра њем та бе ле 2, ви ше од по ло ви не испи та ни ка с по вре да ма зу ба (54,3%) је би ло уз ра ста од се дам до два на ест го ди на. Од укуп но по вре ђе на ис пи та ни ка, 41,4% имало је по вре ду јед ног (n=909), а 39,9% по вре ду два зу ба (n=874). По вре да ме ких тки ва ли ца и ви ли ца без повре де зу ба утвр ђе на је код 2,5% пре гле да них па ци јена та (n=54). Од укуп ног бро ја по вре ђе них зу ба об у хва ће них ис тра жи ва њем, 76,4% је при па да ло стал ној (n=3.077), а 23,6% млеч ној ден ти ци ји (n=953). На осно ву ста тистич ке ана ли зе утвр ђе но је да по сто ји ста ти стич ки ви со ко зна чај на раз ли ка у уче ста ло сти по је ди них типо ва по вре да из ме ђу млеч них и стал них зу ба (χ 2 =706,1; p<0,01). Нај че шће по вре ђи ва ни зу би у млеч ној ден ти ци ји су би ли гор њи цен трал ни се ку ти ћи (69,3%; n=660), а за тим гор њи боч ни се ку ти ћи (21,5%; n=204) и до њи цен трал ни се ку ти ћи (4,1%; n=39). Код 87,4% по вре ђе них млеч них зу ба (n=833) уста новље на је по вре да пот пор ног апа ра та зу ба, док су по вреде твр дих зуб них тки ва за бе ле же не у 11,4% слу ча је ва (n=109). Утвр ђе на је ви со ко ста ти стич ки зна чај но ве ћа уче ста лост по вре да пот пор ног апа ра та зу ба у од но су на по вре де твр дих зуб них тки ва у гру пи по вре ђених млеч них зу ба у по ре ђе њу са стал ном ден ти ци јом (χ 2 =706,1; p<0,01). Нај че шћи тип по вре да твр дих зуб них тки ва у млечној ден ти ци ји био је ком пли ко ва ни пре лом кру ни це зу ба (4,6%; n=44), а за тим не ком пли ко ва ни пре лом (3,9%; n=37). Нај че шћи тип по вре да пот пор ног апа ра та зу ба у млеч ној ден ти ци ји би ло је боч но рас кла ће ње (39,7%;

3 746 Вуковић А. и сар. Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији Та бе ла 2. Број и про це нат ис пи та ни ка пре ма уз ра сту и по лу Table 2. Number and percentage of injured children by age and gender Група Group Узраст (године) Age (years) Мушки пол Male gender Број испитаника (%) Number of children (%) Женски пол Female gender I (12.8) 123 (16.4) 308 (14.0) II (9.0) 101 (13.5) 231 (10.5) III (53.7) 414 (55.4) 1191 (54.3) IV (24.5) 110 (14.7) 464 (21.1) 1446 (100.0) 748 (100.0) 2194 (100.0) n=378), а за тим ути сну ће (14,9%; n=142). Авул зи је су за бе ле же не код 12,3% по вре ђе них млеч них зу ба (n=117). Ана ли за по да та ка до би је них о по вре да ма стал них зу ба по ка зу је да је нај че шће по вре ђи ван зуб у сталној ден ти ци ји био гор њи цен трал ни се ку тић (70,6%; n=2.174), а за тим гор њи боч ни се ку ти ћи (12,7%; n=387), док су се до њи цен трал ни се ку ти ћи на ла зи ли на тре ћем ме сту по уче ста ло сти (10,1%; n=311). По вре де чвр стих зуб них тки ва за хва та ле су поло ви ну по вре ђе них зу ба у стал ној ден ти ци ји (50,8%; n=1.564). Да љом ана ли зом утвр ђе на је ви со ко ста тистич ки зна чај но ве ћа уче ста лост по вре да твр дих зубних тки ва у од но су на по вре де пот пор ног апа ра та у гру пи по вре ђе них стал них зу ба у по ре ђе њу с млеч ном ден ти ци јом (χ 2 =706,1; p<0,01). Нај че шћи ме ха ни зам на стан ка по вре де код ис пи тани ка оба по ла био је пад (де ча ци: 65,1%; n=942; де војчи це: 73,9%; n=553). Ана ли зом це ло куп не ис пи ти ва не по пу ла ци је утвр ђе но је да је пад као ме ха ни зам повре де зу ба нај че шће за бе ле жен код де це уз ра ста до 12 го ди на. Иако ни је по твр ђе но ста ти стич ки зна чај ном раз ли ком, ана ли зом је утвр ђе но да су удар ци раз ли чите ети о ло ги је би ли нај че шћи узрок по вре де у уз ра сној гру пи го ди на (53,9%; n=250) (Та бе ла 1). Ана ли за је та ко ђе по ка за ла да су се де ца оба по ла нај че шће по вре ђи ва ла ван ку ће (де ча ци: 52,0%; n=753; де вој чи це: 49,7%; n=372), а по вре де у ку ћи би ле су чешће код де вој чи ца ма да без ста ти стич ки зна чај не разли ке (де вој чи це: 30,1%; n=225; де ча ци: 23,7%; n=343). Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња су по ка за ли да су повре де за до би је не код ку ће би ле ти пич не за де цу узра ста до три го ди не (68,2%; n=210). Број за бе ле же них по вре да за до би је них ван ку ће по ве ћа ва се с уз ра стом па ци је на та, па је за стал ну ден ти ци ју број по вре да био 308 (66,8%) (χ 2 =360,8; p<0,01) (Та бе ла 2). Ана ли зом до би је них по да та ка о узро ку по вре ђи вања утвр ђе но је да су се де вој чи це че шће по вре ђи вале као по сле ди ца не зго де (48,3%; n=361) у по ре ђе њу са де ча ци ма (44,0%; n=636). С дру ге стра не, де ча ци су че шће за до би ја ли по вре де зу ба ко је су по сле ди ца ба вље ња спор том (20,4%; n=295) или на си ља (10,4%; n=150) у од но су на де вој чи це (13,5%; n=101; и 2,8%; n=21) (χ 2 =79,9; p<0,01). Ана ли зом по ве за но сти узро ка по вре да и уз ра ста утвр ђе но је да је у гру пи де це уз раста до три го ди не нај ве ћи број ис пи та ни ка за до био Та бе ла 3. Рас по де ла уче ста ло сти по вре да зу ба у стал ној ден ти ци ји Table 3. Distribution of injured permanent teeth Параметар Parameter Напрслина глеђи Infraction Прелом крунице (глеђ) Enamel fracture Прелом крунице (глеђ и дентин) Enamel-dentine fracture Прелом крунице (глеђ, дентин и пулпа) Enamel-dentin-pulp fracture Уздужни прелом Crown-root fracture Прелом корена Root fracture Потрес Concussion Делимично расклаћење Subluxation Утиснуће Intrusion Истиснуће Extrusion Бочно расклаћење Lateral luxation Авулзија Avulsion Прелом и дислокација Fracture and dislocation по вре ду зу ба код ку ће не зго дом (75,6%; n=233). Код ста ри је де це се по ве ћа ва ла уче ста лост спорт ских повре да и на си ља, док су у нај ста ри јој уз ра сној гру пи најче шће би ле спорт ске по вре де (34,1%; n=158) (χ 2 =1102,7; p<0,01) (Та бе ла 3). ДИСКУСИЈА Незавршен раст корена Immature Завршен раст корена Mature Ана ли за чи ни ла ца по ве за них с на стан ком по вре да зуба код де це у Ср би ји из у зет но је ва жно ако се има у ви ду да ова ква сту ди ја ни је ра ђе на ви ше од 30 го ди на. Раз вој дру штва из ме нио је на чин и стил жи во та, чи ме је бит но ути цао на при ро ду по вре ђи ва ња, али и однос па ци је на та пре ма овом здрав стве ном про бле му. С дру ге стра не, на пре дак сто ма то ло шке стру ке уна предио је и ди јаг но стич ке и те ра пиј ске по ступ ке. Овим ис тра жи ва њем је са вре ме ним ме то да ма и сред стви ма на пра вљен епи де ми о ло шки и те ра пиј ски пре сек ста ња у ден тал ној тра у ма то ло ги ји код де це, чи ме су по да ци из Ср би је по ста ли упо ре ди ви са слич ним ре зул та ти ма ис тра жи ва ња у све ту. doi: /SARH V

4 Srp Arh Celok Lek Nov-Dec;141(11-12): Ис тра жи ва ње је из ве де но у ви ду де скрип тив не епи де ми о ло шке сту ди је, а об у хва ти ло је по треб ну сед мо го ди шњу ме ди цин ску до ку мен та ци ју из че тири уни вер зи тет ска цен тра. Ове здрав стве не уста но ве иза бра не су за то што пред ста вља ју сте ци ште ве ли ког бро ја и вр ста по вре да на ши ро кој те ри то ри ји ко ју покри ва ју спе ци ја ли стич ком сто ма то ло шком за шти том тер ци јар ног ни воа и омо гу ћа ва ју да се са гле да ка ко се вр ше ди јаг но сти ка и ле че ње ден тал ног тра у ма ти зма на ме сти ма где она док три нар но тре ба да бу де нај бо ља. По де ла ис пи та ни ка на че ти ри уз ра сне гру пе би ла је нео п ход на због ва жних спе ци фич но сти зна чај них за мно ге еле мен те у ве зи са ден тал ним тра у ма ти змом. Врста и од ли ке ден ти ци је, фи зич ки и пси хо мо тор ни развој де те та, тип и сте пен со ци ја ли за ци је, стил жи во та и мно ги дру ги чи ни о ци би ли су пре суд ни за свр ста ва ње ис пи та ни ка у че ти ри на ве де не гру пе. Пе ри од млеч не ден ти ци је код нај мла ђе де це (уз ра ста до три го ди не) и де це пред школ ског уз ра ста (4 6 го ди на) бит но се разли ку је од пе ри о да ме шо ви те ден ти ци је де це уз ра ста 7 12 го ди на не са мо пре ма ден тал ној ста ро сти, већ и пре ма мно гим обе леж ји ма у ве зи с раз ли чи тим елемен ти ма ден тал ног тра у ма ти зма. По да ци о по вре да ма зу ба де це ста ри јег школ ског уз ра ста и адо ле сце на та (уз ра ста го ди на) ја сно су по твр ди ли нео п ходност гру пи са ња ис пи та ни ка по уз ра сту. У ис тра жи ва њу су де таљ но ана ли зи ра ни ме ха низми и ме сто по вре ђи ва ња, те ис пи та на њи хо ва пове за ност с вр стом по вре де, ден ти ци јом и уз ра стом ис пи та ни ка. Ова кав при ступ у зна чај ној ме ри до прино си раз у ме ва њу на стан ка по вре да зу ба и омо гу ћа ва пре по зна ва ње спе ци фич но сти ти пич них за од ре ђе ну ста ро сну гру пу и вр сту по вре де зу ба. Све на ве де но по слу жи ло је као осно ва за из ра ду што пре ци зни јег епи де ми о ло шког про фи ла по вре да зу ба де це и адо лесце на та у Ср би ји. Епи де ми о ло шки по да ци о рас по де ли по вре да према по лу и уз ра сту по ка за ли су зна чај но по кла па ње с ре зул та ти ма слич них ис тра жи ва ња у ко ји ма је уочена ста ти стич ки зна чај но ве ћа уче ста лост де ча ка с повре дом зу ба у од но су на де вој чи це [4, 12, 16]. Ова кав ре зул тат се об ја шња ва ти ме да су де ча ци фи зич ки актив ни ји, агре сив ни ји, че шће се ба ве кон такт ним спорто ви ма и уче ству ју у гру бим игра ма [17]. На ши ре зулта ти су у скла ду с на ла зи ма дру гих ауто ра ко ји ка жу да у пред школ ском уз ра сту не ма раз ли ка у уче ста ло сти по вре ђи ва ња из ме ђу по ло ва [18]. У школ ском пе ри о ду де ча ци се зна чај но чешће по вре ђу ју него де вој чи це, а по себ но у пу бер тету, што се мо же об ја сни ти агре сивни јим игра ма и ба вље њем гру бљим спор то ви ма [4, 12, 16, 17]. На осно ву ре зул та та на шег ис тра жи ва ња утвр ђе но је да је уче ста лост по вре да млеч них зу ба 23,6%. Ова кви по да ци слич ни су као и ре зул та ти дру гих ис тра жи ва ча [19], а мо гу ће об ја шње ње је то што се млеч ним зу би ма не при да је оно ли ко ва жно сти као стал ним зу би ма, као и чи ње ни ца да су по сле ди це по вре да млеч них зу ба мање. Мо же се прет по ста ви ти да је њи хов број зна чај но ве ћи од бро ја ре ги стро ва них по вре да. Ана ли зом ре зул та та раз ли чи тих уз ра сних гру па испи та ни ка утвр ђе но је да по вре да до кра ја пр ве го ди не ни је би ло, што је у скла ду с по да ци ма из ли те ра ту ре ко ји ис ти чу да су оне из у зет но рет ке [1]. Нај ве ћу учеста лост по вре де зу ба до сти жу од дру ге до че твр те годи не, ка да су де ца из у зет но ак тив на, али с не до вољ но раз ви је ном ко ор ди на ци јом по кре та и све сти о мо гућим опа сним си ту а ци ја ма [20]. Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња у скла ду су с на ла зима број них сту ди ја у ко ји ма је утвр ђе на ви со ко ста тистич ки зна чај но ве ћа уче ста лост по вре да пот пор них тки ва зу ба у гру пи по вре ђе них млеч них зу ба у по ређе њу са стал ним зу би ма [4, 21, 22]. Ре зул та ти овог ис тра жи ва ња та ко ђе су по ка за ли да су по вре де стал них зу ба ста ти стич ки зна чај но че шће (76,4%) од по вре да млеч них зу ба (23,6%). Ови по да ци су у скла ду с ре зул та ти ма Кар гу ла (Kar gul) и са радни ка [19], али тре ба по ме ну ти и по дат ке Лом бар ди ја (Lom bar di) и са рад ни ка [23], ко ји твр де упра во су протно. Ова кви ре зул та ти ве ро ват но су те шко упо ре ди ви има ју ћи у ви ду да је еви ден ци ја по вре ђи ва ња млеч них зу ба че сто про бле ма тич на с аспек та све о бу хват но сти. С дру ге стра не, не тре ба за бо ра ви ти чи ње ни цу да код стал них зу ба по сто ји ско ро два пу та ду жи вре менски интервал пра ће ња (од 7. до 19. го ди не), не го код млеч них зу ба (до сед ме го ди не), бар ка да је реч о се кути ћи ма, као нај че шће по вре ђи ва ним зу би ма. Збир ни ефе кат ду жег по сто ја ња стал них зу ба сва ка ко по ве ћа ва уку пан број по вре ђе них стал них зу ба. У стал ној ден ти ци ји по вре де зу ба се нај че шће де шава ју из ме ђу 8. и 12. го ди не, што се по ве зу је с по ла ском у шко лу и же љом за до ка зи ва њем пред вр шња ци ма [16]. Та ко ђе, у овом ра ном школ ском уз ра сту жи вот не си ту а ци је по пут по чет ка озбиљ ни јег ба вље ња спортом, до би ја ња пр вог би ци кла и же ље за до ка зи ва њем у школ ском дво ри шту или на игра ли шту че сти су узрок по вре да ре ги је ли ца и ви ли ца. По вре де стал них гор њих цен трал них се ку ти ћа најче шће су за бе ле же не по вре де зу ба код де це, и то на води ве ћи на свет ских ис тра жи ва ња [12], док су по вре де до њих стал них зу ба знат но ре ђе [24]. Ре зул та ти на ше сту ди је су у са гла сно сти с ре зул тати ма дру гих ис тра жи ва ња вр ше них у уни вер зи тет ским кли ни ка ма и школ ским ам бу лан та ма ко ја су уста но вила нај ве ћу уче ста лост по вре да јед ног зу ба у од но су на по вре де ви ше њих [25, 26]. Пад је у ли те ра ту ри на ве ден као нај че шћи ме ха низам на стан ка по вре де зу ба [25, 27], што је по твр ђе но и на шим ис тра жи ва њем. На ши ре зул та ти та ко ђе су потвр ди ли ве ћу уче ста лост по вре да на ста лих као по следи ца не зго де, па до ва и по вре да то ком игре у ку ћи код де це с млеч ном и ме шо ви том ден ти ци јом у од но су на ис пи та ни ке ста ри јег уз ра ста. Број на ис тра жи ва ња ко ја су се ба ви ла ана ли зом по вре да зу ба де це пред школског уз ра ста по ка зу ју да је нај че шћи узрок по вре де зуба пад у ку ћи услед не до вољ но раз ви је них мо то рич ких спо соб но сти де те та у овом уз ра сту [28, 29]. Ре зул та ти ис тра жи ва ња из ве де ног у Ита ли ји ука зу ју на нај ве ћу уче ста лост по вре да у игри (60%) код де це с ме шо ви

5 748 Вуковић А. и сар. Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији том ден ти ци јом [30]. Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња по твр ди ли су нај ве ћу уче ста лост спорт ских по вре да (34,1%), не зго да (28,2%), а за тим на си ља (21,3%) код адо ле сце на та. По пу ла ци о но ис тра жи ва ње у Нор вешкој по ка за ло је да 16% свих по вре да зу ба код де це и адо ле сце на та уз ра ста од се дам до осам на ест го ди на на ста је у сло бод но вре ме, док 8% по вре да на ста је током ба вље ња спор том [25]. На су прот овим по да ци ма, ис тра жи ва ња во ђе на на Бли ском ис то ку су по ка за ла да је нај че шћи узрок по вре де зу ба де це на си ље [2, 31], што је по сле ди ца раз ли ка у ка рак те ри сти ка ма по пу ла ци је, мен та ли те та, кул тур ног на сле ђа и спе ци фич но сти гео граф ског ре ги о на где је вр ше но ис тра жи ва ње. С об зи ром на чи ње ни цу да се ве ли ки број по вре да зу ба збри ња ва ван уни вер зи тет ских цен та ра, у над лежним ам бу лан та ма и при ват ним зу бар ским ор ди на ција ма, мо же се прет по ста ви ти да из ве стан број по вре да зу ба ни је био за бе ле жен овом сту ди јом. Има осно ва да се ве ру је да је не до вољ на до ступ ност сто ма то ло шке здрав стве не за шти те при пад ни ци ма од ре ђе них со цијал них гру па мо гла ути ца ти на то да је дан број по вре да зу ба оста не не за бе ле жен за то што де ца из за ба че них сре ди на ни су би ла у мо гућ но сти да до ђу до уни верзи тет ских цен та ра. Та ко ђе, мо же се прет по ста ви ти да од ре ђен број по вре да зу ба бла ге кли нич ке сли ке, ко је ни су пра ће не спон та ним бо лом, кр ва ре њем, на ру ша вањем функ ци је и из гле да, оста је не за бе ле жен јер па цијен ти ни су има ли по тре бу да се обра те сто ма то ло гу за по моћ. Прем да ова сту ди ја има не ко ли ко не до ста та ка, има ју ћи у ви ду да ис тра жи ва ње чи ни ла ца по ве за них с на стан ком по вре да зу ба код де це у Ср би ји ни је вр ше но не ко ли ко де се ти на го ди на, има осно ва да се ве ру је да би ова кли нич ка се ри ја би ла зна чај на бу ду ћи да пру жа ва жан до при нос са гле да ва њу епи де ми о ло шке си ту а ције код нас. Упо зна ва њем чи ни ла ца по ве за них с на станком по вре да зу ба де це и адо ле сце на та кроз епи де мио ло шка ис тра жи ва ња и утвр ђи ва њем ри зич них гру па уну тар по пу ла ци је на осно ву ана ли зе нај че шћег уз раста, узро ка, ме ста и ме ха ни зма по вре ђи ва ња, мо гли би се ство ри ти пред у сло ви за фор ми ра ње пре вен тив них стра те ги ја и сма ње ње уче ста ло сти по вре да зу ба. ЗАКЉУЧАК Де ца у Ср би ји пред школ ског уз ра ста без раз ли ке по по ло ви ма нај че шће по вре ђу ју зу бе па дом у ку ћи. У узра сту до 12 го ди на пад је и да ље нај че шћи узрок по вређи ва ња, али по вре де на ста ју и ван ку ће, на ули ци или игра ли шту. Код адо ле сце на та до 18 го ди на по ве ћа ва се уче ста лост по вре ђи ва ња ван ку ће, и то због удар ца или спорт ске по вре де, а нај че шће се за до би ја по вре да јед ног или два зу ба. Че шће се по вре ђу ју мла ди ћи не го де вој ке. ЗАХВАЛНИЦА Овај рад је фи нан си ран сред стви ма про јек та број Ми ни стар ства про све те, на у ке и тех но ло шког раз воја Ре пу бли ке Ср би је. ЛИТЕРАТУРА 1. Andreasen JO, Andreasen FM, Andersson L. Textbook and Color Atlas of Traumatic Injuries to the Teeth. 4th ed. Copenhagen: Blackwell Munksgaard; Marcenes W, al Beiruti N, Tayfour D, Issa S. Epidemiology of traumatic injuries to the permanent incisors of 9-12-year-old schoolchildren in Damascus, Syria. Endod Dent Traumatol. 1999; 15: Hayter JP, Ward AJ, Smith EJ. Maxillofacial trauma in severely injured patients. Br J Oral Maxillofac Surg. 1991; 29: Hecova H, Tzigkounakis V, Merglova V, Netolicky J. A retrospective study of 889 injured permanent teeth. Dent Traumatol. 2010; 26: Ivancic Jokic N, Bakarcic D, Fugosic V, Majstorovic M, Skrinjaric I. Dental trauma in children and young adults visiting a University Dental Clinic. Dent Traumatol. 2009; 25: Petrovic B, Markovic D, Peric T, Blagojevic D. Factors related to treatment and outcomes of avulsed teeth. Dent Traumatol. 2010; 26: Colak I, Markovic D, Petrovic B, Peric T, Milenkovic A. A retrospective study of intrusive injuries in primary dentition. Dent Traumatol. 2009; 25: Granger T, Gunn A, Welbury R. Tooth replantation: a worthwhile exercise? Acta Stomatologica Croatica. 2011; 45: Blagojević D, Petrović B, Marković D. Possibilities of preventing traumatic dental injuries a prospective study. Med Pregl. 2005; 58: Traebert J, Peres MA, Blank V, Boell Rda S, Pietruza JA. Prevalence of traumatic dental injury and associated factors among 12-year-old school children in Florianopolis, Brazil. Dent Traumatol. 2003; 19: Nicolau B, Marcenes W, Sheiham A. Prevalence, causes and correlates of traumatic dental injuries among 13-year-olds in Brazil. Dent Traumatol. 2001; 17: Gabris K, Tarjan I, Rozsa N. Dental trauma in children presenting for treatment at the Department of Dentistry for Children and Orthodontics, Budapest, Dent Traumatol. 2001; 17: Soriano EP, Caldas Ade F, Jr., Diniz De Carvalho MV, Amorim Filho Hde A. Prevalence and risk factors related to traumatic dental injuries in Brazilian schoolchildren. Dent Traumatol. 2007; 23: Pinkham JR. Pediatric Dentistry: Infancy through Childhood. 3rd ed. Philadelphia: W.B. Saunders; Marković D, Vuković A, Petrović V, et al. Povrede zuba vodič za svakodnevnu kliničku praksu. Beograd: Stomatološki fakultet Univerzitet u Beogradu; Skaare AB, Jacobsen I. Dental injuries in Norwegians aged 7-18 years. Dent Traumatol. 2003; 19: Eyuboglu O, Yilmaz Y, Zehir C, Sahin H. A 6-year investigation into types of dental trauma treated in a paediatric dentistry clinic in Eastern Anatolia region, Turkey. Dent Traumatol. 2009; 25: Zadik D. A survey of traumatized primary anterior teeth in Jerusalem preschool children. Community Dent Oral Epidemiol. 1976; 4: Kargul B, Caglar E, Tanboga I. Dental trauma in Turkish children, Istanbul. Dent Traumatol. 2003; 19: Bastone EB, Freer TJ, McNamara JR. Epidemiology of dental trauma: a review of the literature. Aust Dent J. 2000; 45: Sandalli N, Cildir S, Guler N. Clinical investigation of traumatic injuries in Yeditepe University, Turkey during the last 3 years. Dent Traumatol. 2005; 21: Altay N, Gungor HC. A retrospective study of dento-alveolar injuries of children in Ankara, Turkey. Dent Traumatol. 2001; 17: Lombardi S, Sheller B, Williams BJ. Diagnosis and treatment of dental trauma in a children s hospital. Pediatr Dent. 1998; 20: doi: /SARH V

6 Srp Arh Celok Lek Nov-Dec;141(11-12): Al-Jundi SH. Dental emergencies presenting to a dental teaching hospital due to complications from traumatic dental injuries. Dent Traumatol. 2002; 18: Skaare AB, Jacobsen I. Etiological factors related to dental injuries in Norwegians aged 7-18 years. Dent Traumatol. 2003; 19: Marcenes W, Murray S. Changes in prevalence and treatment need for traumatic dental injuries among 14-year-old children in Newham, London: a deprived area. Community Dent Health. 2002; 19: Diaz JA, Bustos L, Brandt AC, Fernandez BE. Dental injuries among children and adolescents aged 1-15 years attending to public hospital in Temuco, Chile. Dent Traumatol. 2010; 26: Cunha RF, Pugliesi DM, de Mello Vieira AE. Oral trauma in Brazilian patients aged 0-3 years. Dent Traumatol. 2001; 17: Skaare AB, Jacobsen I. Primary tooth injuries in Norwegian children (1-8 years). Dent Traumatol. 2005; 21: Petti S, Tarsitani G. Traumatic injuries to anterior teeth in Italian schoolchildren: prevalence and risk factors. Endod Dent Traumatol. 1996; 12: Baghdady VS, Ghose LJ, Alwash R. Traumatized anterior teeth as related to their cause and place. Community Dent Oral Epidemiol. 1981; 9:91-3. Traumatic Dental Injuries in Serbian Children Epidemiological Study Ana Vuković 1, Dejan Marković 1, Bojan Petrović 2, Mirjana Apostolović 3, Ranko Golijanin 4,5, Tatjana Kanjevac 5,6, Branislava Stojković 3, Tamara Perić 1, Duška Blagojević 2 1 Department of Pediatric and Preventive Dentistry, School of Dental Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia; 2 Department of Pediatric and Preventive Dentistry, Dentistry Clinic of Vojvodina, School of Medicine, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia; 3 Department of Pediatric and Preventive Dentistry, Dental Clinic, School of Medicine, University of Niš, Niš, Serbia; 4 School of Medicine, University in Foča, Bosnia and Herzegovina; 5 Center for Dental Care, Kragujevac, Serbia; 6 Faculty of Medical Sciences, University of Kragujevac, Kragujevac, Serbia SUMMARY Introduction Comprehensive epidemiological data regarding factors associated with traumatic dental injuries are scarce. Objective The aim of the present study was to assess the frequency and analyze the factors associated with traumatic dental injuries in Serbian children. Methods Research included children and adolescents with traumatic dental injury aged 0 19 year during the period from 2003 to 2010, in four University Dental Centres in Serbia: Belgrade, Nis, Novi Sad and Kragujevac. Patient history, demographic, clinical and radiographic data were obtained from dental trauma forms. Results of 2,194 patients (748 girls, 1,446 boys) (χ 2 =222.1; p<0.01) with 3,077 injured teeth in permanent and 953 in primary dentition were observed. Most of patients were aged 7 to 12 years (n=1,191). The most frequent injuries in primary and permanent dentition were dislocations (87.4%) and teeth fractures (50.8%), respectively (χ 2 =706.1; p<0.01). The most frequent mechanism of injury was fall in children aged 0 to 12 years, while the collisions were most frequent in adolescents (53.9%). The most frequent injuries in adolescents were inflicted outdoor (66.8%), while the injuries in children aged 0 to 3 years occurred at home (68.2%), (χ 2 =360.8; p<0.01). The most frequent injuries in girls were accidental (48.3%), and in boys these were sport injuries (20.4%) and violence (10.4%) (χ 2 =79.9; p<0.01). The most frequent cause of injury in children aged 0 to 3 years was accidental (75.6%), while in adolescents it was sport (34.1%) (χ 2 =1102.7; p<0.01). Conclusion Dental injuries in preschool children most frequently resulted from fall at home. Schoolchildren most frequently injured teeth outdoor during play. Violence and sport injuries were most frequent cause of injury in adolescents. Keywords: pediatric dentistry; epidemiology; etiology; traumatic dental injuries; prevention Примљен Received: 27/08/2012 Прихваћен Accepted: 04/12/2012

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)

Διαβάστε περισσότερα

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ 3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је

Διαβάστε περισσότερα

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА

Διαβάστε περισσότερα

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни

Διαβάστε περισσότερα

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић

Διαβάστε περισσότερα

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ

Διαβάστε περισσότερα

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије 694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Διαβάστε περισσότερα

14 Број март 2012.

14 Број март 2012. 14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет

Διαβάστε περισσότερα

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан

Διαβάστε περισσότερα

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи 192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића

Διαβάστε περισσότερα

24 Број децембар 2012.

24 Број децембар 2012. 24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма

Διαβάστε περισσότερα

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,

Διαβάστε περισσότερα

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА

Διαβάστε περισσότερα

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ

Διαβάστε περισσότερα

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

Διαβάστε περισσότερα

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б 6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним

Διαβάστε περισσότερα

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним

Διαβάστε περισσότερα

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом

Διαβάστε περισσότερα

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ

Διαβάστε περισσότερα

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ

Διαβάστε περισσότερα

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3 16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће 54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне

Διαβάστε περισσότερα

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,

Διαβάστε περισσότερα

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,

Διαβάστε περισσότερα

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног

Διαβάστε περισσότερα

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( ) Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони

Διαβάστε περισσότερα

Некаријесне лезије у дечјем узрасту

Некаријесне лезије у дечјем узрасту Srp Arh Celok Lek. 2015 Sep-Oct;143(9-10):531-538 DOI: 10.2298/SARH1510531D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.311.2-02-053.2 531 Некаријесне лезије у дечјем узрасту Ивана Демко Рихтер 1, Гордана

Διαβάστε περισσότερα

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић

Διαβάστε περισσότερα

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09

Διαβάστε περισσότερα

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам

Διαβάστε περισσότερα

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник

Διαβάστε περισσότερα

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli 634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia

Διαβάστε περισσότερα

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином 320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов

Διαβάστε περισσότερα

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом 648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Διαβάστε περισσότερα

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара 770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких

Διαβάστε περισσότερα

Дин ко Да ви дов, дописни члан

Дин ко Да ви дов, дописни члан Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти

Διαβάστε περισσότερα

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY

Διαβάστε περισσότερα

За што во лим Е=mc 2?

За што во лим Е=mc 2? За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је

Διαβάστε περισσότερα

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? 204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,

Διαβάστε περισσότερα

Пи смо пр во [Меланији] *

Пи смо пр во [Меланији] * Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]

Διαβάστε περισσότερα

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника DOI: 10.2298/SARH1402089V ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.718.5-007-089 89 Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника Зоран Вукашиновић 1,2, Душко

Διαβάστε περισσότερα

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде

Διαβάστε περισσότερα

Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности

Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности 680 Srp Arh Celok Lek. 2014 Nov-Dec;142(11-12):680-687 DOI: 10.2298/SARH1412680D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.25-003.2 ; 616.24-002-06 Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске

Διαβάστε περισσότερα

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима 170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким

Διαβάστε περισσότερα

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни

Διαβάστε περισσότερα

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет 1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак

Διαβάστε περισσότερα

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ * УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА

Διαβάστε περισσότερα

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да

Διαβάστε περισσότερα

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.

Διαβάστε περισσότερα

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Διαβάστε περισσότερα

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић

Διαβάστε περισσότερα

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса Srp Arh Celok Lek. 2013 Jul-Aug;141(7-8):495-502 DOI: 10.2298/SARH1308495I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.72-002.77-085.37 ; 615.37 495 Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................

Διαβάστε περισσότερα

Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти

Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти 738 Sr Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):738-743 DOI: 10.2298/SARH1312738M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.379-008.64-06 ; 616.314.17-085 Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне

Διαβάστε περισσότερα

Лош одговор на подстицање овулације током поступка вантелесне оплодње

Лош одговор на подстицање овулације током поступка вантелесне оплодње 354 Srp Arh Celok Lek. 2015 May-Jun;143(5-6):354-361 DOI: 10.2298/SARH1506354S ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 618.177-089.888.11-06 : 612.621.9 Лош одговор на подстицање овулације током поступка

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач

Διαβάστε περισσότερα

Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића*

Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Милош Живковић** Византолошки институт САНУ UDC 75.051.046.3(497.16 Praskvica)»16/17»

Διαβάστε περισσότερα

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T

Διαβάστε περισσότερα

ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А

ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же

Διαβάστε περισσότερα

Смрт услед топлотног удара приказ случаја

Смрт услед топлотног удара приказ случаја 360 Srp Arh Celok Lek. 2014 May-Jun;142(5-6):360-364 DOI: 10.2298/SARH1406360S ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-001.16-036.88 Смрт услед топлотног удара приказ случаја Слободан Савић, Снежана Павлекић,

Διαβάστε περισσότερα

Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом

Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом Srp Arh Celok Lek. 05 Sep-Oct;43(9-0):567-57 DO: 0.98/SARH50567H ОРИГИНАЛНИ РАД / ORGNAL ARTCLE UDC: 66.379-008.64-06-055.6 : 66./.-053. 567 Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом

Διαβάστε περισσότερα

116 Број јул 2010.

116 Број јул 2010. 116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су

Διαβάστε περισσότερα

Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије

Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије 10 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):10-16 DOI: 10.2298/SARH1402010P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.31-08 Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије Тања Предин

Διαβάστε περισσότερα

Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма

Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма DOI: 10.2298/SARH1410557S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 579.862:576.52 557 Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма Александра Шмитран

Διαβάστε περισσότερα

КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА

КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754263P УДК 316.774:654 316.644:316.77 оригиналан научни рад КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ

Διαβάστε περισσότερα

Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом

Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом 150 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):150-154 DOI: 10.2298/SARH1404150D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.742-009.7-085.84 Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом

Διαβάστε περισσότερα

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја УДК: 27-243.32/.45-277 26-32-277.2 Те о ло шки по гле ди / The o lo gi cal Vi ews Го ди на / Vo lu me XLVI II Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 7 28. Месијанизам у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT ISSN 0354-5989 UDK 32 Година XVIII vol. 32 Број 2/2011 СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара

Διαβάστε περισσότερα

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија

Διαβάστε περισσότερα

Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR

Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):155-162 DOI: 10.2298/SARH1304155M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314.16-002-085.28 155 Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ 2008. ISSN 1805136 Програми рада новоформираних ДОО до 2010. Апострофиране кључне активности Стране 10-15. 1

Διαβάστε περισσότερα

СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ

СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ Дарко Ј. Крстић Дар ко Ј. Кр стић 1 Цен тар за Цр кве не сту ди је Ниш Оригинални научни рад УДК 821.163.41-94.09 Сава, свети Примљено 13. 12. 2011. СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ

Διαβάστε περισσότερα

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни

Διαβάστε περισσότερα

При род но со зер ца ње по Св. Мак си му Ис по вед ни ку

При род но со зер ца ње по Св. Мак си му Ис по вед ни ку УДК: 27-1 Максим Исповедник, свети УДК: 27-1 Исак Сирин, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 149 164. При род но со зер ца ње по Св. Мак си

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких

Διαβάστε περισσότερα

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

Ге о граф ски ло ка ли тет и ет нич ка

Ге о граф ски ло ка ли тет и ет нич ка УДК: 271.222-74-773 271.222-879 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 337 358. Ге о граф ски ло ка ли тет и ет нич ка при пад ност као фак то ри ка

Διαβάστε περισσότερα

Корнелија Јохана де Вогел

Корнелија Јохана де Вогел УДК: 27-1:141.131 141.131 Дори Х. Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLV Број / Is sue 2/2012, стр. / pp. 329 392. Корнелија Јохана де Вогел Апстракт: У свом чланку Die andere Theologie

Διαβάστε περισσότερα